|
Austrija za referendum na nivou EU
Zvaničan Beč, posle negativnog ishoda referenduma u Francuskoj, obnavlja svoje zalaganje za održavanje referenduma o Ustavu EU na nivou Unije. Austrijski kancelar Volfgang Šisel smatra da bi održavanje referenduma na nivou EU moglo biti izlaz iz krize posle negativnog izjašnjavanja Francuza. Šisel je najavio da će predsedavajućem EU predložiti održavanje referenduma. Kacelar se za referendum i ranije zalagao, ali inicijativa tada nije podržana. Podršku za ovu inicijativu lider Narodne partije (OeVP) dobio je i od stranke Zelenih, koalicionog partnera "Saveza za budućnost Austrije" (BZOe), kao i od predsednika Austrije Hajnca Fišera. Šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik najavila je da će i pored negativnog ishod areferenduma u Francuskoj proces ratifikacije biti nastavljen. "Ne sme se desiti da Francuzi sprečavaju ostale zemlje da izraze svoje mišljenje o Ustavu", objasnila je ona u izjavi austrijskoj državnoj televiziji (ORF). Plasnikova je naglasila da sada najpre treba pronaći uzroke za negodovanje Francuza, kako bi mogla da se odredi "ciljana terapija". "Neki žele više, a drugi manje Evrope", objasnila je ona i podvukla da strahovi nemaju veze sa Ustavom i EU. Istovremeno, šefica austrijske diplomatije usprotivila se novim izmenama Ustava, naglašavajući da je test ovog dokumenta godinama pregovaran, i da je on rezultat kompromisa 25 država. Za ishod referenduma u Francuskoj ona je rekla da je on rezultat različitih načina ratifikacije ovog dokumenta. S tim u vezi, Plasnikova je ukazala da se Austrije od 1996. zalaže za uvođenje izjašnjavanja na nivou Unije, kao i da je sada trenutak da se to sprovede. |
|
Mediji: Francusko ne ipak koči Hrvatsku na putu u EU
Predsednik saborskog Odbora za evropske integracije Neven Mimica ocenio je da ne može da tvrdi da se odbijanje Francuske da prihvati Ustav EU Hrvatske uopšte ne tiče i dodao da se zemlja sada nalazi "dalje od EU nego pre dva dana". "Ne možemo tvrditi da se to sve nas uopšte ne tiče jer će se EU sada usredsrediti na unutrašnja pitanja, a ne na proširenje. Tek se sad vidi koliko je bilo štetno to što nismo uspeli na vreme započeti pristupne pregovore. Da smo to uspeli, položaj bi nam sad ipak bio lakši", rekao je Mimica za današnji "Večernji list". On je dodao da Hrvatskoj sada ne preostaje drugo nego da dovrši reforme i održi proevropsko raspoloženje u javnosti i čeka da je eventualno pozovu. "Ali,činjenica je da sve više ne zavisi samo od nas, već je podložno toj opštoj neizvesnosti i novoj negativnoj atmosferi", naveo je. Riječki "Novi list" danas je preneo mišljenje više diplomata i analitičara i koji smatraju da se pristupanje Hrvatske EU "odgađa na neodređeno vreme, ma koliko hrvatska vlada tvrdila da francusko 'ne' ustavu na taj proces neće uticati". "Ma koliko se službeno tvrdilo da nije reč ni o čemu dramatičnom, francusko 'ne' je veliki udarac funkcionisanju i daljem širenju EU, jer bez ustava sadašnja Evropa od 25 članica ne može da funkcioniše bez velikih organizacionih problema", rekao je "Novom listu" neimenovani hravtski diplomata. On je ocenio da će francusko odbacivanje ustava sigurno usporiti, ako ne i potpuno zaustaviti proširenje EU, jer će, prema njegovom mišljenju, institucije EU izgubiti na važnosti, naročito po pitanju proširenja, a mnogo važnije će postati pojedine države članice. "Novi list" prenosi i mišljenja dobro upućenih novinara koji izveštavaju iz Brisela da bi neđeljni francuski referendum mogao ne samo odgoditi početak pregovora s Turskom, nego i dovesti u pitanje već potpisano pridruživanje Bugarske i Rumunije, a "početak pregovora s Hrvatskom sada nito ni ne spominje". Isti list prenosi i oprečno mišljenje profesora na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Luke Brkića, da je "neozbiljno" tvrditi da će Hrvatska biti usporena zato što su Francuzi odbacili ustav EU. Brkić je naglasio da je osnovni problem ipak u samoj Hrvatskoj i činjenici da u zemlji "fantastično puno stvari ne funkcioniše" kao i da je ona "već duže vreme na neevropskom modelu razvoja". "Slobodna Dalmacija" u komentaru na francusko odbijanje Ustava navodi kako u Briselu veruju da Hrvatska može biti "kolateralna šteta" odbijanja Turske za prijem u EU, jer će, tvrdi list, biti politički i praktično nemoguće odbiti Tursku, a otvoriti vrata Hrvatskoj, i to pogotovo ako traženi uslov saradnje s Tribunalom ne bude ispunjen. Splitski dnevni list takođe tvrdi da se u narednim mesecima iz Brisela, kada je Hrvatska u pitanju, mogu očekivati brojne kontradiktorne analize, jer će se javno govoriti kako problema nema ako se ispune uslovi, a u stvarnosti će prepreka koju je izazvalo francusko "ne" biti prevelika da bi se samo tako preskočila. |
|
Samit EU i 10 mediteranskih zemalja u novembru u Španiji
Španija će u novembru biti domaćin samita šefova vlada ili država 25 članica Evropske unije i 10 mediteranskih zemalja, suseda Unije, saznaje Rojters. Samit koji će se održati 27. i 28 novembra u Barseloni, biće prvi takav skup najviših zvaničnika od uspostavljanja partnerstva između EU i njenih suseda u Sredozemlju 1995. godine. Grupa je jedan od retkih inicijativa koja okuplja Izrael, Siriju, Liban i palestinske vlasti. Sastanak će organizovati Španija i Britanija, koja u julu preuzima predsedavanje EU. "Cilj evro-mediteranskog samita u novembru jeste da podigne to partnerstvo na viši nivo, da odrazi promene u regionu od 1995. godine i da pripremi akcioni plan u ključnim oblastima, poput uprave, ekonomskih reformi i obrazovanja", navodi se u dokumentu u koji je Rojters imao uvid. Nekoliko ranijih pokušaja da se organizuje takav samit nisu uspeli zbog arapsko-izraelskih razmirica, rekle su diplomate. Diplomate su rekle da je, međutim, sirijski predsednik Bašar al-Asad privatno nagovestio da bi učestvovao na samitu, dok se od Izraela očekuje da na samit uputi ili predsednika ili premijera. Evro-mediteransko partnerstvo je uspostavljeno u cilju unaprednja slobodne trgovine, ekonomskog razvoja, uprave i kulturne saradnje između EU i njenih južnih suseda. Pored pitanja izralesko-palestinskog sukoba, saradnju u okviru te inicijative su otežavali i pitanja kršenja ljudskih prava, loše uprave i korupcije, kao i nerazvijene demokratije u mnogim zemljama partnerima, rekli su zvaničnici EU. |
|
Referendum o ustavu EU prvi u istoriji moderne Holandije
Holanđani se spremaju da slede Francuze u odbacivanju ustava Evropske unije na sutrašnjem referendumu, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Drugo "ne" i to od još jednog od osnivača EU će se verovatno vrlo loše odraziti na sporazum koji je trebalo da olakša integracione procese u Uniji nakon proširenja na 25 članica. Sporazum o ustavu EU moraju da ratifikuju sve članie Unije da bi on stupio na snagu. Sutrašnji referendum će biti prvi od uvođenja parlamentarne demokratije u Holandiji 1848. godine. Holandski ustav ne dozvoljava održavanje nacionalnog refrenduma, ali parlament može da zatraži održavanje referenduma o određenom pitanju i to samo u savetodavne svrhe kako bi mogao da lakše donese odluku. Stranka D66, manjinski partner u holandskoj vladajućoj koaliciji, i opozicioni laburisti (PvdA) i Zelena levica zatražili su u parlamentu održavanje referenduma, koji nije obavezujući, pošto parlament treba da ratifikuje sporazum o ustavu. Za sada još nije zakazana sednica parlamenta na kojoj treba da bude ratifikovan evropski ustav. Sve vodeće stranake u Holandiji podržavaju evropski ustav, ali su rekle da će smatrati obavezujućim ishod referenduma i u slučaju pobedi "ne", pod uslovom da odziv građana bude velik. Prema najnovijim istraživanja, odziv građana će biti između 42 i 44 odsto, a gotovo 60 odsto građana će glasati protiv evropskog ustava. Najveća parlamentrna stranka, Demohrišćanska stranka ( CDA ), saopštila je da će smatrati obavezujućim rezultat referenduma pod uslovom da odziv bude najmanje 30 odsto, a 55 odsto građana se opredeli bilo za ili protiv ustava. Partneri u vladajućoj koaliciji su rekli da će slediti ishod referenduma, dok je PvdA, najveća opoziciona parlamentarna stranka, saopštila da će poštovati rezultat, ako odziv bude najmanje 30 odsto. Protiv ustava su stranke koje imaju 15 odsto od 150 mesta u parlamentu, uključujući desničarski LPF i Grep Vilders i stranku levice, Socijalističku partiju. Parlament će usvojiti zvanične rezultate referenduma 6. juna. Glasačka mesta biće u Holandiji otvorena u 7.30 po lokalnom vremenu, zatvaraju se u 21.00, a preliminarni rezultati se očekuju oko 22.00, pošto bude prebrojana oko polovina glasova. Prvi konačni prezultati očekuju se sutra rano ujutru. Holanđani glasaju elektronskim putem, a na taj način se i prebrojavaju glasovi, osim u najvećem gradu, Amsterdamu, gde će stanovnici glasati pomoću olovke i papira. |
|
EU nije uspela da uvrsti zaštitu ljudskih prava u zakone
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International-AI) pozvala je danas zemlje članice Evropske unije (EU) da ne zloupotrebljavaju antiterorističke zakone za ukidanje legitimnog prava na proteste. Ta organizacija je saopštila da EU nije uspela da uvrsti pitanja zaštite ljudskih prava u zakone koji se odnose na borbu protiv terorizma. U izveštaju koji je danas u Briselu predstavio šef AI za EU Dik Osting članice EU se pozivaju da jasno definišu šta se podrazumeva pod pojmom "terorista" kako bi se izbegle pravne nesuglasice jer bi posledice mogle biti ozbiljne. Posledice toga da se neko svrsta u kategoriju terorista mogu biti ozbiljne u smislu ograničenja određenih prava, upozorava se u izveštaju. Smernice koje je pripremila Evropska komisija u toj oblasti ne odnose se na slučajeve vezane za terorizam, jer neke države članice EU, kao što je Velika Britanija, ne žele da menjaju svoje zakonodavstvo u toj oblasti. "Neke države žele da izuzmu borbu protiv terorizma iz regularne procedure. To je neprihvatljivo i mi apelujemo na Komisiju da povuče svoj predlog ako će ofanziva protiv terorista biti isključena iz dokumenta", rekao je Osting. Evropska komisija predstavila je u maju plan u pet koraka kojim želi da unapredi borbu protiv svih oblika terorizma. |
|
Sve više Šveđana želi referendum o ustavu EU
Sve više Šveđana želi da se o ustavu Evropske unije izjasni na referendumu i sada dve trećine njih smatra da o tome treba da odlučuju građani, a ne poslanici, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja. Prema anketi agencije za istraživanje javnog mnjenja SIFO za dnevnik "Aftonblade", 65 odsto od ukupno 1.000 ispitanika smatra da treba održati referendum, što predstavlja porast u odnosu na prošli mesec, kada se tako izjasnili 58 odsto građana. Samo 27 odsto Šveđana smatra da evropski ustav treba da ratifikuje parlament, u kome je glasanje o tome zakazano za decembar. Anketa je sprovedena sinoć, dan nakon referenduma u Francuskoj na kome su građani odbacili evropski ustav. Švedski premijer Joran Peršon rekao je u nedelju da Švedska neće menjati svoje planove u vezi sa ratifikacijom ustava EU. Većina poslanika u švedskom parlamentu rekla je da će podržati evropski ustav. |
|
Busek: Nema mesta pesimizmu zbog referenduma u Francuskoj
Specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek rekao je danas u Igalu da "nema mesta pesimizmu" zbog referenduma na kome su Francuzi u nedelju odbacili ustav Evropske unije. Busek koji je u Igalu učestvovao u radu Poslovnog saveta Pakta stabilnosti, rekao je da zbog takvog ishoda referenduma u Francuskoj "ne bi trebalo odlagati proširenje Evropske unije". Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je posle razgovora sa Busekom da "neuspeh referenduma u Francuskoj neće biti razlog za zastoj u procesu ujedinjenja Evrope". "Odgovor francuskog biračkog tela jeste razlog da dodatno razmislimo o oblicima budućih evropskih integracija, ali ne i da se dovede u pitanje njena dinamika", ocenio je Đukanović. Busek je ranije danas na skupu u Igalu rekao da da je Srbija i Crna Gora učinila prve korake u pridruživanju EU pozitivnmom ocenom studije izvodljivosti i dodao da je cilj skupa "da se sagledaju mogućnosti stranih ulaganja u Crnu Goru, koja su do sada većim delom stizala do Hrvatske, Rumunije i Bugarske". "Pre toga treba rešiti rasplet kososvskog pitanja, jer taj problem blokira celi region na putu u EU", kazao je Busek. U Igralu se danas završava međunarodni forum "Mogućnost ulaganja u Crnu Goru", u okviru koga je i održan sastanak Poslovnog saveta za jugoistočnu Evropu. Na dvodnevnom forumu su učestvovali domaći i strani privrednici, a Đukanović je ukazao na značaj objedinjavanja investicionih potencijala u regionu. |
|
Parafiran sporazum o energetskoj zajednici jugoistoka Evrope
Predstavnici zemalja jugoistočne Evrope danas su u Briselu parafirali sporazum o zajedničkom energetskom tržištu, što je "ključni temeljni kamen za ekonomski razvoj i oporavak regiona", saopštio je Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Sporazum bi u septembru trebalo da potpišu premijeri država regiona i to bi omogućilo da zemlje jugoistočne Evrope stvore sopstveno energetsko tržište i uđu i na tržište električne energije i gasa svake od zemalja Evropske unije, ističe se u saopštenju. Zamenik koordinatora Pakta stabilnosti Majkl Mazur je posle parafiranja sporazuma izjavio da će stvaranje zajedničkog energetskog tržišta jugoistočne Evrope "ne samo otvoriti vrata punom uključivanju u tržište energije EU, već će privući jako potrebne investicije". "Sporazum će ubrzati ekonomski razvitak regiona time što će zajamčiti bezbednije snabdevanje energijom, veću efikasnost i zamašno smanjenje troškova modernizacije energetskog sektora", naveo je on. Mazur je podvukao da "to pokazuje političko opredeljenje regiona za saradnju i šalje veoma povoljan znak onima koji i dalje žele da ulažu i iskoriste ekonomske mogućnosti regiona". Sporazum je izrađen uz podršku Evropske komisije, a 8. juna u Skoplju će biti predstavljena Studija o prikupljanju investicija, koju su pripremili Evropska unija i Svetska banka. Studija će ukazati na potrebni obim investicija u energetski sektor jugoistočne Evrope do 2020. godine. Sporazum su parafirali pomoćnik ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi Srbije Aleksandar Vlajčić i predstavnik crnogorskog Ministarstva energetike Aleksandar Bogdanović, kao i izaslanici vlada Albanije, Bosne, Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Makedonije i UNMIK-a, za Kosovo. |
