Beč za posebno partnerstvo sa Turskom
Šef austrijske diplomatije Ursula Plasnik uputila je pismo kolegama iz Evropske unije u kojem je iznela stav Austrije da se u pregovorima sa Turskom mora naći alternative prijemu u članstvo EU. U dopisu, pred predstojeći sastanak ministara inostranih poslova zemalja EU, koji je zakazan za 1. i 2. septembar u Njuportu, Plasnikova je predstavila stavove Austrije o važnim pitanjima za EU. "Iz austrijskog ugla, naš zajednički cilj narednih meseci mora biti da ojačamo veze između Evropljana, da ojačamo poverenje i rešimo trenutnu krizu", naglasila je Plasnikova. Ona je istakla da je potrebno jasnije ukazati kojim će tempom biti nastavljeni procesi širenja Unije. Pomenuvši Tursku, Plasnikova je naglasila da Austrija podržava značajne ekonomske i političke reformske procese u toj zemlji, te da je u interesu EU i Turske da počnu pregovori o tešnjim odnosima. "Ti pregovori mogli bi u budućnosti voditi ka punopravnom članstvu. Međutim u ovom stadijumu punopravno članstvo ne može biti jedini cilj, već tome mora postojati alternativa, ili među-rešenje, ukoliko ne bude postojala mogućnost za prijem novih članica EU, ili ako Turska ne ispuni sve kriterijume", ocenila je šef austrijske diplomatije. Prema njenom mišljenju alternativa ili među-rešenje bilo bi po sadržaju nešto više od sadašnjeg Sporazuma o asocijaciji, posebno izrađeno za tursko-evropske odnose. "Takvo partnertsvo bi za Tursku, kao i za zemlje članice EU kratkoročno gledano bilo realniji cilj, bez isključivanja perspektive punopravnog članstva", poručila je Ursula Plasnik.

Prepreka za pregovore sa EU nedefinisanost toka pregovora
Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za priduživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević ocenila je danas da je glavna prepreka za pregovore sa EU nedefinisanost samog toka tih pregovora, zbog mogućih razlika u stavovima srpske i crnogorske strane. Miščevićeva je, na okruglom stolu o evropskim integracijama, izjavila agenciji Beta da je u Srbiji postignut politički konsenzus oko pregovaračkih pozicija, i dodala da će opšti stavovi o početku pregovora biti jasniji nakon predstojeće sednice Saveta za evropske integracije. Prema njenim rečima, Skupština Srbije je "vanredno i impresivno" usvojila mnoge bitne zakone za otpočinjanje pregovora sa EU, kao što su Zakon o carini i Zakon o carinskoj tarifi, kojim se carinske stope izjednačavaju sa evropskim. Miščevićeva je navela da bi "bilo dobro, ali ne i presudno", da se do početka pregovora sa EU, koji su planirani za oktobar, usvoje zakon o konkurenciji, zakon o spoljnoj trgovini, zakon o potrošačima i zakon o oglašavanju, koji su upravo na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Ona je najavila da će se sledeće nedelje u Bečićima održati sastanak svih kancelarija za pridruživanje EU - Srbije, Crne Gore i državne zajednice, kada će na sednici Saveta za evropske integracije biti usvojene pregovaračke pozicije za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i priključenju Srbije i Crne Gore EU. Tanja Miščević je rekla da će pojedina pitanja iz nadležnosti državne zajednice biti predmet budućeg usaglašavanja sa Crnom Gorom i državnom zajednicom i dodala da će u samom Sporazumu biti iskorišćeno iskustvo Hrvatske u procesu pregovaranja sa EU. "Nama predstoji usvajanje pregovaračkih pozicija, na Vladi Srbije je da ih usvoji, a onda ostaje da se usaglasi sa Crnom Gorom na predlog državne zajednice", precizirala je ona. Prema njenim rečima, trenutni signali iz Brisela su pozitivni i najavljuju početak pregovora o Sporazumu za 5. oktobar, kada će se razgovarati o sadržini Sporazuma, a u septembru će se tim povodom posetiti Evropska komisija u Briselu. Pomoćnik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Duško Lopandić istakao je da će se prvenstveno pregovarati o slobodi kretanja robe, dodajući da će glavni cilj pregovora biti stvaranje zone slobodne trgovine, postepenim eliminisanjem carina, koje će samostalno definisati srpska strana. "Poslednjih nekoliko meseci usvojen je veliki broj potrebnih ekonomskih zakona, pre svega carinskih, što ne znači da je sve perfektno, ali se na tome radi", ocenio je on. Lopandić je naglasio da je Sporazum sa EU "samo jedan od koraka u mozaiku" članstva u EU, koje je planirano za 2012. godinu. On je istakao da će osim tog Sporazuma, za prijem u EU od velikog značaja biti i pitanje evropskog partnerstva, sprovođenja finansijskih programa EU i ostala pitanja. Navodeći da je EU zbog veličine i sporosti odlučivanja "težak partner", Lopandić je kazao da bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju trebalo da se okončaju za šest meseci, od oktobra. "Pregovori mogu da se zakomplikuju i iz raznih internih razloga, poput onih da li naši učesnici u pregovorima polaze od istih ciljeva u pregovorima, što će zavisiti od pitanja crnogorskog referenduma, koje sigurno neće biti neutralno na tok pregovora sa EU", zaključio je Lopandić.

