|
Galjak: EU i dalje u potpunosti posvećena državnoj zajednici
Portparol visokog predstavnika Evropske unije Kristina Galjak izjavila je da je EU i dalje u potpunosti posvećena državnoj zajednici i da joj je u ovom trenutku prioritet početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom. Galjakova je za podgorički "Dan" kazala da je Brisel skoncentrisan na pripremu zasedanja 3. oktobra kada Srbija i Crna Gora treba da dobije mandat za pregovore o pridruživanju."Tada će SCG dobiti pregovarački mandat i nadamo se da će znati da ga iskoristi kako treba. Mi smo i dalje posvećeni državnoj zajednici i smatramo da je najbolji model za evropske integracije zajednička država Srbije i Crne Gore", kazala je portparol Havijera Solane. Ona je kazala da će se o referendumu i odvajanju Crne Gore razgovarati tek ako do toga dođe. Galjakova je dodala i da će izveštaj Instituta za bezbednosne studije (ISS) EU u kojem se dovodi u pitanje sposobnost Crne Gore za pridruživanje kao samostalne države, uticati na kreiranje spoljne politike EU. Ona je kazala i da IŠ daje važne preporuke koje će u mnogome uticati na predstojeće pregovore o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom. |
|
Skup o uticaju gradova u proširenoj Evropi u centru Sava
U centru "Sava" danas se održava jednodnevni seminar pod nazivom "Uticaj gradova u proširenoj Evropi" u organizaciji grada Beča i austrijske Agencije za evropske integracije i ekonomski razvoj (AEI). Seminar predstavlja priliku da se "prvenstveno takvim nastupima pomogne u stvaranju pozitivne slike o Evropskoj uniji", izjavio je agenciji Beta jedan od učesnika skupa i generalni sekretar Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), Oliver Vujović. Prema njegovim rečima, cilj skupa jeste i predstavljanje mogućnosti dobijanja finansijskih sredstava za približavanje zemlje standardima EU. SEEMO je organizator okruglog stola, u okviru seminara, na temu "Prednosti i mane ulaska u Evropsku uniju" na kojem učesnici raspravljaju o zastupljenosti EU u medijima i o njihovoj ulozi u širenju evropske ideje u zemlji. Seminar su otvorili direktor AEI Gerald Ebinger i otpravnik poslova austrijske ambasade u Beogradu Ulrike Hartman (Hartmann). Učesnici okruglog stola su domaći novinari, među kojima Đorđe Zorkić iz agencije Beta, Dubravko Kolendić iz nemačke agencije DPA, Milovan Jauković iz dnevnika "Danas" i Mijat Lakićević iz lista "Ekonomist". Na skupu su učesnici raspravljali i o temama "primer nacionalne platforme za međunarodne aktivnosti", "finansijske i poreske politike u pogledu EU" i o "značaju rada sa javnošću za komune". |
|
Parlament EU za zaštitu ljudskih prava azilanata
Parlament Evropske unije (EU) zatražio je danas da u predloge o standardima EU za davanje političkog azila bude uključena i strožija zaštita ljudskih prava. Evropski parlament usvojio je danas predlog Evropske komisije da se utvrde smernice koje će vlade EU koristiti prilikom davanja azila. Parlament je pozvao EU da zadrži uobičajenu proceduru u vezi sa davanjem azila i "u skladu sa međunarodnim standardima, pre svega Ženevskom konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine". Pregovori 25 zemalja EU o opštim standardima za davanje azila otežu se gotovo 10 godina zbog poziva na strožiju kontrolu granica EU. Unija planira da do 2010. godine usvoji zajedničku politiku o azilu. Novim predlozima trebalo bi da bude zaustavljena takozvana kupovina azila, kada podnosioci zahteva za azil pokušavaju da dobiju najbolju socijalnu pomoć apliciranjem u nekoliko zemalja EU. Parlament je odbacio zahteve nekih zemalja EU da mogu da odbiju potencijalne azilante ako se njihove zemlje nalaze na listi bezbednih zemalja. Poslanici tvrde da oni koji traže azil imaju pravo na žalbu ako ne dobiju status izbeglica i da ne mogu biti deportovani dok se žalbeni proces ne završi. Evropska skupština odbacila je i predloge za otvaranjem još pritvoreničkih centara za imigrante i one koji traže azil bilo na teritoriji EU ili van. Italija i Nemačka traže od EU da razmotri finansiranje zajedničkih azilantskih centara u Severnoj Africi kako bi se sprečio dotok ilegalnih imigranata u Evropu. Parlament EU smatra da je potrebno razmotriti alternative pritvoru, kao i da migrante treba zadržati samo "ako je neophodno, zakonski i opravdano". Veliki broj zemalja članica EU usvojilo je oštrije zakone o azilu proteklih godina, uglavnom zbog sve veće podrške desničarskih i antiimigrantskih stranaka. Broj zahteva za azil u EU opao je sa 425.000 iz 2002. godine, na 282.000 prošle godine, pokazuju podaci UN. |
|
Razgovor Marovića i Solane sutra u Briselu
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović razgovaraće sutra u Briselu sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, saopštio je večeras Savet ministara SCG. U saopštenju se navodi da će Marović i Solana razgovarati o početku pregovora SCG i EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, "o čemu se odluka očekuje narednog meseca". |
|
Ministri EU u ponedeljak o mandatu za pregovore sa SCG
Visoki predstavnik EU Havijer Solana veoma se nada da će u ponedeljak šefovi diplomatija EU na sastanku u Luksemburgu usvojiti mandat za pregovore sa SCG o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, izjavila je danas njegov portparol Kristina Galjak. Ona je istakla da bi iz sutrašnjeg razgovora Solane i predsednika SCG Svetozara Marovića trebalo "da proizađe jasan signal da je EU spremna da u ponedeljak usvoji takvu odluku i da počnu pregovori čim Beograd i Evropska komisija ocene da su se za to stekli uslovi". "Glavno je da se po dobijanju mandata odmah krene u pregovore EU i SCG o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", istakla je Galjak. Galjak je novinarima rekla da bi tačno vreme početka pregovora EU iSCG o sporazumu o pridruživanju trebalo da bude utvrđeno kada komesar EU za proširenje Oli Ren dođe u posetu Beogradu. Ona je rekla da će u centru pažnje sutrašnjih razgovora Solane i Marovića biti najnovija zbivanja u SCG i regionu. Galjak je podsetila da se Solana ovih dana susreo sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem i naglasila da je "za Solanu veliko zadovoljstvo da se sastane i sa Marovićem". Zamoljena da kaže može li Solana posredovati u sporu između Beograda i Podgorice oko odnosa u SCG , Galjak je uzvratila da je Solana uvek bio spreman da pomogne, ali da "tu nije stvar u posredovanju, jer su prioriteti uspostavljeni". Solana je, istovremeno, novinarima izjavio da Beogradski sporazum veoma jasno dopušta održavanje referenduma u Crnoj Gori 2006. godine, s tim da uslovi za taj referendum moraju biti na nivou evropskih standarda. "Svi ti uslovi moraju biti dostignuti i biti prihvaćeni od svih, uključujući međunarodnu zajednicu", rekao je on. Solana je posle susreta sa potpredsednicom makedonske vlade Radmilom Šekerinskom time odgovorio na pitanje novinara da li je podržava stav srpskog predsednika Borisa Tadića da Srbija ima pravo da kaže svoju reč kada je u pitanju referendum u Crnoj Gori. Visoki predstavnik EU je podvukao da je to "referendum o otcepljenju, a ne o izvozu mesa ili carinskim stopama". "To je mnogo ozbiljnije, svi uslovi moraju biti dostignuti tako da ih svi prihvate uključujući i međunarodnu zajednicu. Ako referendum bude pošten, svi moraju ispoštovati njegov rezultat", zaključio je Solana. Potpredsednica vlade Makedonije Šekerinska je posle susreta sa Solanom rekla da Makedonija, kada je reč o Kosovu, podržava ono rešenje koje će stabilizovati region i balkansko područje i odvratiti ga od sukoba i zločina. "Mi podržavamo proces rešavanja statusa Kosova, ali nismo mi ti koji treba da damo bilo kakve savete", rekla je ona. Na pitanje novinara da li je na sastanku sa Solanom bilo reči i o uhapšenom egzarhu srpskog patrijarha u Makedoniji, arhiepiskopu ohridskom Jovanu, Šekerinska je rekla da o tome nije razgovarano. |
|
Sanader: Hrvatska je u saradnji sa Hagom učinila sve
Hrvatska je uradila sve što je u njenoj moći kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, a haški optuženik Ante Gotovina ne nalazi se na teritoriji te države, rekao je danas u Strazburu hrvatski premijer Ivo Sanader. "Hrvatska nema nikakvih informacija ni od svojih, ni od stranih obaveštajnih službi, a ni od haškog tužiteljstva koje bi mogle dovesti do zaključka da je Gotovina u Hrvatskoj", rekao je Sanader posle razgovora sa predsednikom Evropskog parlamenta Žozepom Borelom, prenele su agencije. Sanader je podsetio da je Hrvatska ispunila sve ostale uslove za početak pregovora o članstvu u EU i naglasio da će, ako Zagreb dobije informaciju gde se nalazi Gotovina, on biti "nađen i predat Hagu". Borel je rekao da se nada da će Hrvatska nastaviti put ka članstvu u EU, i da treba da ispuni i poslednji uslov, a to je predaja haškog optuženika Ante Gotovine. Hrvatska je trebalo da počne razgovore o članstvu u Uniji prošlog marta, ali su tada odloženi do ispunjena uslova saradnje sa Hagom. EU će u nedelju razmatrati da li Hrvatska u dovoljnoj meri sarađuje sa Hagom, a ako ocena bude pozitivna, diplomate Unije bi mogle na sastanku 3. oktobra da donesu odluku o početku razgovora, rekao je jedan zvaničnik Unije prošle nedelje. Odluka EU će zavisiti i od izveštaja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, koja će, u okviru posete regionu, 29. i 30. septembra boraviti u Hrvatskoj. Hrvatska je zamolila EU da donošenje odluke o početku pregovora o članstvu, što je bilo planirano za polovinu septembra, odloži posle posete del Ponteove Zagrebu. |
|
Prag najbogatiji grad nove Evrope
Najbogatiji region u novim članicama Evropske unije je češka prestonica Prag, gde domaćinstva imaju prihod od 14.500 evra godišnje po članu porodice, rezultati su poslednjeg istraživanja Eurostata. Evropski statističari su kao osnovu za poređenje uzeli čiste prihode domaćinstava, ne uračunavajući u njih socijalnu pomoć i ne vodeći računa o oporezivanju. Prag se u tom istraživanju našao odmah ispod proseka cele proširene EU, a pristojno žive i građani drugih prestonica "nove Evrope" - u Bratislavi, Budimpešti i Varšavi. Žitelji siromašnih, nerazvijenih poljoprivrednih regiona, kao što su neki poljski, letonski i slovački, imaju čak šest puta manji prihod od najbogatijeg regiona za koji važi britanski glavni grad London. Dok prihod domaćinstava po članu u Londonu iznosi 27.754 evra, u najsiromašnijem regionu EU, poljskom vojvodstvu Lubelskie tamošnja domaćinstva mogu da računaju na prihod od svega 4.439 evra po članu. Statistike iz prošlih godina, međutim, pokazuju da se sa proširenjem EU polako ublažavaju razlike jer su u istraživanju iz 1999. godine najsiromašniji imali prihod čak sedam puta manji nego najbogatiji. |
|
EU:Bez komentara o švercu oružja s Balkana u Gazu
Evropska unija spremna je da pruži pomoć u tehnici i osoblju za obezbeđenje otvorene i sigurne granice Gaze, pod uslovom da to prihvate Izrael i Palestinci, ali nema komentar na tvrdnje izraelskih izvora da se oružje s Balkana i Slovačke uveliko švercuje na područje Gaze. To je danas agenciji Beta izjavila Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, koja je podvukla da moguće angažovanje EU ne znači da će Evropa u Gazu poslati i vojne snage. Kristina Galjak je dopisniku Bete u Briselu Draganu Blagojeviću rekla da nadležni u Briselu ne mogu komentarisati navode da su palestinske terorističke organizacije Hamas i Džihad islami, posle povlačenja izraelskih snaga bezbednosti, u Gazu doturile i nastavljaju da švercuju oružje iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Slovačke. To tvrdi izraelska agencija za bezbednosno-obaveštajna pitanja "Debka", koja se u svom internet izdanju poziva na izraelske vojne i obaveštajne izvore, kao i na "dobro obaveštene evropske bezbednosne izvore". "Debka" navodi da se oružje s Balkana i iz Slovačke "brodovima preko luka u Crnoj Gori i Hrvatskoj prevozi u Jemen i Sudan". Odatle se "veliki viškovi oružja, municije, raketa i eksploziva zaostalih iz ratova u Bosni, Srbiji i na Kosovu", krijumčare na Sinaj i Gazu, "bez ikakve provere egipatskih ili palestinskih organa bezbednosti". Takođe se navodi da "iranski i agenti libanskog Hezbolaha, isto kao i kupci za račun Al Kaide, koriste svoje veze s bandama trgovaca oružjem u Srbiji, Slovačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Kosovu, da se palestinska skladišta napune novim oružjem". Po pravilu vrlo dobro obaveštena izraelska agencija dodaje da vojni i obaveštajni stručnjaci kažu da je u nedavnim operacijama krijumčarenja, mahom za Hamas, u Gazu prebačeno tri hiljade automatskih pušaka, tako da ova teroristička grupacija sada ima ukupno deset hiljada "kalašnjikova". Ovi izvori tvrde i da je u Gazu prošvercovano više stotina "AT-23 Sagger" protivtenkovskih projektila, protivvazdušne rakete SAM -14 "Strela", "nepoznate količine mina raznih tipova" i "više od 250 tona eksploziva". Hamas i Džihad islami raspolažu i "poboljšanim tipovima Kasam raketa". To su zemlja-zemlja projektili koje ilegalno proizvode ove dve terorističke organizacije, a koje imaju domet od 13 do 18 kilometara, što znači da mogu da dosegnu do izraelskih naselja. Takođe, prema tvrdnjama izraelskih izvora, "između 500 i 700 vrhunski obučenih naoružanih pripadnika je preko Sinaja došlo u Gazu da pojača redove Hamasa i Džihad islamija. Veruje se da su to palestinski teroristi iz Libana, kao i operativci Al kaide i oni koji beže od egipatskih snaga bezbednosti posle bombaških napada u Tabi i Šarm el Šeiku".Izraelske obaveštajne službe, kako ističe "Debka", "sumnjaju da su špijuni Iranske revolucionarne garde tajno prebačeno, uporedo sa švercom oružja, sa zadatkom da stvore iransku terorističku strukturu poput one koju je Teheran uspostavio u Iraku". Prema najnovijim izveštajima, Izrael je "načelno saglasan da Evropska unija dobije ulogu u nadzoru nemirne granice pojasa Gaze s Egiptom", što je vidan napredak u odnosu na ranije stavove izraelskih vlasti da su zemlje EU "propalestinski nastrojene". Jedan izraelski zvaničnik je izjavio da bi glavni cilj angažovanja EU morao biti da se "uspostavi bezbednost i spreče teroristi i šverc oružja u Gazu, kao sastavni deo uloge Evropske unije u globalnom ratu protiv terorizma". Evropski diplomatski izvori su Beti rekli da Evropska unija i njene strukture nemaju svoje bezbednosno-obaveštajne izvore i strukture, već da uspostavljeni antiteroristički mehanizam EU zasad počiva na informacijama koje dobija od vlada zemalja EU. Zato se, po njihovom mišljenju, pozivanje izraelske agencije na "dobro obaveštene evropske bezbednosne izvore" može odnositi jedino na službe pojedinih vlada EU. |
