|
Ministri EU: Što pre početi pregovore sa SCG
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Luksemburgu podržali povoljan zaključak Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore da stupi u pregovore s EU o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i zatražili da Komisija što pre pripremi početak tih pregovora. U zaključcima zasedanja ministara inostranih poslova EU se kaže da "Savet ministara EU pozdravlja ocenu Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji je utemeljen na dvostrukom koloseku, ustanovljenom zaključcima od 11. oktobra 2004. godine", na sastanku ministara EU u Mastrihtu. Ministri evropske dvadesetpetorice su naglasili "saglasnost sa zaključcima Evropske komisije" u studiji o izvodljivosti za pregovore o pridruživanju SCG sa Unijom. U zaključcima je "odato priznanje za bitan napredak koji je ostvarila SCG " i upućen je "poziv Evropskoj komisiji da održi tu dinamiku sa ciljem da se u što kraćem roku podnese nacrt smernica za pregovora". Šefovi diplomatija dvadesetpetorice su "potvrdili da Evropska unija želi da pokrene što je pre moguće pregovore o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG ". Kako je naglašeno u zaključcima zasedanja, Savet ministara EU je ponovo istakao privrženost ojačanoj zajednici Srbija i Crna Gora, utemeljenoj na Ustavnoj povelji. Savet je pozvao državnu zajednicu i njene dve republike da "bez popuštanja nastavi ostvarivanje neophodnih reformi, imajući potpuno na umu stanovišta koje je Evropska komisija iznela u oceni", koju je, kao obrazloženje za studiju o izvodljivosti, podnela šefovima diplomatija EU. "Savet je pozdravio politički sporazum o ustavnim dopunama o pitanju neposrednih izbora za parlament državne zajednice i pozvao je nadležne parlamente da taj sporazum ratifikuju bez odlaganja", kaže se u usvojenim zaključcima zasedanja. Šefovi diplomatija EU su, takođe, "pružili podršku rešenosti Evropske komisije da sa vlastima SCG osnaži razmenu mišljenja u okviru Stalnog unapređenog dijaloga, da bi se dala potpora tekućem procesu reformi i naporima koje je Srbija i Crna Gora dosad uložila i koje će učiniti pre zvaničnog početka pregovora i tokom tog procesa". Savet ministara Evropske unije podvlači u današnjem saopštenju da će "ritam kojim će se SCG , isto kao i druge zemlje zapadnog Balkana, približiti EU, zavisiti od brzine kojom će državna zajednica i njene dve republike usvojiti i sprovesti nužne reforme, i usaglasiti se sa (političkim) merilima iz Kopenhagena i uslovima utvrđenim u procesu stabilizacije i pridruživanja, uključujući i potpunu saradnju s Haškim sudom". "Pozivajući se na rezolucije Saveta bezbednosti UN 1503 i 1534, Savet ministara izražava očekivanje da najnovija poboljšanje u saradnji s tribunalom u Hagu bude nastavljeno i ojačano sve dok haški optuženici koji izbegavaju međunarodnu pravdu, ne budu izvedeni pred sud u Hagu", navodi se u saospstenju. U zaključcima zasedanja ministara inostranih poslova Evropske unije se ističe da je "Savet ministara primio na znanje izveštaj Evropske komisije o evropskoj budućnosti Kosova". "To saopštenje, koje", kako se dodaje, "predstavlja značajan doprinos izveštaju koji je Savet ministara EU zatražio od visokog predstavnika EU (Havijera Solane) i Evropske komisije, u tesnoj saradnji s predsedništvom (EU), na zasedanju u 21. februara 2005. godine, ponovo ističe dugoročnu evropsku perspektivu za Kosovo i važnost sprovođenja standarda". |
|
Koštunica: Srbija spremna da doprinese ulasku regiona u EU
Srpski premijer Vojislav Koštunica čestitao je danas građanima i svim državnim institucijama Studiju izvodljivosti i poručio da je Srbija spremna i sposobna da "preuzme deo odgovornosti i doprinese da ceo region postane sastavni deo Evropske unije (EU)". "Naša poruka, za koju verujemo da je opšteprihvatljiva, glasi da se svi u regionu moramo držati evropskih načela i vrednosti, da moramo zajednički čuvati stabilnost, a to svakako znači i da se mora poštovati nepromenjivost svih međunarodnih granica u regionu", naglasio je Koštunica u pisanoj izjavi. Koštunica je naveo da je potvrda pozitivne ocene Studije izvodljivosti na sastanku Saveta ministara EU "prvi važan rezultat" na putu zemlje ka EU. "Naša zemlja ponovo postaje pouzdan i važan partner u izgradnji mira, demokratije i održive stabilnosti u regionu. Mi zapravo samo zauzimamo mesto koje nam prirodno pripada u ukupnom razvoju ovog dela Evrope", naveo je Koštunica. Napominjući da predstoji još "mnogo posla", ali i da Srbija danas zna svoje ciljeve i put kojim ide, Koštunica je poručio i da će u narednom periodu biti potrebno uložiti još veći trud i raditi još više kako bi "podigli privredu, Srbiju pravno uredili i pokazali da smo u svemu ravnopravan deo Evrope". Koštunica je naglasio i da Srbija zna da pripada Evropi, jer su i njena kultura i tradicija "duboko evropske". "Evropu i evropske vrednosti razumemo kao ono što je naše, u čemu je Srbija kroz svoju istoriju davala i ubuduce će davati svoj doprinos", naglasio je Koštunica. |
|
Solana: Odlazak Pavkovića u Hag otvara vrata sporazumu s EU
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Luksemburgu da je odlazak optuženog generala Nebojše Pavkovića u Hag potvrda povoljnog obrta u saradnji Beograda s Haškim tribunalom i da to otvara vrata za napredak u sprovođenju studije o izvodljivosti i sklapanje sporazuma o pridruživanju Srbije i Crne Gore s EU. Solana je, u pauzi zasedanja šefova diplomatija EU, izjavio da je "u ovom trenutku u Hag stigao i poslednji pripadnik paketa, o kojem se premijer (Srbije Vojislav) Koštunica sa nama dogovorio da će ga isporučiti tribunalu u Hagu". "I prema tome", dodao je Solana, "saradnja Srbije s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju je dobila dobar obrt u poslednje vreme, što nam otvara vrata za napredovanje u sprovođenju studije o izvodljovosti" za sporazum o pridruživanju SCG sa EU. Predsedavajući zasedanja, šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je novinarima rekao da su evropski ministri "veoma temeljito raspravljali o Srbiji i Crnoj Gori i studiji Evropske komisije, uputivši zahtev Evropskoj komisiji da podnese nacrt mandata za početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". "Važan element u današnjoj raspravi je bio značajan napredak koji je Beograd ostvario u saradnji s Haškim sudom", istakao je Aselborn. Savet ministara izražava zadovoljstvo zbog takvog razvoja i ohrabruje Srbiju, kao i Crnu Goru da nastave tim putem, rekao je predsedavajući zasedanja EU. |
|
Ren: U oktobru već u toku pregovori sa SCG o pridruživanju
Zajednički cilj Saveta ministara Evropske unije i Eropske komisije jeste da na petu godišnjicu demokratskih oktobarskih promena u Srbiji pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju već uveliko budu u toku, izjavio je danas evropski komesar Oli Ren. Ren, koji šefovima diplomatija EU na sastanku u Luksemburgu obrazložio izveštaj Evropske komisije o Kosovu, naglasio je da Evropska unija ohrabruje direktan dijalog Beograda i Prištine, jer je to pođednako važno kao i angažovanje međunarodne zajednice u rešavanju kosovskog pitanja. Predsedavajući zasedanja, šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je novinarima rekao da su evropski ministri zadovoljni boljim razvojem na Kosovu i "znatno konstruktivnijim stavom Beograda". "Izgleda da obe strane sada isključuju podelu pokrajine", podvukao je Aselborn i ukazao na veliku važnost decentralizacije, kao ključnog činioca za multietničko Kosovo. Ren je, osvrćući se na podršku ministara EU povoljnoj studiji izvodljivosti za pridruživanje SCG EU, rekao da bi i takvi pregovori sa BiH trebalo da počnu u maju. Dodao je da je vrlo verovatno da će ti pregovori o sporazumima BiH i SCG sa EU teći paralelno. Prema njegovim rečima, za pozitivnu ocenu evropske komisije u studiji o izvodljivosti za sporazum sa SCG , bila su ključna tri činioca. Prvi je da je došlo do dogovora Beograda i Podgorice o izmenama i dopunama Ustavne povelje, drugo da je postignut bitan napredak u saradnji s Haškim sudom, a treće da je postignut značajan napredak Srbije i Crna Gore u sprovođenju političkih i ekonomskih reformi. Ren je ukazao da je upravo danas optuženi general Nebojša Pavković stigao u Haški tribunal i da je to trinaesti optuženi koji je otišao u Hag u poslednje vreme, a dvadeseti od novembra prošle godine. Evropski komesar za proširenje je naveo da će on zajedno sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom pripremiti novi izveštaj o Kosovu, što su zatražili ministri inostranih poslova EU. Na pitanje novinara kako tumači odbijanje kosovskog predsednika Ibrahima Rugove da ne prihvati ponudu predsednika Srbije Borisa Tadića za direktan dijalog, Ren je podvukao da "Evropske unija nastavlja da ohrabruje direktan dijalog Beograda i Prištine, koji je jednako važan kao i angažovanje međunarodne zajednice". "Obe strane treba da u međusobnim odnosima iskažu konstruktivan prilaz", naglasio je Ren, istakavši da rešavanje pitanja Kosovo nije uslov za pokretanje pregovora o pridruživanju sa SCG . Aselborn je rekao i da je Ren ministrima predstavio izveštaj Evropske komisije o Kosovu, i stavio do znanja da je "Savet ministara EU ohrabren najnovijim razvojem na Kosovu, uključujući mnogo konstruktivniji stav Beograda, zbog čega izražavamo zadovoljstvo". Šef diplomatije Luksemburga je dodao da "izgleda da sad sve strane isključuju zamisao o podeli Kosova". "Ta ideja je definitivno isključena. Sad se mora sve učiniti da se što pre obezbedi napredak u decentralizaciji, što će biti jedan od ključnih činilaca za multietničko Kosovo, koje smo mi rešeni da izgradimo", rekao je on. |
|
Tadić: Studija nije kraj, Srbiju čeka težak posao
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je potvrda pozitivne studije izvodljivosti veoma važna, ali da "ne znači kraj, jer Srbiju tek sada čeka težak posao". "Predstoje nam unutrašnje reforme, promena sistema administracije, reforme sistema odbrane i policije, promena ekonomske strukture i njena liberalizacija, restrukturiranje javnih preduzeća, donošenje strategije o energetici i usklađivanje obrazovanja sa evropskim standardima", rekao je Tadić novinarima u Kragujevcu. Predsednik Srbije je istakao da "čitav aspekt političkog, socijalnog, ekonomskog i bezbednosnog života u Srbiji mora biti usaglašen sa standardima Evropske Unije (EU)". Šefovi diplomatija Evropske unije su ranije danas u Luksemburgu podržali povoljan zaključak Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore da stupi u pregovore sa EU o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i zatražili da Komisija što pre pripremi početak tih pregovora. U zaključcima zasedanja ministara inostranih poslova EU se kaže da "Savet ministara EU pozdravlja ocenu Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji je utemeljen na dvostrukom koloseku, ustanovljenom zaključcima od 11. oktobra 2004. godine", na sastanku ministara EU u Mastrihtu. |
|
Marović: SCG i formalno u novoj fazi pridruživanja EU
Današnjom potvrdom pozitivne ocene Studije izvodljivosti od strane Saveta ministara Evropske unije (EU), Srbija i Crna Gora (SCG) je i formalno ušla u novu fazu pridruživanja institucijama EU, izjavio je danas predsednik SCG Svetozar Marović. "Od ovog trenutka, svi mi i u Srbiji i u Crnoj Gori - građani, stranke, institucije, nevladin sektor - moramo učiniti sve što je u našoj moći, da nastavak puta ka članstvu u Evropskoj uniji pređemo što je brže moguće", navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika SCG . Marović je naveo da je pozitivnom ocenom Studije izvodljivosti Evropska unija iskazala poverenje i podržala dosadašnje evropske napore u Srbiji i Crnoj Gori, dodajući da tu priliku treba najbrže i najefikasnije iskoristiti. "Mi ne tražimo da ka EU idemo prečicom, jer prečica ka punopravnom članstvu nema. Evropski standardi i kriterijumi moraju biti ispunjeni. Mi samo očekujemo da EU uvaži specifičnosti regiona u kojem Srbija i Crna Gora imaju posebno važnu ulogu i da nam pruži podršku u našem nastojanju da preostale etape na evropskom putu pređemo brže, jer smo u Srbiji i Crnoj Gori spremni da nadoknadimo propušteno", ocenjuje se u saopštenju predsednika SCG . U saopštenju se očenjuje da sve demokratske i evropske snage u SCG nose zasluge za učinjen prvi, ali veoma značajan korak u pridruživanju EU i dodaje, da "svi u SCG , što je mnogo važnije, nose od danas veliku obavezu da svakodnevno rade na ispunjenju evropskih kriterijuma i standarda, ne samo zbog ubrzanog pridruzivanja Evropi već zbog opšteg napretka svih građana SCG ". |
|
Bugarska potpisala sporazum o pristupanju EU
Bugarska je danas u Luksemburgu potpisala sporazum o pristupanju Evropskoj uniji, kojim se toj zemlji otvara put ka punopravnom članstvu 2007. godine. Sporazum o pristupanju EU danas je zajedno s Bugarskom potpisala i Rumunija. Sporazum su potpisali bugarski predsednik Georgi Parvanov, premijer Simeon Sakskoburggotski, ministar inostranih poslova Solomon Pasi i ministar za evropku integraciju Meglena Kuneva. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je poželeo dobrodošlicu Bugarskoj i Rumuniji naveo da te dve zemlje "mogu biti ponosne na napore zahvaljujući kojima su stigle dovde", kao i da su "zaslužile ovu nagradu". "Bugarska se politički vratila svojoj evropskoj porodici, kojoj je uvek pripadala", rekao je Sakskoburggotski i dodao da današnji događaj posvećuje bugarskoj omladini, koja će nositi "i breme i pozitivne strane evropske integracije" i koja će raditi za jedinstvo, mir i prosperitet Evrope. Bugarsko Narodno sobranje trebalo bi da ratifikuje sporazum 12. maja, nešto više od mesec dana pre opštih izbora 25. juna. Pre potpisivanje sporazuma, Pasi i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana su potpisali sporazum o zaštiti poverljivih informacija. Pasi je rekao da će Bugarska na osnovu tog sporazuma "od sutra, kada postaje aktivni posmatrač u svim organima EU" moći da razmenjuje poverljive informacije sa Unijom. Širom Bugarske danas se povodom potpisivanja sporazuma o pristupanju EU održavaju svečanosti, koncerti, vatromet, ulične parade i šetnje. Na trgovima u više bugarskih gradova igraju se kola i peva evropska himna "Oda radosti". Svaka beba koja se danas rodi dobiće srebrni medaljon "Evrobeba 2005". Bugarska i Rumunija se nadaju da će postati punopravne članica Unije 1. januara 2007. godine, ali to članstvo može biti odloženo nan godinu dana, ako se ne sprovodu potrebne reforme. "Bugarska ima 20 meseci do članstva u EU u 2007. godine da sredi stanje u svojoj kući, a najvažniji izazov sada je donošenje odluka uz konsenzus. Jedino kada se budemo integrisali unutar zemlje, moći ćemo da se integrišemo i u Evropu", rekla je Meglena Kuneva. Bugarski zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma o pristupanju EU, uz ocenu da je Bugarskoj mesto u Evropi, ali i da toj zemlji predstoji još dosta posla, pre svega na planu reformi. "Bugarska, zajedno sa Grčkom i Rumunijom, ima mogućnost da zaista postane regionalni lider u evropeizaciji Balkana", rekao je bivši glavni pregovarač sa EU, potpredsednik vlade i ministar industruje Aleksandar Božkov. |
