|
Vlada prihvatila predlog Ustava EU
Austrijska vlada prihvatila je predlog Ustava Evropske unije, koji sada ulazi u parlamentarnu proceduru. Poslanici u austrijskom parlamentu trebalo bi da 12. maja ratifikuju taj dokument. Za prihvatanje Ustava EU potrebna je dvotrećinska većina u gornjem kao i donjem domu skupštine. Austrijski kancelar Volfgang Šisel okarakterisao je Ustav EU kao važan dokument za naredne godine i decenije, koji treba da bude osnova za rad EU. On je ukazao da planiranim glasanjem u skupštini Austrije 12. maja ratifikacija Ustava EU pada gotovo u isto vreme proslave 50. godišnjice Državnog ugovora, kojim je uspostavljena Druga republika. Šisel je naglasio da Ustav EU vidi kao "jedan drugi, moderni državni ugovor". Državni ugovor 1955. godine omogućio je povlačenje savezničkih snaga iz Austrije, i tako samostalnost ove zemlje. Do sada su novi Ustav EU ratifikovale Mađarska, Litvanija i Slovenija, a Italija je već raspravljala o tom dokunentu u donjem domu parlamenta. Španija se na referendumu 20. februara većinski pozitivno izjasnila o Ustavu EU. |
|
Labus: Studija izvodljivosti još nije dovedena u pitanje
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas da pozitivna ocena studije o izvodljivosti "još nije dovedena u pitanje", iako su dvojica generala optužena pred Haškim tribunalom i dalje u Srbiji. Labus je izjavio novinarima da je "krajnje vreme da se ta situacija (vezana za predaju generala Sretena Lukića i Nebojše Pavkovića Haškom tribunalu) konačno završi". On je podsetio da komesar Evropske unije Oli Ren dolazi u Srbiju 18. aprila, a 12. aprila je sednica evropske Komisije koja odlučuje o studiji o izvodljivosti, istakavši da je "poslednji momenat da se završi posao koji je do sada dobro urađen". |
|
Česi nemaju dovoljno informacija o ustavu EU
Većina Čeha nema dovoljno informacija i ne razume novi evropski ustav, a ipak bi ga tesna većina prihvatila na referendumu, pokazala je najnovija studija rađena za Evropsku komisiju. Prema studiji agencije Mareko, Česi će glasati za ustav na osnovu kusih informacija od političara ili iz medija a uglavnom na osnovu svojih simpatija ili antipatija prema EU kao zajedničkom projektu. U simuliranom glasanju 50 odsto anketiranih Čeha bilo je za evropski ustav, 30 odsto protiv a 20 odsto se nije izjasnilo, prenose danas iz studije češki mediji. Za pristalice evroustava najvažnije je poverenje u EU kao u zajednički projekt evropskih naroda i uverenje da bi odbijanje ustava izolovalo Češku na marginama evropske porodice. Evroskeptici u Češkoj se nadaju da će odbijanje evroustava doprineti raspadu EU. Među pozitivnim stvarima koje evroustav donosi Česi najčešće ističu uključenje Povelje o ljudskim pravima i slobodama u ustav i humanistički karakter EU - solidarnost zemalja članica, ravnopravnost naroda i zaštitu životne sredine. Negativno Česi ocenjuju oklevanje da se obezbedi svima sloboda zapošljavanja i sveprisutnu briselsku birokratiju. Mnogi anektirani veruju u tezu koju od dolaska na čelu države neprestano propagira češki predsednik Vaclav Klaus, a to da će Češka ulaskom u EU i posebno usvajanjem novog ustava izgubiti svoj suverenitet. |
|
EU i Srbija sutra potpisuju sporazum o tekstilu
Evropska unija i Srbija sutra će u Briselu potpisati sporazum o razmeni tekstilnih proizvoda, kojim će biti ozvaničen decembra 2004. godine uspostavljeni režim slobodnog izvoza tekstila iz Srbije u EU. Tim sporazumom srpska industrija će dobiti mogućnost da nekoliko puta poveća plasman tekstila na tržište EU, koji je prošle godine dostigao vrednost od oko 156 miliona dolara. Sporazum treba da stupi na snagu 1. maja ove godine i predstavlja prvi ugovor koji je Srbija zaključila sa EU, u okviru "dvostrukog koloseka" u pridruživanju evropskim strukturama, odnosno u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Sporazum će u sedištu Saveta ministara EU potpisati srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, a u ime predsedavajućeg EU Martin Šomer. EU i Srbija se ovim sporazum obavezuju da će ukinuti sve carine, količinska i druga ograničenja u razmeni tekstilom, s tim što će Srbija zadržati i postepeno u roku od tri godine ukinitu zaštitnu carinu na uvoz tekstila iz EU. Smatra se da bi za nekoliko godina srpska tekstilna industrija mogla povratiti nivo izvoza i doradnih poslova s partnerima u EU, koji je 1991. godine dostizao blizu milijardu dolara godišnje. Ključno je da srpski tekstilci nađu ozbiljne partnere i obnove ranije poslovne veze, da bi se u potpunosti iskoristila prilika za dugoročne poslove na tržištu evropske dvadesetpetorice. Parivodić je, u decembru, prilikom parafiranja sporazuma o tekstilu sa EU, izjavio u Briselu da to "u ekonomskom smislu znači da je naša privreda sada postala ravnopravna sa svojim konkurentima u okruženju na sektoru tekstila i da može da se takmiči ravnopravno na evropskom tržištu". On je ocenio i da "to takođe znači da strana preduzeća sada imaju snažan interes da ulažu u našu tekstilnu industriju". Srbija će posebno sklopiti ovaj sporazum sa EU, zato što srpska tekstilna industrija čini skoro celu proizvodnju unutar državne zajednice s Crnom Gorom, ali i zato što novi mehanizam "dvostrukog koloseka", u izdvojenom ekonomskom procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, obezbeđuje mogućnost svakoj od članica SCG samostalan pristup ekonomskoj saradnji sa EU. U sporazumu je naznačeno da će EU i dalje primenjivati "autonomne kvote" na uvoz u EU tekstila poreklom iz Crne Gore". Stručnjaci srpske vlade su procenili da je realno očekivati da Srbija privuče značajna strana ulaganja u tekstilni sektor, imajući u vidu da se gotovo cela tekstilna industrija iz zapadne Evrope seli u srednju i istočnu Evropu. Sporazum EU-Srbija utvrđuje da će "obe strane tesno sarađivati u tome da se obezbedi sigurno utvrđivanje izvornog porekla izvoza za jednu i drugu stranu. Administrativna saradnja će biti pojačana". Prema podacima Evropske komisije, SCG je u 2003. godini u EU izvezla tekstilnih proizvoda u vrednosti od 137 milliona evra, dok je izvoz te robe iz EU u Srbiju iznosio 207 milliona evra. Od 137 miliona evra iz SCG u EU je izvezeno odeće i obrađenih proizvoda za 128 miliona evra, dok je samog tekstila izvezeno u vrednosti od devet miliona evra. |
|
Evropljani zadovoljni Volfovicem
Evropski zvaničnici dali su danas zeleno svetlo za imenovanje američkog kandidata Pola Volfovica (Paul Wolfowitz) za šefa Svetske banke, pošto su od tog pobornika rata u Iraku dobili uveravanja da će se boriti protiv siromaštva u svetu, javile su danas agencije. Evropska komisija je saopštila da je zadovoljna stavovima koje je Volfovic izneo danas na sastanku sa čelnicima evropskih institucija. Zamenik američkog ministra odbrane doputovao je u Brisel uoči sastanka borda Svetske banke na kome će biti izabran naslednik sadašnjeg šefa te međunarodne finansijske institucije Džejmsa Volfensona (James Wolfensohn). Evropska komisija je saopštila da je zadovoljna stavovima koje je Volfovic predstavio evropskim zvaničnicima za finansije i razvoj. Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) "zadovoljan je svim onim što je čuo od Volfovica u vezi sa slobodnom trgovinom ali i smanjenjem siromaštva i politikom razvoja", rekla je portparol Evropske komisije. "On je dobio i uveravanja o nastavku angažovanja i saradnje s Evropskom unijom u vezi sa onim što se odnosi na zapadni Balkan i Tursku", dodala je ona. Volfovic je danas izjavio da želi da ima rukovodeći tim koji će "zaista biti multinacionalan", ali nije javno obećao Evropljanima mesto potpredsednika Svetske banke, što Evropska unija traži. On je u saopštenju izdatom nakon sastanka naveo da je posvećen borbi protiv siromaštva i pohvalio ulogu EU u ekonomskom razvoju. Obećao je da će se redovno konsultovati sa Evropom i da će obezbediti da ona bude predstavljena na odgovarajući način u upravi banke. Volfovic, koji je poznatiji po zagovaranju jednostrane upotrebe američke vojne sile, nego po razvojnoj politici, rekao je da zna da njegov neokonzervativni imidž brine mnoge u Evrope. "Ja shvatam da sam, blago rečeno, kontroverzna ličnost. Ali kako me ljudi budu bolje upoznavali, shvatiće da zaista duboko verujem u misiju ove banke", rekao je on na konferenciji za novinare. |
|
Odbor Evropskog parlamenta za ulazak Bugarske i Rumunije
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta izjasnio se danas za ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju u januaru 2007. godine, pod uslovom da te zemlje sprovedu ključne političke i ekonomske reforme. Odbor je, u dva odvojena glasanja, velikom većinom podržao ulazak Rumunije i Bugarske u EU, otvorivši time put Evropskom parlamentu da to prihvati 13. aprila. Šefovi diplomatija EU, Bugarske i Rumunije treba da potpišu sporazume o pristupanju 25. aprila, a nakon toga nacionalni parlamenti imaju 20 meseci da ratifikuju te sporazume. Ulazak Bugarske i Rumunije 2007. godine nije u potpunosti zagarantovan, pošto je Unija uvela zaštitne klauzule o mogućem odlaganju njihovog ulaska na godinu dana, ako ne ispune potrebne uslove. Bugarska, da bi postala član EU 2007. godine, mora da poboljša pravosudni sistem i reformiše policiju, kao i da suzbije korupciju i organizovani kriminal. Rumunija mora da, pored reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, unapredi zaštitu prirodne sredine, ubrza donošenje antimonopolskih propisa i smanji državnu socijalnu pomoć. Evropska komisija će u novembru objaviti izveštaj o napretku koji su na planu reformi ostvarile Bugarska i Rumunija. |
|
Zvaničnici EU i Ukrajine o približavanju Kijeva Uniji
Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn (Jean Asselborn), čija zemlja predsedava Evropskom unijom, razgovarao je danas u Kijevu sa ukrajinskim zvaničnicima o sprovođenju plana za približavanje te zemlje EU. "Stabilna i demokratska Ukrajina je u interesu Evropske unije", rekao je Aselborn posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenkom i šefom diplomatije Borisom Tarasjukom. Komesar EU za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner (Ferrero-Waldner) i ministar EU za evropske poslove Denis Mekšejn (McShane), koji su takođe prisustvovali razgovorima, izrazili su zadovoljstvo zbog početka sprovođenja tog plana. Juščenko je rekao da su trogodišnjim planom određene buduće aktivnosti za ukrajinsku vladu. |
|
Seminar za novinare u aprilu u Segedinu
Seminar za novinare koji izveštavaju o evropskim integracijama i aktivnostima Vlade Srbije u tom procesu biće održan 21. i 22. aprila u Segedinu, a učesnici iz Srbije i Crne Gore, čiji je broj ograničen na 15, mogu se prijaviti do 30. marta. Zainteresovane redakcije, koje najredovnije prate aktivnosti vlade u pridruživanju Evropskoj uniji, mogu prijaviti po jednog novinara za učešće na tom seminaru, čija je tema "Protok informacija u EU, mesto i uloga medija u evropskim integracijama", saopštila je danas Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU. Polaznicima iz Srbije i Crne Gore obezbeđeni su prevoz, smeštaj za dve noći i hrana. Predavanja će biti održana na mađarskom jeziku, a za učesnike iz Srbije biće obezbeđen prevod na srpski. Obavezna je mađarska viza za sve učesnike seminara. Ispunjeni formular za prijavu učešća trebalo bi dostaviti Kancelariji za pridruživanje EU na faks 3619-317 ili elektronskom poštom na adresu idjuric @ seio.sr.gov.yu. Seminar su organizovali Mađarski Javni fond "Šansa za stabilnost" i Centar za evropske studije Univerziteta u Segedinu, uz podršku Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU. |
|
Kaj Ejde glavni kandidat za novog šefa UNMIK-a
Norveški ambasador u NATO, Kaj Ejde, tvorac specijalnog izveštaja za UN o Kosovu, ima najviše izgleda da postane novi čelnik međunarodne uprave u pokrajini, namesto šefa UNMIK-a, Sorena Jesena-Petersena, saznaje agencije Beta u evropskim diplomatskim izvorima u Briselu. Norveški ambasador u NATO je dobio podršku mnogih važnih svetskih činilaca angažovanih na Kosovu, posebno otkako su krajem prošle godine ojačale oštre primedbe na račun "i daljeg nesnalaženja UNMIK-a". Izvori u Briselu smatraju da bi Ejde, uz sažimanje delovanja UN, OEBS, EU I NATO, u mnogome i sam, kao čelnik novog ustrojstva međunarodne uprave na Kosovu, objedinio interese svetskih činilaca i samog NATO koji jasno želi neposredniju političku ulogu u rešavanju kosovskog pitanja. Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, je prošle nedelje, posle susreta sa Jesenom-Petersenom, kao i albanskim premijerom, Fatosom Nanom, izjavio da je situacija na Kosovu i dalje "veoma rovita" i "sasvim nepredvidljiva". Jesen-Petersen je nedavno posebno kritikovan u krugovima EU i NATO zbog njegovih izjava podrške bivšem kosovskog premijeru, Ramušu Haradinaju, koga je Haški sud optužio za zločine nad srpskim i albanskim civilima. Takvo ponašanje i drugi postpuci Jesena-Petersena su ocenjeni neprihvatljivim za ciljeve UN i međunarodne zajednice. Šef UNMIK-a je naročito izazvao i nezadovoljstvo u EU zbog toga što nije dovoljno učinio da se posle odlaska Haradinaja u Hag, formira nova široka koaliciona vlada na Kosovu. Takva vlada bi, kako je to naglašavao i visoki predstavnik EU, Havijer Solana, imala široku podršku albanskog stanovništva i time i bolje izglede da sprovede preko potrebne "prioritetne standarde", koje je u izveštaju UN utvrdio ambasador Ejde, a prihvatila Kontakt grupa. Vlasti u Beogradu su, zbog pristrasnog proalbanskog stava i postupaka, takođe, oštro kritikovale Jesena-Petersena, koga je danska vlada već istakla kao jednog od kandidata za novog visokog komesara UN za izbeglice. Ejde, odličan poznavalac balkanskih prilika, je polovinom prošle godine u specijalnom izveštaju generalnom sekretaru UN, Kofiju Ananu, ocenio da je martovsko nasilje albanskih ekstremista na srpskim življem pokazalo da je nužno preustrojstvo međunarodnog prisustva na Kosovu i posebno UNMIK-a. On je istakao da "UN postepeno moraju smanjiti svoje prisustvo i zadatke" na Kosovu, dok "Evropska unija značajno mora ojačati i proširiti svoje delovanje " i postati najsnažniji magnet za Prištinu i Beograd". Ejde je predočio i da "OEBS I NATO moraju uskladiti svoje prisustvo sa novom političkom realnošću" u pokrajini. Po isteku važnosti rezolucije 1244 SBUN, zaključio je u izveštaju Ejde, "Kosovom će, verovatno, upravljati Priština, i to tako što će Evropska unija tamo preuzeti vodeću međunarodnu ulogu". |