|
Barozo: Ne očekujem ustav EU još dve do tri godine
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da ne očekuje da EU dobije ustav za najmanje još dve ili tri godine, ali je naglasio da će njegov tim ubrzano raditi na modernizaciji ekonomije u regionu. Namere da se usvoji ustav, kojim bi se uobličilo donošenje odluka u EU i kojim bi se ostvario napredak i olakšala saradnja, nisu uspele, pošto su Francuzi i Holanđani na referendumu odbili nacrt takvog ustava. "Prema svim verovatnoćama najmanje za još dve do tri godine imaćemo ustav. To... ne bi trebalo da bude razlog za paralisanje Evrope", rekao je Barozo na sastanku Evropske komisije blizu Brisela. On je dodao da će se komisija usredsrediti ka merama da se uobliče evropski zakoni i druge reforme, kako bi evropska ekonomija bila konkurentnija, uključujući i reformu hemijske industrije. "Ne želimo osrednju, odbrambenu Evropu, koja pokušava da zavuče svoju glavu u pesak kako bi izbegla realnost 21. veka", rekao je Baroso. Svih 25 zemalja članica EU mora da ratifikuje tekst ustava pre nego što on stupi na snagu, a francuski i holandski političari su rekli da neće da održe još jedan referendum u doglednoj budućnosti. Barozo je rekao da članice EU treba da razmisle o predlogu komisije za fondove koji bi pomogli onima koji su ostali bez posla. Predsednik Evropske komisije je izrazio nadu da će se u Nemačkoj brzo rešiti politička situacija, pošto posle izbora u nedelju nije bilo jasnog pobednika. Barozo je rekao i da se nada da će se doći do stabilizacije situacije u Nemačkoj, jer kako je rekao "stabilnost u Nemačkoj znači stabilnost za Evropu takođe". |
|
EU: Ako Turska ne prizna Kipar, pregovori će biti zamrznuti
Turska mora da prizna Kipar tokom pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, a ako to ne učini, pregovori će biti zamrznuti, saopštile su danas diplomate zemalja članica Unije. "Priznavanje svih zemalja članica neophodna je komponenta procesa pristupanja (EU)", navodi se u zajedničkoj deklaraciji 25 zemalja Unije. Napredak u razgovorima o članstvu Turske u EU, koji su zakazani za 3. oktobar, zavisiće od odnosa Ankare prema drugim članicama, uključujući i Kipar. Vlada Kipra, koji je članica Unije od prošle godine, izrazio je danas zadovoljstvo deklaracijom EU, navodeći da izlazi u susret očekivanjima te zemlje. |
|
Lideri Albanaca: Kosovo spremno za međunarodne obaveze
Albanski lideri na Kosovu saopštili su danas ambasadorima zemalja Evropske unije (EU) akreditovanim u Beogradu, koji borave u dvodnevnoj poseti Prištini, da je Kosovo spremno da preuzme međunarodne obaveze kao nezavisna zemlja. Istovremeno predstavnici kosovskih Srba su rekli da očekuju spisak međunarodnih obaveza za institucije Kosova pred početak razgovora o statusu. Tokom susreta sa ambasadorima zemalja EU predstavnici institucija i političkih partija, ali i predstavnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju izrazili su nadu da će izveštaj specijalnog izaslanika za procenu ispunjenja standarda i opšte situacije na Kosovu ambasadora Kaja Ejdea biti objektivan. Predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci je izjavio da je ambasadorima zemalja EU preneo stav da sa međunarodnom zajednicom i Srbijom treba razgovarati o pitanjima značajnim za ljudska prava, položaj zajednica, zaštitu kulturno istorijskih spomenika, obrazovanja i kulture. On, međutim, smatra da je asimetrična decentralizacija koja će vredeti samo za Srbe, nešto o čemu se ne može pregovarati. Ambasadori EU tokom današnjeg dana nisu davali izjave. |
|
Solana zabrinut zbog odnosa Podgorice i Beograda
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izrazio je zabrinutost zbog najnovijih dešavanja između Podgorice i Beograda i ocenio da "nastavak takvog stanja" može negativno uticati na početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Solana je to kazao u Njujorku u zajedničkom razgovoru sa ministrima inostranih poslova državne zajednice i Crne Gore Vukom Draškovićem i Miodragom Vlahovićem, saopštila je Vlada Crne Gore. Kako se navodi, Solana se interesovao za rad institucija državne zajednice posle najave crnogorske strane da će se povući iz institucija zajednice zbog optužbi ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića o umešanosti predsednika SCG Svetozara Marovića u aferu oko nabavke vojne opreme. Ministar inostranih poslova Crne Gore pozvao je EU da utiče na Beograd kako bi se obezbedili "neophodni uslovi za normalan rad i funkcionisanje institucija državne zajednice". Vlahović je preneo Solani stav vlade u Podgorici da će predstavnici Crne Gore "nastaviti da učestvuju u radu organa Državne zajednice ukoliko se za to stvore odgovarajući uslovi". On je izrazio uverenje da će Venecijanska komisija uskoro "staviti na uvid javnosti svoju analizu preporuke o referendumskim pravilima u Crnoj Gori", što će, kako je ocenio, doprineti kvalitetnijoj pripremi referendumskog procesa. Vlahović je preneo Solani "punu posvećenost" Crne Gore ispunjavanju standarda za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, navodi se u saopštenju. |
|
Pregovori o prijemu Turske u EU počinju 3. oktobra
Kiparski predsednik Tasos Papadopulos izjavio je danas da su se sve zemlje članice Evropske unije (EU) složile da bi 3. oktobra trebalo da počnu pregovori sa Turskom o prijemu u EU. "Nijedna zemlja članica EU se nije protivila početku pregovora", rekao je Papadopulos novinarima u Nikoziji. Kipar je juče postigao dogovor sa EU o načinima reagovanja na odbijanje Turske da prizna tu državu. |
|
EU pojačala pritisak na Iran da zaustavi konverziju urana
Evropska unija pojačala je danas pritisak na Iran podnošenjem nacrta rezolucije Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) koja predviđa da Teheran bude prijavljen Savetu bezbednosti UN, iako se Rusija i Kina tome protive. Glavni iranski pregovarač Ali Laridžani reagovao je ljutito na taj potez EU i upozorio da bi Teheran mogao da povuče potpis sa ugovora o neširenju nuklearnog oružja. On je na konferenciji za novinare rekao da će Iran nastaviti obogaćivanje uranijuma. Obogaćeni uranijum može da se koristi za proizvodnju električne energije, ali i za pravljenje atomske bombe. Iran je prošlog meseca obnovio proces konverzije uranijuma. Američki državni podsekretar Nikolas Berns (Nicholas Burns) ocenio je danas da je govor predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada pred Generalnom skupštinom UN gurnuo Teheran u dalju izolaciju. "Nema nikakve sumnje da se izolacija Irana povećala. To je bio veoma tvrd i beskompromisni govor koji je bio o pravu (Irana na nuklearnu energiju) ali ne i o odgovornosti, što su mnoge zemlje zamerile", rekao je Berns. Ahmadinedžad je pred Generalnom skupštinom UN rekao da je njegova zemlja rešena da nastavi sa nuklearnim programom u civilne svrhe za proizvodnju goriva i odbacio navode da Teheran pokušava da napravi atomsku bombu. Rusija i Kina, obe stalne članice Saveta bezbednosti UN, smatraju da se problem Irana može rešiti u okvirima IAEA, saopšteno je danas iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Rusija, koja je izgradila nuklearnu elektranu vrednu milijardu dolara za Iran, i dalje je uverena da ceo slučaj u vezi sa nuklearnim programom Teherana, nije za iznošenje pred Savet bezbednosti. |
|
Barozo pozvao Nemačku na hitno formiranje stabilne vlade
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je danas političke lidere u Nemačkoj da što pre formiraju stabilnu vladu jer ekonomski oporavak Evrope zavisi od toga, javile su agencije. "Nadam se da će se u Nemačkoj uskoro pojaviti stabilna vlada", rekao je Barozo novinarima. "Nemačka je motor Evrope. Bez dinamične Nemačke, Evropa ne može da se oporavi". "Mislim da kao predsednik Evropske komisije imam dužnost, u ime evropskih institucija, da zatražim od nemačkih političkih lidera da što pre pronađu rešenje koje će biti stabilno za Evropu", dodao je Barozo. Prema prvim rezultatima, na jučerašnjim parlamentarnim izborima, unija konzervativnih stranaka Angele Merkel osvojila je 35,2 odsto glasova, a do sada vladajuća Socijaldemokratska partija Nemačke kancelara Gerharda Šredera 34,3 odsto glasova. I Merkel i Šreder tvrde da imaju pravo da formiranju novu vladu. Barozo i britanski premijer Toni Bler, čija je zemlja predsedavajući EU, žele da nastave sa revizijom sistema socijalne pomoći EU, a uspeh dubljih reformi u EU zavisi od podrške Nemačke koja je najveća ekonomija u bloku. Za sada se ne zna ko će predstavljani Nemačku na ključnom samitu lidera EU u Londonu idućeg meseca. |
|
EU: Stabilna vlada u Nemačkoj potrebna i Evropi
Politička neizvesnost u Nemačkoj, nastala nakon vanrednih parlamentarnih izbora, uticaće na zbivanja u celoj Evropskoj uniji, upozorava se danas u Briselu, a posebnu pažnju za ishod tih izbora pokazao je Pariz, naročito u kontekstu francusko-nemačkog zajedništva u EU. Francuska ministarka za evropske poslova Katrin Kolona izjavila je da su "francusko-nemački odnosi snažniji od političkih promena" i podvukla da će francusko-nemačko zajedništvo i dalje biti "pokretačka snaga Evrope kakva god vlada bude u Berlinu ili Parizu". Komentatori u francuskim medijima su, međutim, zaključili da će "Nemačkom sada biti nemoguće vladati", uz prognozu da će to biti "teška glavobolja i za nemačke susede i partnere". Jedan zvaničnik stranke Nikole Sarkozija, ministra unutrašnjih poslova i kandidata za predsedničke izbore u Francuskoj, ocenio je i da "oba motora evropske izgradnje, i Francuska i Nemačka, pate od istih nevolja". Evropska unija želi da se što pre formira stabilna vlada u Nemačkoj da bi mogla da se reše hitna, bitna pitanja funkcionisanja evropskih institucija, a posebno utvrđivanje novog sedmogodišnjeg budžeta EU, saopštili su danas zvaničnici Evropske komisije u Briselu. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je posebno podvukao da je Evropi potrebna "snažna i stabilna Nemačka", jer je ona "motor Evrope i bez dinamične Nemačke ni Evropa se ne može oporaviti". Portparol Evropske komisije Fransoaz Le Baj je takođe ukazala na potrebu da se što brže sastavi novi kabinet u Berlinu, zato što se mora naći izlaz za krupna pitanja delovanja ustrojstva EU, a do kraja godine svakako rešiti pitanje budžeta. U oktobru će biti održan poseban susret lidera EU, u pokušaju da se utvrde nove "finansijske perspektive" i nađe izlaz iz blokade reforme delovanja samih ustanova EU. Pometnja u političkim sektorima u zemljama Evropske unije zbog potpune političke neizvesnosti u Nemačkoj je uočljiva u svim članicama EU, evro je doživeo vidljivo uzmicanje u odnosu na dolar,a berze su zasad nepovoljno reagovale na novonastalu situaciju u Nemačkoj i Evropi. Mnogi analitičari upozoravaju da će i na zbivanja u celoj Evropskoj uniji uticati činjenica da nužne ekonomske i socijalne reforme u Nemačkoj neće moći da budu sprovedene onako temeljito kako se očekivalo, jer je teško očekivati da bi nova vlada mogla biti dovoljno snažna da to i sprovede, bez obzira na to da li bi model reformi bio onaj koji zagovara Gerhard Šreder ili Angela Merkel. Britanski list "Fajnenšel tajms" čak ocenjuje da "Nemačka srlja u politički haos posle izbora" i tvrdi da su rezultati nemačkih izbora "prava grozomora" i za predsednika Evropske komisije Baroza, i britanskog premijera Tonija Blera, koji su "privatno računali na pobedu Angele Merkel da bi podstakli ekonomske reforme u Evropskoj uniji". |
|
Tri evropske zemlje najavile rezoluciju o Iranu