|
Rumunija potpisala sporazum o pristupanju EU
U Rumuniji se danas potpisivanje sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji ocenjuje kao veliki uspeh i "istorijski dan za Rumune". Sporazum su danas u Luksemburgu potpisali rumunski predsednik Trajan Basesku, premijer Kalin Popesku Taričanu, ministar spoljnih poslova Mihaj Razvan Ungureanu i šefa bugarskih pregovarača Ludovik Orban. U rumuskoj delegaciji su bili i bivši predsednici Jon Ilijesku i Emil Konstantinesku, koji su doprineli integraciji Rumunije u EU. Sporazum su u ime EU su potpisali predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Žozep Borel i ministri spoljnih poslova i evropskih poslova zemalja članica EU. "Posle Jalte, kada nas niko nije hteo, danas potpisujemo dokument o pridruživanju i pozvani smo u EU. Hvala, Evropo", kazao je Basesku nakon potpisivanja sporazuma i dodao da je Rumunija dala svoj potpis za budućnost u "uniji slobode, demokratije i pravne države". On je dodao da je sporazum sa EU jedan od najznačajnijih koji je Rumunija potpisala posle Drugog svetskog rata i da predstavlja promenu važnu za budućnost rumunskog naroda, posle 45 godina komunizma i 15 godina tranzicije. Popesku Taričanu je istakao da će se kao premijer "čvrsto zalagati" za integraciju Rumunije u EU u predviđenom roku 1. januara 2007. godine, ali je dodao da to neće biti lako jer treba sprovesti reforme koje su 15 godina bile odlagane. Ako Rumunija i Bugarska, koja je danas takođe potpisala sporazum o pristupanju EU, ne ispune preuzete obaveze do 2007. godine, njihov ulazak u EU će biti odložen na godinu dana. Nakon potpisivanja sporazuma o pristupanju EU, Rumunija će učestvovati u svojstvu posmatrača u evropskim institucijama, a imaće i 35 poslanika, takođe u svojstvu posmatrača, u Evropskom parlamentu. Rumunija treba da reši još niz osetljivih pitanja, uključujući reformu pravosuđa i untrašnjih poslova, regulisanje konkurencije, zaštitu prirodne sredine i sprečavanje korupcije. Rumunija je podnela zahtev za pridruživanje EU pre deset godina, a pregovore, koje je počela u februaru 2000. godine, okončala je u decembru 2004. godine. Ulazak u EU je strateški prioritet Rumunije koji podržava 85 odsto Rumuna. |
|
Šefovi diplomatija sutra nalažu pregovore o pridruživanju
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra, na sastanku u Luksemburgu, treba da nalože Evropskoj komisiji da brzo pripremi početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, rekli su agenciji Beta izvori Saveta ministara EU. Kako su dodali funkcioneri u Briselu, ministri inostranih poslova Unije će prihvatiti povoljnu ocenu Evropske komisije o spremnosti SCG za sklapanje i sprovođenje sporazuma, utoliko pre što je i poslednja neposredna smetnja otklonjena najavom optuženog generala Nebojše Pavkovića da će se predati Haškom sudu. Dve zemlje-članice EU su, uoči odluke Evropske komisije o usvajanju povoljne studije o izvodljivosti, dovele u pitanje takvu ocenu, upravo zato što su smatrale da vlasti u Beogradu nisu sasvim ispunile obećanje o saradnji s Haškim sudom, budući da tada nije bilo izvesno da će Pavković otići u Hag. Zvaničnici u Briselu su preneli da je pozitivno stanovište "prevagnulo" i zbog argumenata koje su izneli pre svega visoki predstavnik EU, Havijer Solana, kao i komesar, Oli Ren, da su, naročito srpske vlasti poslednjih meseci ostvarile bitan pomak u reformama i napravile pravi zaokret u saradnji s tribunalom u Hagu. "Ubedljivo većinsko mišljenje" u EU je prevagnulo da Beograd i Podgoricu sad treba za to "nagraditi", a tokom pregovora i sprovođenja sporazuma o pridruživanju uticati na to da se svi politički i ekonomski uslovi postepeno i neizostavno ispune pre nego što Srbija i Crna Gora nađe pred uključivanjem u Uniju. Evropski ministri će se u ponedeljak saglasiti sa zaključcima Evropske komisije u studiji o izvodljivosti za sklapanje sporazuma o pridruživanju SCG -EU, i stanovištem da je Srbija i Crna Gora učinila "bitan napredak" u demokratskim političkim i ekonomskim reformama, isto kao i u koracima za potpunu saradnju sa Haškim sudom. Jedan visoki zvaničnik luksemburškog predsedništva EU je, na pitanje novinara hoće li šefovi diplomatija EU sutra odobriti studiju Evropske komisije, veoma jasno potvrdno odgovorio. Diplomatski izvori EU su agenciji Beta preneli da je zaključak ambasadora stalnih predstavnika zemalja EU, kao I radnog komiteta EU za zapadni Balkan, koji su utvrdili stavove uoči sastanka šefova diplomatija, da studija Evropske komisije treba da bude potvrđena. Ali bi takođe bilo stavljeno do znanja da se saradnja Beograda s Haškim sudom mora nastaviti sve dok ne bude potpuna, što znači da svi odbegli haški optuženici moraju stići pred tribunal u Hagu. Ministri evropske Dvadesetpetorice će, takođe, ponoviti stav da vlade u Beogradu i Podgorici moraju nesmanjenom snagom nastaviti sve nužne političke i ekonomske reforme. Očekuje se šefovi diplomatija EU pozdrave dogovor Beograda I Podgorice o dopunama Ustavne povelje SCG , u vezi sa neposrednim izborima za parlament državne zajednice. Savet ministara EU će primiti na znanje izveštaj Evropske komisije o koracima da se obezbedi "evropska budućnost Kosova" i sprovođenje demokratskih standarda. Na zasedanju će biti data ocena nedavno održanih lokalnih izbora u Makedoniji, uz zahtev da budu kažnjeni krivci za nepravilnosti na tim izborima, i upućen poziv opštinskim vlastima u toj zemlji da sprovedu decentralizaciju. Sutra će Bugarska i Rumunija u Luksemburgu potpisati Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji. U utorak će šefovi diplomatija EU održati sastanak sa Hrvatskom, a izveštaj o tome šta vlasti u Zagrebu čine da obezbede punu saradnju s tribunalom u Hagu i uhapse odbeglog Antu Gotovinu, daće "trojka EU", kojoj je naloženo da to prati. |
|
Anketa: Protivljenje ustavu EU u Francuskoj iznad 60 odsto
Protivljenje Francuza ustavu Evropske unije poraslo je na više od 60 odsto, prvi put od kada je počela kampanja za podršku referendumu na kojem će se građani narednog meseca izjašanjvati o zajedničkom ustavu evropskog bloka. Prema istraživanju koje je agencija MarketTuls uradila za list Metro, 62,3 odsto ispitanika je najavilo da će glasati protiv ustava. Anketa na uzorku od 1.000 registrovanih birača urađena je u sredu na Internetu. Prethodno istraživanje iste agencije od 15 marta pokazalo je da se 57,8 odsto građana protivi tom dokumentu. Njene ankete uglavnom pokazuju veći procenat protivnika zajedničkog ustava od drugih istraživanja u Francuskoj. Agencija MarketTuls nije saopštila koliki je postatak birača koji još nisu odlučili kako će glasati na referendumu 29. maja. Prema istraživanjima većine drugih agencija, oko trećine birača još je neodlučno. Ustav EU predviđa lakše donošenje odluka u proširenoj Uniji i da bi stupio na snagu potrebno je da ga potvrde svih 25 članica. |
|
Slede dalje reforme carinskog i poreskog sistema
Srbija i Crna Gora treba da osposobe carinske službe da odgovore na zahteve liberalizovane trgovine koju nosi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i nastavi da razvija carinsku infrastrukturu, navodi se u Studiji izvodljivosti za priključenje SCG Evropskoj uniji (EU). Evropska komisija napominje da su u obe republike na snazi novi carinski zakoni i da je u toku fino podešavanje radi daljeg približavanja carinskih procedura standardima EU. U carinskim službama obe republike u toku su i administrativne reforme koje treba da se nastave, posebno u Crnoj Gori. Carinske administracije su ojačane, naročito u Srbiji nakon problema koje je ta republika imala sa šećerom u 2002-2003, međutim obe treba da nastave dublje reforme i da poštuju propise na sektoru kako bi se izbegla kršenja na polju preferencijalnog pristupa tržištu EU, istakla je Komisija. Srbija je, ocenila je Komisija, unapredila sistem sertifikacije i kontrole porekla proizvoda sa preferencijalnim tretmanom do zadovoljavajućeg nivoa dok Crna Gora treba još da radi na tome. Na sektoru oporezivanja, saradnja sa EU u sklopu osposobljavanja za preuzimanje obaveze sprovođenja ŠP ubrzaće reforme fiskalnih sistema i pomoći dalje unapređenje rada poreskih službi kako bi se osigurali efikasno prikupljanje poreza i borba protiv fiskalnih prevara. U obe republike napreduje proces transformacije platnih sistema u savremene, tržišno orijentisane, konstatuje Komisija u delu Studije o poreskom sistemu. U Srbiji je znatno smanjenje broja poreza, kao i ukidanje većine poreskih olakšica, doprinelo unapređenju prikupljanja poreza. Druga faza poreskih reformi usmerena je na ohrabrivanje razvoja privatnog sektora, ulaganja i zapošljavanja. U Crnoj Gori je 2001. odobren set poreskih zakona, uključujući one koji se tiču oporezivanja ličnih prihoda i korporacijskih profita, kao i porez na dodatu vrednost. |
|
Ministri EU u ponedeljak o studiji o izvodljivosti za SCG
Šefovi diplomatija Evropske unije bi u ponedeljak, na sastanku u Luksemburgu, trebalo da prihvate povoljnu studiju o izvodljivosti za sklapanje sporazuma o pridruživanju SCG i EU, koju je izradila Evropska komisija. To je danas, u Briselu, rekao jedan visoki zvaničnik luksemburškog predsedništva EU, koji je dodao da će evropski ministri potvrditi studiju Evropske komisije. Diplomatski izvori EU su agenciji Beta preneli da je zaključak ambasadora stalnih predstavnika zemalja EU, kao i radnog komiteta EU za zapadni Balkan, koji su utvrdili stavove uoči sastanka šefova diplomatija, da studija Evropske komisije treba da bude potvrđena. Ali bi takođe bilo stavljeno do znanja da se saradnja Beograda s Haškim sudom mora nastaviti sve dok ne bude potpuna i da vrlo brzo neki glavni optuženi odu u Hag. U zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU bi trebalo da bude pozdravljen dogovor Beograda i Podgorice o dopunama Ustavne povelje SCG . Takođe će biti predočeno da odredbe Ustavne povelje državne zajednice moraju biti ispoštovane i da treba da budu održani neposredni izbori za parlament državne zajednice. Insistiraće se i na daljem snažnom sprovođenju svih reformi. Savet ministara EU će primiti na znanje izveštaj Evropske komisije o koracima za obezbeđivanje "evropske budućnosti Kosova". Šefovi diplomatija EU održaće u utorak sastanak sa predstavnicima Hrvatskom, a izveštaj o tome šta vlasti u Zagrebu čine da obezbede punu saradnju s tribunalom u Hagu će dati i "trojka EU", kojoj je naloženo da to prati. |
|
Parlament podržao ulazak Rumunije i Bugarske u EU
Slovenački parlament podržao je danas sa 59 glasova "za" i nijednim "protiv" ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju (EU) i njihovo potpisivanje pristupnog ugovora sa EU. Ulazak Rumunije i Bugarske u EU predviđen je 1. januara 2007.godine. Potpisivanje pristupnog ugovora biće obavljeno već idućeg ponedeljka u Luksemburgu. Ugovor sadrži posebnu klauzulu da se ulazak može odgoditi ako neka od pomenutih država ne bude spremna za ulazak u članstvo u EU. U toku debate u slovenačkom parlamentu čula su se i upozorenja na negativne posledice za Sloveniju, zbog moguće navale jeftine radne snage iz Rumunije u Bugarske. Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel, pored ostalog, rekao je da će ulaskom te dve zemlje u EU biti završeno njeno poslednje veliko širenje, u čijem je sklopu bila i Slovenija, kao i da će pozitivno uticati na razvoj privrednih odnosa sa tim zemljama. |
|
EU traži način da ograniči uvoz kineskog tekstila
Prvi čovek Evropske unije za trgovinu preporučio je da se ispita veliki rast uvoza kineskog tekstila i odeće od kako su ukinute globalne kvote i tako otvorio put za moguće ograničenje, saopštila je Evropska komisija. Nakon što je detaljno proučio statističke podatke o uvozu iz Kine, evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson (Peter Mandelson) je odlučio da početkom sledeće sedmice posavetuje Komisiji da otvori istragu i neformalne konsultacije sa kineskim vlastima. |
|
Glasanje protiv ustava unelo bi haos u EU
Neizglasavanje evropskog ustava moglo bi izazvati ekonomski haos i umanjiti značaj Evrope u pregovorima o globalnom tržištu, izjavio je danas komesar za trgovinu EU Piter Mendelson. "Evropa se neće raspasti, ali će biti unazađena ako ugovor o ustavu bude odbačen",izjavio je Mendelson u Holandiji, zemlji u kojoj bi trebalo da se održi referendum o ustavu 1. juna, tri dana posle francuskog referenduma. Upitan kakav bi efekat odbijanje ustava imao na evro, on je rekao da ne zna, ali da tržište na trpi neizvesnost. Niz ispitivanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazao je da će glasači tamo verovatno glasati protiv ustava. Da bi se ustav usvojio, neophodno je da za njega glasaju svih 25 zemalja članica EU. Mendelson nije precizirao koji koraci bi se preduzeli u slučaju odbijanja ustava, ali je upozorio da bi tada morali da preduzmu mere stabilizacije ekonomije, koje bi imale i štetne efekte. Šef trgovine EU rekao je i da bi glas protiv ustava umanjio njegove napore da se dođe do globalnog dogovora o slobodnoj trgovini, u razgovorima koji bi trebalo da se završe do kraja decembra. |
|
Đarmati:Srbija za 18 meseci gubi Kosovo i Crnu Goru