|
Milivojević: Neozbiljno licitirati o ulasku u EU
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević rekla je danas u Nišu da bi početkom naredne godine Srbija i Crna Gora mogla da potpiše ugovor o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Neozbiljno je licitirati sa godinom ulaska Srbije u EU. Sada je sigurno da ćemo za manje od mesec dana dobiti pozitivnu studiju o izvođlivosti", rekla je Milivojevićeva na okruglom stolu "Nacionalni konsenzus o evropskoj budućnosti Srbije". Okrugli sto u niškoj Skupštini grada organizovali su Odbor za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije, Evropski pokret u Srbiji Niš i Nišavski okrug, uz podršku misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori. Milivojevićeva je kazala da pravi posao na putu Srbije ka EU počinje tek nakon pozitivne Studije o izvodljivosti. Dobra je vest da nakon Studije o izvodljivosti postajemo kvalifikovani za niz fondova EU, rekla je ona. Načelnik Nišavskog okruga Milan Lapčević je rekao da ulazak Srbije u EU neće rešiti sve probleme u Srbiji, dok je niški gradonačelnik Smiljko Kostić izrazio nadu da će u Srbiji biti postignut naciolani konsenzus o potrebi da se uđe u EU. |
|
Delegacija vlade i predstavnik EU u Kruševcu
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus poručio je danas štrajkačima u Hemijskoj industriji "Župa" da će vladina Agencija za privatizaciju odlučiti o njihovom zahtevu za raskid kupoprodajnog ugovora s beogradskom firmom "Vektra M". Labus, koji je boravio u Kruševcu povodom početka kampanje "Evropa kuca na tvoja vrata", istakao je da će kupoprodajni ugovor nastaviti da preispituje radna grupa, a da će konačnu odluku doneti Agencija za privatizaciju. Napomenuvši da u Kruševcu ne boravi povodom štrajka u "Župi", u razgovoru s radnicima odbacio je kao neistinite tvrdnje da iza vlasnice "Vektre M" stoji bilo ko iz vlasti. Nekoliko stotina radnika "Župe" danas je ušlo u četvrtu sedmicu štrajka, tražeći raskid kupoprodajnog ugovora sa firmom "Vektra M", vlasnice Violete Josifove i šest neisplaćenih zarada. Kampanja "Evropa kuca na tvoja vrata", u okviru koje predstavnici vlade i EU građane i lokalne samouprave u najvećim gradovima u Srbiji informišu o evropskim integracijama, počela je danas u Kruševcu. Šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, ministar privrede Predrag Bubalo i zamenik ministra zdravlja Nevena Karanović danas su u Kraljevu razgovarali sa predstavnicima opštinske vlasti i lokalnim privrednicima. Labus je posle sastanka, na konferenciji za novinare u skupštini opštine, rekao da će slični susreti biti organizovani u najvećim regionalnim centrima u Srbiji, kako bi se građani neposredno upoznali sa uslovima za približavanje EU i konsekvencama tog procesa. "Želja je svih nas i gospodina Ljoverasa i ministara koji su danas sa mnom da ostvarimo direktan dijalog sa ljudima na terenu o tome šta znači učešće naše zewmlje u EU za svakog građana pojedinačno", rekao je Labus. Žozep Ljoveras je rekao da je jedan od ciljeva približavanja EU sticanje slobode kretanja ljudi, kapitala, usluga i robe. "Ovo je prva u nizu akcija koje će biti održane u gradovima Srbije, u cilju objašnjavanja građanima šta znači pristupanje evropskim integracijama", rekao je Ljoveras. Zamenik ministar zdravlja Nevena Karanović najavila je da će uskoro u Zdravstveni centar u Kruševcu biti uloženo dva i po miliona evra, zahvaljujući kreditu Evropske investicione banke. Prema njenim rečima, u regionalne zdravstvene centre u Srbiji biće, na osnovu tog kredita, uloženo 50 miliona evra. |
|
Đurovic: Sporazum o asocijaciji nije prepreka za nezavisnost
Crnogorski ministar za evropske integracije Gordana Đurović ocenila da nema razloga za strahovanja da bi potpisivanje sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom (EU) državne zajednice Srbija i Crna Gora predstavljalo prepreku za moguću nezavisnost Crne Gore. "Potpisivanje tog sporazuma nije zamka za put osamostaljenja Crne Gore", preneli su ocenu Đurovićeve podgorički elektronski mediji. Ona je rekla da su "pravila igre jasna" i da "nema mesta" pomenutim strahovanjima. "Dok idemo zajedno, idemo, a kada i ako se osamostalimo, onda će svako ići svojim putem u EU", rekla je Đurovićeva. Ministar za evropske integracije je podsetila na primer Česke i Slovačke koje su, takođe, u prvoj fazi pridruživanja EU išle zajedno, a onda odvojeno. Ona je dodala da su "obične manipulacije" tvrdnje da za šest meseci može biti definisan stav EU o procesu pridruživanja Crne Gore i Srbije uniji. |
|
Testiranje srednjoškolaca u Crnoj Gori za kviz o EU
Testiranje učenika srednjih škola u Crnoj Gori za učešće u kvizu "Zdravo Evropo" sa vršnjacima iz Srbije, biće održano sutra u Podgorici, u organizaciji crnogorskog Ministarstva prosvete i nauke. Kviz "Zdravo Evropo", koji bi trebalo da motiviše učenike da prošire znanje o evropskim integracijama i Evropskoj uniji, organizovala je Delegacija Evropske komisije u SCG , u saradnji s republičkim ministarstvima prosvete, saopšteno je iz vlade. Kviz je zamišljen kao serijal od deset emisija koje će realizovati Obrazovno-naučni program Radio-televizije Srbije. Na inicijalnom testiranju učenici će pisano odgovarati na pitanja iz opšte kulture. U kvizu, koji će biti održan u maju u Beogradu, učestvovaće đaci iz 24 škole iz SCG , koje postignu najbolji rezultat. |
|
Turska i EU usaglasile tekst protokola o carinskoj uniji
Evropska komisija i Turska su usaglasile tekst protokola kojim se carinska unija Evropske unije s Turskom proširuje na 10 novih članica EU, uključujući Kipar, rekao je danas turski zvaničnik. EU očekuje od Turske da proširi sporazum o carinskoj uniji i na Kipar pre početka pregovora o pristupanju 3. oktobra. Pitanje proširenja carinske unije je posebno osteljivo za Tursku, jer mnogi zvaničnici u tome vide de fakto priznavanje vlasti kiparskih Grka, koje priznaje međunarodna zajednica. "Održali smo pregovore o tekstu protokola. Imamo tekst oko koga smo se složili", rekao je neimenovani turski zvaničnik novinarima. On je dodao da će Turska i Evropska komisija početi sa razmenom pisama o tekstu. "Zatražili smo od Evropske komisije da pošalje pismo o tekstu protokola. Ako u pismu bude istovetan tekst o kome smo se dogovorili, onda će on biti odobren", rekao je turski zvaničnik. Protokol će morati da bude odobren u turskom parlamentu. Turska, kojoj je na samitu EU u decembru prošle godine određen datum početka dugo odlaganih preogovora o pristupanju, priznaje samo samoproklamovane vlasti kiparskih Turaka na severu Kipra. Turska je uputila vojne snage na Kipar 1974. godine kao odgovor na kratkotrajni puč kiparskih Grka. Na severu Kipra sada ima oko 30.000 turskih vojnika. Ankara je saopštila da bi želela da, pre početka pregovora o pristupanju, UN obnove napore za ujedinjenje ostrva. |
|
Ukrajini veća podrška za ulazak u Uniju nego Turskoj
Prema anketi čije rezultate danas objavljuje poljski list "Gazeta viborcca", više od polovine stanovnika šest najvećih država EU pruža veću podršku pridruživanju Ukrajine, nego Turske. Prema toj anketi, 55 anketiranih u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji želi proširenje na Ukrajinu dok skoro jedna trećina, preciznije 31 odsto, smatra da Ukrajinci treba da ostanu samo prvi susedi Unije. Najviše za evropsku integraciju Ukrajine lobiraju Poljaci i među njima čak 77 odsto anketiranih veruje da je Ukrajini mesto u nekoj novoj proširenoj Uniji, dok je svega 12 odsto anketiranih protiv. Najmanje volje za tako daleko proširenje na Istok pokazuje Nemačka, jedina među najvećim zemljama članicama EU u kojoj Ukrajinu odbija većina - 53 odsto Nemaca. Poljaci su prema tom istraživanju agencije TNS Sofres najveći entuzijasti kada je u pitanju dalje proširenje EU. Pored zemalja Zapadnog Balkana, čije članstvo u perspektivi vide kao gotovu stvar, većina od 55 odsto Poljaka je i za ulazak Turske a najmanje bi im, kao i Italijanima, smetao ulazak Maroka. Poljaci međutim za razliku od Italijana ili Španaca ne pokazuju spremnost da u EU jednog dana prime i Rusiju, ako bi to zatražila. |
|
Koštunica: Hrvatska primer kakva mora biti saradnja s Hagom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je večeras u Briselu da je "Hrvatska sa jednim nerešenim slučajem dobar primer" da to znači za EU da "nema pune saradnje" s Haškim sudom i istakao da će Srbija "u narednom periodu te obaveze ispuniti", uključujući i nekoliko idućih nedelja. Koštunica je to rekao posle razgovora sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom. "Mislim da je puno razloga za optimizam bilo u svim današnjim razgovorima i sa evropskim komesarom (za proširenje Olijem) Renom i sa visokim predstavnikom Solanom, imajući u vidu ono što je učinjeno u proteklom periodu. Isto kao i kad je reč o pozitivnom efektu povoljne Studije o izvodljivosti u budućnosti", rekao je Koštunica. Koštunica i Solana su razgovorali i o nužnom efikasnom delovanju državne zajednice SCG i ukazali na potrebu da se stvari preciziraju kad su u pitanju izbori za parlament državne zajednice i referendum u Crnoj Gori o osamostaljenju te republike. "Postoji namera da nešto što će ući u taj proces evropskih integracija, dakle državna zajednica, i opstane. To je ponovljeno u razgovoru sa visokim predstavnikom Solanom", istakao je srpski premijer. "Mislim", dodao je on, "da je još jednom kroz delovanje, kroz reči ličnosti koja je najviše uključena u naše probleme kad je reč o Evropskoj uniji, Havijera Solane, ispoljena podrška očuvanju državne zajednice i njenom daljem napredovanju". Na pitanje novinara da li očekuje nove odlaske optuženika u Hag, Koštunica je odgovorio da su "stvari jasne, i to ne samo kad je u pitanju razdoblje vezano za Studiju o izvodljivosti, nego i posle toga, dakle nakon početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". "Zna se šta podrazumeva potpuna saradnja s Haškim sudom. Ona se jednim delom odvija do Studije izvodljivosti, a nastaviće da se odvija posle toga i podrazumeva ispunjenje svih zahteva, odnosno međunarodnih obaveza zemlje", objasnio je Koštunica. Srpski premijer je dodao da je Solani "ponovio da mi znamo šta znači značajan napredak koji nas vodi ka punoj saradnji u ovom periodu do Studije o izvodljivosti". Koštunica je dodao da je u razgovoru sa Solanom bilo reči i o tome šta Studija o izvodljivosti znači za Srbiju i Crnu Goru. "Kažem Srbiju i Crnu Goru, jer to nas upućuje jednostavno na zaključak da zemlja pod tim imenom, specifične državne strukture, sastavljena od dve države članice, ulazi kao jedna u proces integracija", istakao je Koštunica. On je dodao da je sa Solanom razmotrio "na koji način učiniti tu državu, zajednicu SCG , efikasnijom, delotvornijom, kad je reč o njenim institucijama, radu njenog parlamenta". "O tome je bilo dosta reči, uključujući i odredbe Ustavne povelje, one o izborima i one o mogućnom referendumu", kazao je Koštunica. On je rekao da je, s tim u vezi, dobra vest da je Parlament SCG juče usvojio nekoliko važnih zakona, da postoji politička volja da skupština državne zajednice nastavi rad, a da postoje i pravna tumačenja da mandati poslanika u skupštini i dalje ostaju na snazi, dok drugi ne budu izabrani i verifikovani. Koštunica je dodao da je sa Solanom razmenio mišljenje i o sprovođenju standarda na Kosovu, imajući u vidu važnost tog procesa u ovoj godini. Zamoljen od novinara da objasni kako gleda na u više navrata naglašavani stav Solane da SCG treba sve snage da usredredi prvenstveno na ekonomske i političke reforme, Koštunica je uzvratio da je i Solani i Renu preneo uveravanja da je "mnogo toga učinjeno u protekloj godini, kada je reč o reformama zakonodavstva i činjenici da svi zakoni koji su prošli kroz skupštinski postupak nose pečat Evropske unije". To znači, objasnio je Koštunica, da su već usaglašeni sa normama i standardima Evropske unije. |
|
EU odlučila da formira radnu grupu za Hrvatsku
Evropski lideri su danas odlučili na samitu u Briselu da formiraju radnu grupu koja će procenjivati saradnju Hrvatske sa Haškim tribunalom, javile su agencije. To je na konferenciji za novinare u Briselu saopštio premijer Luksemburga Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) čija zemlja predsedava Evropskom unijom. Radna grupa će se sastojati od predstavnika sadašnjeg predsedavajućeg i dva naredna predsedavajuća EU - Britanije i Austrije, kao i predstavnika Evropske komisije. Član radne grupe će biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier), rekao je Junker. Premijer Luksemburga je naglasio da današnja odluka neće uticati na odluku o odlaganju početka pregovora o pristupanju s Hrvatskom koju su prošle nedelje doneli šefovi diplomatija EU. "Ti zaključci ostaju važeći", rekao je on. To je potvrdio i šef diplomatije Velike Britanije DŽek Stro (Jack Straw), navodeći da je na dvodnevnom samitu u Briselu koji je danas završen, potvrđena ranija odluka o odlaganju pregovora s Hrvatskom. Stro je rekao za Rojters da će zadatak radne grupe biti da se konsultuje sa Haškim tribunalom i glavnim tužiocem Tribunala Karlom del Ponte (Carla), kao i da se sastaje sa predstavnicima Hrvatske. Naveo je da će do susreta sa hrvatskim predstavnicima verovatno doći u Luksemburgu. Neimenovani evropski diplomata je rekao da će zadatak grupe biti da procenjuje saradnju Hrvatske s Tribunalom i da o tome izveštava lidere EU. On je dodao da nije određen datum za dostavljanje izveštaja radne grupe. |
|
Solana: EU ostaje pri nameri da ukine embargo Kini