Francuska, Nemačka i Velika Britanije počele su danas izradu nacrta rezolucije kojom se Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) poziva da prijavi Iran Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, radi mogućih sankcija. "Počeo je rad na nacrtu rezolucije kojom se Iran šalje pred Savet bezbednosti", rekao je Rojtersu diplomata iz jedne od te tri zemlje, članice Evropske unije, koje su još poznate pod imenom "EU3". Prema rečima tog diplomate, "politički direktori EU3 sastaće se večeras da razmotre ključne elemente rezolucije". Upravno telo IAEA, koje ima 35 članova, imaće od sutra sedmodnevno zasedanje, i na njemu će tekst rezolucije biti stavljen na glasanje. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je juče na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da će Teheran istrajati u nameri da napravi nuklearno gorivo, a Zapad se plaši da bi iranski nuklearni program mogao da posluži za stvaranje atomskog oružja. Razočarani Ahmadinedžadovim stavom, zvaničnici Francuske, Velike Britanije i Nemačke odlučili su da od IAEA zatraže prijavljivanje Irana Savetu bezbednosti UN, koji bi mogao da razmotri ekonomske sankcije, rekle su evropske diplomate. Prema njihovim rečima, upravno telo IAEA se zbog iranskog nuklearnog programa podelilo, okvirno, u dva tabora. Sa jedne strane su razvijene zemlje Zapada, uključujući Evropsku uniju, SAD, Japan i Australija, a sa druge su politički moćne zemlje sa tržištima u ekspanziji - na primer Indija, Kina, Brazil, Južna Afrika i Rusija. Međunarodni pritisak na Iran se pojačao od prošlog meseca, kada su vlasti te zemlje polomile pečate UN na elektrani za preradu uranijuma kod Ishafana i obnovile njen rad. On je suspendovan u novembru, na osnovu sporazuma sa "EU 3". Iran je svoj program obogaćivanja uranijuma 18 godina držao u tajnosti. Zapadne zemlje tvrde da je Teheran, zbog ove tajnovitosti, izgubio pravo na tehnologiju koja može da posluži za stvaranje atomskih bombi. Teheran tvrdi da program ima isključivo civilnu nameru - stvaranje električne energije, i da mora biti u stanju da sam stvori nuklearno gorivo. Mnoge zemlje u razvoju podržavaju Iran i optužuju Zapad da pokušava da spreči siromašne da stvore sopstvene, nezavisne nuklearne programe. |
|
Evropska komisija planira kancelariju u Podgorici
Evropska komisija planira da otvori kancelariju u Podgorici, potvrdio je evropski komesar za proširenje Oli Ren. Ren je, u odgovoru nevladinim organizacijama koje su od njega tražile da razmotri tu mogućnost, naveo da će kancelarija Evropske komisije "doprineti jačanju veza sa civilnim sektorom koji ima ključnu ulogu u promociji evropskih integracija", prenose "Vijesti". U delu odgovora evropskog komesara koji prenosi podgorički dnevnik nije precizirano kada će kancelarija biti otvorena. |
|
Bubalo očekuje da Srbija u EU uđe zajedno sa Hrvatskom
Srpski ministar privrede Predrag Bubalo ocenio je da bi Srbija u Evropsku uniju mogla da uđe istovremeno sa Hrvatskom. "Svi su izgledi da ćemo započeti pregovore o pridruživanju u oktobru i cenim da bismo mogli da uđemo u porodicu evropskih naroda zajedno sa nekim država koje su po tajmingu ispred nas, kao što je recimo Hrvatska", rekao je on za današnji broj beogradskog ekonomskog dnevnika "Pregled". Najbolji put za pridruživanje je, prema rečima ministra privrede Srbije, stvaranje što više strateških partnerstava i privlačenje stranih investicija u industrijsku proizvodnju, jer će sa savremenom tehnologijom koju donose stići i standardi koje Evropa traži. On je izrazio nezadovoljstvo privrednim rastom u Srbiji, iako je, kako je istakao, od početka godine do sada zabeležen rast od 5,2 odsto, što je procentualno više od ovogodišnjeg plana od 4,5 odsto. "Svestan sam da smo dugo vremena imali zaostalu privredu bez investicija, ali imam veće ambicije od dosadanjih rezultata i smatram da bismo u nekoliko narednih godina mogli da postignemo i veći procenat privrednog rasta, između šest i sedam odsto", rekao je Bubalo. |
|
Pregovori o Sporazumu verovatno 10, a ne 5. oktobra
Sekretar kancelarije Vlade Srbije za priključivanje Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević izjavila je danas da početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i priključenju EU može biti odložen sa 5. na 10. oktobar "zbog tehničkih razloga". "Naš cilj bio je da se pregovori počnu ceremonijalnog 5. oktobra, zbog političke poruke koja bi se time poslala, ali je to sada tehnički nemoguće, zbog pripreme neophodne dokumentacije", precizirala je ona i istakla da do produženja roka nije došlo zbog donošenja novih zakona u Skupštini Srbije. Na prezentaciji Zakona o zaštiti konkurencije, Miščevićeva je navela da će na Savetu ministara spoljnih poslova EU 3. oktobra biti dat mandat Evropskoj komisiji da otpočne pregovore sa Srbijom. Sekretar vladine Kancelarije je najavila da će evropski komesar za proširenje EU Oli Ren boraviti u Srbiji 10. i 11. oktobra, što će biti prilika za otpočinjanje pregovora. Miščevićeva je istakla da je "glavni zakon" za početak pregovora sa EU, odnosno Zakon o carinskim tarifama, već usvojen. Prema njenim rečima, informacije iz Brisela govore da je Evropska komisija zauzela stav da pregovori o zaključivanju Sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom mogu da počnu. Srpski ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević istakao je da će "dvostruki kolosek" Srbije i Crne Gore u pregovorima samo ubrzati taj proces, dodajući da će se posle referenduma u Crnoj Gori sledeće godine jasno znati sudbina budućih evropskih integracija. Dimitrijević je takođe naglasio da je tokom susreta sa predsednikom Republike Srpske Draganom Čavićem u ponedeljak, 12. septembra, otklonjena svaka primedba da je Srbija uticala na predloženu reformu policije u RS. On je takođe najavio da će Vlada Srbije u naredne dve sedmice utvrditi još jedan važan Predlog zakona o unutrašnjoj trgovini koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Navodeći da je Srbija u izveštaju Svetske banke proglašena za "zemlju broj jedan" po brzini ekonomskih reformi sprovedenih 2004. godine, Dimitrijević je kazao da je ove godine bez posla u javnim srpskim preduzećima ukupno ostalo 16.000 radnika. |
|
Labus: Pregovori sa EU mogu da počnu već 10. oktobra
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas će odluka o početku pregovora za pridruživanje Srbije i Crne Gore ( SCG ) Evropskoj uniji biti doneta 3. oktobra, ali da nema smetnji da oni počnu već 10. oktobra. Labus je novinarima nakon predstavljanja izveštaja Svetske banke "Poslovanje u 2006." u Skupštini Beograda rekao da je mnogo važnije od određivanja datuma to što je Srbija spremna za pregovore sa stanovišta stvarnih promena i približavanja pravilima EU. "Srbija je u mnogim stvarima uradili više nego neke zemlje koje su već članice ili kandidati za članstvo u EU", ocenio je on. Labus je dodao da su prepreke za pridruživanje Srbije EU političke i da je prva i najvažnija prepreka saradnja sa Haškim tribunalom. "Kada preskočimo tu prepreku naš put u EU biti mnogo kraći nego put zemalja koje su naši susedi", kazao je potpredsednik srpske vlade. Labus je istakao da se na sprovođenju pune saradnje sa Haškim tribunalom "veoma ozbiljno radi" i da je pitanje vremena kada će se ona biti zaista ostvarena. "Jasno je da postoji neki rok posle koga nam niko više neće verovati da mi ozbiljno radimo na ostvarenju pune saradnje", naglasio je on navodeći taj rok nije 5. oktobar ove godine. Labus je negirao tvrdnje Visokog predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Pedija Ešdauna da je Srbija odgovorna za neprihvatanje reformi policije u Republici Srpskoj. On je ocenio da Ešdaun može da radi šta god hoće, ali da neće uspeti da odloži prijem SCG u EU. "Srbija ni na koji način ne utiče na prilike u BiH, a Ešdaun ne može odgovornost za svoj neuspeh u reformi policije BiH da prebacuje na Beograd", rekao je Labus. Prema njegovim rečima, stabilnost regiona zavisi od dobre saradnje država, a Srbija tome daje puni doprinos. |
|
Ljajić: Sporazum o pridruživanju sa EU do polovine 2006.
Cilj Srbije i Crne Gore je da ove jeseni počne, a do polovine 2006. uspešno završi pregovore o sporazumu o pridruživanju sa Evropskom unijom (EU) i zato se čini sve da se obaveza o punoj saradnji s Haškim sudom ispuni do kraja ove godine, izjavio je u Briselu ministar za ljudska i manjinska prava Saveta ministara SCG , Rasim Ljajić. Ljajić je sinoć, u izlaganju u briselskom sedištu fondacije "Konrad Adenauer", istakao da su vlasti u Beogradu rešene da do decembra reše i pitanje četiri preostala slučaja optuženih od Haškog suda. Šef delegacije za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu i član odbora fondacije "Konrad Adenauer" Doris Pak je, pozdravljajući Ljajića, istakla uverenje da će Srbija i Crna Gora i druge zapadnobalkanske zemlje postati članice EU. Ljajić je naglasio da bi početak pregovora SCG sa EU o pridruživanju u oktobru "bio dokaz jasne perspektive uključivanja Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju i da je potpuno poražen sistem vrednosti iz Miloševićevog režima". Ministar SCG je podvukao i da bi to predstavljalo "podršku demokratskim snagama u našoj zemlji" i stavio do znanja da preostale strukture bivšeg Miloševićevog režima još uvek imaju određenu snagu u nekim strankama. Ljajić je rekao da je potpuno siguran i da takve snage neće moći da se približe vlasti, pogotovo kad Srbija i Crna Gora uđe u strukture Evropske unije i Partnerstvo za mir. Na putu SCG ka EU i Partnerstvu za mir idućih meseci stoje, po rečima Ljajića, i teškoće vezane "sudbonosna pitanja državne zajednice i Kosova i državne zajednice". Odnosi u državnoj zajednici, kako je rekao, biće rešeni demokratski i, ako ne dođe do dogovora država članica, onda će se ići na referendum, objasnio je ministar SCG , naglasivši da će "Srbija poštovati rezultate referenduma". U tom slučaju se očekuje pomoć međunarodne zajednice, da sve političke opcije imaju pristup medijima i da referendum ne bude "pitanje života i smrti", već jedan demokratski čin i proces, rekao je on. Ljajić je upozorio da nema stabilnog, političkog rešenja za Kosovo bez aktivnog učešća Beograda i bez kompromisa. Beograd je spreman na kompromis, a dugoročne stabilnosti neće biti ako samo jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi, predočio je ministar SCG . Ukazao je na nedoslednost međunarodne zajednice koja je izneverila sopstvenu strategiju "standardi pre statusa" i prešla na "standarde i status", a sad to izgleda menja i u politiku "status pre standarda". Ljajić je, u raspravi posle izlagana, vrlo odrešito i argumentovano odgovorio na krajnje provokativno pitanje i tvrdnju jednog mađarskog poslanika u Evropskom parlamentu da srpske vlasti ne čine dovoljno da spreče etničke incidente u Vojvodini. Ministar SCG je, pored ostalog, ukazao na činjenicu da su takvi slučajevi bili često prikazivani kao etnički, i to naročito u vreme lokalnih izbora prošle godine. I dodao da je srpska policija mađarskim vlastima predala kompletnu dokumentaciju sa svim poverljivim podacima o tim incidentima, iz čega se jasno vidi da su etnički razlozi daleko iza onoga što su obične kafanske tuče ili svađe. Ljajić je ukazao na to da i on sam pripada jednoj manjinskoj zajednici u Srbiji i da je njegova stranka bila u izbornoj koaliciji s mađarskim manjinskim strankama. Odgovarajući na pitanje o Kosovu predstavnika jedne delegacije u NATO, Ljajić je uzvratio pitanjem da, ako albanska strana isključivo traži nezavisnost, onda čemu služe pregovori o statusu. On je podvukao da se za Srbe na Kosovu mora izdejstvovati onaj stepen zaštite koji im jamči odlučivanje o obrazovanju, pravosuđu, policiji, zdravstvu. Ljajić je izneo podatak i da je i pre pet, deset i pedeset godina na Kosovu bila situacija da su srpska i albanska zajednica živele jedna pored druge, a ne zajedno. Od 1.549 naselja na Kosovu, samo 60 je oduvek bilo s mešovitim stanovništvom. Zato i sad rešenje mora biti da jedna zajednica živi pored druge, ali ne i jedna protiv druge. Ministar SCG je ocenio da otud i međunarodna zajednica mora da prizna da je neostvarivo insistiranje na "multietničkom Kosovu". Ako srpska zajednica ne bude imala autonomiju, ona će napustiti Kosovo, upozorio je Ljajić. |
|
Miščević o priključenju EU posle crnogorskog referenduma
Sekretar kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da vlastima u Beogradu "neće smetati" da se sa Crnom Gorom nastave pregovori o stabilizaciji i pridruživanju posle referenduma. "Predlog Crne Gore da preambulom, koja će prethoditi pregovorima državne zajednice i Evropske unije, bude utvrđeno da će se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju nesmetano nastaviti sa onom državom članicom koja eventualno istupi iz SCG , kao i sa onom koja nasledi subjektivitet zajednice, krajnje je logičan", kazala je Miščevićeva "Vijestima". Ona je, međutim, dodala da je "pitanje da li ima mesta da se u sporazum unese tako nešto" i ocenila da Crna Gora kasni sa svojim predlogom, "jer pregovori treba da počnu 3. oktobra". Pomoćnik crnogorskog ministra za evropske integracije Dragan Đurić najavio je u sredu da će vlada u Podgorici tražiti od Brisela da dokumentima o pridruživanju utvrdi da će se ti pregovori nesmetano nastaviti sa onom državom članicom koja eventualno istupi iz SCG , kao i sa onom koja nasledi subjektivitet zajednice. |
|
Evropska komisija za izmenu tranzitnog režima EU
Evropska komisija obelodanila je danas u Briselu svoj predlog da se strancima, koji putuju u Evropsku uniju, omogući tranzit kroz 10 novoprimljenih članica Unije, bez pribavljanja dodatne vize. Prema tom predlogu, šengenske vize i boravišne dozvole koje su izdate u 15 "starijih" zemalja Unije, biće validne za prolazak kroz 10 "mlađih" zemalja, primljenih u članstvo prošle godine. Isto tako, vize i boravišne dozvole izdate u nekoj od ovih 10 zemalja omogućile bi tranzit kroz druge novoprimljene zemlje. Putnici sa boravišnim dozvolama koje su izdate u Švajcarskoj i Lihtenštajnu imaće pravo tranzita kroz čitavu Evropsku uniju. Te dve evropske zemlje nisu njene članice. "To će olakšati legitimna putovanja, za ljude sa Balkana koji imaju boravišne dozvole, izdate, na primer, u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, i koji putuju kući kroz Italiju. Više im neće trebati tranzitna viza", rekao je portparol Unije Frizo Roskam Abing (Friso Roscam Abbing). Prema njegovim rečima, predlog "uopšte ne ugrožava bilo koji bezbednosni aspekt", i Evropska komisija bi volela da novi režim bude usvojen "što je moguće pre". Roskam Abing je ukazao da su predložene mere privremenog karaktera - važile bi dok se 10 novoprimljenih zemalja u potpunosti ne pridruže šengenskom viznom režimu, što će se dogoditi 2007. godine. |