Srbija u narednih 18 meseci treba da proguta dve gorke pilule - da izgubi Crnu Goru i Kosovo, izjavio je bivši član Međunarodne komisije za Balkan Ištvan Đarmati za ugledni internet portal "Tranzišn on lajn" (TOL). "Izbor koji Srbi imaju je da ih izgubi na način koji će ih približiti Evropskoj uniji (EU), ili da se vrate nacionalizmu", rekao je Đarmati. Pozitivna ocena Evropske komisije u studiji o izvodljivosti pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, zapravo je "šargarepa" za Beograd uoči pregovora o statusu Kosova, piše TOL . Bivši mađarski diplomata Ištvan Đarmati je jedan od istaknutih poznavalaca prilika na Balkanu okupljenih u Međunarodnoj komisiji za Balkan, koja ima podršku američkog "Nemačkog Maršalovog fonda", između ostalih, a njeni članovi su i Karl Bilt, Brus Džekson, kao i nekoliko bivših predsednika, premijera i ministara balkanskih zemalja poput Gorana Svilanovića i Kire Gligorova. Izveštaj te komisije, u kome se od Evropske unije traži da ubrza proces pridruživanja zemalja zapadnog Balkana, izazvao je oštre kritike u Srbiji zbog zauzimanja za nezavisnost Kosova. Đarmati je rekao da će od samog početka procesa definisanja njegovog statusa, Kosovo postati nezavisno od Srbije i Crne Gore. "To je po našem mišljenju ključno. Mislimo da bi to bilo prihvatljivo za Albance. Oni žele status i ako ga dobiju, neko vreme će biti srećni", kazao je on. Đarmati je dodao da, posle nekoliko godina, građani Kosova neće biti zadovoljni ukoliko se ekonomske prilike ne poprave, ali da više neće imati "izgovor" da je za to odgovorna međunarodna administracija UN. TOL , ne precizirajući izvor, navodi da je saznao da će Srbija pred razgovore o Kosovu postaviti preduslov da se isključi mogućnost promene granica i da će insistirati da Kosovo bude demilitarizovano. Đarmati je to, međutim, odlučno odbacio. "Koji to adut Srbija ima? Oni će morati da prihvate ono što se dogodi", kazao je bivši mađarski diplomata. Đarmati je osudio i tvrdnje da bi nezavisnost Kosova u Srbiji mogla dovesti radikale na vlast. "Čuli smo takve stvari mnogo puta od (bivših predsednika ŠSR-a i Rusije) Gorbačova i Jeljcina. Ako radikali dođu na vlast, to je izbor Srba, ali nije dobro da time ucenjuju međunarodnu zajednicu. Vlada radikala bila bi jednako loša za Srbiju i za nas", kazao je on. Međunarodna komisija za Balkan je, podseća TOL , u izveštaju priznala da multietničko Kosovo ne postoji, "izuzev u birokratskim ocenama međunarodne zajednice". Đarmati, međutim, ne smatra da je takva situacija prepreka za nezavisnost Kosova. "Kosovski Srbi ne bi bili prva manjina u istoriji koja mora da nauči da živi sa većinom, ili obratno", rekao je on. "Oni Srbi koji odluče da ostanu moraće da imaju zaštićen nacionalni, verski i kulturni identitet, i da imaju autonomiju, uključujući srpsku policiju i specijalno sudstvo pod međunarodnom upravom koju će voditi EU", kazao je Đarmati. |
|
Održan sedmi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga sa EU
Ministar za međunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore (SCG) Predrag Ivanović izjavio je večeras da, prema nalazu Evropske komisije, " SCG raspolaže kritičnim kapacitetom reformi da može stupiti u drugu fazu stabilizacije i asocijacije". U Beogradu je danas posle podne održan sedmi redovni sastanak Unapređenog stalnog dijaloga u Beogradu. Ivanović je rekao da sada predstoje dva procesa za SCG - jedan je održavanje i inteziviranje reformi, a drugi su pregovori za potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (EU). Ministar je na konferenciji za novinare u Palati Federacije naglasio da sadašnja faza stabilizacije i asocijacije podrazumeva donošenje reformskih zakona, poštovanje Ustavne povelje i potpunu i što bržu saradnju sa Haškim tribunalom. Direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajhard Pribe izjavio je na istoj konferenciji za novinare da će biti nastavljeni tehnički dijalog i saradnja između Evropske komisije i SCG i dodao da je veoma važno da se nastavi proces reformi. "Nadam se da će sledećeg ponedeljka (24. aprila) ministri spoljnih poslova EU potvrditi preporuke i ocene iz vaše Studije o izvodljivosti i da će odlučiti da počnu pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između SCG i EU", rekao je Pribe. Dijalog između Evropske komisije i organa Državne zajednice SCG vodi se u formi Unapređenog stalnog dijaloga od jula 2003. godine od kada je organizovano šest sastanaka. Posle pozitivne ocene Studije o izvodljivosti koju su 12. aprila ove godine dobile SCG , sedmi sastanak je zakazan zbog upoznavanja zvaničnika Državne zajednice sa obavezama koje je potrebno ispuniti do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kako je najavio Ivanović, naredni Unapređeni dijalog biće organizovan sredinom jula ove godine i biće podeljen po sektorima kako bi se obezbedila veća korist za same reforme u SCG. |
|
Brisel sprečava špekulacije zalihama
Slovačkoj, kao i drugim novim članicama Evropske unije prete sankcije zbog stvaranja rezervi ključnih poljoprivrednih proizvoda pred ulazak u EU, i ta zemlja će do kraja novembra morati da likvidira 14.000 tona šećera. Nove članice EU, u očekivanju da će špekulacijama zaraditi na evropskim dotacijama za poljoprivredne proizvode, stvorile su preterane zalihe, a sankcije zbog šećera prete konkretno Slovačkoj, Estoniji, Letoniji, Kipru i Malti. "Šećer se uvozio po svetskim cenama od 250 dolara za tonu. Oni kojima je ostao u magacinima mogli su da zarade na dotacijama izvoza šećera, čija cena je onda 632 evra za tonu", objasnio je slovačkim medijima Dušan Janjiček, potpredsednik Slovačke poljoprivredne i prehrambene komore. Evropska komisija je dala dodatni rok do novembra da tih pet novih članica likvidira zalihe šećera tako što bi ih pretvorila u biogoriva ili izvezla bez evropskih dotacija. U suprotnom bi morale da plate kaznu od ukupno 91 milion evra. Brisel priprema kazne i zbog zaliha drugih poljoprivrednih proizvoda, koje su prekoračile više od 10 odsto prosečnih zaliha u prethodne tri godine. Vladama 10 novih članica preti zbog tih viškova ukupna kazna od 465 miliona evra, saznaju nezvanično češki i poljski mediji. Na udaru je i Poljska, koja se kao i ostale zemlje pred ulazak u EU obavezala da će kontrolisati zalihe i sprečiti da se viškovi nađu posle proširenja 1. maja 2004. godine na evropskom tržištu uz dotacije. U Poljskoj se kontrola zaliha odnosi na 40 poljoprivrednih proizvoda, a među njima je i meso, pre svega govedina i piletina, mleko, buter, sir, šećer, pirinač i neke vrste voća. |
|
Povećanje investicija i konkurentnosti-izazov oporavka
Privlačenje stranih direktnih investicija (SDI) i podizanje konkurentnosti srpskih preduzetnika, ključ su za obuzdavanje rasta platnog deficita, koji se prema Studiji o izvodljivosti Evropske unije smatra glavnim izazovom budućeg oporavka srpske privrede. Rast platnog deficita od devet odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP) u 2002. i 2003. godini i oko 11 odsto u 2004. godini, posledica je konstantno velikog uvoza i snažnog pada izvoza, koji je u periodu od 2001. godine, kada su započele ekonomske reforme, neznatno povećan. Prema studiji, paralelno sa padom izvoza, koji čini tek trećinu uvoza, slabila je i konkurentska pozicija srpskih izvoznika na evropskim tržištima. Kako se navodi, uprkos administriranju cena hrane i struje, inflacija je sa 113 odsto krajem 2000. godine drastično oborena na osam odsto krajem 2003. godine, da bi krajem prošle godine bila povećana na 13,8 odsto. Prema oceni Evropske komisije, dobar pravac ekonomskih reformi, zaustavljen ubistvom srpskog premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine, nastavljen je marta prošle godine formiranjem nove srpske vlade, koja je usvojila čitav niz važnih ekonomskih i finansijskih zakona. Kako se podseća, privredni rast Srbije od negativnih 16 odsto tokom 1999. godine, u periodu od 2000. do 2003. godine rastao je prosečno 4,5 odsto godišnje, pre svega u oblasti usluga, građevinarstva i trgovine. Uprkos slabom rastu industrijske proizvodnje, kraj prošle godine obeležio je privredni rast od oko šest odsto. Činjenica da je u reformskom periodu održana visoka nezaposlenost, koja se krajem prošle godine zaustavila na 32,4 odsto, preporučuje da se pažnja obrati na utvrđivanju stvarne, a ne fiktivne stope nezaposlenosti. Kraj ere finansiranja budžetskog deficita štampanjem novca, označila je tržišno orijentisana ekonomska politika, koja je počela da se vodi od 2001. godine, od kada je do 2003. godine privredni rast ukupno iznosio 19 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). U istom periodu, održanje makroekonomske stabilnosti vođeno je paralelno sa podrškom trogodišnjeg "stend baj" aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji ističe u narednih mesec dana. Budžetski deficit u Srbiji je smanjen u 2004. godini na 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na 2003. godinu, pošto su poreski prihodi nadmašili očekivanja zbog poboljšane naplate. U studiji se ističe da su neophodna dalja prilagođavanja poreske politike u Srbiji zarad javne potrošnje koja omogućava veći privredeni rast, otplatu dugova i troškova restrukturiranja preduzeća. Makroekonomska stabilnost u Crnoj Gori je poboljšana, ali je privredni rast ostao skroman, ocenjuje se u studiji i dodaje da je posle relativno visokog rasta BDP-a u 2000. godini od 12,5 odsto, godišnje stopa rasta do 2001. do 2003. godine dostizala samo jedan do dva odsto, ali je u 2004. godini ubrzan rast na tri do četiri odsto zahvaljujući turizmu i poljopirvredi. Prema zvaničnim podacima, stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je iznad 30 odsto (prema procenama istraživanja oko 20 odsto), a nameti na plate su visoki, što je glavna prepreka za otvaranje novih radnih mesta. Situacija je nešto popravljena nakom privremenog smanjenja doprinosa za novozaposlene, ocenjeno je u studiji. Kako se naglašava, Srbiji i Crnoj Gori predstoji dalja liberalizacija trgovine na putu evropskih integracija i prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju. |
|
Bugarska odobrila ugovor o pristupanju Evropskoj uniji
Bugarska vlada je danas odobrila sporazum o pristupanju Bugarske i Rumunije u Evropskoj uniji, koji će biti potpisan 25. aprila u Luksemburu, saopštila je vladina služba za odnose sa javnošću. Dokument od oko hiljadu stranica potpisaće premijer Simeon Sakskoburgotski i ministarka za evropske integracije Meglena Kuneva. Oni će potpisati i protokol o uslovima i ugovore o prijemu dve zemlje u EU, Akt o uslovimae pristupanja i izmene Osnivačkog ugovora EU, te Završni akt o pristupanju Bugarske EU. Vlada je pozvala predsednika Georgija Parvanova učestvuje u zvaničnoj ceremoniji potpisivanje dokumenata i da i on potpiše ugovor o pristupanju EU. Evropski parlament je 13. aprila dao zeleno svetlo za potpisivanje ugovora za pristupanju Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji i za njigov ulazak u Uniju 1. januara 2007. godine Ukoliko dve zemlje budu kasnile sa reformama, posebno u oblasti pravosuđa i administracije, njihovo članstvo se može odgoditi za godinu dana. |
|
Klaus protestovao zbog kritika EP na njegov račun
Češki predsednik Vaclav Klaus označio je danas kao ličnu i uvredu celoj zemlji kritiku koju mu je uputio Evropski parlament da "evroskepticizmom i lažljivim argumentima" u kampanji protiv Ustava EU šteti svojoj zemlji. Klaus je danas zvanično, preko češkog ambasadora u EU, uputio notu predsedniku EP Žozepu Borelu u kojoj traži izvinjenje od potpredsednika EP Roke Vidal-Kvadrasa (Roca Vidal-Quadras) i Joa Lajnena, šef parlamentarnog Odbora za ustav, zbog juče izgovorenih reči. Njih dvojica su juče na vanrednoj konferenciji za novinare neobično oštro optužili Klausa da je jedini šef evropske dvadesetpetorke koji vodi "lažljivu, tendencioznu kampanju" protiv evropskog ustava i time šteti prvenstveno Češkoj i Česima. "Klaus svojom kratkovidom vizijom zavodi građane na stranputicu. Tužno je da tako bistar mozak kreće putem dekadencije", rekao je novinarima Vidal-Kvadras. On je zajedno sa Lajnenom češkom predsedniku porucio da s obzirom na "agresivnost kampanje koju vodi" treba da podnese ostavku na mesto šefa države, ukoliko Česi na referendumu ustav prihvate. "Takvo ponašanje dovodi u pitanje demokratiju u EU", napisao je Klaus predsedniku EP Borelu i zatražio da se dvojica evropskih poslanika izvine "što su uvredili suverenu zemlju." Protestno pismo uputili su danas i evropski poslanici iz Klausove Građanske demokratske stranke. "Inkvizitorski pohod protiv svih koji ne prihvataju jedinstveni pogled evropskih federalista je tužan dokaz deficita demokratije nekih evropskih političkih elita", napisali su konzervativci u pismu Borelu. Klaus je od početka godine krenuo u žestoku kampanju protiv usvajanja novog evropskog Ustava jer tvrdi da će od EU napraviti nekakvu evropsku super državu, a da će Češka izgubiti suverenitet. |
|
Većina Francuza protiv Ustavne povelje EU
Ukupno 55 odsto Francuza glasalo bi protiv Ustavne povelje Evropske unije (EU), dok bi za taj dokument glasalo 45 odsto ispitanika, rezultati su najnovijeg istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj. To je 19. anketa od polovine marta sprovedena na istu temu sa sličnim rezultatima. U prethodnom istraživanju 53 odsto je bilo protiv a 47 odsto za dokument EU. U danas objavljenim rezultatima, 72 odsto ispitanika je navelo da bi možda moglo da promeni stav u trenutku glasanja. Najviše protivnika ima među levičarsko orijentisanim ispitanicima, dok su desničari za ustavnu povelju. Anketa je sprovedena od 15. do 18. aprila nad 1.000 ispitanika. |
|
Evropska komisija za nastavak pomoći Kosovu
