|
Konferencija o solidarnosti u EU
Ima li u današnjoj Evropskoj uniji solidarnost mesta i da li princip solidarnosti sa siromašnima koči njenu ekonomsku efikasnost, pitanja su na koja danas pokušava da odgovori konferencija u Varšavi u organizaciji Instituta Leha Valense. Varšavska konferencija se sticajem okolnosti održava kratko posle neuspelog samita EU i kraha dogovora o budžetu, zbog čega su nove članice EU optužile stare velike bogate zapadne zemlje upravo za nedostatak solidarnosti. Pokrovitelji konferencije su poljski premijer Marek Belka i bivši predsednik Leh Valensa koji je, otvarajući konferenciju, naglasio da bi upravo XXI vek, nakon stoleća dubokih podela i konačno pada komunizma, trebalo da bude vek solidarnosti, prenela je poljska novinska agencija PAP . Premijer Belka je izrazio nadu da će posle debakla samita, na kojem su postale očigledne podele na "egoiste i sve ostale" ponovo biti osnažen princip solidarnosti u EU. "Niko ne želi da prizna da je u toj prvoj grupi i to je tračak nade za solidarnost u EU", rekao je Belka. "Solidarnost je neophodna i prema susedima EU. Unija je dužna da i dalje vodi politiku otvorenih vrata", upozorio je na potrebu daljeg proširenja EU šef poljske diplomatije Adam Danijel Rotfeld. Ministar je naglasio da sada sve zemlje članice treba da se zamisle šta to uopšte znači solidarnost i da bez nje nije moguća evropska integracija. |
|
Petrič kandidat za pregovarača o statusu Kosova
Austrijski diplomata "s balkanskim iskustvom", Volfgang Petrič trenutno je u međunarodnim krugovima viđen kao ličnost sa najboljim izgledima za rukovođenje pregovorima o statusu Kosova, ako se proceni da su dovoljno sprovedeni demokratski standardi na Kosovu. To se saznaje u evropskim diplomatskim krugovima u Briselu koji su napomenuli da ima i drugih kandidata i da će do jeseni, kad bi mogli početi pregovori, besumnje biti još međunarodnih ličnosti s takvim ambicijama i izgledima. Sve govori da će to biti Evropljanin, a ključno je da ima iskustvo u "balkanskim poslovima" i da nije sadašnjom aktivnošću uočljiv zagovornik neke od strana u kosovskoj problematici. Zamenik međunarodnog pregovarača za status Kosova bi trebalo da bude Amerikanac. Izvori Evropske unije u Briselu su agenciji Beta, istovremeno, preneli da su čelnici EU ovih dana dali uveravanja američkoj strani da je i dalje na snazi "evropska perspektiva" zapadnobalkanskih zemalja s konačnim ciljem članstva u Evropskoj uniji. Vođi EU su podvukli da to nije dovedeno u pitanje, već, štaviše, da je to potvrđeno na susretu evropskih lidera polovinom juna u Briselu. To je, kako je rečeno, "u Vašingtonu ponovo učvrstilo pouzdanje u važnu evropsku perspektivu regiona, jer su i Amerikanci tamo značajno prisutni". Čelnici Evropske unije, Žan-Klod Junker, Žoze Manuel Barozo i Havijer Solana preneli su američkom predsedniku Džordžu Bušu i državnom sekretaru Kondolizi Rajs, nedavno na samitu SAD-EU, u Vašingtonu, da je na poslednjem susretu na vrhu EU potvrđena "Agenda iz Soluna" za Zapadni Balkan i rešenost Evropske unije da, kad se ispune uslovi, zemlje tog područja uđu u članstvo Unije. Evropski i američki zvaničnici su razmotrili korake i razvoj koji se očekuje ove godine na Kosovu, imajući u vidu i činjenicu da razne zainteresovane strane na Kosovu i vezane za kosovsko pitanje "nemaju u svemu podudarna gledišta u ovom stadijumu razvoja događaja". To je mišljenje Evropljana, a takav stav dele i Amerikanci, koji su istakli da je, "kad je reč o Srbiji, došlo do napretka u nizu pitanja". Pored ostalog, moglo se zaključiti da Vašington tu posebno misli na vidno poboljšanu saradnju Beograda s haškim sudom, primetiti su evropski izvori. |
|
Evropska komisija: Pregovori sa Turskom počinju u oktobru
Evropska komisija danas je i zvanično potvrdila da će pregovori o pristupanju Turske Evropskoj uniji početi 3. oktobra, uz napomenu da ulazak u punopravno članstvo ne treba očekivati pre 2014. godine, prenose agencije. "Pregovori će biti zasnovani na rezultatima koje Turska postigne a dinamika će zavisiti od njenog napretka u ispunjavanju obaveza za članstvo", navodi se u dokumentu Evropske komisije. Portparol komisije je rekla da će mandat za pregovore biti usvojen sa nekim manjim izmenama u odnosu na preporuku. U "okvirima za pregovore" ukazuje se da bi Turska mogla da okonča pristupne pregovore sa Evropskom unijom najranije 2014, nakon isteka dugoročnog budžeta Unije, za period od 2007-2013. |
|
Doris Pak: Komisija EP pomno prati situaciju u Vojvodini
Komisija za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta i dalje "pomno i detaljno" prati situaciju u Vojvodini, izjavila je danas predsednica tog tela Doris Pak. Kako prenosi mađarska agencija MTI , Doris Pak je to rekla na vanrednoj sednici Komisije za jugoistočnu Evropu u Briselu, koja je sazvana zbog nedavnih napada na članove mađarske manjine u toj pokrajini. Komisija je naložila Doris Pak da uputi pismo srpskim ministrima pravde, unutrašnjih poslova i obrazovanja kako bi im predočila da u Vojvodini i dalje postoje problemi u obrazovanju i pravosuđu. Predsednica komisije rekla je mađarskim novinarima da Evropski parlament "ima neka pitanja za srpskog premijera Vojislava Koštunicu", koji je i predsedavajući Saveta manjina. Ona je dodala da komisija ne želi nikoga da optužuje, već samo da postavi pitanja na koja očekuje odgovore. Doris Pak je navela da i dalje smatra da "većina incidenata nije etnički motivisana", ali i da se ne može negirati da ima i takvih slučajeva. Naglasila je, takođe, da ne treba preterivati u pridavanju značaja tim incidentima. Član komisije iz mađarske stranke Fides Žolt Bečeji na vanrednoj sednici tog tela je naglasio da "i dalje postoje problemi na koje je delegacija Evropskog parlamenta ukazala nakon posete Vojvodini u januaru". Bečeji je izrazio uverenje da su ti incidenti, kako je rekao, "politički motivisani, a njihov krajnji cilj je etničko čišćenje Vojvodine". Kao glavni problem je naveo nepostojanje političke volje "za poboljšavanje statusa Vojvodine, a unutar nje i statusa mađarske manjine". |
|
Labus: Evropska komisija podržava pridruživanje SCG Uniji
Potpredsednik vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas da je od zvaničnika Evropske komisije dobio potvrdu rešenosti da se nastavi pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i rekao da očekuje da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mogli biti okončani za devet meseci. To jako zavisi od priprema i same Srbije i Crne Gore, rekao je Labus posle razgovora u Briselu s komesarom za regione Danutom Hibner, direktorom za Zapadni Balkan Rajhardom Pribeom i direktorom za budžet u Evropskoj komisiji Luisom Romerom. Labus je naglasio da će iz programa IPA za finansijsku podršku zemljama u procesu ulaska u članstvo EU i kroz makrofinansijsku pomoć Srbija dobiti sredstva za strukturalne reforme, što će omogućiti da izbegne kriza s platnim bilansom. IPA program je novi objedinjeni fond, program podrške svim zemljama koje su kandidati za članstvo i koje su u procesu stabilizacije i pridruživanja. Labus je izrazio uverenje da će biti izmena u instrumentima i više fleksibilnosti u davanju i povezivanju sredstava iz tog programa i makrofinansijske pomoći, kako bi se SCG što bolje pripremila za članstvo u EU. On je dodao da je bilo reči i o budžetu EU za razdoblje od 2007. do 2013. i predočio da bi Srbija mogla očekivati ne samo dobije pomoć iz dve stavke predpristupnih fondova EU, već i da će vlada u Beogradu moći da "slobodnije određuje prioritete i da postiže veće efekte". "Moći ćemo da koristimo sredstva za podršku tranziciji u okviru sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", dodao je potpredsednik srpske vlade. On je istakao da je bilo reči i o povezivanju privatnih investicija sa ovim zvaničnim sredstvima iz programa EU. Labus je dodao da će se sutra u razgovoru s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom više saznati o tome da li će pregovori SCG i EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju početi 5. oktobra, "na godišnjicu demokratske revolucije u Beogradu", kako je to nagovestio Ren. On je istakao da srpska vlada čini sve da se postigne potpuna saradnja s Haškim tribunalom i ponovio da pronalaženje i odlazak optuženog Ratka Mladića nije uslov za početak pregovora s EU. Labus je rekao da se sa stanovišta srpske vlade kao "privatna" tumači izjava šefa diplomatije SCG Vuka Draškovića, o povezivanju kosovskog pitanja i Republike Srpske i naglasio da to nije zvanična politika srpske vlade. "Srpska vlada poštuje Dejtonski sporazum, Bosna i Hercegovina je suverena država, pregovori oko budućeg statusa Kosova i Metohije ne bi trebalo da utiče na primenu Dejtonskog sporazuma". "I mislim", zaključio je Labus, "da je jako važno da sve strane insistiraju da se dosledno sprovodi Dejtonski sporazum". |
|
Oli Ren 13. jula kontaktira sa građanima putem Interneta
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) komuniciraće 13. jula putem Interneta sa građanima o evropskim integracijama zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz Brisela. Ren će sa građanima preko Interneta "četovati" u sredu, 13. jula, od 16.00 do 17.15, navodi se u saopštenju evropskog komesara za proširenje. Evropski komesar je pozvao sve zainteresovane građane zemlja regiona, posebno mlade, da učestvuju u razgovoru. Adrese su http://europa.eu.int//comm/ćat/index_en.htm i http://europa.eu.int//comm/ćat/rehn/index_en.htm |
|
Britanski ambasador: Ulazak Hrvatske ne zavisi od ustava EU
Problem odbacivanja ustava EU na referendumima u Francuskoj i Holandiji neće uticati na izglede Hrvatske za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je večeras u Zagrebu britanski ambasador u Hrvatskoj Džon Ramsden (John). "Hrvatska ima jasno obećanje da će početi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji čim bude postojala puna suradnja sa Haškim sudom". potvrdio je Ramsden u govoru na tribini, koja je održana na temu "Evropska unija, proširenje i predsedavanje Velike Britanije". "Pozicija Hrvatske vrlo je jasna. Imate kandidatski status. Imate pregovarački okvir i imate jasno obećanje da ćete početi pregovore o članstvu čim bude postojala puna suradnja s Haškim sudom", rekao je Ramsden. On je dodao da problem ustavnog sporazuma "ne bi trebao da utiče na Hrvatsku", dodajući da je Evropski savet potvrdio svoju odluku o Hrvatskoj. Ramsden je rekao kako ne postoje "skrivene agende" da bi se Hrvatska usporila ili vezala s drugim zemljama. "Međutim, javna podrška daljem proširenju EU nije bezuslovna" dodao je on, naglašavajući da "ljudi žele videti, više nego ikad, da zemlje regiona obavljaju svoj deo posla". London preuzima predsedavanje Unijom od Luksemburga 1. jula, a britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) drugi put u svojoj političkoj karijeri će voditi blok. Ovoga puta čekaju ga tri goruća pitanja - pitanje ustava EU, problem dugoročnog budžeta za razdoblje od 2007. do 2013. nakon neuspešnog pokušaja dogovora na nedavnom samitu EU, kao i pitanje daljeg proširenja Evropske unije o kojem se čuju različita mišljenja. Bler se u govoru pred Evropskim parlamentom 23. juna, predstavljajući prioritete britanskog predsedništva, zauzeo za nastavak proširenja Evropske unije i poručio da će EU poštovati svoje obaveze prema Turskoj i Hrvatskoj. |
|
Solana: Pravnici EU o pravu Crnogoraca u Srbiji na referendum
Pravne službe Evropske unije (EU) proučavaju pitanje prava crnogorskih državljana koji žive u Srbiji da glasaju na mogućem referendumu o nezavisnosti Crne Gore, izjavio je danas visoki predstavnik EU, Havijer Solana. Evropska unija će o tome morati da usvoji političku odluku, rekao je Solana. On je time odgovorio na pitanje novinara da li EU ima mišljenje o tome, imajući u vidu da je srpski premijer Vojislav Koštunica nedavno evropskim čelnicima predao podatke o broju crnogorskih državljana koji žive u Srbiji, a koji bi imali pravo da glasaju na referendumu u Crnoj Gori. Solana je to rekao na konferenciji za novinare posle zasedanja Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO. Solanini saradnici su agenciji Beta preneli da će EU "bliže početi da prati pitanje mogućeg referenduma tek kad budu počele i neposredne pripreme za njegovo sazivanje". Na to, naglasili su, Podgorica ima pravo, to niko ne osporava. Ali će "EU veoma pomno pratiti šta će reći i kakvo mišljenje o merilima i načinu održavanja referenduma će iznositi OEBS i druge međunarodne organizacije, pozvane da prate taj mogući događaj". A, naglasio je takođe visoki evropski predstavnik EU, "ja ću poštovati, mi ćemo u EU poštovati Beogradski sporazum, a ja se nadam da će svi poštovati Beogradski sporazum". Solana je na taj način odgovorio na novinarsko pitanje da li može da potvrdi tačnost izjave crnogorskog ministra inostranih poslova, Miodraga Vlahovića, da "međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, traži od vlasti Crne Gore da odustanu ili za mnogo kasnije odlože referendum o nezavisnosti?" Visoki predstavnik Unije je zamoljen i da kaže kakav je stav Evropske unije o mišljenju Koštunice da crnogorski državljani u Srbiji "treba da glasaju i imaju pravo da glasaju u Crnoj Gori na referendumu". Solana je odgovorio da je prošlog četvrtka od Koštunice primio podatke o crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji i da je srpski premijer "spomenuo takvu mogućnost". "Ja nemam ceo popis tih lica. On je od mene zatražio da proučimo tu situaciju. Mi nemamo konačnu analizu toga", objasnio je visoki predstavnik EU. "A što se tiče lica koja imaju pravo glasa, a koja mnogo godina, ili par godina žive u Srbiji, naši pravni stručnjaci to proučavaju i, naravno, biće potrebno da mi o tome usvojiti političku odluku", zaključio je Solana. |
|
Tanja Miščević: Evropski zakoni po superhitnom postupku
Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da bi Skupština Srbije trebalo da "evropske zakone" donosi po "superhitnom postupku", kako proces evropske integracije ne bi bio usporen. "Sistem rada skupštine u vezi sa 'evropskim zakonima' mora biti utvrđen, jer se politički konsenzus o evropskim integracijama sprovodi u parlamentu", rekla je Tanja Miščević na seminaru o iskustvima pridruživanja zemalja srednje Evrope Evropskoj uniji (EU), održanom u beogradskom Centru "Sava". Ona je podsetila da je Vlada Srbije usvojila strategiju o pridruživanju EU i da je osnovano šest pregovaračkih grupa za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, i najavila da bi te grupe do 15. avgusta trebalo da pripreme platformu za pregovore. Navela je da je i Crna Gora osnovala šest pregovaračkih grupa, dok bi takve grupe trebalo da budu osnovane i na nivou Srbije i Crne Gore. Ambasador EU u Sloveniji Evran Fuere rekao je da povodom odbijanja Francuske i Holandije da prihvate evropski ustav "ne bi trebalo donositi zaključke", ocenivši da je EU u "teškom trenutku". "Problemi mogu biti rešeni jačanjem dijaloga i demokratije, a najvažnije je da članice EU pokažu da mogu da odgovore izazovima", rekao je Fuere. Seminar "Razmena iskustava centralne Evrope sa jugoistočnom Evropom: Iskustva procesa pristupanja EU" organizovali su Škola menadžmenta sa Bleda, u Sloveniji, i Vlada Srbije, a podršku su pružili ministarstvo spoljnih poslova Norveške, Fond za otvoreno društvo i nemačka fondacija "Konrad Adenauer". Iskustva Slovenije u procesu pridruživanja EU će predstaviti Rado Genorio iz slovenačke Kancelarije za evropske poslove, dok će o mađarskim iskustvima govoriti član Evropskog parlamenta Ištvan Sent Ivanji. |
|
Francuska nastoji da proširenje EU bude uspešno
Francuska nastoji da proširenje Evropske unije bude uspešno i zato je tako važno da se postigne dogovor o novom budžetu, ocenio je danas u Varšavi šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi (Philippe Douste-Blazy). Francuski ministar spoljnih poslova danas u Varšavi, kao i njegov nemački kolega Joška Fišer (Joschka Fischer), učestvuje na sastanku Vajmarskog trougla. Obojica su takođe gosti redovnog letnjeg savetovanja poljskih ambasadora, na koje je doputovao i britanski ministar za evropska pitanja Daglas Aleksander (Douglas Alexander). Poljska diplomatija je pokušala da iskoristi prisustvo trojice ministara da, kao neformalni lider novih članica EU, posle fijaska poslednjeg samita u Briselu posreduje u nastojanju da Britanija, Francuska i Nemačka pronađu kompromis oko novog budžeta za period 2007-2013. godine. Poljska takođe želi dogovor oko daljeg proširenja EU na Balkan i eventualno Tursku, kao i na za Poljsku neobično važnu Ukrajinu, te o budućnosti novog evropskog ustava. Posredničke ambicije su, međutim, naišle na odbijanje Londona, Berlina i Pariza, a u Varšavi su se danas sa poljskim premijerom Marekom Belkom sreli samo nemački i francuski ministar. Šef francuske diplomatije je danas ponovio da će "bez perspektive novog budžeta sve završiti fijaskom" i pozvao Veliku Britaniju da izvrši svoje obaveze. Istovremeno, britanski ministar za evropska pitanja je u obraćanju poljskim ambasadorima, posredno kritikujući Berlin i Pariz, odbacio "politiku koju diktira strah i privredni protekcionizam", javlja agencija PAP . "Mnogo strahova Evropljana izvire iz privrednih statistika i porasta nezaposlenosti u Evropi. Te bojazni su odigrale ulogu u odbijanju Francuza i Holanđana da ratifikuju evropski ustav. Prioritet britanskog predsedavanja EU biće analiza korena nezaposlenosti u Evropi i mere da evropsko tržište rada postane fleksibilnije", rekao je Aleksander. Britanski ministar je dodao da 40 odsto budžeta EU ide na podršku poljoprivredi, a svega pet odsto na stvaranje novih radnih mesta. Poljska se ne odriče pokušaja da posreduje da se kompromis u sadašnjoj krizi EU nađe što pre, jer su tamošnji ekonomisti izračunali da, od novih zemalja članica, bez dogovora o budžetu upravo Poljska gubi najviše. Šef poljske diplomatije Adam Danijel Rotfeld naglasio je danas na savetovanju ambasadora u Varšavi da "EU nije veliko međunarodno preduzeće kome bi bili dovoljni sposobni menadžeri, već jedinstveni veliki politički projekt koji traži vođe". "Nacionalni egoizmi potiskuju vrednosti na kojima počiva EU", upozorio je Rotfeld i dodao da bi EU u svojoj "istočnoj politici" prema Rusiji i Ukrajini trebalo da "prirodno uzima u obzir stavove Poljske". |
|
Labus u Briselu od 29. juna do 1. jula
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus boraviće od 29. juna do 1. jula u službenoj poseti Briselu. Labus će, kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, u Briselu razgovarati sa visokim predstavnikom sa spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije (EU) Havijerom Solanom, evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i drugim visokim zvaničnicima EU. Predviđeno je da se potpredsednik Vlade Srbije sastane i sa evropskim komesarima sa regionalnu politiku Danutom Hubner, za trgovinu Piterom Mendelsonom i za nauku i tehnologiju Janezom Potočnikom. Tokom boravka u Briselu planirani su razgovori Labusa i sa direktorima EU za zapadni Balkan Rajnhardom Pribeom, za budžet EU Luisom Romerom, za ekonomska i finansijska pitanja Evropske Komisije Klausom Reglingom i za proširenje EU Fabricijom Barbasom. Labus će sa zvaničnicima EU razgovarati o budućoj tehnici i strategiji pregovora Srbije i Crne Gore sa EU, uz primenu formule dvostrukog koloseka. Tema razgovora biće, kako se dodaje u saopštenju, i finansijski aspekti celokupnog procesa pridruživanja zemlje EU, makrofinansijska pomoć, kao i uticaj poslednjih dešavanja u EU na kriterijume pridruživanja zemalja zapadnog Balkana. Sa Labusom u Brisel putuje i sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. |
|
Galjak: Neprihvatljivo povezivanje Kosova i Bosne
Portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane Kristina Galjak izjavila je danas da Evropska unija očekuje da vlasti u Beogradu poštuju obaveze iz Dejtona i da rešavanje kosovskog pitanja ne povezuju sa Bosnom. Galjak je to izjavila, osvrćući se na izjavu šefa diplomatije Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića da bi nezavisnost Kosova mogla da dovede do sličnih zahteva u Republici Srpskoj i u drugim zemljama. "Status Kosova je otvoreno pitanje koje treba da se reši kroz politički proces, u kojem žitelji Kosova, Beograd i međunarodna zajednica treba da odigraju važnu ulogu. A u zavisnosti od sprovođenja standarda, taj postupak bi UN mogle pokrenuti narednih meseci ", istakla je Kristina Galjak. Ona je naglasila da je "pitanje BiH određeno pre skoro 10 godina Dejtonskim sporazumom i dodala da je BiH "suverena, nezavisna država, čije su granice međunarodno priznate". Prema njenim rečima, Beograd je zakonski obavezan da u potpunosti poštuje te granice. "Povezivati ta dva pitanje je neprihvatljivo. Očekujemo da Beograd, kao partner EU u procesu stabilizacije i pridruživanja, u potpunosti poštuje svoje dejtonske obaveze i da konstruktivno doprinosi rešavanju pitanja Kosova", naglasila je Kristina Galjak. Drašković je za list "Blic" rekao da u kontaktima sa svetskim liderima insistira na principu istih standarda i stalno ističe da bi rešenje kosovskog problema u okviru Srbije stabilizovalo i BiH. Sve što dobiju Albanci na Kosovu, neka dobiju i Srbi u RS, rekao je Drašković. |
|
Erdogan: Turska neće prihvatiti nove uslove za članstvo u EU
Turska neće pristati na nove uslove za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je danas turski premijer Redžep Tajip Erdogan. Pregovori o članstvu Turske sa EU zakazani su za 3. oktobar. Ali, u Evropi raste protivljenje njenom pridruženju, a predsednik Evropske komisije, Hoze Manuel Barozo (Josee Manuel Barosso), izjavio je ranije ove nedelje da bi trebalo otvoriti debatu o kandidaturi Turske. Erdogan je odbacio bilo kakve razgovore o promeni uslova za Tursku, rekavši da Turska nije u situaciji da ponovo pregovara o bilo čemu. "Ako pred zemlje svaki dan postavljate nove zahteve, posebno u vreme kada pregovori samo što nisu počeli, to nije u redu. Mi smo navikli na iskrenu politiku, to je ono što očekujemo i što želimo", rekao je Erdogan. Mnogi glasači iz Evrope nisu radi da dozvole da siromašna zemlja sa populacijom od 70 miliona ljudi, pretežno muslimana, uđe u Uniju, što bi granice EU proširilo do Sirije i Irana. Ovakvi stavovi među evropskom populacijom postali su jasni posle nedavnog francuskog i danskog odbijanja ustava EU, kada je većina onih koji su glasali protiv rekla da je to i zato što ne žele Tursku u Uniji. Pre nego što Turska počne pregovore o članstvu, mora da potpiše i primeni protokol o carinama EU, koji u carinsku zonu uključuje Kipar i devet zemalja koje su se priključile Uniji prošle godine, i da reforme sprovede do kraja. Mnogi smatraju da bi pregovori Turske o članstvu u EU mogli da traju deceniju, a možda i duže. |
|
Šomoji predložio trogodišnji budžet EU
Mađarski ministar za inostrane poslove Ferenc Šomođi predložio je usvajanje trogodišnjeg budžeta za Evropsku uniju ako budžet EU za period 2007-2013 ne bude usvojen ni u narednih šest meseci. Šomodji je za budimpeštanski Inforadio rekao da je Mađarskoj, kao i drugim zemljama, interes da EU što pre dobije budžet, o čemu bi ovih dana trebalo da se razgovara i na sastanku sadašnjeg premijera Ferenca Đurčanja sa bivšim šefovima mađarske vlade. Tom sastanku će prisustvovati i bivši premijer Mađarske i sadašnji savetnik premijera za međunarodna pitanja Peter Međeši, koji je u izjavi za Inforadio rekao da je, prema njegovom mišljenju, Evropskoj uniji potrebna nova strategija proširivanja. Međeši je dodao da odbijanje evropskog ustava od strane Francuske i Holandije ukazuje na to da je EU u dubokoj krizi i da treba da se formuliše nova strategija jer građani ne prihvataju "promenjenu Evropu". |
|
Solana: EU mora da ostane na međunarodnoj sceni
Visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Havijer Solana izjavio je danas da EU mora i dalje da bude prisutna na međunarodnoj sceni uprkos krizi nastaloj nakon neuspeha referenduma o evropksom ustavu u Francuskoj i Holandiji i debakla briselskog samita prošle sedmice. "Činjenica da Unija ima politički i ekonomski problem koji otežava usvajanje budžeta nema nikakve veze sa njenom odlučnošću da nastavi da ispunjava obaveze prema međunarodnoj zajednici", kazao je Solana francuskoj informativnoj tv stanici LCI. "Ne znam kada će Ustav biti ratifikovan ili ne, ali mi moramo da i dalje budemo organizacija sposobna da rešava probleme" na međunarodnoj sceni, kazao je on. "Obaveza je Unije da nastavi da predano sa svojim partnerima radi na pitanjima koja postoje već niz godina na Kosovu, Bliskom istoku i u Darfuru", dodao je Solana. On je kazao da EU radi zajedno sa SAD i sa zemljama regiona na efikasnom rešavanju tih problema, a to će i dalje nastaviti da radi. |
|
Otvorena kancelarija Instituta Srbije i Crne Gore u Briselu
U Briselu je sinoć otvorena kancelarija "Instituta Srbije i Crne Gore", čiji je cilj unapređivanje interesa SCG u evropskim institucijama i što brži ulazak u redove Evropske unije. Osnivač Instituta, koji će nastojati da iskoristi postojeće i uspostavi nove veze s poslanicima Evropskog parlamenta i drugih tela EU, je novoosnovani Pokret Srba Evrope, sa sedištem u Parizu. Kancelarija Instituta u Briselu će pružati i svu pomoć novinarima. Na otvaranju sedišta Instituta u Briselu bilo je više poslanika Evropskog parlamenta, zvaničnika Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu i još nekih evropskih tela, kao i ambasador, šef misije SCG pri EU Pavle Jevremović, ambasador SCG zadužen za odnose s NATO Branko Milinković i ambasador SCG u Francuskoj Predrag Simić. Kancelarije Instituta će biti otvorene i u Parizu i Strazburu, sedištu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, izjavio je, u ime Instituta Srbije i Crne Gore, Zoran Milinković. Milinković je rekao da ta "nepolitička i neprofitabilna" nevladina organizacija želi da posreduje u privrednoj, naučnoj i kulturnoj saradnji i razmeni, da organizuje skupove i konferencije i naglasi ulogu dijaspore i posebno naših mladih ljudi koji žive u Evropi, u bržem približavanju SCG Evropskoj uniji. On je dodao da velika neiskorišćena snaga leži u činjenici da srpska dijaspora u Evropi čini dva miliona ljudi, od čega 650 hiljada njih imaju državljastva neke zemlje Evropske unije. Prema rečima Milinkovića, Pokret Srba Evrope želi da okupi postojeće klubove, udruženja i pojedince iz Evrope u jedinstvenu nestranačku i nevladinu organizaciju radi poboljšanja saradnje dijaspore s maticom, kao i unapređivanja intresa Srbije i Crne Gore u inostranstvu. |
|
Bler: Modernizovati Evropu i nastaviti prijem novih clanica