Evropska unija ostaje pri nameri da ukine embargo na pordaju oružja Kini, ali je još rano da se govori o tome da li bi embargo mogao biti ukinut u planiranom roku, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier). "Stav Unije ostaje isti onaj koji je iznela u decembru", rekao je Solana na završnoj konferenciji za novinare nakon samita EU u Briselu. Lideri 25 članica EU su u decembru prošle godine naložili šefovima diplomatija Unije da rade na ukidanju embarga Kini kako bi se postigao dogovor pre završetka mandata, krajem juna, sadašnjeg predsedavajućeg EU, Luksemburga. "Mi nastavljamo da radimo... Još je rano reći da li ćemo moći da završimo na vreme", rekao je Solana. Raskol u EU oko embarga Kini pojavio se kada je Francuska podržala ukidanje embarga, odbacujući stav SAD da bi taj korak doveo do velikih prodaja oružja. Francuske napore je danas podržala i Nemačka, uprkos ocenama drugih članica EU da bi zbog stava Kine prema Tajvanu odluka o ukidanju embarga trebalo da bude odložena. Diplomate tvrde da mnoge u EU, uključujući i Veliku Britaniju, mnogo više od oružja brine kineski antisecesionistički zakon uperen protiv Tajvana. "Očigledno je da Kina nije ispunila neke uslove za ukidanje embarga, pre svega time što nije prestala da diže tenzije u regionu", rekao je jedan diplomata EU. Širak i drugi u Evropi na poboljšanje trgovinskih i diplomatskih veza sa Kinom gledaju kao na protivtežu američkoj vladavini u svetu, a EU insistira da će izvoz oružja biti strogo regulisan. Evropa je uvela embargo na prodaju oružja Pekingu u junu 1989. godine nakon nasilnog gušenja studentskih demonstracija na trgu Tjenanmen. |
|
Lideri EU odredili nove ekonomske prioritete
Lideri Evropske unije usvojili su na samitu koji je danas završen u Briselu nove ekonomske prioritete čiji je cilj veći privredni rast, i prihvatili zahtev Nemačke i Francuske da se spreči da javni servisi u EU budu potpuno otvoreni za konkurenciju. Nemački kancelar Gerhard Šreder i francuski predsednik Žak Širak uspeli su da ubede ostale čelnike Unije da se ponovo razmotri sporni predlog da javni servisi, od platnog prometa do građevinarstva, širom 25-članog bloka budu otvoreni za konkurenciju. Francuska, Nemačka, Švedska i još neke zemlje tražile su garancije da takva reforma neće nauditi njihovim čuvenim sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, niti ugroziti prava radnika. "U sadsnjem obliku, predložena direktiva nije prikladna", izjavio je Šreder novinarima po okončanju dvodnevnog samita. a prenose agencije. "Treba da otvorimo tržište, ali da istovremeno pokažemo i socijalnu odgovornost", kazao je Šreder. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je "spreman da razmotri neke izmene" u tom planu, odnosno da se liberalizacija ne odnosi na neke "osetljive oblasti", poput zdravstvene zašitite i prosvete. Barozo je dodao da će se voditi računa da jeftinija konkurencija u javnom sektoru ne poveća nezaposlenost, kao što strahuju sindikati u većini zemalja EU. Cilj tog plana je da se u javnom sektoru, koji čini oko 70 odsto privrede EU, stvori 600.000 novih radnih mesta. Njegovi kritičari smatraju da bi liberalizacija mogla uništiti socijalna prava u Uniji, jer bi dozvolila firmama iz zemalja sa nižim porezima da jeftinom ponudom izbace iz posla rivale u "skupim" zemljama. Francuski predsednik Širak bio je naročito zabrinut da reforma ne ugrozi prava radnika, posebno pošto, po nedavnim anketama, raste rejting protivnicima novog ustava EU, o kome će se Francuzi izjasniti na referendumu 29. marta. Ukoliko Francuzi odbace ustav čiji su tekst čelnici EU usvojili u oktobru, Unija bi zapala u krizu, jer bi se time poljuljali temelji ambicioznih nastojanja da se blok dodatno integriše, a smanjio bi se i uticaj Francuske, upozorio je Širak, a prenosi AP. "Ako Francuska bude blokirala dalju izgradnju Evrope, posledice će biti dalekosežne", rekao je predsednik i dodao da bi Francuska, koja je do sada bila pokretačka snaga Evropske unije, "izgubila veliki deo autoriteta, koji će joj biti potreban u Evropi sutrašnjice". Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, čija zemlja predsedava Unijom, rekao je da su šefovi država i vlada EU usvojili plan kako da se prevaziđe zastoj u ekonomskoj reformi, poznatoj kao "Lisabonska agenda", čiji je cilj da EU do 2010. postane najdinamičnija privreda na svetu. U deklaraciji sa samita nalažu se "hitne mere" kako bi "prioriteti EU postali ekonomski rast i zapošljavanje" sa ciljem da se stvori "područje atraktivno za investicije i za rad". |
|
Dzurinda zadovoljan novom šansom za Hrvatsku
Slovačka i Češka zadovoljne su što je danas na samitu Evropske unije u Briselu Hrvatska dobila šansu da pokaže da sarađuje sa Haškim tribunalom i skrati odlaganje pristupnih pregovora. Slovački premijer Mikulaš Dzurinda izrazio je zadovoljstvo što je Unija odlučila da pošalje svoju misiju u Zagreb da utvrdi da li Hrvatska zaista sarađuje, ili ne sa Hagom. Za slovačkog premijera je posebno važno to što početak pregovora neće zavisiti samo od procene jednog čoveka - glavne tužiteljke suda u Hagu Karle del Ponte, javljaju slovački i češki mediji. "Postigli smo poboljšanje i to je ključno. To nije zakletva na vernost Hrvatskoj, ali ne možemo da vučemo Hrvate za nos", rekao je novinarima Dzurinda. Slovačka je već ranije ocenila da nije u redu da sudbina evropske integracije na Balkanu zavisi od procene jednog jedinog čoveka i da bi EU sama trebalo da definiše, ne samo za Hrvatsku, šta je to potpuna saradnja sa Hagom. Dzurinda je optimista i veruje da će već do kraja maja, pošto se vrati misija, EU mogla da odlučuje o početku pristupnih pregovora sa Hrvatskom. Češki zvaničnici su novu šansu da Hrvatska dokaže da od Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji ne krije generala Antu Gotovinu ocenili kao optimalnu. "To je optimalno i odgovara stavu Češke", kazao je premijer Stanjislav Gros (Gro ss ) a šef češke diplomatije Ciril Svoboda (Cyril) dodao je da to ne menja pristup evropske dvadesetpetorke Hrvatskoj, jer, kako je rekao "ona treba da sarađuje sa Haškim tribunalom i to treba da se proveri". Slovačka je zajedno sa Austrijom bila među zemljama koje su bile za bezuslovne pregovore Zagreba sa Briselom 17. marta, bez obzira na izručenje Gotovine, a kao glavni argument poslužio im je pozitivni uticaj koji bi to imalo i na ostale zemlje zapadnog Balkana. |
|
EU, ipak, neće ometati kandidaturu Pola Volfovica
Evropa je stavila na stranu svoje sumnje i bojazan u vezi sa kandidaturom vodećeg zagovornika rata u Iraku Pola Volfovica (Paul Wofowitz) za šefa Svetske banke, stavivši danas jasno do znanja da mu neće stajati na tom putu. Lideri Evropske unije su, međutim, insistirali da se krajem marta sastanu sa Volfovicem, zamenikom američkog ministra odbrane, kako bi čuli njegovo viđenje uloge koju treba da ima ta multinacionalna banka za razvoj. "Situacija je takva da će Volfovic najverovatnije biti imenovan za predsednika banke", rekao je irski ministar finansija Brajan Kouen (Brian Cowen) na konferenciji za novinare nakon samita lidera EU u Briselu. Ime šefa neokonzervativne struje u SAD "ne izaziva izlive oduševljenja u Evropi", rekao je danas nemački kancelar Gerhard Šreder, čija se zemlja oštro protivila ratu u Iraku. Šreder je, međutim, rekao da Volfovicova kandidatura "neće propasti zbog Nemačke" i dodao da ima utisak da njegovu kandidaturu neće blokirati ni druge zemlje EU. Predlog Volfovica za naslednika DŽejmsa Volfensona (James Wolfensohn) na mestu predsednika Svetske banke šokiralo je mnoge Evropljane koji ga najviše poznaju kao zagovornika američke invazije na Irak. Nijedna vlada zemalja EU nije govorila otvoreno protiv njegovog izbora, ali diplomate kažu da se mnogi osećaju nelagodno, posebno nakon imenovanja još jednog zagovornika rata, bivšeg američkog državnog podsekretara DŽona Boltona (John) za američkog ambasadora u UN. |
|
U ponedeljak počinje akcija Evropa kuca na tvoja vrata
Vlada Srbije i Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori počeće u ponedeljak, 28. marta u Kruševcu višemesečnu kampanju "Evropa kuca na tvoja vrata". Delegacija Vlade Srbije, koju će voditi potpredsednik vlade Miroljub Labus, i šef Delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras razgovaraće u Kruševcu sa predstavnicima opštinske vlasti, privrednicima, građanima, srednjoškolcima i studentima. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, na glavnom gradskom trgu biće postavljen Evrostar autobus ispred kojeg će biti organizovan kviz za učenike osnovnih škola iz Kruševca. Predviđeno je da predstavnici diplomatskog kora i Vlade Srbije na trgu razgovaraju sa građanima i podele nagrade deci, učesnicima kviza o poznavanju Evrope. Potpredsednik vlade i šef Delegacije Evropske komisije posetiće i kruševačku Gimnaziju gde će održati predavanje na temu "Srbija i evropske integracije". Kampanja ima edukativni karakter jer će predstavnici države sa evropskim partnerima objašnjavati građanima kako funkcioniše EU, zašto je za Srbiju značajno da ubrzanim koracima nastavi put ka Evropi i kako će se proces odraziti na standard i život građana. Poseban akcenat kampanje biće na mladima i njihovoj ulozi i perspektivi u procesu evropskih integracija. Projekat zajednički organizuju kabinet potpredsednika Vlade Srbije, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Srbije i Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori. U delegaciju Vlade Srbije će, pored Labusa, biti i ministar privrede Predrag Bubalo i šef Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Radmila Milivojević. |
|
Evropski ustav i Kina bacaju senku na ekonomske teme samita
Mogućnost da Francuzi na referendumu odbace predloženi ustav Evropske unije, te rasprava o ponovnoj prodaji oružja Kini, najverovatnije će staviti u drugi plan ekonomska pitanja koja su glavna tema dvodnevnog samita EU. Šefovi država i vlada EU okupili su u Briselu da bi na sastanku, koji počinje večeras, usvojili predloge kako da se prevaziđe zastoj u planu ekonomske reforme EU, poznatom kao "Lisabonska agenda". Cilj tih predloga je da se smanji nezaposlenost, ostvari ekonomski rast, podstaknu investicije i poveća konkurentnost privrede zemalja članica Unije. Najavljeno je i da će biti odobrena reforma "Pakta za stabilnost i privredni rast" Unije, čiji je cilj jačanje evra i omogućavanje vladama da većom potrošnjom sredstava iz budžeta izađu iz recesije, što je odluka sa kojom se ne slaže Evropska centralna banka. Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji predsedava samitom, izrazio je optimizam da će ekonomske reforme ponovo osnažiti privredu EU. "Postoji potreba za reformom koja bi se fokusirala na zapošljavanje i privredni rast", rekao je on uoči sastanka, a prenosi AP. Neke diplomate, međutim, smatraju da bi lideri EU mogli iskoristiti priliku i za to da razmene mišljenja o mogućem ukidanju 15-godišnjeg embarga na izvoz oružja Kini. Ta mogućnost najavljena je prošle nedelje, nakon što je Kina usvojila novi zakon kojim je zaprećeno da će upotrebiti vojnu silu protiv Tajvana ukoliko to ostrvo proglasi nezavisnost. Šef britanske fiplomatije Džek Stro izjavio je da ta pretnja Kine komplikuje stav EU, a diplomate koje citira AP ocenjuju da bi to moglo odložiti proces ukidanja embarga. Nemačka i Francuska se snažno zalažu za obnavljanje izvoza oružja Kini, što bi za Peking bio signal političkog priznanja za značaj njenog ekonomskog napretka. I SAD su uoči samita pokušale da izvrše pritisak na evropske lidere, porukom američkog državnog sekretara Kondolize Rajs zemljama EU da ne preduzimaju "ništa što bi promenilo ravnotežu među vojnim silama u Aziji". Evropski lideri zaokupljeni su još jednim važnim pitanjem - ratifikacijom ustava Evropske unije, koji će 29. maja biti stavljen na ključni test, kada se o njemu budu izjašnjavali Francuzi na referendumu. Očekuje se da francuski predsednik Žak Širak na samitu pokrene to pitanje, neposredno nakon objavljivanja rezultata jedne ankete po kojima će većina francuskih glasača glasati protiv teksta koji su lideri EU usvojili u oktobru. U nacrtu deklaracije dvodnevnog sastanka traže se "hitne mere" da bi "prioriteti EU postali ekonomski rast i zapošljavanje" sa ciljem da se stvori "područje atraktivno za investicije i za rad". Očekuje se da lideri Unije postave ciljeve realnije od onih iz "Lisabonske agende", koji su predviđali da EU do 2010. postane najdinamičnija privreda na svetu. |
|
Parafiran ugovor o Energetskoj zajednici sa EU
Delegacija Vlade Srbije parafirala je danas u Briselu predlog Ugovora o Energetskoj zajednici sa Evropskom unijom, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike. U saopštenju se navodi da se nakon parafiranja i uspešnog završetka procesa pregovaranja, u okviru kojeg su razrađeni detalji, potpisivanje ugovora očekuje u junu ove godine. Ugovor sa EU danas je u Briselu parafiralo još šest zemalja jugoistočne Evrope - Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Rumunija. U sprovođenju ugovora učestvuju i Austrija, Grčka, Mađarska, Italija i Slovenija. "U nastojanju da se uključi u evropske tokove, poveća efikasnost u energetskom sektoru i proširi tržište kako bi privukla preko potrebne investicije, Srbija je na ministarskom sastanku u Atini u decembru 2004. godine dala saglasnost na Nacrt ugovora o Energetskoj zajednici", podseća se u saopštenju. To je, kako je navedeno, o međunarodno i pravno obavezujući akta u okviru kojeg bi se realizovali ciljevi definisani Atinskim memorandumima iz 2002. i 2003. godine. |
|