Evropska Komisija je danas usvojila dokument u kojem se naglašava da je njen cilj stvaranje multietničkog Kosova i pretvaranje kosovske evropske perspektive u realnost. "Kosovo će biti pri vrhu dnevog reda u predstojećim mesecima. Nakon ovogodišnje ocene primene standarda Ujedinjenih Nacija, uključujući demokratizaciju, vladavinu prava i zaštitu manjina, mogla bi da usledi diskusija o budućem statusu Kosova", navodi se u dokumentu pod nazivom Komunikacija. "Nezavisno od ishoda ovih budućih razgovora, Kosovo treba držati čvrsto usidreno u tokove napretka zemalja regiona zapadnog Balkana u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja", dodaje se u dokumentu koji je dostavljen Beti. Pozdravljajući doprinos Komisije, Oli Ren, Komesar za proširenje je rekao da ekonomski problemi Kosova ne mogu da čekaju rešenje pitanja statusa. "Ekonomski razvoj pokrajine treba da bude podstaknut kako bi garantovao bolju budućnost za celokupno stanovništvo Kosova. Naš cilj je da izgradimo zaista multietničko Kosovo u kojem se svi stanovnici osećaju sigurnim i imaju jednak tretman. Naš doprinos danas daje okvire stava Komisije o dugoročnom razvoju Kosova", rekao je Ren. "Spremni smo da nastavimo da pomažemo Kosovo kako bi ono napredovalo u svojim evropskim aspiracijama, polazeći od toga da politički lideri pokažu jasno zalaganje za demokratske principe, ljudska prava, zažtitu manjina, vladavinu prava, tržišno ekonomske reforme i vrednosti na kojima je zasnovana Evropska Unija. Konačno, budućnost Kosova je u rukama njegovih stanovnika", dodao je evropski zvaničnik. U doklumentu se poručuje privremenim institucijama i narodu na Kosovu da je dostizanje standarda za sigurno, stabilno i multietničko društvo dugoročna obaveza koja ide dalje od rešenja statusa i preduslov je za napredak ka Evropskoj Uniji. Glavne teme u ovom dokumentu su pojašnjenje celokupnog političkog okvira Procesa stabilizacije i pridruživanja i način na koji se taj proces odnosi na Kosovo, ekonomski razvoj, regionalna ekonomska integracija, izgradnja institucionalnih kapaciteta, finansijska pomoć i povezanost Kosova sa ostalim zemljama regiona. |
|
Ren: Ohrabrio sam Rugovu da prihvati dijalog sa Tadićem
Evropski komesar za proširenje Oli Ren danas je izjavio da je kosovskog predsednika Ibrahima Rugovu ohrabrio da, uoči moguće rasprave o statusu Kosova, prihvati "veoma važan konstruktivan dijalog" koji mu je ponudio predsednik Srbije Boris Tadić. Jako je važno, naglasio je on, "da se pokrene konstruktivan dijalog Beograda i Prištine, kao i da obe strane ispolje istinsku volju da počnu ozbiljne razgovore o budućem rešenju za Kosovo". Ren je to rekao pošto je u Briselu obrazložio program Evropske komisije za podstrek ekonomskom razvitku Kosova, što, kako je dodao, ne može da čeka na rešavanje pitanja statusa. On je naglasio da demokratski standardi obuhvataju prvenstveno demokratizaciju, vladavinu prava, decentralizaciju i zaštitu manjina. Evropski komesar je predočio da je dijalog Beograda i Prištine presudno bitan "zato što će, svakako, oba ta partnera morati da budu angažovana i uključena u postizanje tog rešenja, čim razgovori o statusu budu mogli da počnu". "Ja sam uočio povoljan razvoj s tim u vezi i volju predsednika Tadića da se pruži ruka. I ja ohrabrujem predsednika Rugovu da to uzme ozbiljno na um i postupi tako da dođe do konstruktivnog dijaloga", rekao je Ren. On je nagovestio da bi, "ako rezultati procene sprovođenja standarda budu dovoljno pozitivni, razgovori o statusu pokrajine mogli početi najesen". Ren je predstavio prevashodno ekonomski program Evropske komisije za doprinos evropskoj perspektivi Kosova, ali je upozorio i da je "stanje na Kosovu krajnje slabo i rovito". Evropski komesar je naglasio da "kosovski ekonomski problemi ne mogu čekati na rešenje pitanja statusa, već da je nužno da ekonomski razvitak pokrajine bude pospešen, kako bi se zajamčila bolja budućnost celokupnom življu Kosova". "Moramo napredovati i u pitanju statusa, isto kao i standarda na Kosovu. Pod uslovom da ocena o sprovođenju standarda, u julu, bude dovoljno povoljna i da se, tako, mogu učiniti koraci ka razgovorima o budućem statusu", stavio je do znanja Ren. "Naš je cilj da izgradimo istinski multietničko Kosovo, gde će se svi građani osećati bezbedno i ravnopravno", dodao je. "Mi smo spremni da nastavimo da pomažemo Kosovu da napreduje u evropskim težnjama, pod uslovom da tamošnji politički vođi pokažu jasnu privrženost demokratskim načelima, ljudskim pravima, zaštiti manjina, vladavini zakona, tržišnoj privrednoj reformi i vrednostima na kojima počiva Evropska unija", rekao je evropski komesar za proširenje. Prema njegovim rečima, iako je međunarodna zajednica u određenoj meri uspela u stabilizaciji i obnovi Kosova, uspeha nije bilo u "razbijanju začaranog kruga rešavanja problema političkog statusa i ekonomskog i političkog razvitka". Komesar za proširenje EU na nove članice je istakao da je Evropska unija od 1999. do 2005. za obnovu i humanitarne potrebe Kosova uložila milijardu i 600 miliona evra. On je naveo je trenutni godišnji dohodak po stanovniku na Kosovu oko hiljadu evra, dok u balkanskim zemljama kandidatima za članstvo u EU, Rumuniji i Bugarskoj, iznosi dve i po do tri hiljade evra. |
|
Labus: Očekujem pregovore o Sporazumu u oktobru
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izrazio je očekivanje da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom početi u oktobru ove godine. Na prezentaciji povodom manifestacije "Dani Italije 2005", Labus je novinarima rekao da je nakon posete delegaciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dogovoreno dalje smanjivanje tekućeg deficita na 11 odsto udela u bruto društvenom proizvodu (BDP). Prema njegovim rečima, to se neće dogoditi korekcijom vrednosti dinara, već kroz mere za unapređenje izvoza. "Nikakva realna devalvacija dinara ne dolazi u obzir, zbog opasnosti od inflacije i zato će se izvoz podsticati drugim merama", istakao je Labus. Potpredsednik Vlade Srbije istakao je i da je "relano" da Srbija u EU uđe 2012. godine, jer je kako je rekao, za razliku od Bugarske i Rumunije koje će u EU ući 2007. godine, malo zakasnila u procesu. Ambasador Italije u SCG Antonio Zanardi Landi istakao je da je nakon posete komesara za proširenje EU Oli Rena Beogradu u razgovoru istaknuto da bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije (EU) "mogli da budu pokrenuti u oktobru" i dodao da je moguće da se to poklopi sa godišnjicom obeležavanja petooktobarskih promena. Labus je dodao da se ove godine očekuju povećani rashodi u budžetu, koji će se kompenzirati kroz efekte primene poreza na dodatu vrednost (PDV), koji će srpske privrednike stimulisati na pravilno obračunavanje izvoznih faktura. "Efekat PDV-a imaće značajne posledice na pravilan obračun uvoza i izvoza, a već u prvom kvartalu ovog meseca vidi se da izvoz daleko vise raste, jer sad izvoznici obračunavaju pravu vrednost izvoznih faktura, što ranije nisu i zbog čega je deo kapitala odlazio u inostranstvo", precizirao je Labus. On je istakao da je ove godine planirano smanjenje deficita platnog budžeta sa 15 odsto iz 2004. godine na 11 odsto učešća u bruto društvenom proizvodu (BDP). "Podaci u prvom kvartalu govore da je to realna projekcija, na osnovu koje se planira rast izvoza od 25 odsto i uvoza do deset odsto", dodao je Labus. Potpredsednik Vlade Srbije kazao je da se ove godine planira nešto veći trgovinski deficit, zato što kako je rekao, postoji suficit u oblasti usluga i doznaka. Prema njegovim rečima, ove godine se mora nastaviti sa umerenom politikom spoljnjeg duga, koji čini ukupno 60 odsto BDP Srbije, koliko iznosi i spoljni dug Italije. Labus je dodao da je zadatak države da održi i državni i privatni dug prema inostranstvu na "prihvatljivom nivou". |
|
Zvaničnici EU i SCG sutra o Studiji o izvodljivosti
Predstavnici Evropske unije, državne zajednice Srbije i Crne Gore i obe njene članice razmotriće na sutrašnjem sastanku u Beogradu najvažnije zaključke Studije o izvodljivosti za pridruživanje SCG Evropskoj uniji. O Studiji o izvodljivosti koju je Evropska komisija usvojila 12. aprila ocenivši da je SCG spremna da pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju EU, biće reči na sedmom sastanku Unpaređenog stalnog dijaloga EU i SCG. Na tom sastanku će biti razmotrene i proceduralne aktivnosti koje prethode otvaranju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, saopšteno je danas iz Direkcije za informisanje Saveta ministara. Sastankom će predsedavati ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe. Prethodni, šesti sastanak Unapređenog stalnog dijaloga održan je 27. januara u Beogradu, a a njemu je bilo reči o akcionom planu za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva, kao što su demokratija i vladavina prava, regionalna i međunarodna saradnja, ljudska i manjinska prava, pravosuđe i unutrašnji poslovi, ekonomska pitanja, trgovina i unutrašnje trzište. |
|
Evropska komisija: Pitanje Kosova ne odlaže ulazak SCG u EU
Evropska unija je pružila uveravanja vlastima u Beogradu da težnje Srbije i Crne Gore za uključivanje u Evropsku uniju neće biti odložene zbog rešavanja statusa Kosova. Ovo se ističe u danas, u Briselu, objavljenim smernicama Evropske komisije za ekonomsku podršku evropskoj budućnosti Kosova. "Štaviše", kako se navodi u ovom dokumentu, "konstruktivno angažovanje na Kosovu olakšalo bi sopstveno kretanje (SCG) ka Evropskoj uniji. Nužno je da i Beograd i Priština iskoriste veliku priliku koju zajedno imaju kroz ponuđenu evropsku perspektivu, kako bi postavili temelje dijaloga i saradnje". Evropske komisija, u viđenju onog što namerava da učini za podršku približvavanja Kosova evropskim strukturama, "ponovo ističe da je neprestano podsticala sve tamošnje zajednice da u potpunosti učestvuju u radu Prelaznih ustanova samouprave, kao najboljeg načina da se obezbedi rešavanje njihovih utemeljenih težnji". U dokumentu Evropske komisije se dodaje da "vođi kosovskih Srba mogu pružiti valjan doprinos reformama lokalne samouprave, kao i bezbednosti i slobodi kretanja. Oni, takođe, treba igraju pozitivnu ulogu u obnovi dijaloga i uključivanju Beograda u pitanja budućnosti Kosova". Izvršno telo EU u smernicama za Kosovo predočava da je nasilje iz etničkih pobuda potpuno neprihvatljivo i da se "neredi iz marta 2004. nikad više ne smeju ponoviti". "Stvaranje stabilnog, bezbednog i multietničkog društva na Kosovu je u srži uslova koje je postavila Evropska unija", podvučeno je u dokumentu. "Još mnogo koraka je potrebno da se učini pre nego što Kosovo uspe da stvori društvo u kojem će se u potpunosti poštovati narod svakog etničkog porekla", dodaje se. Ističe se takođe da "UNMIK-ov ured za povratak i zajednice mora obezbediti postojan proces povratka (izbeglica i raseljenih lica) i bolje uslove za sve zajednice na Kosovu, u tesnoj saradnji sa novostvorenim ministarstvom za povratak i zajednice, prelaznim ustanovama samouprave i drugim činiocima, kao što su Visoki komesarijat UN za izbeglice i međunarodni donatori. Evropska komisija tesno sarađuje sa Savetom Evrope u pružanju pomoći vlastima Kosova u obnovi kulturnih i verskih spomenika, navidi se u danas objavljenim smernicama Evropske komisije. |
|
Sutra sedmi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga
Potpredsednik Vlade Srbije i šef pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom Miroljub Labus učestvovaće na sedmom sastanku Unapređenog stalnog dijaloga Evropske unije i državne zajednice koji se održava u četvrtak, 21. aprila, u 14.30 u zgradi Saveta ministara Srbije i Crne Gore. Predstavnici Evropske unije, državne zajednice Srbije i Crne Gore i obe njene članice razmotriće na sutrašnjem sastanku najvažnije zaključke Studije izvodljivosti za pridruživanje SCG Evropskoj uniji kao i proceduralne aktivnosti koje prethode otvaranju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. |
|
Privlačenje investicija-ključni izazov za SCG
Privlačenje stranih investicija ključni je izazov i za Srbiju i za Crnu Goru koje moraju da stvore povoljnu klimu za privatne domaće i strane investicije, kako bi se podstakao privredni i industrijski oporavak, navodi se u Studiji o izvodljivosti za priključenje SCG Evropske uniji. U delu, prošle nedelje usvojene studije, koji predočava koje uslove Srbija i Crna Gora moraju ispuniti da bi bile sposobne da preuzmu obaveze sprovođenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU(ŠP), ukazuje se na činjenicu da je "jasnost podele nadležnosti između državne zajednice i dve republike presudna ne samo za sposobnost SCG da pregovara i sklopi ŠP, već i da preuzme obaveze i sprovede njegove odredbe". Evropska komisija stavlja do znanja da je za privlačenje investicija i ekonomski i industrijski oporavak nužno stvoriti pravi zakonski okvir za transfer kapitala i pospešenje mogućnosti za investiranje. "Od ključnog značaja je da se podstaknu ulaganja, industrijska saradnja i, u ravni republika vođene politike sa ciljem da se osnaži rast malih i srednjih preduzeća", navodi se u studiji. U opsežnom nalazu Evropske komisije se ističe da su i u Srbiji i u Crnoj Gori učinjena određena poboljšanja u "uspostavljanju postojanih, jasnih i predvidljivih uslova za inostrane investitore", iako taj posao tek predstoji. "Srbija je bila delatna u prikazivanju sebe kao privlačnog mesta za investicije. Prvi uspesi ostvarenim su kroz privatizaciju ključnih preduzeća. Stvorena je Agencija za investicije i podsticanje izvoza i usvojen akcioni plan za otklanjanje prepreka za strane investitore", navodi se u izveštaju. Evropska komisija stavlja do zannja da "tradicionalni industrijski sektor i dalje stalno trpi zbog slabih ulaganja i nedovoljne komercijalne sposobnosti banaka". U studiji se predočava da je interes lokalnih vlasti za direktna strana ulaganja različit u zavisnosti od regiona i navodi da direktna strana ulaganja rastu, ali da je je neophodan njihov stalan priliv da bi se obezbedio dugoročan postojan ekonomski rast i razvitak. "U Crnoj Gori se, takođe, čine napori da se daljom liberalizacijom režima priliva privuku direktna strana ulaganja", dodaje se u dokumentu, uz opasku da je "stvaranje nove Crnogorske agencije za podsticanje investicija u zakašnjenju zbog pomanjkanja odgovarajućih budžetskih sredstava i povezanosti s institucionalnim reformama". U zaključku Evropske komisije se navodi da su "uprkos tim naporima, direktna strana ulaganja i u Srbiju i u Crnu Goru relativno niska". U studiji se, među uslove za sklapanje i sprovođenje sporazuma SCG i EU, navodi i to da se mora obezbediti rad vlasti i pravosuđa u skladu sa istinskim