Iran najavio ponovno pokretanje dela nuklearnog programa
Iran je danas saopštio da će sutra ponovo pokrenuti deo svog nuklearnog programa zato što od Evropske unije nije u roku dobio predlog kojim bi se na diplomatski način rešio spor o njegovom nuklearnom programu. "Pošto nismo dobili predlog EU, sutra ćemo nastaviti rad u centrali u Isfahanu", rekao je agenciji Rojters visoki iranski nuklearni zvaničnik, koji je zatražio da ostane anoniman. Jedan obavešteni iranski izvor, koji je takođe zatražio anonimnost rekao je agenciji Frans pres da će Iran Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) sutra dostaviti pismo u kojem se navodi da "trenutno" nastavlja da obogaćuje uranijum u Ishahanu, u centralnom delu zemlje. Iran je ranije danas najavio da će ponovo pokrenuti deo svog nuklearnog programa, ako od Evropske unije danas ne dobije predlog kojim bi se rešio spor o njegovom nuklearnom programu. Iran je najavio da će se nastavak rada na nuklearnom programu odvijati pod nadzorom inspektora Ujedinjenih nacija. EU je ranije zatražila da se o tom predlogu raspravlja 31. avgusta na sastanku u Parizu, i u septembru u Njujorku. Prvobitno je, međutim, bilo dogovoreno da evropske zemlje svoj predlog iznesu 1. avgusta. Takozvana evropska trojka, koju čine Britanija, Francuska i Nemačka, pokušava da privoli Iran da odustane od svog nuklearnog programa u zamenu za ekonomske olakšice.

Sloveniju će predsedavanje EU koštati 60 miliona evra
Slovenija će za predsedavanje Evropskom unijom izdvojiti 15 milijardi tolara odnosno 60 miliona evra, saopšteno je u Ljubljani. Slovenija bi trebalo da predsedava Unijom u prvoj polovini 2008, nakon što je zbog neusvajanja evropskog ustava propao plan o trojnom predsedavanju Slovenije, Nemačke i Portugalije. "U poređenju sa novcem koji su za predsedavanje EU potrošile druge države, nalazimo se na donjoj granici", ocenio je slovenački premijer Janez Janša. U okviru priprema za predsedavanje u državnoj upravi biće na određeno vreme od godinu i po zaposleno tri stotine novih ljudi, što će i predstavljati najveći izdatak od oko četiri milijarde tolara. Na drugom mestu po visini troškova su izdvajanja za skupove i manifestacije koje će Slovenija morati da organizuje, a na trećem su troškovi za investicije, među kojima će najveća biti dogradnja konferencijskih kapaciteta na Brdu kod Kranja. Veliki broj manjih događaja u okviru predsedavanja EU, biće organizovan u Mariboru, Portorožu i u drugim mestima, gde za to postoje odgovarajući konferencijski i hotelski kapaciteti. Slovenija će za predsedavanje EU morati da obezbedi i primerenije prostore stalnog predstavništva u Briselu. U okviru priprema za predsedavanje EU, Slovenija je u stalnom kontaktu sa Nemačkom i Portugalom, a pomoć u pripremama odnosno osposobljavanju kadrova obećao je i Luksemburg, koji je Unijom predsedavao u prvoj polovini ove godine. "Za Sloveniju je predsedavanje EU veliki izazov i ujedno šansa za promociju kakvu još nije imala", smatra premijer Janez Janša, koji računa i na "posredne efekte te promocije, ne samo za veću prepoznatljivost Slovenije, već i za slovenačku privredu". Od strateških tema, kao predsedavajuća EU, Slovenija će u prvi plan staviti širenje EU na Zapadni Balkan, sprovođenje Lisabonske strategije, organizaciju susreta na najvišem nivou predstavnika zemalja EU ali i SAD, Kine i Rusije.

Liki:Međunarodna zajednica ne odustaje od predaje Karadzica
Komandant Eufora Dejvid Liki (David Leakey) izjavio je da se steže pritisak oko Radovana Karadžića da se preda i istakao da međunarodna zajednica neće odustati ako Karadžić odluči da to ne učini i pored poziva koji mu je uputila supruga. "Možete uočiti iz istupa domaćih političara u javnosti u Republici Srpskoj, stavova čak i ljudi oko Karadžićeve porodice, da se mišljenje o optuženima u bekstvu mijenja. Takođe, ljudi u RS uočavaju da Karadžić uopšte ne doprinosi njihovom boljitku, boljitku RS, ali i BiH u celini", izjavio je Liki za sarajevski "Dnevni avaz". On je kazao da Karadžić "na svoje skrivanje troši na desetine miliona maraka, koje je ukrao od građana BiH", a ta sredstva trebalo je da budu uložena u ekonomski oporavak RS i BiH, data penzionerima i stradalnicima rata. Liki je kazao da iza poziva supruge Radovana Karadžića da se preda delom stoji Eufor, jer su njegove trupe zajedno s NATO, vršile i vrše pritisak na sve koji stoje iza skrivanja optuženih za ratne zločine. "Nije tajna da je Karadžić napustio i izdao svoju porodicu. Oni tvrde da ga godinama nisu videli.To ima veoma destabilizirajući efekat na njih i to sigurno osećaju članovi cele porodice Karadžić, kao i drugih optuženih za ratne zločine. Najgori pritisak kojem su izloženi upravo je pritisak Karadžića samog", izjavio je Liki. Komandant Eufora ocenio je i da policija BiH nije u stanju da ozbiljno nanese štetu organizovanom kriminalu, posebno onom na visokom nivou. "Da bi se to desilo, potrebno je da bosanskohercegovacka policija ima zajedničku obavještajnu mrežu kojoj će svako moći pristupiti. Kriminal ovde ne poznaje i ne priznaje kantonalne ili entitetske granice i to je važan razlog zbog kojeg policija treba biti reforimsana", izjavio je Liki. On je kazao da slučajevi koji se vode pred sudom u BiH često potvrđuju da je organizovani kriminal povezan s najvišim političkim nivoima vlasti.