Koštunica: Do kraja marta puna saradnja sa Hagom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izrazio je danas, posle razgovora sa evropskim komesarom Olijem Renom u Briselu, uverenje da će vlasti u Beogradu do kraja marta učiniti korake koji vode punoj saradnji sa Hagom i time ispuniti uslov za dobijanje povoljne ocene studije o izvodljivosti. Koštunica je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li je siguran da će srpske vlasti moći da u Hag posalju tražene, optužene generale Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića, imajući u vidu da je Pavković izjavio da dobrovoljno neće ići u Hag. Ren je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, izrazio "uverenje da premijer Koštunica i njegove kolege čine sve što je u njihovoj moći da ispune ta merila za studiju o izvodljivosti". "Verujem da ćemo moći da zajedno pokrenemo taj vema važan proces i da ćemo se uputiti u veoma opipljivu evropsku perspektivu za srpske građane i SCG . Mi smo spremni za to, ako su Srbija i SCG takođe spremni da ispune uslove za pokretanje pregoovore o sporazumu o stabili zaciji i pridružzivanju", rekao je Ren. "Veliki sam optimista da ću idućih dana upotrebiti reči koje obično upotrebljavam i da ćemo imati značajan napredak koji će nas pravo do potpune saradnje s Haškim sudom. Za nas je potpuna saradnja s Haškim sudom onda kad su svi slučajevi optuženih rešeni u potpunosti", rekao je Koštunica. On je rekao da je optimista zbog priprema koje su izvršene i široke podrške javnosti u Srbiji za takvu vrstu saradnje. Prema njegovim rečima, ono što je urađeno u vrlo kratkom vremenu iza nas, treba da bude urađeno i u vremenu ispred nas. "Svesni smo činjenice da su ti slučajevi nešto što nas vodi ka potpunoj saradnji s Haškim sudom. Tim slučajevima se bavimo više nego ozbiljno i, kao obično, govorim o specifičnim događajima u trenucima onda kad se dogode a ne pre", dodao je on. Koštunica je rekao da je sa Renom razmotrio i druga pitanja vezana za dobijanje povoljne studije o izvodljivosti. To je, kako je istakao, pitanje državne zajednice i rekao da će studija o izvodljivosti biti važan korak za funkcionisanje državne zajednice. U susretu s Renom je bilo reči i o Kosovu "i ja sam naglasio", objasnio je Koštunica "nužnost jasnog, preciznog merenja ostvaranja standarda. I jedino to može otvoriti put eventualnoj budućoj raspravi o pitanjima statusa". Koštunica je podvukao da je namera srpske vlade i vlasti SCG da se uključe u sve vrste dijaloga kad je reč o Kosovu. Ren je istakao da je Srbija učinila veoma dobar napredak u reformama koje vode u Evropsku uniju i ocenio da je još potrebno da se reši ključni uslov saradnje s Haškim sudom da bi bila otvorena vrata za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Ren je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Koštunicom izjavio da su on i srpski premijer razgovarali "kako da srpsku evropsku budućnost učinimo konkretnom, a to znači usredsredili smo se na studiju o izvodljivosti za preogovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". "Ja sam stavio do znanja da je Srbija učinila veoma dobar napredak. Mi ćemo krajem meseca dati ocenu. Evropska komisija će 12. aprila o tome raspravljati i ja sam uveren da će usvojiti tu studiju o izvodljivosti, koja će potom biti podneta Savetu ministara EU i Srbiji, odnosno i SCG . Mi smo smišljeno usvojili dvojaki kolosek koji olakšava bržzi napredak sardnje sa Srbijom, odnosno SCG ", istakao je Ren. "Ustanovili smo veoma dobar napredak, ali", primetio je evropski komesar, "i dalje je nužno da se ide napred. Za sad, kad je rec o ključnom uslovu saradnje s Haškim sudom, nužno je da Srbija učini bitan pomak u saradnji s Haškim sudom ". Ren je rekao da tu nije "reč o pojedincima, već o stalnom postojanom procesu koji zaista vodi potpunoj saradnji s tim sudom". On je, takođe, podvukao da je važno da Ratko Mladić bude izveden pred Haški sud do komemoracije u Srebrenici u julu ove godine. "Studija o izvodljivosti je jedan korak i nadam se da ću biti u mogućnosti da Evropskoj komisiji predložim da da povoljnu ocenu studije. To zavisi od Srbije, odnosno SCG ", zaključio je Ren. |
|
EU obezbedila 3,3 miliona evra za program Eksčejndž
U Užicu je danas predstavljen program Evropske agencije za rekonstrukciju "Eksčejndž" (Exchange), koji će modele rada Evropske unije približiti gradovima i opštinama u Srbiji upoznavanjem sa praksom lokalnih samouprava. Projekat koji je vredan 3,3 miliona evra realizuje Stalna konferencija gradova i opština Srbije uz pomoć Agencije za međunarodnu saradnju i Asocijacije holandskih opština, rečeno je danas na regionalnom seminaru koji je održan u užičkoj opštini. Svi gradovi i opštine zainteresovani za učešće u programu mogu do 16. maja da podnesu svoje projekte i konkurišu za donaciju koja zavisno od projekta može da iznosi od 25.000 do 100.000 evra. Savetnik za program "Eksčejndž" Jan Edvin Vanders je na seminaru rekao da će realizacija programa sa partnerskim gradovima u Evropi trajati dve godine, a zavisno od vrednosti izabranih projekata predviđeno je učešće 50 do 80 lokalnih zajednica iz Srbije. Menadžer programa koji finansira EU, Irina Slavković navela je da opštine i gradova mogu da predlože projekte iz oblasti lokalne samouprave i finansija, međunarodne saradnje, komunalnih usluga i održavanja stambenog prostora, životnog okruženja i urbanističkog planiranja. Konkurs je otvoren i za projekte o efikasnosti potrošnje energije, pitanjima zaštite životne sredine, socijalnoj politici, lokalnom ekonomskom razvoju, informisanju i komunikaciji, osnovnom obrazovanju i zdravstvu, opštinskoj službi, pravima manjina, rešavanju pravnih problema građana i etici i transparentnosti. Program će biti predstavljen i na regionalnim seminarima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu. |
|
Susret Koštunica-Solana odložen za kasnije večeras
Susret predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice i visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane u Briselu biće održan kasnije večeras, saopštili su zvaničnici u pratnji srpskog premijera. Bilo je predviđeno da se razgovori Koštunica-Solana održe popodne, ali je visoki predstavnik EU morao da pomeri termin susreta zbog, kako je objašnjeno, nenadanih obaveza na zasedanju šefova država i vlada Evropske unije u belgijskoj prestonici. Koštunica je danas razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje, Olijem Renom i, u svojstvu predsednika Demokratske stranke Srbije, učestvovao na sastanku prvaka Evropske narodne partije, koja okuplja demohrišćanske, konzervativne i stranke desnog centra u Evropskoj uniji. |
|
Šefovi EU odobrili reformu Pakta za stabilnost
Šefovi država i vlada EU odobrili su večeras, na početku dvodnevnog samita u Briselu, reformu Pakta za stabilnosti i privredni rast Unije, javljaju agencije. Cilj reforme je jačanje evra i omogućavanje vladama da većom potrošnjom sredstava iz budžeta izađu iz recesije. "Reforma je usvojena bez izmena, a šefovi država i vlada pozvali su Evropsku komisiju da brzo izloži predloge kako bi se promenila odgovarajuća pravila", rekao je neimenovani diplomatski izvor. Evropski zvaničnici pozdravili su Žan Klod Junkera, luksemburškog premijera i predsedavajućeg samita, koji je i tvorac reforme, rekao je drugi izvor. Junker je izrazio uverenje da će ekonomske reforme, poznate kao "Lisabonska agenda", vratiti evropsku ekonomiju na pravi put. Prema njegovim rečima, uspeh ranijih reformi je bio delimičan. "Zbog toga i potreba za novim reformama, kako bismo se ponovo fokusirali na poslove i rast prihoda", rekao je on. Evropski lideri večeras bi trebalo da razmotre i plan ekonomskih reformi čiji je cilj smanjenje nezaposlenosti, ekonomski rast i podsticanje investicija, dok bi ministri finansija trebalo da razmotre nominaciju zamenika američkog ministra odbrane Pola Volfovica za predsednika Svetske banke. Strahuje se, međutim, da bi mogućnost da Francuzi na referendumu odbace evropski ustav, kao i rasprava o ponovnoj prodaji oružja Kini, mogli da stave u drugi plan ekonomska pitanja koja su i glavna tema dvodnevnog samita EU. |
|
Podela u EU oko ukidanja embarga na prodaju oružja Kini
Čvrst stav Kine o Tajvanu mogao bi da ugrozi napore Evropske unije da se poboljšaju veze sa Pekingom i da odloži ukidanje embarga na prodaju oružja Kini. Raskol u EU pojavio se kada je Francuska podržala ukidanje embarga, odbacujući stav SAD da bi taj korak doveo do velikih prodaja oružja. Diplomate, međutim, tvrde da mnoge u EU, uključujući i Veliki Britaniju, mnogo više od oružja brine kineski antisecesionistički zakon uperen protiv Tajvana. "Očigledno je da Kina nije ispunila neke uslove za ukidanje embarga, pre svega time što nije prestala da diže tenzije u regionu", rekao je jedan diplomata EU. "Ne bih u skorije vreme ocekivao odluku", rekao je jedan visoki poljski diplomata i dodao da SAD nisu oduševljene merama koje EU planira za period nakon ukidanja embarga. Kina tvrdi da je embargo, uveden posle nasilnog gušenja demonstracija na pekinškom Trgu Tjenanmen 1989. godine, zastarela i pozvala je EU da ga ukine do kraja juna. "Nerazumo je povezivati pritiske Kine na EU da podigne embargo na oružje i usvajanje antisecesionističkog zakona u Kini", rekao je novinarima u Pekingu portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Liu Điančao i dodao da cilj zakona nije rat. SAD, koje su obećal da će braniti Tajvan u slučaju napada, toplo bi pozdravile odlaganje ukidanja embarga, ali diplomate kažu da još nije doneta odluka i da Francuska ulaže napore da embargo bude ukinit do kraja juna. Francuski predsednik Žak Širak insistira da ukidanje zabrane neće dovesti do povećanog izvoza oružja. "Ukidanje embarga ne znači prodaju oružja", rekao je on japanskom listu "Asahi šimbun". "Evropljani nemaju nameru da počnu politiku izvoza oružja Kini, koja to i ne traži. Ono što Evropljani žele jeste normalizacija odnosa sa Kinom", rekao je on listu. Širak i drugi u Evropi na poboljšanje trgovinskih i diplomatskih veza sa Kinom gledaju kao na protivtežu američkoj vladavini u svetu, a EU insistira da će izvoz oružja biti strogo regulisan. |
|
Ferero-Valdner i Mendelson u Moskvi o odnosima EU-Rusija
Evropski komesari za spoljne odnose Benita Ferero Valdner i trgovinu Piter Mendelson razgovaraće danas u Moskvi sa ruskim zvaničnicima o odnosima EU i Rusije. Tokom posete Rusiji, komesari EU sastaće se sa ruskim rukovodstvom. Oni će razmotriti pripremu paketa "mapa puta" o stvaranju četiri zajednička prostora o kojima je postignut dogovor između EU i Rusije - ekonomskog prostora, prostora slobode, bezbednosti i pravosuđa, spoljne bezbednosti, kao i u oblasti istraživanja, obrazovanja i kulture, rečeno je Ria novostima u predstavništvu EU u Moskvi. Tokom susreta biće razmotrene i druge teme odnosa EU i Rusije, uključujući spoljnoekonomske i trgovinske veze. "Cilj naše posete Rusiji je da okončamo pregovore do samita EU - Rusija, i intenzivirali smo pregovore, jer postoji još niz pitanja koja nisu rešena. Predstoji nam dosta posla. Nameravamo da radimo kranje aktivno i verujem da ćemo, ako bude političke volje, dostići glavni cilj", rekla je Ferero-Valdnerova uoči posete Mosvki. Benita Fereo Valdner sastaće se sa šefom diplomatije Rusije Sergejem Lavrovom i ministrom industrije i energetike Viktorom Hristjenkom. Planiran je takođe sastanak sa sekretarom Saveta bezbednosti Igorom Ivanovim i pomoćnikomruskog predsednika za odnose sa EU Sergejem Jastržembskim. Piter Mandelson će se sastati sa ministrom finansija Aleksejem Kudrinom, ministrom za ekonomski razvoj i trgovinu Germanom Grefom i ministrom industrije i energetike Viktorom Hristjenkom. |
|
Koštunica sutra u Briselu
Premijer Srbije Vojislav Koštunica razgovaraće sutra u Briselu sa visokim zvaničnicima Evropske unije i, u svojstvu lidera Demokratske stranke Srbije (DSS), učestvovati na sastanku lidera Evropske narodne partije. Sastanak lidera Evropske narodne partije, koja okuplja demohrišćanske, konzervativne i druge stranke desno od centra u Evropskoj uniji, počinje u 12 sati. Kako je najavljeno iz vlade Srbije, Koštunica će tokom tog skupa, na kome će se okupiti premijeri desetak evropskih zemalja, imati i niz bilateralnih sastanaka. Koštunica će u 15.30 razgovarati sa komesarom EU za proširenje Olijem Renom, a za 17.30 planiran je razgovor sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, najavljeno je iz Vlade Srbije. Prema najavama iz Brisela, visoki predstavnik EU Havijer Solana sa Koštunicom će sutra razgovarati o "političkoj situaciji u Srbiji, evropskoj perspektivi Srbije i Crne Gore i stanju na Kosovu", istim temama o kojima danas razgovara sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Sa evropskim komesarom za proširenje Koštunica će razmotriti nastojanja da se ubrza proces pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, posebno kad je reč o dobijanju povoljne studije o izvodljivosti. Kako Beta saznaje u evropskim diplomatskim izvorima, Ren je nedavno poslao pismo Koštunici u kojem izražava uverenje da će vlasti u Beogradu do kraja marta učiniti nužne "opipljive korake" u saradnji s Haškim sudom i time omogućiti da Evropska komisija da povoljnu ocenu studije o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. |
|
Solana: Nastupio povoljniji trenutak u odnosima sa Srbijom