|
Marović i Aleksander o potrebi ubrzanih pregovora SCG i EU
Predsednik državne zajednice Svetozar Marović naglasio je danas, u razgovoru s britanskim državnim sekretarom za Evropu Daglasom Aleksanderom, da je prioritet Srbije i Crne Gore što brži početak pregovora sa Evropskom unijom (EU) o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ističući važnost ubrzanog toka i uspeha tih pregovora, Marović je preneo da su sve institucije SCG i država-članica jasno opredeljene za ispunjavanje i svih preostalih obaveza prema Haškom tribunalu, kao preduslovu za ubrzano pridruživanje SCG evropskim i evroatlantskim institucijama, saopšteno je iz Marovićevog kabineta. I britanski državni sekretar za Evropu naglasio je da je puna saradnja SCG sa Haškim tribunalom u Hagu preduslov za dalji napredak Srbije i Crne Gore ka evropskim institucijama. Aleksander je istakao opredeljenje Velike Britanije da za vreme aktuelnog predsedavanja EU učini pomak u procesu stabilizacije i pridruživanja SCG EU. U vezi sa pitanjem Kosova, Aleksander je istakao da sve strane u predstojećem procesu imaju veliku odgovornost prema evropskim aspiracijama čitavog regiona zapadnog Balkana, navedeno je u saopštenju. |
|
Labus: Beograd spreman za pregovore sa EU
Šef pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom (EU) i potpredsednik vlade Miroljub Labus istakao je danas, posle sastanka s britanskim ministrom za Evropu Daglasom Aleksanderom, da je Beograd spreman za pregovore o daljem procesu evropskih integracija i Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Posle nedavnog susreta u Londonu, Labus i Aleksander ponovo su danas potvrdili da je budućnost Srbije u EU, kao i da zemlja ima potencijale da se na putu ka EU kreće mnogo brže nego do sada, saopšteno je iz Labusovog kabineta. Labus je naglasio da će se Vlada Srbije pridržavati usvojene Agende 2012, prema kojoj će do tada ispuniti sve kriterijume neophodne za članstvo u EU. Labus je ukazao da ishod referenduma u Crnoj Gori ne bi smeo da uspori evropski put Srbije. Aleksander je rekao da, za punopravno članstvo u EU, Srbija mora ispuniti sve uslove, uključujući i punu saradnju sa Tribunalom u Hagu. Pregovori Srbije i Crne Gore i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju trebalo bi da počnu u oktobru. |
|
Zvaničnik: Razgovori sa EU i posle referenduma u Crnoj Gori
Crna Gora će od Evropske unije tražiti da nastavi razgovore o pridruživanju i sa onom članicom koja eventualno istupi iz državne zajednice Srbije i Crne Gore, rekao je pomoćnik ministra za evropske integracije u Vladi Crne Gore Dragan Đurić. "Predlažemo da se u direktivi koja prethodi pregovorima, a koja opredeljuje karakter Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, unese da će se proces pregovaranja posle referenduma nastaviti kako sa onom članicom koja istupi iz zajednice, tako i sa onom koja nasledi njen međunarodni subjektivitet", kazao je Đurić "Vijestima". On je rekao da Crna Gora sa takvim predlogom želi da nastupi zajedno sa Vladom Srbije. Đurić je ocenio da pregovori o stabilizaciji i pridruživanju "ne mogu biti završeni pre referenduma u Crnoj Gori koji je planiran za april 2006. godine" i dodao da crnogorska vlada želi da "ova dva paralelna procesa ne izazivaju nove probleme". |
|
Gauen: Izručenje Mladića i Karadžića ključ za odnose s EU
Britanski ambasador u Beogradu Dejvid Gauen izjavio je danas da je izručenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića Haškom sudu ključno za dalji razvoj odnosa SCG sa EU i izrazio nadu da će to pitanje biti rešeno do početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. "Naredni korak u odnosima SCG i EU jeste početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i moram ponovo da kažem da je izručenje Karadžića i Mladića ključno pitanje koje će u jednom trenutku, veoma brzo, morati da se reši", rekao je Gauen. On je izrazio nadu da će "to dogoditi pre početka pregovora" sa EU, ali i naglasio da će se tim pitanjem pozabaviti evropski ministri kada budu odlučivali o datumu početka pregovora sa SCG . "Ali, bez obzira na datum pregovora, taj problem se mora brzo rešiti ili će baciti senku na ukupne odnose sa EU", dodao je britanski diplomata na predstavljanju konkursa za najbolji novinarski prilog na temu odnosa SCG i EU. |
|
Brisel žali zbog odbijanja RS da prihvati reformu policije
Evropska komisija izrazila je danas žaljenje zbog toga što je Republika Srpska odbila najnoviji predlog za reformu policije u Bosni i Hercegovini i saopštila da "sada razmatra šta će se preduzeti". Policijska reforma je, na temelju tri načela Evropske unije (EU), preduslov za pokretanje pregovora sa BiH o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, izjavila je Kristina Nađi, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena. Ona je naglasila da je Evropska komisija "razočarana što je propuštena ova prilika" i podsetila da je komesar Ren u više navrata isticao važnost policijske reforme za pregovore EU i BiH o Sporazumu o pridruživanju. Kristina Nađi je time odgovorila na pitanje novinara da li će Evropska komisija sada staviti do znanja vlastima u Sarajevu da nema izgleda za pregovore o pridruživanju, ili će nastojati da nađe rešenje da cela zemlja, BiH, ne bude zaustavljena u procesu evropske integracije zbog stava jednog entiteta. Tri uslova koje je EU postavila za policijsku reformu jesu da nadležnost za policiju oba entiteta bude prenesena u ravan centralne državne vlasti, da budu sprečeni politički uticaji na policiju i da policijske zone budu utvrđene i preko granica entiteta. Vlasti Republike Srpske nisu prihvatile predlog za reformu policije jer smatraju da bi time bile prekršene ustavne i dejtonske nadležnosti RS i BiH. Ministar policije RS, Darko Matijašević izjavio je da Republika Srpska mora da zadrži policiju u okviru svoje ustavno-pravne nadležnosti. |
|
Ren: BiH ove godine neće otpočeti pregovore sa EU
Evropska komisija saopštila je danas da je "sada jasno" da BiH do kraja godine neće otpočeti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, pošto je parlament Republike Srpske odbacio predlog reforme policije BiH. "U svetlu najnovijih događaja sada je jasno da BiH neće moći da do kraja godine otpočne pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SAA). Izražavam žaljenje što je propuštena prilika da 10. godišnjica mira bude obeležena novom fazom evropske budućnosti", navodi se u saopštenju komesara EU za proširenje Olija Rena. Narodna skupština Republike Srpske (RS) noćas je podržala stav Vlade RS kojim se odbija sporazum o reformi policijskih snaga u BiH, a koji je predložila radna grupa Saveta ministara BiH. Vladin stav podržali su predstavnici svih srpskih političkih partija, dok su protiv glasali poslanici stranaka čije je sedište u Federaciji BiH. Ren je izrazio razočaranje odlukom parlamenta RS da odbaci najnoviji predlog reforme policije koji je, kako je naveo, u skladu sa principima Evropske unije. "Na putu ka evropskim integracijama sve zemlje moraju da usvoje principe demokratije, vladavine prava, zaštite ljudskih prava i prava manjina. Reforma policije bila je poslednja prepreka za početak pregovora o sporazumu", naveo je evropski komesar. EU, poručio je Ren, spremna je da otpočne pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju onog trenutka kada Bosna i Hercegovina pokaže da je spremna da poštuje tri osnovna principa na kojima mora biti zasnovan svaki sporazum o reformi policije u BiH. Prema sporazumu o reformi policije, koji podržava Evropska komisija, nadležnost nad policijom bila bi preneta sa entitetskog na državni nivo, što podrazumeva i jedinstven budžet za policijske snage na nivou BiH, a bile bi formirane i policijske regije koje ne bi uvažavale postojeću međuentitetsku liniju razdvajanja. |
|
Solana odgovorio biskupu Homajeru o slučaju episkopa Jovana
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana (Javier) odgovorio je predsedniku evropskih biskupskih konferencija, biskupu Jozefu Homajeru (Josef Homeyer), koji mu je skrenuo pažnju na slučaj ohridskog arhiepiskopa Jovana, osuđenog u Makedoniji za zatvor zbog širenja nacionalne, rasne i verske mržnje. U pismu, Solana je naveo da su "sloboda izražavanja i verske slobode svakako načela koja su bliska srcu Evropske unije". "Takođe su i jedan od centralnih aspekata naše procene molbe za prijem u EU, koju je prošle godine podnela Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", naveo je u odgovoru Solana. Kako saznaje agencija Beta, predstavnici EU su u vezi sa slučajem hapšenja i osuđivanja arhiepiskopa Jovana stupili u kontakt sa vlastima u Skoplju i očekuju da se tim slučajem ozbiljno pozabavi i makedonski vrhovni sud. Biskup Jozef Homajer je u pismu Solani od 22. augusta izrazio zabrinutost zbog načina kako je slučaj episkopa Jovana, odnosno Zorana Vraniškovskog, vođen pred drugostepenim sudom u Bitolju. Homajer je u pismu, kako se navodi, ocenio i da bi stavovi zbog kojih je Vraniškovski osuđen mogli da budu predmet zaštite u skladu sa odredbama Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje se odnose na verske slobode i slobodu izražavanja. |
|
Tanja Miščević: Pregovori sa EU veliki zadatak za Srbiju
Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da je sprovođenje nacionalne strategije za pregovore sa EU "veliki zadatak za domaću administraciju". "Sprovođenje nacionalne strategije samo po sebi predstavlja izraz zrelosti i sposobnosti administracije da se uspešno bavi procedurama i zadacima, na način jednako efikasan i kvalitetan kao kada su u pitanju institucije i administracija EU", kazala je Tanja Miščević na seminaru "Proces pridruživanja SCG Evropskoj uniji". Seminar je održan u Čortanovcima, pored Sremskih Karlovaca. Ona je kazala da je Sporazum o stabilizaciji i priključivanju nova etapa u odnosima SCG i EU. "To je izuzetno složen i zahtevan proces pregovora i usaglašavanja, koji postavlja pred sve državne i pokrajinske, pa i lokalne administrativne i upravne organe konkretne i veoma precizne zadatke i poslove implementacije dogovorenog", kazala je Tanja Miščević. Učesnici seminara su članovi Izvršnog veća Vojvodine, pokrajinski sekretari, zamenici i pomoćnici sekretara. |
|
Evropski komesar: Bugarska mora da iskoreni korupciju
Bugarska mora da suzbije korupciju, da poboljša sistem naplate poreza i usaglasi carinske procedure, ako želi da pristupi Evropskoj uniji 2007. godine, rekao je danas evropski komesar za poreska pitanja Laslo Kovač (Laszlo Kovacs). Kovač je, po završetku dvodnevne posete Bugarskoj uoči ključnog izveštaja Evropske komisije u oktobru, rekao da je Bugarska generalno na reformskom putu, ali da još mnogo toga treba da se uradi. "Suzbijanje korupcije treba da bude glavni prioritet, jer je to ključni element savremene državne administracije uopšte, a posebno poreskog i carinskog sistema", rekao je Kovač na završnoj konferenciji za novinare. Kovač je pozvao bugarsku vladu koja je formirana prošlog meseca, da ispuni obećanja i u oktobru usvoji novi zakon o porezu na promet, kao i da osnuje agenciju za prihode koja će poboljšati sistem naplate i suzbiti utaju poreza. "Izvestan napredak je ostvaren u usklađivanju i naplati poreza, uključujući porez na dodatu vrednost i porez na promet, ali je nivo i dalje nizak, i zato su potrebni dodatni napori", rekao je on. Evropski komesar za poreska pitanja je rekao da je zakonska regulativa i dalje nepotpuna, ali je ocenio da nema "većih prepreka koje se ne mogu prevazići". Bugarska i Rumunija su u aprilu potpisale sporazume sa EU o pristupanju, ali je njihovo članstvo koje je planirano za 2007. godinu, uslovljeno sprovođenjem reformi koje će doprineti iskorenjivanju korupcije i suzbijanju organizovanog kriminala. U slučaju da te zemlje ne sprovedu potrebne reforme, njihovo pristupanje EU će biti odloženo za 2008. godinu. |
|
Minić: Poštravanje za francuske vize veoma loš znak
Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da je najava francuskih vlasti da će poostriti vizni režim za državljane SCG očekivan potez jer su granice naše zemlje "poroznije" nego što to odgovara standardima Evropske unije. Minićeva je za današnji novosadski Dnevnik kazala da potez francuskih vlasti predstavlja i veoma loš signal pred početak pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju. Francuski mediji juče su najavili da bi Francuska mogla da smanji broj viza za boravak građanima SCG između ostalog i zbog toga što SCG "ne sarađuje u borbi protiv ilegalnih imigranata", a sličan korak nedavno su najavile i holandske vlasti. "Ovakve najave su rezultat ne samo izostanka konkretnih promena u domaćem viznom režimu, koji nije u potpunosti usaglašen s evropskim normama, nego predstavljaju i izraz određenog nezadovoljstva generalnim nesprovođenjem reformi u državnoj zajednici", kazala je Minić. Dodala je da je vizni segment posebno pod lupom, jer evropske zemlje podižu kontrolu svojih granica na mnogo viši nivo, pošto su suočene s mogućnošću terorističkih akcija. Minićeva je upozorila na to da će kontrola granica biti i jedno od ključnih pitanja koje će pred SCG biti postavljeno kao uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