|
Balkenende: Zaokružite da za napredak ekonomije
Holandski premijer Jan Peter Balkenende uputio je večeras poslednji apel svojim sugrađanima, zatraživši od njih da na sutrašnjem referendumu o ustavu EU zaokruže "'da', kako bi podržali napredak ekonomije". Negativan ishod referenduma "nije ni u interesu Holandije, niti u interesu Evrope. Budućnost Holandije je u Evropi", naglasio je Balkenende. On je kazao da razume strahovanje jednog dela holandskog stanovništva da će, usvajanjem ustava, Holandija izgubiti uticaj u prošerenoj EU sa 25 članica, ali je dodao da se ne slaže sa takvim mišljenjem. "Potrebna je saglasnost 55 odsto zemalja (članica EU) kako bi se usvojila neka odluka, pod uslovom da nema veta. Razumem osećaj (građana) da je Brisel ponekad udaljen, ali u stvarnosti to nije slučaj", kazao je holandski premijer. Na sutrašnjem referendumu o ustavu EU Holanđani će većinom glasati protiv tog dokumentu, rezultat je dva istraživanja javnog mnjenja koja su objavljena danas. Prema anketi instituta Moris de Hond (Maurice de Hond), 59 odsto Holanđana koji će izaći na referendum glasaće protiv ustava EU, dok će 41 odšto glasati za taj dokument. U prethodnom istraživanju tog instituta, sprovedenom u subotu, bilo je za dva odsto manje protivnika ustava EU. Kako se navodi u poslednjem istraživanju instituta, na sutrašnji referendum izašlo bi 50 odsto holandskih birača. U anketi se navodi i da je 54 odsto ispitanih mišljenja da je potrebno organizovati nove pregovore o ustavu EU, kako bi se o takavom modifikovanom dokumentu Holanđani ponovo izjasnili na referendumu. U anketi, koju je Institut za društvo i politiku (Institut for Society and Politiks) sproveo ispitivanjem holandskih srednjoškolaca, čak 69 procenata se izjasnilo protiv ustava EU. Sutrašnji referendum u Holandiji je konsultativan, ali većina političkih partija u toj zemlji je stavila do znanja da će prihvatiti rezultat glasanja pod uslovom da na njemu učestvuje više od 30 odsto građana. Prema dosadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja, na referendum u Holandiji izaći će od 45 do 50 odsto građana sa pravom glasa. |
|
Davinić: Francuski referendum bez posledica po SCG
Ministar odbrane Srbije i Crbe Gore (SCG) Prvoslav Davinić izrazio je danas uverenje da neuspeh referenduma o evropskom ustavu u Francuskoj neće uticati na tempo pridruživanja SCG Evropskoj uniji (EU). "Ukoliko mi radiomo ono što se od nas zahteva, sigruran sa da ćemo ići ubrzano ka Evropi", rekao je Davinić novinarima posle potpisavanja sparazuma o vojnoj saradnji sa češkim ambasadorom Ivanom Jestrabom. On je kazao da se pred balkanske zemlje postavljaju određeni uslovi koje one treba da ispune kako bi ušle u EU, i dodao da SCG ide "posebnim kolosekom" i da sama može da odluči o brzini kojom ide ka EU. Davinić je rekao da je, što se tiče uslova za pridruživanje SCG EU, na prvom mestu saradnja s Haškim tribunalom za ratne zločine. Ministar odbrane SCG je ocenio da će ishod francuskog referenduma "imati određene reprekusije po celu EU", ali da taj problem treba da reše članice unije. Prema njegovim rečima, u Vojsci SCG do kraja godine više neće biti otpuštanja, ali će iz nje otići još oko 1.000 ljudi. Davinić je naveo da će od njih 500 biti penzionisano, jer ispunjavaju zakonske uslove, dok će "osatalih 500 ili 600" prema ranijem dogovoru biti prebačeni u nadležnost vlada Srbije i Crne Gore. On je podsetio da je iz vojske i minstarstva odbrane ove godine otpušteno ukupno oko 6.500 zaposlenih, od toga 5.200 civila i 1.300 vojnih lica. |
|
EU: Ključne stavke ustava mogu biti sprovedene
Ključne stavke ustava Evropske unije mogu biti sprovedene i EU bi mogla dobiti predsednika i šefa diplomatije, čak i ako bi još nekoliko članica Unije, pored Francuske, odbacilo predlog ustava. Najteže bi, međutim, u tom slučaju bilo da se usvoji ustavom predviđeni efikasniji sistem odlučivanja, zamišljen da omogući efikasno uklapanje novih deset članica Unije. To je tumačenje funkcionera i pravnih stručnjaka u Evropskoj komisiji koji su objasnili da jedan aneks predloga ustava EU predviđa da, ukoliko "četiri petine zemalja članica" ratifikuju taj temeljni dokument, a jedna ili ostale to odbiju, šefovi država i vlada Unije mogu postići dogovor da se, ipak, sprovedu u delo neke bitne odredbe ustava. To je, naglašeno je, tehnički izvodljivo, uz nužnu podršku lidera EU, Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Politički je, međutim, mnogo teže doći do uravnoteženog dogovora koji bi bio ubedljiv i za žitelje i političke snage svih zemalja Unije. Jer, kako je to izjavio i predsedavajući EU, luksemburški premijer, Žan-Klod Junker, ponovnih pregovora o tekstu ustava ne može i neće biti. Ratifikacija ustava se mora nastaviti jer, kako je objašnjeno, sve članice i građani EU moraju i imaju neprikosnoveno pravo da se izjasne. Rok za ratifikaciju i stupanje na snagu ustava EU je novembar 2006. Jasno je, međutim, da će se vođi evropske dvadesetpetorice posledicama francuskog odbijanja ustava temeljito pozabaviti već 16. i 17. juna, na zasedanju u Briselu, utoliko pre što se u sredu o ustavu izjašnjavaju i Holanđani. Mehanizam dogovaranja unutar evropskog bloka će, dakle, odmah sad biti pokrenut da bi se, do novembra iduće godine, ako se ispostavi da ustav ne može biti usvojen, našla zajednička rešenja za sprovođenje onog što se može sprovesti. "Međuinstitucionalni dogovor" unutar EU (lideri EU, Komisija i Parlament) u tom slučaju, bez naknadne ratifikacije, mogu odlučiti da ustanove položaj predsednika Evropske unije s mandatom od dve i po godine, isto kao šefa diplomatije koji bi tu dužnost obavljao pet godina i koga bi podržavala "zajednička spoljnopolitička služba". U Briselu već kruže tvrdnje da bi prvi predsednik Evropske unije mogao biti Luksemburžanin Junker, a već se zna da bi na položaj ministra inostranih poslova EU došao sadašnji visoki predstavnik Havijer Solana. Tako bi EU ojačala svoj međunarodni položaj i uticaj na svetske poslovie, jer, kako su sinoć podvukli čelnici EU Žan-Klod Junker, Žozep Borel i Žoze Manuel Barozo, države EU samo ujedinjene mogu dati "najbolji i najefikasniji odgovor ubrzanoj mondijalizaciji", odnosno biti ravnopravan takmac Americi i Kini, a uskoro i Indiji i Brazilu, koje evropski analitičari vide kao buduće svetske ekonomske i političke sile. "Međuinstitucionalnim dogovorom" bi se, kažu u Evropskoj komisiji, mogle sprovesti i druge suštinske odredbe ustava, kao što je mogućnost građana EU da prikupljanjem milion glasova, dovedu u pitanje neku odluku, pa i sam opstanak Evropske komisije. Među njima je i davanje prava nacionalnim parlamentrima na rano upozoravanje o predlozima i odlukama Evropske komisije. Junker, Borel i Barozo su saopštili da "ustanove Unije nastavljaju da deluju punom parom", ali da će "evropske institucije morati da, kad bude trenutak, razmisle o sveukupnom ishodu ratifikacije ustava". Za takvo razmatranje pre svega treba dati vremena samim Francuzima, možda o u očekivanju da novi predlozi za ustav EU dođu iz same Francuske, koja je dosad 50 godina bila "jedna od pokretačkih snaga zajedničke evropske budućnosti", ukazali su Junker, Borel i Barozo. |
|
Labus: Francusko ne neće uticati na pregovore Srbije sa EU
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas da francusko "ne" na referendumu za evropski Ustav nece uticati na pregovore Srbije za Ugovor o stablizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (EU). Labus, koji je i šef pregovaračkog tima Srbije za zaključenje Ugovora o stabilizcaiji i pridruživanju, ocenuo je u pisanoj izjavi dostvljenoj Beti, da rezultat referenduma u Francuskoj može da utiče na "Agendu 2012" kada bi Srbija želela da postane član EU. "Naš zadatak je da tehnički dobro pripremimo neposredne pregovore o stablizaciji i pridruživanju, koji bi mogli da počnu u oktobru ove godine. Istovremeno, moramo pažljivo da pratimo razvoj dogadaja u EU", naveo je Labus. On je dodao da će stavovi šefova država EU nakon francuskog odbacivanja evropskog Ustava biti poznati polovinom juna. "Nakon toga je planirana naša poseta Briselu radi nastavka tehničkih konsultacija", navodi se u Labusovoj izjavi. |
|
Poslanici: Francusko NE izraz straha od proširenja
Poslanici u Skupštini Srbije smatraju da su rezultati referenduma u Francuskoj očekivani, a pojedini su upozorili na moguće posledice te odluke na proširenje EU. Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić izjavila je da će referendum u Francuskoj, istorijski gledano biti "jedna od tačaka krize u procesu učvršćivanja i jačanja EU". "Francuko 'ne' je više 'ne proširenju EU', nego 'ne' samoj uniji. To je očekivano, jer poslednje proširenje predstavlja novost za ranijih 15 članica", rekla je Čomićeva novinarima u skupštini. Prema njenim rečima, rezultati referenduma ipak ne mogu da utiču na priključene SCG Evropskoj uniji. Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izrazio je očekivanje da će još tri velike države odlučiti isto kao Francuska. "Onda će u Srbiji političari morati da razmisle da li vredi bezglavo isupnjavati svaki zahtev Evrope", rekao je Nikolić i dodao da EU želi da poništi čitave narode, njihove istorije i tradicije. Ministar za ekonosmke odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić ocenio je da referendum u Francuskoj nije događaj koji će narušiti egzistenciju i ekonomski prosperitet EU. On je rekao da je rezultat referenduma reakcija na više političkih pitanja koji brinu francuski narod, kao što je nezaposlenost. Funkcioner Demorkatske stranke Srbije Dragan Šormaz izrazio je očekivanje da će EU nastaviti da radi po pravilima koja sada ima i dodao da ne bi bio iznenađen da referendum u Francuskoj bude ponovo organizovan i da na njemu ustav dobije pozitivnu ocenu. Neuspeh referenduma on je pripisao strahu zbog proširenja EU. "To je strah zbog proširenja EU, između ostalog što smo i mi kandidati i neke zemlje, ali pre svega što je Turska jedan od kandidata", kazao je Šormaz. Poslanik Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković ocenio je da je rezultat referenduma ozbiljno upozorenje Parizu, ali i Briselu. Prema njegovim rečima, situacija u Francuskoj liči na raspad političkog sistema jer su i vladajuće i opozicione partije pozvale birače da glasaju za evropski ustav. Funkcioner G17 plus Ksenija Milivojević rekla je da su na rezultat referenduma ozbiljno uticali unutrašnji razlozi ali i strah od velikih migracionih talasa i ulaska Turske u EU. SCG , kao zemlji koja pretenduje na članstvo, ne koristi bilo kakva kriza u EU, dodala je Milivoejvićeva. |
|
Odbijanje Evropskog Ustava bez uticaja na pridruživanje SCG
Odbijanje građana Francuske da na referendumu prihvate Ugovor o evropskom ustavu neće uticati na proces pridruživanja Sbije i Crne Gore Evropskoj Uniji (EU), saopšteno je danas iz Kacelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije. Kancelarija je uverena da će pregovori sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju započeti, kako je najavio komesar za proširenje EU Oli Ren, u oktobru ove godine. Saopšteno je da je Kancelarija pokrenula proces osnivanja radnih grupa Vlade Srbije koje bi trebalo da izrade pregovaračke pozicije Srbije za predstojeće pregovore do sredine avgusta, dodaje se u saopštenju. Kancelarija za pridruživanje je istakla da neuspešan referendum ne znači kraj ideje o ujedinjenom kontinentu, i da nikako neće značiti raspad Evropske unije dodajući da "ovo nije prvi put da se EU suočava sa krizom". "EU je uspešno prebrodila sve dosadašnje krize i dokazala se kao forum u okviru kojeg evropske nacije, kroz saradnju i stalni dijalog, grade i štite vlastite vrednosti među kojima je svakako najvažniji mir u Evropi", navodi se u saopštenju. Kancelarija za pridruživanje EU je podsetila da je prilikom usvajanja Ugovora o EU početkom 90-ih prouzrokovana kriza usled neprihvatanja tog ugovora od strane građana Danske i Irske. Kriza je prevaziđena ponovnim održavanjem referenduma. EU će nastaviti da funkcioniše na osnovama važećih Ugovora o EU i Ugovora o evropskoj zajednici (u skladu sa izmenama usvojenim u Nici 2000. godine), naglašeno je u saopštenju. |
|
Širak će se sutra obratiti Francuzima
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) sutra će, posle propalog referenduma o ustavu EU, saopštiti svoju "odluku o vladi" Francuske i obratiti se građanima te zemlje posredstvom nacionalne televizije, javile su agencije. Kako je saopštilo francusko predsedništvo, Širak će se građanima obratiti sutra u večernjim satima. Posle jutrošnjeg sastanka sa Širakom, premijer Žan-Pjer Rafaren je, na pitanje o svojoj eventualnoj ostavci, izjavio da će "biti novih razvoja" još danas ili sutra. Šef vladajuće francuske partije, desničarskog UMP-a i mogući naslednik Rafarena, Nikola Sarkozi takođe se danas sastao sa Širakom, kako bi razmotrili posledice francuskog odbijanja ustava Evropske unije. Prema neimenovanim izvorima, na koje se poziva Frans-pres, Sarkozi je proveo više od jednog sata kod Širaka. Širak je u nedelju uveče obećao da će u narednim danima doneti odluku o vladi i prioritetima njenog delovanja, pošto je na referendumu "ne" odnelo pobedu sa 55 odsto glasova. |