Atina preti Turskoj sastankom u EU
Evropska unija će u avgustu razrešiti paradoks nastao odbijanjem Turske da prizna Kipar, iako je saglasnost te države članice EU nužna za pregovore Turske o članstvu, saopštilo je danas Ministarstvo inostranih poslova Grčke. Turska je u petak u Briselu potpisala protokol o proširenju svoje carinske unije sa EU na novih deset članica EU, primljenih 2003. godine. Među tim državama je i Kipar, ali je Turska saopštila da to ne znači da priznaje tu državu. Turska je u carinskoj uniji sa EU još od 1963. godine. Potpisivanje protokola bio je jedini uslov da Turska počne pregovore sa EU o prijemu, zakazane za 3. oktobar ove godine. Pregovori mogu trajati godinama a ishod je neizvestan jer deo javnosti EU ne želi Tursku u članstvu. Posle kratkotrajnog rata 1974. godine zbog pokušaja Grčke da anektira Kipar, Turska je okupirala trećinu tog ostrva gde živi turska manjina, formirala kiparsko-tursku državu koju samo ona priznaje i prekinula odnose sa Kiparskom republikom kojom upravljaju Grci. Uslov da Turska obnovi diplomatske odnose sa Kiparskom republikom je ponovno ujedinjenje ostrva koje je 2004. godine propalo jer kiparski Grci nisu prihvatili plan UN za to, dok kiparski Turci jesu. Premijer Turske Redzep Tajip Erdogan je u sredu u Londonu ponovio da neće priznati Kiparsku republiku, a predsedavajući EU premijer Velike Britanije Toni Bler ga je u tome podržao, što je izazvalo negodovanje Grčke. Ministarstvo inostranih poslova Grčke je u sredu saopštilo da Turska mora priznati Kipar da bi mogla da pregovara o svom prijemu u EU. Pošto se to nije dogodilo, grčko ministarstvo je u subotu upozorilo da će Savet stalnih predstavnika zemalja-članica EU krajem avgusta "jednoglasno doneti odgovarajuće odluke".

Irak centar za obučavanje terorista
Irak je postao centar za obuku bombaša samoubica čak i za neke Evropljane, a mnogi od njih mogli bi da udare na Evropu, rekao je Komesar Evropske unije (EU) za pravdu i unutrašnje poslove Franko Fratini. On je u intervju za sutrašnji Mond rekao da je situacija opasna i da podaci pokazuju da se radi o velikom broju terorista, od kojih su neki iz zapadnih država koji će se možda vratiti kući. Fratini je apelovao na stvaranje zajedničke strategije u EU za borbu protiv radikalnog islamističkog terorizma u saradnji sa umerenim muslimanskim liderima, kako bi se izolovali ekstremisti. "Umerene muslimanske vođe ne smeju da ćute. Znam da su oni osudili terorizam, ali neophodno je da to učine javno", rekao je Fratini. Komesar je izjavio da treba preispitati zašto su neki mladi Evropljani "koji su dobro obrazovani i koji nisu siromašni i očajni, spremni da se okrenu terorizmu i postanu bombaši samoubice". Policijski rad je neophodan, istakao je Fratini i dodao da vlasti treba da "shvate suštinu uzroka nasilja i da pronađu lek za to". Fratini je kazao u intervju da se nada da će Komisija EU odobriti novu strategiju za suzbijanje terorizma u korenu do decembra ove godine i pozvao na uspostavljanje dijaloga među religijama do proleća sledeće godine.

Slovenija vodi na listi zemalja koje podržavaju širenje EU
Slovenija se nalazi na vrhu liste zemalja koje podržavaju dalje širenje Evropske unije (EU) što podržava 79 odsto građana. U istraživanju Evrobarometra, posle Slovenaca slede Poljaci sa 76 odsto glasova i Slovaci sa 73 odsto. Istraživanje je pokazalo da se širenju EU najviše protive Austrijanci, Francuzi, Luksemburžani i Nemci. Od svih stanovnika EU, dalje širenje podržava polovina upitanih i to u starim članicama njih 45 odsto, a u novim 75 odsto. Među najvažnije zadatke EU, 47 odsto ispitanih izjasnilo se za smanjenje nezaposlenosti, 44 odsto za borbu protiv siromaštva i socijalnoj isključenosti, a 31 za obezbeđenje mira i bezbednosti u EU.