Britanski premijer Toni Bler založio se danas u Briselu za nastavak prijema novih zemalja u članstvo Evropske unije i saopštio da će glavni zadatak britanskog predsedništva EU biti obnova kroz ekonomske reforme i "socijalni model koji funkcioniše". To je potrebno da bi Evropa mogla da se suoči sa izazovima mondijalizacije i narastajuće svetske ekonomske i tehnološke konkurencije, kazao je britanski premijer. Bler je, predstavljajući polugodišnji program britanskog predsedništva u Evropskom parlamentu, rekao da je prava prilka za to upravo da se razreši institucionalna i budžetska kriza Evropske unije. Britanski premijer je pozvao Evropljane da ne smatraju proširenje Unije kao neku opasnost, već, naprotiv, kao "istorijsku priliku" i pružio uveravanja da će EU ispoštovati obaveze o pokretanju pregovora o članstvu s Turskom i Hrvatskom, uključujući takve obaveze u utvrđivanju novog budžeta. Ekonomska i bezbednosno ojačana Evropska unija, kao vodeći činilac svetskih zbivanja zajedno sa SAD, "jeste i dovoljno samopouzdana Evropa da proširenje vidi ne kao opasnost, odnosno kao da novo članstvo nije nešto povoljno i kao nazadovanje". Naprotiv, podvukao je Bler, to se mora videti kao "istorijska prilika da se izgradi još moćnija Evropa". "Nemojmo se zavaravati. Ako zaustavimo proširivanje, sa stanovišta nacionalnih interesa to ne bi spaslo neko radno mesto, niti bi neko preduzeće sprečilo da preseli svoju proizvodnju (izvan zemlje). To bi, možda, moglo delovati neko vreme, ali ne i dugo", kazao je on. "Evropa bi, u međuvremenu, bila više stešnjena, samoživa, a to više nije spojivo s evropskom idejom, evropskim idealom već je to onda nacionalizam i mržnja prema svemu stranom", upozorio je Bler. Britanski premijer je istakao da "veruje u Evropu kao politički projekat" i odbacio tvrdnje da želi da odbaci evropski društveni model s ugrađenom socijalnom zaštitom, uz davanje potpune prednosti zakonima tržišta. "Nikad ne bih pristao na ograničavanje Evrope na prosto ekonomsko tržište", objasnio je Bler i naglasio da je London spreman da pokrene raspravu o povraćaju Velikoj Britaniji oko pet milijardi evra godišnje od sredstava koje Britanci uplaćuju u budžet EU. Želeći da dokaže da nije glavni krivac za neuspeh prošlonedeljnog susreta lidera EU, britanski premijer je ujedno, odbacio i kritike da želi da zakoči celokupno finansiranje Evropske unije time što traži da se prepispita oko 40 odsto budžetskih sredstava koje se izdvajaju za finansiranje i subvencije za evropsku poljoprivrednu proizvodnju. Naglasio je da traži, uz raspravu o "povraćaju" britanske uplate u budžet, i preispitivanje troškova za zajedničku poljoprivrednu politiku zato što "nije moderan budžet (EU) onaj koji će i kroz deset godina izdvajati 40 odsto sredstava za poljoprivredu". Bler je ukazao na velike napore svoje vlade da u Velikoj Britaniji poboljša socijalne uslove i zaštitu svih slojeva stanovništva i podvukao da je glavni cilj evropske politike "kako poboljšati život ljudi". Ukazao je da je upravo zato neprihvatljivo da EU ima više nezaposlenih, manju efikasnost proizvodnje i manje ulaganje u visoku tehnologiju i razvoj nego SAD. Bler je u raspravi dobio i pohvale i pokude evropskih poslanika za britanski program predsedništva EU, kao i za svoje delovanje na propalom samitu Unije. Vođa grupe "Zelenih" u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit je pored ostalog, pozvao Blera da se dogovori sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i francuskim predsednikom Žakom Širakom o prestanku važnosti Dejtonskih sporazuma za Bosnu. Kon-Bendit je primetio da će se uskoro obeležiti godišnjica događaja u Srebrenici i izneo tvrdnju da "Dejtonski sporazum ne može i ne čini da Bosna i Balkan funkcionišu". "Zato pokrenite inicijativu: vidite s vašim drugarom Bušom i vašim drugarom Širakom, recite: treba završiti s Dejtonom", rekao je Danijel Kon-Bendit. |
|
Vlada imenovala članove radnih grupa za pregovore sa EU
Vlada Srbije danas je imenovala predsednike, zamenike i članove šest radnih grupa za pripremu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore (SCG) Evropskoj uniji (EU). U saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima nisu navedena imena izabranih predstavnika koji će raditi na pripremi pregovora sa EU. Saopšteno je da su formirane radne grupe za oblast harmonizacije zakona i prelaznih i zakonskih odredaba, kretanje kapitala i ugovaranje finansijskog protokola koji će pratiti Sporazum i grupe za liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizovodima. Izabrani su i članovi radne grupe za određivanje optimalnog tempa liberalizacije pružanja usluga preduzeća Evropske unije na tržištu Srbije i radne grupe za političku saradnju. |
|
Svi poslanici EP imaće istu platu od 7.000 evra
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas velikom većinom statut, kojim im se, između ostalog, obezbeđuje mesecna plata od 7.000 evra, za sve poslanike, nezavisno iz koje su zemlje članice EU. Kako su javile agencije, ovaj projekat, koji će stupiti na snagu 2009. posle narednih evropskih izbora, biće definitivno i bez rasprave usvojen na ministarskom sastanku EU, 30. juna. Razlike u platama evropskih poslanika i ranije, kada je EU imala 15 članica, bile su uocljive, ali su proširivanjem Unije na 25 zemalja postale zaista neprihvatljive. Najveću platu imaju italijanski poslanici u Evropskom parlamentu - 11.000 evra, a najmanju letonski - 980 evra. Francuzi primaju 5.200 evra, Španci 2.600, a Česi 2.000. Takođe, u skladu sa usvojenim statutom, evropskim poslanicima isplaćivaće se realne nadoknade putnih troškova, što do sada nije bio slučaj jer su im isplaćivane znatno više sume, bez potrebe da na uvid donose račune. Tako su, na primer, poslanici dobijali novac za letove u biznis klasi, a mogli su da uštede tako što bi putovali u ekonomskoj. Poslanici će, takođe, novim statutom izgubiti pravo na nacionalnu penziju. Oni će ubuduće dobijati evropsku penziju, čije će dve trećine uplaćivati tokom radnog veka sami, dok će jednu trećinu uplaćivati Parlament. |
|
Božović: EK i Vlada Srbije povoljno o reformama u Srbiji
Stručnjaci Vlade Srbije i Evropske komisije danas su u Briselu dali povoljne ocene toka reformi u pravosuđu i policiji Srbije, izjavio je generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović. Bozović je, posle susreta sa ekspertima Evropske komisije, u sklopu priprema za sledeći sastanak Unapređenog stalnog dijaloga SCG -Evropska unija, idućeg meseca u Beogradu, podsetio da su reforma policije i pravosuđa presudni uslovi za privredni razvoj, privatizaciju, privlačenje investija, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, zaštitu ljudskih prava. Takav sastanak će sutra u Evropskoj komisiji biti održan i sa stručnjacima vlade Crne Gore. Rasprava je obuhvatala pravosuđe, unutrašnje poslove, bezbedost i ljudska prava. Najveća pažnja posvećena je reformi policije, a s tim u vezi naglašena je potreba donošenja zakona o policiji u Srbiji koji bi bio usklađen sa standardima EU. U tom zakonu, kako je predočeno, mora jasno biti određena nadležnost MUP-a, policijska ovlašćenja, dužnosti, prava i odgovornost policijskih službenika, kao i učvršćenje mehanizma unutrašnje kontrole kroz jačanje kancelarije generalnog inspektora MUP-a. Instituciji generalnog inspektora MUP-a se mora obezbediti puna nezavisnost u postupanju, kao i kadrovsko i tehničko jačanje, stavili su do znanja eksperti Generalnog direktorata Evropske komisije za proširivanje EU, zaduženi za zapadni Balkan. Božović, koji je predvodio delegaciju stručnjaka vlade Srbije, ukazao je na činjenicu da se u Studiji izvodljivosti za pridruživanje SCG EU daje povoljna ocena rada kancelarije generalnog inspektora MUP-a Srbije. Na današnjem sastanku važna pažnja su posvećena borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i drogom i dogovoreno je šta treba uraditi do sledećeg sastanka Unapređenog stalnog dijaloga, 7.jula u Beogradu. Razmenjena su mišljenja i o naporima srpskih vlasti da suzbiju korupciju, Božović i predstavnici srpskog Ministarstva za pravosuđa u delegaciji SCG su obrazložili šta sve sadrži usvojena strategija Vlade Srbije za bitku protiv korupcije i šta se sve čini u tom cilju. Predstavnici Srbije su od funkcionera Generalnog direktorata Evropske komisije za pridruživanje zapadnog Balkana dobili podršku i obećanje da će biti data i politička i materijalna pomoć na ekspertskom i tehničkom nivou. Božović je naveo da je ukazao na ono čega su svesni i funkcioneri u Evropskoj komisiji, a to je da bez materijalne potpore nema ni uspešne reforme. Pored neophodnosti da se u Srbiji donese zakon o unutrašnjim poslovima i da se primenjuje, mora se imati i volja i energija kod ljudi koji će sprovoditi reformu. Mora se, jednostavno, ocenio je Božović, obezbediti da oni imaju bar minimalne materijalne i egzistencijalne uslove za rad. To se posebno odnosi na plate pripadnika policije u Srbiji, koje se nisu menjale u poslednje dve godine, naveo je Božović. |
|
Slovačka će podržati Blerov plan reformi EU
Slovačka će podržati britanskog premijera Tonija Blera ako pokuša da tokom britanskog predsedavanja Evropskom unijom (EU) smanji dotacije za poljoprivredu, a obezbedi više novca za nauku i razvoj, izjavio je slovački premijer Mikulaš Dzurinda. "Rasprava (o budžetu EU) je bila u suštini poštena. Nije reč o tome da nedostaje milijarda evra, kako su nastojali da nam podmetnu. Pitanje nije kako da nađemo novac za taj budžet, već kako da upotrebimo sredstva. Nastaje grupa reformista koji žele promene", kazao je Dzurinda u intervjuu slovačkom dnevniku SME. Dzurinda je naglasio da je spor u stvari sukob dve vizije - više novca za nauku i razvoj ili štedre dotacije za farmere, a Slovačka tu stoji na strani britanskog premijera. "Ja sam za reforme. Ako cena za kasniji dogovor treba da bude to da će novac biti raspodeljen efikasnije ja sam za. Meni se ne sviđa kako danas dotiramo žitarice, a onda viškove spaljujemo kao da smo izgubili pamet", rekao je slovački premijer. Dzurinda takodje veruje da će EU smoći snage da nastavi planirano proširenje, a prognozira da bi problem sa prijemom mogle da imaju samo velike države, kao što su Turska ili Ukrajina, a ne i Bugarska i Rumunija ili Balkan. "Problem Hrvatske je druge vrste. Hrvatska je za EU spremna, Problem je general Gotovina", kazao je Mikulaš Dzurinda u intervjuu dnevniku SME. |
|
Barozo: Bez brzog dogovora o budžetu EU preti paraliza
Evropskoj uniji preti paraliza rada ako ubrzo ne bude postignut dogovor o budžetu Unije, a nove članice iz istočne Evrope prve će osetiti posledice, izjavio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). Barozo je to rekao nakon sastanka Evropske komisije koja je razmatrala ishod prošlonedeljnog samita EU na kome evropski lideri nisu postigli dogovor o budžetu za period od 2007. do 2013. godine. "Smatramo da postoji rizik od paralize ako ne donesemo odluku što pre... to će imati izuzetno negativan efekat na našu politiku, a posebno na nove članice", rekao je Barozo na konferenciji za novinare. On je pozvao članice EU da razmotre pitanje poljoprivrednih subvencija, kao i britanskih olakšica u budžetu EU, oko kojih su se lomila koplja na samitu, ali je upozorio da ta dva pitanja ne treba direktno vezivati. Moguće rešenje, prema njegovim rečima, leži u predlogu Evropske komisije za klauzulu koja bi predviđala da se izvrši revizija opštih troškova 2008. godine, ali da se neznatno izmeni zajednička poljoprivredna politika pre 2013. godine. Barozo je podsetio da su se lideri EU jednoglasno složili 2002. godine da se poljoprivredni troškovi zadrže na sadašnjem nivou do 2013. godine. "Nije razumno da se sve dovodi u pitanje. Dogovor je dogovor i mora da ostane na snazi. Sporazumi se moraju poštovati", naglasio je on. Barozo je podsetio da se sporazum može izmeniti jedino jednoglasnom odlukom koja u ovom trenutku nije osigurana. "Mi jedino možemo tražiti od svih da naprave kompromis, kompromis o zajedničkoj poljoprivrednoj politici takodje, kompromis o britanskim olakšicama. Mi ne treba da ih eksplicitno povezujemo, ali moramo da se oslobodimo rigidnih pozicija", rekao je predsednik Evropske komisije. Velika Britanija je prošle nedelje zatražila smanjenje poljoprivrednih subvencija, koje u većoj meri odlaze Francuskoj, kao uslov da pristane na smanjenje godišnjih povlastica u budžetu. "Ako naši britanski prijatelji misle da će dobiti sve što žele, greše. Ako naši francuski prijatelji misle da će dobiti sve što žele, takodje greše", rekao je Barozo. |
|
Varšava miri velike i posreduje u krizi EU
Poljska će naredne nedelje u Varšavi organizovati sastanak ministara inostranih poslova Velike Britanije, Nemačke i Francuske u želji da posreduje u rešavanju krize EU posle kraha dogovora o budžetu i odlaganja ratifikacije novog evropskog ustava. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova sprema zajedničku deklaraciju četvorice ministara koja bi nagovestila novi pravac integracije. Prema zamislima poljskih diplomata, to je izgradnja EU kao političke organizacije kojom se ne bi upravljalo kao korporacijom, uz to bliske građanima uz posebno istaknutu obavezu da se EU proširi i na susedne zemlje. U okviru proširenja Poljska pored Balkana želi pre svega članstvo Ukrajine. "Želimo da odigramo ulogu posrednika, jer u tom sporu mi možemo da izgubimo najviše. Britanci su nam bliski kada se radi o liberalnim reformama EU i njenom dalje širenju a Francuzi i Nemci kada govorimo o političkoj organizaciji EU i očuvanju strukturalne pomoći", rečeno je dnevniku "Žečpospolita" u poljskom MIP-u. Poljski premijer Marek Belka koji je na samitu u Briselu postao u sporu neformalni lider novih članica i ponudio kompromis, ne veruje u mogućnost brzog rešenja krize. "Desile su se istovremeno dve važne stvari - odbijanje evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji i nesporazum oko budžeta. U Evropi imamo sada psihološku krizu," kazao je Belka u intervjuu dnevniku "Gazeta Viborča" (Wyborcza). Poljski premijer smatra da je nedostatak poverenja u Uniju zahvatio pre svega društva. "Biće loše ako zavlada i među elitama, do sada punim evroentuzijazma. Biće manje spremnosti za solidarnost i pomaganje najsiromašnijima. Kada bi raspoloženje bilo dobro, postigli bi kompromis oko budžeta za pola godine. Sada nisam siguran da ćemo uspeti", rekao je Belka poljskom listu. O rezervisanom stavu "stare Evrope" da prima dalje nove članice, Belka je kazao da ima utisak da je Evropa u ovom trenutku spremna samo još za ulazak Rumunije i Bugarske u EU. "Ulazak tih zemalja nije u opasnosti. Ali pod znakom pitanja je Turska, pod znakom pitanja je Ukrajina. Pod znakom pitanja je Balkan", kazao je Belka. Poljski premijer najavio je da Britanija ne može u potpunosti da računa na podršku Poljske u reformi politike subvencija u poljoprivredi, jer po njegovoj oceni dotacije francuskim farmerima idu na to da se očuva sadašnji standard, dok u novim članicama, kao što je Poljska te dotacije idu na razvoj sela, bez koga nema reformi i razvoja cele zemlje. |
|
Bler tvrdi da može da postigne dogovor o budžetu EU