NATO i EU: Karadžić i Mladić u Hagu pre godišnjice Dejtona
Zvaničnici NATO i EU poručili su danas da bivši lideri bosanskih Srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić "apsolutno" moraju biti izručeni Haškom sudu pre desete godišnjice Dejtonskih sporazuma, polovinom decembra. To je, rečeno je, uslov za približavanje BiH Partnerstvu za mir i strukturama EU. Visoki predstavnik EU Havijer Solana naglasio je danas da "svi napori moraju biti uloženi da se dvojica optuženih (Karadžić i Mladić) nađu pred tribunalom u Hagu". Solana je podsetio na to da je EU odložila pregovore o članstvu sa Hrvatskom zato što su i evropska dvadesetpetorica i haški tužilac Karla Del Ponte, zaključili da saradnja s Hagom "nije dovoljna". Visoki predstavnik EU je dodao da "želi da ukaže i onu pozitivnu stranu, a to je da je Srbija tokom marta mnogo bolje sarađivala (s Haškim sudom). Tako je sad na slobodi ostalo još šest optuženika, iako je istina da su dvojica među njima veoma, veoma važni". "Ali je važno podsetiti i na to da se, ne tako davno, o toj brojci od samo šest optuženih samo moglo sanjati", primetio je Solana. On je podvukao da obaveza saradnja s Haškim sudom važi "za sve, i Republiku Srpsku i Srbiju i sve ostale". Visoki predstavnik EU i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer su, takođe, rekli da se čeka na izveštaj ambasadora Kaja Ejdea o standardima na Kosovu i potonju ocenu generalnog sekretara UN Kofija Anana i Saveta bezbednosti da li je moguće početi pregovore o statusu. Solana je dodao da će "sva pitanja pri tome biti uzeta u obzir, uključujući ponašanje kosovskih vođa. Ali je bitno izveštaj o standardima bude dobar, da bude povoljan, tako da proces može da se nastavi". A, prema njegovim rečima, "prvi izveštaj će biti gotov oko 19. septembra i videćemo kako će se stvari odvijati posle završetka generalne skupštine UN". Shefer je istakao da je reforma odbrane u BiH dobro dogovorena, ali da još treba da se sprovede. Generalni sekretar NATO je podvukao da je hapšenje Karadžića i Mladića "kamen međaš" za napredak Bosne ka NATO i EU, naglasivši da u tom cilju i međunarodna zajednica i vlasti u Bosni i Srbiji i Crnoj Gori "moraju učiniti ono sto su oni dužni". Solana je, posle zajedničkog zasedanja Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta EU, istakao da EU i NATO traže da se ostvari "i drugi bitni uslov, a to je reforma policije", za napredovanje BiH ka evroatlantskih integracijama, i, prvenstveno, pregovorima o sporazumu o pridruživanju sa EU. "Ja znam da o tome snevaju mnogi vođi i praktično ceo narod u Bosni i Hercegovini", dodao je Solana i naznačio da je Evropska unija spremna da pregovore o sporazumu i pridruživanju sa BiH počne "u vreme godišnjice Dejtona", ako dotad bude sprovedena policijska reforma. Na pitanje novinara kako objašnjava stav vlasti Republike Srpske da bi uspostavljanje policijskih oblasti preko granica entiteta značilo zadiranje u suverenitet RS i kršenje Dejtona, Solana je odgovorio da ponuđena rešenja ni na koji način ne krše Dejtonski sporazum. Solana je podvukao da je "po načinu kako mi policijsku reformu želimo da sprovedemo, to u potpunosti u skladu i u duhu Dejtona". "Niko ne želi da učini nešto što bi prešlo okvire Dejtona, ali i sve ono što Dejton dopušta da bi se postigla bezbednost, sigurnost i sve što doprinosi dobrobiti ljudi u BiH. A tu je vrlo važna policija", dodao je. |
|
EU pozvale SAD da učestvuju u pomoći siromašnim zemljama
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je danas SAD da se pridruže EU u pružanju pomoći najsiromašnijim zemljama sveta i podrže reforme koje će ojačati ulogu UN narednih godina. Barozo je ocenio da je samit UN u Njujorku, od 14. do 16. septembra, "jedinstvena prilika" da zemlje članice "ispune svoja obećanja data zemljama u razvoju" tako što će ispuniti prethodno data obećanja o borbi protiv siromaštva. "Pokušaćemo da sa našim glavnim partnerima, uključujući i SAD, konstruktivno porazgovaramo o ovim pitanjima", rekao je Baroso novinarima. "Verujemo da je veoma važno za uspeh samita, da i SAD daju ista obećanja". Svih 25 zemalja članica EU pristalo je ranije ove godine da ispune cilj UN o trošenju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka na pomoć zemljama u razvoju do 2015. godine. SAD nisu pristale na takav plan. Barozo je rekao da je EU najveći davalac humanitarne pomoći na svetu i da evropske zemlje čine 38 odsto redovnog budžeta UN. EU podržava planove UN za reformu ove svetske organizacije, ali zemlje članice, koje su jedinstvene u stavu da se povećaju sredstva za humanitarnu pomoć, nemaju zajednički stav o reformama UN. |
|
Drašković: Pregovori sa EU u oktobru ili početkom novembra
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore ( SCG ) Vuk Drašković izjavio je da će pregovori sa Evropskom unijom (EU) o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju početi u oktobru ili početkom novembra. "Pregovori sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji ( SSP ) će početi u oktobru ili početkom novembra, ali u svakom slučaju neće početi 5. oktobra kao što je Brisel najavio i kada se očekivalo da se tim povodom u Beogradu okupi politička elita Evrope", izjavio je Drašković u danas emitovanom intervjuu za emisiju TV produkcije Mreža, "Evronet". Komentarišući činjenicu da će SCG na pregovorima o ŠP imati tri pregovaračka tima, Drašković, koji je i šef pregovaračkog tima SCG , rekao je da bi "sve išlo brže da imamo jedan pregovarački tim i da imamo jednu državu, ali da je realnost takva kakva je, i da nam uz maksimalnu koordinaciju i dobru volju, neće praviti smetnje ni tri pregovaračka tima ni koloseka".Šef diplomatije SCG je pozitivno ocenio rad oba parlamenta i obe vlade, konstatujući da je veoma dobro "što parlamenti ubrzano usvajaju evropske zakone i što se vlade takmiče u proevrospkim potezima". On je sugerisao da "bi trebalo da postoji više koordinacije i odlučne strategije kako bismo u Brisel išli sa jednom ulaznicom, jer je tako i predviđeno, a da istovremeno budemo spremni ukoliko dođe do crnogorske nezavisnosti posle referenduma, kako to ne bi dramatično usporilo potpisivanje dva odvojena sporazuma". Drašković je istakao da je Evropa pred izborom da li da evropeizuje Zapadni Balkan ili da preuzme rizik balkanizacije same Evrope. "Evropa se opredelila i planira čak i dodatne fondove i podsticaje, kako bi jednim evropskim valjkom izravnala ovo područje Zapadnog Balkana i mi tu priliku ne smemo da propustimo. Ne smemo da dozvolimo da Solana, Ren, Barozo i drugi budu oni kojima je više stalo do nas samih nego nama samima", kazao je Drašković. Ministar spoljnih poslova je ocenio da u Briselu postoji izvesno razočaranje političkom situacijom u zemlji. "Posle dobijanja Studije izvodljivosti, u atmosferi velikog optimizma, verovalo se da je pitanje dana kada će se Ratko Mladić naći u Hagu, da će prestati politički sporovi između Beograda i Podgorice, da ćemo ubrzanim tempom iskoristiti svoje fantastične geopolitičke mogućnosti", rekao je. "Međutim, mi smo ponovo iznenadili svet svojim talentom da ne propustimo priliku da propustimo priliku i sad smo tu gde smo", dodao je Drašković. Drašković je istakao da u SCG ne postoje ni dobra politička atmosfera ni klima. "Mladić još nije u Hagu, doskorašnja izvanredna regionalna saradnja je uzdrmana", rekao je on, ukazujući na aferu u ministarstvu odbrane koja je dala "gorivo" političkim tvrdnjama da je državna zajednica kao konstrukcija apsolutno neodrživa. On je takođe rekao da je, zahvaljujući prenosima iz haške sudnice, Miloševiću i Šešelju "data prilika da promovišu svoje stavove iz vremena zla". Drašković je rekao da su istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da bi u slučaju izbora u Srbiji bio uspostavljen sistem od pre 5. oktobra izazvala čuđenja u Briselu. Prema njegovim rečima, ako bi se vratio sistem od pre 5. oktobra, "mogli bismo da stavimo katanac na sve naše planove o putu ka Evropi - sigurno je da bi svi napori za očuvanje državne zajednice pali u vodu i sigurno je da bi naše velike mogućnosti da u državnim okvirima Srbije, formalnim, zadržimo Kosovo, pale u vodu". "Sigurno je da bi u samoj Srbiji došlo do opasnih turbulencija i da bi oko nas bila postavljena neka vrsta sanitarnog zida, makar i bez formalne odluke o sankcijama. To je najgore što Srbiji može da se dogodi", rekao je za "Evronet" Drašković. |
|
Evropska komisija predložila trgovinske olakšice do 2010.
Evropska komisija predložila je da se do 2010. produži režim gotovo slobodnog uvoza proizvoda iz zemalja Zapadnog Balkana na tržište Evropske unije, uveden pre pet godina, saopšteno je danas u Briselu. Ovaj predlog treba da usvoji Savet ministara EU, a cilj uspostavljanja povlašćenog, nereciprocitetnog trgovinskog režima za Zapadni Balkan bilo je oživljavanje privreda zemalja tog regiona. "Jer", kako se navodi u obrazloženju Evropske komisije, "postojan privredni razvoj za uzvrat podstiče političku stabilnost u celom tom području". Ako, kako se očekuje, Savet ministara EU prihvati predlog Evropske komisije, Srbija i Crna Gora i druge zemlje Zapadnog Balkana bi i u idućih pet godina mogle da, bez carinskih ili kvantitativnih ograničenja, na tržište Evropske unije izvoze više od 95 odsto svojih proizvoda, uključujući jako važne poljoprivredne artikle. Izuzeci od slobodnog carinskog ili kvantitativnog uvoza na tržište EU tiču se vina i određenih proizvoda ribarstva, koji i dalje podležu preferencijalnim tarifnim kvotama. Šećer je takođe na uvoznim preferencijalnim kvotama, izuzev uvoza te robe iz Hrvatske sa kojom EU o tome vodi pregovore. Za meso kvaliteta "bejbi-bif" je ukinuta specifična uvozna carina, ali su dažbine "ad valorem" od 20 odsto zadržane. EU će i dalje imati "uvozne kvote za tekstilne proizvode poreklom iz carinskih teritorija Crne Gore i Kosova". Evropska komisija je saopštila da je izvoz zapadnobalkanskih zemalja u EU od 2000. rastao po stopi od oko osam odsto godišnje. "Ipak", kako se napominje u saopštenju Komisije, "uprkos određenom napretku, ekonomska tranzicija i reformski proces na Zapadnom Balkanu nije dovršen". Imajući u vidu značaj Evropske unije, kao glavnog odredišta za izvoz država Zapadnog Balkana, produžetak sadašnje šeme trgovinskih preferencijala će održati ekonomske povlastice za zemlje i teritorije, koje ih uživaju. Time će doprineti stvaranju najboljih ekonomskih uslova za dalje sprovođenje jako neophodnih reformi. O predlogu Evropske komisije će se izjasniti i vlade zemalja evropske dvadesetpetorice i tokom jeseni bi on trebalo i da bude usvojen i da stupi na snagu najkasnije 31. decembra ove godine. U obrazloženju predloga je naglašeno da je to deo procesa stabilizacije i pridruživanja i naglašava da je davanje tih povlastica zapadnobalkanskim zemljama uslovljeno ispunjavanjem određenih uslova, a pre svega poštovanja ključnog načela demokratije i ljudskih prava. Uslov je, takođe, da te zemlje pokažu spremnost da razvijaju međusobne ekonomske veze i kroz trgovinu pokrenu reforme i regionalnu integraciju. "Ove izuzetne trgovinske povlastice se daju pod uslovom da se korisnici efikasno uključe u administrativnu saradnju sa Evropskom unijom, sa ciljem da se spreči bilo kakva opasnost pronevere i prevare". |
|
Predstavnici Vlade i diplomatskog kora u sredu u Kikindi
Predstavnici Vlade Srbije i diplomatskog kora u SCG u sredu, 14. septembra, posetom Kikindi nastaviće višemesečnu kampanju "Evropa kuca na tvoja vrata" i informisati građane o pripremama Srbije za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG EU. U okviru kampanje koja građane treba da upozna s načinom funkcionisanja EU, sa predstavnicima lokalne samouprave i privrednicima Kikinde će razgovarati potpredsednik Vlade i šef pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU Miroljub Labus, ministar privrede Predrag Bubalo, ambasador Češke Ivan Jastrab i zamenica ambasadora Austrije Ulrike Hartman, saopšteno je iz vlade. U delegaciji će biti i prvi sekretar Delegacije Evropske komisije u SCG Dejvid Hadson, pomoćnik ministra poljoprivrede za analitiku i agrarnu politiku Goran Živkov i direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. Delegacija Vlade Srbije, Evropske komisije i predstavnici Češke i Austrije, osim razgovora s predstavnicima lokalne samouprave i privrednicima, u Kikindi će posetiti preduzeće za proizvodnju keksa "Banini" i naftno polje "Mokrin". Delegacija će posetiti i srednju ekonomsku školu gde će sa učenicima razgovarati o procesu evropskih integracija, a sastaće se i sa poljoprivrednicima u Banatskoj Topoli. Program posete Kikindi počinje u 10 sati sastankom s predstavnicima lokalne samouprave, a završava se u 18.15 sastankom s poljoprivrednicima u Banatskoj Topoli. Prevoz za novinare i snimatelje svih zainteresovanih redakcija je obezbeđen, a polazak iz Beograda je u 8.15 ispred zgrade Vlade. U okviru informativno-edukativne kampanje "Evropa kuca na tvoja vrata", predstavnici države koji su direktno uključeni u proces pridruživanja SCG EU i njihovi evropski partneri građane informišu kako funkcioniše EU, zašto je za Srbiju značajno da ubrza put ka Evropi i kako će se proces odraziti na standard i svakodnevni život građana. |
|
Evropski parlament za posetu granici bivše Gvozdene zavese