Kolinda Grabar Kitarović: Gotovina nikada nije bio uslov
Hrvatska ministarka spoljnih poslova Kolinda Grabar Kitarović danas je rekla da izručenje generala Ante Gotovine Haškom tribunalu nikada nije bilo preduslov za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Kolinda Grabar Kitarović je, međutim, u Briselu prenela uveravanja poslanicima Evropskog parlamenta da će Hrvatska učiniti sve kako bi Gotovinu, koji je optužen za ratne zločine nad Srbima tokom akcije "Oluja", izručila Tribunalu. "Kriterijum za članstvo u EU nikada nije bio definisan time da Gotovina bude u Hagu", rekla je ona u obraćanju spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta u Briselu. Šef hrvatske diplomatije je rekla da napreduje istraga o tome gde se nalazi Gotovina, koji je u bekstvu od objavljivanja optužnice 2001. godine. "Svakodnevno se preduzimaju specifični koraci kako bi se izvršile presonalne promene, dobile efikasnija policija i obaveštajna služba i kako bi se, naravno, razbila potencijalna mreža, moguća podrška generalu Gotovini", rekla je ona. EU je u martu odložila početak pregovora o pristupanju sa Hrvatskom, koji prethode eventualnom članstvu, i zatražila od hrvatskih vlasti da prvo uhapse i izruče Gotovinu.

Mendelson: nema rizika od nestašice kineske robe u EU
Evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson izjavio je danas da ne postoji rizik od nestašice kineske tekstilne robe u zemljama Evropske unije zbog blokade kineske robe u evropskim lukama nakon usvajanja sporazuma o novim kvotama. "Priča da bi moglo da dođe do nestašice (kineskih odevnih predmeta) što će isprazniti police u radnjama je daleko od istine", rekao je novinarima Mendelson dodajući da za takve izjave nema nikakvog opravdanja. Evropski komesar za trgovinu je kazao da još nije sastavio predlog koji će kasnije danas podneti članicama EU kako bi se deblokirala kineska roba u evropskim lukama. Evropski i kineski trgovinski predstavnici prošle sedmice su bezuspešno pregovarali o novom dogovoru o kvotama za tekstil da bi zamenili postojeći sporazum koji je zakočio milione kineskih odevnih predmeta u lukama EU. Ti razgovori trebalo bi danas da se nastave. Kina i EU su se u junu saglasili o zavođenju kvota kako bi se ograničila poplava jeftine kineske robe koja po tvrdnjama evropksih proizvođča preti hiljadama radnih mesta. Ali, junski sporazum je doveo do sadašnje situacije gde je kineski uvoz zaustavljen, pošto je dostigao granicu dogovornu za celu ovu godinu, što je dovelo do gomilanja kineskih dzempera, haljina, gaćica, grudnjaka i druge odevne robe u evropskim lukama. S druge strane, lanci evropskih robnih kuća opominju da će rafovi početi da im se prazne.