|
Holanđani sve više protiv ustava EU
Protiv ustava EU glasalo bi 59 odsto birača u Holandiji, što je za dva procenta više u odnosu na prošlu subotu, pokazalo je danas objavljeno istraživanje agencije Moris de Hond. Broj protivnika ustava EU u Holandiji porastao je posle francuskog odbacivanja tog dokumenta na referendumu. Do referenduma u Francuskoj, na osnovu ranije sprovedenog istraživanja, broj pristalica ustava u Holandiji je rastao. "Skorašnji porast pristalica ustava u Holandiji zaustavljen je zbog rezultata referenduma u Francuskoj. Šansa da će većina glasati za ustav u sredu sada je jako mala", navodi se u saopštenju De Honda. Rezultati istraživanja sugerišu da će i izlaznost verovatno biti manja zbog francuskog referenduma, ali bi ipak mogla da dosegne 50 procenata, jer je samo 15 odsto ispitanih reklo da sada nema više svrhe izlaziti na referendum. Agencija navodi da bi, u slučaju da izlaznost bude mala, procenat glasova protiv ustava mogao čak da pređe 60 procenata. Holanđani u sredu, 1. juna, izlaze na referendum o ustavu EU. Da bi ustav stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuju sve zemlje članice EU. Građani Francuske u nedelju su se izjasnili prtoiv ustava EU. |
|
Solana: Teškoće s ustavom bez posledica po zapadni Balkan
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas da teškoće s usvajanjem ustava EU ne bi trebalo da imaju posledica po proces stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana evropskim strukturama. Solana je izrazio uverenje da će obaveze koje su šefovi država i vlada EU preuzeli na samitu u Solunu, 2003. godine biti sprovedene, kao i usvajanje mehanizma stabilizacije i pridruživanja, koji je već stavljen u pogon sa državama zapadnog Balkana. "Ja, prema tome, mislim da ću nastaviti da radim sa zapadnobalkanskim zemljama sa ciljem da se okonča proces stabilizacije i pridruživanja. A to je ključ koji otvara vrata EU. Ali sad nije trenutak da se o tome govori, bar verovatno ne danas", rekao je visoki prdstavnik EU novinarima u Briselu. "Sada je vreme da se i dalje radi s istom voljom i snagom sa zemljama tog regiona", rekao je on i naglasio da će EU "nastaviti da odlučno deluje kao nosilac međunarodnih događaja". Ustav, o kojem se izjašnjavaju članice EU, dodao je Solana, ima za cilj da EU učini delotvornijom, sa bržim načinom odlučivanja, ali se to ne odnosi direktno na njene veze sa svetom. Jer, naglasio je Solana, Evropska unija je već nosilac svetskih zbivanja, za to već ima instrumente za delovanje i nastaviće da to čini. "U svakom slučaju, šta će konačno biti s ustavom znaćemo tek krajem 2006. i do tada mogu čvrsto da obećam da ćemo nastaviti da radimo 24 sata dnevno sa istom snagom i odlučnošću kao i dosad". Na pitanje kakve će posledice za približavanje Srbije i Crne Gore i zapadnog Balkana EU imati odbijanje evropskog ustava na referendumu u Francuskoj, zvaničnici u Evropskoj komisiji u Briselu rekli su da je to sad odmah nemoguće reći. Oni su dodali da je jasno da će Evropa i njene institucije - političke i ekonomske, neko vreme biti usporene, ili bar pod pritiskom neizvesne evropske budućnosti. To bi, smatraju zvaničnici Evropske komisije zaduženi za saradnju sa SCG , moglo imati nekog opipljivijeg nepovoljnog učinka više kad su u pitanju zemlje kandidati za članstvo. Kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori, funkcioneri u Evropskoj komisiji smatraju da Beograd i Podgorica odnedavno imaju više izgleda da se brže uključe u evropske strukture. Oni su naglasili da će biti potrebno dosta godina kako bi se sproveo ceo proces temeljitih demokratskih, političkih i ekonomskih reformi koje moraju biti usklađene s evropskim standardima. To je i uslov da Srbija i Crna Gora privuku strani kapital, ožive privredu i dovedu je do nivoa konkuretnosti s partnerima unutar EU. Dakle, za to je potrebno dosta vremena, a dotle će se i stvari unutar Evropske unije srediti, rekli su funkcioneri. |
|
Čelnici EU: Evropa ide dalje
Zemlje Evropske unije će nastaviti ratifikaciju ustava EU, a šefovi država i vlada EU će 16.i 17.juna razmotriti posledice odbijanja evropskog ustava na referendumu u Francuskoj, izjavio je večeras predsedavajući EU, luksemburški premijer, Žan-Klod Junker. Junker, predsednik Evropskog parlamenta Žozep Borel i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, saopštili su da žale zbog odluke Francuza, ali su poručili da "Evropa ide dalje i da ustanove potpuno deluju". "Evropa je već prolazila kroz teške trenutke i uvek je znala da iz njih izađe ojačana, bolja nego ranije, spremna da se suoči sa svojim izazovima i odgovornostima", naglasili su u zajedničkoj izjavi čelnici EU. Oni su podvukli da žale zato što je evropski ustav odbijen "u zemlji članici koja je pedeset godina jedna od pokretačkih snaga izgradnje naše zajedničke budućnosti". Junker, Borel i Barozo su naglasili da nastavljaju da veruju da je "odgovor u evropskoj ravni i dalje najbolji i najdelotvorniji u kontekstu ubrzane mondijalizacije". "Svesni smo teškoća, ali imamo poverenja da ćemo ponovo naći načine da obezbedimo napredak Evropske unije", poručili su rukovodioci ključnih evropskih ustanova. Rezultati referenduma zahtevaju pre svega duboku analizu francuskih vlasti, dodali su oni, podvukavši da će, "kad bude vreme i evropske institucije morati da razmisle o ishodu sveukupnog procesa ratifikacije ustava". Junker, Borel i Barozo predočili su da je praktično polovina žitelja Evropske unije - 49 odsto, u devet zemalja već prihvatila zajednički ustav, a da druga polovina još nije imala priliko da to učini. Oni su ocenili da zbog toga evropske institucije, isto kao nacionalne vlade, političke partije, socijalni partneri, civilno društvo, svi zajedno moraju "mnogo više doprineti razumevanju tog projekta (ustava)" među evropskim građanima. Izvori EU su uoči referenduma u Francuskoj, a imajući u vidu da bi i Holanđani, u sredu, lako mogli na referendumu da odbace ustav EU, stavili do znanja da se razmišlja i o mogućnosti da se, uz eventualne dopune, omogući da zemlje koje su odbile ustav, ponovo o njemu glasaju, ali tek pošto se postupak ratifikacije okonča u svim državama-članicama, u novembru 2006. godine. |
|
Zvanični rezultati: Francuzi odbacili ustav EU
Francuzi su, na osnovu delimičnih zvaničnih rezultata, odbacili danas na referendumu ustav EU, javljaju agencije. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je večeras da je do sada prebrojano 83 odsto glasova i da je 67,26 odsto birača glasalo protiv a 42,74 odsto za evropski ustav. Francuski predsednik Žak Širak potvrdio je večeras, u kratkom obraćanju naciji, da je Francuska odbacila ustav i rekao da će proces ratifikacije sporazuma biti nastavjen u drugim zemljama EU. Lider desnice Žan Mari Le Pen pozvao je Širaka da podnese ostavku. Širak je pre referenduma rekao da neće podnostiti ostavku bez obzira na ishod glasanja. Le Pen je pozvao Širaka da "snosi posledice". Francuski ministar spoljnih poslova Mišel Barnije rekao je da je razočaran rezultatom referenduma. "Ovo je test za našu zemlju jer, a ovo sam rekao i pre referenduma, biće teže i biće teško za zemlju da odbrani svoje interese ... Moramo da se ujedinimo jer je osoba koja će braniti naše interese, ideje i održati cilj da Evropa nije samo veliko tržište - predsednik", rekao je on. Francuska ministarka odbrane Mišel Alio Mari rekla je da je negativan ishod referenduma "poraz za Evropu i poraz za Francusku". Rumunski predsednik Trajan Basesku ocenio je da sada stvari treba posmatrati mirno i bez plakanja ili depresije. "Rumunija ima sporazum o priključivanju. Kada Rumunija ispuni svoje obaveze, onda neće biti prepreka za njen ulazak u Uniju 1. januara 2007. ... (referendum) nema praktično nikakvog uticaja na integraciju Rumunije u EU", rekao je Basesku. Negativan ishod referenduma u Francuskoj kogao bi pogubno da utiče na ustav EU. Da bi ustav EU bio usvojen, potrebno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica EU. Zvaničnici EU rekli su da će, čak i ako Francuska odbaci ustav, napori da ga druge zemlje ratifikuju biti nastavljeni. Zvaničnici su dosta nejasno komentarisali negativan ishod referenduma u Francuskoj i eventualne pregovore o dokumentu ili ponavljanje glasanja. |
|
Širak: Odbacivanje Ustava EU otežaće odbranu interesa
Francuski predsednik Žak Širak izjavio je večeras da prihvata "suverenu odluku" Francuza da odbace ustav EU, ali je upozorio da će ishod današnjeg referenduma otežati odbranu Francuskih interesa u EU, prenose agencije. Francuska ostaje u EU, ali "odluka Francuske otežava odbranu naših interesa u Evropi", rekao je Širak u kratkom televizijskom obraćanju naciji, pošto su francuski birači danas na referendumu odbacili ustav EU. "Proces ratifikacije je u toku u svim zemljama Unije. Devet zemalja već je prihvatilo ustav. Naši drugi partneri tek treba da se izjasne", rekao je Širak i dodao da će EU "nastaviti da funkcioniše na osnovu trenutnih sporazuma". Širak je najavio i da će "u narednih nekoliko dana" saopštili odluku o vladi i njenim prioritetima. Na osnovu 83 odsto do sada prebrojanih glasova, 57,26 odsto birača glasalo je protiv, a 42,74 odsto za evropski ustav. Negativan ishod referenduma u Francuskoj mogao bi pogubno da utiče na ustav EU. Da bi ustav EU bio usvojen, potrebno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica EU. Zvaničnici EU rekli su da će, čak i ako Francuska odbaci ustav, napori da ga druge zemlje ratifikuju biti nastavljeni. Zvaničnici su dosta nejasno komentarisali negativan ishod referenduma u Francuskoj i eventualne pregovore o dokumentu ili ponavljanje glasanja. |
|
Završna javna rasprava o Nacrtu nacionalne strategije za EU
Nacrt nacionalne strategije Srbije za pristupanje državne zajednice Evropskoj uniji (EU), koji obuhvata period do 2012. godine, trebalo bi da bude razmotren za dve nedelje na Savetu za evropske integracije, a potom upućen Skupštini Srbije, najavljeno je danas na završnoj javnoj raspravi o tom dokumentu. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus rekao je da Nacrt strategije ne nudi ništa novo, ali predstavlja novinu kao zaokružena celina svega što je potrebno uraditi u procesu pridruživanja EU, a podrazumeva viziju, preuzete političke obaveze vlade i konsenzus. "Zna se šta su standardi EU, ali postoji i široki prostor za naše autorstvo - kako da dođemo do tog cilja", rekao je Labus i kao primer naveo princip dvostrukog koloseka. Posle usvajanja strategije, neophodan je i akcioni plan, koji će sadržati redosled poteza i vremenske odrednice, rekao je Labus, ističući važnost usvajanja novih, sa evropskim standardima usklađenih zakona, ali i značaj njihove primene i obezbeđivanja funkcionalnosti institucija. Ističući i neophodnost promene odnosa države s pojedincem i privredom, on je naveo da "mnogi još veruju da je državna privreda bolja od privatne i da država treba da zameni pojedinca", što znači da još nema spremnosti za neophodnu konkurenciju. Labus je naglasio da priključenje EU "nije samo posao vlade, već celog društva", dodajući da vlada zato i želi da uspostavi suštinski konsenzus, koji "neće biti samo na papiru, već će se ogledati i u svakodnevnom ponašanju". Koordinatorka izrade Nacrta nacionalne strategije Milica Delević-Đilas ocenila je da je konsenzus u stručnoj javnosti praktično već postignut u procesu izrade tog dokumenta. U raspravi je naglašena potreba usvajanja novog ustava Srbije, nastavak i jačanje borbe protiv korupcije, povećanje stručnih službi parlamenta, kao i jačanje parlamentarne kontrole rada vlade. Prvu verziju Nacrta nacionalne strategije uradio je autorski tim izabran na konkursu, druga je rezultat primedbi ministarstava i niza javnih rasprava, a treća je sačinjena nakon tehničke redakcije vladine Kancelarije za pridruživanje EU, koja je organizovala i završnu javnu raspravu u Centru "Sava". |
|
Poziv GSS Francuzima da podrže Ustav EU
Građanski savez Srbije (GSS) pozvaće sutra građane Francuske, akcijom u centru Beograda, da podrže na referendumu ustav Evropske unije (EU) i time otvore put i ulasku zemalja zapadnog Balkana u EU. Akcija će biti održana u podne ispred Francuskog kulturnog centra, na uglu ulica Zmaj Jovine i Knez Mihailove, najavio je gradski odbor GŠ. "Pošto nismo u stanju da svojim glasom podržimo ovaj ogromni korak ka uspostavljanju još snažnije EU, pozvaćemo građane Francuske da to učine i za nas", naveo je GŠ. Istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, uoči sutrašnjeg referenduma o Ustavu EU, pokazuju da je većina građana protiv tog evropskog dokumenta. Da bi Ustav EU stupio na snagu, neophodno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica EU. |
|
Pet razloga za i protiv Ustava EU
Britanska agencija Rojters objavila je danas argumente Francuza protivnika i pristalica usvajanja Ustava Evropske unije (EU) pred sutrašnji referendum. Pet razloga pristalica Ustava EU - - Ustav će povećati uticaj EU u svetu, ojačati bezbednosnu i spoljnu politiku Unije. Očekuje se formiranje Ministarstva inostranih poslova EU. - Ustav će zameniti izborna pravila i olakšaće proširenje EU. Neke odluke će se donositi i glasanjem. - Ustav će ojačati socijalnu politiku kao što su pitanja zapošljavanja i jednakosti između polova. - Ustav predstavlja najbolje kompromisno rešenje posle dugih pregovora. Bolje rešenje se ne može pronaći i o dokumentu se ne može ponovo pregovarati. - Ustav će ojačati glasačku moć Francuske u okviru EU. Pet razloga protivnika Ustava EU - - Ustav propagira "ultra-liberalni" model privrede, što će tržišna pitanja staviti ispred socijalnih. Ne štiti dovoljno zaposlene. - Na polju bezbednosti, Ustav će učiniti da će EU biti zavisna od NATO i shodno tome i od SAD. - Uticaj Francuske će se smanjiti unutar EU pošto se nadležnosti više prenose na Brisel. - Ustav otvara put ka primanju Turske u EU. - Ustav je težak za čitanje i razumevanje, a moglo se pregovarati o boljem dokumentu koji više uzima u obzir socijalna pitanja. Francusko "ne" na referendumu bi moglo da otvori put kad mudrijoj debati o zaslugama i ciljevima EU. |