Britanija može da obezbedi dogovor o budućem budžetu Evropske unije tokom svog predsedavanja Unijom, ali će insistirati i dalje na širim ekonomskim reformama, rekao je danas britanski premijer Toni Bler (Tony Blair). Bler je nakon razgovora sa švedskim premijerom Joranom Peršonom (Goran Persson) ponovio stav da bi Britanija mogla da odustane od povlastica u budžetu EU, ali samo pod uslovom da budu reformisane velike subvencije za poljoprivredu, od kojih mnoge odlaze Francuskoj. "Moguće je (postići dogovor) i mi moramo raditi na tome", rekao je Bler novinarima u rezidenciji u Dauning Stritu. On je dodao da je Britanija spremna da "prizna da su olakšice anomalija koja mora da ode", ali i da "u tom kontekstu mora biti promenjena i druga anomalija". Mnogi evropski lideri su optužili Britaniju da je odgovorna za neuspeh dogovora o budžetu za period od 2007. do 2013. godine na samitu EU prošle nedelje u Briselu. Nova neslaganja su dodatno gurnula Uniju u krizu, dve nedelje nakon odbacivanja evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Diplomate kažu da Bler ima male šanse za postizanje dogovora o budžetu tokom predsedavanja Britanije Unijom, s obzirom na zaoštravanje stavova, pogotovo između Londona i Pariza. Peršon je rekao da nije pošteno da Švedska dotira u budžetu EU zemlje poput Španije i Irske. "Ali ja sam potpuno spreman... da podržim nove članice u istočnoj i centralnoj Evropi, pošto im je to potrebno i jer to one zaslužuju", rekao je švedski premijer. |
|
Klaus insistira na daljem proširenju EU
Češki predsednik Vaclav Klaus odbija prognoze da bi Unija, nakon kraha dogovora o budžetu i odbijanja evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji, trebalo da odloži dalja proširenja, dok ne prođe period prilagođavanja novih 10 istočnoevropskih članica. "Insistiram na tome da niko nije gospodar ključeva i da nema prava da govori ko sme a ko ne sme u EU," kazao je Klaus u intervjuu češkom dnevniku "Mlada fronta Dnes". "Znam da moraju da budu ispunjeni određeni uslovi, ali uvredljivo je da se pretvaramo da se radi o nekakvom elitnom klubu samo za neke. To je za mene bio uvek neprihvatljiv stav. Niko nema prava da isključuje zemlje južno i istočno od nas iz proširenja", rekao je češki predsednik. Klaus koji je uoči samita, pravac kojim ide evropska integracija uporedio čak sa nekadašnjim Sovjetskim Savezom, jedan je od retkih državnika u Evropi koji tvrdi da je sadašnja kriza za EU u stvari izuzetno dobra, jer pruža šansu da se iznova odredi pravac integracije Evrope. "Od samog početka, već 15 godina tvrdim da u Uniju ne želimo da uđemo zbog novca, već zato što želimo da učestvujemo u evropskoj integraciji. Smešno je kada vidim neke političare u našoj vladi kako plaču što možda neće dobiti toliko novca iz ljubljenih dotacija", kazao je Klaus. "Mene to ne muči. Kada bi se presekla ta vrteška dotacija i istovremeno uplata, kada bi svi počeli da se bude i rekli da to može sve da bude drugačije, bilo bi sjajno", rekao je češki predsednik. Klaus koji važi za najglasnijeg evroskeptika na starom kontinentu založio se za izradu evropskog ustava koji ne bi bio pravljen iza leđa javnosti u režiji političkih elita, a koji bi EU vratio onim autentičnim vrednostima zbog koji je i osnovana. |
|
Kvašnjevski: Poljska će odložiti referendum o ustavu EU
Poljska će odložiti referendum o ustavu EU, ali se i dalje zalaže za njegovo održavanje, izjavio je danas predsednik te zemlje Aleksander Kvašnjevski (Kwasniewski). "Održavanje referenduma u oktobru nije realno. Referendum treba da se održi, ali i dalje nije jasno kada. To će se dogoditi kasnije, sigurno ne u oktobru", precizirao je Kvašnjevski na konferenciji za novinare. Pošto na referendumima o ustavu EU u Francuskoj i Holandiji taj dokument nije usvojen, više evropskih zemalja odlučilo je da odloži referendume koji su bili planirani za kasnije ove godine. Poljski premijer Marek Belka ocenio je da će, posle neuspeha lidera EU da prošle nedelje na samitu u Briselu pronađu kompromis o budžetu EU za period od 2007. do 2013, biti teško ubediti građane Poljske da na referendumu o ustavu zaokruže "da". Belka je predložio da bi zbog toga bilo bolje da se o ustavu EU izjasni poljski parlament i da se referendum ne održi. |
|
Tim SCG za pregovore sa EU činiće tri radne grupe
Predstavnici ministarstava za evropske integracije Srbije, Crne Gore i državne zajednice dogovorili su danas u Podgorici da tim SCG za pregovore sa Evropskom unijom čine tri radne grupe i da do septembra budu definisane njegove pregovaračke pozicije. U radnim grupama biće delegirani predstavnici ministarstava državne zajednice kao i predstavnici vlada država članica, navodi se u saopštenju vladinog biroa za odnose sa javnošću. Kako je ranije najavljeno, pregovarački tim državne zajednice predvodiće ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG Predrag Ivanović. Crna Gora i Srbija već su formirale svoje pregovaračke timove koji će imati po šest radnih grupa, a danas je postignuta saglasnost da se pregovaračke pozicije tih radnih grupa definišu do septembra. Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović ranije je saopštila da postoji velika saglasnost po pitanju pregovaračkih pozicija Srbije i Crne Gore, ali da će pregovarački timovi država članica imati potpunu autonomiju u pregovorima, posebno u ekonomskom delu u skladu da modelom dvostrukog koloseka u procesu pristupanja EU-i, koji čini 80 odsto ukupnih pregovora. |
|
Ren: Plan C za proširenje EU, uključujući zapadni Balkan
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas da "uteha" za sadašnji zastoj u Evropskoj uniji može biti to što je potvrđen proces proširivanja, uključujući Zapadni Balkan i predložio "Plan C" za ulazak novih članica u EU. Evropski komesar je istakao da Evropska komisija priprema "mišljenje" o kandidaturi za članstvo Makedonije, dok je Srbija i Crna Gora dobila "zeleno svetlo" za početak pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Govoreći u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta u Briselu, Ren je dodao da bi Bosna, ako ispuni preostale uslove, takođe mogla očekivati takve pregovore. Za Albaniju je održavanje slobodnih i poštenih izbora ključni uslov za napredovanje u procesu pridruživanja. Hrvatska može očekivati pregovore o članstvu tek kad ispuni "stroga merila", a to nije moguće bez potpune saradnje s Haškim sudom. Evropski komesar je istakao da EU mora nastaviti da deluje, a da je "najveća odgovornost u tome da se zajamči bezbednost i stabilnost na kontinentu". On je rekao da je sad nužno staviti u pogon "Plan C" za proširenje, koji znači da se proces učvrsti, zahteva strogo ispunjavanje uslova i podrobno upoznavanje evropske javnosti sa svim pojedinostima i tokom budućeg ulaska novih članica. I, pre svega, da je ulazak novih članica obostrano koristan, a ne pretnja interesima građana EU, jer, ulazak novih deset članica otvorio je tržište od 100 miliona potrošača za kompanije iz zapadne Evrope. Izvoz iz zapadne Evrope u istočnu i srednju Evropu je trostruko porastao od 1993. godine. To je stvorilo mnogo radnih mesta za građane "starih" petnaest članica EU. Ren je objasnio da to nalaže situacija kad u EU nije usvojena ustavna povelja i kad je nužno da se "odmeri korak posle velikog praska ulaska deset novih članica u redove Unije". Evropski komesar je upozorio da, ako bi Evropska unija bila bojažljiva prema perspektivi ulaska zapadnog Balkana u EU, onda bi "blagotvoran učinak tih izgleda bio ozbiljno podriven, upravo kad taj region ulazi u krajnje teško razdoblje razgovora o budućem statusu Kosova", jer, prema njegovim rečima, "evropska perspektiva celog tog područja je ključ za nalaženje održivog rešenja za Kosovo". Ren je ukazao na reči srpskog premijera Vojislava Koštunice, s kojim je prošle nedelje razgovarao u Briselu, da je "bolja integracija u Evropi, nego dezintegracija na Balkanu" i naveo i stav međunarodnog izaslanika u Bosni Pedija Ešdauna da je "evropska perspektiva lepak koji drži mir na zapadnom Balkanu". "Za Evropsku uniju bi bilo besmisleno da to napusti sad, kad naša politika daje opipljive rezultate na polju bezbednosti, demokratije i boljitka", predočio je komesar Evropske komisije i primetio da najesen pada deseta godišnjica dejtonskih sporazuma, dok se 11. jula obeležava pet godina od događaja u Srebrenici. Ren je saopštio da namerava da prisustvuje tom činu u Srebrenici. On je ipak dodao da EU mora biti "oprezna kad su u pitanju nova obećanja" u pogledu ulaska novih članica, naglasivši da je njegova "ključna poruka" kandidatima i zapadnobalkanskim potencijalnim kandidatima za članstvo da u potpunosti ispune sve uslove koji se pred njih postavljaju. Evropska unija će im pomoći da osnaže svoje ekonomije i uspostave demokratski poredak vlasti. Ali, te zemlje samo ako "do poslednjeg slova ispune uslove... mogu uveriti evropsku javnost da buduće članice neće narušiti, već ojačati Evropsku uniju", zaključio je Oli Ren. |
|
Luksemburg ne odustaje od referenduma o evropskom ustavu
Luksemburg, koji predsedava Evropskom unijom do 1. jula, ne odustaje od održavanja referenduma o Evropskom ustavu koji je zakazan za 10. jul, "Vlada neće odustati od održavanja referenduma zakazanog za 10. jul", izjavio je danas drugi čovek luksemburške diplomatije Nikolas Šmit obraćajući se članovima parlamentarne Komisije za spoljnu politiku, javile su agencije. "Sve stranke su se složile da se referendum ipak, održi 10. jula", potvrdio je šef poslaničke grupe Zelenih Fransoa Boš (Francois Bausch). Reagujući na neuspeh referenduma u Francuskoj i Holandiji, lideri EU su na samitu u Briselu prošle sedmice odlučili da najmanje do 2007. produže rok za okončanje procesa ratifikacije ustava, ostavljajući svakoj članici da sama izabere način na koji će rešiti problem usvajanja ustava. Lideri EU su najavili da će o rezultatima tog procesa raspravljati u prvom tromesečju 2006. godine. Prema najnovijim anketama, mesec dana uoči referenduma o evropskom ustavu u Luksemburgu je zabeležen porast broja onih koji bi se izjasnili protiv najvišeg evropskog zakona. Prema luksemburškim propisima, u toj zemlji je zabranjeno objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja najmanje mesec dana uoči nekog izjašnjavanja. |
|
Ren: Potvrđen proces pridruživanja Zapadnog Balkana
Proširenje Evropske unije je "preživelo" neuspeh prošlonedeljnog samita EU, potvrđen je proces pridruživanja zapadnog Balkana, a Srbija i Crna Gora je dobila "zeleno svetlo" za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je danas u Briselu evropski komesar Oli Ren. Ren je rekao da EU mora biti "oprezna kad su u pitanju nova obećanja", ali je potvrdio da će biti "učvršćen sadašnji program proširivanja, koji je ionako stegnut do krajnjih granica". On je, u izlaganju u Centru za evropsku politiku, snažno naglasio da je proširivanje EU presudno za uspostavljanje mira i stabilnosti na celom kontinentu. "Srbija i Crna Gora je dobila zeleno svetlo za početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU - tako što je dvanaestak optuženih za ratne zločine otišlo u Hag ove godine", podvukao je evropski komesar. On je objasnio da EU daje pomoć kandidatima i zapadnobalkanskim potencijalnim kandidatima za članstvo da bi oni prvenstveno popravili stanje u svojim privredama i državnim ustanovama. Zato što samo tako, istakao je Ren, mogu i odgovoriti svojim obavezama koje donosi članstvo i što samo na taj način zemlje zapadnog Balkana i drugi kandidati mogu "uveriti evropsku javnost da buduće članice neće narušiti, već ojačati EU". "Bugarska i Rumunija će ući u članstvo 2007, ako ispune uslove", naveo je Ren, ali je naznačio da će ulazak biti odložen ako te dve zemlje ne učine ono što se od njih očekuje. Pregovore o članstvu će EU, ako se ispune uslovi, početi s Turskom i Hrvatskom, koja mora ostvariti punu saradnju s Haškim sudom. Ren je predočio da EU sada mora sebi dati "vremena za razmišljanje", kad je reč o institucionalnoj krizi, da se mora "odmeriti korak posle velikog praska ulaskom deset novih članica". Ali je podvukao da EU ima odgovornost da nastavi da radi na "osiguranju bezbednosti i stabilnosti na sopstvenom kontinentu", jer bi to izazvalo "ozbiljnu štetu". Evropski komesar za proširenje je primetio da su "neki političari bili jako brzi u pozivima da se uspori i, čak, zaustavi proširivanje EU", ali je upozorio da bi bilo "neodgovorno da se prekine valjan proces koji pomaže stvaranje stabilnih i istinskih partnera u najnestabilnijim područjima u Evropi". "Ako bi EU bila bojažljiva oko dugoročnih izgleda zapadnog Balkana za članstvo u EU, blagotvoran učinak tih izgleda bi ozbiljno bio narušen, upravo kad taj region ulazi u veoma teško razdoblje razgovora o budućem statusu Kosova", naglasio je Ren. I, kako je stavio do znanja, "evropska perspektiva celog tog regiona je ključ za nalaženje postojanog rešenja za Kosovo". Evropski komesar je rekao da "sada svaki odgovoran političar mora smiriti pregrejanu raspravu", kad je reč o ulasku novih članica u EU. On je ukazao na to da proširivanje, iako prisutno u unutrašnjoj debati, nije bilo glavni razlog odbijanja ustava EU u Francuskoj i Holandiji, već osećaj pomanjkanja bezbednosti, socijalno nezadovoljstvo, strah od nezaposlenosti. "EU se zato mora usredsrediti na obezbeđivanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta, prvenstveno kroz ulaganje u istraživanje i razvoj i ekonomske reforme - a ne na pogrešne zaključke i pretvaranje proširivanja u žrtvenog jarca negativnog glasanja" na referendumima. "Jer, u stvarnosti, ulazak novih članica je bio krupan uspeh. Dokazalo se da je to najvažnije oruđe za evropsku bezbednost. To odražava suštinu EU kao građanske vlasti. Šireći prostor mira i stabilnosti, demokratije i vladavine zakona, EU je svojim uplivom daleko više privukla uz sebe i postigla, nego što ikad moga učiniti batinom ili mačem", kazao je. Ren je posebno naglasio da je izgled za članstvo u EU "krajnje moćan podstrek za reforme", predočivši šta su, recimo, Španija i Portugalija učinile u poslednjih 20 godina, Poljska i Estonija za deset godina. "Pogledajmo Hrvatsku i Tursku u poslednjih par godina - a obratimo pažnju na njih u idućim godinama, pa da vidimo koliko će perspektiva članstva učiniti da one ojačaju poštovanje ljudskih prava i unaprede ekonomske reforme", rekao je Oli Ren. |
|
Period do 2010. godine biće ključni za Srbiju