Turska večeras potpisala ugovor o carini sa EU
Turska je večeras potpisala ključni protokol sa Evropskom Unijom, kojim se carinski režim proširuje i na nove članice EU, uključujući i Kipar, i tako je uklonila i poslednju prepreku za početak pregovora o članstvu u Uniji. Turska je, kako su saopštili njeni zvaničnici, donela i deklaraciju u kojoj se jasno navodi da potpisivanje protokola ne znači da Turska sada priznaje Kipar, već da, kao i do sad, priznaje samo turski deo tog podeljenog ostrva. Potpisivanje takozvanog ugovora iz Ankare poslednja je prepreka pre pregovora o ulasku Turske u EU, međutim, odbijanje Ankare da prizna Kipar moglo bi da dovede do toga da Nikozija blokira početak tih razgovora, koji su zakazani za oktobar ove godine. I britanski i turski zvaničnici rekli su ranije da očekuju da sadržaj turske deklaracije o Kipru neće praviti nove zakonske probleme koji bi mogli da opstruiraju početak pregovora o članstvu Turske u EU. Turska je 1974. godine okupirala trećinu Kipra, i od tada je ostrvo podeljeno na dva dela. Turska ne priznaje vladu kiparskih Grka, ali bi potpisom na carinski ugovor trebalo da se uspostavi izvestan stepen normalizacije trgovinskih odnosa između te dve zemlje.

Turska potpisuje protokol o saradnji sa 10 novih članica EU
Turska će u sredu potpisati Protokol kojim će se njene veze sa Evropskom unijom proširiti i na 10 novih članica Unije, što je poslednji uslov za početak njenih pregovora o članstvu u EU u oktobru, rekli su danas diplomatski izvori EU u Briselu. Ti izvori rekli su da će Protokol potpisati ambasadori u Briselu u sredu, istog dana kada se turski premijer Redžep Tajip Erdogan bude sastajao sa britanskim kolegom Tonijem Blerom U jednom istraživanju javnog mnjenja koje je prošle nedelja objavila Evropska komisija navodi se da se 52 odsto građana EU protivi ulasku Turske u EU, a da to podržava samo 35 procenata ispitanih. U anketi se navodi da je protiv ulaska Turske u EU 80 odsto Austrijanaca, 74 odsto Nemaca i 70 procenata ispitanih Francuza.

Austrijanci žele drugačiju EU
Poverenje Austrijanaca u Evropsku uniju, posle negativnih ishoda referenduma o Ustavu EU i prekinutih pregovora o budžetu, dramatično je opalo, pokazuje istraživanje instituta "IMAS". Među građanima Austrije, zbog krize u EU raste sve veća želja da Unija postane čisto ekonomska zajednica. Nakon što se u anketama 2004. godine, 44 odsto Austrijanaca izjasnilo da bi EU trebalo da postane čista ekonomska zajednica, sada taj stav zastupa 52 procenata. Samo još 31 odsto podržava stav da bi trebalo učiniti sve kako Evropa ne bi samo ekonomski, već i politički "srasla". Detaljnije gledano 37 odsto ispitanika smatra da su Evropljani isuviše različiti da bi mogli "srasti". Na drugoj strani 36 procenata se nada da će kriza pomoći isceljenju EU i da će otvoriti oči političarima. U uverenja da će se EU raspasti živi 18 odsto Austrijanaca. Ta grupa ljudi ne isključuje mogućnost većih tenzija i vojnih konflikata između evropskih zemalja u budućnosti. Austrijanci pre svega strepe da bi aktuelna kriza u EU mogla imati posledice i po njihovu zemlju. Čak 85 odsto očekuje posledice po Austriju. Austrijanci su razočarani Unijom. Razočarenje se udvostručilo od ulaska njihove zemlje u EU 1994. godine. Tada je 28 odsto stanovništva očekivalo da će biti negativnih posledica po Austriju zbog ulaska u EU, a sada taj stav zastupa većina, odnosno 54 procenata.

Češka od EU očekuje 5,3 milijarde evra godišnje
Češka vlada očekuje da će godišnje iz evropskih fondova dobijati oko 160 milijardi kruna, odnosno 5,3 milijarde evra, čime bi obezbedila tempo privrednog rasta od šest odsto i do 2013. godine dostigla prosek Evropske unije. "Za rast BDP-a od šest odsto dovoljne bi bile milijarde iz fondova EU, a Češka bi mogla da dobije do 2013. godine ukupno između 23,3 do 30 milijardi evra", kazao je Martin Jan (Jahn) potpredsednik češke vlade zadužen za ekonomiju. Jan je juče novinarima predstavio novu ekonomsku strategiju Češke za sledećih osam godina, koja računa da će manjim reformama i zahvaljujući novcu iz evropske kase Češka za osam umesto dvadesetak godina, prema prognozama, dostići prosek EU. Strategija stavlja naglasak pre svega na to kako će biti upotrebljen novac iz EU, da donese što veću korist, a tim Janovih ekonomskih savetnika smatra da Češka kao mala zemlja ne može da investira u sve i da ne treba da računa na jeftinu radnu snagu kao na najveću prednost. Prioritet zato dobijaju ulaganja u nauku i razvoj, poboljšanje saobraćajne infrastrukture, internet dostupan za što veći broj ljudi i privlačenje investicija sa razvijenim tehnologijama, koje se neće tako brzo kao klasične seliti za manjim troškovima na Istok. Vlada želi da se univerziteti i škole što više povezuju sa preduzećima, jer je u desetomilionskoj Češkoj trenutno bez posla oko 500.000 ljudi, a privreda se žali da nema dovoljno ljudi sa poznavanjem stranih jezika, kancelarijskog softvera, programatora, ali ni nekih kvalifikacija kao što su, na primer, električari. Kao glavne prepreke da Češka u EU krene putem Irske strategije, ističu se tri oblasti u kojima su neophodne reforme - zdravstveni, penzijski i sistem socijalne pomoći. Za novu kompleksnu strategiju Jan je dobio pohvalne ocene ekonomista, međutim, domaći analitičari su mnogo oprezniji u prognozama privrednog rasta i procenjuju da Češka privreda ima potencijal za rast od oko četiri do pet odsto godišnje.