|
Negativno opredeljenje Francuza uticaće na Holanđane
Ako Francuzi sutra na referendumu kažu "ne" evropskom ustavu, to će se negativno odraziti i na ishod referenduma koji će se u sredu održati u Holandiji, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. Prema anketi instituta Moris de Hond, čiji su rezultati danas objavljeni, 57 odsto Holanđana je protiv evropskog ustava, dok ga 43 odsto podržava. Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovedeno za potrebe holandske javne televizije, pokazalo je i da bi, ako se Francuzi sutra izjasne protiv ustava, stopa Holanđana koji se protive ustavu mogla kroz tri dana da se popne na 60 odsto. Prema istoj anketi, ako Francuzi na referendumu podrže ustav, to se neće odraziti na ishod holandskog referenduma. Referendum o evropskom ustavu u Holandiji neće biti obavezujuć za vlasti, ali su glavne parlamentarne grupe saopštile da bi njegov ishod trebalo uzeti u obzir, ukoliko odziv građana bude veći od 30 odsto. |
|
Širakovo poslednje ubedjivanje uoči referenduma
Obraćanjem naciji danas popodne, francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) učiniće poslednji pokušaj da ubedi svoje gradjane da na predstojećem referendumu o evropskom ustavu zaokruže "da". Francusko "ne" na izjašnjavanju u nedelju, 29.maja, a potom i verovatno negativno glasanje Holandjana (1.juna) moglo bi, bar privremeno, da uništi osnovni cilj donošenja evropskog ustava, bližu integraciju 25 članica Evropske unije. Evropski ustav do sada je ratifikovalo osam članica Evropske unije, a da bi taj najviši zakonski akt stupio na snagu, potrebno je da ga ratifikuju sve članice Unije, što predstojeći referendumi u Francuskoj i Holandiji dovode u sumnju. Ustav su do sada ratifikovale Španija putem referenduma, Litvanija, Madjarska, Grčka, Italija, Slovačka i Slovenija su to učinile u parlamentu, kao i Austrija koja je juče okončala proceduru ratifikacije, usvajanjem ustava u gornjem domu parlamenta. Ustav je usvojio 12.maja i nemački Bundestag, dok će gornji dom nemačkog parlamenta odlučivati o tom dokumentu 27. maja. O evropskom ustavu bi trebalo da se do kraja meseca izjasni i belgijski parlament. Austrija je odbacila zahteve ekstremne desnice za izjašnjavanje na referendumu, dok je austrijski kancelar Volfgang Šisel u više navrata ponovio da bi prihvatio održavanje samo jedinstvenog referenduma u celoj EU. Donji dom austrijskog parlamenta je usvojio ustav jednoglasno 11. maja. Debata u Francuskoj o sporazumu o ustavu EU, koja sada ulazi u poslednje dane, ispunjena je strahovanjima za identitet i budućnost zemlje. Kampanju za referendum, sa vrlo malo preterivanja, mnogi porede sa aferom Drajfus, koja je krajem 19. veka podelila Francusku. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je konstantno oko 54 odsto gradjana protiv evropskog ustava, iako je svaki peti Francuz i dalje neodlučan oko toga da li u nedelju da kaže "da" ili "ne" ustavu. Tabor protivnika ustava EU vodi i u Holandiji, gde je referendum zakazan za 1. juni, što povećava verovatnoću da će obe zemlje odbaciti evropsku povelju i izazvati krizu poverenja u EU, odložiti dalju integraciju i poremetiti finansijska tržišta. Francuski premijer Žan Pjer Rafaren odbacio je mogućnost održavanja drugog referenduma o evropskom ustavu, ukoliko ga birači ne prihvate u nedelju. Holandski analitičari tvrde da bi holandski parlament mogao da ne uvaži ishod referenduma i da sam odluči o ustavu, kao i da bi u Holandiji mogao biti organizovan novi referendum 2006. godine. I u Francuskoj i u Holandiji, zvaničnici insistiraju da predstojeći referendumi nisu test o popularnosti vlade, a proteklih dana učestala su upozorenja holandskih, francuskih, kao i evropskih zvaničnika na posledice odbijanja ustava. Novi evropski ustav još treba da ratifikuju Kipar, Estonija, Finska, Letonija, Malta i Švedska koji će to učiniti u parlamentima, dok će se o ustavu na referendumu izjašnjavati gradjani Luksemburga, Danske, Irske, Poljske, Portugalije i Velike Britanije. Češka još nije odlučila da li će se o ustavu odlučiti na referendumu ili glasanjem u parlamentu. Lideri EU su potpisali sporazum o evropskom ustav u oktobru prošle godine u Rimu i on bi trebalo da stupi na snagu u novembru 2007. godine, ukoliko ga ratifikuju sve članice EU, kao i Evropski parlament. |
|
Popović: Sredstva EU za projekte i olakšice za vize
Evropska unija je prihvatila osam naučno-tehničkih projekata u kojima učestvuju srpski naučnici, a potvrdjeno je da će Srbija biti uključena i u nove projekte EU, izjavio je danas u Briselu srpski ministar za nauku, tehnologiju i zaštitu prirodne sredine Aleksandar Popović. Osam prihvaćenih projekata vredno je tri miliona evra, a novi projekti u koje će Srbija biti uključena su s fondom od četiri miliona evra, kazao je on. Srpski ministar se sastao za zvaničnicima u Evropskoj komisiji i saopštio da je dobijeno "čvrsto obećanje" da će u junu biti usvojena direktiva o uvodjenju posebnih šengenskih viza za naučnike iz Srbije i Crne Gore i drugih država zapadnog Balkana. Popović se sastao s komesarom za nauku i tehnologiju Janezom Potočnikom i komesarom za zaštitu životne sredine Kostasom Dimasom. On je rekao da je dogovoreno da se istraživači van Evropske unije, uključujući Srbiju, pozovu da udju u konzorcijume za projekte da bi se iskoristila zamašna sredstva koja su posebno izdvojena za zemlje izvan EU, a koja uglavnom nisu potrošena. Komesar Potočnik bi uskoro trebalo da poseti SCG , a prilika za to bi mogla biti sastanak ministara za nauku i tehnologiju balkanskih zemalja, koji će se u septembru održati u Beogradu. Popović je preneo da su zvaničnici Evropske komisije dali povoljnu ocenu za usvojene zakone i projekte zakona u zaštiti prirodne sredine u Srbiji i obećana je i konkretna pomoć Evropske unije. U tome je, prema rečima srpskog ministra, jako važno obezbediti i obuku kadrova u zakonodavstvu. Na sastancima s čelnim funkcionerima Evropske komisije su razmotreni krupni problemi otpada, imajući u vidu da je srpska vlada krenula u ostvarivanje nacionalnog programa izgradnje 27 regionalnih deponija. Popović je objasnio da Srbija za to nema dovoljno sredstava i da je zato razgovarano o pomoći koju bi mogla dati Evropska unija. Takodje je razgovarano i o izgradnji deponija za preradu opasnog otpada, koje u Srbiji uopšte i ne postoje, a na čemu već radi srpska vlada. Srpski ministar je sagovornicima u Evropskoj komisiji ukazao i na potrebnu važnu pomoć EU u uspostavljanju celovitog sistema stalnog nadzora i praćenja kvaliteta vode, vazduha i svega od bitne važnosti za zdravu prirodnu sredinu u Srbiji. |
|
Predstavljanje Nacrta strategije za pristupanje EU
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus predstaviće na stručnoj raspravi u subotu u Centru "Sava" Nacrt nacionalne strategije Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore (SCG) Evropskoj uniji. Strategiju će predstaviti i sekeretar Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniju Vlade Srbije Tanja Miščević i specijalni savetnik u toj kancelariji Milica Delević Djilas. U saopštenju vladine kancelarije navodi se da će taj skup biti poslednji pred izradu konačne verzije Nacrta, a deo je širokog procesa konsultacija u kome su učestvovali domaći i strani stručnjaci i predstavnici državne administracije Srbije i SCG . Predvidjeno je da na skupu učestvuju i predstavnici delegacije Evropske komisije u SCG , Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Programa UN za razvoj, Evropske agencije za rekonstrukciju, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i predstavnici ambasada i donatari projekta izrade tog nacrta, stoji u saopštenju. Navodi se da je poziv upućen i kabinetima predsednika Srbije i predsednika Skupštine Srbije Borisa Tadića i Predraga Markovića, skupštinskim odborima za evropske integracije i spoljne poslove i nekim nevladinim organizacijama. Subotnji skup organizuje vladina kancelarija za pridruživanje EU. |
|
Širak apelovao na Francuze da glasaju za ustav EU
Predsednik Francuske Žak Širak uputio je danas poslednji, dramatičan poziv Francuzima da podrže prvi ustav Evropske unije, jer bi njegovo odbijanje bilo shvaćeno i kao francusko odbijanje Evrope. "Evropljani bi odbijanje ustava videli i kao 'ne' Evropi", rekao je Širak u televizijskom obraćanju naciji iz predsedničke Jelisejske palate, koje je u Francuskoj predstavljeno i kao poslednje obraćanje pred referendum, 29. maja. On je glasačima poručio da je u pitanju "njihova, ali i budućnost njihove dece". "U nedelju će svi imati deo sudbine Francuske u svojim rukama", rekao je Širak. Francuski predsednije je istakao i da birači ne treba da referendum o ustavu EU pretvore u glasanje koje će kazniti sadašnju vladu. "Odluka koja je pred nama, daleko je od tradicionalnih političkih podela", izjavio je Širak. On je rekao i da je Evropi neophodna "prava snaga", kako bi mogla da parira ekonomijama Sjedninjenih Američkih Država, Japana i Kine. Nema nikakvih naknadnih pregovora ako se ustav odbaci, rekao je Širak u poslednjem pokušaju da promeni stav javnog mnjenja, čija je većina protiv ustava EU. Dva najnovija istraživanja, objavljena danas, pokazuju da se broj protivnika ustava u Francuskoj popeo na 55 procenata. Da bi ustav Evropske unije stupio na snagu, neophodno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica EU. |
|
Stratford: Neminovnost evropskih ustavnih kompromisa
Francuska će glasati o nacrtu novog evropskog ustava 29. maja. Svih 25 država članica moraju da ratifikuju ustav da bi stupio na snagu. Izgledi da se to desi su prilično mršavi u svakom slučaju. A sad, izgleda da referendum u Francuskom može da propadne. Da li će se to zaista desiti, kaže danas teksaška agencija za strateške studije Stratfor, je manje važno od činjenice da je Francuska motor iza evropskog ujedinjenja. Pa, ako je usvajanje ustava u Francuskoj u sumnji, tešto je zamisliti kako ustav može da prođe u mnogim ostalim evropskim državama. Drugim rečima, ako je ujedinjenje pod znakom pitanja u Francuskoj, onda evopski ustav neće proći u sadašnjem obliku, ako upšte prođe. To je dramatičan preokret u Evropi. Tokom devedesetih godina, rađanje transnacionalne evropske države je izgledalo kao unapred jasan zaključak. Uvođenje evra činilo je da to izgleda neminovno. Nije imalo mnogo smisla imati evropski novac bez evropske države - bilo bi to nositi kravatu bez košulje. Stoga je izgledalo da će, pošto je deo Evrope prihvatio evro relativno lako, prihvatanje ustava biti još lakše. Ali, postoji velika razlika u načinu na koji politički sitemi rade u vreme relativnog prosperiteta i u vreme oskudica. Ono što je prihvatljivo kada je privreda jaka, postaje manje prihvatljivo - ili neprihvatljivo - kada je ekonomija slaba. To ne znači da je osnovno pitanje ekonomsko. Glavna prepreka evropskom ustavu u Francuskoj i drugde je politička i društvena - reč je o nespremnosti da se napusti suverenitet. Ova osetljivost je uvek prisutna, ali ulazi u pogon kada se političke ambicije nove vlasti sudare sa teškim vremenima. Slučaj dobija dvostruko na težini kada ljudi poveruju da njihovi problemi i glasovi možda neće uticati na rad ili politiku novog političkg sistema. Ova dilema je simbolizovna u prirodi novog ustava - koji je dug 300 stranica. Ustav mora da odredi režim. Mora da definiše institucije i ogrančenja tih institucija. Mora da definiše individualna prava i, u federalnom sistemu, prava nefederalnih vlasti. Pre svega, mora da bude jednostavan i jasan. Što je složeniji, manje će mu građani verovati. Utsav od 300 stranica, samim svojim obimom, iskazuje prvi problem sa kojim se Evropa suočava. Evropskom unijom vlada birokratija čije puteve i načine građanin ne može da razume, i u koju stoga ne može da veruje. Drugi problem je što je ustav napravljen od serije zapanjujuće složenih kompromisa. Ako je američki ustavni zakon složen, za ovaj evropski se može rečhi da je van shvatanja, a kamoli debate. Glasači jednostavno ne znaju za šta glasaju. Čak i da se zalažu za principe evropskog jedinstva, niko tačno ne zna za šta se pod ovim ustavnom opredeljuju. Ovaj problem nije rešiv. Složenost je neminovna i proizilazi iz evropske realnosti i surevnjivosti među nacijama. Rezulat je ustavni kompromis vrtoglave složenosti. Evropljani će ili imati nerazumljiv ustav, ili neće imati šansu da se slože o bilo kakvom. |
|
Predsedništvo EU: Francusko „ne“ bi izazvalo katastrofu
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, upozorio je danas na "katastrofu" ukoliko Francuzi odbace ustav Evropske unije na referendumu koji će biti održan ovog vikenda. "Ukoliko Francuska u nedelju kaže 'ne', to bi bila katastrofa za Francusku, za (francuskog predsednika Žaka) Širaka i za čitav svet", rekao je Junker u intervjuu za belgijski dnevnik "Soar". Junker je upozorio da bi odbijanje imalo uticaja i na međunarodne investitore koji čekaju da posluju sa EU. "Zamislite da vodite neki posao u Teksasu, ili da ste sindikalni vođa iz Bolivije, ili da imate biznis u Šangaju i da vidite takvu Evropu... koja kaže 'ne'", rekao je luksemburški premijer. "Međunarodni posmatrači neće znati gde je Evropa krenula", kazao je Junker i dodao da je ponovno pregovaranje o tekstu ustava, ukoliko Francuzi odbace taj dokument, "nezamislivo". Junker je prošle nedelje izjavio da je nemoguće da EU nastavi projekat evropskog ustava bez Francuske koja je osnivač unije i dodao da bi francusko "ne" vratilo EU "20 godina unazad". Luksemburški premijer je priznao da bi, teoretski, bilo moguće da zemlje članice EU nastave taj poseo bez Francuske, ali je dodao da to ne vidi kao političku realnost. Najnovije ankete pokazale su da tabor protivnika ustava EU ima veću podršku nego njegove pristalice. |