Predstavnik Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić procenio je da će se države članice Evropske unije (EU) u narednom periodu prvenstveno baviti sobom, što će značiti usporavanje tempa prijema novih članica. Na tribini "Evropska unija i mi: šta dalje?" održanoj u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Lazić je takvu prognozu povezao sa krizom u koju je EU upala nakon neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji oko evropskog ustava. "To (kriza) će uticati na usporavanje tempa prijema novih članica. Već sada se naglašava da neće biti spuštanja kriterijuma za prijem. Sa druge strane, bez prijema balkanskih zemalja, EU će biti daleko nestabilnija", rekao je Lazić. Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Duško Lopandić je rekao da je za Srbiju druga polovina ove decenije ključna, jer je očekuje prelazak iz procesa stabilizacije u predpristupni proces koji će verovatno trajati više godina. Naredni period, rekao je on, za Srbiju će biti razdoblje koje su zemlje centralne i jugoistočne Evrope prošle između 1995. i 2000. godine. Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vatroslav Vekarić rekao je da Evropska unija (EU) bez Balkana ne može da bude stabilna. "To je stav koji se sve češće čuje u EU i mi moramo da ga zastupamo", rekao je on. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić rekla je da su rezultati referenduma u Francuskoj i Holandiji pokazali da evropski projekat više ne može biti "projekat odozgo naniže", već se u taj proces moraju uključiti i građani. "U poslednje vreme imamo krizu tradicionalnih partija u Evropi, posebno u Francuskoj. Pored toga imamo i generalni nedostatak poverenja u političare i prisutan strah od negativnih efekata globalizacije", rekla je Minić. Današnju tribinu organizovao je Forum za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji da bi se pomoglo u predviđanju procena vezanih za predstojeće razgovore Srbije i Crne Gore sa Evropskom komisijom. |
|
Labus: Srbija 70 odsto trgovine obavlja sa zemljama EU
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas u Kraljevu da je za Srbiju važno da se pridruži Evropskoj uniji i zbog toga što 70 odsto trgovine obavlja sa zemljama EU. "Ako isključimo energetiku, gotovo sva naša trgovina se obavlja sa EU", rekao je potpredsednik vlade i dodao da je za Srbiju od velike koristi da robu može da prodaje na evropskom tržištu koje broji 480 miliona stanovnika, iako su firme izložene većoj konkurenciji. Tokom posete Kraljevu, Labus je u Privrednoj komori održao predavanje o izvoznoj orijentaciji privrede i merama za bolju trgovinsku razmenu i lakše kreditiranje, a s predstavnicima lokalne samouprave i privrednicima razgovarao je o problemima funkcionisanja lokalne samouprave. Lokalne samouprave, kako je istakao potpredsednik vlade, treba da samostalno raspolažu svojom imovinom, finansijama i odlučuju o zajmovima i kreditima, a decentralizacija treba da bude sprovedena, uz formiranje dobrog lokalnog sistema koji će olakšati sprovođenje novih nadležnosti. S Labusom je u Kraljevu bio i ambasador Slovačke u Srbiji i Crnoj Gori Igor Fudrik, koji je privrednicima Kraljeva govorio o iskustvima te zemlje u privatizaciji. Tokom popodneva, potpredsednik vlade obići će Zdravstveni centar "Studenica" i održati predavanje u kraljevačkoj gimnaziji. |
|
Bler najavio dogovor o budžetu uz pomoć novih članica EU
Britanski premijer Toni Bler najavio je danas da će pokušati da se sa novim članovima Evropske unije dogovori oko dugoročnog sporazuma o budžetu evropskog bloka, posle neuspeha pregovora o budžetu na prošlonedeljnom samitu u Briselu. Nekoliko lidera zemalja EU optužilo je Britaniju da nije bila spremna na kompromis i da zbog toga evropska 25-orka nije uspela da postigne dogovor o budžetu, što je dodatno doprinelo krizi u EU započetoj posle francuskog i holandskog odbijanja ustava Unije na referendumima. "U potpunosti sam razumeo zabrinutost novih evropskih zemalja. One žele dogovor. Uradićemo sve što možemo da se postaramo da do takvog dogovora dođe i da to bude dogovor koji će zadovoljiti njihove potrebe", rekao je Bler poslanicima u britanskom parlamentu, a prenose agencije. Premijer je ipak branio svoju odluku da ne podrži predloge za raspodelu budžeta koji su izneti u Briselu. "To nije budžet koji odgovara svojoj nameni u 21. veku. Evropa ne može čekati još deset ili više godina na promenu", rekao je on. Bler se u Briselu usprotivio francuskom predlogu da najveći deo budžeta bude izdvojen za poljoprivredu, ocenjujući da su mnogo važnija izdvajanja za razvoj nauke, tehnologije i obrazovanja. Nove članice EU, mahom iz istočne i centralne Evrope, do kraja su želele da se postigne kompromis, strahujući da će, ukoliko ne bude dogovora o budžetu, one ostati bez milijardi dolara evra pomoći Unije. |
|
Delegacija Evropskog parlamenta posetila jug Srbije
Delegacija Evropskog Parlamenta na čelu sa Bernom Poseltom boravila je danas na jugu Srbije da bi se upoznala sa bezbednosnom situacijom i uslovima života na prostoru tri južne opštine. Poselt se u popodnevnim satima sastao sa predsednikom opštine Preševo Rizom Haljimijem. Posle razgovora, Polset za agenciji Beta rekao da je cilj posete jugu Srbije "upoznavanje sa bezbednosnom situacijom kao i sa ostalim problemima". I Riza Haljimi je posle razgovora kazao je da će "takvi razgovori pre svega pomoći Evropskom parlamentu da se bolje informiše o postojećim problemima na jugu Srbije". Iako je bilo najavljeno da će danas zvanično biti otvoren granični prelaz kod sela Miratovac na granici sa Makedonijom, do toga nije došlo iz nepoznatih razloga. Otvaranje novog graničnog prelaza tražili su odbornici Skupštine opštine Presevo na vanrednom zasedanju 10. januara, posle ubistva maloletnog Albanca Dašnima Hajrulahua, na koga je, dok je prelazio granicu na mestu koje za to nije predviđeno, pucao jedan pripadnik Vojske Srbije i Crne Gore. Prelaz koji je ranije postojao između sela Miratovac u Srbiji i Lojana u Republici Makedoniji ne funkcioniše od 1994. godine. |
|
Buš: SAD podržavaju snažnu Evropu
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je danas u Vašingtonu, posle godišnjeg samita SAD-EU, da SAD "nastavljaju da podržavaju snažnu Evropsku uniju". "SAD nastavljaju da pružaju podršku solidnoj Evropskoj uniji, kao partneru u širenju slobode, demokratije, bezbednosti i prosperiteta u svetu. Kada SAD i EU govore jednim glasom, ljudi ih bolje čuju", kazao je Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima EU. "Iza nas" su nesuglasice između SAD i EU o vojnoj intervenciji u Iraku, u martu 2003, ocenio je Buš. U više zajedničkih deklaracija, usvojenih tokom današnjeg samita, EU i SAD su naglasili svoje jedinstvo u stavovima prema Libanu, Iranu, Severnoj Koreji i konfliktu između Izraela i Palestinaca. Kada je reč o Libanu, dve strane su izrazile zadovoljstvo uspehom nedavnih izbora u toj zemlji, dodajući da planiraju da sazovu međunarodnu konferenciju o Libanu, čim nova vlada predstavi svoj plan reformi. U drugoj deklaraciji, SAD i EU pozvale su Iran da "u potpunosti i na način koji je moguće proveriti" prekine svoj nuklearni program obogaćivanja uranijuma. Dve strane su ujedno "potpuno podržale tekuće evropske napore da se od Irana dobije garancija da njegov nuklearni program služi isključivo u mirnodopske svrhe". U trećoj zajedničkoj deklaraciji, o Severnoj Koreji, SAD i EU su zatražile od Pjongjanga da uništi svoje nuklearno oružje i transparentno obustavi dalji razvoj takvog naoružanja. U deklaraciji se, takođe, navodi da su pregovori o Severnoj Koreji, koji ne napreduju već duže od godinu dana, "značajna prilika da se dođe do zajedničkog rešenja za oslobađanje korejskog poluostrva od nuklearnog naoružanja". U tim pregovorima, inače, učestvuju SAD, Južna Koreja, Severna Koreja, Japan, Kina i Rusija. U deklaraciji o Bliskom istoku, SAD i EU podržale su izraelsko povlačenje iz pojasa Gaze i sa dela Zapadne obale, kao i predstojeće održavanje palestinskih parlamentarnih izbora na Zapadnoj obali, u Gazi i istočnom Jerusalimu. |
|
Barozo: Buš se ne raduje zbog krize u EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) izjavio je večeras da je u stavu američkog predsednika Džordža Buša (George Bush) osetio "razumevanje" zbog krize u EU, a nikako "radovanje". "Mogu vam garantovati da (u Bušovom tonu) nisam osetio nikakvo radovanje, već naprotiv razumevanje", kazao je Barozo po završetku godišnjeg samita EU-SAD u Vašingtonu. Prema njegovim rečima, Buš je "želeo da se obavesti i razume, onoliko koliko je moguće, ono što se zbiva u Evropi". Barozo je dodao da su "SAD shvatile da je u njihovom interesu da Evropa bude stabilna i snažna". "Za Amerikance ne postoji bolji partner od Evrope, kada je reč o problemima na globalnom nivou", dodao je Barozo. |
|
Nova Evropa uznemirena zbog neuspelog samita EU
Nove članice Evropske unije uznemirene krahom dogovora o novom budžetu EU na samitu u Briselu rešavaju da li i kako da nastave ratifikaciju novog evropskog ustava i sabiru koliko će ih koštati na dotacijama kašnjenje dogovora o budžetu. Češka vladajuća koalicija socijaldemokrata, demohrišćana i liberala odlučila je da se Česi ipak izjasne o novom ustavu, iako opozicija koju podržava i češki predsednik Vaclav Klaus smatra da je to posle francuskog i holandskog odbijanja i kraha samita apsolutno besmisleno i da je ustav mrtav. "Referendum o evropskom ustavu bi mogao da se održi najranije uz redovne parlamentarne izbore sredinom 2006. godine, ali bilo bi praktičnije kada bi se održao za 18 do 20 meseci", izjavio je sinoć češki premijer Jirži Paroubek. Vlada prema najavama Paroubeka ne odustaje ni od planirane kampanje povodom referenduma ali s obzirom na poslednje nedoumice oko ustava i budžeta EU usredsrediće se na to šta je Češkoj do sada donelo članstvo u EU a noseće teme biće šengenski sporazum u koji Češka treba da uđe 2007. godine, uvođenje evra, korišćenje sredstava iz evropskih fondova i doprinos EU češkom školstvu. U Varšavi preovladava mišljenje da je krah samita EU u petak u Briselu, koji je pod znak pitanja doveo i novi budžet ali i dalje proširenje EU, simptom krize u kojoj stare, bogate članice i njihovi lideri nisu bili u stanju da prevaziđu uskogrude nacionalne i da se rukovode opšteevropskim interesima. Dok premijer Marek Belka otvoreno govori o krizi EU, predsednik Aleksandar Kvašnjevski (Kwasniewski) ne smatra da ima povoda za duboki pesimizam. "Sigurno da nema razloga za radost, ali što više centara u EU pokaže evropsku odlučnost i nastavi da realizuje velike evropske projekte, to je veća šansa da taj problem, još ga ne nazivam krizom, prevaziđemo", rekao je poljski predsednik. "U pregovorima na samitu je nedostajalo osećanje evropske solidarnosti", vidi kao glavni razlog kraha samita Kvašnjevski. Jaroslav Kačinjski (Jaroslaw Kaczynski),lider najjače poljske stranke, opozicione Pravo i pravda, veću opasnost vidi u problemima oko usvajanja novog evropskog ustava, nego u neuspehu da se već sada u Briselu usvoji evropski budžet za period od 2007. do 2013. godine. "Rešenje bi bila ponovna, demokratska rasprava da se izradi novi osnovni evropski dokument koji je Evropi veoma potreban", rekao je Kačinjski i upozorio da najveću opasnost predstavlja kriza evropskih državničkih elita koja se produbljuje otkako su Francuzi i Holanđani odbacili novi evroustav. Slovačka, koja je već ratifikovala evropski ustav u parlamentu, ali ga još nije potpisao predsednik Ivan Gašparovič, najviše strahuje od komplikacija koje će doneti slabljenje evra u vreme kada zemlja treba da pređe sa krune na zajedničku evropsku monetu. "Iako se EU našla u krizi, još uvek postoji prostor da postigne dogovor o budžetu. Ne bi me iznenadilo kada bi do toga došlo još u vreme predsedavanja Velike Britanije, iako upravo ona ima najveće zamerke na budžet", rekao je slovačkom radiju šef slovačke diplomatije Eduard Kukan. Slovački premijer Mikulaš Dzurinda upozorio je da je krah samita vrlo loš signal za građane iako se nada da će dogovor o budžetu biti postignut što pre. U slovačkoj vladajućoj koaliciji vlada uverenje da nesposobnost evropskih lidera da se dogovore blokira i dalje proširenje EU. "Nema smisla dalje širiti EU ukoliko se ne reše stvari koje nam sada prave probleme. Jer ako ne možemo da izađemo sa tim na kraj kada nas je 25, svako novo proširenje će samo dodavati probleme", rekao je lider Stranke mađarske koalicije (SMK) Bela Bugar. "Pitanje ujedinjenja Evropa komplikovanije je nego što se činilo liderima. Iskomplikovaće se i proširenje, jer već sa 25 članica EU ima problem da se dogovori. Ideja ekonomskog prostora propada zbog konkretnih interesa pojedinih zemalja a tu su nove članice izvukle deblji kraj i zbog svoje geografske veličine i broja stanovnika", rekao je Ladislav Litner, potpredsednik Alijanse novog građanina koja je u vladi Mikulaša Dzurinde ima resor privrede. |
|
Ni prva ni poslednja kriza u Evropi