Prevodioci za istočnoevropske jezike - traženi u Briselu
U sedištu evropskih institucija u Briselu prevođenje je jedan od vrlo unosnih poslova, a prevodioci sa istočnoevropskih jezika su, nakon proširenja Unije, postali vrlo tražena "roba". I pored brojnih novoangažovanih prevodilaca, Evropska komisija upozorava da problem postaje sve veći, a troškovi rastu do astronomskih svota, prenosi danas radio Glas Amerike. Nakon "istočnog buma", kada su u briselskim biroima zauzele svoja mesta hiljade novih "evrokrata" iz tek pridošlih članica Unije iz Istočne Evrope, Brisel se susreo sa novim krupnim problemom - prevođenjem. Zato je na posljednjem sastanku "evropska vlada" odlučila da hitno uveća kapacitete prevođenja, tako što će makar privremeno zaposliti više stotina novih prevodilaca. Najveći problem predstavlja za Brisel devet novih, istočnoevropskih jezika, zbog kojih je moralo da bude zaposleno novih 439 prevodilaca iz tih zemalja. Međutim, u tek objavljenoj analizi Komisije, kvalitet prevoda je pod znakom pitanja, tim pre što je reč o ljudima kojima je strana terminologija evropskih institucija. To stvara konkretne probleme - prevođenje dokumenata kasni, administrativni aparat zastajkuje, što je uzrokovalo, primera radi, da su prošle godine dve Komisijine direktive, vezane za funkcionisanje finansijskih servisa, zbog problema sa prevođenjem bile odgođene na šest meseci. Bio je to više nego dovoljan znak za uzbunu. Jedna od prvih mera je da se više ne mogu kreirati dokumenti za prevođenje na do sada dozvoljenih 37 strana, već je novi limit 15 stranica, što bi, za početak, trebalo da olakša posao neiskusnom prevodilačkom timu. Poučeni lošim iskustvom, u Komisiji nastoje da preduprede probleme - već sada regrutuju prevodioce iz Bugarske i Rumunije - po 60 iz svake zemlje, želeći da budu spremni za trenutak kada te dve zemlje postanu punopravne članice Unije. Prevođenje Uniji odnosi značajan deo novca evropskih poreskih obveznika - samo Evropska komisija sada godišnje na prevode troši 320 miliona evra, dok sve evropske institucije zajedno, za godinu dana na prevode potroše 800 miliona evra.

Važna uloga parlamenta u pristupanju EU
Šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je danas da parlament ima posebno važnu ulogu u procesu evropskih integracija. Ona je na brifingu o ulozi parlamenta Srbije u pristupanju EU kazala da poslanici čak moraju da "teraju vladu" da što brže obavlja poslove važne za nastavak integracija. Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Ksenija Milivojević rekla je da u tom odboru postoji konsenzus vlasti i dela opozicije o važnosti integrisanja u Evropsku uniju. Prema njenim rečima, predstavnici najveće opozicione stranke Srpske radikalne rekli su da neće učestvovati u radu Odbora jer smatraju da evropske integracije sada nisu prioritet zemlje. Ksenija Milivojević je izrazila žaljenje zbog takvog stava, navodeći da je za brz put u Evropu potreban što širi konsenzus u društvu. Ona je dodala da bez usvajanja novog ustava Srbija neće moći da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Navela je da u Srbiji sada ne postoji konsenzus o usvajanju ustava, ali nije želela da precizira šta ometa dogovor. Prema njenim rečima, Slovenija je na putu ka Evropi morala da dva puta menja ustav i oba puta je to urađeno veoma lako. Ksenija Milivojević je kazala da je prijatno iznenađena činjenicom da oko 40 odsto građana EU podržava ulazak SCG u Uniju, iako je državna zajednica po tome na pretposlednjem mestu, ispred Albanije. Ona je navela da to nije loš rezultat pošto je do pre pet godina Srbija bila poznata samo po "lošim stvarima". Prema njenim rečima, da bi se rezultat poboljšao potrebno je lobiranje u inostranstvu i organizacija što više svetski značajnih događaja u SCG . Dodala je da je ulazak Slovenije u EU, kada je ona bila lider među zemljama koje su Uniji pristupile 2004, podržavalo oko 35 odsto građana Unije. Član Odbora za evropske integracije Gordana Čomić kazala je da u državi nema stranke koja se otvoreno suprotstavlja ulasku u EU, mada postoje oni koji su skeptični po tom pitanju. Prema njenim rečima, to je zbog toga što se više od 70 odsto građana Srbije zalaže za pristupanje EU pa niko nema hrabrosti da se otvoreno suprotstavi tom stavu. Ona je pohvalila rad Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, ali je kazala da je problem što država još nema nacionalni plan razvoja. Član Odbora Vojkan Tomić govorio je o reformama u pravosuđu i nameri da se osnuje parlamentarni biro za evropske integracije koji će, pre svega, edukovati same poslanike o procesu evropskih integracija.