Taričanu: Osnovni cilj Rumunije pridruživanje EU
Pored svih teškoća koje su pred nama, pridruživanje EU 2007. godine je naš osnovni cilj, izjavio je danas rumunski premijer Kalin Popesku Taričanu na sastanku rumunskih diplomata koji rade u inostranstvu. On je rekao da se Rumunija nije udaljila od svog prioriteta koji je pridruživanje EU, dodajući da su svi napori usmereni ka ostvarivanju tog cilja. Kalin Popesku Tričanu je precizirao da, iako se čuju glasovi u Evropi koji stavljaju pod sumnju 2007. kao godinu ulaska Rumunije u EU, on i njegova vlada rade na finalizaciji reformi, prvenstveno u osetljivim oblastima. Među osetljivim oblastima, Taričanu je imenovao reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, konkurenciju, javnu administraciju, zaštitu životne sredine i razvoj humaniotarnih fondova. "S obzirom na trend koji se manifestuje u nekim evropskim zemljama da proširenje EU treba da se odloži, Rumunija mora da reaguje realistično i sa velikom pažnjom, a uloga diplomatije je da dobro upozna zemlje članice EU sa stvarnim naporima i ostvarenjima na putu pridruživanja", kazao je Popesku. Poznato je da u Sporazumom o pridruživanju koji je potpisan 25. aprila, predviđena mogućnost odlaganja ulaska Rumunije i Bugarske, ako ove zemlje ne ispune sve kriterijume i preuzete obaveze. Danas je u Bukureštu otvoren trodnevni sastanak rumunskih diplomata u inostranstvu. Na trećem sastanku, pored rumunskih diplomata, učestvuju ministar za evropske poslove Holandije Aco Nikolaj (Atzo Nicolai), ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn (Jean Ašelborn), kao i ambasadori akreditovani u Bukureštu, među kojima i ambasador SCG Dušan Crnogorčević.

Solana osudio ubistvo dvojice Srba na Kosovu
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) danas je "energično osudio zločinački čin" ubistva dvojice srpskih mladića na Kosovu i od vlasti u pokrajini zatražio da počinioce tog nedela izvedu pred sud. Solana je u saopštenju naglasio da "od vlasti na Kosovu zahteva da učine sve u svojoj moći da se razjasni kako se i pod kojim okolnostima to dogodilo". Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU je stavio do znanja da je "duboko uznemiren zbog saznanja da je na Kosovu došlo do pucnjave, u kojoj su dvojica kosovskih Srba ubijena, a još dvojica ranjena".

Baroso: Bugarskoj ističe vreme za reforme i ulazak u EU
Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso upozorio je danas Bugarsku da joj ističe vreme za sprovođenje reformi potrebnih da bi ušla u Evropsku uniju 2007. godine, prenose agencije. Baroso je pozvao novog premijera Bugarske Sergeja Staniševa da obezbedi usvajanje i implementaciju neophodnih političkih i ekonomskih reformi. "Nije važno samo usvajanje zakona... važno je da se novi zakon efikasno primeni", rekao je Baroso posle razgovora sa Staniševom u sedištu EU u Briselu. Baroso je dodao da je potrebno reforme primeniti što pre. Koaliciona vlada koju predvodi Stanisev položila je zakletvu ovog meseca posle sedmica političkih nesuglasica od izbora održanih u junu. "Želimo da Bugarska što pre uđe u EU ali vreme ističe", upozorio je predsednik Evropske komisije. Ulazak Bugarske i susedne Rumunije u EU 2007. godine mogao bi da bude odložen na godinu dana ako se ne sprovedu reforme koje će iskoreniti korupciju, poboljšati kontrolu granica i ojačati administrativni i pravosudni sistem. Stanišev je rekao da će njegova vlada učiniti sve što može da bi se izbeglo odlaganje ulaska u EU i naglasio da je "članstvo u EU glavni prioritet" zemlje. Evropska komisija će u oktobru objaviti izveštaj o spremnosti Bugarske i Rumunije za ulazak u EU, ali se preporuke o ulasku zemalja u Uniju očekuju tek početkom iduće godine.