Visoki predstavnik EU Havijer Solana, izjavio je danas, posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da je nastupio "bolji trenutak u odnosima Evropske unije i Srbije i Crne Gore iz više razloga" i stavio do znanja da je očekivana studija o izvodljivosti samo prvi korak u pridruživanju SCG Uniji. Solana je kao razloge boljih odnosa naveo bolju saradnju sa Haškim tribunalom, približavanje izrade studije o izvodljivosti, proces dvostrukog koloseka, kao i da su posle Samita u Solunu, zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, potencijalni kandidati za članstvo u EU. Tadić je istakao da je "veoma važno da smo dobili pozitivnu reakciju EU upravo ovom trenutku" i naglasio da je "studija o izvodljivosti zaista samo prvi korak u procesu naše evropske integracije. Iza toga sledi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju". "Moramo učiniti sve što je u našoj moći kad je reč o evropskim integracijama i težimo da to postignemo", podvukao je Tadić. Visoki predstavnik EU izjavio da je "veoma dobar razgovor" sa Tadićem bio i oko Kosova, naglasivši da treba "pospešiti saradnju Beograda i Prištine", zato što je ova godina veoma važna za rešavanje kosovskog pitanja. Kosovski Srbi treba učestvuju u radnim grupa i institucijama Kosova, dodao je Solana. Tadić je ocenio da je proces na Kosovu pokrenut i ne može se zaustaviti. Otud je "veoma važna aktivna i konstruktivna politika Beograda s tim u vezi". Dodavši da će srpske vlasti ubrzo objaviti celovit dokument o budućem statusu Kosova, srpski predsednik je istakao da je "presudno važno da se sasvim brzo i jasno razmotri učešće naših predstavnika u svim radnim grupama". "Ona koja je najvažnija u ovom trenutku, jeste radna grupa za decentralizaciju, u kojoj Beograd danas nije pristutan. Interes Beograda jeste da bude prisutan, jer je decentralizacioni proces jeste ideja budućeg statusa Kosova i Metohije", podvukao je Tadić. Solana je rekao da je "tačno da sada imamo bolji trenutak u odnosima SCG i EU", najpre što "dvostruki kolosek deluje vrlo dobro i što su svi iskazali dobru volju da se ceo proces pospeši". Takođe zato, dodao je Solana, što "smo se osvedočili da se saradnja s Haškim sudom odvija bolje, iako nije savršena. Tu se mora se učiniti još mnogo više. Ali prvi pokazatelji su povoljni". "Pozitivni su i drugi elementi vezani za studiju o izvodljivosti, koju mi ne povezujemo strogo sa procesom dvostrukog koloseka, ali se u tom ostvaruje napredak", podvukao je visoki predstavnik EU. "Trenutak je konstruktivan, trenutak je dobar i jako bismo voleli da se taj trenutak ne zaustavi, već da se nastavi, i to, štaviše, da se ubrza, a ne da se uspori", dodao je Solana. Tadić je istakao da saradnja s Haškim sudom mora biti apsolutno sprovedena. "I u tom smislu podržavam značajne rezultate koje je vlada Srbije i koje je Srbija uničinla u poslednje vreme. A posebno izjave ministra pravde i predsednika vlade s tim u vezi. Jer nas taj proces vodi samo brže evropskim integracijama, što je naš ključni cilj", rekao je Tadić. Predsednik Tadić je posebno stavio do znanja da je uključivanje Srbije i državne zajednice u Evropu "ključni prioritet i sve mora biti podređeno evropskoj integraciji Srbije i SCG u budućnosti. Svako pitanje mora biti sagledano u tom kontekstu našeg članstva u Evropskoj uniji u budućnosti. Što pre, to bolje". Visoki evropski predstavnik je dodao da ne bi hteo da govori o kalendaru i datumima integracije SCG u EU, ali je istakao da će se, ako se ovakav razvoj prilika nastavi u idućim mesecima, stvoriti mogućnost da se nastavi proces ka sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. "Jako bih voleo da naglasim da ljudi ne misle da je studija o izvodljivosti poslednji korak u procesu, već, naprotiv, to je početak. To je početak procesa reformi koji ima veliku važnost za obe strane, za Evropsku uniju i za SCG , i za nas Evropljane", rekao je Solana. Prema njegovim rečima, "kraj je iza toga, to je ono što smo utvrdili dogovorili se na solunskom samitu". Očigledno misleći na odluku samita EU-Zapadni Balkan, 2003. da su sve zapadnobalkanske zemlje "potencijalni kandidati" za članstvo u Evropskoj uniji, visoki predstavnik EU je podvukao da je "svaki korak važan, svaki korak ima svoj trenutak i mora doneti više poverenja u narodu da je to pravi put". Tadić je ukazao da su on i Solana u razgovorima bili "na istim stanovištima". "Počeli smo od SCG i problema legitimiteta sadašnjeg parlamenta Državne zajednice. Saglasili smo se da moramo da pronađemo rešenje za ponovno davanje legitimnosti sadašnjem parlamentu, odnosno za produženje mandata poslanicima parlamenta SCG . Ne samo zbog Evropske unije, već i zbog Svetske bankae Međunarodnog monetarneog fonda, pa, čak, delimično i zbog studije o izvodljivosti", objasnio je Tadić. Jer, kako je predočio Tadić, "to je naš interes, na tome treba da radimo i ja ću sve učiniti da se omogući produženje mandata parlamentarcima državne zajednice". "S tim u vezi je i pitanje referenduma u Crnoj Gori i direktnih izbora za parlament koje mora da bude sagledano i da se pronađe rešenje koje bi obezbedilo kontinuitet u našim evropskim integracijama i koje ne bi zatvorilo evropske perspektive ni za Srbiju ni za Crnu Goru", rekao je Tadić. "Ja sam i danas istakao da podržavam državnu zajednicju SCG kao najefikasniji instrument za naše evropske integracije i na tom stanovištu ostajem", zaključio je predsednik Srbije. |
|
Ren: Pavković i Lukić moraju u Hag
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem da je nužno da optuzeni generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić do kraja meseca budu prebačeni u Hag. Ren je ocenio da je Srbija i Crna Gora ostvarila "dobar napredak u reformama i saradnji s Haškim sudom i saopštio da će studija o izvodljivosti za pridruživanje SCG sa EU biti okončana 31. marta i podnesena Evropskoj komisiji 12. aprila. On je istakao da je nužno da do kraja meseca optuženi generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić budu prebačeni u Hag, primetivši da se ne sme ubuduće zaboraviti ni Ratko Mladić, "koji se, mada je bosanski Srbin, može nalaziti na teritoriji Srbije". "Sad je u rukama Srbije da se ispuni i taj uslov" za povoljnu studiju o izvodljivosti, predočio je evropski komesar. "Srbija i Crna Gora ima mogućnost da brzo uhvati korak za pokretanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Od SCG zavisi kad će ispuniti nužna merila, posebno kad je u pitanju saradnja s Haškim tribunalom", dodao je. Ren je istakao da "Srbija, SCG , ima veoma izvesnu i opipljivu evropsku budućnost", naglasivši da je veoma dobar napredak u Srbiji ostvaren na više polja, kao što su reforma pravosuđa i državne uprave, kao i kad je reč o ključnom uslovu saradnje s Haškim sudom. Mnogo, po njegovim rečima, još treba da bude učinjeno u SCG , posebno u bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tadić je posle razgovora izjavio da je za Srbiju izuzetno važno da dobije pozitivnu ocenu u studiji o izvodljivosti. "To je prvi korak u procesu evropske integracije i mi smo jedina zemlja u Evropi koja još nema tu studiju. Na putu koji vodi Srbiju i SCG u Evropsku uniju, moramo da radimo veoma dobro, snažno i isplanirano, sa podeljenim ulogama i odgovornostima u Srbiji i SCG ", istakao je Tadić. Potrebno je zato sprovesti reforme i definisati status parlamenta SCG , rešiti problem izbora, dodao je presednik Srbije. On je posebno stavio do znanja da je "potrebno da sve institucije u zemlji urade svoj deo posla". "Veliki napredak je ostvaren, i u pretohodnim vladama je to učinjeno i praktično je ostao napredak u saradnji s Haškim tribunalom da bi smo dobili studiju o izvodljivosti. Sada smo na domak tog rešenja", kazao je Tadić. Prema njegovim rečima zemlji se nakon toga otvaraju perspektive ka Evropskoj uniji, ali se ne sme zastati ni za jedan trenutak. Ren je objasnio da je SCG sada u postupku okončanja studije o izvodljivosti krajem marta. "Ja ću moći da je podnesem 12. aprila kolegijumu Evropske komisije. Potom će studija biti data Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu na raspravu i, ako ocena bude povoljna, moći ćemo da počnemo pripreme za početak pregovoar o samom sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", obajsnio je. "Srbija je uspela da u Hag prebaci više optuženih za ratne zločine, a nedavno ove godine i Kosovo. To je pozdravljeno, a sad očekujemo da još učini da bi se okončala studija o izvodljivosti", rekao je. Ali, zaključio je Ren, "to je u rukama Srbije". "Evropska unija je spremna da pristupi fazi predpristupanja SCG članstvu u EU, s tim da se ispune ovi uslovi. Želim da pozdravim veoma konstruktivnu i pozitivnu ulogu predsednika Tadića u tom procesu. I jako bih želeo da nastavimo da zajedno radimo sa Srbijom i Crnom Gorom, tako da možemo rešiti preostala pitanja i početi da delamo na ekonomskom i socijalnom razvoju i na veoma konkretnoj evropskoj budućnosti Srbije I Crne Gore", dodao je evropski komesar. Ren je naveo da "Srbija i Crna Gora u okviru dvostrukog koloseka u približavanja EU ostvaruje dobar napredak". "Ali ne bih hteo da unapred dajem ocenu. Mnogo je učinjeno u reformi pravosuđa i državne uprave, ali, naravno, još mnogo toga treba da bude učinjeno i to posebno u bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala", dodao je. Tadić je ukazao na "krajnji značaj" liberalizacije izdavanja viza za studente, stručnjake i poslovne ljude koji iz SCG putuju u EU. |
|
Tadić sutra sa Solanom o Srbiji, putu SCG u Evropu i Kosovu
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana, i predsednik Srbije Boris Tadić, sutra će u Briselu razgovarati o "političkoj situaciji u Srbiji, evropskoj perspektivi Srbije i Crne Gore i stanju na Kosovou", saopšteno je iz kancelarije visokog predstavnika. Solana će u utorak o tim temama razgovarati i sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, koji će, u svojstvu predsednika Demokratske stranke Srbije, u belgijskoj prestonici učestvovati na sastanku Evropske narodne partije, koja okuplja demohrišćanske, konzervativne i druge stranke desnog centra u EU. Tadić će u Briselu, isto kao i Koštunica dan kasnije, takođe sa evropskim komesarom za proširenje Oli Renom, razmotriti kako teku nastojanja da se ubrza proces pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, posebno kad je reč o dobijanju povoljne studije o izvodljivosti. Kako Beta saznaje u evropskim diplomatskim izvorima, Ren je nedavno poslao pismo Koštunici u kojem izražava uverenje da će vlasti u Beogradu do kraja marta učiniti nužne "opipljive korake" u saradnji s Haškim sudom i time omogućiti da Evropska komisija da povoljnu ocenu studije o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Solanin portparol Kristina Galjak potvrdila je agenciji Beta, da visoki predstavnik EU u susretu sa Tadićem i Koštunicom želi da ukaže na to da sad treba iskoristi povoljnu atmosferu i okolnosti za brže pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Solana će posebno snažno staviti do znanja da zato vlasti u Beogradu i Podgorici treba sve snage da usredsrede na evropske ekonomske i političke reforme, uz očekivane važne poteze u saradnji s Haškim sudom. Solana i EU smatraju, a to je visoki evropski predstavnik preneo u sredu i šefu diplomatije Srbije i Crne Gore, Vuku Draškoviću, da je u Srbiji i državnoj zajednici došlo do određene stabilizacije i "povoljnog unutrašnjeg razvoja". Dokaz za to su i "uzlazna ravan" u saradnji Beograda s Haškim sudom i ubrzane pripreme Evropske komisije za izradu povoljne studije o izvodljivosti za pregovore o pridruživanju SCG Uniji. Približavanje SCG strukturama Evropske unije kroz pregovore o sporazumu o pridruživanju i "normalizacija" saradnje s tribunalom u Hagu su od ključnog značaja za to da Srbija i državna zajednica odigraju nezaobilazno važnu i konstruktivnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja u ovoj godini. Solana i zvaničnici EU očekuju da u susretu s Tadićem i Koštunicom dobiju i jasniju predstavu o strategiji Srbije u rešavanju kosovskog pitanja, imajući u vidu nedavni dogovor državnog vrha Srbije i SCG o Kosovu. Utoliko pre što i iz NATO stižu jasni znakovi da bi povoljna studija o izvodljivosti, što znači novi zamah u odnosima SCG -EU, kao i stabilizacija saradnje Beograda s Haškim sudom, otvorila put i za uključivanje SCG u Partnerstvo za mir. Zvaničnici u okruženju visokog predstavnika EU su ukazali i na to da se "mora naći rešenje" i za pitanje izbora za parlament državne zajednice, jer je to u funkciji stabilnosti Srbije i Crne Gore i korišćenja povoljnih okolnosti za brže "ugrađivanje" u strukture Evropske unije. Brisel će, kako je rečeno, prihvatiti svaki dogovor Beograda i Podgorice o tom pitanju, uključujući, ako je nužno i neke dopune Ustavne povelje. Ali se to mora neizostavno i hitno učiniti. Visoki predstavnik EU je, međutim, u petak, na zasedanju ministara odbrane EU, u Luksemburgu, upozorio da se "Srbija i Crna Gora još uvek s velikim teškoćama oslobađa naslednja iz razdoblja Miloševića", ali je naglasio da su u SCG "neki najnoviji znaci pozitivniji". Solana je dodao da se, isto tako, "mora priznati određen napredak i ohrabriti dalje napore" Beograda u saradnji s Haškim sudom i evropskim reformama. |
|
Salin: Makedonija treba da veruje Haškom tribunalu
Prestavnik Evropske unije (EU) u Makedoniji Mikael Salin (Michael) poručio je danas makedonskim građanima da treba da veruju u Haški tribunal i glavnog tužioca Karlu del Ponte (Karla). "Treba da verujete Sudu i tužiocu Karli del Ponte kada kažu da su Ljube Boškovski i Johan Arčulovski najverojatnije izvršili ratne zločine. Njih ne interesuje koje je nacionalnosti počinilac već samo slučaj", rekao je Salin u izjavi za radio Slobodna Evropa. Salin je odgovorio na reakcije u makedonskoj javnosti ali i predsednika Crvenkovskog i premijera Bučkovskog da nije urađen etnički balans odnosno da je Hag optužio samo makedonsku a ne i albansku stranu, odnosno pripadnike bivše ONA. "Znam da se ljudi pitaju zašto samo nas, ali mogu da vam kažem da se procedura nastavlja i možda će biti i novih slučajeva. Ipak makedonska Vlada ovo treba da prihvati", ocenio je Salin. Bivši premijer Ljupčo Georgijevski danas je posetio optuženog za ratne zločine nekadašnjeg ministra ljuba Boškovskog, koji se nalazi u istražnom zatvoru u Puli. Boškovskom će haška optužnica sa prevodom na hrvatski biti uručena najverojatnije sutra, a njegov advokat Nenad Janičević pretpostavlja da će prebacivanje Boškovskog iz Pule u Hag biti iduće nedelje. Građansko udruženje za odbranu Boškovskog u petak je protestovalo u Tetovu, a najavljuje da će za dva dana protestovati ispred vrhovnog suda u Skoplju sa zahtevom da se oslobode Boškovski i Tarčulovski. Premijer Makedonije Vlado Bučkovski izjavio je da će troškove za advokate Boškovskog, kao bivšeg državnog funkcionera, snositi Makedonija i da će najverojatnije to važiti i za advokate Tarčulovskog. Makedonija nema zakon za saradnju sa Haškim tribunalom, ali je premijer istakao da će država i ubuduće kao i do sada sarađivati sa Tribunalom. |
|
Drugo ispitivanje javnog mnjenja: Francuzi protiv Ustava EU
Većina Francuza glasaće protiv evrpskog ustava na referendumu u maju, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja, drugo u roku od nekoliko dana. Ispitivanje koje je firma Ipsos sprovela za list "Figaro" i koje će biti objavljeno sutra, pokazalo je da se 52 odsto onih koji će sigurno izaći na referendum 29. maja protivi ustavu. Ispitivanje koje je objavljeno u petak pokazalo je, prvi put, da je većina Francuza protiv evropskog ustava. Činjenica da bi Francuska, jedna od zemalja osnivača EU, mogla da blokira Ustav uzbunila je zvaničnike u Briselu i pristalice ustava koji su pozvali francuskog predsednika Žaka Širaka da dela. Ustav mora da prihvati svih 25 zemalja članica EU kako bi stupio na snagu. Ispitivanje je pokazalo i da je podrška Širaku, u odnosu na prošli mesec, opala za pet odsto. |