Pomoć EU za upravljanje kapitalnim investicijama u Begradu
Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) i vlasti Beograda potpisali su danas memorandum o sufinansiranju domaćih i stranih stručnjaka koji će tokom sledeća 24 meseca upravljati programima kapitalnih investicija koje se odnose na infrastrukturu grada. Evropska unija će finansirati strane stručnjake sa tri miliona evra, dok je grad za domaće stručnjake obezbedio 400.000 evra, rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović u Skupštini grada, u prisustvu šefa EAR -a u Srbiji Kristosa Gofasa i otpravnika poslova delegacije Evropske komisije u SCG Dejvida Hadsona. Unija ovim projektom pomaže evropske integracije Srbije i Crne Gore, rekao je Hadson, koji je izrazio nadu da će obim sredstava biti dovoljan da unapredi život Beograđana. Prema Bogdanovićevim rečima, najbitniji deo projekta je prenošenje najboljeg međunarodnog znanja i prakse lokalnim stručnjacima, a cilj će biti postignut ako grad za 24 meseca bude imao jak domaći tim "koji će moći da realizuje bilo koji investicioni program". Jedinica stručnjaka će upravljati programima razvojnih investicija koje su međunarodne ili prelaze iznos od milion evra, a Bogdanović je napomenuo da se "u gradu odvijaju mnogi međunarodni investicioni programi čije su pojedinačne vrednosti iznad jednog miliona evra". Među mogućim projektima, prema njegovim rečima, je okvirna ponuda Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), za saradnju u Programu izgradnje spoljašnjeg saobraćajnog prstena, koji uključuje još jedan most preko Dunava.

EU pozvala na primenu mera protiv terorizma
Članice Evropske unije moraju da primene antiterorističke mere kako bi se izborile sa stalnom pretnjom po bezbednost građana, saopštila je Evropska komisija, koja je izrazila solidarnost sa Britancima posle današnjih napada. Četiri manje eksplozije dogodile su se u Londonu, ali nisu prouzrokovale žrtve kao napadi od pre dve nedelje, kada je poginulo više od 50 ljudi. "Ovaj drugi napad na žalost potvrđuje da terorizam predstavlja stalnu pretnju od koje niko nije siguran", navodi se u saopštenju Evropske komisije. Takođe, u saopštenju se navodi da će Evropska komisija ohrabriti zemlje članice da urade sve što je u njihovoj moći kako bi antiterorističke mere stupile na snagu. Komisija navodi da današnji incident nije samo još jedan napad na London, već i na Evropu i na demokratiju uopšte. Evropska unija je ranije ovog meseca pozvala na ubrzavanje početka primene antiterorističkih mera kao što je nadzor telefonskih i internet veza, posle bombaških napada na London od pre dve nedelje.

Mogućnost dozvole i trupama Eufora da prelaze preko SCG
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Drašković izrazio je danas spremnost Saveta ministara državne zajednice za postizanje sporazuma sa Evropskom unijom (EU), koji bi omogućio trupama Eufora iz BiH prelazak preko teritorije SCG. Drašković je izrazio tu spremnost u Pismu razumevanja, koje je razmenio sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova SCG . Solana je u svom pismu istakao potrebu da trupe Eufora - snage EU stacionirane u BiH, mogu preko teritorije SCG da budu upućene na Kosovo, ako to UN i Kfor zatraže. Takodje, u pismu je navedeno da trupe Kfora mogu sa Kosova da budu upućene u BiH preko teritorije SCG.