Evropska komisija: Ključni napori SCG uslov za pregovore
Evropska komisija je "ohrabrila" Srbiju, Crnu Goru i državnu zajednicu da se u naporima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji usredsrede na ključna pitanja i iskažu političku volju, jer je to nužno da bi ti pregovori bili "glatki i brzi". Kako agencija Beta saznaje u evropskim izvorima u Briselu, Komisija EU je u nedavnoj poruci vladi SCG izrazila zadovoljstvo zbog toga što su državna zajednica i vlade u Beogradu i Podgorici utvrdile mehanizme za predstojeće pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Pozdravljena je i činjenica da je srpski parlament pokrenuo inicijativu, a parlamenti SCG i Crne Gore već usvojiili rezoluciju o ulasku u članstvo Evropske unije. Posebno je stavljeno do znanja da se očekuje postizanje potpune saradnje SCG s Haškim sudom, jer u Studiji o izvodljivosti stoji jasan stav da je to preduslov za napredak u raznim etapama procesa pridružzivanja, pre i tokom pregovora o sporazumu s EU. Diplomatski izvori u Briselu su preneli da je Komisija, s tim u vezi, upozorila da, otkako je usvojena povoljna Studija o izvodljivosti, nije bilo novih transfera optuženih za ratne zločine Haškom sudu. Komisija naglašava značaj preduzimanja koraka da se odgovorni za ratne zločine predaju u nadležnost međunarodne pravde. Iz Evropske komisije je vladi SCG upućena poruka i obrazloženje očekivanja EU da se sasvim razluče nadležnosti državne zajednice i država članica o više bitnih sektora i do kraja sprovedu reforme. Pozdravljene su promene u Ustavnoj povelji SCG i ukazano na to da se u Studiji o izvodljivosti podvlači neophodnost da se izmene ustava država članica sprovedu "neometano i u skladu sa evropskim standardima". Jer je to ključno za učvršćenje demokratije i vladavine zakona, kao i za obezbeđivanje zaštite ljudskih i manjinskih prava. Vlastima u Beogradu je stavljeno do znanja da se reforma armije i sistema odbrane mora odlučno nastaviti, tako što će biti jačan demokratski nadzor, usvojena vojna doktrina i obezbeđeno stabilno finansiranje ključno važnih vojnih reformi, u koje demokratske institucije i javnost moraju imati jasan uvid. Prema evropskim diplomatskim izvorima, Evropska komisija je ocenila da nije bilo opipljivog napretka u administrativnoj reformi u ravni državne zajednice. Takođe je ukazala da bi bilo vrlo uputno da Srbija, uz konsultacije s civilnim društvom, usvoji zakone o ombudsmanu i udruženjima. Rečeno je i da Crna Gora treba da usvoji zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao i da crnogorski zakon o manjinama bude usaglašen s evropskim standardima.

Evropska komisija traži da Ankara poboljša zakon
Evropska komisija saopštila je danas da je upozorila Tursku da zakon o verskim zadužbinama ne zadovoljava standarde EU u pravima nemuslimanskih zajednica. Istovremeno, Evropska komisija istakla je da prigovor Turskoj, podnet još sredinom juna, neće ugroziti za 3. oktobar planiran početak razgovora EU i Ankare o ulasku zemlje u Uniju. "Turska je danas daleko od ispunjavanja svih kriterijuma da postane član EU. Sloboda vere je najviši prioritet za nas i biće suštinski važno pitanje u pregovorima", izjavio je portparol Evropske komisije Amadeu Atafaj Tardio na konferenciji za novinare. Turska radi na izradi novog zakona čiji je cilj da se smanje restrikcije vlasništva za nemuslimanske manjine, uključujući pravoslavce, pošto su diplomate EU saopštile da sadašnji predlog nije dovoljno dobar. Vaseljenski patrijarh Vartolomej dugo se žalio da se pravoslavna crkva suočava sa brojnim birokratskim regulativama koje je sprečavaju da slobodno raspolaže svojim vlasništvom. On je pozvao na ponovno otvaranje crkvenog internata Halki, na jednom ostrvu u blizini Istanbula, ali su ti pozivi ostali bez odgovora. Patrijarh je zabrinut da za par godina više neće biti sveštenika za opadajuću pravoslavnu zajednicu u Turskoj. Portparol Evropske komisije rekao je da je evropski komesar za proširenje Oli Ren juče kontaktirao vodećeg turskog pregovarača Alija Babačana. Ankara je već jednom revidirala predlog zakona, ali po oceni Komisije, izmene nisu dovoljne. "Turske vlasti su vrlo svesne značaja ove teme, koja će ponovo biti pokrenuta kada u oktobru turski parlament ponovo počne rad", rekao je portparol Evropske komisije. On nije detaljnije govorio o primedbama koje ima Evropska komisija. Nakon uvida u deo dokumenta komisije, Rojters navodi da se ističe da "postoje ozbiljni problemi u odnosu prema verskim zajednicama, njihovim pravima na vlasništvo i pravnom statusu zajednica". U intervjuu za Rojters, vaseljenski patrijarh je rekao: "Mi imamo slobodu da izvodimo sve naše verske službe ali nemamo pravo da upravljamo našim svešteničkim zadužbinama - crkvama, manastirima, grobljima, školama...".