demokratskim i profesionalnim standardima. Jer, kako se podvlači, to je "ne samo bitno za uspostavljanje vladavine prava, kao neposredne koristi za građane, već i za međunarodnu saradnju i privredni razvitak, uključujući privlačenje stranih investicija". Zakoni o medijima problematični Evropska unija očekuje od Srbije i Crne Gore da regulišu emitovanje programa van svojih granica i da zaštite prava na intelektualnu svojinu za programe koji se u SCG emituju preko satelita ili kablovske televizije, navodi se u Studiji o izvodljivosti koju je izradila Evropska komisija. Komisija je, u dokumentu koji je 12.aprila u Strazburu dobio pozitivnu ocenu, preporučila Srbiji i Crnoj Gori da postepeno usklade zakone iz audio-vizuelne oblasti sa propisima Evrpopske unije. U delu studije koji se odnosi na kulturu, audio-vizuelno, poštanske službe i informatičko društvo, Evropska komisija je ocenila da su "unutrašnji zakoni koji se odnose na medije i dalje problematični". "Srbija je zato nedavno usvojila novi zakon o radiodifuziji. Imenovanje i procedura izbora članova Radiodifuznog saveta, najvišeg tela za licenciranje i nadzor elektronskih medija u Srbiji, promenjena je nakon neregularnosti", navela je Komisija. Komisija je upozorila da u Crnoj Gori "moraju biti rešene određene nepravilnosti u obaranju cena i tenderskim procedurama" u oblasti radiodifuzije. Sa pozitivne strane, crnogorska Agencija za radiodifuziju, kako se podseća, "funkcioniše i usvojila je niz podzakonskih akata koji regulišu proceduru izdavanja licenci". "U oblasti audio-vizuelnog, Srbija i Crbna Gora treba da preduzmu korake na promovisanju evropske audio-vizuelne industrije i da podstaknu koprodukcije u filmskoj i televizijskoj produkciji", preporučila je Evropska komisija. U dokumentu se traži i postepeno usklađivanje propisa koji se tiču telekomunikacija, poštanske službe i informatičkog društva sa evropskim standardima. Traži se progresivna liberalizacija tog sektora, stvaranje povoljnog okruženja za investicije, modernizacija telekomunikacionih mreža dve republike i njihova integracija u evropsku i svetsku mrežu, kao i institucionalne reforme radi liberalizacije tog sektora. " SCG treba da teži i sve većem razvoju informatičkog društva, uključujući saradnju u oblasti infrastrukture za elektronske komunikacije", piše u dokumentu. Komisija navodi da su reforme te oblasti u toku i u Srbiji i u Crnoj Gori, te da je Srbija izradila strategiju razvoja telekomunikacija čiji su prioriteti liberalizacija sektora, razvoj mreže fiksne telefonije, jeftiniji i brži internet i restruktuiranje Telekoma. Crna Gora takođe radi na strategiji razvoja telekomunikacija u skladu sa evropskim standardima, čiji je cilj i pojednostavljivanje sistema licenciranja i bolja međusobna povezanost različitih operatera, piše u dokumentu. Crnogorski Telekom je, kako se podseća, prošlog meseca prodat mađarskom Matavu. Komisija podseća da u svakoj republici postoje po dva operatera mobilne telefonije, ali da situaciju u Srbiji komplikuje mešovito vlasništvo nad obe kuće, kao i monopol nad infrastrukturom koji ističe juna 2005. Uz to, osporeno je vlasništvo nad jednim operaterom (Telekom Srbija), čiji je deo prodat za vreme prošlog režima. "To ozbiljno ometa privatizaciju", upozorila je komisija. |
|
Hag i Rezolucija 1244 glavne međunarodne obaveze
Odnosi Srbije i Crne Gore sa međunarodnom zajednicom popravili su se u ogromnoj meri od pada režima Slobodana Miloševića, ali ih nasleđe prošlosti još ugrožava, ocenjuje se u Studiji o izvodljivosti koju je izradila Evropska komisija. U delu Studije koji je posvećen odnosima SCG sa međunarodnom zajednicom najviše pažnje posvećeno je saradnji sa Haškim tribunalom i poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao ključnim elementima od kojih zavisi dalji proces evroatlantske integracije zemlje. U dokumentu koji je 12. aprila u Strazburu dobio pozitivnu ocenu, ističe se da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju međunarodna obaveza SCG kao članice UN i Saveta Evrope i potpisnice Dejtonskog i Pariskog sporazuma. Saradnja sa Haškim sudom takođe je sastavni deo političkih uslova EU u skladu sa Procesom stabilizacije i pridruženja, dodaje se i precizira da se ta obaveza odnosi na SCG u celini, dakle i na Republiku Crnu Goru. Evropska komisija, pozivajući se na izveštaj glavne tužiteljke Haškog suda Savetu bezbednosti UN iz novembra 2004, ocenjuje da je u saradnji sa Haškim sudom ostvaren napredak u pogledu zaštite svedoka i pristupa dokumentima, ali da vlasti nisu pokazale nikakvu konkrtetnu spremnost da sarađuju kada je reč o transferu optuženih. Nacionalni savet za saradnju sa Haškim sudom od tada je doneo više važnih odluka o zaštiti svedoka i pristupu dokumentima. Međutim, sprovođenje tih odluka ponekad ometaju delovi administracije i vojske koji poseduju dokumenta ali nisu spremni na saradnju da Tribunalom, dodaje se u studiji. U tekstu se konstatuje da je proteklih meseci značajan broj optuženih dobrovoljno prebačen u Hag, ali da još ima onih koji su na slobodi kao što su, pre svega, Radovan Karadžić i Ratko Mladić, koji moraju biti privedeni pred lice pravde i od vlasti se očekuje da preduzmu akciju s tim u vezi. Kada je reč o procesima za ratne zločine pred domaćim sudovima, Evropska komisija je ocenila da ti sudovi imaju kooperativan stav i da dobro rade kada je reč o manje važnim procesima, kao i da su preduzeti koraci za poboljšanje organizacionih i infrastrukturnih kapaciteta i izvršene zakonske promene kako bi se rešilo pitanje komandne odgovrnosti. Evropska komisija, međutim, dodaje da je opšta politička klima takva da nema garancija da bi neka važnija suđenja za ratne zločine mogla biti sprovedena na fer i transparentan način. Evropska komisija konstatuje takođe da SCG ima pozitivan odnos prema Međunarodnom krivičnom sudu čiji je jedan od osnivača i da odbija da potpiše bilateralne sporazume o izuzimanju iz jurisdikcije tog stalnog suda za ratne zločine što bi, kako se dodaje, i u buduće trebalo da nastavi. Na planu poštovanja Dejtonskog sporazuma nema većih problema, izuzev vezano za saradnju sa Haškim sudom, dodaje se u tekstu. Kao druga ključna međunarodna obaveza SCG kao članice UN, ali i ključni uslov za regionalnu stabilnost, u Studiji se navodi puno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se reguliše sadašnji status Kosova. Navodi se da se situacija na Kosovu pogoršala posle nasilja protiv manjina u martu 2004. i da su ti događaji blokirali dijalog Prištine i Beograda pokrenut u oktobru 2003. kao i da su nakon formiranja nove vlade u martu 2005. stvoreni uslovi za jačanje dijaloga i uzajamne saradnje. Učešće kosovskih Srba u institucijama, radi rešavanja pitanja za koja su zainteresovani u primeni standarda, sada je od ključnog značaja i Beograd bi to trebalo da ohrabri, navodi se u tekstu. U skladu sa Rezolucijom 1244, Beograd bi trebalo da ima konstruktivan stav prema zalaganju za razvoj demokratskog, multietničkog društva na Kosovu u interesu svih zajednica na Kosovu. Sem toga konstruktivno angažovanje Beograda na pitanju Kosova pomoći će unapređenju evropske perpsektive za SCG dok bi se opstrukcija mogla pretvoriti u prepreku na tom putu, ocenila je Evropska komisija. U delu Studije koji govori o odnosima SCG sa međunarodnom zajednicom navodi se još da je pristupanje SCG Savetu Evrope u aprilu 2003. ključni spoljnopolitički uspeh, i da je članstvom u toj organizaciji postavljen važan okvir za zaštitu ljudskih prava i vladavinu prava uopšte, posebno nakon što su, u aprilu 2004, stupile na snagu evropske konvencija o ljudskim pravima i o sprečavanju torture. SCG je, dodaje se, podnela zahtev i za članstvo u Partnerstvu za mir, što, međutim, zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom. Srbija i Crna Gora su, navodi se podnele i odvojene zahteve za prijem u članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju. |
|
Ulaganja EU u granične prelaze
Evropska agencija za rekonstrukciju ( EAR ) planira obnovu graničnog prelaza Preševo, koji se nalazi između Srbije i Makedonije. EAR je ranije odlučila da uloži pet miliona dolara u kompletnu rekonstrukciju prelaza Batrovci na autoputu Beograd-Zagreb. Očcekuje se da radovi u Batrovcima budu gotovi do sredine 2006, navodi se na sajtu EAR . Granični prelaz u Batrovcima koji se sada koristi, izgrađen je pre 10 godina, i nije više u mogućnosti da zadovolji sve veći broj putnika na autoputu koji se smatra jednim od ključnih na Balkanu. Novi prelaz sa 16 traka, koji je dizajniran u skladu sa standardima EU, biće opremljen graničnom kontrolom i inspekcijskim mogućnostima koji mogu da izađu u susret velikom broju putnika i velikoj količini robe. "Rekonstrukcija graničnog prelaza kod Batrovaca deo je napora EU da pomogne Srbiji u unapređenju pograničnih službi i da se priblizi standardima EU u trgovini, prevozu i slodobnoom protoku putnika i robe", izjavio je šef beogradskog centra EAR -a Adriano Martins. U radovima na rekonstrukciji učestvovaće i Građevinska direkcija Srbije i Integral inženjering iz BiH. Obnova graničnog prelaza Batrovci je druga velika investicija EU u rekonstrukciju graničnih prelaza. Prva je iznosila 10 miliona dolara koji su uloženi u granični prelaz Horgoš. Radovi na tom prelazu su skoro gotovi, i očekuje se da će srpska carina da ga preuzme ovog leta. |
|
Oli Ren u Podgorici
Evropski komesar za prošienje Oli Ren izjavio je danas da napuštanje države zajednice ne bi ubrzalo proces priključenja Crne Gore Evropskoj uniji (EU). Ren je na predavanju na temu "Sledeći koraci ka EU -i", kazao da bi odvajanje Crne Gore od Srbije moglo izazvati određene komlikacije koje bi uticale na brzinu pregovora sa EU. "Ako Crna Gora odluci da napusti državnu zajednici onda će EU proceniti kakve bi to imlikacije moglo da ima na proces priključenja EU", kazao je Ren. On je dodao da se Ustavna povelja može menjati, ali da se ne sme ignorisati jer institucije državne zajednice moraju da funkcionišu. Ren je naveo da je dobijanje Studije o izvodljivostii rezultat određenog napretka posebno u delu napora da se poštuju međunarodno preuzete obaveze i dodao da se sada ne sme stati jer ulazak u EU zavisi od pune saradnje odnosno predaje svih optuženih Haškom sudu. On je kazao da će sledeće nedelje početi stvarni pregovori kao i da Srbiju i Crnu Goru na putu evropskih integracija narednih meseci čeka jako puno posla. Ren je istakao da Crna Gora mora pod hitno da radi na jačanju institucija,da administracija mora da se uskladi sa evropkim standardima ,da se radi na vladavini prava, uspostavljanju nezavisnog sudstva i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Završetak pregovora zavisi od toga što je Crna Gora učinila na polju reformi.Pitanje korupcije i kriminala je jako važno jer EU u svojim redovima ne žzeli države članice sa rasprostranjenim takvim problemima", dodao je Ren. Upitan zašto je juče u Beogradu razgovarao sa patrijahom Srpske pravoslavne crkve ( SPC ) Pavlom, imajući u vidu da je glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte saopštila da pojedini delovi SPC čuvaju haške optuženike, on je kazao da je sa patrijahom razgovarao "jer crkva čini značajan deo društva i zato što je bitno da se dijalog vodi i čak kada se nemaju isti stavovi". On je kazao i da nisu tačke ocene da EU insistira na očuvanju državne zajednice kako bi imala manje država clanica sa prostora Istočne Evrope a sve u strahu od takozvanog "panslovenskog" lobija. Ren je danas u Podgorici razgovarao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima a za 15.30 sati zakazana je zajednička konferenciji za novinare evropskog komesara i crnogorske ministarke za evropske integracije Gordane Đurović. |
|
Većina Rumuna za ulazak u EU
Integrisanje Rumunije u EU podržava 85 odsto Rumuna, a 53 odsto njih je saglasno sa ubrzavanjem reformi, pokazuju danas objavljeni rezultati ispitivanja javnog mnjenja. Rumunija će potpisati 25. aprila u Luksemburgu Dogovor o pridruživanje EU, koji predviđa da će Bukurešt biti monitorizovan do datuma pridruživanja 1. januara 2007. godine. Za postepene reforme, i sa rizikom odlaganja pridruživanja na jednu godinu, izjasnilo se 34 odsto ispitanika. U vezi sa efektima pridruživanja EU, 81 odsto Rumuna smatra da će u prvoj fazi doneti poskupljenja, 79 odsto ocenjuje da će se zabeležiti strane investicije, 74 odsto strahuje da će se zatvoriti određeni broj preduzeća, 54 odsto se nada da će se smanjiti korupcija, a 50 odsto veruje da će im se povećati prihodi. Prema dogovoru o pridruživanju, u periodu 2007-2009, EU će finansirati Rumuniju sa 6,1 milijardi evra, a takođe će dobiti i fondove u vrednosti od 560 miliona evra za prilagođavanje u zoni Šengena (Schengen) i za smanjenje monetarnog pritiska na državni budžet. U 2010. godini, Rumunija će dobiti još pet milijardi evra. |
|
Vujanović i Krivokapić razgovarali sa Renom
Komesar za proširenje Evropske unije (EU) Oli Ren izjavio je danas da od Srbije i Crne Gore očekuje što brže sprovođenje sporazuma o izmeni Ustavne povelje i poštovanje odredbi koje se odnose na referendum. Ren je u razgovoru sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem podsetio na značaj odgovarajućeg administrativnog kapaciteta za pregovore o asocijaciji i stabilizaciji, kao i vladavinu prava, saopšteno je nakon razgovora. Crnogorski predsednik je rekao da je u Crnoj Gori uspostavljena dobra institucionalna infrastruktura za dalje pregovore o pristupanju i naglasio odlučnost Crne Gore da poštuje Ustavnu povelju, uključujući organizovanje referenduma. "Poštujući međunarodne standarde mi smo dužni da građanima omogućimo da oprijdele budućnost Crne Gore i zbog istorijskih ali i zbog pragmatičnih razloga", saopštio je Vujanović. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, u razgovoru sa Renom, ocenio je da studija izvodljivosti predstavlja pozitivan signal za Crnu Goru". Krivokapić je, kako je navedeno u saopštenju iz njegovog kabineta, Renu rekao da u studiji nisu navedene "mnoge činjenice i dostignuća koja je Crna Gora u predhodnom periodu postigla", pa je predložio da se "ujednači metodologija rednovanja rezultata na nivou država-članica i državne zajednice". Krivokapić je ponovio stav da će Crna Gora naredne godine "morati da reši pitanje zaokruživanja državnog statusa koje ključno za njenu budućnost". |