Solana: Pred državnom zajednicom je evropska perspektiva
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana (Javier) rekao je danas u Beogradu da se odnosi Srbije i Crne Gore (SCG) i Evropske unije (EU) nimalo nisu promenili i da je pred državnom zajednicom evropska perspektiva. Solana je nakon razgovora sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem rekao na konferenciji za novinare da Brisel "željno očekuje pregovore sa SCG o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u oktobru". Marović je rekao da je to važna poruka za SCG i velika šansa za državnu zajednicu koja je, prema njegovim rečima, do kraja privržena svojim obavezama na putu u EU. "Mi do kraja godine možemo da uradimo još mnogo toga. Mislim da je tu veoma važno da pregovori o stabilizaciji i pridruživanju počnu u oktobru, da se ubrzaju koliko je to moguće, a da u međuvremenu završimo konačno slučaj Mladić i time SCG obezbedimo da uđe u Partnerstvo za mir", rekao je Marović. Prema njegovim rečima, time bi se stvorila "više evropska atmosfera" za početak sledeće godine, kada zemlju očekuju neka otvorena pitanja, odnosno pitanje referenduma u Crnoj Gori i pitanje Kosova. Solana je rekao da su se razgovori u Beogradu odnosili pre svega na početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i da nije bilo reči o održavanju referenduma u Crnoj Gori. On je naglasio da je pitanje referenduma regulisano Beogradskim sporazumom, odnosno Ustavnom poveljom. Visoki predstavnik EU ponovio je da je jasno da je potpuna saradnja državne zajednice sa Haškim tribunalom jedno od ključnih pitanja koje treba rešiti. On je ocenio da je saradnja SCG sa Tribunalom u Hagu značajno napredovala, ali da Brisel očekuje i "poslednji korak" odnosno izručenje odbeglog generala Ratka Mladića. Solana je rekao da je u odnosima SCG i EU vrlo važna faza koja počinje u drugoj polovini 2005. godine i nastavlja se u 2006. godini i da bi Brisel želeo da vidi napredak, kao i da pregovori budu "profesionalni i posvećeni kako bi bili završeni što pre". "U Briselu imate prijatelje koji žele da vam pomognu da radite što brže možete", rekao je on. Solana i Marović su razgovarali i o pitanju Kosova, a predsednik državne zajednice je rekao da u vezi s Kosovom treba obezbediti uslove za dijalog i punu primenu standarda, čime će se, kako je rekao, preuzeti odgovornost za stabilnost regiona i njegovu evropsku budućnost. Marović je rekao da će SCG koliko je u njenoj moći iskreno učestvovati u borbi protiv terorizma s kojim se suočavaju EU i međunarodna zajednica. "Naše vrednosti i ciljevi su zajednički i borba protiv terorizma u ovom periodu mora biti zajednička", rekao je predsednik SCG.

Solana stigao u Prištinu, susreo se prvo sa Rugovom
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana stigao je u Prištinu i odmah po dolasku sastao se sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom. Solana je u Prištinu doputovao iz Beograda gde je o evropskim integracijama Srbije i Crne Gore razgovarao sa zvaničnicima Beograda i Podgorice. Po okončanju razgovora sa visokim zvaničnikom EU, Ibrahim Rugova je izjavio da je Solana danas u Prištinu doneo poruku da Kosovo ima evropsku perspektivu. "EU je rešena da sprovede svoje zaključke sa samita u Solunu, a Kosovo treba da dostigne evropske vrednosti", rekao je Rugova. On je izrazio nadu da će izveštaj Kaja Ejdea o ispunjenju standarda na Kosovu biti pozitivan i ponovio da bi nezavisno Kosova bilo najbolje rešenje. Solana će se u Prištini sastati i sa kosovskim premijerom Bajramom Kosumijem, političkim predstavnicima Srba i Albanaca i na kraju sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom. U Prištini će Solana održati i konferenciju za novinare.

Solana iznenađen usporavanjem procesa na Kosovu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Prištini da je iznenađen usporavanjem primene standarda i decentralizacije na Kosovu. "Lideri Kosova treba da rade suprotno i da ubrzaju ostvarivanje standarda i da taj i proces decentralizacije bude nešto u šta oni veruju", rekao je Solana na konferenciji za novinare posle susreta koje je imao sa zvaničnicima UNMIK-a, kosovskih institucija i stranaka Srba i Albanaca. Solana je naveo da želi javno da saopšti da ne vidi postojanje dovoljnog broja pilot-projekata za formiranje novih opština, te da bi želeo da ih je više, da budu operativni i da se odnose konkretno na kosovske Srbe. Zvaničnik EU je poručio da će na Kosovo ponovo da dođe krajem avgusta i početkom septembra i da se nada da će svi iskoristiti mogućnost da, uz podršku međunarodne zajednice, krenu u pravom smeru i da će biti konstruktivniji. Solana je rekao da je sa zvaničnicima u Beogradu razgovarao o mnogo tema koje se tiču Srbije i Crne Gore i dodao da Kosovo nije bilo najvažnije pitanje. "Zvaničnicima u Beogradu sam preneo da kosovski Srbi treba da učestvuju u institucijama koje trenutno postoje na Kosovu, a liderima u Prištini rekao sam da sprovođenje standarda i decentralizacija ne mogu da budu usporavani", preneo je Solana. Zamoljen da komentariše optužbe poslanika Srpske liste za Kosovo i Metohiju da im UNMIK nije pružio dovoljnu podršku za ulazak u institucije, Solana je rekao da ne može da govori u ime Srba, niti u ime UNMIK-a. Potom je šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen, rekao da je iznenađen obrazloženjem predstavnika kosovskih Srba, jer je, kako je naveo, UNMIK u proteklom periodu konstruktivno radio u interesu kosovskih Srba. "Uviđam da su kosovski Srbi razočarani, a pravi odgovor je da niko drugi ne može bolje da brine o njima od njih samih. Kosovski Srbi su prava žrtva politike", rekao je Jesen Petersen i dodao da se slaže sa Solanom da je vidljivo usporavanje primene standarda i decentralizacije. Šef UNMIK-a je ocenio da za to postoje tri razloga. Prvi je što se lideri Kosova nisu dovoljno angažovali u primeni procesa povratka raseljenih i decentralizaciji, a drugi je taj što Beograd ne daje mogućnost kosovskim Srbima da sami odlučuju, pa će oni, dok je tako, biti pod ograničenjem. Treći razlog, smatra Jesen Petersen, je taj što se na decentralizaciju sve više gleda iz ugla konačnog statusa Kosova. Havijer Solana je konferencijom za novinare završio posetu Prištini, gde se susreo sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom Bajramom Kosumijem i političkim predstavnicima Srba i Albanaca.