Neuspeli samit evropskih lidera u Briselu samo je deo velikog lanca neuspeha i kriza unutar Evropske unije (EU) od njenog nastanka. Francuska agencija Frans pres je objavila spisak datuma kada je u EU dolazilo do kriza. - 30. avgust 1954. godine: Neuspeo je projekat Evropske odbrambene zajednice, pošto Francuska nije ratifikovala dokument koji je potpisan u maju 1952. godine. To je prva evropska kriza. - 14. januar 1963. godine: Francuski general Šarl de Gol je stavio veto na prijem Velike Britanije u EU. To će ponoviti 27. novembra 1967. godine, tako da će Britanija pristupiti Uniji tek 1973. godine. - 1. jul 1965. godine: Kriza "prazne stolice". Prekid pregovora između Francuske i drugih država članica posle sukoba o finansiranju zajedničkog poljoprivrednog projekta. Tokom sedam meseci Francuska je odbijala da bude u institucijama EU. - 30. novembar 1979. godine: Britanski premijer Margaret Tačer je insistirala na samitu u Dablinu da se Britaniji smanji njen doprinos u evropskom budžetu. Posle skoro pet godina krize, Margaret Tačer je odobren njen zahtev 26. juna 1984. godine na sastanku u francuskom gradiću Fontenblou. - 2. jun 1992. godine: Danska je na referendumu odbila Sporazum iz Mastrihta sa 50,7 odsto glasova. Proces ratifikacije dokumenta je ipak nastavljen. Na samitu u Edimburgu u decembru iste godine, Danska je uspela da se izbori za promene Sporazuma o evropskoj bezbednosti i zajedničkoj valuti - evro. Danci prihvataju Sporazum sa 56,8 odsto glasova na novom referendumu - 18. maja 1993. godine. - 17. septembar 1992. godine: "Monetarna bura" - Britanija i Italija suspenduju svoje učešće u Evropskom monetarnom sistemu. - 16. mart 1999. godine: Kolektivna ostavka Evropske komisije, sa Luksemburžaninom Žakom Santerom na čelu, posle izveštaja o finansijskim proneverama. - decembar 2000. godine: Lideri 15 zemalja se sastaju u Nici kako bi organizovali rad evropskih institucija posle proširenja na 25 članica 1. maja 2004. godine. Uspeli su da postignu sporazum posle četiri dana i noći intenzivnih razgovora. - 8. jun 2001. godine: Irska odbacuje (sa 54 odsto glasova na referendumu) sporazum iz Nice. - jun 2002. godine: Šefovi država i vlada EU u Sevilji usvajaju deklaraciju uzimajući u obzir "tradicionalnu politiku vojne neutralnosti" Irske i naglašavajući da dokumenti EU "ne nameću uzajamne angažmane u oblasti odbrane". Irska će na kraju prihvatiti sporazum sa 62 odsto glasova na novom referendumu 19. oktobra 2002. godine. - početak 2003. godine: Podela EU o krizi u Iraku. Dok se Francuzi i Nemci protive američkoj vojnoj intervenciji, Britanija, Španija, Italija, Portugal, Danska, Poljska, Češka i Mađarska potpisuju pismo podrške SAD, koje će kasnije potpisati i druge zemlje istočne Evrope. Na vanrednom samitu francuski predsednik Žak Širak će zameriti državama koje treba da se uključe u EU "što nisu iskoristile dobru priliku da ćute". - 13. decembar 2003 godine: Evropski lideri nisu uspeli da se usaglase o prvom evropskom ustavu posle nesporazuma o izbornom sistemu u proširenoj Evropi. Ustav će biti usvojen tek 18. juna 2004. godine i potpisan u Rimu 29. oktobra. - 29. maja 2005. godine: Posle ratifikacija devet zemalja, Francuska odbija novi Ustav na referendumu (54,67 odsto glasova). - 1. juna 2005. godine: Holandija takođe odbija novi Ustav sa 63 odsto glasova. - 16. i 17. jun 2005. godine - Evropski lideri na samitu u Briselu isključuju svaku mogućnost ponovnih pregovora o Ustavu, već produžavaju rok za ratifikaciju do 2007. godine, zamrzavajući de facto sam dokument. Ta odluka je izazvala odlaganje ratifikacije u drugim državama EU. Lideri se nisu složili ni o reformi budžeta EU od 2007. do 2013. godine. Za predsedavajućeg EU, premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera "Evropa je u dubokoj krizi". |
|
Dust-Blazi: EU mora biti stroža u pregovorima o proširenju
Evropska unija mora oštrije da insistira da zemlje koje žele da se pridruže tom bloku ispune tražene standarde, ali to neće odložiti pregovore o prijemu Turske u EU, izjavio je šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi. Kako prenosi Rojters, njegova izjava potvrdila je sve veće zaziranje EU od daljeg širenja pošto su Francuzi i Holanđani na referendumima odbacili ustav Unije, mada se, kako dodaje agencija, kandidature Rumunije i Bugarske ne dovode u sumnju. "Teško nam je da pronađemo način da živimo kao 25-orka i očigledno je da ćemo morati da budemo sve strožiji u kriterijumima za prijem neke zemlje u EU", kazao je Dust-Blazi radiju Europ 1. Na pitanje da li će pregovori sa Turskom početi 3. oktobra, kako je planirano, francuski ministar je potvrdno odgovorio. On je, međutim, dodao da će Francuska nastaviti sa planom da sprovede referendum o prijemu Turske kada se pregovori okončaju i upozorio da se "javno mnjenje većinom protivi proširenju". Slične izjave mogle su se čuti na samitu lidera EU prošle nedelje, na kome je rok za ratifikaciju ustava produžen do polovine 2007. kako bi se izbeglo da predloženi osnovni akt Unije, čiji je cilj bolje funkcionisanje proširenog bloka, doživi još neki referendumski poraz. Među glavnim faktorima koji su uticali na francusko i holandsko "ne" ustavu bili su zabrinutost zbog prošlogodišnjeg proširenja sa deset novih članova iz centralne i istočne Evrope, te strahovanje od prijema većinski muslimanske Turske i siromašne Ukrajine. To je, zauzvrat, izazvalo bojazan u Turskoj i drugim zemljama koje se nadaju da će biti primljene u EU. "Pokušavamo da sagledamo kako će taj proces uticati na Tursku. Posle svega što se dogodilo, ne možemo reći da to neće uticati na proširenje i da neće uticati na našu zemlju", rekao je šef turske diplomatije Abdulah Gul. EU je obećala da će ispuniti obaveze koje je preuzela prema zemljama koje su već kandidati za članstvo, što je ohrabrenje za Rumuniju i Bugarsku, koje treba da budu primljene 2007. |
|
Delegacija Skupštine Kosova otputovala u Brisel
Delegacija Skupštine Kosova otputovala je u nedelju popodne u Brisel, na poziv poslanice Evropskog parlamenta Doris Pak (Pack), predsednice komisije za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope. Delegaciju predvodi predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci (Nexhat), a čine je predstavnici najvećih parlamentarnih stranaka i Građanske inicijative Srbija, manje od dve parlamentarne partije koje okupljaju kosovske Srbe. Kako je saopšteno iz kancelarije za odnose sa javnošću Skupštine Kosova, tokom boravka u Briselu delegacija kosovskog parlamenta će učestvovati na neformalnom međuparlamentarnom sastanku koji organizuje Evropski parlament. Najavljen je i sastanak sa direktorom za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhardom Pribeom (Reinhard Priebe). |
|
Propao samit EU: Bez dogovora o budžetu Unije
Čelnici Evropske unije nisu noćas u Briselu postigli dogovor o budžetu Unije za period od 2007. do 2013. godine, jer nije došlo do sporazuma o spornim pitanjima britanskih olakšica i subvencija francuskim poljoprivrednicima, javljaju agencije. Premijer Luksemburga Žan Klod Junker konstatovao je večeras propast samita u Briselu, pošto je britanski premijer Toni Bler odbacio niz kompromisnih predloga insistirajući da svako smanjenje olakšica (za njegovu zemlju) mora biti povezano sa reformom poljoprivredne politike, čemu se protivi francuski predsednik Žak Širak. Bler je izjavio da će razmotriti smanjenje sume koju svake godine dobija od EU, a koja iznosi 4,6 milijardi evra, ukoliko se u okviru Unije postigne sporazum da će biti izvršena reforma zajedničke poljoprivredne politike. Tome se, međutim, protivi Širak. Blerov portparol rekao je da je predlog Junkera bio veoma loš za Britaniju jer bi London tokom sedam godina morao da da 18 milijardi evra bez uveravanja da će doći do reforme poljoprivredne pomoći. "Ono što je predloženo je zagarantovana izmena našeg rabata bez ikakve garancije o budžetu Unije. To je za nas neprihvatljivo", rekao je Blerov portparol. Predvođene Poljskom, 10 novih članica EU izrazilo je, pred kraj samita, spremnost da prihvate manje sredstava kako bi se postigao sporazum o budžetu. Bler je, međutim, prekinuo te rasprave rekavši da se "ove noći ne može postići dogovor", rekao je jedan diplomata iz predsedništva Unije. Holandija i Švedska zatražile su značajno smanjenje svojih davanja, dok su se Španija i Italija borile za više pomoći svojim siromašnim regionima. Širak je rekao da će prihvatiti zamrzavanje britanskog rabata umesto njegove izmene po fazama, što je ranije tražio. Ali, on je insistirao na garancijama da će subvencije za poljoprivrednike biti zadržane na sadašnjem nivou sve do 2013. godine, o čemu su lideri Unije postigli dogovor 2002. Kako dogovor o budžetu nije postignut, hitno potrebne investicije u zemlje istočne Evrope su odložene. |
|
Junker i Širak optužuju Blera za neuspeh samita EU
Predsedavajući EU, luksemburški premijer Žan Klod Junker i francuski predsednik Žak Širak optužili su Veliku Britaniju za neuspeh pregovora lidera EU o budžetu, javljaju agencije. Premijer Luksemburga je, na konferenciji za novinare posle samita u Briselu, indirektno optužio britanskog premijera Tonija Blera za propast pregovora o budžetu. "Oni koji su u poslednjem trenutku zatražili izjednačavanje struktura budžeta znaju da 25 zemalja ne mogu da postignu dogovor o integralnoj reorganizaciji", rekao je Junker. Junker je dodao da su zemlje članice EU bile blizu dogovora i da su razlike bile minimalne, ali da su pregovori propali jer kod šefova pojedinih delegacija nije bilo političke volje da se sve uspešno završi. I Širak je optužio Britaniju za neuspeh pregovora i dodao da je Evropa u "teškoj krizi". Širak je britanskog lidera optužio da je tražio način da "osigura svoj rabat što je dovelo do toga da druge zemlje preteraju na štetu Evrope". "To je loš rezultat za Evropi", rekao je Širak. Junker je takođe izjavio je da ga je "sramota" što su nove, siromašnije članice EU ponudile da primaju manji deo iz budžeta EU kako bi udovoljile bogatima, dok je Širak rekao je da je gest nekih zemalja istočne Evrope da se odrenku svojih fondova u suprotnosti sa "sebičnošću dve tri bogate zemlje". Poljska, Češka i druge nove članice Unije predložile su, kako bi se postigao dogovor oko budžeta, da se fondovi za njihov razvoj prebace Britaniji i Holandiji. "Ovo smo učinili da bi se postigao sporazum, ali nije uspelo", rekao je češki premijer Jirži Paroubek. Diplomate nisu pominjale cifre. Samit EU propao je u petak uveče jer nije došlo do sporazuma o spornim pitanjima britanskih olakšica i subvencija francuskim poljoprivrednicima. Bler je odbacio niz kompromisnih predloga insistirajući da svako smanjenje olakšica (za njegovu zemlju) mora biti povezano sa reformom poljoprivredne politike, čemu se protivi Širak. I Holandija i Švedska zatražile su potom značajno smanjenje svojih davanja, dok su se Španija i Italija borile za više pomoći svojim siromašnim regionima. |
|
Poljska gubi najviše zbog neusvajanja budžeta EU
U Poljskoj vlada veliko razočaranje zbog kraha pregovora o novom budžetu Evropske unije na samitu u Briselu, jer bi u slučaju da se dogovor uopšte ne postigne od 2007. godine dobijala 4,6, umesto planiranih 8,7 milijardi evra godišnje. Na konferenciji za novinare u Briselu, premijer Marek Belka je sinoć, pošto je propao dogovor, priznao da je Evropska unija zapala u duboku krizu. "Sada nam nije potrebno samo razmišljanje. Potrebna nam je aktivna, ozbiljna široka rasprava", kazao je Belka koji je u poslednjem trenutku pokušao na čelu novih zemalja članica da spasi kompromis ponudom da se nove članice odreknu dela dotacija iz budžeta. Poljski premijer je upozorio da je "Unija otišla suviše daleko da bi sada mogla da se svede samo na zajedničko tržište", prenosi poljski dnevnik "Žečpospolita" (Rzeczpospolita). Belka je dodao da je u interesu Poljske da EU ima svoju spoljnu politiku i identitet, ali je najavio da će u ovoj situaciji i Poljska morati dobro da razmisli šta da učini sa ratifikacijom novog evropskog ustava. Predsednik Donjeg doma poljskog parlamenta, Vlodjimjež Ćimoševič (Wlodzimierz Cimoszewicz) predložio je posle neuspeha samita da se referendum ne raspisuje, kako je planirano, već da novi ustav usvoji parlament, ali da se od ratifikacije ne odustane potpuno, jer bi to značilo da su o Poljskoj odlučivali Francuzi i Holanđani. Poljski mediji pod naslovima poput današnjeg u "Gazeti Viborčoj" (Gazeta Wyborcza) "Fijasko. Evropa udavljena u La Manšu!", upozoravaju da će za Poljsku i nove članice biti pogubno ukoliko se cenkanje oko budžeta EU oduži, pošto će i preko potrebni projekti izgradnje saobraćajnica ili razvoja sela onda kasniti najmanje godinu dana. |
|
Stro: EU podeljena na one za budućnost i one za prošlost
Šef britanske diplomatije Džek Stro (Jack Straw) izjavio je danas da je Evropa podeljena na one koji su okrenuti prema budućnosti i na one koji su okrenuti prema prošlosti. "To je prvenstveno podela između onih koji su sposobni da se suoče sa budućnošću Unije i onih koji žele da EU ostane u prošlosti", rekao je Stro u izjavi za britansku televizijsku mrežu Bi-Bi-Si ( BBC ). Britanski ministar je naglasio da Evropu čekaju suštinske promene i dodao da odbijanje Francuske i Holandije da prihvate Ustav EU predstavlja evropski "staromodni koncept". Stru je izrazio žaljenje zbog neuspelog samita evropskih lidera u Briselu i dodao da London namerava da vodi pregovore o budućnosti Unije kada Britanija bude bila predsedavajuća EU od 1. jula. Čelnici Evropske unije nisu noćas u Briselu postigli dogovor o budžetu Unije za period od 2007. do 2013. godine, jer nije došlo do sporazuma o spornim pitanjima britanskih olakšica i subvencija francuskim poljoprivrednicima. Premijer Luksemburg i predsedavajući EUa Žan Klod Junker konstatovao je sinoć propast samita u Briselu, pošto je britanski premijer Toni Bler odbacio niz kompromisnih predloga insistirajući da svako smanjenje olakšica (za njegovu zemlju) mora biti povezano sa reformom poljoprivredne politike, čemu se protivi francuski predsednik Žak Širak. Evropski lideri predložili su na samitu u Briselu građanima Evropske unije (EU) "demokratski plan D", koji predviđa rasprave u svakoj državi članici kako bi se ubedili protivnici Ustava EU da prihvate taj dokument. Oni su se saglasili da krajnji datum za ratifikaciju ustava Evropske unije bude pomeren za novembra 2006. godine, pošto su Francuska i Holandija odbacile taj dokument, uz ocenu da bi taj proces trebalo nastaviti. "Ovo je težak trenutak, ali i trenutak mogućnosti. Preuzimamo svu odgovornost kao budući predsedavajući i naš cilj je da vodimo rasprave", rekao je Stro. |
|
Labus: Ugled zemlje ključan za ubrzanje integracije u EU