Evropski parlament pozvao je danas zemlje članice EU da podrže predlog Parlamenta o promovisanju turističkog putovanja duž granice bivše Gvozdene zavese koja je delila Istočnu i Zapadnu Evropu. Evropski poslanici žele da 6.800 kilometara dugačka granica koja je delila Evropu bude zapamćena, da promoviše identitet Evrope I proslavlja ponovno ujedinjenje kontinenta. Put bi počeo na Arktičkom moru i išao bi duž finske granice sa Rusijom, kroz baltičke zemlje, Poljsku i Nemačku. Odatle bi nastavio duž austrijske granice sa Češkom, kroz Slovačku i Mađarsku, duž Dunava do Crnog mora. Predlog je delimično inspirisan Bostonskim putem slobode koji slavi američki rat za nezavisnost i Berlinskim zidom. "Želimo da transformišemo ideju Berlinskog zida na evropski nivo. Put bi poboljšao eko-turizam širom Evrope", rekao je zamenik Zelenih Majk Kramer. Prema njegovim rečima, 12 zemalja je već podržalo ideju i pristalo da uloži sredstva u put. Ne zna se koliko će projekat koštati. |
|
Ren: Reforma policije ključna za sporazum o pridruživanju
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da će ključni pregovori o reformi policije u BiH, u ponedeljak, biti presudni za to hoće li BiH istim tempom, kao i druge zemlje regiona, nastaviti proces pridruživanja Evropskoj uniji. Ren je, posle razgovora u Briselu sa evropskim izaslanikom za BiH Pedijem Ešdaunom, naglasio da "policijska reforma nije pretnja budućnosti entiteta BiH, koji su zagarantovani Dejtonskim sporazumom". "Naprotiv", kako je dodao, "to je mogućnost da se osiguraju bezbedniji i povoljniji uslovi za sve građane BiH i značajan korak ka njenoj evropskoj budućnosti". Ren je, ujedno, predočio da je reforma policije poslednje pitanje koje još treba rešiti da bi se dalo "zeleno svetlo" za pokretanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU. "S tim u vezi ne sme biti nesporazuma. Postoje tri temeljna načela o kojima se ne može pregovarati i koji moraju biti ispoštovani", stavio je do znanja evropski komesar. Ta načela su, prema njegovim rečima, da se "isključiva nadležnost za policiju obezbedi u ravni države, da se uklone politički uticaji na policiju i zajamči da su policijske oblasti određene jedino na osnovi tehničkih i profesionalnih merila". "Svaki predlog za policijsku reformu mora zadovoljiti ta tri načela. Kako sam ja razumeo, ta načela bi bila ispoštovana predlozima koji su pripremljeni na nivou države BiH", rekao je on. I, dodao je Ren, "da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mogli da budu pokrenuti pre kraja 2005., nužan je hitan dogovor o preustrojstvu policije". "Vreme odlaganja je isteklo. Sve snage se sad moraju uložiti u to da se postigne postojan i ostvarljiv sporazum, tako da evropska perspektiva BiH više ne trpi dalja odlaganja", zaključio je evropski komesar za proširenje. |
|
Anketa: Česi ne žele evropsku superdržavu
Većina Čeha ne želi da se dalje produbljuje integracija starog kontinenta i smatra, kao i predsednik Vaclav Klaus, da Evropska unija treba da obezbedi samo slobodan tok ljudi i roba, a ne da se politički pretvori u nekakvu superdržavu. Oko četiri petine Čeha ne želi da Evropska unija bude nešto više od slobodnog ekonomskog prostora, dok je za dublju integraciju oko 20 odsto ispitanika, pokazuju rezultati najnovije ankete češke agencije STEM . U evropskoj anketi na istu temu za Eurobarometar Česi su, međutim, odgovarali suprotno - protiv dublje integracije je bilo 25 odsto Čeha, dok se preko 60 odsto založilo za EU kao političku uniju. Sociolozi objašnjavaju da ta, na prvi pogled prevrtljivost češkog javnog mnjenja, može da bude posledica različito postavljenih pitanja i termina kada su rađena istraživanja, jer je evropsko, objavljeno početkom septembra, rađeno pre francuskog i holandskog "ne" na referendumu o evropskom ustavu. Vaclav Klaus je nastavio svoju kampanju za ukidanje Evropske unije i tokom zvanične trodnevne posete Hrvatskoj, kada je u sredu na predavanju u Zagrebu poručio da EU treba što pre da se oslobodi svog socijalnog modela. "Prednost bi trebalo da dobiju slobodna konkurencija i takmičenje", kazao je Klaus i dodao da socijalni model, kojim između ostalog EU želi da garantuje jednake šanse za obrazovanje i ljudsko dostojanstvo, "nije ni pozitivan ni relevantan". |
|
Labus: Očekujem početak pregovora 10. oktobra
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izrazio je danas uverenje da će 10. oktobra u Briselu početi pregovori sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i priključivanju Srbije i Crne Gore ( SCG ) Uniji. Labus je nakon sednice Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, koji je jednoglasno prihvatio Izveštaj o toku sprovođenja Akcionog plana za EU, novinarima rekao da se konačna odluka o početku pregovora očekuje na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU, 3. oktobra u Briselu. "Citirao bih (evropskog komesara za proširenje EU) Olija Rena, koji kaže da izručivanje svih optuženih Hagu jeste uslov za potpisivanje Ugovora i za članstvo, ali je pretpostavka za početak pregovora da mi nastavljamo da sarađujemo sa Haškim tribunalom", kazao je Labus. Prema njegovim rečima, Srbija sada ozbiljno sarađuje sa Tribunalom, što će biti potvrđeno i na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU, 3. oktobra u Briselu. Na pitanje da li će donošenje novog Ustava uticati na tok pregovora sa EU, Labus je kazao da je to "pitanje koje u ovom momentu ne treba pokretati", jer će sigurno biti pokrenuto u samom toku pregovora. "Prilikom izrade nacrta Ugovora (o stabilizaciji i priključenju EU) utvrđeno je da postoji niz odredbi koje zavise od Ustava, bez kojeg nećemo moći da potpišemo Ugovor", precizirao je Labus. On je izrazio uverenje da će Srbija "u periodu od 12 meseci" imati i Ustav i potpisan Sporazum o priključenju EU. Labus je naveo da će pregovori sa EU početi podnošenjem godišnjeg izveštaja Evropske komisije, koji se svake godine piše za sve zemlje zapadnog Balkana. "Nadamo se da, ako dobijemo jedan pozitivan izveštaj, da će to značajno da poboljša pregovaračku poziciju", istakao je on i dodao da će Srbija u međuvremenu početi i pregovore o priključenju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je istakao da je srpska strana završila Nacrt platforme za početak pregovora sa EU, što nije učinila Crna Gora, iz koje još nema zvanične informacije dokle su u tom procesu stigli. Dodao je da je u toku "motivacija" timova koji bi na nivou državne zajednice trebalo za izrade tu platformu. Potpredsednik srpske vlade istakao je da je "potpuno izvodljiv plan" da se na jesen sledeće godine okončaju pregovori i potpiše Sporazum o stabilizaciji, nakon kojeg će uslediti proces njegove ratifikacije. "U međuvremenu u tom procesu (ratifikacije), koji može potrajati od dve do tri godine, očekujemo da zaključimo takozvane privremene ugovore sa Evropskom komisijom, koji će omogućiti korišćene pretpristupnih fondova", kazao je Labus i dodao da bi od januara 2007. godine na snagu trebalo da stupi najveći deo odredbi iz Sporazuma. Labus je kazao da je u Nacrtu platforme ugrađena "Agenda 2012", koja znači da će Srbija te godine biti spremna za učlanjenje u EU, nezavisno od stava Unije o produženju liste kandidata. Navodeći da će se tokom pregovora razgovarati o 11 sektora, od osnovnih načela političke organizacije do ugovora o slobodnoj trgovini, potpredsednik srpske vlade je naglasio da će se najveći deo Sporazuma o stabilizaciji i priključenju EU odnositi na trgovinu sa članicama te unije. "Imamo kapacitete za duple pregovore i sa EU i sa STO, koji su međusobno vezani u jednom delu", kazao je on i izrazio uverenje da će Srbija u svom "koloseku" u naredne tri godine ući u STO. |
|
Ren: EU odlučna da započne pregovore sa SCG
Evropska unija je odlučna da započne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, izjavio je danas u Beču komesar EU za proširenje Oli Ren. On je na konferenciji za novinare rekao da bi Savet EU trebalo na sednici 3. oktobra da odluči o početku pregovora sa SCG . Ren je naglasio da je želja EU da ti pregovori otpočnu u oktobru, zbog pete godišnjice petooktobarskih promena u SCG . Na pitanje kako će teći pregovori o Sporazumu posle referenduma i eventualnog otcepljenja Crne Gore, on nije želeo da odgovori. Ren je samo kazao da se Ustavni okvir državne zajednice mora poštovati, kao i da on sadrži i kada može biti raspisan referendum, a to je tek iduće godine. "Mi smo pripremili mandat za pregovore sa SCG i Savet će se baviti tim pitanjem na sednici 3. oktobra. Ja očekujem da će tada biti doneta odluka o otpočinjanju pregovora", kazao je on. Ren je naglasio da je SCG napravila značajan napredak u ispunjavanju preduslova, posebno kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom. On je poručio da i za vreme pregovora vlasti SCG moraju učiniti sve kako bi uhapsile i isporučile Hagu Ratka Mladića i pomognu hapšenju Radovana Karadžića. Ren je izrazio zadovoljstvo što Austrija namerava da tokom predsedavanja EU, u prvoj polovini 2006. Zapadni Balkan bude jedan od prioriteta. On je istakao da je za čitav kontinent važno da u tom regionu vladaju stabilnost i mir, kao i da je EU do sada dosta učinila na tom polju. Ren je naveo da na Balkanu ostaje još više nerešenih statusnih pitanja. On je naveo budućnost državne zajednice SCG i Kosovo, gde sada treba da se pređe sa principa "Standardi pre statusa" na "Standardi i status". Ren je objasnio da je bitno da EU nadgleda uspostavljanje standarda I obezbedi poštovanje najviših prava za manjine, kako bi napredovali razgovori o statusu. O pitanju daljeg širenja EU on je naglasio da je to i dalje opredeljenje EU, ali da pri tom mora da se obrati veća pažnja na stavove građana kojima se moraju bolje objasniti izazovi i pozitivne strane proširenja. Kada je reč o Hrvatskoj on je istakao da je EU rešila da pregovara sa tom zemljom o prijemu u članstvo, ali da pre toga mora ispuniti sve preduslove, odnosno posebno onaj u vezi sa punom saradnjom sa Hagom i dokazati da sve čini da locira, uhapsi i preda Antu Gotovinu Haškom tribunalu. Kada Hrvatska dokaže punu saradnju sa Hagom onda će otpočeti pregovori sa EU, najavio je on dodajući da će u drugoj polovini ovog meseca Radna grupa evaluirati dosadašnji napredak hrvatskih vlasti na tom polju. Ren se usprotivio austrijskom predlogu da se Turskoj ponudi privilegovano partnerstvo, ocenivši da treba početi pregovore o članstvu, ali da su ti pregovori sa otvorenim ishodom i da oni traju 10 ili čak 15 godina. Savet EU treba 3. oktobra da odluči i o mandatu za pregovore sa Turskom, najavio je Ren. |
|
EU: Pozivamo Beograd da konstruktivno sarađuje
Evropska unija poziva vlasti u Beogradu da "konstruktivno sarađuju" u procesu na Kosovu, posebno imajući u vidu okončanje procene standarda, navodi se u odgovoru koji je britansko predsedništvo EU dalo na izlaganje šefa diplomatije SCG , Vuka Draškovića, na Savetu OEBS-a, u Beču. Drašković je ocenio da još nema uslova i da ne treba kretati u pregovore o statusu Kosova, a britansko predsedništvo EU je zatražilo da se pojača direktan dijalog Beograd-Priština i da kosovski Srbi učestvuju u radu lokalnih institucija. "Evropska unija žali što je Beograd odmah odbacio plan o decentralizaciji prelaznih ustanova samouprave" u Prištini i ocenjuje, kako je to naglašeno u odgovoru predsedništva Unije, da je "taj plan korak u dobrom pravcu i pokušaj da se pozabavi onim što brine kosovske Srbe". Zato evropska dvadesetpetorica "ohrabruju kosovske Srbe i vlasti u Beogradu da razmotre taj predlog i poziva obe strane da rešenja za otvorena pitanja nađu kroz dijalog". Evropska unija ocenjuje da je učešće kosovskih Srba u radu institucija i javnom životu "najbolji način da oni unaprede svoje legitimne interese" i poziva vlasti u Beogradu da "ne koče to učešće". U odgovoru britanskog predsedništva evropske dvadesetpetorice se, takođe, pozdravlja odluka srpske vlade da nastavi rad Koordinacionog tela za jug Srbije i naglašava da je posebno važno da radne grupe tamo nastave rad. Posebno je izraženo zadovoljstvo što je došlo do pozitivnih koraka u rešavanju pitanja udžbenika na albanskom jeziku i, s tim u vezi, se naročito pozdravljaju koraci koje je preduzelo srpsko ministarstvo prosvete. Evropska dvadesetpetorica su od svih politički snaga na jugu Srbije zatražili da aktivno rade na poboljšanju uslova života ljudi koje predstavljaju i podrže miroljubivo rešavanje problema. U dokumentu predsedništva Evropske unije se podseća da je Savet ministara EU, posle usvajanja povoljne studije o izvodljivosti, stavio do znanja da će brzina približavanja Srbije i Crne Gore, kao i drugih zemalja Zapadnog Balkana, zavisiti od ispunjavanja reformi, političkih standarda, i zahteva proseca stabilizacije i pridruživanja, "uključujući punu saradnju s Haškim sudom. |
|
Savet za evrointegracije utvrdio polazne osnove za pregovore