|
Austrija ratifikovala Ustav EU
Gornji dom austrijskog parlamenta - Bundesrat, ratifikovao je danas, nakon što je to sredinom ovog meseca učinio i donji dom, Ustav EU. Sa tri glasa protiv, Bundesrat je prihvatio dokument, koji će stupiti na snagu kada ga budu ratifikovale sve zemlje članice EU. Pored poslanika Jona Gudenusa, koji je nedavno zbog svojih izjava morao da istupi iz Slobodarske partije (FPOe), protiv Ustava EU glasali su lider frakcije FPOe Peter Bem i, na opšte iznenađenje, poslanik "Saveza za budućnost Austrije" (BZOe) iz Koruške Roland Celot. Poslanici Narodne partije (OeVP), Socijaldemokratske stranke (SPOe) i Zelenih jednoglasno su podržali Ustav EU. Time je ovaj dokument sa 59 glasova za i tri protiv usvojen u Bundesratu. Glasanjem u Bundesratu zaključena je parlamentarna procedura ratifikacije Ustava EU u Austriji, i sada samo predsednik Hajnc Fišer treba da ga potpiše. Naime, donji dom austrijskog parlamenta ovaj dokument usvojio je sa smo jednim glasom protiv. Inače, sednica Bundesrata, koja je trebalo da se bavi gotovo isključivo Ustavom EU, bila je u znaku rasprave oko izjava poslanika Jona Gudenusa i Zigfrida Kampla u vezi sa negiranjem zločina Trećeg rajha. Naime, Kampl je dezertere Vermahta nazvao "ubicama", a Gudenus je doveo u pitanje postojanje gasnih komora. Predsednik Bundesrata Georg Pem izrazio je nadu da će ova dva poslanika podneti ostavku, čemu se se oni dugo protivili. Kampl je najavio da će krajem ovog meseca napustiti Bundesrat, dok Gudenus i dalje ne namerava da podnese ostavku, a nije želeo ni da povuče svoju izjavu. Bundesrat je na sednici krajem aprila usvojio zajedničku rezoluciju, glasovima svih partija, u kojoj se Gudenus poziva na podnošenje ostavke. |
|
Promocija ideje o evropskim integracijama u Pirotskom okrugu
Nevladina organizacija Građanska čitaonica "Pirgos" iz Pirota najavila je danas promovisanje ideje o evropskim integracijama u sve četiri opštine Pirotskog okruga, u saradnji s lokalnim partnerima. Koordinator tog projekta Dragan Mladenović rekao je na prezentaciji da će u Pirotu, Babušnici, Beloj Palanci i Dimitrovgradu, biti formirani "evro klubovi", u kojima će taj projekat biti realizovan narednih sedam meseci. Cilj tog projekta je promocija ideje o evropskim integracijama, a ciljne grupe su nevladine orgnanizacije, lokalne vlasti, škole, mediji i mladi, rekao je Mladenović. Partneri "Pirgosa" u realizaziji tog projekta su nevladine organizacije "Racio" iz Dimitrovgrada, "Đurđevdan" iz Bele Palanke i "Derekul" iz Zvonca kraj Babušnice. Projekat će biti realizovan u okviru Fonda za evropske integacije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji, pod pokroviteljstvom Evropske unije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Ideju o formiranju evro klubova podržala je i načelnik Pirotskog okruga Vesna Mijalković, ističući da je evropska integacija nacionalni interes. |
|
Policijska misija EU demantuje tvrdnje direktora policije RS
Policijska misija Evropske unije (EUPM) demantovala je danas navode iz intervjua direktora policije Republike Srpske (RS) Dragomira Andana, koji je za "Nezavisne novine" kazao da postoje terorističke grupe u BiH. "EUPM je razočarana i zabrinuta zbog činjenice da Andan u ovom intervjuu ne povlači svoje prvobitne tvrdnje o navodnom postojanju i delovanju terorističkih grupa u Bosni i Hercegovini", saopšteno je iz te misije. Ured visokog predstavnika za BiH (OHR) zatražio je od Policijske misije EU da ispita Andanove komentare i pripremi izveštaj o tome. |
|
Barozo odbacio optužbe o sukobu interesa
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) odbacio je danas kao apsurdne optužbe grupe poslanika u Evropskom parlamentu, navodeći da to što je proveo odmor na jahti svog prijatelja milijardera ne predstavlja sukob interesa. Barozo je to rekao u Evropskom parlamentu odgovarajući na zahtev za njegovu ostavku koju je podnela grupa od 77 poslanika, nezadovoljna njegovim objašnjnjem zašto je proveo letovanje na jahti grčkog bankara i brodovlasnika Sipra Latsisa. Na početku rasprave, gotovo sve političke grupe u parlamentu, od komunista do desnice, pružile su podršku Barozu. O zahtevu evroskeptika za ostavku predsednika Evropske komisije parlament će glasati na sednici u junu. "Predlog je nepošten, neopravdan, nelegalan i apsurdan", rekao je Barozo u parlamentu. On je dodao da sa Latsisem nikada nije govorio o poslovnim pitanjima i naglasio da to krstarenje nije imalo nikakve veze sa njegovim poslom. Predlog za smenu je inicirao britanski poslanik Najdžel Faridž (Nigel Farage). On je naveo da nije zadovoljan objašnjenjem koje je dao predsednik Evropske komisije o putovanju koje se desilo nesto pre nego što je Evropska komisija odobrila pomoć od 10 miliona evra Latsisovoj kompaniji. Barozo je priznao da je proveo letovanje na milijarderovoj jahti, koje bi koštalo na tržištu 20.000 evra, ali je insistirao na tome da ima pravo da odmor provodi sa porodicom i prijateljima. "Prošlog avgusta, proveo sam nedelju dana sa starim, dobrim prijateljem, na poziv zajedničkog prijatelja, na njegovoj jahti u Grčkoj. To prijateljstvo (s Latsisom) datira od pre 20 godina - to je dugogodišnje prijateljstvo. Nisam znao da postoji bilo kakva veza između tih ljudi i Komisije", rekao je on. |
|
SDP poziva na dogovor o Deklaraciji za priključenje EU
Crnogorska vladajuća Socijaldemokratska partija (SDP) pozvala je večeras sve parlamentarne stranke da "pokažu razumevanje" i doprinesu jednoglasnom usvajanju Deklaracije o evropskim integracijama u crnogorskoj skupštini. Portparol SDP -a Branislav Radulović rekao je agenciji Beta da je SDP spremna da sa ostalim strankama usaglasi jedinstven tekst deklaracije, ocenivši da je to i "politička nužnost" jer istraživanja pokazuju da evropske integracije podržava 80 odsto građana Crne Gore. Podsetivši da je parlament bio jedinstven kada je usvajana rezolucija o građanskom miru i da su stranke postigle "visok stepen saglasnosti" o Deklaraciji o zaštiti reke Tare, on je ocenio da će oni koji se izjasne protiv deklaracije o pridruživanju EU ili odbiju razgovor o jedinstvenom dokumentu "pokazati da ne vode evropsku politiku". Skupština Crne Gore sutra treba da razmatra usvajanje deklaracije o pridruživanju EU, o čemu su joj dostavljena dva predloga - jedan opozicione Socijalističke narodne partije i drugi koji su podržale vladajuće SDP i Demokratska partija socijalista (DPS), a potvrdio ga resorni skupštinski odbor. Poslanički klubovi DPS, SDP i SNP najavili su da će pre početka sednice pokušati da usaglase jedinstven tekst deklaracije, a poslanik SNP-a Srđan Milić rekao je da taj dokument neće sadržati "delove koji mogu biti politički sporni kako bi se postigao konsenzus za njeno usvajanje". Saglasnost o jednom predlogu deklaracije nije postignuta ranije, jer se SNP u svom predlogu zalaže za što hitnije integrisanje državne zajednice u EU, dok se u dokumentu koji su podržale vladajuće stranke pominje samo integracija Crne Gore u EU. |
|
Popović: Naučnici brže do viza sredinom sledeće godine
Ministar nauke i zaštite životne sredine Srbije Aleksandar Popović izrazio je danas očekivanje da će sredinom sledeće godine stupiti na snagu vizni režim koji će naučnicima iz Srbije omogućiti lakši putovanje u zemlje Evropske Unije. Nakon sastanka sa delegacijom Evropske unije za nauku i zaštitu životne sredine, Popović je agenciji Beta rekao da je u razgovoru obećano da će u junu ove godine na nivou EU biti usvojen dokument, kojim će u zemljama Šengenske zone biti uveden poseban tip viza za naučnike iz Srbije. Prema njegovim rečima, naučnici će te vize dobijati brže, lakše i na duži period. Popović je kazao da je dobijena podrška EU za dosadašnje zakonodavne aktivnosti na polju zaštite zivotne sredine u Srbiji, i to kako za donete Zakone, tako i za one na kojima se trenutno radi. Otpočeti su i razgovori o davanje materijalne pomoći Evropske unije za projekat izgradnje regionalne deponije za komunalni otpad, kazao je Popović i dodao da bi Srbija, "ako razgovori urode plodom, mogla da računa na fondove EU za te svrhe u toku 2006. godine". Evropsku delegaciju predvodili su komesar za nauku Janez Potočnik i komesar za zaštitu životne sredine Dimas Stavros. |
|
Tabor protivnika evropskog ustava ojačao u Francuskoj
Holandski premijer Jan Peter Balkenende pozvao je danas francuske i holandske glasače da podrže ustav Evropske unije, a istovremeno su u Francuskoj objavljeni rezultati anketa po kojima je tabor protivnika evropskog ustava ponovo ojačao. Anketa istraživačke grupe Ifop pokazala je da 54 odsto onih koji su odlučili kako će glasati odbacuju povelju o kojoj će se referendum održati u nedelju, što je nešto više nego u istraživanjima objavljenim juče, preneo je Rojters. Tabor protivnika ustava EU vodi i u Holandiji, gde je referendum zakazan za 1. juni, što povećava verovatnoću da će i jedna i druga zemlja odbaciti evropsku povelju i izazvati krizu poverenja u EU, odložiti dalju integraciju i poremetiti finansijska tržišta. "Naravno da ustav nije savrsen, ali je nesumnjivo korak napred ka evropskom idealu. Korak napred, korak ka Evropi koju želimo, Evropi građana", napisao je Balkenende u članku koji danas objavljuje pariski "Figaro". Holandski premijer smatra da bi povelja učinila Evropsku uniju jačom, da bi osnažila demokratiju i pomogla borbu protiv kriminala i terorizma. Odbacujući bojazni da bi ustav mogao dovesti do gubitka nacionalnog identiteta, on je rekao: "Holanđani će ostati Holanđani, Francuzi će ostati Francuzi". Francuski premijer Žan-Pjer Rafaren pridružio se pozivu holandskog kolege, ocenivši da bi odbacivanje ustava izazvalo političku krizu i da bi imalo ekonomske posledice po EU. Protivnici ustava, međutim, ne prihvataju takve tvrdnje i ističu da bi odbijanje predložene povelje dovelo do pozitivnih promena. "Ako Francuska bude rekla 'ne', Holandija i Britanija će takođe reći 'ne'. Očekujem da bi lideri EU morali da reaguju. Moraće da preduzmu mere da reše socijalnu krizu koja nam preti", rekao je Anri Emaniel iz opozicione Socijalističke partije. |
|
Anri Orleanski: Evropa ultra-liberalnog kapitala mora da umre
Počasni naslednik francuske krune Anri Orleanski, grof od Pariza i vojvoda Francuske, izjavio je da će na referendumu 29. maja glasati protiv ustava Evropske unije i "protiv nestanka Francuske". "Francuska i Francuzi trenutno preživljavaju programiranu smrt naše otadžbine i brisanje našeg identiteta", ocenio je Anri Orleanski u izjavi dostavljenoj medijima koju prenosi Frans-pres. "Neki, među kojima sam i ja, usuđuju se da ukažu na opasnost nestanka koja preti Francuskoj, jer izgleda da postoji volja da se naši koreni iskorene i da se naša istorija okonča", objasnio je grof od Pariza. Anri Orleanski je dodao da će "zbog toga, podržavajući najslabije i najnemoćnije", glasati protiv ustava EU. "Evropa ultra-liberalnog kapitala u kojoj se više ne zna šta je čije i ko o čemu odlučuje, mora umreti 29. maja", dodao je on. |
|
EUFOR obećao pomoć u borbi protiv organizovanog kriminala
Komandant EUFOR Dejvid Liki (David Leakey) izjavio je da kriminal, posebno organizovani, u BiH predstavlja veliki problem i smetnju na putu BiH ka EU integracijama. Liki je na konferenciji za novinare u Sarajevu u utorak rekao da će EUFOR podržati vlasti u BiH u borbi protiv organizovanog kriminala i podsetio da je EUFOR i do sada pomagao agencijama za provođenje zakona u BiH. Pomoć vlastima u BIH, Liki je obećao "sve dok domaće vlasti ne budu sposobne da se same bore sa problemom kriminala". "Organizovani kriminal u BiH povezan je i sa mrežama za podršku osumnjičenima za ratne zločine i sa paralelnim strukturama u organima vlasti", izjavio je Liki. On je istakao da je BiH potrebna policija s koordiniranom strukturom na državnom nivou, koja će moći da se efikasno bori protiv organizovanog kriminala. "Zato je potrebno restruktuiranje policije. Policija u BiH je efikasna i profesionalna, ali samo do određene granice. Ona sada nije jedinstvena i nema odgovarajuće koordinacije na nivou države", izjavio je Liki. Upitan, zašto međunarodne snage u BiH do sada nisu uhapsile Radovana Karadžića i Ratka Mladića, komandant EUFOR je kazao da odgovornost za hapšenje optuženih za ratne zločine prvenstveno leži na lokalnim vlastima u BiH. |
|
Cobel: Nema Sporazuma sa EU bez saradnje sa Hagom
Ambasador savezne Republike Nemačke u Srbiji i Crnoj Gori Andreas Cobel izjavio je danas da "teško može da zamisli" da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti potpisan iduće godine, ukoliko saradnja SCG sa Haškim tribunalom u potpunosti ne bude uspešno okončana. U predavanju na Univerzitetu u Kragujevcu na temu "Odlučne reforme-najbrži put Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju", Cobel je rekao da građani moraju da bude upoznati sa onim što ulazak u Evropsku uniju omogućava svakom građaninu i unapređenju njegovog standarda života. Kao glavne prednosti ulaska u Evropsku uniju Cobel je naveo prednosti poslovanja na velikom tržištu, korišćenje strukturnih fondova za unapređenje infrastrukture i mogućnosti studiranja u svim zemljama Evrope. "Samo ukoliko znamo šta nam konkretno donosi Evropa bićemo u stanju da stvorimo energiju za težak proces reformi, koji nas očekuje na putu evropskih integracija", rekao je na kraju Cobel. U izjavi za novinare nakon predavanja, Cobel je ocenio da je u proteklim mesecima došlo do "suštinskog napretka" u saradnji sa Haškim tribunalom i to zahvaljujući, pre svega, predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici. Odgovarajući na pitanje novinara o budućem statusu Kosova, Cobel je rekao da će u narednom periodu doći do sagledavanja dostignutih standarda, kako bi počeli pregovori o statusu. Naglasio je da još ne postoji spreman model za Kosovo, već da je potrebno voditi razgovore, za koje je ocenio da će biti "teški pregovori koji će se završiti jedino u kompromisu". Govoreći o zajedničkom ili odvojenom putu Srbije i Crne Gore u EU, Cobel je rekao da "postoji mogućnost da Srbija i Crna Gora idu odvojeno u EU ukoliko su se prethodno sporazumele o ukidanju državne zajednice". |