|
Tri evropske zemlje grade nove odnose sa Rusijom
Francuska, Nemačka i Španija na razgovorima u Parizu postavile su temelj novog partnerstva sa Rusijom sa ciljem da se Moskva spasi izolacije. Čelnici četiri zemlje izjavili su sinoć nakon sastanka da su jedinstveni u stavu da treba sprečiti Iran da razvija nuklearno oružje. Nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom objavljeno je zajedničko saopštenje u kojem se Sirija poziva da povuče trupe iz Libana, kako bi tamo mogli biti održani "slobodni i transparentni izbori". Putin, francuski predsednik Žak Širak, nemački kancelar Gerhard Šreder i španski premijer Hoze Luis Rodrigez Zapatero iskazali su harmoniju pred novinarima, a Čečenija nije pominjana. Oni su se slagali čak i oko bivše sovjetske republike Ukrajine u kojoj je na vlast - suprotno Putinovim željama - došao Viktor Juščenko, predsednik naklonjen Zapadu. "Veoma blisko radimo na iranskom pitanju", rekao je Gerhard Šreder, iako Rusija snabdeva Teheran nuklearnom tehnologijom. "Pokušavamo da ubedimo Irance da ne smeju proizvoditi niti posedovati nuklearno oružje. Zajednički radimo na tome", dodao je Šreder. Vladimir Putin je pozvao Iran da "u potpunosti odbaci" svaki pokušaj pribavljanja nuklearnog oružja. "Pažljivo ćemo paziti na obim iranske saradnje u nadgledanju njihove nuklearne tehnologije", rekao je on. |
|
Evropska unija spremna na šire prisustvo u Gruziji
Evropska unija je spremna da svoje prisustvo u Gruziji proširi izvan opsega male posmatračke misije, koja će uskoro tamo otići, rekao je noćas visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier). Unija, međutim, i dalje ne može da se odluči da li da rizikuje nezadovoljstvo Moskve time što će u Gruziju poslati pravu vojnu misiju da čuva granicu te zemlje sa Rusijom, kažu evropske diplomate, a prenosi Rojters. Brisel treba da pošalje dva do tri čoveka da nadgledaju situaciju u Gruziji, uključujući pograničnu zonu sa Rusijom, za koju Moskva tvrdi da je redovno koriste teroristi. "Spremni smo da idemo dalje od toga. Veličinu vam trenutno ne mogu reći", izjavio je Solana novinarima posle sastanka evropskih ministara odbrane u Luksemburgu. Solana je dodao da će evropska misija možda pomoći u obuci gruzijskih graničara da sami nadgledaju granicu sa Rusijom. Jedan evropski izvor je rekao da će svako proširenje misije biti postepeno, i da je ovo samo "embrion sa potencijalom da naraste". Gruzija je zatražila od Unije da razmotri slanje posmatračke misije nakon što je Rusija blokirala nastojanja da se produži mandat trenutne posmatračke misije OEBS-a. Rusija se protivi svakom prisustvu Unije u bivšim sovjetskim republikama za koje veruje da su i dalje u sferi njenog uticaja. Takođe je rezervisala pravo na preventivne akcije protiv terorista za koje kaže da redovno iz Gruzije ulaze na njenu teritoriju. |
|
Austrija razmatra veće učešće u snagama EU
Austrija trenutno razmatra mogućnosti većeg učešća u borbenim jedinicama Evropske unije, piše danas bečka štampa. Prema pisanju bečkog dnevnika "Kurir", na pritisak Nemačke, grupa eksperata u Ministarstvu odbrane Austrije trenutno analizira koliko austrijskih vojnika može da bude poslato u jedinicu, koja je pod nemačkom komandom i broji oko 1.500 vojnika. U toj borbenoj jedinici EU će biti, pored Austrijanaca, i vojnici iz Češke. Austrijski ministar odbrane Ginter Plater naglašava da će Austrija, za sada, za potrebe jedinice EU poslati 200 vojnika. Planirano je, inače, ukupno 13 jedinica koje bi intervenisale u eventualnim kriznim situacijama u Evropi i na drugim kontinentima. Plater je najavio da će vojni kapacitet Austrije za akcije u misijama EU i Ujedinjenih nacija, sa sadašnjih 1.100 vojnika, biti povećan na 1.500 vojnika. Pored toga, biće formirana i jedna brigada od oko 3.000 vojnika iz koje će se vojnici slati u međunarodne misije. |
|
Francuzi možda protiv evropskog ustava
Francuski premijer Žan Pjer Rafaren izjavio je danas da je "zaokupljen", ali ne i zabrinut zbog nedavnog ispitivanja javnog mnjenja koje je pokazalo da bi Francuzi, na referendumu u maju, mogli da glasaju protiv evropskog ustava. "Ta hipoteza me ne rastužuje. Zaokuplja me, ali me ne brine", rekao je Rafaren. Ispitivanje firme CSA prvo je koje je pokazalo da bi većina Francuza, na referendumu koji će se održati 29. maja, mogla da glasa protiv evropskog ustava. Prema toj anketi, 51 odsto, od 802 ispitanika, glasalo bi protiv ustava EU, ako bi se referendum odmah održao, dok bi 49 odsto bilo za ustav. Zbog greške o plus-minus tri procenta, rezultat bi mogao da bude i drugačiji. Prethodna ispitivanja javnog mnjenja su mahom pokazivala solidnu podršku ustavu. "Sa rezultatom 50-50, Francuzi će biti lično odgovorni za svoj izbor", rekao je Rafaren predstavnicima mladog krila Narodne evropske partije koji su se okupili u kabinetu premijera. "Neizvesnost rezultata će izazvati debatu". |
|
Odluka iz Brisela ojačala evroskeptike
Posle odluke Brisela da odloži početak pregovora sa Zagrebom u Hrvatskoj se ponovo pojavljuju plakati sa likom odbeglog haškog optuženika Ante Gotovine, podrška ulasku u EU opada, a svega mali procenat građana veruje da Gotovinu treba izručiti Haškom sudu. U isto vreme političari i mediji izražavaju bojazan da će odluka iz Brisela ojačati evrosketpike, "ujedinivši ih pod maskotom odbeglog ratnog heroja". Centar Šibenika jutros je osvanuo oblepljen plakatima s Gotovninim likom. Kako javlja Hina, plakati su zalepljeni po čitavom gradu, po izlozima, fasadama, mestima za plakatianje, čak i na zgradi pozorišta. Odlaganje pregovora o pristupanju EU, prema anketi koju je danas objavio "Večernji list", smanjilo je podršku građana ulasku u Evropsku uniju na 43,8 odsto, što je za 3,5 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. Broj protivnika EU povećao se za 1,7 odsto i sada je to stav oko 38 odsto građana, ali u isto vreme 60,7 odsto građana i dalje veruje da ce Hrvatska 2009. postati punopravna članica EU. Prema tumačenju političkih analitičara to je znak da vlada i dalje ima dovoljno podrške za politiku približavanja EU. Zagrebački dnevnik međutim dodaje da će vlast, da bi se izborila za pozitivnu ocenu o punoj saradnji s Hagom, morati još puno toga da objasni javnosti. List ističe da gotvo polovina građana (48,2 odsto) smatra da Gotovina ne treba da bude u Hagu. Svega 26,4 odsto njih veruje da bi Gotovina trebalo sam da se preda, a samo osam odsto učesnika ankete reklo je da valsti treba da traže odbeglog generala i da ga izruče Haškom sudu. Ako je nekad i postojao neki hrvatski građanin koji bi dilemu da li da prijavi Gotovinu mogao izbeći tvrdnjom da ne zna kako izgleda najtraženiji Hrvat na kugli zemaljskoj, s približavanjem uzalud planiranog datuma početka pregovora Hrvatske i EU definitivno je ostao bez izgovora - Gotovina je jednostavno posvuda, barem na plakatima, ocenjuje se u tekstu objavljenom danas na sajtu T-portal. U tekstu pod naslovom "Ne idi u EU, gleda te Ante Gotovina" navodi se da do pre mesec dana Gotovinino lice moglo videti uglavnom u njegovom rodnom kraju, a dan nakon "evropske korpe" plakati su počeli da niču kao pečurke posle kiše. Ankete pokazuju da su građani sve manje zainteresovani za taj evropski klub u kojem nas neće bez Gotovine, a Sanaderu je dovoljno da se prošeta ulicom pa da shvati koliko ga težak posao još čeka, zaključuje se u tekstu. |
|
Tadić u ponedeljak, Koštunica u utorak sa Solanom
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Srbije Vojislav Koštunica imaće početkom naredne nedelje u Briselu odvojene susrete sa visokim predstavnikom Evropske unije(EU) Havijerom Solanom. Predsednik Srbije će u ponedeljak imati "duži razgovor" sa visokim predstavnikom EU, koji će se u utorak popodne sastati i sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, rekli su danas agenciji Beta zvaničnici u Solaninom uredu u Briselu. Koštunica će, u svojstvu predsednika Demokratske stranke Srbije, u utorak učestvovati na sastanku Evropske narodne partije, koja okuplja demohrišćanske, konzervativne i druge stranke desno od centra u Evropskoj uniji. Cilj sastanka Solane sa Tadićem i Koštunicom je, rekli su Beti zvaničnici u Briselu, da se iskoristi povoljna klima za brže pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i podstaknu vlasti u Beogradu i Podgorici da sve snage usredsrede na evropske ekonomske i političke reforme. Saradnici Solane su Beti rekli da je stav Brisela da Srbija i Crna Gora i državna zajednica "moraju iskoristiti novonastalu veoma povoljnu situaciju za ubrzavanje pridruživanja SCG EU". A to znači da se sve snage ulože u što brže i temeljitije sprovođenje evropskih političkih i ekonomskih reformi, uz još neke nužne "opipljive korake" u saradnji s Haškim sudom. Solana i EU smatraju, a to je visoki evropski predstavnik preneo u sredu i šefu diplomatije Srbije i Crne Gore Vuku Draškoviću, da je u Srbiji i državnoj zajednici došlo do određene stabilizacije i "povoljnog unutrašnjeg razvoja". Dokaz za to su i pozitivni koraci u saradnji Beograda s Haškim sudom i ubrzane pripreme za izradu povoljne studije o izvodljivosti za pregovore o pridruživanju SCG EU. Zato je preko potrebno iskoristiti povoljnu klimu tako što će biti snažno pospešene privredne i političke reforme, održana "uzlazna ravan" u saradnji s Tribunalom i obezbeđeno funkcionisanje državne zajednice u presudnom razdoblju koji vodi novom kvalitetu i stepenu saradnje s Evropskom unijom. Takođe je od ključnog značaja da Srbija i državna zajednica odigraju nezaobilazno važnu i konstruktivnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja u ovoj godini. Zvaničnici u okruženju visokog predstavnika EU su ukazali i na to da se "mora naći rešenje" i za pitanje izbora za parlament državne zajednice, jer je to u funkciji stabilnosti Srbije i Crne Gore i korišćenja povoljnih okolnosti za brže "ugrađivanje" u strukture Evropske unije. Brisel će, kako je rečeno, prihvatiti svaki dogovor Beograda i Podgorice o tome pitanju, uključujući, ako je nužno, i neke dopune Ustavne povelje. Ali se to mora neizostavno i hitno učiniciti. Drašković je u sredu posle razgovora sa Solanom izjavio da se evropski procesi na zapadnom Balkanu ubrzavaju i da će Evropska unija snažno podržati pridruživanje Srbije i Crne Gore, čim se ispune uslovi za studiju o izvodljivosti. |
|
Na Samitu EU možda i o Hrvatskoj, ali bez zvaničnih odluka
Pet zemalja članica EU zatražilo je da se pitanje hrvatskog pristupanja Uniji stavi na dnevni red samita koji se održava iduće sedmice u Briselu, rečeno je danas Hini u luksemburškom predsedništvu EU. "Predsedništvo je primilo zahtev pet zemalja članica da se pitanje Hrvatske stavi na dnevni red", rekao je izvor iz luksemburškog predsednistva, ali nije mogao da kaže o kojim je zemljama reč. Izvor Hine je dodao da Predsedništvo EU još nije donelo odluku o tom zahtevu, ali da je naverovatnije da će se o Hrvatskoj raspravljati pošto se završi rasprava po već utvrđenom dnevnom redu. U svakom slučaju, ističe taj izvor, sa samita EU koji se održava u utorak i sredu ne treba očekivati nikakve formalne odluke o Hrvatskoj. |
|
EU planira pomoć od 16 miliona evra za reforme u SCG
Evropska unija namerava da izdvoji ukupno 16 miliona evra za realizaciju programa u ovoj i narednoj godini u Srbiji i Crnoj Gori, saopštila je danas Kancelarija SCG za pridruživanje EU. Prema predlogu budžeta za realizaciju Višegodišnjih indikativnih programa za SCG , za reformu javne administracije biće utrošeno od 3,5 do 5,5 miliona evra, a za prava manjina i povratak izbeglica od 1,5 do tri miliona evra, navodi se u saopštenju Kancelarije SCG za pridruživanje EU. Predlogom budžeta, koji je dostavio evropski komesar za proširenje Oli Ren, pravosuđu i sektoru unutrašnjih poslova namenjeno je od 1,5 do 2,5 miliona evra. Tim sredstvima će se uz, programe Kards (Cards), finansirati primena utvrđenih prioriteta Evropskog partnerstva. Kancelarija SCG za pridruživanje SCG je saopštila da su u toku pripreme za realizaciju i sprovođenje programa, koji će se realizovati uz pomoć EU. U saopštenju se dodaje da se intenzivno sarađuje sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju na jačanju institucija državne zajednice. |
|
Solana: SCG se teško oslobađa Miloševićevog nasleđa
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Luksemburgu da se Srbija i Crna Gora još uvek s velikim teškoćama oslobađa naslednja iz razdoblja Slobodana Miloševića, ali je naglasio da su "neki najnoviji znaci pozitivniji". Solana je na zasedanju ministara odbrane EU predočio da je "Srbija i Crna Gora i dalje izvor zabrinutosti", uz opasku da je novi povoljan razvoj to što u zemlji "raste svest o nužnosti da se sarađuje sa haškim sudom". "Ja mislim da se tu mora priznati određen napredak i, istovremeno, ohrabriti dalje napore u tom pravcu", podvukao je visoki predstavnik EU. Solana je, iznoseći ministrima odbrane EU ocenu razvoja na Zapadnom Balkanu, stavio do znanja da će 2005. godina biti presudna za taj region. "Iako je opšte kretanje u dobrom pravcu, stanje je krajnje neujednačeno u mnogim delovima tog područja", ukazao je on, zaključivši da je pred EU i međunarodnom zajednicom "godina puna zbivanja i izazova na Zapadnom Balkanu". Visoki predstavnik EU je upozorio da "Kosovo ostaje tugaljivo pitanje sa značajnim mogućim posledicama i za širi region". Dodao je da "razgovori o budućem statusu Kosova mogu početi kasnije ove godine, ako standardi budu sprovođeni". "Mi podržavamo delovanje UNMIK-a i Kfora, kao i napore specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN i prelaznih institucija samouprave", rekao je visoki predstavnik. Ključni izazovi koji predstoje, predočio je Solana, obuhvataju poboljšanje ekonomske situacije, zaštitu i bezbednost svih zajednica, napredovanje u primeni standarda, što uključuje istinski napredak u preustrojstvu lokalne vlasti i decentralizaciji". On je, takođe, ocenio da se u Bosni i Hercegovini "ostvaruje napredak u programu reformi", naglasivši da se BiH "približava pokretanju pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (sa EU) i ulasku u članstvo Partnerstva za mir". "Ipak, na tom putu i dalje stoje velike prepreke", primetio je visoki evropski zvaničnik, navodeći da "BiH mora da ostvari obećanu saradnju s Haškim tribunalom i sprovede reforme na sektoru bezbednosti, gde je ključna reorganizacija policije". Solana je zaključio da je misija evropskih vojnih i policijskih snaga u Bosni uspešna. On je naglasio da su vojne snage Eufora "delotvorno podržale akcije lorda (Pedija) Ešdauna i stvorile bezbedne okolnosti vlastima BiH za sprovođenje reformi". "Saradnja sa NATO tamo teče glatko", zaključio je Solana. |