Đukanović preneo Solani da se ne odustaje od referenduma
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je danas da je predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijeru Solani preneo stav vlasti u Podgorici da referendum o državno-pravnom statusu Crne Gore mora biti održan do proleća iduće godine. Đukanović je novinarima u Bijelom Polju izjavio da je Solani danas predočio i drugu mogućnost - da se do kraja godine sa vlastima Srbije postigne dogovor o sporazumnom raskidanju državne zajednice. "Gospodin Solana nije komentarisao moj deo izlaganja koji se tiče pripreme referenduma, jer pretpostavljam da je procenio da u tom delu izlaganja nema ničega novog, spornog niti ičeg što zaslužuje dodatno objašnjenje jer, naprosto, to je pravo Crne Gore koje je definisano Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom", rekao je Đukanović. Premijer Crne Gore je dodao da mu je Solana rekao da Evropska unija zbog neuspelog referenduma o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji nije pokolebana u pogledu politike daljeg proširenja ka prostoru zapadnog Balkana.

Ministri EU: Krivci za Srebrenicu moraju u Hag
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) su danas poručili da žrtve Srebrenice "ne mogu počivati u miru i spokoju sve dok oni koji su naredili i počinili zločine, ne budu izvedeni pred pravdu". U saopštenju, povodom nedavnog obeležavanja 10-godišnjice masakra u Srebrenici, evropski ministri su ponovo osudili taj zločin, izrazivši saosećanje sa žrtvama i njihovim porodicama. Oni su naglasili da, "na temelju rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1503 i 1534, potpuna i bezuslovna saradnja s Haškim sudom i dalje ostaje suštinski zahtev za napredak ka EU". "Prebacivanje u Hag svih preostalih optuženika koji beže od međunarodne pravde, a posebno Karadžića i Mladića, bilo bi očigledno odavanje pošte žrtvama Srebrenice, kao i krupan pomak ka trajnom miru stabilnosti i pomirenju", istakli su ministri EU. Oni su "pozdravili dolazak vođa Hrvatske, Srbije i Crne Gore, kao i rukovodstva sve tri konstitutivne zajednice Bosne i Hercegovine, na obeležavanja godišnjice u Srebrenici 11. jula".

Solana sutra stiže u Beograd
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) boraviće u utorak i sredu u Beogradu i Prištini. Solana će u Beogradu razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije, Crne Gore i državne zajednice, a u Prištini sa zvaničnicima međunarodne uprave i kosovskih vlasti. Solana će se, po dolasku u Beograd, sutra uveče, sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a očekuje se i susret sa premijerom Srbije Vojsilavom Koštunicom, najavljeno je u Briselu. Za sredu pre podne planirani su razgovori sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem i premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem. Visoki predstavnik EU će posetu Beogradu završiti razgovorima sa Marovićem u sredu oko 11.00 u Palati federacije, gde će zatim biti održana konferencija za novinare, rekao je Beti predstavnik za štampu delegacije Evropske komisije u Beogradu Aleksandar Đorđević. Solana će iz Beograda otputovati u Prištinu, gde će o prilikama na Kosovu razgovarati sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom Bajramom Kosumijem i šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersenom, saopšteno je u Briselu. Zvaničnik EU će razgovarati i sa liderima opozicionih albanskih stranaka Hašimom Tačijem i Vetonom Suroijem, kao i sa predstavnicima kosovskih Srba.

K. Galjak: Nije hitan referendum, već pregovori SCG sa EU
Referendum o budućnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora nije "hitan", već su hitne pripreme za pregovore o sporazumu o pridruživanju SCG sa Evropskom unijom i visoki predstavnik EU, Havijer Solana, zato i dolazi sutra u Beograd da bi o tome razgovarao s čelnicima Srbije, Crne Gore i državne zajednice. To je danas izjavila Solanin portparol, Kristina Galjak, koja je istakla da bi referendum bio legitiman, ako je sazvan u skladu s odredbama Ustavne povelje i evropskim standardima, dodavši da se "odlaganje" i ne može tražiti pošto referendum i nije sazvan. Ona je time odgovorila na pitanje novinara hoće li Solana tražiti od vlasti u Podgorici da odlože predviđeni referendum ili primenu njegovog ishoda kako se ne bi dovelo u pitanje okončanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Kristina Galjak je istakla da je sad ključno da se dobro pripreme pregovori o pridruživanju, koji bi mogli početi u oktobru i da je to i glavni cilj Solanih razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, sutra uveče, kao i u sredu, s predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem i drugim zvaničnicima. I, kako je podvukla, "treba ostaviti da se sve događa u svoje vreme" i sve napore i pažnju posvetiti pregovorima o pridruživanju. A, po rečima Kristine Galjak, "eventualni referendum o sudbini državne zajednice SCG može uslediti tek onda kad je to i predviđeno Ustavnom poveljom, a to je na proleće. Mi smo uvek govorili da je referendum legitiman, ali ne i hitna stvar. A ono što jeste hitno, je da se zaista postavi na prave osnove proces pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, rekla je Galjak.