|
Đukanović: Crna Gora će poštovati Ustavnu povelju
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je danas, u razgovoru s evropskim komesarom za proširenje EU Oli Renom, da će Crna Gora poštovati Ustavnu povelju u delu koji se odnosi na referendum, saopštio je Đukanovićev kabinet. Kako se navodi u saopštenju, crnogorski premijer najavio je i da će referendum o državnom statusu Crne Gore, koji prema Povelji nije moguć pre početka 2006. godine, biti organizovan u skladu sa međunarodnim standardima. Đukanović je ocenio da Crna Gora "ima intelektualni, stručni i operativni potencijal za proces evropskih integracija" i da joj model dvostrukog koloseka omogućava da u 2005. godini ostvari suštinski napredak u tom procesu. Đukanović i Ren su se saglasili da je puna saradnja sa Hagom uslov daljeg napretka u procesu evrpskih integracija, kao i da Studija o izvodljivosti "objektivno odražava postojeće stanje u svim segmentima". Ren se u Podgorici, u koju je doputovao drugog dana posete SCG , sastao i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, predsednikom skuštine Rankom Krivikapićem i ministrima u crnogorskoj vladi. Evropski komesar održao je i predavanje na Pravnom fakultetu na temu "Sledeći koraci na putu ka EU". |
|
Skupština Grčke ratifikovala Ustav EU
Skupština Grčke večeras je 90-procentnom većinom ratifikovala Ustav Evropske unije. Posle dvonedeljne debate u komisijama i plenumu, okončane prošle sedmice, za Evropski ustav je glasalo 268 od ukupno 300 poslanika, a svega 17 protiv. Za ratifikaciju je glasala ne samo provladina desničarska većina, nego i većina poslanika najveće opozicione socijalističke stranke PASOK. PASOK je tokom svoje vlasti okončane 2004, aktivno učestvovao u pripremi Evropskog ustava čiji je nacrt prihvaćen na junskom samitu EU na Halkidikiju, kada je Grčka predsedava Unijom. Uoči glasanja, 135 poslanika PASOK-a na čelu sa predsednikom stranke bivšim šefom diplomatije Jorgosom Papandreuom i dve stranke parlamentarne levice, podnelo je, "iz principijelnih razloga", zakasneli zahtev da o Evropskom ustavu odluče stanovnici Grčke na referendumu. |
|
Ministarka: Crna Gora na jesen spremna za pregovore sa EU
Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović izjavila je večeras da se Crna Gora "ozbiljno priprema" za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i da će najesen biti spremna da u njima učestvuje. U izjavi emitovanoj na vladinom sajtu, Đurovićeva je istakla da Crna Gora ima "administrativni kapacitet" da preuzme odgovornost za proces pridruživanja EU, kao i da će ta republika "veoma brzo" Evropskoj komisiji dostaviti komentare na studiju o izvodljivosti. Đurovićeva je evropskog komesara za proširenje EU Olija Rena informisala da Vlada Crne Gore "radi na definisanju pregovaračkog tima" sa Evropskom komisijom o prodruživanju, koji će biti spreman najesen. Ona je Rena takođe obavestila da se Crna Gora "ozbiljno priprema" za referendum o državnom statusu koji, kako je ocenila, "nije u suprotnosti sa procesom pridruživanja". Ren se danas u Podgorici sastao i sa predsednicima Republike, Skupštine i Vlade Crne Gore Filipom Vujanovićem, Rankom Krivokapićem i Milom Đukanovićem. |
|
Bugajski: U septembru rasprava o Kosovu
Direktor odseka za istočnu Evropu Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona Januš Bugajski (Janusz) izjavio je danas da će rasprava o konačnom statusu Kosova početi u septembru ove godine. "Pitanje statusa Kosova postaje prioritetno pitanje. Tada će se analizirati primena standarda na Kosovu, što će biti praćeno uspostavljanjem odrednica za buduće pregovore o konačnom statusu", rekao je Bugajski novinarima u Tirani. On je ocenio da će uspostavljanje definitivnog statusa Kosova pozitivno uticati na stabilnost u regionu, jer " stabilnost jedino postoji ukoliko imate precizno definisane granice, stabilnu vlast i međunarodno priznanje, što je osnova za međunarodnu stabilnost". Bugajski je istakao da je potpisivanje Studije o izvodljivosti pozitivan korak ali i dodao da neće doći do potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji ukoliko ne dođe do isporučenja ljudi poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića Haškom tribunalu. "Takođe ne verujem da će biti velikog napretka u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora jer tako asimetrična federacija teško da će steći uslove za priključenje Evropskoj uniji", ocenio je Bugajski. |
|
Evropska komisija zadovoljna regionalnom saradnjom SCG
Srbija i Crna Gora (SCG) je značajno doprinela regionalnom miru i razvoju dobrosusedskih odnosa u protekle dve godine, što je posebno važno imajući u vidu raniju ulogu te zemlje kao uzroka nestabilnosti, navodi se u studiji o izvodljivosti koju je izradila Evropska komisija. U tom dokumentu, koji je 12.aprila u Strazburu pozitivno ocenjen, ukazuje se da će se SCG , kada preuzme obaveze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, obavezati i da će aktivno raditi na promovisanju regionalne saradnje. "Tražiće se da u roku od dve godine od potpisivanja, zaključi sa svim ostalim potpisnicama sporazuma o stabilizaciji, regionalne konvencije koje sadrže odredbe o slobodnoj trgovini, političkom dijalogu, međusobnim ustupcima u kretanju radnika i pružanju usluga, kao i o saradnji u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova", piše u studiji o izvodljivosti pridruživanja SCG Evropskoj uniji. Evropska komisija je ocenila da je SCG vodila politiku sa ciljem da poboljša odnose sa svim svojim susedima i da je ona bila "uglavnom uspešna" i "značajan doprinos stabilnosti regiona". U izveštaju je potom opisan napredak koji je SCG ostvarila u odnosima sa svakim susedom pojedinačno. Evropska komisija je upozorila da su "neka glavna pitanja i dalje otvorena" i istakla da su to nerešena pitanja granica sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, kao i tužbe te dve zemlje protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde. Odnosi sa Albanijom ocenjeni su kao "uglavnom dobri", mada se "povremeno javljalo pitanje različitog stava o statusu Kosova", ali se, prema oceni komisije, "politički dijalog i dalje konstruktivno razvija", a povećava se i prekogranična saradnja. Razvoju odnosa sa BiH doprinelo je izvinjenje predsednika SCG narodu BiH za zločine koje su počinili državljani SCG , navodi komisija i dodaje da se nastavljaju i "posebni odnosi" Srbije i Republike Srpske. "Ukupno gledano, međudržavni odnosi su dobri i primer pozitivne promene u regionalnoj spoljnoj politici SCG proteklih godina", piše u tekstu. Komisija smatra i da su se odnosi sa Hrvatskom značajno popravili, o čemu svedoči i uzajamno izvinjenje predsednika dve države. Crna Gora je, kako se dodaje, razvila i sopstvene bilateralne odnose sa Hrvatskom u nekim specifičnim pitanjima kakvo je primena protokola o prelaznom graničnom režimu na Prevlaci. Pored razgraničenja na Dunavu i tužbe Hrvatske protiv SCG , Evropska komisija je u glavna otvorena pitanja ubrojala i povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. U odnosima sa Makedonijom "nema otvorenih pitanja", dodaje komisija. SCG , kako se dodaje, ima zaključene i ratifikovane sporazume o slobodnoj trgovini sa svim zemljama zapadnog Balkana, kao i sa Bugarskom, Rumunijom i Moldavijom. "Sada je ključno da oni budu u potpunosti primenjeni, bez politizacije koja je pratila pregovore o tim sporazumima", navodi Evropska komisija. |
|
Ren: Važno je da SCG održi tempo reformi na putu ka EU
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Beogradu da je veoma važno da Srbija i Crna Gora zadrži tempo reformi koji je doveo do pozitivne ocene studije izvodljivosti. Nakon susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Ren je novinarima rekao da za državnu zajednicu studija izvodljivosti predstavlja prvi korak na putu za Evropsku uniju, prvu ugovornu obavezu SCG sa Unijom, istakavaši da na tom putu nema prečica i predaha, jer reforme zahtevaju dinamičan tempo. "Za obične građane to znači da će od sada njihova prava i ekonomska budućnost biti više poštovani, a za Srbiju i Crnu Goru bolje odnose sa susednim zemljama. Mogu da kažem da je ovo kamen temeljac u kontekstu približavanja SCG Evropskoj uniji", rekao je evropski komesar. Ren je čestitao predsedniku Tadiću i predstavnicima svih institucija u SCG na sprovođenju pravosudnih i ekonomskih reformi potrebnih za priključivanje evropskim integracijama, i posebno ukazao da je naophodno unaprediti saradnju sa Haškim tribunalom. Dvojica zvaničnika su naglasili važnost sprovođenja sveobuhvatnih, i brzih reformi u pravosuđu, državnoj upravi, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tadić se slikovito izrazio, rekavši da je SCG dobila ulaznicu za utakmicu na kojoj mora da pobedi, kao i da je za pobedu potrebna vladavina prava i brzo i temeljno sprovođenje reformi u ekonomskom sistemu i sistemu bezbednosti. "U sistemu bezbednosti neophodno je izvrštiti brojne promene, kao i u našem političkom sistemu, nastaviti sa veoma snažnim reformama u sistemu odbrane i sistema obaveštajnih sluzbi", rekao je srpski predsednik. U kontekstu vladavine prava, Tadić je pomenuo neophodnost otvaranja policijskih dosijea, posebno političkih protivnika prethodnih vlasti, donošenja zakona u toj oblasti, uz konstatciju da će to doprineti i zaštiti prava građana. "U tom smislu, čeka nas izuzetno veliki, vrlo konkretan posao reforme našeg pravosudnog sistema, uspostavljanje evropske sudske prakse, čeka nas ogroman posao u vezi sa predstojećim suđenjima, pre svega suđenje optužnima za ubistvo Zorana Đinđića", dodao je on. Vladavina prava, rekao je Tadić, podrazumeva poštovanje pravila u ekonomskom sektoru, odnosno zaštitu svih učesnika u finansijskim i ekonomskim poslovima, transparentan proces privatizacije, kao i borbu protiv ekonomske korupcije. Tadić je ponovio spremnost svih institucija u Srbiji da rade na ispunjavanju međunarodnih obaveza. |
|
Koštunica razgovarao sa Renom
Evropski komesar za proširenje Oli Ren i srpski premijer Vojislav Koštunica složili su se da je neophodno postići nacionalni konsenzus o daljim evropskim intergacijama i da je u tom smislu, važno usvajanje Nacionalne strategije za pridruživanje Evropskoj uniji. Ren je novinarima, nakon razgovora sa Koštunicom, ukazao da je neophodno održati dosadašnji tempo sprovođenja pravnih, ekonomskih i političkih reformi koje će biti važne za unapređenje pravosuđa u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. "U narednim mesecima EU će izraditi mandate za ovlašćene pregovorače, i ja se nadam da će do početka razgovora o sporazumu o pridruživanju doći na jesen kada će se u Srbiji obeležavati godišnjica demokratskog prevrata", kazao je evropski komesar. Ren je istakao da je od njegovog poslednjeg boravka u Beogradu u januaru prošle godine, učinjen napredak u saradnji sa Hagom i čestitao srpskom premijeru i drugim političkim liderima koji su doprineli ostvarivanju tog zadatka, kao i napredak u ostvarivanju reformi. On je takođe, istakao potrebu da se nastavi saradnja sa Hagom kako bi se ispunili svi zadaci. Srpski premijer je izrazio spremnost vlade Srbije da najneposrednije učestvuje i potpuno se angažuje u daljim razgovorima sa predstavnicima iz Brisela. "Najveći deo posla oko daljih koraka Srbije ka sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju pašće na vladu Srbije i vlada Srbije je spremna da tu odgovornost preuzme", rekao je on. Koštunica je još jednom istakao da je pozitivna studija izvodljivosti koju je za SCG donela Evropska komisija predstavlja "veoma značajan početak koji će nas krajem leta ili na jesen voditi ka početku pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". Ukazujući da je "vreme nešto što je verovatno najdragocenije" za reforme u SCG , Koštunica je kazao da je sa evropksim komesarom već danas imao konkretne razgovore tokom kojih su razmatrani osnovni elementi koji se bave strukturom vlasti, reformama, uključujući i ekonomske reforme. Srpski premijer je izrazio uverenje da je neophodno učiniti koherentnim ceo ustavni sistem SCG , i posebno ustave Crne Gore i Srbije, jer je "potrebno podvući jasnu liniju kada je reč o nadležnosti i odgovornosti" s jedne strane SCG i s druge strane država članica. |
|
Ren i Drašković o značaju saradnje sa Tribunalom
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković danas je u Beogradu izrazio uverenje da državna zajednica u najkraćem roku može da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, uz ocenu da je potrebna samo politička volja. "Ne budu li ispunjene, onda to neće biti rezultat objektivnih okolnosti, nego samo rezultat nedostatka volje, a volje Srbija i Crne Gora mora i može imati", rekao je Drašković nakon susreta sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. Dvojica zvaničnika su ukazali na značaj napretka u saradnji sa Haškim tribunalom za dobijanje pozitivne ocene studije izvodljivosti, a Ren je naglasio i važnost jačanja saradnje sa tim sudom za dalji proces približavanja državne zajednice Evropskoj uniji. Upitan da li je hapšenje i izručenje odbeglog haškog optuženika Nebojše Pavkovića uslov da Savet EU 25. aprila potvrdi pozitivnu ocenu, Ren je izbegao da direktno odgovori i ponovio da je izuzetno važno da se ojača saradnja sa Tribunalom i da se "postigne trajan pozitivan napredak koji će voditi do pune saradnje sa tim sudom". "To znači da svi optuženi moraju da budu izručeni Haškom tribunalu bez nepotrebnog odlaganja. Kao što sam rekao, članice (EU) koje na kraju odlučuju o otvaranju pregovora, pomno će pratiti konkretan napredak kada je reč o svim haškim optuženicima", dodao je on. Evropski komesar je ponovio da će dobijanje pozitivne studije izvodljivosti doprineti da građani osete poboljšanja u oblasti poštovanja prava i ekonomskom sektoru, ali i da će imati uticaja na bolje odnose SCG sa zemljama u regionu. U tom kontekstu, Drašković je još rekao da je došlo vreme da zvaničnici u Beogradu počnu da koriste novi jezik i novi pristup. "Moramo da prestanemo da govorimo da nešto moramo. Vreme je za govor: ovo hoćemo, ovo možemo i zato moramo... Srbija ne sme da propusti ovaj evropski voz, jer ako ga propustimo sada, bićemo izgubljeni za evropsku i sopstvenu budućnost", naglasio je Drašković. Komesar EU za proširenje sastao sa prethodno sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, a predviđeno je da danas još prisustvuje sednici Saveta za evropske integracije SCG i razgovara sa predsednikom državne zajednice Svetozarom Marovićem. |