|
Zemlje EU izdvajaju više novca za borbu protiv siromaštva
Zemlje Evropske unije (EU) odlučile su da povećaju izdvajanja iz budžeta za program UN čiji je cilj da se siromaštvo u svetu do 2015. "smanji na polovinu". Za sada međutim, nije precizirano iz kojih fondova će ta pomoć biti obezbeđena. Tri zemlje, Nemačka, Italija i Portugal, izrazile su u pisanoj izjavi sumnju da će biti u mogućnosti da izdvoje sredstva za program UN zbog smanjenja nacionalnih budžeta. Ministar za razvoj Luksemburga Žan-Luj Šilc, čija zemlja predsedava EU, ocenio je današnji sporazum kao "značajan napredak i veliki korak u pravcu jačanja međunarodne solidarnosti". Prema zaključcima usvojenim na sastanku predstavnika ministarstava za razvoj 25-orice, 15 starih članica EU obavezale su se da će u zavisnosti od budžeta, do 2010, izdvajanja za razvoj ( APD ) iznositi 0,51 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda. Deset novih članica Unije, koje su se pridružile EU u maju 2004. "nastojaće da povećaju" izdvajanja za razvoj iz nacionalnih budžeta do 0,17 odsto do 2010. godine. |
|
Sutra u Tirani razgovori zvaničnika Albanije i EU
Zvaničnici Albanije i Evropske unije sastaće se ove nedelje u Tirani da bi razmotrili trgovinske odnose u okviru pregovora za potpisivanje sporazuma koji će Albaniju približiti evropskom bloku, saopštilo je danas Ministarstvo za evropske integracije u Tirani. Razgovori koji će se u albanskoj prestonici održati sutra i prekosutra verovatno će se fokusirati na trgovinske odnose sa EU, albansku privredu i usklađivanje zakona sa propisima Unije, javio je AP. Teme će takođe biti, kako se očekuje, infrastruktura u Albaniji, reforma zakonodavstva i javne administracije. Zvaničnici iz Tirane i Brisela razmotriće i pripreme za albanske parlamentarne izbore u julu, od čijeg će uspeha zavisiti i dalje približavanje EU. Redovni pregovori, koji su započeli 2003, treba da pripreme Albaniju i Uniju za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji se smatra prvim korakom ka mogućem članstvu u evropskom bloku. Albanski zvaničnici su izrazili nadu da će sporazum potpisati posle izbora, za koje su predstavnici EU upozorili da očekuju da budu slobodni i fer. |
|
Novi šef Evropola preuzeo funkciju
Novi šef evropske policija, Evropola, nemački veteran policije Maks-Peter Racel preuzeo je danas dužnost čime je okončan jednogodišnji spor između tri države koje su pretendovale na tu funkciju. Racel je preuzeo kontrolu nad evropskom policijom čiji je osnovni zadatak borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i nadgledanje integracije snaga bezbednosti novih članica koje su se Uniji pridružile prošle godine. Nove članice omogućiće značajniji uvid u kontrolu trgovine ljudima i narkoticima, kao i švercu, koji u najvećoj meri vode poreklo iz zemalja Balkana. Racel je izjavio da su se nove članice vrlo lako integrisale u sistem Europola, jer su u Hag slale oficire za vezu i pre nego što su njihove zemlje postale članice EU. "Te zemlje imaju dobru stručnost, pre svega u oblasti organizovanog kriminala u Istočnoj Evropi, tako da smo dobili zaista vrednu pomoć", rekao je on. Novi šef Evropola, 54-godišnji Racel imenovan je na tu funkciju 16. aprila sa četvorogodišnjim mandatom. Njegovo imenovanje osporila je Francuska koja je na to mesto želela da kandiduje Žila Leklera, jednog od bivših pomoćnika direktora Evropola koji trenutno vodi jedinicu za antiterorističku koordinaciju u francuskoj policiji. |
|
Rafaren: Neće biti drugog referenduma o evropskom ustavu
Francuski premijer Žan Pjer Rafaren odbacio je večeras mogućnost održavanja drugog referenduma o evropskom ustavu, ukoliko ga birači ne prihvate na prvom referendumu zakazanom za nedelju. "Ne mislim da je traženje drugog referenduma nešto što Francuska može da prihvati", rekao je on televiziji Bi-Bi-Si ( BBC ). Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će francuski glasači odbaciti evropski ustav, čiji je cilj da uskladi donošenje odluka u Evropskoj uniji posle proširenja na 25 članica prošle godine. "Francuska ne govori jedan dan 'da', a drugi dan 'ne'. Francuska će se izjasniti, izjasniće se jednom, neće biti drugog kruga niti druge šanse. Kada je jednom nešto rekla (Francuska), njena poruka je jasna", rekao je on. Francuski premijer je odbio da razgovora o raspisivanju drugog referenduma, iako postoji pretnja da ukoliko francuski glasači tesnom većinom odbace dokument, a sve druge zemlje članice EU kasnije prihvate ustav, on ne bude usvojen. "U francuskoj demokratiji ne postoji takva stvar, kao što je 'malo da' i 'malo ne'. Ili je 'da', ili je 'ne'", rekao je Rafaren. Rafaren je izbegao da odgovori na pitanja o njegovoj budućnosti ukoliko glasači odbiju ustav. Nedeljno glasanje nije test o popularnosti vlade i predsednik Žak Širak će odlučiti kako želi da uobliči vladu do kraja svog petogodišnjeg mandata, rekao je Rafaren. |
|
Više zemalja EU formirale borbene grupe za brza dejstva
Francuska, Nemačka i Španija formirale su danas borbenu grupu za brzo reagovanje, jednu od najmanje 12 grupa koje će omogućiti Evropskoj uniji da uputi mirovne snage u krizna područja u svetu u roku od najviše 10 dana. Na marginama sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane Evropske unije, Nemačka je, takođe, formirala borbenu grupu sa Poljskom, Slovačkom, Estonijom i Litvanijom. Kasnije danas, Švedska, Finska i Estonija formiraće jednu borbenu grupu sa Norveškom, koja nije članica EU, ali je članica NATO. Borbene grupe koje imaju po 1.500 vojnika, ključni su element u naporima zapadne Evrope da interveniše u vojnim krizama širom sveta. Četiri borbene grupe postoje već od ranije, a očekuje se da će do kraja 2008. godine najmanje 12 grupa biti operativno. Dogovor Francuske, Nemačke i Španije o borbenoj grupi "odslikava zajedničku spremnost" tri zemlje da "bez odlaganja deluju u kriznim područjima kako bi se sprečilo opšte širenje sukoba", rekla je francuska ministarka odbrane Mišel Alio-Mari (Mi ch ele Alliot-Marie). Ona je dodala da EU želi da razvije "snažne i autonomne" kapacitete za mirovne operacije. Evropske borbene grupe će tesno sarađivati sa NATO u cilju usklađivanja njihovog razvoja sa razvojem snaga za brzo reagovanje Alijanse. |
|
Holandska vlada nije ugrožena ako se ne izglasa ustav EU
Budućnost holandske vlade ne zavisi od ishoda referenduma o ustavu Evropske unije, izjavio je danas medijima holandski premijer Žan Peter Balkenende. On je rekao Radiju 1 da glasanje o ustavu, koje će se održati sledeće nedelje, nema nikakve veze sa njegovim kabinetom, i istakao široku podršku koju ustav ima u parlamentu. Istraživanja javnog mnjenja, koja su objavljena prošlog vikenda, pokazuju da je više od 60 odsto Holanđana protiv ustava EU. Šef diplomatije Holandije Ben Bot izjavio je listu "Folkskrant" ("Volkskrant"), u intervjuu objavljenom danas, da ne može da objasni takvu opredeljenost biračkog tela. "Pitanja koja se vezuju za ustav nemaju nikakve veze sa njim. Ljudi slušaju pažljivo argumente protiv, koji su vrlo jednostavni", rekao je Bot. On je, kao primer takvih pitanja, naveo ulazak Turske u EU i evropsku monetu, evro, koja su postala dominantna u raspravama o ustavu, iako nemaju veze sa njim. U međuvremenu, protivnici evropskog ustava preduzeli su zakonske mere protiv vlade zbog izdvajanja gotovo četiri i po miliona dolara za kampanju podrške ustavu. Danas su izdali i saopštenje u kojem se navodi da je korišćenje novca poreskih obveznika za takvu kampanju kršenje zakona o referendumu, po kojem bi obe strane trebalo da dobiju pođednaka novčana sredstva. Protivnici ustava EU najavili su i podnošenje tužbe, kako bi sprečili takav potez vlasti. |
|
RFE: EU bi da primora Kosovo na državnu zajednicu sa SCG
Mnogi na Kosovu sumnjaju da će Evropska unija pokušati da primora Kosovo na neku vrstu zajedničke države sa Srbijom i Crnom Gorom, čemu se protive i Priština i Podgorica, ocenjeno je u najnovijem izveštaju o Balkanu Radija Slobodna Evropa (RFE). "Takvo viđenje namera Brisela naveli su neke građane Kosova da se upitaju koliko su takvi predlozi promišljeni, u svetlu konkretnih iskustava", navodi se u analizi. Uspeh Zapada u stvaranju država na prostoru Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore, prema navodima Radio Slobodna Evropa, nije naročito ohrabrujuć. Autor izveštaja podseća da je 1964. godine, britanski stručnjak za Bliski istok Antoni Nating kritikovao politiku Londona prema tom regionu, primetivši da "Britanija nije shvatila da je Arapima draža sopstvena vlast, iako je loša, nego tuđa vladavina, ma kako dobra bila". "Njegova opažanja verovatno važe i četiri decenije kasnije, na Balkanu", dodaje RFE. |
|
Šta može da uradi parlament ako su glasači protiv ustava
Holandski parlament će verovatno odbaciti mišljenje Holanđana, ukoliko na referendumu glasaju protiv ustava Evropske unije (EU), i prihvatiće evropski dokument, a moguće je organizovanje 2006. godine još jednog referenduma, ocenili su danas holandski analitičari. Referendum o Ustavu EU je zakazan za 1. jun, tri dana posle referenduma u Francuskoj, a istraživanja pokazuju da su i Holanđani i Francuzi protiv usvajanja ustava. "Ukoliko glasači kažu 'ne' biće žestoke rasprave u Hagu da li da se organizuje novi referendum 2006. godine", izjavio je analitičar iz Instituta za međunarodne odnose, Mendeltje van Keulen. Van Keulen je ocenio da će vlada pokušati da "izleči jaz u informasinju glasača, tako što će verovatno organizovati novi referendum, a u međuvremenu će pokušati da ubedi ljude da EU može da donese pozitivne odluke". Vodeće političke partije su za usvajanje ustava Unije. Analitičari smatraju da parlament može da ignoriše stav javnog mnjenja i da ratifikuje evropski dokument. |
|
Borut Pahor o problemima u EU
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Borut Pahor izjavio je danas da ukoliko finansijska perspektiva Evropske unije (EU) ne bude usvojena za vreme luksemburškog predsedavanja, to za Sloveniju neće biti dobra vest. Pahor je konferenciji za novinare upozorio na mogući zastoj u EU zbog problema oko ratifikacije evropskog Ustava i odlaganja dogovora o novoj finansijskoj perpsektivi 2007. - 2013.godine. Kao dodatnu brigu Slovenije, evropski poslanik i predsednik parije Socijalnnih demokrata (SD) naveo je činjenicu da Slovenija ima malo manevarskog prostora u traženje rešenja, koja bi predstavljala kraj pregovora u vreme predsedavanja Luksemburga. Prema Pahorovom mišljenju Slovenija ne može očekivati ni da će za nju biti povoljni rezultati pregovora o finansijskoj perspektivi, koja bi bila eventualno usvojena u vreme britanskog predsedavanja EU. U pismu premijeru Janezu Janši o mogućim negativnim posledicama za Sloveniju, Pahor je naveo da Slovenija može ublažiti negativne posledice s time što će "više uraditi u oblasti efikasnijeg crpljenja sredstava iz evropskih fondova", sa čime se premijer složio. |
|
Aselborn: EU još čeka na pravi potez vlasti u Zagrebu
Evropska unija još čeka na "pravi korak" vlasti u Zagrebu u saradnji s Haškim sudom da bi u martu mogli s Hrvatskom da počnu odloženi pregovori o članstvu, izjavio je danas u Briselu luksemburški ministar Žan Aselborn. Na zasedanju šefova diplomatije EU, kome predsedava, on je istakao da je za to važan susret haškog tužioca Karle del Ponte i hrvatskog premijera Ive Sanadera početkom juna u Zagrebu. To je, po njegovim rečima, "dobar znak koji potvrđuje Sanaderove reči da je on za to da se deluje zajedno s Haškim sudom, a ne protiv njega". Luksemburski ministar je novinarima preneo da je to i zaključak kraće razmene mišljenja na ministarskom zasedanju EU, koji je pokrenula šef austrijske diplomatije Ursula Plasnik. Austrijska ministarka je član "trojne misije za Hrvatsku", koju je EU ustanovila da bi pratila nastojanja vlade u Zagrebu da uhapsi optuženog Antu Gotovinu i time ostvari potpunu saradnju s Haškim sudom. Čelnici Evropske unije su ranije stavili do znanja da, isto kao i Karla del Ponte, od vlade u Zagrebu očekuje da iz struktura hrvatskih vlasti, posebno službi bezbednosti, ukloni one koji štite i pomažu za ratne zločine optuženog Gotovinu. Aselborn je dodao da će se on, posle razgovora Karle del Ponte sa Sanaderom, sastati s haškom tužiteljkom. Posle razmene mišljenja s austrijskom ministarkom Plasnik, šefom britanske diplomatije Džekom Stroom, i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom i komesarom Olijem Renom, koji takođe čine misiju EU za Hrvatsku, biće procenjeno da li je došlo do pomaka i novog kvaliteta u saradnji Zagreba s Hagom. "Sve to jako zavisi od potencijala reformi koje će hrvatska pokrenuti", objasnio je predsedavajući Saveta ministara EU. "Naš stav je bio vrlo čvrst. Ali smo uvek rekli da vrata ostavljamo otvorena i da s Hrvatskom želimo da počnemo pregovore o članstvu, čak i tokom luksemburškog predsedništva, ako je to moguće", kazao je Aselborn. On je dodao da ne želi da se upušta u procene, ali je naglasio da bi na "potez u dobrom pravcu" Zagreba, "luksemburško predsedništvo odmah uzvratilo povoljnim korakom u pogledu pokretanja pregovora". "Ali, potrebno je da taj potez bude učinjen. Dosad toga nema i zato ostaje da čekamo iduće dane, nedelje i mesece da bi se stvari pokrenule s mesta", rekao je šef luksemburške diplomatije. Aselborn je kao "napredak u valjanom pravcu" ocenio akcioni plan hrvatskog premijera Sanadera, sa ciljem da se Ante Gotovina uhapsi i time ostvari potpuna saradnja s Hagom. On je dodao da je "siguran da će hrvatska vlada ostvariti taj plan kroz nekoliko nedelja ili meseci, kako bi saradnja s tribunalom u Hagu bila stopostotna". Ministri inostranih poslova EU će se 12. i 13. juna sastati u Luksemburgu, a Karla del Ponte će 13. juna Savetu bezbednosti UN podneti izveštaj o saradnji zemalja bivše Jugoslavije s Haškim sudom. |