K.Galjak: Ako bude nasilja na Kosovu, nema pozitivne ocene
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, veoma je zabrinut zbog pretnji novim nasiljem na Kosovu i u sredu će, u Prištini, lokalnim vlastima staviti do znanja da "ako bude nasilja, onda ne može biti pozitivne ocene standarda". To je danas izjavila Solanin portparol Kristina Galjak, koja je podvukla da "nasilje, izostanak dijaloga, pomanjkanje zaštite manjina imaju bitan upliv na analizu standarda, a još tačnije njihovu pozitivnu ocenu". Kristina Galjak je predočila da će "sve to biti predmet temeljite rasprave i obavezno sastavni deo mišljenja Evropske unije". Solanin portparol je novinarima rekla da visoki predstavnik EU potpuno deli zabrinutost generalnog sekretara NATO, Japa de Hopa Shefera, i šefa UNMIK-a, Sorena Jesena-Petersena, zbog porasta zategnutosti na Kosovu i pretnji nekih albanskih prvaka novim nasiljem nad Srbima. "Solana je veoma zabrinut zbog pretnji nasiljem i osudio je i nedavne nasilne akte na Kosovu protiv međunarodnih predstavnika", podvukla je Kristina Galjak, rekavši da će on to svakako staviti do znanja kosovskim vlastima prilikom posete Prištini, u sredu. Solana će sutra i u sredu u Beogradu o Kosovu razmeniti mišljenje s čelnicima Srbije i Crne Gore, dodala je Kristina Galjak, ukazavši na to da će "pažnja cele Evrope idućih meseci biti vrlo usredsređena na Srbiju i Crnu Goru i Kosovo jer će to vreme biti puno izazova". "Verovatno u oktobru treba da počnu pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i to je za nas najbolji način da se povežu Evropska unija i Srbija i Crna Gora. Otud je sad dobar trenutak da se izvrši procena priprema za te pregovore. U Evropskoj uniji su za to već izvršene pripreme i mi bismo želeli da to što pre počne posle letnje pauze, a poželjno u oktobru", objasnila je Solanin portparol. "Idući meseci u regionu", dodala je ona, "biće posebno važni i kad je u pitanju Kosovo, imajući u vidu da izaslanik UN, Kaj Ejde, obavlja procenu sprovođenja standarda u pokrajini". Solana u sredu stiže u Prištinu, kako je objasnila, "s ključnom porukom kosovskim vlastima da zaključci o sprovođenju standarda na Kosovu još nisu okončani. Procena standarda će zavisiti od onoga što sada budu učinile lokalne vlasti i za to odgovorni ljudi", rela je ona. "I, prema tome, još mnogo toga treba da se uradi", predočila je Kristina Galjak. Solana će sa rukovodiocima u Beogradu i u Prištini razgovarati o tome kako se oni pripremaju za taj važan posao, kao što je procena primene standarda i, ako bi to bilo povoljno, i za potonje razgovore o statusu. "Poseta Solane pada u važnom času jer će nedelje i meseci koji slede za Beograd i Prištinu biti krajnje osetljivi i vrlo bitni za sve nas", zaključila je Kristina Galjak.

Opao broj građana koji imaju pozitivan stav prema EU
Nezadovoljstvo prema Evropskoj uniji (EU) u državama članicama je u porastu nakon odbijanja predloga Ustava na nedavnim referendumima u Francuskoj i Holandiji, pokazuje istraživanje Evropske komisije. Prema istraživanju koje je rađeno od 9. maja do 14. juna na uzorku od 25.000 ispitanika, 19 odsto anketiranih imalo je negativan stav prema EU, dok je taj procenat ranije iznosio 15 odsto. Istovremeno je procenat onih koji imaju pozitivno mišljenje o Uniji opao sa 50 na 47 odsto. Gotovo polovina ispitanika smatra da je nezaposlenost najveći problem usled sporog ekonomskog rasta u EU. Ukupno 55 odsto stanovništva EU smatra da njihove države imaju koristi od članstva, dok je najveći procenat njih od čak 72 odsto u Litvaniji. Sa druge strane, Kiprani su najveći pesimisti. Samo 41 odsto njih vidi neku korist od članstva. Pozitivan stav prema ulasku novih država u EU znatno je izraženiji u novim državama članicama. Više od 70 odsto stanovništva u tim državama ima pozitivan stav prema ulasku Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Turske, dok je samo 45 odsto gradjana starih članica EU za prijem novih država. Najnegativniji stav izražen je prema prijemu Turske. Samo 32 odsto stanovništva starijih država članica želi Tursku u EU, dok je taj procenat kod novih članica 48 odsto.