|
Ren: Neophodno nastaviti reforme i saradnju s Hagom
Evropski komesar za prošrenje Oli Ren (Olli Rehn) danas je rekao u Beogradu da je neophodno da Srbija i Crna Gora nastavi reforme i značajno unapredi saradnju sa Haškim tribunalom do početka pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Ren je na konferenciji za novinare nakon sednice Saveta za evropske integracije SCG u proširenom sastavu, kojoj je prisustvovao, naglasio da bez pune saradnje sa Tribunalom nema pregovora o sporazumu o pridruživanju EU. On je rekao da SCG do pregovora o sporazumu o pridruživanju mora da uveri EU da nema mesta sumnji da će ispuniti sve obaveze prema Haškom tribunalu, dok pre početka pregovora o pristupanju EU ta saradnja mora biti potpuna. "...U prvoj polovini godine SCG je načinila značajan napredak (u saradnji sa Tribunalom), ali taj trend mora biti ojačan tako da članice EU, kada budu odlučivale o studiji o izvodljivosti, a zatim i o mandatu o pregovorima u narednih nekoliko meseci, moraju videti da je taj napredak zaista ojačan", rekao je Ren. Ren je rekao da pod jačanjem saradnje s Tribunala podrazumeva pronalaženje haških optuženika i njihovo prebacivanje u Hag i naglasio da su svi optuženici jednako važni, odnosno da ih ni počemu ne izdvaja. "Istina je da se ova saradnja mora nastaviti, da postoje ljudi koji su optuženi i koji su i dalje na slobodi, da je apsolutno neophodno locirati ih i predati ih Haškom tribunalu. Svi su oni jednako bitni i samo uz tu punu saradnju moguće je pristupiti pregovorima o pristupanju, bez toga pregovora nema", naglasio je evropski komesar. Napomenuo je i da je, s obzirom na približavanje 10. godišnjice od masakra u Srebrenici u julu 1995. godine, potrebno da se pred Tribunalom nađu i ratni lideri bosanskih Srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Evropski komesar je naglasio da nema prečica na putu u EU, da sve zemlje moraju preći isti put i da od državne zajednice zavisi koliko će napredovati. Ukazao je da su reforme pravi put u EU i dodao da SCG treba da nastavi reforme pre svega u oblasti ekonomije, pravosuđa, zakonodavstva i državne administracije. Ren je rekao da nakon dobijanja pozitivne studije o izvodljivosti, institucijama SCG predstoji ozbiljan i detaljan rad na pripremi za pregovore o sporazumu o stablizaciji i pridruživanju. Naglasio je da je važano da politiičke, demokratske snage imaju puni konsenzus o principima i aktivnostima za ispunjavanje kriterijuma za taj sporazum. Predsednik SCG Svetozar Marović je rekao na konferenciji za novinare da je otvaranje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na jesen obaveza svih u SCG i dodao su svi učesnici sastanka izrazili odgovornost i najvišu spremnost za ispunjavanje obaveza državne zajednice, među kojima je prioritet saradnja sa Haškim tribunalom, i to "do kraja, efikasno i bez gubitka vremena". "Oko Haga, siguran sam više nema potrebe da Evropa niti bilo ko iz sveta vrši pritisak na SCG , da je mnogo logičnije da izvršavanjem obaveza SCG vrši pritisak na EU kako bi upravo tim dokazivanjem svoje uspešnosti i efikasnosti u ispunjavanju međunarodnih obaveza potvrđivali svoju sprennost za ubrzano pridruživanje EU", rekao je on. Predsednik SCG je rekao da sada predstoji "složen, važan i nužan proces zakonskog preciziranja nadležnosti država članica i držaavne zajednice", kako bi reforme bile primenje kroz novo zakonodavstvo i nove standarde. Prema njegovim rečima, prva obaveza jeste usvajanje izmena Ustavne povelje kako bi se omogućilo parlamentu SCG da nastavi da ispunjava svoje zakonodavne obaveze. " SCG ostaje čvrsto na evropskom putu i krajnjem iskreno opredeljena za evropske ciljeve i odlučna da svoje vreme za pristupanje u EU ubraza efikasnošću, odlučnošću, dijalogom, kompromisom ...", rekao je Marović. Sednica Saveta za evropske integracije SCG održana je danas u proširanenom sastavu, odnosno u radu saveta su učestvovali pored njegovih članova i predstavnici republika članica državne zajednice. |
|
Barozo i Karamanlis o Balkanu
Grčka snažno podržava evropsku perspektivu za sve zemlje zapadnog Balkana kao jedini način da se obezbedi stabilnost i mir u regionu, izjavio je danas grči premijer Kostas Karamanlis. "Te zemlje treba da nađu svoje mesto u EU, ali pod uslovom da ispune tražene kriterijume i da u evropskom duhu funkcionišu sa svojim susedima i budućim partnerima", rekao je Karamanlis posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manueleom Barozom (Jose Manuel Barroso) u Atini. Grčki premijer je dodao da je obavestio Baroza o predlogu specijalnog izaslanika UN Metju Nimica "o pitanju naziva Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije". Atina je početkom aprila objavila da prihvata pregovore na osnovu kompromisnog predloga "Republika Makedonija-Skoplje", i naglasila da će postizanje sporazuma ukloniti prepreke za Makedoniju ka evroatlantskim integracijama. Barozo je će večeras u Atini otvoriti konferenciju "Ekonomista" i vlade Grčke na temu "vizija snažnije Evrope kroz njene lidere". Predsednik Evropske komisije se danas sastaje i sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom i šefom parlamentarne opozicije Jorgosom Papandreuom, a obratiće se i grupi poslanika. Glavne teme razgovora su fiskalna politika EU i pregovori o distribuciji fondova za period 2007-2013. i Lisabonska strategija za ekonomski razvoj i socijalnu politiku. Sa Karamanlisom je razgovarao i o perspektivi prijema Turske u EU, koji Grčka podržava pod uslovom da Turska "u praksi potvrdi da može i da zaista želi da se prilagodi pravnom okviru EU". Barozo je pozdravio ratifikovanje evropskog ustava u grčkom parlamentu, koje se očekuje ove sedmice, i napore Atine da do 2006. godine smanji deficit koji je daleko prevazišao limit od tri odsto bruto društvenog prozivoda, koji je utvrđen evropskim Sporazumom o stabilnosti i razvoju. |
|
Pismo nevladinih organizacija Oliju Renu
Grupa od 17 beogradskih nevladinih organizacija danas je zatražila od Evropskog komesara za proširenje Olija Rena promenu sadašnjih instrumenata podrške Evropske unije Srbiji i Crnoj Gori. U pismu se navodi da su instrumenti podrške EU imali za cilj rekonstrukciju i stabilizaciju u postkonfliktnom periodu i da su oni pomogli da se opasnost od etničkih konflikata potisne u drugi plan. "Ti instrumenti su iscrpljeni i njima se ne mogu rešavati izazovi koji se sada nalaze pred EU i pred SCG ", dodaje se u pismu. Kako se navodi, budući razvoj SCG biće doveden u pitanje ukoliko se predložene strukture pomoći Evropske unije ne promene. "Ukoliko se potencijalnim kandidatima ne omogući pristup svim predpristupnim instrumentima (IPA, budžet za 2007-2013) umesto principa dostizanja i konvergencije, postoji opasnost da nastane 'crna rupa' usred Evrope", navodi se u pismu. Time će, kako se dodaje, biti dovedeni u opasnost mnogi od najvažnijih interesa Evropske Unije u ovom regionu. "Ovim apelom mi ne pozivamo EU da snizi standarde za započinjanje pregovora o članstvu. Kopenhagenski kriterijumi se moraju jednako primenjivati kod svih potencijalnih članica i u tom procesu ne sme biti prečica", navodi se u pismu, i dodaje da saradnja sa Haškim tribunalom treba da ostane preduslov približavanja SCG Evropskoj uniji. |
|
Ren pozvao Prištinu da prihvati poziv Beograda na dijalog
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren pozvao je danas vlasti u Prištini da prihvate poziv Beograda na dijalog i poručio im da rešenje za Kosovo ne može biti nametnuto, već mora biti plod razgovora. Ren je večeras, tokom predavanja koje je održao studentima Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, pozdravio poziv koji je predsednik Srbije Boris Tadić uputio kosovskom predsedniku Ibrahimu Rugovi i poručio prištinskim vlastima da "uzmu ruku koja im je pružena". "Razgovora mora biti, rešenje (za pitanje Kosova) se ne može nametnuti, ono se mora pronaći u razgovoru sa vlastima Srbije i Crne Gore", kazao je evropski komesar. Ren je istakao posebnu važnost ekonomskog razvoja Kosova i dodao da će Evropska komisija nastojati da u tome pomogne, u bliskoj saradnji sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, "koji se ovde odomaćio, pošto dolazi svake druge nedelje". Ta njegova opaska izazvala je smeh i aplauz u amfiteatru fakulteta. Burnim aplauzom studenata FPN propraćeno je i pitanje upućeno Renu, o tome kada će zemlje EU olakšati vizni režim prema SCG . "Sam aplauz govori da je to ključno pitanje", rekao je Ren, priznajući da Unija treba da "popravi taj skup i administrativno komplikovan proces" za građane država koje želi da primi u članstvo. "Bez ozbiljnog napretka u tom pitanju, neće biti progresa u približavanju zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Naravno, to je dvosmeran proces. Zemlje zapadnog Balkana moraju da ostvare bolje rezultate u borbi protiv korupcije i kriminala, kao i u kontroli granica", kazao je Oli Ren. Evropski komesar je upoznao studente sa procesom koji će uslediti nakon pozitivne ocene u studiji o izvodljivosti pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, najavivši da preporuke Komisije sada treba da razmotre zemlje članice i, ukoliko ih usvoje, zatraže od Komisije da započne pripreme pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Uniji. "Nije vreme za opuštanje, upravo suprotno: ovaj pozitivni zamah treba održati dok svaka osoba opužena za ratne zločine ne bude privedena pravdi", kazao je on i dodao da Srbija treba da iskoristi 10. godišnjicu masakra u Srebrenici da pokaže koliko je napredovala, tako što će do tada ostvariti punu saradnju sa Haškim tribunalom. Ključni deo procesa stabilizacije i pridruživanja je, prema njegovim rečima, regionalna saradnja, koju privrede zapadnog Balkana treba da iskoriste da bi, povezivanjem u jedinstveno tržište, postale privlačnije za strane investitore. "Stvaranje bogatstva i radnih mesta na koncu zavisi od preduzetništva i inovacija, koje EU može da omogući, ali ne i da diktira", rekao je Oli Ren i poručio da SCG može da do kraja njegovog mandata, 2009. godine, postane "otvorena, konkurentna privreda sa sposobnom i dobro organizovanom javnom upravom" koja će tada već "odmaći na putu ka Evropskoj uniji". |
|
Kovačević: Dok Pavković ne ode u Hag, studija neizvesna
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević ocenio je da će dobijanje Studije o izvodljivosti biti neizvesno do poslednjeg trenutka, ali da "ne bi trebalo imati bojazni" ako je tačna najava da će se general Nebojša Pavković predati. Kovačević je u intervjuu za današnjo "Dnevnik" ocenio da Evropa "u našem slučaju sigurno neće praviti izuzetak" i podsetio da je EU odložila početak razgovora sa Hrvatskom zato što nije izručen general Ante Gotovina. Prema njegovim rečima, činjenica je da Srbija u ovom trenutku ništa neće direktno dobiti od same studije, ali da postaje "deo procesa iz koga nema povratka", posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Ulazite u kolotečinu u kojoj drugi diktiraju svaki budući potez. Najvažnije je da 25. aprila položimo prijemni ispit i ako relativno brzo, do proleća 2006. godine potpišemo sporazum, onda je to nešto što gotovo samo počinje da vuče zemlju napred. I svi će vam to reći, od Slovenije do Mađarske", dodao je on. On je naglasio da su demokratska vlast i politička stabilnost "bitni preduslovi za svaki naredni korak u pravcu integracija". "Ukoliko bi, dakle, radikali došli na čelo Srbije, onda nema ni govora o kakvom daljem napretku. Međutim, isto važi i ako vlada bude ovako slaba i nekoherentna, kao i ukoliko i dalje ne bude minimuma političkog konsenzusa demokratskih snaga", rekao je Kovačević. |
|
Ren stiže u Beograd i Podgoricu da podrži evropski kurs
Evropski komesar za proširenje Oli Ren sutra stiže u Beograd, a u torak će posetiti i Podgoricu, da bi "podržao evropski kurs Srbije i Crne Gore" i ohrabrio rukovodstvo zemlje da nastavi političke i ekonomske reforme koje će dodatno pospešiti pridruživanje državne zajednice Evropskoj uniji. To su rekli zvaničnici Evropske komisije, koja je saopštila da Ren u susretu s političkim vođstvom i predstavnicima civilnog društva Srbije, Crne Gore i državne zajednice želi da oda priznanje za dosadašnji napredak u evropskim reformama. Evropski komesar će istaći da je, zahvaljujući tome, Evropska komisija usvojila povoljnu studiju o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU sa SCG . On će vlastima u Beogradu i Podgorici ponovo staviti do znanja da je "stalno napredovanje" u saradnji s Haškim tribunalom "kamen temeljac za pomak na putu ka Evropi". Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta rekli da će komesar Evropske komisije sa vlastima u Beogradu svakako razmeniti mišljenje i o pitanju optuženog generala Nebojše Pavkovića, za koga su Ren i zvaničnici EU još uoči usvajanja studije o izvodljivosti stavili do znanja da mora biti predat u nadležnost haškog suda. U Briselu se očekuje da optuženi general Pavković ode u Hag pre 25. aprila, kad šefovi diplomatija EU treba da prihvate studiju o izvodljivosti i daju mandat za pregovore o sporazumu o pridruživanju SCG sa EU. Ren je uoči sutrašnje posete izjavio da su "Srbija i Crna Gora obavile veliki posao poslednjih godina i sad je vreme da ide dalje". "Ja pozdravljam sporazum o Ustavnoj povelji, koja obezbeđuje legitimitet parlamenta državne zajednice. Izražavam zadovoljstvo što je Srbija i Crna Gora konačno učinila značajan napredak u saradnji s Haškim tribunakom", dodao je on. Takvo kretanje, naglasio je Ren, "mora biti zadržano i ojačano sve dok više nijedan optuženi ne bude na slobodi". "Pregovori o konačnom ulasku u članstvo ( SCG u EU) ne mogu biti uzeti u obzir sve dok ta zemlja ne bude ostvarila potpunu saradnju sa Haškim sudom", dodao je on. Ren je, posle usvajanja studije o izvodljivosti, predočio da je sad glavni zadatak vlasti u Beogradu i Podgorici da se "održi zamah reformi u pravosuđu, državnoj upravi, delovanju odredbi Ustavne povelje, vladavini zakona, jačanju saradnje s Hagom". Evropski komesar je posebno želeo da naglasi da će se potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU utvrditi kada će između njih biti uspostavljena i zona slobodne trgovine. Dotad bi srpska i crnogorska privreda morale biti osposobljene za konkurenciju unutar tržišta EU, a država i politički sistem bitno ojačani da to podrže vladavinom prava i efikasnom javnom upravom. Ren će se u Beogradu sastati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, šefom diplomatije Vukom Draškovićem, predsednikom Srbije Borisom Tadićem i srpskim premijerom, Vojislavom Koštunicom. Evropski komesar će se sastati i sa članovima Saveta za evropske integracije. Takođe će razgovarati s patrijarhom SPC Pavlom i posetiti Sabornu crkvu, a sastaće se i sa predstavnicima civilnog društva i održati govor na Univerzitetu u Beogradu. Evropski komesar za proširenje će u Podgorici razgovarati sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, premijerom Milom Đukanovićem, predsednikom parlamenta Rankom Krivokapićem. Ren će imati priliku da razmeni mišljenje i sa ministrom za evropske integracije Gordanom Đurović, i drugim ključnim članovima crnogorske vlade zaduženim za evropske poslove. Evropski komesar će u Podgorici biti upoznati i sa sprovođenjem jednog projekta Evropske agencije za obnovu u agenciji za stručne kadrove i centru za obuku u pravosuđu. |