|
Hrvatska preduzima nove napore da pronađe Gotovinu
Hrvatska će preduzeti nove napore da pronađe odbeglog generala Antu Gotovinu zbog čijeg je neizručenja Haškom tribunalu odložen početak pregovora o pristupanju Hrvatske EU. "Pokrećemo novu diplomatsku ofanizvu naredne sedmice i nastavljamo napore da pr o nađemo (Antu) Gotovinu apsolutno istim intenzitetom. Naš proces integracije u EU nije zasutavljen, to je samo privremeno", rekao je Rojtersov izvor blizak vladi. Šefovi diplomatija EU odložili su juče početak pristupnih pregovora sa Hrvatskom, bez određivanja novog datuma. Glavni razlog je neizručenje Gotovine Haškom tribunalu, a EU je najavila da pregovori mogu početi čim Hrvatska dokaže da u potpunsiti sarađuje sa tim sudom. Zastoj u pregovorima sa EU razočarao je mnoge u Hrvatskoj koji veruju da se slučaj Gotovine koristi kao izgovor da zemlja ostane van Unije. Agencija dodaje da se većina Hrvata protivi izručenju Gotovine koji se smatra herojem borbe za nezavisnost, čak i po cenu odustajaanja od evropskih aspiracija, ali da vlada premijera Ive Sanadera smatra da članstvo u EU nema alternativu u čemu ima podršku i opozicije. "Verujem da možemo dokazati svoj kredibilitet zemljama EU i početi pregovore možda već u aprilu. Mi smo evropski orijentisana vlada i nema povratka", rekao je neimenovani izvor blizak vladi. Diplomate EU u Zagrebu pozdravile su odlučnost hrvatske vlade da na delu pokaže da čini sve što je u njenoj moći da pronađe Gotovinu, čak ako ne uspe da ga uhvati. "Mnogi u EU smatraju da se Hrvati sada veoma trude u vezi s Gotovinom, ali da je vreme bilo prekratko. Naš stav je uvek isti - puna saradnja ne znači nužno hapšenje Gotovine. Mi želimo da se pokuša sve", rekao je Rojtersu zapadni diplomata. |
|
EU uverava Tursku da ne mora da prođe kao Hrvatska
Evropska komisija ponovo je danas Turskoj poručila da odluka da se odlože razgovori o prijemu sa Hrvatskom neće ugroziti šanse Ankare da počne pregovore u oktobru. Šefovi diplomatija EU odložili su razgovore sa Hrvatskom, čiji je početak bio zakazan za danas, zbog toga što vlasti u Zagrebu nisu ispunile uslov i optuženog generala Antu Gotovinu izručile Hagu. Takva odluka poslala je i drugim zemljama snažan signal da moraju u potpunosti poštovati ljudska prava. Turska štampa danas odluku EU tumači kao upozorenje Turskoj da neće biti automatski početka pregovora, zakazanih za oktobar. Izaslanik EU u Ankari Hansjorg Krečmer rekao je, međutim, da ne postoji veza između odluke o Hrvatskoj sa "turskom situacijom". "Ne znam kada će početi pregovori sa Hrvatskom, ali doneta je odluka da pregovori sa Turskom počnu 3. oktobra", rekao je on novinarima. I turski premijer Redžep Tajip Erdogan pokušao je da "razdvoji" slučaj dve zemlje. "Pogrešno je dovoditi to pitanje u vezu sa Turskom, tvrdeći da 'Turska mora da izvuče pouku iz ovoga'. Nije to u pitanju. Mi nastavljamo pripreme za razgovore sa EU sa istom odlučnošću i ozbiljnošću", rekao je Erdogan. Liberalni dnevnik "Radikal" iz Ankare piše danas da je jučerašnja odluka EU signal Turskoj da bi oktobarski pregovori mogli da budu odloženi ako se dozvoli policijsko nasilje slično nedavnom u Istanbulu. Policija je 6. marta tukla demonstrante, mahom zene, što je šokiralo Evropu i izazvalo oštre kritike zvaničnika u Briselu. Turske vlasti obećale su da će sprovesti istragu, a do sada je šest policijskih oficira suspendovano. Incident u Istanbulu oživeo je zabrinutost da Turska ne ispunjava sve reforme na planu ljudskih prava. Ipak, jedini formalni zahtev koji stoji pred Turskom do oktobarskih pregovora jeste potpisivanje dodatnog protokola o carinskoj uniji za 10 novih članica, među kojima je i Kipar. Turska ne priznaje Kipar, a EU i međunarodna zajednica smatraju da je grčki deo Kipra jedini priznati predstavnik celog ostrva. |
|
Putin u Parizu traži podršku Nemačke, Francuske i Spanije
Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da na sutrašnjem susretu sa liderima Francuske, Nemačke i Španije izbegne otvorene kritike na račun poštovanja ljudskih prava, iako neće moći da izbegne Čečeniju kao temu. Jedan od Putinovih ciljeva u Parizu mogao bi da bude i obećanje trojice lidera da će doći u Moskvu 9. maja, na proslavu 60 godina od završetka Drugog svetskog rata. Komentatori ocenjuju da se Putin nada da će mu opušteni razgovori pomoći za naredno putovanje - u Ukrajinu, koju treba da poseti u subotu, prvi put od demokratske promene vlasti, prenosi Rojters. Razgovori sa francuskim predsednikom Žakom Širakom, nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom i španskim premijerom Hozeom Luisom Sapaterom odnosiće se i na unutrašnje reforme u Rusiji zbog kojih je Putin često bio kritikovan na Zapadu. Primedbe da se udaljava od demokratije, što je nedavno izjavio američki predsednik Džordž Buš, kao i rat u Čečeniji, sigirno će biti tema pariskih razgovora. Ali, komentatori ocenjuju da će evropska trojka biti blažeg stava nego što ga imaju nove članice Evropske unije - Poljska i baltičke države. "Tri lidera imaju zajedničku ocenu - da se odnosi sa Rusijom moraju nastaviti bez obzira na Ukrajinu, unutrašnju tvrdu liniju u Rusiji i pogoršavanje situacije u Čečeniji", rekao je politički analitičar Tomas Gomart. "Oni veruju da je moguće obnoviti klimu poverenja kako bi se izbeglo da Rusija postane izolovana", dodao je Gomart, šef odseka za Rusiju u pariskom Institutu za spoljnu politiku (IFRI). Nemački portparol upozorio je da ne treba očekivati konkretne rezultate razgovora koji će se odnositi i na globalne i regionalne probleme, kao što su Irak i Sirija. Želja da se postigne harmonija mogla bi da Putinu omogući da izbegne rizik sukoba oko Irana, koji Francuska, Velika Britanija i Nemačka pokušavaju da ubede da odustane od programa nuklearnog naoružanja. Rusija tvrdi da Teheran ne pokušava da proizvede nuklearno naoružanje i nastavlja saradnju sa Iranom na planu nuklearne energije. Katinka Baruš, analitičar londonskog Centra za evropske reforme, očekuje samo blage kritike na račun lidera Kremlja, kao i da pritisak bude izvršen u privatnim susretima. "Jedini put napred biće privatna diplomatija kojom bi se Putinu jasno stavilo do znanja da će, ako nastavi dalje putem ka autokratiji i da se udaljava od tržišne ekonomije, svaki plan za dublju integraciju u Evropu biti odložen", ocenila je ona. Mnoge nove članice EU, bivše komunističke države, žele tvrđi stav prema Moskvi zbog stanja ljudskih prava i demokratije. Estonija i Litvanija odbile su da učestvuju u velikoj moskovskoj proslavi godisnjice kraja Drugog svetskog rata. Spoljnopolitički analitičar ruske "Izvestije" Maksim Jusin ocenio je da je dobijanje podrške Francuske, Nemačke i Španije ključno za uspeh majske proslave. "To je ključno pitanje za Putina, kada se uzme u obzir diplomatski sukob oko 9. maja", ocenio je Jusin. |
|
Sve stranke žale zbog odlaganja pregovora, HSP traži izbore
Većina hrvatskih stranaka izrazila je danas žaljenje zbog odluke o odlaganju pregovora o pristupanju Hrvatske EU, dok je Hrvatska stranka prava (HSP) to ocenila kao poraz i zatražila prevremene izbore. Predstavnici većine poslaničkih klubova danas su u Saboru istakli da odluka iz Brisela nije konačni poraz i da se pripreme za ulazak u EU moraju nastaviti istim tempom, prenmosi Hina. Poslanik HSP Miroslav Rožić rekao je, međutim, da je vlada sve karte položila na ulazak u EU i da je pogrešno procenila težinu preostalog problema u saradnji s Haškim sudom. Dodao je da ako pregovori sa EU ne počnu do juna, vlada bi trebalo da odstupi, kako bi bili raspisani prevremeni izbori. Sanader je ocenu HSP odbacio kao politicki pamflet, a poslanik Istarskog demokratskog sabora ( IDS ) Damir Kajin rekao je da je takav stav "na tragu moguće izolacije". Deo poslanika izrazio je bojazan zbog mogućeg jačanja evroskepticizma i desnog ekstremizma nakon odlaganja pregovora. Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SD SS ) Milorad Pupovac rekao je da na jačanje desnih snaga "vlada mora da odgovori jačanjem demokratskog, proevropskoga hrvatskog patriotizma". Lider Socijaldemokratske partije ( SDP ) Ivica Račan rekao je da odluku iz Brisela ne treba dramatizovati jer je "to prva lošija vest iz EU, ali nije katastrofalna". Ako je EU pogrešila, mi ne bismo smeli pogresiti u reakciji", naglasio je Račan. Vesna Pusić iz Hrvatske narodne stranke (HNS) odluku Brisela smatra hrvatskim neuspehom. "Moramo sebi priznati da se nalazimo u situaciji koja nije dobra" rekla je Pusićeva i dodala da je za to što se dogodilo odgovorna sadašnja, ali i prošla vlada, jer je za njenog mandata general Gotovina pobegao. Sanader je rekao da jučerašnji dan smatra "ne potpunim, ali delimicnim uspehom". On je odbacio tvrdnju Pusićeve da će sledeću ocenu saradnje s Haškim sudom Hrvatska čekati do juna i izveštaja glavne haške tužiteljke Karle del Ponte. "Predsednistvo EU izveštaj o saradnji može, ako hoće, zatražiti već iduće nedelje", rekao je Sanader, dodavši da je veliko pitanje i hoće li se ubuduće ocena Delponteove uzimati kao jedina, odnosno presudna. |
|
Kina se nada uklanjanju zabrane EU na trgovinu oružjem
Kineski ministar spoljnih poslova Li Džaosing izjavio je danas da se nada da će Evropska unija podići "iracionalnu" zabranu prodaje oružja Kini. Kineski ministar insistira na tome da Peking nije pretnja Tajvanu, zbog čega američka administracija pokušava da spreči podizanje zabrane. "Mislim da će EU, kao veoma važna grupa zemalja, imati dovoljno poliičke mudrosti i hrabrosti da što pre ukloni ovu meru koja je iracionalna i predstavlja političku diskriminaciju Kine", rekao je on novinarima u sedištu EU u Briselu. EU planira da podigne zabranu na prodaju oružja Kini, koja je nametnuta posle demokratskih protesta na trgu Tjenanmen 1989. godine u nadi da će ukidanje embarga poboljšati veze Evrope i Pekinga. EU bi zabranu trebalo da podigne krajem juna. Umesto zabrane biće utvrđena nova pravila izvoza oružja, a zemlje-članice EU moraće da obaveste jedne druge šta prodaju Kini. U Vašingtonu i Tokiju međutim postoji zabrinutost da su nove kontrole suviše slabe. Kineski parlament usvojio je ove sedmice zakon kojim se dozvoljava uptoreba sile u slučaju da Tajvan pokuša da dobije nezavisost. Komesar za spoljne odnose EU Benita Ferero-Valdner rekla je novinarima posle razgovora sa Lijem da EU i dalje radi na podizanju zabrane na trgovinu oružjem, ali da nikakav sporazum još nije postignut. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana priznao je da neke članice brine kineski zakon o antisecesiji. "Stav EU još uvek nije konačan. Radimo na njemu", rekao je on novinarima. "Atmosfera u ovom trenutku je nešto komplikovanija u nekim zemljama i nekim parlamentima, pa ćemo videti kako će se stvari odvijati". Li je demantovao tvrdnje da antisecesionistički zakon predstavlja pretnju Tajvanu, rekavši da zakon nema nikakve veze sa embargom na oružje. "Antisecesionistički zakon koji je usvojio Nacionalni narodni kongres Kine dozvoliće mirno rešenje problema Tajvana i mirno ujedinjenje sa Kinom", rekao je on posle razgovora sa belgijskim parlamentarcima. "On nema nikakve veze sa podizanjem embarga", dodao je Li. Li je kasnije rekao da svet ne treba da strahuje od novog kineskog zakona. "Postoji samo jedna Kina u svetu i Tajvan je njen deo. Nema razloga da se bilo ko, nijedan član međunarodne zajednice, bude zabrinut", rekao je Li. |
|
Evropski ministri traže fondove EU i za stanovanje
Ministri zemalja Evropske unije za stambena pitanja dogovorili su se u Pragu da nađu mogućnosti da se fondovi EU koriste i za stambenu oblast, kao i da se u toj oblasti primenjuju i niže stope poreza na dodatu vrednost. Na dvodnevnoj konferenciji o stambenim problemima, koja je završena sinoć u Pragu, ministri EU su odlučili da stambeno pitanje, kao socijalno vrlo osetljivo, ne bi trebalo da se rešava isključivo sredstvima samih država članica. Prošlogodišnje proširenje EU na još 10 članica u istočnoj Evropi, nametnulo je kao posebno aktuelno pitanje obnove "panel" naselja, koja su po sovjetskom receptu nicala u gradovima širom istočne Evrope, ali posebno u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Naselja izgrađena od nekvalitetnih panel ploča pod sloganom "što brže i jeftinije" imaju rok trajanja 50 godina, a najviše ih je izgrađeno tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Kvalitetniji standardni stanovi su počeli, na primer u Češkoj, da se grade tek sredinom devedesetih godina. Renoviranje kako ih Česi zovu "žečarnika" u celoj Evropi zahtevalo bi, prema najnovijoj holandskoj studij,i oko 350 milijardi evra, od čega bi trećina sume otpala na nove članice. U "staroj" Evropi u takvim naseljima je svega pet odsto stambenog fonda, dok u novoj Evropi u njima živi trećina porodica. Ministri EU su na praškoj konferenciji usvojili i preporuku da se pomoć države tzv. socijalnom stanovanju izuzme iz pomoći EU koja je do sada proveravala da li su te dotacije u skladu sa pravilima Unije. Ministri su preporučili da se to sada prepusti zemljama članicama, koje bi onda mogle da izdvajaju dotacije prema svojim mogućnostima i potrebama. |
|
Drašković: EU će podržati brži ulazak SCG u Evropu