Republički Savet za evropske integracije utvrdio je danas Polazne osnove za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i predložio Vladi usvajanje tog dokumenta. Kako je saopšteno posle sednice kojom je predsedavao predsednik saveta, premijer Vojislav Koštunica, članovi saveta zaključili su da će nakon utvrđivanja zajedničke platforme sa predstavnicima državne zajednice i Crne Gore, državna zajednica biti spremna da otpočne pregovore sa EU. "Polazne osnove sadrže pregovaračku poziciju Vlade Srbije i predlažu rokove i dinamiku optimalne liberalizacije trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, dinamiku i obim harmonizacije zakona, oblik saradnje u pojedinim politikama, a sadrže i predlog za definisanje preambule i političkog dijaloga", navodi se u saopštenju. U izradi tog dokumenta bili su uključeni Pregovarački tim Vlade Srbije i predstavnici šest vladinih radnih grupa - za robe, poljoprivredu, usluge, slobodno kretanje kapitala i finansijsku saradnju, harmonizaciju zakona, za prelazne i završne odredbe, kao i za preambulu i političku saradnju. Kako je saopšteno, Savet, u čijem je radu danas učestvovao i šef pregovaračkog tima državne zajednice SCG , ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, preporučio je Vladi da sa Polaznim osnovama upozna i Skupštinu Srbije. |
|
EU mora da prihvati ograničavanje nekih građanskih prava
Državljani zemalja EU će možda morati da prihvate ograničenje nekih građanskih sloboda, ako žele da budu zaštićeni od organizovanog kriminala i terorističkih napada, upozorila je Britanija, koja trenutno predsedava Unijom. Britanski ministar unutrašnjih poslova Čarls Klark (Charles Clarke) objasnio je da je pravo na život važnije od zaštite privatnosti i upozorio sudije evropskih sudova da bi, ako to ne priznaju, Evropska konvencija o ljudskim pravima možda morala da se izmeni. "Čini mi se da moramo garantovati prava i onim ljudima koji žele da putuju bez straha da će ih neko dići u vazduh u podzemnoj železnici", rekao je ministar novinarima. Klark je domaćin dvodnevnog sastanka ministara pravde i unutrašnjih poslova iz 25 zemalja članica EU koji počinje u četvrtak, na temu policijskog nadzora telefonskih i internet komunikacija radi sprečavanja terorizma. |
|
Češki premijer protiv evroskepticizma šefa države
Češki premijer Jirži Paroubek krenuće u medijsku ofanzivu da ubedi Evropu da predsednik Vaclav Klaus svoje evroskeptične teze i zahtev da se ukine EU ne iznosi u ime Češke, već u svoje lično, jer češku spoljnu politiku ne kreira šef države već njena proevropska vlada. Paroubek kreće u duel sa Klausom na stranicama svetske štampe i dovršava članak za britanski dnevnik "Fajnenšel Tajms" u kome je nedavno Klaus izložio svoju tezu da EU treba da se pretvori u Organizaciju evropskih država, saznaje češki dnevnik "Lidove novini" (noviny). "Može da se stvori pogrešan utisak da predsednik govori u ime Češke, ali u stvari to nije tako. Te (Klausove) aktivnosti su nesrećne i razumljiva je reakcija premijera. Zato što on snosi odgovornost za to kako se gleda na Češku u inostranstvu", pohvalio je nameru Paroubeka David Kral, analitičar praškog Instituta za evropsku politiku. Klaus je svoju viziju Evrope zasnovane isključivo na saradnji nacionalnih država, koje po njemu jedine mogu da garantuju demokratiju, izneo i tokom posete Hrvatskoj. Novinarima je u utorak posle sastanka sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem rekao da veruje u Evropu, ali ne mora da mu se sviđa svako institucionalno ustrojstvo u njoj. "Klausova retorika je usidrena u prošlosti, isto kao i vizija koju nudi Evropi", reagovao je na Klausovu letnju anitevropsku medijsku ofanzivu premijer Paroubek. Na šizofreničnu situaciju da vlada i šef države govore potpuno različitim jezikom o tako suštinskom pitanju kao što je budućnost EU kao na veliki problem upozorio je i predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta Vladimir Laštuvka. Evroskepticizam Klausa i njegovih najbližih saradnika ide tako daleko da je Klausov portparol Petr Hajek na ulazu na svoju parcelu oko vikendice postavio tablu sa prekriženom zastavom EU i upozorenjem: "dobrodošli u Češku Republiku; ovde završava EU". |
|
Britanija traži podršku za mere protiv terorizma
Velika Britanija, koja predsedava Evropskom unijom, danas je zatražila od Evropskog parlamenta da podrži njen kontroverzni program mera za borbu protiv terorizma, javile su danas agencije. Britanija je ukazala da će zemlje Evropske unije možda morati da prihvate izvesna ograničenja u građanskim slobodama kako bi se njihovi građani zaštitili od organizovanog kriminala i terorizma. U obraćanju evropskim poslanicima u Strazburu, britanski ministar unutrašnjih poslova Čarls Klark (Charles Clarke) rekao je da pravo na život nadjačava brigu oko ugrožavanja privatnosti. Klark je naglasio značaj postojanja "ravnoteže" između poštovanja ljudskih prava i antiterorističkih mera, ali je dodao da britanske vlasti smatraju da ta ravnoteža ne odgovara sadašnjih okolnostima koje se znatno razlikuju od onih kada je stvarana Evropska konvencija za ljudska prava. Na osnovu te konvencije, Evropski sud za ljudska prava u Strazbugu je pre 10 godina doneo presudu kojom se Britaniji zabranjuje da izruči Indiji nacionalističkog aktivistu Sika. Zbog te sudske prakse koja je i dalje na snazi, postoji mogućnost da London, nakon bombaških napada u julu, neće moći da protera radikalne propovednike koji opravdavaju i propagiraju terorizam. Klark će biti domaćin dvodnevnog sastanka ministara pravde i unutrašnjih poslova EU koji počinje sutra. Ministri EU će na tom sastanku razgovarati o predlozima da se vodi evidencija telefonskih poziva, elektronske pošte i Interneta u cilju pronalaženje terorista. Klarkove oštre stavove u vezi sa ljudskim pravima kritikovale su liberalne demokrate i Zeleni u Evropskom parlamentu. "Mi se ne slažemo da su ljuska prava žrtava važnija od ljudskih prava terorista", rekao je lider liberalnih demokrata u Evropskom parlamentu, Britanac Grejem Votson (Graham Watson) i naglasio da su ljudska prava nedeljiva. |
|
Poslodavci neće biti odgovorni za izlaganje radnika suncu
Poslodavci u Evropi neće se smatrati odgovornim za preveliku izloženost svojih radnika suncu, odlučio je danas Evropski parlament. Evropski parlament je odbacio predlog za uvođenje obavezujućih propisa o tome širom Evropske unije, ostavljajući svakoj zemlji članici da odluči da li poslodavci treba da zaštite građevinske i poljoprivredne radnike i kelnerice u baštama od opasnog sunčevog zračenja. Taj nacrt zakona izazvao je opštu pomamu u britanskim i nemačkim tabloidima, uz brojna upozorenja da bi punačke bavarske kelnerice koje u bluzama kratkih rukava i dubokih dekoltea služe u kafanskim baštama, i građevini koji samo u šorcevima i bez majica rade na gradilištima, treba da se bolje obuku. Socijalisti i Zeleni u Evropskom parlamentu rekli su da je takav zakon neophodan kako bi se smanjila stopa obolelih od raka kože među radnicima koji rade na otvorenom prostoru, ali je desnica odbacila to, ocenjujući da je to primer pokroviteljski nastrojene države koja opterećuje privredu. Evropski parlament je danas usvojio određene izmene Direktive o optičkom zračenju koje je predložila Evropska komisija. Svrha direktive jeste da se radnici zaštite od izlaganja veštačkom i prirodnom optičkom zračenju koje može biti štetno za oči i kožu. Izmene predviđaju da je "određivanje svih obaveza poslodavca za procenu rizika po zdravlje i bezbednost u nadležnosti zemalja članica". |
|
Šami u Njujorku razgovarao sa potpredsednikom EP
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami danas je u Njujorku razgovarao sa potpredsednikom Evropskog parlamenta Manuelom Antoniom Duš Santošom o saradnji dva parlamenta, saopštila je danas Skupština SCG. Duš Santoš je u razgovoru pozvao parlamentarce SCG da učestvuju u radu Parlamentarne skupštine evromediteranskih zemalja, navodi se u saopštenju Skupštine SCG . Šami i Duš Santoš su se sastali uoči Druge svetske konferencije predsednika parlamenata zemalja članica UN, koja počinje danas u Njujorku. Skupština SCG je saopštila da će Šami tokom dvodnevnog samita, posvećenog ulozi parlamenata u međunarodnoj politici, imati više susreta sa predstavnicima parlamenata drugih zemalja. Učesnici skupa će razgovarati o problemu međunarodnog terorizma kao novog izazova u 21. veku, sa kojima se članice UN sve češće susreću, navodi se u saopštenju. Šami bi trebalo da se obrati učesnicima konferencije sutra a, kako je najavljeno, govoriće o problemu Kosova i Metohije i "naraslom terorizmu koji je opet kulminirao nedavnim brutalnim ubistvima mladića srpske nacionalnosti". Na konferenciji učestvuje više od 150 predsednika parlamenata. Cilj skupa je da "potvrdi rastuću tendenciju uključivanja nacionalnih parlamenata u rad međunarodnih organizacija" i njihovu ulogu, kao i da kritički razmotre sve korake koje vlade čine na međunarodnom planu. Tokom skupa će biti održano i više panel diskusija o specifičnim pitanjima parlamenata, njihovom odnosu sa UN i praksi i novim okvirima za unapređenje demokratije kroz instituciju parlamenta. |
|
Solana: EU planira ukidanje embarga na oružje
Evropska unija (EU) je rešena da ukine embargo na oružje uveden Kini pre 16 godina, ali se još ne zna kada će doneti konačnu odluku o tome, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana. SAD se žestoko protive ukidanje sankcija EU, ocenivši da bi Kina mogla da predstavlja pretnju Tajvanu i američkim snagama smeštenim u Aziji. Solana je rekao da države EU još raspravljaju o mogućem ukidanju embarga. "Želimo da donesemo odluku koja bi bila deo rešenja, ne problema, i zbog toga treba da svi dobro sve razumeju i shvate", rekao je Havijer Solana. Embargo je uveden 1989. godine posle napada komunističkih vlasti na prodemokratske demonstrante na trgu Tjananmen. "Mislimo da je embargo postao deo istorije, ali treba da pronađemo način i vreme kada će se bez teškoća doneti odluka (o ukidanju)", rekao je Solana. |
|
Podudarni stavovi oko SCG i Kosova
Evropska unija i članice Kontakt grupe imaju praktično podudarna stanovišta oko prioriteta u politici prema Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu, a to je davanje prvenstva povezivanju SCG sa EU i, u dogledno vreme, otvaranje razgovora o statusu i "evropeizaciji" pokrajine. To su pokazali važni sastanci šefova diplomatija EU, u Velikoj Britaniji, i susret članica Kontakt grupe proteklog vikenda u Briselu, rekli su evropski izvori agenciji Beta. A kad je u pitanju razvoj u Srbiji i Crnoj Gori, stavovi svih u Kontakt grupi su bili podudarni oko toga da je "prioritet povezivanje SCG s Evropskom unijom, i, prema tome, prioritet nije referendum u Crnoj Gori, kome se svakako ne osporava legitimitet". Uverenje je da se tu uveliko uvrežuje i preovladava "linija EU". Ovakav stav je preovladao i na ministarskom sastanku EU, iako su u krugovima nekih delegacija naglašavali nužnost da vlasti u Beogradu potvrde rešenost za postizanje potpune saradnje s Haškim sudom. Početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju se očekuje 10. oktobra, ali je upozoreno i na nužnost da i pre i tokom pregovora SCG pruži dokaze konkretne saradnje s Haškim sudom, kako je to i naznačeno u studiji o izvodljivosti. Zvaničnici u Briselu su precizirali da je poruka EU o "prioriteta procesu stabilizacije i pridruživanja SCG " bila konstantna, a Solana je to naglasio i 19. jula u Beogradu. Prema evropskim izvorima,na zasedanju Kontakt grupe, na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova, je uglavnom potvrđena "linija" koja preovladava u celoj međunarodnoj zajednici, a to je da će se,po svemu sudeći, "ući u pregovore o statusu Kosova...pre ili kasnije, ali će se u to ući". Jako važan će u tom cilju biti izveštaj ambasadora Kaj Ejdea Ujedinjenim nacijama, koji će svakako biti "veoma samostalan",a koji se očekuje krajem septembra. Evropski izvori procenjuju da će taj izveštaj sadržati besumnje i oštre kritike na račun standarda i stanja na Kosovu, ali verovatno i procenu da je postojeće stanje loše za sve strane. Partneri u Kontakt grupi su se saglasili da je potrebno je da se u taj proces na Kosovu uđe na veoma usaglašen način, kad je reč o međunarodnim činiocima i centrima odlučivanja, isto kao i o "stranama na terenu". Kontakt grupa, kao nosilac celog diplomatskog procesa vezanog za Kosovo, je s tim veoma povezana, ali i Evropska unija. Posebno je važno da se Evropska unija dobro pripremi za fazu pregovora o statusu jer će evropska dvadesetpetorica u tome igrati veoma važnu ulogu. Jer, kako je predočeno, "ceo okvir i proces rešavanja problema Kosova će biti utemeljen i ugrađen u povezivanje pokrajine s EU i njenim institucijama i strukturama". |
|
Pola miliona Poljaka našlo posao u EU
U prvoj godini nakon proširenja Evropske unije (EU) gotovo pola miliona Poljaka se zaposlilo u drugim zemljama 25-članog bloka. Najviše ih je našlo posao u Nemačkoj, Britaniji, Italiji, Holandiji i Irskoj, pokazuje studija nevladine organizacije Servis građana Evrope (European Citizen Action Service) koju prevodi bivši evropski komesar za konkurenciju Mario Monti. U Britaniji, gde je od maja 2004. do marta 2005. registrovano 175.000 radnika iz deset novi članica EU, gotovo 100.000 su Poljaci. Sličan broj radi u Nemačkoj dok ih je u Irskoj oko 40.000, navodi se u studiji. Istovremeno je posao preko granice potražilo tek nekoliko stotina Slovenaca. Ni Česi ne čeznu za poslom u EU - prema istraživanju, tek pet odsto ispitanih bi volelo da se preseli u inostranstvo ako bi tamo dobili radno mesto. Samo tri stare članice EU - Britanija, Irska i Švedska, otvorile su vrata onima koji traže posao iz novih članica EU. Ostale zemlje su zavele različita ograničenja koja mogu da potraju do sedam godina. Tako je Francuska za 11 meseci od proširenja izdala radnicima poljske nacionalnosti samo 875 stalnih i 737 privremenih radnih dozvola. Većina radnika iz istočne i centralne Evrope u Irskoj, Švedskoj i Britaniji radi na poslovima za koje tradicionalno nedostaje radna snaga ili na uslužnim sektorima. Servis građana Evrope traži od Britanije, koja trenutno predsedava EU, da se založi za hitno ukidanje prelaznih restriktivnih mera koje važe kod zapošljavanja radnika iz novih članica EU u starim. |