Ugled zemlje najvažniji je element u procesu pridruženja Evropskoj uniji (EU), a zavisi od saradnje s Haškim tribunalom, usvajanja novog ustava, "elegantnog rešenja" odnosa sa Crnom Gorom i "kooperativnog pristupa" rešavanju pitanja Kosova, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Na tribini na temu "Kakva je strategija vlade", u organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije Fridrih Ebert, Labus je rekao da se ne sme dozvoliti da teško popravljen ugled zemlje bude ponovo doveden u pitanje i da to bude razlog za novo odlaganje integracije zemlje u EU. On je rekao da bi zato trebalo "ozbiljno shvatiti i izjavu evropskog komesara za proširenje Olija Rena da neće biti početka pregovora sa EU na jesen ako se uskoro ne reši pitanje bar jednog od dvojice haških optuženika". Ne pominjući direktno Ratka Mladića, on je rekao da je vlada "preduzela organizaciono-tehnički sve što je bilo moguće da se to što pre završi u skladu sa zakonom". Labus je rekao i da je vlada, usvajanjem Nacionalne strategije Srbije za pridruženje Srbije i Crne Gore EU, jasno preuzela političku obavezu da je integracija u EU prioritet. On je naglasio i važnost usvajanja ustava do kraja godine, kao i četrdesetak zakona predviđenih Akcionim planom evropskog partnerstva, napominjući da je izvesno da će primena zakona biti pod takozvanom "duplom lupom" EU. Prema njegovim rečima, zato nije prihvatljivo automatsko preuzimanje evropskih regulativa, već je potrebno sopstveno autorstvo u okvirima koji su postavljeni i Nacionalnom strategijom, koja je utvrđena posle nekoliko verzija nastalih u saradnji nadležnih institucija, stručnjaka i nevladinog sektora, kao i sveobuhvatne javne rasprave. Labus je naglasio i da je o Strategiji potrebno postići "stanje svesti" kao o obavezama prema Svetskoj banci ili Međunarodnom monetarnom fondu, pri čemu je naglasio i ulogu parlamenta, odnosno izmene njegovog poslovnika koji će onemogućiti da se "12 sati dnevno raspravlja o poverenju vladi" i tako "blokira država". Uporedo sa procesom pregovaranja sa EU, koji bi trebalo da počne u oktobru i podrazumevaće dve "tehničke" i jednu "političku" rundu od po šest nedelja, Labus je rekao da se radi i na Šengenskoj beloj listi, za šta je uslov integrisano upravljanje granicom. On je ukazao, međutim, da se nadležna komisija, formirana pre desetak meseci, još nije sastala, te da bi, zbog nerešenih odnosa u državnoj zajednici, trebalo stvoriti uslove da se bar studenti, diplomate i poslovni ljudi na nađu na Šengenskoj beloj listi. Prema rečima Labusa, ustavna i finansijska kriza u EU, zbog neusvajanja ustava i budžeta, "nije dramatična" i "trenutno nema uticaja na proces pridruživanja", ali bi je trebalo pažljivo pratiti, budući da razrešenje tih pitanja može imati uticaj. Koordinatorka izrade Nacionalne strategije Milica Delević-Đilas naglasila je da je cilj tog dokumenta, o kojem bi trebalo da se izjasni i Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije, da "pretvori većinsko i za sada možda još apstraktno raspoloženje za priključenje EU u konkretna očekivanja i zadatke". Ona je naglasila da EU nije tražila usvajanje te strategije, ali da je ona neophodna, nezavisno od priključenja EU, i kao sredstvo za transformisanje Srbije u moderno demokratsko društvo sa efikasnom tržišnom privredom i odgovornom administracijom. Gordana Matković iz Centra za liberalno-demokratske studije i bivša ministarka za socijalna pitanja rekla je da je Nacionalna strategija "sveobuhvatan i kvalitetan dokument iza kojeg stoji konsenzus", ističući da je i pre potpisivanja ugovora sa EU potrebno ispitati mogućnosti učešća u nekim procesima usaglašavanja evropske regulative, kakvi postoje na primer, u oblasti socijalne politike. Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Duško Lopandić ocenio je da ovogodišnja dinamika u procesu evropske integracije može da se poredi jedino možda sa 2001. godinom, ali je ukazao da, pored pregovora sa EU, predstoji i učlanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju i multilateralni regionalni pregovori o spoljnoj trgovini. Lopandić je ocenio i da je SCG nema adekvatnu diplomatsku mrežu i da se negativni efekti dvojne diplomatske aktivnosti, zbog karaktera državne zajednice, odražavaju i na proces evropske integracije. |
|
Stojković: Davanje podataka EU samo upozorenje na problem
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je danas da dostavljanje spiskova državljana Crne Gore koji žive u Srbiji nije "nikakva priča o nacionalizmu ili podmetanju", već "upozorenje evropskim organizacijama da problem postoji i da se direktno tiče evropskog standarda". Povodom ocene predsednika državne zajednice Svetozara Marovića da je taj potez srpskog premijera Vojislava Koštunice "pravilo balkanskog ponašanja", Stojković je izjavio jagodinskoj TV "Palma plus" da je u Ustavnoj povelji i njenim izmenama "rečeno da će referendum biti organizovan u skladu sa evropskim standardima i uz pomoć Evrope". "Vlast u Crnoj Gori zamenjuje tezu da je referendum isto što i izborno pravo", rekao je Stojković i dodao da je izborno pravo predviđeno izbornim zakonom, a da referendum nije izbor, već bazično pravo svakog državljanina. "U pitanju su vitalna prava o kojima se izjašnjavaju svi državljani jedne zemlje, kao što je to bio slučaj i na referendumu u Francuskoj ili Holandiji, kad je reč o Ustavu Evropske Unije", rekao je on. Stojković je negirao i da se Srbija "meša u referendum Crne Gore" i naglasio da je reč o zaštiti ljudskih prava i evropskih standarda, što vlast u Crnoj Gori, kako je naveo, "pokušava da gurne pod tepih". Upitan šta je sa preostalim haškim optuženicima i zašto se stalo u saradnji sa Tribunalom, Stojković je rekao da vlasti nemaju "nijedan pouzdani podatak gde bi se lica koja su optužena pred Haškim tribunalom nalazila". "Nemamo ni jedan pouzdan podatak gde se nalazi Ratko Mladić. Ovo što se plasira javnosti o navodnim pregovorima sa Mladićem može biti jako štetno i opasno za državu", rekao je Stojković, dodajući da ima utisak da nekome smeta uspeh u saradnji s tribunalom i da plasira takve informacije da bi Haški tribunal pitao zašto vlasti u Srbiji ne hapse Mladića kad pregovori nisu uspeli. Povodom optužbi direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić da je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić odgovoran za ratne zločine u Hrvatskoj, Stojković je ocenio da je Nikolić ispravno postupio kada je tražio da se to proveri i da odgovara, ako je to tačno. "Ali ako nije, morala bi da odgovara Nataša Kandić zbog širenja lažnih vesti", rekao je Stojković. Ministar je dodao da je premijer Koštunica tražio od njega da proveri te podatke i da je on utvrdio da "nema ni jednog koji bi govorio da je Nikolić vezan za bilo koji ratni zločin". "I MUP Srbije i Vojska dali su takve podatke", rekao je Stojković, ukazujući da je i hrvatska policija saopštila da nema podataka o ratnim zločinima Nikolića. |
|
Grčka vlada i opozicija različito komentarišu samit EU
Premijer Grčke Kostas Karamanlis optužio je pet zemalja Evropske unije (EU) da su sprečile dogovor o budžetu Unije, dok su grčke opozicione stranke optužile Karamanlisa da na samitu EU u Briselu nije dobro vodio pregovore o budžetu. Grčka vlada i opozicija su neuspešnim pregovorima o budžetu posvetile mnogo više pažnje nego porazu ustava EU, čija je ratifikacija obustavljena na godinu dana pošto su Francuska i Holandija na referendumima odbacile taj dokument. Kako prenose mediji u Atini, Karamanlis je prvi imenovao kojih je pet zemalja blokiralo dogovor o budžetu na briselskom samitu. To su, uz Veliku Britaniju koja se otvoreno usprotivila predloženom povećanju izdvajanja za poljoprivredu, još i Švedska, Holandija, Španija i Finska. Ostali učesnici su diplomatski izbegli da direktno pomenu o kojim je zemljama reč, zato što se pregovori o budžetu nastavljaju i posle samita, ali i zbog toga što Britanija 1. jula preuzima predsedavanje Unijom. Karamanlis je, uprkos neuspehu pregovora, koje je opisao kao "teške i komplikovane", izjavio da nije zabrinut za budućnost EU i istakao da je on "do kraja bio za kompromis" o budžetu Unije za period 2007-2013. "Kompromisni budžet" od 1,06 odsto bruto nacionalnog proizvoda zemalja EU, koji je predlozio Luksemburg kao predsedavajući EU do kraja juna, značio bi za Grčku dotacije od najmanje 13 milijardi evra tokom petogodiošnjeg perioda. Taj iznos značio bi da bi Grci ubuduće dobijali manje od polovine sadašnjih dotacija. Dotacije EU, namenjene strukturalnom prilagođavanju i rekonstrukciji infrastrukture Grčke, u proteklih 25 godina iznosile su između četiri i 6,5 milijardi evra godišnje. Najveća opoziciona stranka, socijalistički PASOK saopštio je da je "EU u teškoj, strateškoj krizi" i da su na samitu Karamanlis i delegacija "bili samo prisutna lica, bez plana i pregovaračke platforme". Opoziciona Koalicija levice i napretka je u saopštenju ocenila da je samit propao jer neoliberalni i desničarski lideri "nisu bili na nivou trenutka" i jer su se "oglušili o zahtev naroda Evrope, koji traže ujedinjenu EU i njenu socijalnu brigu i pomoć". Neuspeh samita, po oceni te koalicije, znači da će "najslabije zemlje EU, među kojima je i Grčka, pretrpeti veoma ozbiljne posledice", pre svega kroz smanjenje ili gubitak dosadašnje pomoći, ali i moguće ukidanje subvencija za poljoprivredu. Grupa zemalja predvođena Francuskom i Nemačkom zalagala se da znatan deo budžeta EU za naredni petogodišnji period bude namenjen poljoprivredi, dok je druga grupa, okupljena oko Britanije, insistirala da u 21. veku najveća ulaganja treba da budu u tehnologiju, razvoj nauke i obrazovanje. Pošto EU ima budžet za narednih godinu i po, pregovori će biti nastavljeni i kada Britanija preuzme predsedavanje od Luksemburga, čiji je premijer Žan-Klod Junker izjavio da je "tužan i pomalo posramljen" što su siromašnije članice EU bile spremne na ustupke i kompromis, dok one bogatije nisu. |
|
Lideri EU za pomerenje krajnjeg datuma ratifikacije ustava
Lideri Evropske unije saglasili su na samitu u Briselu da krajnji datum za ratifikaciju ustava Evropske unije bude pomeren sa novembra 2006, pošto su Francuska i Holandija odbacile taj dokument, uz ocenu da bi taj proces trebalo nastaviti, prenose agencije. Oni, međutim, nisu uspeli da se dogovore da li EU treba da menja planove o proširenju nakon prvih slučajeva odbacivanja zajedničkog ustava izjavio je sinoć predesedavajući EU, luksemburški premijer Žan Klod-Junker na konferenciji za novinare. "Datum koji je prvobitno bio postavljen za ratifikaciju - 1. novembar 2006. više nije održiv", rekao je premijer Luksemburga i dodao da je na samitu zaključeno da ustav verovatno neće biti ratifikovan do sredine 2007, zbog čega je članicama preporučeno da odluče na koji će način okončati taj proces nakon "razdoblja razmišljanja". Luksemburg je ranije u četvrtak predložio da se ratifikacija ustava odloži za sledeću godinu, kako bi se dobilo u vremenu za rešavanje krize, nastale zbog neusvajanja tog dokumenta na referendumima u Francuskoj i Holandiji. "Pojedini lideri su ukazali da bi trebalo razmisliti o dinamici i obimu proširenja, ali u ovom trenutku o tom pitanju nije postignut zaključak", rekao je Junker. Kako Beta saznaje u izvorima zasedanja, francuski predsednik Žak Širak je predložio vanredan sastanak na vrhu Evropske unije i razdoblje razmišljanja sa ciljem da se "evropski građani pomire s evropskim projektom". Širak je istakao da tu misli na strahovanja građana od posledica globalizacije trgovine, selidbe preduzeća iz Evrope, povećanja nezaposlenosti, ilegalne imigracije, kao i pitanja gde su granice Evrope. Istovremeno, danski premijer Anders Fog Rasmusen rekao je da Danska odlaže referendumsko izjašnjavanje o predlogu ustava, koje je bilo predviđeno za 27. septembar, budući da je pomeren krajnji datum za ratifikaciju. "Plan za održavanje referenduma 27. septembra je pomeren. Novi datum nije određen", rekao je novinarima Rasmusen. Junker je, takođe, ukazao da je većina lidera Unije ostala pri uverenju da obaveze koje su preuzete u slučaju Turske treba da budu poštovane. "Moram da kažem da to pitanje nismo razmatrali detaljno, većina kolega izrazila je uverenje da obaveze koje je EU u skorije vreme preuzela u slučaju Turske treba da budu uzete u obzir i u celini poštovane", naveo je on. EU je odlučila da pregovore o priključivanju Turske otpočne 3. oktobra. |
|
Oli Ren pozvao mlade zapadnog Balkana da četuju o Evropi
Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozvao je mlade ljude koji žive u zemljama zapadnog Balkana da 'četuju' preko interneta o evropskoj prespektivi tog regiona u sredu 13. jula ove godine, saopšteno je na sajtu Evropske komisije. Mladima će na raspolaganju biti linije na engleskom, srpskom, bosanskom, hrvatskom, albanskom, makedonskom i finskom jeziku. Zainteresovani treba da svoja pitanja, koja ne bi smela da budu duža od 256 karaktera, pošalju unapred na adresu ćat-rehn@cec.eu.int. Svi koji se uključe u akciju moćiće da saznaju više o mogućnostima i izazovima na putu ka Evropskoj uniji sa kojima se suočene Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna Gora, uključujući i Kosovo, koje je pod međunarodnim protektoratom. Evropska komisija sarađuje sa Centrom za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi i drugim relevantnim nevladinim organizacijama sa prostora zapadnog Balkana, kako bi podstakla učešće ljudi u 'četovanju' preko interneta, dodaje se u saopštenju te evropske institucije. |
|
Lideri EU: Kosovo ulazi u kritičnu fazu
Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) pozvali su danas srpsku i albansku stranu da kroz dijalog Beograd-Priština i zajednica na Kosovu "postignu uzajamno prihvatljivo rešenje" za status, koje mora biti u skladu sa evropskim normama, međunarodnim pravnim obavezama i Poveljom UN. U pripremljenom tekstu deklaracije o Kosovu na samitu u Briselu, evropski lideri su ocenili da "Kosovo ulazi u kritičnu fazu" i naglasili da će početak procesa utvrđivanja budućeg statusa Kosova, u skladu s rezolucijom 1244 SB UN zavisiti od povoljne ocene sprovođenja standarda. Lideri EU su podvukli da budući status Kosova mora ojačati bezbednost i stabilnost regiona, kao i da je "neprihvatljivo svako rešenje koje bi bilo jednostrano ili proisteklo iz upotrebe sile, isto kao i promena sadašnje teritorije Kosova". To znači, istakli su sefovi država i vlada EU, da "nema podele Kosova, spajanja Kosova s nekom drugom zemljom ili delom druge zemlje posle rešenja statusa Kosova". "Teritorijalni integritet susednih zemalja mora u potpunosti biti poštovan. Status mora jamčiti da će Kosovo moći da se postojano razvija na ekonomskom i političkom polju i da ne predstavlja vojnu ili bezbednosnu pretnju za svoje susede", podvlači se u dokumentu samita EU. Takođe se navodi da status mora garantovati da se Kosovo neće vratiti na situaciju pre marta 1999. "Utvrđivanje budućeg statusa Kosova mora biti utemeljeno na multietničnosti, punom poštovanju ljudskih prava, uključujući pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se bezbedno vrate svojim domovima", navodi se u deklaraciji. Takođe se naglašava da status mora ponuditi istinske ustavne garantije da bi se obezbedila zaštita manjina, uključujući mehanizme kojima se obezbeđuje njihovo učešće u centralnoj vlasti, kao i u novim strukturama lokalne uprave koje treba da budu uspostavljene. Status, predočeno je u dokumentu samita EU, "mora obuhvatiti i specifične odredbe za zaštitu kulturne baštine i verskih objekata, kao i da uspostavi delotvorne mehanizme za bitku protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma". Lideri EU su zato zatražili od "svih odgovornih za sprovođenje standarda, a posebno od ustanova prelazne autonomne uprave na Kosovu, da udvostruče napore kako bi se hitno došlo do konkretnih rezultata, pre svega kad je reč o povratku izbeglica i raseljenih lica, kao zaštiti svih zajednica na Kosovu". "Poštovanje standarda je temeljna obaveza i, i dalje, sastavni deo procesa" utvrđivanja statusa, dodaje se u dokumentu EU. i naglašava da će "od poštovanja i sprovođenja standarda zavisiti i približavanje (Kosova) Evropskoj uniji, koja će zato pomno pratiti taj proces". Svim odgovornima, kako u Prištini, tako i u Beogradu, upućen je "apel da ne koče taj proces". A od vlasti u Beogradu je zatraženo da "aktivno ohrabre Srbe na Kosovu da zauzmu mesto koje im pripada u kosovskim institucijama kako bi upražnjavali svoja demokratska prava". Lideri EU su "podvukli da će Evropska unija nastaviti da doprinosi naporima međunarodne zajednice na Kosovu. EU će se uključiti u potpunosti u utvrđivanje statusa Kosova, koji treba da omogući Beogradu i Prištini da napreduju na putu evro-atlantske integracije, navodi se u dokumentu. U "Deklaraciji o Kosovu" se ocenjuje da će Kosovu i dalje biti potrebno međunarodno civilno i vojno prisustvo kako bi se osigurala bezbednost i naročito zaštita manjina, kao i da se pomogne stalnom sprovođenju standarda i ostvaruje valjan nadzor poštovanja odredbi u rešenju za status. Šefovi država i vlada EU su istakli spremnost EU da u tome uzme puno učešće, u saradnji sa partnerima u međunarodnoj zajednici. Takođe je ukazano na dosadašnji veliki ekonomski i politički doprinos Evropske unije sprovođenju rezolucije 1244 SBUN o Kosovu i obnovi i ekonomskom oporavku Kosova. Naglašeno je da je odlukama EU iz Soluna, 2003., utvrđeno da je budućnost zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, u Evropskoj uniji. Evropski vođi su pozdravili naimenovanje Kaj Ejdea za izaslanika UN koji će proceniti sprovođenje standarda na Kosovu. |
|
Lideri EU: Što pre početi pregovore sa SCG o pridruživanju
Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) su pozdravili "bitan napredak Srbije i Crne Gore" u ispunjavanju uslova za pridruživanje evropskim strukturama i naglasili da žele što pre moguće pokretanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG s Unijom. Evropski vođi su, u pripremljenim zaključcima samita EU koji se danas završava u Briselu, naglasili da "ohrabruju" Srbiju i Crnu Goru da nastavi te "bitne napore" u ostvarivanju evropskih reformi. Lideri evropske dvadesetpetorice su ponovo istakli da napredak svake države zapadnog Balkana ka integraciji u Evropu zavisi od njenih napora da usvoji evropske propise i standarde. Reč je o zahtevu da kroz reforme i usvajanje evropskih zakona ta država dokaže da ima dejstvujući demokratski politički poredak, vladavinu zakona, nezavisno pravosuđe i delotvornu i konkurentnu tržišnu privredu. Evropski vođi su uputili zahtev i uslov da zemlje zapadnog Balkana razvijaju regionalnu saradnju i dobre susedske odnose, što je, kako je podvučeno, "ključni sastavni deo politike Evropske unije". Oni su ukazali i na to da potpuna i bezuslovna saradnja zemalja regiona s Haškim sudom ostaje bitan zahtev za nastavak njihovog približavanja EU. U zaključcima zasedanja evropskih lidera se upućuje podstrek Makedoniji da ojača nastojanja za ostvarivanje reformi i uslova, imajući u vidu da Evropska komisija priprema "ocenu"o utemeljenosti zahteva vlade u Skoplju da dobije status kandidata za članstvo u EU. Šefovi država i vlada Evropske unije su stavili do znanja spremnost za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom, čim ta zemlja ispuni sve tražene uslove. Oni su, u sklopu približavanja Albanije Evropskoj uniji, podvukli i važnost održavanja slobodnih i demokratskih izbora u toj zemlji, u skladu sa međunarodnim normama, uključujući područja gde žive manjine. Lideri evropske dvadesetpetorice su u zaključcima zasedanja potvrdili opredeljenost EU za prijem Bugarske i Rumunije, pozdravivši sporazum o pristupanju koji su te dve zemlje potpisale u aprilu. U završnom dokumentu samita EU se ukazuje i na obaveze preuzete na sastanku lidera Unije, u decembru 2004., kad je reč o daljem procesu proširivanja na nove članice, ali ne spominju izričito Tursku, niti Hrvatsku, koje imaju status kandidata za članstvo. |
|
Tenzer: Odbijanje ustava EU nije kraj njenog proširenja
Francuski stručnjak za pravo Nikolas Tenzer ocenio je danas u Podgorici da Evropska unija (EU), posle francuskog i holandskog odbijanja evropskog ustava, "više ne može biti federalna struktura, savezna država", ali da to nije pretnja njenom opstanku, niti proširenju. Tenzer, koji je predsednik Centra za istraživanje državnih politika Francuske i direktor časopisa "Le Banquet" rekao je na predavanju na Pravnom fakultetu da će "evropska izgradnja", posle francuskog i holandskog odbijanja ustava, "biti teža, ali ne i zaustavljena". Prema rečima Tenzera, postoje unutrašnji i spoljnji razlozi koji su uticali da se njegovi sugrađani većinski izjasne protiv ustava EU. Među njima su nepoverenje u institucije, ekonomsko-socijalna kriza u Francuskoj, u kojoj je 17 odsto nezaposlenog stanovništva, ali i činjenica da političari, ne samo sada, nego ni ranije, nisu adekvatno objasnili i branili evropske vrednosti, rekao je Tenzer. Tenzer je rekao i da su često greške u unutrašnjoj politici, na primer u reformama, prebacivane na Evropu, da francuski poljoprirednici imaju teškoće u EU i da mladi traže "preispitivanje istorije", jer nemaju ratna iskustva ranijih generacija. S druge strane, naveo je Tenzer, Evropa se sama često predstavljala kao vlast "koja ide u detalje tamo gde ne treba", a nije pokazivala moć u mnogo važnijim pitanjima. Navodeći da postoji i dvoumljenje između "Evrope moći" i "kosmopolitske Evrope", Tenzer je rekao da bi u EU trebalo odrediti i prioritete. "Evropu ne treba predstavljati kao čudotvornu vilu koja može da reši sve probleme", rekao je Tenzer i ocenio da će Evropa, kao trgovinska asocijacija, i dalje biti moćna zajednica. |
|
Lideri za rasprave o Ustavu i proširenje EU
Evropski lideri predložili su danas na samitu u Briselu građanima Evropske unije (EU) "demokratski plan D", koji predviđa rasprave u svakoj državi članici kako bi se ubedili protivnici Ustava EU da prihvate taj dokument. "Nikada više plana 'B', već plan 'D' o demokratiji i raspravi", izjavio je predsedavajući EU i premijer Luksemburg Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Junker je izrazio optimitzam da postoji mogućnost da se ubede protivnici Ustava EU zahvaljujući raspravama u svakoj državi članici, prenose agencije. Prema njegovim rečima, to će najpre biti rasprava na nacionalnom nivou i svaka zemlja će ga organizovati kako želi. Rasprava bi trebalo posebno da se vodi u Francuskoj i Holandiji, čiji su građani na nedavnom referendumu odbili evropski dokument. Evropski lideri su se složili da svaka zemlji prati "svoj ritam" ratifikacije ustava. Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso (Jose Barroso) izjavio je da "EU ne staje. Akcija se nastavlja i to je plan 'D'". Evropski lideri su se saglasili da krajnji datum za ratifikaciju ustava Evropske unije bude pomeren sa novembra 2006. godine, pošto su Francuska i Holandija odbacile taj dokument, uz ocenu da bi taj proces trebalo nastaviti. Nijedan lider nije zatražio na samitu u Briselu potpunu obustavu ratifikacije Ustava, ali je Junker suspendovao danas posle podne skup kako bi se postigla saglasnost o zajedničkom budžetu od 2007. do 2013. godine tokom bilateralnih pregovora. "Predsedništvo EU trenutno je na internim konsultacijama i kasnije će se sastati sa određenim delegacijama", saopštili su diplomatski izvori bliski EU. Lideri su potvrdili da EU treba da se proširi, ali se međutim, u zaključcima sa samita pominje angažman o proširenju bez konkretnog navođenja imena zemalja, odnosno Turske i Hrvatske. Rukovodioci su izrazili zadovoljstvo što su Rumunija i Bugarska potpisale u aprilu dokument o pridruživanju EU. Takođe su izrazili podršku zemljama zapadnog Balkana, uveravajući ih da ih čeka budućnost u Evropskoj uniji. Sve te zemlje, međutim, treba da sarađuju sa haškim tribunalom. |
|
Sanader: Hrvatska se ne plaši za svoju kandidaturu u EU
Hrvatska se ne plaši za svoju kandidaturu za Evropsku uniju uprkos otvorenoj krizi izazvanoj neuspesima na referendumima o Evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji, izjavio je večeras hrvatski premijer Ivo Sanader. "Bez obzira što to izaziva zabrinutost u EU, Hrvatska nema razloga da strahuje", rekao je Sanader, a prenosi Hina. "Evropskoj uniji je potrebna introspekcija kako bi utvrdila razloge koji su doveli do neuspeha referenduma u Francuskoj i Holandiji. Pregovori sa Hrvatskom mogu da se vode paralelno imajući u vidu da će oni trajati dve do tri godine", kazao je hrvatski premijer. On je podsetio da su "najznačajnije odluke" vezane za hrvatsku kandidaturu već donete. Hrvatska je dobila statut kandidata, a pregovori o njenom pridruživanju trebalo je da počnu 17. marta. Ti pregovori su, međutim, odloženi zbog nesposobnosti hrvatskih vlasti da lokalizuju i uhapse odbeglog hrvatskog generala Antu Gotovinu koji je optužen pred Haškim tribunalom. Zabrinutost za dalji tok procesa proširenja EU dodatno je danas izazvao francuski predsednik Žak Širak. "U toj novonastaloj situaciji, da li će EU moći da se i dalje širi, uprkos tome što nam nedostaju institucije sposobne da funkcionišu u toj proširenoj Uniji", poručio je francuski predsednik obraćajući se učesnicima samita EU koji je danas održan u Briselu. |
|
Britanija odbacila kompromisni predlog o budžetu EU
Velika Britanija je večeras odbacila kompromisni predlog čiji je cilj da se okonča sukob oko budžeta Evropske unije, javljaju agencije. Portparol britanskog premijera Tonija Blera izjavio je da je predlog luksemburškog premijera Žan Klod Junkera, koji je domaćin samita EU, bio suviše dvosmislen kada je reč o eventualnom smanjenju subvencija za poljoprivrednike. Portparol je dodao da bi frazu navedenu u predlogu smanjenja subvencija "drugi mogli da interpretiraju kao zaštitu (subvencija)... a ne kao dozvolu da se promene". Blerov portparol, koji je želeo da ostane anoniman, dodao je i da je Junkerovim predlogom takođe predviđen dodatni dobrinos Britanije budžetu. "Takav zahtev je neprihvatljiv", rekao je on. |
|
Ren: Pregovori EU sa SCG u oktobru
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da očekuje da u oktobru počnu pregovori Evropske unije (EU) i Srbije i Crne Gore (SCG) o sporazumu o stabilizaciji i pridruživnju i naveo da je EU rešena da nastavi proces pridruživanja zapadnog Balkana. Ren je to istakao posle susreta sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom koji je naglasio da je ohrabren podrškom evropskog komesara za pokretanje pregovora o pridruživanju u oktobru. Koštunica je podvukao da bi bilo korisnije i brže da Srbija i Crna gora idu zajedno ka Evropskoj uniji i da zajedno ostanu u sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Srpski premijer je rekao da je Renu uručio spisak državljana Crne Gore koji žive u Srbiji i naglasio da bi oni morali imati pravo da se izjasne na eventualnom referendumu. Koštunica je dodao da skoro polovina državljana Srbije i Crne Gore žive u Srbiji. Koštunica je takođe rekao da srpske vlasti nisu u kontaktu da ne pregovaraju sa generalom Ratkom Mladićem. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Ren je preneo poverenje EU u Kai Eijdea koji će proceniti sprovođenje standarda ljudskih prava i zaštite manjina, vladavinu zakona na Kosovu. "Mi se nadamo da bi pregovori o statusu mogli početi što pre, a ne kasnije i podstakao sam premijera Koštunicu da u tome ima konstruktivan prilaz u tim pregovorima o statusu". Evropska unija će nastojati da u tome pomogne, dajući što opipljiviju i konkretnu evropsku perspektivu Srbiji i Crnoj Gori, naglasio je evropski komesar. Srpski premijer je istakao spremnost Beograda za dijalog s vlastima prelazne samouprave u Prištini i dodao da će postepeno biti veće i učešće kosovskih Srba u radnim grupama. Zamoljen od novinara da kaže gde se nalazi Mladić, Koštunica je uzvratio da "mnogo toga što je napisano u štampi o Mladiću nije tačno. Mislim da to komplikuje čitavu situaciju". "Naša vlada je svesna svojih obaveza kad je reč o slučaju Ratka Mladića i radi na njegovom pronalaženju. Ali u ovom trenutku mogu da vas uverim da srpske vlasti nisu u kontaktu i ne pregovaraju s njim". "Prema tome, mislim da će takve poluistine i manipulacije u štampi stvoriti još više teškoća Srbiji za rešavanje onoga što mi smatramo veoma ozbiljnom obavezom prema Hagu. Mi smo rešeni da tu obavezu sprovedemo i da spisak optuženih, uključujući generala Mladića, bude doveden do kraja",naglasio je srpski premijer. Govoreći o proširenju i obavezama EU prema zapadnom Balkanu, evropski komesar Ren je pružio uveravanja da Brisel ne pravi nikakvu pauzu u radu na stabilnosti i bezbednosti zapadnog Balkana. "Nas brine uznemirenost naših građana i zato moramo biti oprezni kad je u pitanju preuzimanje nekih novih obaveza u politici proširenja", rekao je Ren dodajući da je takođe važno održati postojeće obaveze u procesu ulaska u članstvo, uključujući Zapadni Balkan. Evropski komesar je takođe naveo da je pohvalio premijera Koštunicu za značajan napredak ostvaren u prvim mesecima ove godine u saradnji s Haškim sudom. Dodao je da je ohrabrio Koštunicu i njegov posao na lociranju, hapšenju i prebacivanju Ratka Mladića, kao i u davanju pomoći za hapšenje Radovana Karadžića. "Pohvalio sam i brzo reagovanje srpske vlade posle emit | |