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković danas je u Briselu, posle razgovora s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, rekao da se evropski procesi na zapadnom Balkanu ubrzavaju i da će Evropska unija snažno podržati pridruživanje SCG, čim se ispune uslovi za studiju o izvodljivosti. Drašković je naveo da će "naši putevi ka Evropi biti skraćeni, ukoliko budemo deo konstruktivnog rešenja" pri utvrđivanju sprovođenja standarda i budućeg statusa Kosova. Povoljna studija izvodljivosti i konstruktivno rešavanje pitanja Kosova će SCG doneti i podršku mnogih činilaca za ulazak u program saradnje s NATO, Partnerstvo za mir, istakao je šef diplomatije SCG . Drašković je dodao da je Solani preneo svoj "najveći optimizam" da će Srbija i Crna Gora posle dobijanja studije o izvodljivosti krenuti u dalje " hrabre korake" ka evropskim integracijama. Upitan da li se očekuju neki novi koraci u dijalogu Beograd-Priština, i da li je Solana, koji je juče boravio u Prištini, preneo neku takvu sugestiju, Drašković je rekao da je o tome "bilo dosta reči, ali neka to, ipak, ostane zasad na tome". Zamoljen da oceni šta znači jučerašnji atentat na kosovskog predsednika Ibrahima Rugovu i da li je to dotaknuto u razgovoru sa Solanom, Drašković je uzvratio da to "neka vrsta poruke od nekoga jeste". "Meni je drago da gospodin Rugova nije povređen, da nema povređenih, da nema žrtva, i to je najvažnije", dodao je on. Ministar inostranih poslova SCG je preneo da je u razgovoru sa Solanom bilo reči i o statusu državne zajednice. "Saglasili smo se da je ovu, neku vrstu praznine u delovanju parlamenta državne zajednice, potrebno prekratiti. Mi ćemo u zemlji još o tome razgovarati i dogovarati se, ali ne verujem da će i ovaj problem čekati dugo na rešavanje. Biće rešen veoma brzo", ocenio je on. Drašković je želeo da naglasi da se "evropski procesi na zapadnom Balkanu ubrzavaju, i u Briselu će učiniti sve da nas dalje ohrabre na putu ka evropskim integracijama, jer smo mi ključna zemlja tog regiona i ključna zemlja njegove stabilnosti". On je naglasio da je to "zaključak zaista otvorenog i prijateljskog razgovora sa Solanom". "Od nas zavisi", primetio je, "hoćemo li posle studije o izvodljivosti krenuti u dalje hrabre korake ka evropskim integracijama. Ja sam izrazio najveći optimizam u tom pogledu. Evropska unija će nas snažno podržati na tom putu, imaćemo odmah i podršku mnogih da odmah uđemo i u Partnerstvo za mir. "I, ukoliko pri tome budemo deo konstruktivnog rešenja oko utvrđivanja standarda na Kosovu i razgovora o budućem statusu Kosova, naši putevi ka Evropi biće sasvim sigurno skraćeni", rekao je Drašković. Državna strategija Srbije i SCG jeste da rešenje za status Kosova mora biti "evropsko", rekao je on i precizirao da to znači manje od nezavisnosti, a više od autonomije. "A to znači puna zaštita srpskog naroda, decentralizacija vlasti, formiranje njihovih opština, zaštita crkava i manastira i, naravno, apsolutana zaštita i imena i državnih granica Srbije, uključujući i državnu granicu s Albanijom", dodao je Drašković. Precizirao je da "Srbija neće biti deo nikakvog problema, već deo konstruktivnog rešenja". Na pitanje da li kraj marta kao rok za ispunjavanje uslova za dobijanje studije o izvodljivosti, znači da među optuženima koji će doći u Hag, treba da bude i Ratko Mladić, Drašković je odgovorio da to nije uslov za studiju o izvodljivosti. Ali jeste uslov, kao i svi ostali optuženi, za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU, dodao je. Drašković je primetio i da ni oko pitanja Mladića ne treba otezati. "Ja sam za to da, kad je ovako krenulo, po jednom skraćenom postupku ispunimo u celini tu hašku obavezu, i da onda na putu ka Evropi više nema prepreka te vrste", rekao je on. Zamoljen da objasni da li je sagovornicima u Briselu preneo neku poruku srpskog premijera Vojislava Koštunice, budući da je u se saopštenju o njegovim sinoćnjim razgovorima sa šefom luksemburške diplomatije Žanom Aselbornom rečeno da će vlasti u Beogradu ispuniti uslove za dobijanje povoljne studije o izvodljivosti, Drašković je rekao da nije prenosio neku posebnu poruku. Naglasio je, međutim, da su "policija i pravosuđe u rukama predsednika vlade", i objasnio da je on zvaničnike u Briselu upoznao sa zaključcima državnog vrha, pre dva dana, i njegovim razgovorima o tome sa premijerom Koštunicom. Drašković je podvukao da je kraj marta rok do kada SCG mora ispuniti uslove za povoljnu studiju o izvodljivosti. Ti uslovi se, po njegovim rečima, sažimaju u zaključak da je "ostvaren značajan napredak na putu ka potpunoj saradnji s Haškim tribunalom". U drugoj polovini aprila bi, zaključio je Drašković, trebalo da bude poznata odluka EU koja bi značila zeleno svetlo za pokretanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
Evropska unija odložila pregovore o članstvu s Hrvatskom
Šefovi diplomatija Evropske unije danas su u Briselu odlučili da odlože pregovore o članstvu s Hrvatskom, rekli su zvaničnici ministarskog zasedanja EU. Razlog je, kako su naveli, što vlasti u Zagrebu nisu ispunile obavezu potpune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile glavnog optuženog za ratne zločine, generala Antu Gotovinu. Luksemburg, kao predsedavajuća zemlja EU, je, kako je rečeno, zaključio da ne postoji nužna saglasnost zemalja evropske dvadesetpetorice za pokretanje pregovora s Hrvatskom, koje je bilo predviđeno za sutra, 17.mart. Tokom popodneva će ministri EU odlučiti da li će biti utvrđen novi datum za početak pregovora o ulasku Hrvatske u redove Unije, ili će pitanje datuma pokretanja pregovora ostaviti otvoreno sve dok vlasti u Zagrebu najpre ne izdejstvuju hapšenje i odlazak Gotovine u Hag. Evropski ministri bi, ipak, mogli usvojiti mehanizam "okvira za pregovore", što bi i za Hrvatsku i njene susede na zapadnom Balkanu bio "povoljan znak i poruka" da Evropska unija ne dovodi u pitanje mogućnost da zemlje tog regiona postanu članice EU. Holandski ministar inostranih poslova Bernard Bot predočio je, međutim, da Evropska unija želi da pošalje "jasan signal" celom zapadnom Balkanu da svi koji žele da postanu kandidati za članstvo u EU moraju u potpunosti sarađivati s međunarodnom pravdom. "Zemlje koje žele da budu članice Evropske unije moraju ispuniti određene norme i prihvatiti i upražnjavati određene vrednosti", istakao je Bot. On je dodao da EU želi da Hrvatska počne pregovore o članstvu, ali da zasad to nije moguće jer nije ispunila preduslove za to. Šef belgijske diplomatije Karel de Guht je izjavio da "u sadašnjim okolnostima" ne može biti pokretanja pregovora s Hrvatskom. De Guht, koji se juče sastao u Briselu sa ministrom inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Vukom Draškovićem, istakao je da bi Evropska unija, ako bi "popustila u odnosu na Zagreb", onda "izgubila poluge za pritisak na Srbiju". Za utvrđivanje novog datuma pregovora s Hrvatskom, u julu ove godine, se dosad zalagala Velika Britanija. Ali, prema izvorima zasedanja, većina država EU smatra da se Zagrebu mora najpre postaviti zahtev da dokaže da u potpunosti sarađuje s Haškim sudom i izruči Gotovinu, da bi se onda postigao i dogovor o vremenu pokretanja pregovora. Predsedavajući, šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn, pre početka ministarskog zasedanja je izjavio da "za Hrvatsku vrata ka Evropi ostaju otvorena, kakva god danas bila odluka" šefova diplomatija EU. Britanski ministar Džek Strou je rekao da "žali što mora da konstatuje da Hrvatska nije u potpunosti sarađivala s Haškim sudom, što je morala činiti". |
|
Sanader razočaran odlukom EU
Hrvatski premijer Ivo Sanader izrazio je danas nezadovoljstvo zbog odluke Evropske unije (EU) da odloži početak pristupnih pregovora sa njegovom zemljom. "Ne mogu da ne izrazim nezadovoljstvo zbog te današnje odluke. Hrvatska zaslužuje pregovore što pre je moguće", rekao je Sanader pred spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta, prenele su agencije. Šefovi diplomatija 25 zemalja članica odlučili su danas u Briselu da odlože za sutra planirani početak pregovora sa Hrvatskom. Glavni razlog je nedostatak pune saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno to što odbegli general Ante Gotovina nije izručen tom sudu. |
|
Mesić: Odluka o odlaganju pregovora očekivana
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenio je danas da je odluka o odlaganju pegovora o pristupanju Hrvatske EU očekivana, jer je bilo jasno da se bez postignute sauglasnosti Unija neće deliti na pitanju Hrvatske. "S obzirom da nije bilo saglasnosti među ministrima spoljnih poslova EU, sasvim je očekivano da se na tom pitanju EU nije htela deliti. Ne treba očajavati, treba ispunjavati uslove", rekao je Mesić, a prenosi Hina u izveštaju iz Jerusalima. Dodajući da "ne treba dramatizovati", Mesić je izrazio uverenje da će Hrvatska ubrzo pokazati da je preduzela sve i da je saradnja (sa Haškim sudom) potpuna. Ministri spoljnih poslova EU odlučili su danas da se odlože pristupne pregovori s Hrvatskom, koji je trebalo da počnu sutra, bez određivanja novog datuma. Razlog je nedostak potpune saradnje Hrvatske s Međunarodnim sudom za ratne zločine. Mesić boravi u poseti Izraelu povodom otvaranja novog muzeja holokausta. |
|
Moguće odlaganje prijema Rumunije u EU
Odbor Evropskog parlamenta odložio je danas izjašanjavanje o kandidaturi Rumunije za članstvo u Evropskoj uniji, uz obrazloženje da će od članica zatražiti mišljenje o mogućem odlaganju prijema te zemlje u punopravno članstvo. Rumunija i Bugarska trebalo bi da 25. aprila potpišu ugovore o priključivanju EU, kako bi 2007. godine postale punopravne članice Unije, ali bi sporo sprovođenje reformi u Rumuniji moglo da odloži prijem te zemlje za godinu dana. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta najavio je da će sačekati ocene Evropske komisije i vlada 25 članica Unije pre nego 30. marta da mišljenje o tom pitanju. Evropski parlament bi trebalo da se izjasni o prikjučivanju Rumunije i Bugarske u aprilu, neposredno uoči potpisivanja ugovora. U nacrtu izveštaja spoljnopolitičkog odbora, vlasti u Bukureštu se pozivaju da ubrzaju sprovođenje ekonomskih, političkih i pravosudnih reformi ili će doći do odlaganja prijema. U izveštaju se upozorava da će u slučaju da Rumunija ne ubrza tempo reformi za približavanje EU "biti opravdano da se donese odluka o odlganju prijema za godinu dana". Ukazuje se, takođe, da na nagoveštaj odlaganja ne treba gledati kao na "sankciju, već pre kao mehanizam koji bi Rumuniji trebalo da da vremena da se pripremi za priključenje, bez potresa za nju ili za politiku zajednice (EU)". |
|
Ren: Uspostaviti vladavinu zakona na zapadnom Balkanu
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu da je cilj odluke EU da odloži pregovore o Hrvatskoj, da se u državama zapadnog Balkana obezbedi vladavina zakona, čiji je važan elemenat i puna saradnja sa Haškim tribunalom. Ren je to rekao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsedavajućim zasedanja šefova diplomatija EU, luksemburškim ministrom, Žanom Aselbornom, koji je objasnio da puna saradnja mora postojati da bi Haški sud bio u stanju da optužene izvede pred pravdu. To se, po njegovim rečima, odnosi i na hrvatske vlasti i odbeglog generala Antu Gotovinu. Ključ za to je u rukama hrvatskih vlasti i, budući da su ministri EU usvojili "okvir za pregovore", odluka o njihovom pokretanju bi mogla biti usvojena već kroz mesec dana, na sledećem ministarskom sastanku EU, ako dotad Zagreb ispuni uslov potpune saradnje s Hagom, precizirao je Aselborn. Šef britanske diplomatije Džek Strou je, s tim u vezi, takođe predočio da nije u pitanju samo i prvenstveno pojedinac general Gotovina, već da puna saradnja zaista bude u potpunosti uspostavljena. Ren je istakao da je odluka EU o odlaganju pregovora s Hrvatskom, "otud znak za zemlje zapadnog Balkana da su vrata Evropske unije otvorena, čim se merila ispune. Sve zemlje tog područja ostvaruju napredak, a većina od njih i značajno napreduju. I zapadni Balkan pred sobom ima veoma jasnu evropsku perspektivu". Jer, po rečima Rena, "članstvo u EU znači dobrobit za zemlju, koja koristi evropski okvir da poboljša životni standard, uveća svoje mogućnosti, da njeni građani uživaju u slobodi kretanja Evropskom unijom. Ali to znači i obaveze, posebno u pogledu vladavine zakona I poštovanja međunarodnih obaveza". "Evropska unija je punu saradnju s Haškim sudom uvek smatrala suštinskim elementom za vladavinu zakona I pomirenje na Zapadnom Balkanu", stavio je do znanja evropski komesar. On je ukazao na to da "ova politika uslovljavanja daje plodove. Jedan optuženi sedmično, ili dva u još boljem slučaju, su tokom prvih deset nedelja ove godine prebacivani u nadležnost tribunala u Hagu, iz BiH, Srbije I Crne Gore, s Kosova, BJR Makedonije". "Od ključnog značaja je da se održi taj kredibilitet Haškog suda kako bi on mogao da okonča svoj posao", zaključio je Ren. Na pitanje kako će utvrditi da li I kada će Hrvatska dostići potpunu saradnju s Haškim sudom i zašto za to EU nije postavila rok, Aselborn je uzvratio da su "vrata za Hrvatsku otvorena I da se to može dogoditi već kroz mesec dana". Tad će se ponovo sastati šefovi diplomatija i tad će moći da se odluči o početku pregovora, budući da je danas usvojen mehanizam "okvira za pregovore". " Ali Hrvatska za to drži ključeve u svojim rukama", objasnio je Aselborn. "Nisu Haški sud, Brisel ili Luksemburg, ili Austrija ti koji imaju taj ključ, već je u hrvatskim rukama ključ za saradnju s Haskim sudom. I ja sam siguran da Hrvatska shvata da, u postojećim okolnostima, u Savetu ministara EU nismo mogli biti jednoglasni, tako da vlasti u Zagrebu moraju raditi još mnogo snažnije nego što su dosad", rekao je Aselborn. "Mnoge stvari su se dogodile proteklih nedelja, ali možda je to bilo malo kasno. I uz nekoliko dodatnih nedelja verujem da ćemo pristati u bezbednu luku. A to znači da je potpuna saradnja s Haškim sudom u rukama hrvatske vlade", dodao je Aselborn. Na opasku novinara da "puna saradnja" može značiti i da se "istinski čini sve što se može" za hvatanje odbeglih haških optuženika, kao i da se u saopštenju EU o odlaganju pregovora ne spominje general Gotovina, Aselborn je uzvratio da "generala Gotovinu nisu na spisak stavila Evropska unija, Evropska komis | |