|
Anketa: 54 odsto Francuza protiv ustava EU
Protiv ustava EU na refereendumu glasalo bi 54 odsto Francuza, navodi se u istraživanju javnog mnjenja Ifopa, koje će biti objavljeno sutra. Kako se navodi u istraživanju koje je za tabloid "Pari mač" (Paris Mat ch ) sproveo Ifop, 54 odsto Francuza sa pravom glasa od 46 procenta ispitanih koji su u anketi izjavili da bi izašli na referendum, izjasnilo bi se protiv evropskog ustava. U prethodnoj anketi Ifopa, sprovedenoj od 19. do 20. maja, 52 odsto ispitanika izjavilo je da bi glasalo protiv ustava EU, a 48 procenata se izjasnilo za taj dokument. U najnovijem istraživanju, sprovedenim od 21. do 23. maja, Ifop je telefonom ispitao 850 Francuza sa pravom glasa. Prema drugom istraživanju javnog mnjenja, koje je Se-es-a ( CSA ) od 21. do 23. maja sproveo za više francuskih medija, 53 odsto građana glasalo bi protiv ustava EU, dok bi se 47 procenata izjasnilo pozitivno o tom dokumentu. U anketi Ipsosa za list "Figaro" (Le Figaro) i radio "Evropa 1" (Europe 1), objavljenom nešto ranije danas, takođe se navodi da bi 53 odsto ispitanika glasalo protiv ustava EU. Predsednik Francuske Žakm Širak (Jacques Ch irac) u četvrtak će se još jednom obratiti svojim sunarodnicima, kako bi ih naveo da glasaju za ustav EU, javila je agencija Frans pres. |
|
Švedske stranke pozvale na blokiranje ratifikacije ustava
Švedska bi trebalo da suspenduje ratifikovanje ustava EU ukoliko Francuska bude glasala protiv njega idućeg vikenda, saopštile su danas dve evroskeptične stranke koje podržavaju švedsku vladu. Francuska bi na referendumu 29. maja trebalo da se izjasni o evropskom ustavu, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi ustav mogao biti odbačen. Švedska manjinska Socijaldemokratska vlada zavisi od podrške Zelenih i levice u parlamentu koji bi kasnije ove godine trebalo da ratifikuje ustav EU. Obe stranke, koje žele da Švedska izađe iz EU, smatraju da bi glasanje posle francuskog "ne" bilo nepotrebno. "Bilo bi totalno apsurdno za većinu Šveđana ako bi Švedska nastavila sa nečim što je već propalo", rekao je agenciji TT lider zelenih Peter Erikson. Lider levice Lars Ohlu rekao je da bi ustav bio mrtav ako bi ga Francuska odbacila. "Zatražićemo da se zaustavi proces ratifikacije", rekao je on agenciji TT. Ministar za poslove EU Bose Ringholm rekao je da će vlada ipak nastaviti sa ratifikacijom ustava EU. "Svaka zemlja EU mora da da svoj odgovor (o ustavu) i EU i Komisiji EU", rekao je on. Švedski parlament najverovatnije će odobriti ustav i pored jake evroskeptične struje. Zeleni i levica će najverovatnije glasati protiv ustava jer se tradicionalno protive članstvu Švedske u EU. Obe stranke su pozvale na održavanje referenduma u Švedskoj, dok socijaldemokrate i većina desničarske opozicije podržavaju parlamentarno glasanje. |
|
Šefovi diplomatija EU razmatraju svetske probleme i budžet
Šefovi diplomatija Evropske unije razmatraće sutra u Briselu saradnju Unije sa arapskim zemljama Sredozemlja i Izraelom, razvoj na Bliskom istoku, krize u Darfuru, u Sudanu, i Uzbekistanu, a pozabaviće se i odrednicama budžeta EU za razdoblje 2007-2013. Zapadni Balkan posle dužeg vremena nije na dnevnom redu zasedanja ministara evropske dvadesetpetorice. Međutim, rasprava ministara EU o budžetu 2007-2013, i prevashodno o finansijskoj podršci novim članicama Unije, znači i početak razmatranja budžetskih sredstava koje će EU dati kandidatima za članstvo, Turskoj, Hrvatskoj i, moguće Makedoniji, ali i drugim zemljama Zapadnog Balkana, kao "potencijalnim kandidatima". O budućim budžetskim sredstvima danas u Briselu već raspravljaju ministri EU zaduženi za "teritorijalnu koheziju", ali oni razmatraju samo sredstva koje će dobiti sadašnje članice Unije. U nacrtu budžeta EU 2007-2013. predviđeno je izdvajanje preko 13 milijardi evra za kandidate i "potencijalne kandidate". Najviše će dobiti kandidati za članstvo, a ako neka zemlja od potencijalnih u međuvremenu, sprovedenim reformama i usvajanjem standarda EU, dobije status kandidata, dobiće i puni pristup budžetskim sredstvima za reformu svoje ekonomije, državne uprave, političkog i pravnog sistema. Rasprava o tome već se vodi u odboru za budžet Evropskog parlamenta, a Savet ministara EU će o tome raspravljati u junu. Sredstva "predpristupne" strategije pomoći za kandidate za članstvo biće data za pet kategorija pomoći, a "potencijalni kandidati" zasad će dobiti budžetski novac za dve kategorije. Ako bi Srbija i Crna Gora, recimo, do 1. januara 2007. uspela da stekne status kandidata, EU bi na svih pet kategorija proširila pomoć koju bi SCG dobijala do 2013. godine Zvaničnici u Briselu su agenciji Beta objasnili da rasprave o Zapadnom Balkanu nema zato što se u EU sada čeka na predstojeću raspravu o Kosovu u Savetu bezbednosti UN. Takođe, u toku su pripreme za početak pregovora sa SCG o sporazumu o pridruživanju s EU, a u Republici Srpskoj tek treba da se razjasni da li je prihvatljiva reforma policije, što je uslov da Bosna dobije studiju o izvodljivosti za pregovore o pridruživanju. Funkcioneri EU rekli su da još ne vide konkretan napredak u naporima vlasti u Zagrebu da uhapse haškog optuženika Antu Gotovinu i time ostvare potpunu saradnju s Tribunalom u Hagu, što je uslov da Hrvatska počne pregovore o članstvu s EU. Odnosi EU s Albanijom su manje-više u zastoju, a Makedonija, posle važnih lokalnih izbora, na jesen očekuje odluku o tome da li će dobiti status kandidata za članstvo, izjavili su zvaničnici EU. |
|
Anketa: Jača protivljenje ustavu
Protivljenje evropskom ustavu nastavlja da jača u Holandiji i ubedljivo nadmašuje podršku tom dokumentu, navodi se u istraživanju javnog mnjenja, koje je za holandsku javnu televiziju sproveo institut Intervju- N SS (Interview- N SS ). Kada bi referendum bio organizovan danas, protiv bi glasalo 63 odsto građana sa pravom galasa, a za 37 procenata, navodi se u anketi sprovedenoj ispitivanjem 600 osoba. Pre samo nedelju dana, u anketi koju je sproveo isti institut, broj pristalica i protivnika ustava bio je izjednačen. "Dve nedelje pre referendum, čini se da protivnici dobijaju prednost", navode autori ankete, objašnjavajući ovu tendenciju činjenicom da su protivnici ustava motivisaniji da izađu na referendum. Oko 60 odsto ispitanika izjavilo je da neće izaći na referendum 1. juna, tri dana posle referenduma u Francuskoj. |
|
I Italija zaoštrava odnos prema Kubi
Italijansko-kubanski odnosi zaoštrili su se posle zatvaranja, a potom i proterivanja Frančesca Battistinija, novinara italijanskog dnevnog lista "Korijere dela sera", koji je danas iz Kube krenuo nazad za Italiju, prenose agencije. Kubanske vlasti su u prethodna dva dana proterale nekoliko evropskih parlamentaraca i novinara, koji su imali nameru da prisustvuju opozicionom političkom skupu u prestonici te zemlje, Havani. Jučerašnji skup disidenata, koji je održan u predgrađu Havane, prvi je opozicioni politički skup na Kubi od kada su se snage SAD povukle sa tog ostrva. Evropska unija upozorila je tu karibsku zemlju da bi proterivanje parlamentaraca i novinara moglo da ugozi odnose EU i Kube, a pored italijanskog protesta i Španija i Nemačka zatražile su objašenjenje o proterivanju svojih građana sa Kube. Predsednik Kube Fidel Kastro, međutim, nije se sinoć u svom govoru osvrnuo na razloge za proterivanje stranih predstavnika i novinara, već je, kako je saopštila kubanska ambasada, pred 200 000 ljudi u Havani govorio o terorističkim pretnjama Kubi i Sjedninjenim Američkim državama. |
|
Banka za razvoj spremna da finansira obnovu u Banatu
Guverner Banke za razvoj Saveta Evrope (BRSE) Rafael Alomar (Raphael) izjavio je danas da je ta banka spremna da finansira, pod najpovoljnijim uslovima, projekte vezane za obnovu poplavljenog područja u Banatu. Kako je saopštila Direkcija za informisanje Saveta ministra SCG , Alomar je kazao da je ta banka zainteresovana i za finansiranje projekta vezanih za rešavanje stambenih problema izbeglica, tehnoloških viškova zaposlenih, kao i za razvoj malih i srednjih preduzeća. Alomar je, kakao se dodaje, u današnjim razgovorima sa ministrom za međunarodne ekonomske odnose SCG Predragom Ivanovićem kazao i da je BRSE zaintertesovana za finansiranje projekta vezanih za poboljšanje socijalne infrastrukture i za poboljšanje stanja u kazneno-popravnim institucijama. U saopštenju se dodaje da je Ivanović u razgovorima sa delegacijom BRSE kazao da je SCG zainteresovana za finansiranje projekta za izgradnju stanova za izbeglice u vrednosti od 20 miliona evra za Srbiju i oko 12 miliona evra za Crnu Goru. |
|
Solana: Referendum u Francuskoj odluka za budućnost EU
Referendum u Francuskoj o ustavu Evropske unije doneće "odluku za budućnost", piše u autorskom članku koji je danas objavio nemački "Bild am Zontag" (Bild am Sonntag") visoki predstavnik EU za spoljnu saradnju Havijer Solana. "Nadam se da Francuzi shvataju koliko je Ustav važan za EU i za Francusku", navodi Solana u svom tekstu. Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, nedelju dana pre referenduma u toj zemlji koji je zakazan za 29. maj, pokazuju novo jačanje protivnika ustava. Francuska je jedna od 25 zemalja članica koje bi trebalo da ratifikuju ustav, kako bi on mogao da stupi na snagu. Solana je u članku priznao da je nedavno širenje EU ka istoku izazvalo nelagodnost unutar Unije, ali je naveo da je to 'logičan istorijski korak". Ustav može, piše Solana, da to "proširenje postavi na čvrst oslonac". "Od usvajanja Ustava zavisi da li će zajednica, koja sada ima 25 članova, moći da funkcioniše", navodi Solana. |
|
Pribe: BiH da ispuni dva uslova za početak pregovora sa EU
BiH nije dobila saglasnost za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer nije ispunila dva ključna uslova - reformu policije i javnog RTV servisa, izjavio je direktor u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje Rajnhard Pribe. Posle sastanka radnog tela EU-BiH u Sarajevu, on je za televiziju BHT u četvrtak uveče izjavio da je učinjen ogroman napredak u drugim segmentima u BiH, kao što su trgovina i ekonomija, ali da nije počelo sprovođenje ključnih reformi i naglasio da EU neće odstupiti od ovih principa. "Postaje jasno da nadležni u BiH treba da donesu odluku o ovim važnim pitanjima. Mi ćemo čekati do usvajanja zakona potrebnih za reformu policije i RTV sistema. Bili smo jasni, BiH je potrebna uspešna policija koja će biti organizovana na državnom nivou. Očekujemo od nadležnih u BiH da smognu dovoljno hrabrosti i donesu ove zakone", izjavio je Pribe. On je naglasio da BiH mora postati moderna država koja će moći da preuzme odgovornost i koja će moći da se nosi sa evropskom problematikom. Direktor direkcije za evropske integracije BiH Osman Topčagić rekao je za BHT da BiH mora da iskoristi sve resurse kako bi što pre bili ispunjeni uslovi za početak pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju i BiH išla u korak sa drugim državama u regionu i u korak sa Evropom. BiH je jedina zemlja u regionu koja još nije dobila saglasnost za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. |
|
Junker: Ako Francuska kaže ne, nema ponovnih pregovora
Predsedavajući Evropske unije, luksemburški premijer Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izjavio je danas da EU isključuje mogućnost ponovnih pregovora o Ustava EU, ukoliko Francuska na predstojećem referendumu odbaci taj dokument. "Ukoliko Francuska glasa na referenumu protiv Ustava EU, Unija će izgubiti 20 godina. Nikada se nije ponovno pregovaralo o poveljama", rekao je Junker za današnje izdanje belgijskog dnevnika "Standard" (De Standaard). "Neće se to ni sada dogoditi. Niko nije spreman za to (ponovne pregovore). Ići dalje bez Francuske je moguće, ali to isključujem", rekao je luksemburški premijer, a prenose svetske agencije. Ustav EU je rezultat kompromisa posle trogodišnjih pregovora zemalja Unije. |
|
Premijer uveren da će Holanđani glasati za Ustav EU
Holandski premijer Jan Peter Balkenende izrazio je uverenje da će Holanđani na refendumu 1. juna glasati za Ustav Evropske unije (EU). U intervjuu za današnje izdanje holandskog dnevnika "Volkskrant", Balkanende je izrazio uverenje da će vladina predizborna kampanja uroditi plodom, bez obzira na rezultate istraživanja javnog mnjenja prema kojima bi većina Holanđana bila protiv dokumenta EU. "Glasanje treba da uzme u obzir osnovno pitanje: Da li će Ustav pomoći da krenemo dalje? ... Računam da će glasači reći 'da' i optimista sam", rekao je holandski premijer. Oko 12 miliona Holanđana sa pravom glasa će se izjasniti 1. juna na referendumu da li prihvataju Ustav EU. |
|
Egeresi: Regije iz EU zainteresovane za saradnju s Vojvodinom
Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je danas, po završetku Samita evropskih regija i gradova u Vroclavu, da je interesovanje za saradnju s Vojvodinom izrazilo više od deset delegacija evropskih regija. Na skupu, kojem je prisustvovalo oko 300 učesnika iz zemalja Evropske unije, ali i drugih evropskih zemalja, a Egereši je Beti rekao da je u više od deset bilateralnih susreta potvrđeno da je Vojvodina "kao jedna od razvijenijih regija u Evropi, ali i izvan EU, itekako interesantna za saradnju". To je potvrđeno u razgovorima koje smo vodili s predstavnicima različitih regija, od severne Finske do italijanskih regija, rekao je Egereši agenciji Beta, i dodao da je vojvođanskoj delegaciji "čast što je učestvovala na jednom takvom skupu". Centralna tema dvodnevnog Samita evropskih regija u Vroclavu bila je decentralizacija, solidarnost i konkurencija na tražištu, a delegacija Vojvodine učestvovala je na poziv Predsednika komiteta EU za regije Petera Štrauba. |
|
OHR pozvao RS da pomogne u reformama na putu ka EU
Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) pozvala je danas parlament Republike Srpske da deluje konstruktivno posle jučerašnje odluke Evropske komisije da ne da "zeleno svetlo" za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU. OHR naglašava da ovo predstavlja razočaravajući ali očekivani rezultat, imajući u vidu neuspeh pregovora stranaka u BiH o reformi policije tokom ove sedmice. "Pozicija BiH se može popraviti. Konsultativna radna grupa (Evropske komisije) je jasno saopštila da će pomaci prema EU zavisiti od reformskog procesa. Prema tome, poruka koju upućuje EU je jasna. Što pre BiH načini pomake u usvajanju potrebnih reformi, konkretno u oblasti reforme policije i sektora javnog emitovanja, to će pre BiH moći da krene prema EU", navodi se u saopštenju OHR-a. OHR je podsetio da ove dve reforme, koje su uslov za početak pregovora BiH o stabilizaciji i pridruživanju EU, ne može nametnuti visoki predstavnik. "Kada Narodna skupština RS bude narednih dana razmatrala reformu policije, poslanici će imati jedinstvenu priliku da ovaj proces pokrenu unapred. Takvim delovanjem oni će otvoriti vrata za pogodnosti i prosperitet koje nosi pristup u EU", navodi se u saopštenju. OHR-a ističe da delegati treba da imaju na umu da dvotrećinska većina građana RS želi priključenje EU i da treba da slede primer ostalih zemalja u regionu, koje sprovode teške reforme, potrebne za nastavak puta ka Evropi. |
|
Donji dom belgijskog parlamenta ratifikovao ustav EU
Donji don belgijskog parlamenta usvojio je kasno danas Ustav Evropske Unije, koji još treba da potvrde skupštine pet regiona zemlje da bi bio ratifikovan. "Ovaj ustav će, bez sumnje, doprineti daljoj demokratizaciji Unije, njenoj efikasnosti i transparentnosti. Niko u to ne može da sumnja", rekao je tokom rasprave u parlamentu premijer Belgije Gi Verhostat. Velika većina poslanika Donjeg doma glasalo je za ustav, dok je protiv bila samo ekstremno desničarska Vlams Belang partija. Ustav EU trebalo bi da ubrza donošenje odluka unutar Unije, a da bi stupio na snagu nepohodno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica. Do sada ga je ratifikovalo sedam zemalja, ali bi njegovo stupanje na snagu mogli da blokiraju ishodi referenduma u Francuskoj i Holandiji, koji će biti održani 29. maja i 1. juna. |
|
Ankete: Protivnici ustava u Francuskoj ponovo poveli
Protivnici evropskog ustava ponovo su poveli u ispitivanjima javnog mnjenja u Francuskoj, ali, s obzirom da se rezultati anketa gotovo svakodnevno menjaju, ishod refernduma 29. maja ostaje krajnje neizvestan. Procenat građana koji se protive predloženom dokumentu, sudeći po rezultatima anketa, od subote je ponovo u porastu - sa 51 na 54 odsto, ali s obzirom na marginu greške od 2,5 procenta i na veliki broj ispitanika koji se nisu izjasnili, ishod referenduma i dalje je neizvestan. Prema istraživanju instituta Ipsos, 48 odsto ispitanika smatra da će na referendumu pobediti "da", dok je 35 odsto mišljenja da će pobediti "ne". Pristalice ustava EU u Francuskoj upozoravaju da bi njihova zemlja bila oslabljena i izolovana u slučaju da taj dokument ne bude usvojen, dok protivnici ustav smatraju suviše liberalnim. Frans pres ocenjuje da je uspeh referenduma u opasnosti i zbog mogućnosti da pristalice levice glasaju "ne", samo da bi kaznile desničarsku vladu zbog brojnih neuspeha, pogotovo kada je reč o nezaposlenosti koja je u Francuskoj premašila 10 odsto. |
|
Barozo poziva Francuze da podrže Ustav EU
Predsednik evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je danas francuske birače da podrže evropski ustav na referendumu 29. maja i upozorio da bi odbacivanje imalo negativne ekonomske posledice. "Apelujem u ime vrednosti koje su vrednosti i Francuske i Evrope za 'da' kao znak poverenja, jer je znak poverenja u Evropi znak poverenja u budućnost Francuske", rekao je Barozo radiju Evropa 1. "Želim da budem pošten i ne želim da dramim, ali želim da kažem Francuzima da će 'ne' negativno uticati na francusku i evropsku ekonomiju", dodao je on. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi Francuzi na referendumu 29. maja mogli da odbace ustavnu povelju. Cilj evropskog ustava je da se olakša donošenje odluka u EU posle prošlogodišnjeg proširenja. Da bi ustav stupio na snagu moraju da ga prihvate sve zemlje članice EU. |
|
Tadić: Srbiji potrebno osam godina stabilnog razvoja
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da je Srbiji potrebno osam godina stabilnog razvoja kako bi se na najbolji način razvili svi potencijali zemlje pre ulaska u Evropsu uniju. "Ukoliko se to vreme ne iskoristi, prvi sledeći termin za ulazak u EU biće 2020. godina. Srbija mora da uđe u EU, jer nema ekonomsku snagu da kao neke zemlje bude izvan tog sistema", rekao je on po završtetku mesečnog poslovnog ručka koji je organizovala Američka privredna komora u SCG . Prema njegovim rečima, cilj Srbije je ulazak u EU jer je to najfunkcionalniji politički sistem koji obezbeđuje da privreda radi, odnosno, obezbeđuje najveću verovatnoću privrednog rasta. On je rekao da je "to vitalni interes Srbije" i dodao da je ne manji interes zemlje da bude deo evro-atlantskih integracija. "Dalji ostanak Srbije i Crne Gore izvan programa evro-atlantskih integracija je skup, nekorisan i nefunkcionalan", izjavio je Tadić. Tadić je rekao da su bezbednosne integracije "faktičko stanje", jer su u program "NATO - partnerstvo za mir" uključene sve zemlje severne hemisfere izuzev Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. "U budućnosti Srbija mora da bude članica NATO, jer time smanjujemo troškove, smanjujemo rizike i uvodimo generacije iza nas u zonu bezbednosti i sigurnosti", naglasio je Tadić, dodavši da je to obaveza svake političke strukture svake zemlje. Tadić je istakao da se zalaže za rešenje statusa Kosova i Metohije koje ne sme da zaustavi razvoj Srbije, ali ni da traumatizuje i uništi potencijal Srbije, odnosno status "za manje od nezavisnosti, a više od autonomije". Kao osnovnu prednost Srbije u novom ekonomskom ustrojstvu Evrope on je istakao geostrateški položaj i strukturu radne snage. Prema njegovim rečima, politička stabilnost predstavlja ključ za privlačenje stranih investicija. "Ne smatram da je politički stabilna vlada koja nema potencijal da sama ili stranke koje su u njoj pobede na sledećim izborima", kazao je predsednik Srbije Boris Tadić. |
|
K.Milivojević: Naporan posao na harmonizaciji propisa sa EU
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević izjavila je danas da predstoji naporan posao na harmonizaciji propisa sa Evropskom unijom i ocenila da je neophodna značajnija uloga parlamenta, s obzirom da iz njega potiče svega osam odsto zakonskih predloga. Na kursu za novinare u Medija centru, na temu "Evropske integracije - harmonizacija propisa SCG sa EU", Milivojevićeva je ukazala na potrebu da svaki predlog zakona prati izjava o usklađenosti sa evropskim standardima, što sada nije slučaj. Prema njenim rečima, veliki problem u procesu harmonizacije propisa sa EU je i neodgovarajuća logistika, pre svega manjak prevodilaca. "Novih deset članica EU imalo je čitave timove prevodilaca, posebno jer njihov rad nije samo puko prevođenje, već prilagođavanje regulative EU pravnoj terminologiji određene zemlje", rekla je ona, ukazujući i na nedostatak stručnjaka za pojedine oblasti EU. Budući da većina zakonskih predloga, odnosno 92 odsto, sada potiče od vlade, i njeni stručni kapaciteti moraju biti jači, rekla je ona. Iako se uloga parlamenta u tom procesu svodi pre svega na kontrolnu funkciju vladinih pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Milivojevićeva je ukazala na mišljenja da i predstavnici parlamenta imaju aktivniju ulogu u tom procesu, za šta se i sama zalaže. Od novih članica EU, takav slučaj je bio samo u Sloveniji. Milivojevićeva je rekla i da bi izveštaj vlade o napretku u procesu evropske integracije trebalo da bude podnošen na svaka tri meseca na plenarnoj sednici parlamenta, a ne samo resornom odboru. Prema njenim rečima, zakoni koje bi "trebalo usvojiti pod hitno" radi potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su u oblastima koje su u Studiji izvodljivosti i dobile najniže ocene, kao što je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Napredak u toj oblasti opisan je kao "embrionalna faza" u Studiji, rekla je Milivojevićeva, ukazujući i na potrebu hitnog usvajanja antimonopolskih zakona, s obzirom da je zdrava konkurencija, odnosno slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, "abeceda EU". Milivojevićeva je ukazala i na potrebu postizanja nacionalnog konsenzusa o priključenju EU, ocenjujući da, i pored deklarativne saglasnosti, Srbiju odlikuje izuzetno niska svest građana o tome šta je sve neophodno uraditi na putu ka EU. Advokat francuske kancelarije "Žid-Loret" Nataša Favo-Ivanović, objašnjavajući osnove pravnog sistema EU, ukazala je i na velike razlike u primeni u pojedinim zemljama, navodeći kao primer englesko pravo, koje je najmanje usklađeno sa evropskim. |
|
Španija usvojila evropski ustav
Španski senat ratifikovao je danas m velikom većinom glasova Evropski ustav, čime je taj dokument i konačno usvojen nakon što je tri sedmice ranije ubedljivom većinom glasova prihvaćen i u donjem domu španskog parlamenta. Za ratifikaciju ustava izjasnilo se 225 članova gornjeg doma parlamenta, šestoro senatora je bilo protiv, dok je jedan bio uzdržan. Na sednici parlamenta održanoj 28. aprila od 330 prisutnih poslanika, njih 311 podržalo je sporazum o prihvatanju Evropskog ustava, dok je 19 glasalo protiv. Španija je krajem februara, prva među evropskim državama, održala referendum o Evropskom ustavu, koji je tada podržalo 76,73 odsto Španaca, a 17,24 je bilo protiv. Izjašnjavanje je međutim, pratilo i rekordan nivo apstinencije građana od čak 57,68 odsto. Španija se današnjim glasanjem u Senatu pridružila Litvaniji, Mađarskoj, Sloveniji, Italiji, Grčkoj i Slovačkoj koje su takođe, ratifikovale evropski ustav. |
|
Kristina Galjak: Rugovini saradnici poriču pisanje FT
Saradnici kosovskog predsednika, opovrgli su pisanje britanskog lista "Fajnenšel tajms" da je Ibrahim Rugova izjavio da će kosovski Albanci usvojiti ustav i do kraja godine jednostrano proglasiti nezavisnost pokrajine, ako to ne bude priznala međunarodna zajednica. Rugovini saradnici su to preneli funkcionerima bliskim visokom predstavniku Evropske unije, Havijeru Solani, rekla je danas agenciji Beta Solanin portparol, Kristina Galjak. Solana i njegovi saradnici bili su "veoma zabrinuti zbog Rugovine izjave koja se pojavila u Fajnenšel tajmsu" da će kosovske albanske vlasti proglasiti jednostrano nezavisnost i usvojiti ustav, i zato su odmah nastojali da provere kod Rugovinih savetnika da li je to tačno, dodala je Kristina Galjak. "Dobili smo odgovor da je došlo do potpunog nesporazuma u razgovoru Rugove i novinara britanskog lista", dodala je Solanin portparol. Rugovini savetnici su Solaninim saradnicima rekli da "ni u jednom trenutku nije bilo pomisli i namere da se jednostrano proglasi nezavisna država na Kosovu, ako pregovori o statusu ne bi bili okončani do kraja godine". Zvaničnici u okruženju visokog predstavnika EU su predočili da "takav potez uopšte nije predviđen mogućim pregovorima o statusu pokrajine". "Ono što je predviđeno jeste da se najpre razmotri da li se povoljno i bitno ostvaruju demokratski standardi, da bi se onda, ako to bude slučaj, pokrenuli pregovori o budućem statusu", rekla je Galjak. "Ali nema nikakvog vremenskog roka za okončanje, ili neokončanje tih eventualnih pregovora", dodala je ona. Zamoljena da se osvrne na oklevanje i odbijanje Rugove i kosovskog premijera, Bajrama Kosumija, da prihvate susret i dijalog, koji su im predložili predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, Solanin portparol je stavila do znanja da je "dijalog Beograd-Priština veoma značajan jer predstavlja jedan od suštinskih standarda za Kosovo". Kristina Galjak je prenela stav Solane i EU da "dijalog moraju prihvatiti obe strane, kao i da kosovski Srbi učestvuju u kosovskim institucijama". "Nije moguće zamisliti da se uđe u dijalog s međunarodnom zajednicom o budućem statusu Kosova, ako ne bude neposrednog razgovora predstavnika Kosova i Beograda. Zato se na predloge za dijalog, bilo s jedne ili druge strane, mora povoljno odgovoriti", zaključila je Solanin portparol. |
|
Smanjio se broj glasača protiv Ustava EU
Većina Holanđana će glasati protiv Ustavne povelje Evropske unije (EU) na referendumu zakazanom za 1. jun, premda se, prema najnovijoj anketi, smanjio broj onih koji neće prihvatiti evropski dokument. Prema danas objavljenim rezultatima ankete Centra za političko učešće, povećao se postotak onih koji će prihvatiti povelju UN (od 42 na 45,6 odsto), dok će većina - 54,4 odsto - glasati protiv. Istraživanje je sprovedeno među 10.000 Holanđana. |
|
|