Iran će sutra dobiti predlog EU o nuklearnom programu
Britanija, Francuska i Nemačka nameravaju da Teheranu već sutra predaju predlog za iranski nuklearni program, dok je EU najavila da će upozoriti Iran da ne proizvodi materijale koji se mogu upotrebiti za nuklearnu bombu. Britanija, Francuska i Nemačka, koje čine Evropsku trojku, već duže vreme pregovaraju sa Iranom, kako bi tu zemlju privolele da odustane od svog nuklearnog programa u zamenu za neke ekonomske olakšice. Evropska unija je danas najavila da će početkom sledeće nedelje sazvati sastanak u Ujedinjenim nacijama, kako bi upozorila Iran da ne pokreće nuklearni program. Teheran, međutim, tvrdi da samo želi da proizvodi struju u nuklearnim elektranama, ali Zapad sumnja da se iza toga krije namera da se napravi nuklearna bomba. Prošle nedelje Iran je zapretio da će pokrenuti proizvodnju u fabrici za obogaćivanje uranijuma, ako ne dobije predlog Evropske trojke, što bi predstavljalo krah dvogodišnjih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Evropska trojka trebalo je prvobitno 1. avgusta da preda predlog Iranu, ali je zatražila pomeranje tog roka, na šta je Iran zapretio pokretanjem nuklearnog programa. Ako Iran ipak nastavi sa programom obogaćivanja uranijuma, a EU proglasi pregovore propalim, SAD i Unija će ceo slučaj prijaviti Savetu bezbednosti UN, a Iran bi mogao da dobije međunarodne sankcije.

Grčka pozdravlja izjavu De Vilpena o prijemu Turske u EU
Vlasti u Atini pozdravile su danas izjavu francuskog premijera Dominika de Vilpena, da je "nepojmljivo" da može biti govora o pregovorima o prijemu u Uniju Turske, koja ne priznaje zemlju-članicu EU. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Grčke Jorgos Kumucakos je saopštio da je današnja "de Vilpenova izjava posebno važna" i da Atina "insistira na stavu" da "što pre nestane kontradikcija u koju je Turska dovela samu sebe", ne priznajući članicu Evropske unije Republiku Kipar, a istovremeno tražeći od Unije prijem u članstvo. Turska je 30. juna odbila da prizna Kipar iako je potpisala protokol o proširenju carinske unije Turska-EU na najnovijih deset članica EU, među kojima je i kiparska republika. Potpisivanje tog protokola je bio jedini uslov da Turska počne pregovore sa EU o prijemu, zakazane za 3. oktobar. Atina i Nikozija su najavile da će vetom sprečiti pregovore Turska-EU, ako Ankara ne promeni odluku. Najnovije tenzije između Atine i Ankare dovele su u pitanje i za kraj avgusta najavljenu istorijsku posetu grčkog premijera Kostasa Karamanlisa Turskoj. Datum posete nije bio zvanično utvrđen, a vest o odlaganju danas je objavila agencija Rojters pozivajući se na grčkog zvaničnika čije ime nije navela. Rojters je javio da Karamanlis odlaganjem posete želi da izvrši pritisak na Tursku da prizna Kipar. U Atini danas nisu želeli ni da potvrde, ni da demantuju informaciju Rojtersa. Ukoliko Karamanlis poseti Ankaru to će biti prva poseta premijera Grčke Turskoj posle 46 godina. Turska je posle kratkotrajnog rata 1974. zbog pokušaja Grčke da anektira Kipar prekinula odnose sa Republikom Kipar kojom upravljaju Grci, okupirala trećinu tog ostrva na kojoj živi turska manjina I formirala Tursku Republiku severni Kipar koju priznaje samo Ankara. Uslov Turske da obnovi diplomatske odnose sa Republikom Kipar je ponovno ujedinjenje ostrva. Kiparski Grci izjasnili su se 2004. godine protiv plana UN za ujedinjenje ostrva, a kiparski Turci su podržali plan.