|
Krivokapić: Ren detaljno o obavezama SCG na putu ka EU
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić izrazio je danas očekivanje da će evropski komesar Oli Ren detaljno informisati najviše crnogorske i srpske zvaničnike o daljim obavezama u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Krivokapić je podgoričkom radiju "Antena M" kazao da će Renova poseta Srbiji i Crnoj Gori biti prilika da se "definišu dosadašnji crnogorski rezultati na evropskom putu" kako bi se "ubrzao dvostruki kolosek u onim oblastima koje su u punoj nadležnosti Crne Gore". Predsednici skupština Srbije i Crne Gore sutra će po prvi put prisustvovati sednici Saveta za evropske integracije SCG na kojoj će evropski komesar za proširenje Oli Ren obavestiti najviše funkcionere o Studiji o izvodljivosti. Krivokapić je ocenio da je uloga parlamenata u evropskim integracijama veoma važna, jer oni usvajaju ključne zakone neophodne za taj proces. |
|
Za priključenje u EU potrebna puna saradnja SCG sa Hagom
Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Fabricio Barbaso ocenio je da je za priključenje Srbije i Crne Gore EU potrebna puna saradnja sa Haškim sudom. Barbaso je podgoričkim "Vijestima" rekao da je veoma teško odrediti da li se puna saradnja sa Hagom vezuje za završetak ili početak pregovora, "jer to zavisi od političke ocene svih ministara Evropske unije". On je dodao da neće biti moguće da se pregovori kompletiraju dok ne bude pune saradnje sa Haškim tribunalom. "Uslovi za početak pregovora su ispunjeni, ali ako bude problema, komisija može da predloži njihovu suspenziju", kazao je Barbaso, dodajući da puna saradnja sa Hagom podrazumeva isporučivanje svih traženih generala Hagu. On je rekao i da očekuje "važan progres u tom pravcu uoči 10. godišnjice Srebrenice, što znači sledećih nekoliko meseci". Upitan da li će proces pristupanja biti nastavljen za države odvojeno, ili će se nešto promeniti ako Crna Gora sledeće godine dobije nezavisnost, on je kazao da EU sprovodi dvostruki kolosek i standard u pregovorima. "To znači da će neka poglavlja biti zajednička, a neka, koja potpadaju pod posebne nadležnosti dve članice, odvojena. Za sada je pristup takav da se dođe do ukupnog zajedničkog rezultata na osnovu pregovora", rekao je Barbaso. On je dodao da će u slučaju održavanja referenduma u Crnoj Gori koji bi doveo do nazavisnosti, "neke stvari morati da se adaptiraju". "Sigurno ćemo morati da preduzmemo odgovarajuće korake, ali za sada to nije u agendi Evropske unije. Sa time ćemo se baviti kasnije, ako se to desi", dodao je Barbaso. |
|
EU : Pravosuđe u Srbiji u teškoj krizi
Delotvorne ustanove i, posebno, vladavina prava i mnogo efikasnije pravosuđe su preduslov za sprovođenje u delo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, navodi se u studiji o izvodljivosti koju je izradila Evropska komisija. U studiji se naglašava da je pravosuđe u Srbiji "u teškoj krizi" i da su sudstvo i policija često izloženi političkim pritiscima. "Rad vlasti i pravosuđa u skladu sa istinskim demokratskim i profesionalnim standardima su ne samo bitni za uspostavljanje vladavine prava već i za međunarodnu saradnju i privredni razvitak, uključujući privlačenje stranih investicija ", kaže se u ovom dokumentu. " Demokratski nadzor i jasan zakonski okvir za policijske i bezbednosne snage je preduslov za vladavinu prava u Srbiji i Crnoj Gori, posebno kad se ima u vidu specijalan položaj bezbednosnih službi u Miloševićevom režimu ". U studiji Evropske komisije se dodaje se da su " neki početni koraci preduzeti da se postojeća dobra saradnja među tim službama ojača i ozvaniči u operativnoj ravni između ministarstava unutrašnjih poslova dve republike ". Navodi se da su u Srbiji učinjeni napori da se u potpunosti odrede ovlašćenja policije, uz uspostavljavanje standarda unutrašnje i spoljne(parlamentarne) kontrole . Takođe se kaže da je " Srbija učinila izvestan napredak u preobražaju specijalnih i obaveštajnih službi i obezbeđivanju civilnog nadzora nad njima ". Međutim, i dalje postoji zabrinutost zbog pomanjkanja zaštite ljudskih prava, čime bi se načinila protivteža novoj srpskoj bezbednosnoj agenciji(BIA) , napominje se u studiji. I ukazuje na činjenicu da se "istražuje uloga koju su, kako se tvrdi, delovi bivših bezbednosnih službi odigrali u ubistvu premijera Đinđića, ali je veoma mali napredak ostvaren u punom utvrđivanju njihove uloge i odgovornosti ". Evropska komisija u ovom nalazu o sposobnosti SCG da pregovara o pridruživanju sa EU, konstatuje i da usvajanje zakona o policiji i bezbednosnih službama u Crnoj Gori kasni zbog razmirica među koalicionim partnerima u vlasti oko načina izbora šefa službe bezbednosti. " U Srbiji je pravosuđe u ozbiljnoj krizi i suočeno sa političkim pritiskom ", navodi se u studiji i kaže da su i policija i sudstvo pod teškim pritiscima , a " zvanično ustanovljena nezavisnost pravosuđa je u više navrata ozbiljno ugrožena :pod političkim uticajem su vršena naimenovanja I smenjivanja tužilaca ". Srpska vlada priprema više ključnih zakona za reformu sudstva, dok je nekoliko važnih zakona već dovršeno, nastavlja se u ovoj analizi na 55 starna. A sa ciljem da se važna reforma pravosuđa u Srbiji i sprovede, nužno je da se pruži podrška pravosudnoj profesiji i da se sudije i tužioci uključe u reformu i dobiju obuku. |
|
Belka za novi ustav EU
Poljski premijer Marek Belka upozorio je danas u Varšavi da bi neprihvatanje ustava EU izazvalo krizu u Uniji i bolne posledice za Poljsku. "Posledica odbijanja evropskog ustava bila bi kriza i nastanak Unije na dva ili čak i više koloseka. Ukoliko ustav ne bude prihvaćen, Poljska će to bolno osetiti, na primer ne dobijanjem pristupa na tržište usluga EU", kazao je Belka. Belka je apelovao na Poljake da na Uniju ne gledaju kao na tržište interesa i pozvao da "radije drže palčeve Francuskoj da prihvati ustav, nego da se nadaju da će ga Francuzi odbiti". Po oceni poljskog premijera, prva godina članstva Poljske u EU je bila nedvosmisleno korisna. Vladajući poljski Savez demokratske levice (SLD) takođe je danas pokrenuo kampanju za prihvatanje novog evropskog ustava, pod parolom "Jaka Poljska u jakoj Evropskoj uniji". SLD je prvi deo kampanje zamislio kao susrete sa građanima tokom "evropskih dana" po celoj zemlji, na kojima bi eksperti i političari nastojali da sumiraju koristi i prednosti koje je Poljacima doneo ulazak u EU, u maju prošle godine. Od juna će se SLD, kako je najavljeno iz te stranke, koncentrisati na objašnjavanje evropskog ustava građanima Poljske, kako bi se referendum o novom ustavu EU raspisao u jesen, zajedno sa prvim krugom izbora za šefa države. |
|
Svilanović zadovoljan reakcijama na plan za Balkan
Bivši šef diplomatije SCG Goran Svilanović izrazio je zadovoljstvo zbog načina na koji je plan "Balkan u evropskoj buducnosti" Medunarodne komisije za Balkan, koji se tiče i SCG i Kosova, primljen u Vašingtonu i Briselu. Svilanović, koji je član Medunarodne komisije za Balkan, rekao je za današnji "Danas" da će plan, koji se odnosi na priključenje celog regiona Balkana Evropskoj uniji, u narednih nekoliko nedelja biti predstavljen zvaničnicima Nemacke, Francuske i Italije. "Ukoliko bi se insistiralo na tome da EU pregovara sa državom, to bi značilo da se prvo reši status Kosova, pa da onda počnu pregovori (sa SCG ). Mislimo da je to ogromno gubljenje vremena i šok za ceo region, pogotovo za srpsko stanovništvo na Kosovu i Srbiju kao državu", kazao je Svilanović. On je kazao da se Studija izvodljivosti ne odnosi na Kosovo već na Srbiju i Crnu Goru i da je proces pregovora sa Kosovom izdvojen još pre tri godine. Svilanović je ocenio i da eventualno razdruživanje državne zajednice Srbije i Crne Gore neće uticati na budućnost Kosova. "Do kraja 2006. pitanje državne zajednice bi i po Beogradskom sporazumu trebalo da bude rešeno - ili funkcionalno odvajanje ili funkcionalna federacija", kazao je Svilanović i ocenio da se budućnost državne zajednice neće odraziti na situaciju na Kosovu. |
|
Parivodić: Srbija se kvalifikovala za pregovore sa EU
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić izjavio je danas da je dobio uveravanja da će 25. aprila Savet ministara Evropske unije potvrditi pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti za SCG. Parivodić, koji je i član tima Vlade Srbije za pregovore sa EU, je kazao novinarima da je tu potvrdu dobio na jučerašnjoj sednici vlade. On je na radnom doručku sa novinarima, na kojem je bilo reči o pripremama o otpočinjanju pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG EU, rekao da je opšti zaključak pozitivno ocenjene Studije o izvodljivosti, da je Srbija postigla kritičnu masu reformi koja je kvalifikuje kao kredibilnog pregovarača sa EU. Stručni saradnik Kancelarije za pridruživanje EU u Vladi Srbije Vladimir Ateljević rekao je da se u praksi pristupanja drugih država EU nikada nije dogodilo da Savet ministara EU ne postupi po preporuci Komisije za priključivanje EU, koja je u slučaju SCG bila pozitivna. On je precizirao da bi, nakon 25. aprila, Savet ministara trebalo da izda nalog Komisiji da pripremi pregovaračke direktive kojim će je i ovlastiti da pregovara u ime EU. Kao ključne ovogodišnje ekonomske probleme čije rešavanje očekuje Srbiju, Parivodić je izdvojio pregovarački proces oko stabilizacije i asocijacije sa EU, proces pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kao i dalje unapređenje aranžmana bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope. On je procenio da bi sredinom naredne godine SCG mogla da zaključi Sporazum o stabilizaciji i priključivanju EU, što bi značilo sveopšte ugovorno regulisanje odnosa između SCG i EU. Zaključenje tog sporazuma bi, prema njegovim rečima, podrazumevalo ukupno prilagođavanje društva savremenim standardima koji se primenjuje u EU u oblasti sudstva, policije, carine, vojske, privrednih reformi, spoljnotrgovinskog režima, zaštite potrošača i ljudskih prava, funkcionisanja parlamenta, kao i ustavnu konsolidaciju. Parivodić je kazao da generalni direktorat za trgovinu EU razmatra mogućnost zamene seta bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini među zemljama jugoistične Evrope jednim multilateralnim ugovorom koji će urediti tu oblast. On je objasnio da se Srbija slaže sa takvom inicijativom, jer proces liberalizacije trgovine među zemljama regiona predstavlja prilagođavanje privreda Balkana budućoj situaciji pristupanja EU. |
|
Ren dolazi u Beograd i Podgoricu da ohrabri nastavak reformi
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) boraviće u ponedeljak i utorak u Beogradu i Podgorici kako bi pozdravio dosadašnji napredak na putu ka EU i ohrabrio Srbiju i Crnu Goru ( SCG ) da nastave taj trend i na političkom i na ekonomskom planu. To je danas saopštila Evropska komisija, koja je istakla da Ren u susretu s vođstvom Srbije, Crne Gore i državne zajednice želi da pozdravi dosadašnji napredak u političkim i ekonomskim reformama, zahvaljujući čemu je Komisija usvojila povoljnu Studiju o izvodljivosti za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji I pridruživanju EU. Evropski komesar će vlastima u Beogradu i Podgorici ponovo istaći da je "stalno napredovanje" u saradnji s Haškim sudom "kamen temeljac za pomak na putu ka Evropi". Ren je uoči posete izjavio da mu je "zadovoljstvo da lično Beogradu i Podgorici prenese dobre vesti iz Evropske komisije", povodom usvajanja povoljne ocene o spremnosti Srbije i Crne Gore da pregovara o Sporazumu o pridruživanju s Unijom. "Srbija i Crna Gora je obavila veliki posao poslednjih godina i sad je vreme da ide dalje. Ipak", dodao je evropski komesar, "nije trenutak da se stane i odmara, već naprotiv". "Ja pozdravljam sporazum o Ustavnoj povelji, koja obezbeđuje legitimitet parlamenta državne zajednice. Izražavam zadovoljstvo što je Srbija i Crna Gora konačno učinila značajan napredak u saradnji s Haškim sudom", poručio je Ren. On je, međutim, podvukao da takvo kretanje "mora biti zadržano i ojačano sve dok više nijedan optuženi ne bude na slobodi". "Pregovori o konačnom ulasku u članstvo ( SCG u EU) ne mogu biti uzeti u obzir sve dok ta zemlja ne bude ostvarila potpunu saradnju sa Haškim sudom", kazao je Ren. Kako je saopšteno u Briselu, evropski komesar Ren će se u Beogradu u ponedeljak sastati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, šefom diplomatije Vukom Draškovićem, predsednikom Srbije Borisom Tadićem i srpskim premijerom Vojislavom | |