|
EU i Kina se dogovorile o tekstilu
Kina i Evropska unija postigle su danas sporazum o tekstilu koji će deblokirati kinesku konfekciju nagomilanu u lukama EU, saopštio je zvaničnik EU blizak pregovorima. "Posle dugih ali konstruktivnih razgovora, EU i Kina su rešile nesporazum na sektoru tekstila. Unija i Kina su predložile da pravično podele teret kada je reč o tekstilu bez dozvole koji stoji na carini", naveo je izvor koji je želeo da ostane anoniman. Zvaničnik je pojasnio da će se stvar rešiti u skladu sa odredbama sporazuma EU i Kine od 10. juna kojim se rast kineskog izvoza deset kategorija tekstilnih proizvoda limitira na 8-12,5 odsto godišnje. Traženje rešenja je blokiralo oko 80 miliona komada kineskih konfekcijskih proizvoda u lukama i skladištima EU. Međutim, kineski ministar trgovine Bo Silai odgovorio je na pitanje novinara da li je sporazum postignut: "Skoro da je gotovo... Još nismo potpisali konačni sporazum". |
|
Počeo dvodnevni skup o evropsko-regionalnim integracijama
U beogradskom hotelu "Hajat" danas je počela dvodnevna međunarodna konferencija programa Evropske unije "CADSES", na kojoj će se razmotriti 15 projekata za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Crne Gore ( SCG ) sa regionalnim zemljama. Na tom skupu, koji su organizovali Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Tehnički podsekretarijat iz Soluna, objaviće se četvrti javni poziv za projekte koji će se sprovoditi iz oblasti prostornog razvoja i imigracije, saobraćaja, ekologije i zaštite kulturnog nasleđa. Predstavnici "CADSES" programa naglasili su da politika neće uticati na izbor projekata koji će, između ostalog, rešavati problem ujednačavanja uslova transporta u zemljama iz područja centralne Evrope, Jadrana, Podunavlja i jugoistočne Evrope sa zemljama Evropske unije. Zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović istakao je da je broj projekata za ovu vrstu evropske pomoći od 2000. do 2005. godine usedmostručen, navodeći da je do sada usvojeno dvadesetak projekata. On je izrazio očekivanje da će se nakon ovog skupa, na kojem učestvuje oko 300 stručnjaka, uglavnom inostranih, usvojiti još više projekata, koji će osim cilja za integrisanje u uniju, uglavnom biti bazirani na jačanju regionalne saradnje. "Bez jake regionalne saradnje, nema ni integracija u Evropsku uniju", kazao je Sekulović i dodao da očekuje da će nakon saradnje uspostavljene na primeni ovih projekata, sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, uslediti i saradnja sa BIH i Hrvatskom. Sekulović je takođe istakao, da je "veliki uspeh" što se ovaj skup održava prvi put u Beogradu i da će on sigurno omogućiti i da prvi put partneri iz SCG aktivno učestvuju u realizaciji programa Evropske unije, za pripremu u evropske integracije. Program Evropske unije, "CADSES", sprovodi se u 18 zemalja, a podrazumeva saradnju na prostornom planiranju, zaštiti kulturnog nasleđa, ekološke zaštite i ekonomskog razvoja, koji se kao integrisani sprovode u regionalnim zemljama koje su obavezne da sarađuju na njihovom sprovođenju. |
|
Kvašnjevski kritikuje Klausovu viziju EU
Poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski (Kwasnievski) kritikovao je tezu češkog predsednika Vaclava Klausa da bi Evropska unija trebalo da se pretvori u Organizaciju evropskih država, označivši to kao odustajanje od daljeg proširenja i dublje integracije pri prvim problemima. "Evropi je potrebno da prevaziđe krizu u kojoj se našla, preko produbljenja integracije, preko daljeg proširenja EU, a ne vraćanje u organizaciju kakva tu već postoji, jer u Evropi postoji OEBS", rekao je Kvašnjevski a prenosi poljska novinska agencija PAP . "Smatram da ne treba da idemo natrag na tom putu. Predlog (Klausov) koji sam čuo priznaje pobedu problema nad voljom da se Evropa integriše", kritikovao je češkog predsednika Kvašnjevski. Vaclav Klaus je na forumu biznismena i političara ovih dana u Italiji, kao i neposredno pre toga na forumu u Alpbahu ponovio svoje poznate teze da je Evropska unija nedemokratska i da pravu demokratiju mogu da garantuju samo nacionalne države. Na skupu u Italiji, međutim, Klausa su prisutni, kao bivši evropski komesar Mario Monti, podsetili da "građanin Češke ne bi trebalo da tvrdi da EU ograničava demokratiju, jer bez EU Češka ne bi danas bila demokratska država". Poljskoj je posebno stalo da se reši sadašnja kriza u EU da bi moglo da se nastavi njeno proširenje, gde je za Poljsku, prioritet da pored Zapadnog Balkana u EU uđe i Ukrajina. |
|
Grabar-Kitarović predstavila "tri D" pogled na širenje EU
Šefica hrvatske diplomatije Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je danas da su "dinamika, odlučnost i dijalog" tri stuba na kojima treba da počiva naredno proširenje EU. Kako je javila Hina, hrvatska ministarka je to rekla u govoru "3 D pogled na 6. proširenje" na godišnjem skupu Univerzitetskog udruženja za savremene studije koji se održava u Zagrebu pod nazivom "Evropska unija - prošla i buduća proširenja". Govoreći o prvom "D" - dinamici, Grabar-Kitarović je rekla da je politička kriza u kojoj se Unija našla nakon odbacivanja Evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji objašnjavana "umorom od proširenja" pri čemu su se izgubile iz vida sve izuzetno pozitivne posledice po nove članice. "Ključni činilac za stabilizaciju i demokratizaciju ove regije upravo je evropska perspektiva i zato se dinamika procesa proširenja mora zadržati", dodala je. Drugo "D" - odlučnost (determination), po rečima hrvatske ministarke, pre svega treba da iskažu zemlje kandidati u sprovođenju teških, ali nužnih, reformi, a potom i zemlje članice u prihvatanju novih članica. Treće "D" - dijalog, neizbežan je preduslov za uključivanje u evropsku porodicu i on je trostran - unutar zemlje, sa susednim zemljama i s EU, navela je Grabar-Kitarović. Dijalog sa susedima od presudne je važnosti za uspostavljanje regionalne saradnje, koja mora biti otvorena, efikasna i bez skrivenih namera i Hrvatska takvu saradnju u potpunosti podržava, jer želi evropsku perspektivu za sve zemlje u regiji, kazala je Kolinda Grabar-Kitarović. Naglasivši da "Hrvatska veruje u evropski identitet svih zemalja regije, iako se zalaže isključivo za individualni pristup" u procesu približavanja Uniji šefica hrvatske diplomatije je dodala da "zato svaka zemlja mora što pre ukloniti preostale prepreke i ispuniti sve uslove na putu prema EU... uključujući i punu saradnju s Haškim sudom". |
|
Solana: Na Kosovu nužni jedinstvo i solidarnost s Rugovom
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je pozvao sve na Kosovu da iskažu solidarnost s obolelim predsednikom Ibrahimom Rugovom i "deluju jedinstveno, imajući na umu opšti interes Kosova i celog njegovog naroda". Solana je istakao da je "doprinos predsednika Rugove od bitnog značaja u ovoj suštinskoj fazi kroz koju prolazi Kosovo".Visoki predstavnik EU je saopštio da ga je "duboko rastužilo saznanje da je predsednik Rugova u lošem zdravstvenom stanju". Solana je dodao da mu upućuje "iskrene želje za oporavak I najtoplije izraze prijateljstva". Solana je tu izjavu dao, kako je naznačeno, povodom saopštenja o "teškom zdravstvenom stanju" Rugove. |
|
Ministri EU za veću finansijsku pomoć zemljama Balkana
Šefovi diplomatija Evropske unije su na proteklom nezvaničnom zasedanju u Engleskoj podržali predlog visokih zvaničnika Unije Havijera Solane i Olija Rena da EU finansijski mnogo više pomogne zapadnobalkanskim zemljama u prvim fazama procesa stabilizacije i pridruživanja. Evropski ministri su istakli rešenost da se potvrdi i osnaži "evropska perspektiva" Zapadnog Balkana i, ako je moguće, već u oktobru počnu pregovori o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom, rekli su agenciji Beta zvaničnici EU koji su učestvovali na zasedanju. Solana i Ren su svoj predlog za veći pristup zemalja u procesu stabilizaciji i pridruživanja evropskim fondovima za proširenje obrazložili da je u prvim etapama pregovora o pridruživanju potrebna najveća potpora za ekonomski, socijalni i institucionalno-politički razvoj i evropske reforme u tim državama. Na sastanku u Njuportu "mnogi ministri EU podržali su taj predlog" I saglasili se da Evropska komisija prouči budžetske i druge mehanizme da se takva pomoć preustroji i promeni redosled prioriteta. Solana i Ren su, kako je rečeno, ukazali na to da zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja imaju ograničen pristup pomoći EU, a da se lepeza te finansijske podrške osetno širi kad zapadnobalkanske zemlje postanu kandidati za članstvo. Oni su ukazali na to da bi proces stabilizacije i pridruživanja dobio novi zamah, ako bi i opsežnija i svrsishodnija podrška bila data I u tim, za mnoge zemlje Zapadnog Balkana, i ekonomski-socijalno I politički "kritičnim etapama". Mnogi evropski ministri su rekli da su obrazloženja Solane i Rena utemeljena na stavu da je takva opipljivija pomoć nužna upravo u prvim, najosetljivijim i najtežim fazama procesa pridruživanja. Visoki predstavnik EU i evropski komesar su naglasili veliki značaj obilate finansijske podrške EU koja u najvećoj meri pristiže zapadnobalkanskim zemljama onda kad su već stekle status kandidata. Oni su ukazali i na činjenicu da su u takvim zemljama dotad mnoge evropske reforme već sprovedene i unutrašnje stanje u većoj meri stabilizovano nego u onima koje su tek zakoračile u proces stabilizacije i pridruživanja. Zaključna poruka ministara EU je bila da će događaji na Zapadnom Balkanu u idućih dvanaest meseci biti od suštinskog značaja, jer se očekivani važni događaji u procesu na Kosovu poklapaju sa, isto tako, veoma složenim i bitnim političkim događajima koji očekuju Srbiju i Crnu Goru. Zvaničnici EU su Beti preneli da se "tu ima na umu namera crnogorskog premijera Mila Đukanovića da na proleće iduće godine sazove referendum o opstanku Crne Gore u državnoj zajednici sa Srbijom". Solanin portparol Kristina Galjak je Beti potvrdila da su na zasedanju svi ministri bili saglasni da je Evropska unija uvek stavljala do znanja da je to Ustavnom poveljom SCG utemeljeno pravo vlasti u Podgorici, "ali i da isto tako, sa političkog stanovišta treba razmotriti uputnost, svrsishodnost održavanja takvog referenduma". Ministri EU su, ujedno, jednodušno stavili do znanja da će "uslovi I standardi biti od presudnog značaja za uredno i dobro održavanje tog referenduma". U raspravi šefova diplomatija EU je predočeno i da će "idućeg proleća EU i SCG biti usred a, možda, i pri kraju pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. A tad će se, vrlo je moguće, doći i u završnu fazu razgovora o budućem statusu Kosova". Otud se, kako je Kristina Galjak prenela stavove šefova diplomatija EU, "mora analizirati politička uputnost održavanja referenduma I vođi Srbije i Crne Gore moraju biti svesni činjenice da će se to poklopiti sa veoma krupnim političkim događajima". Faktor vremena i trenutka je ono što se, s tim u vezi, mora razmotriti i ispitati. Solana je, prema njenim rečima, na zasedanju uputio vrlo jasnu poruku da na Kosovu treba istrajno slediti odrednice i smer koji se utvrdi pošto ambasador Kaj Ejde Ujedinjenim nacijama I međunarodnoj zajednici krajem septembra podnese svoj izveštaj o sprovođenju standarda. Visoki predstavnik EU je naglasio nužnost da se učini dalji napredak i ojača evropska perspektiva za SCG i Zapadni Balkan. Takođe je podvukao neophodnost da se pokrenu pregovori o sporazumu sa SCG , kao ako značajan korak u procesu stabilizacije i pridruživanja Beograda i Podgorice sa EU. Očekuje se da Savet ministara EU ovog meseca usvoji mandat koji je predložila Evropska komisija i pregovori bi mogli početi već u oktobru. Solana je predočio i da, posebno u SCG i na Kosovu, treba u potpunosti imati na umu različite ravni događaja koji predstoje, koji su veoma složeni i zato zahtevaju da im Evropska unija posveti najveću pažnju. |
|
Strou i Solana:EU će dati podršku Ejdeu za izveštaj o KiM
Evropska unija će dati svu nužnu podršku ambasadoru Kaju Ejdeu u pripremi izveštaja UN o sprovođenju standarda na Kosovu, u čemu je ključna zaštita manjina i decentralizacija, izjavili su u petak u Njuportu visoki predstavnik EU Havijer Solana i britanski ministar Džek Strou. Solana je, na kraju nezvaničnog sastanka šefova diplomatija Evropske unije u Engleskoj, odgovarajući na pitanje novinara "kakav će učinak imati status Kosova na referendum o nezavisnosti u Crnoj Gori", rekao da "ne želi da ulazi u posledice mogućeg referenduma u Crnoj Gori po završnu fazu pregovora (o pridruživanju EU sa SCG )". "Pitanje kad će početi ti pregovori, ostaje otvoreno. Zato je bolje ne izjašnjavati se unapred u vezi sa tim", dodao je Solana. Strou je naglasio da su ministri razmotrili "korake koje je potrebno preduzeti na Kosovu i Zapadnom Balkanu" i rekao da šefovi diplomatija "s velikim žaljenjem saznali o bolesti predsednika (Ibrahima) Rugove". "Mi Rugovi upućujemo dobre želje za brzi oporavak", dodao je britanski ministar. Na pitanje novinara da li je na zasedanju ispoljena saglasnost o tome da treba početi pregovore o statusu Kosova i kakav je utisak o tome stekao iz razgovora u sredu s Ejdeom, Solana je uzvratio da je "izveštaj Ejdeova odgovornost". On je dodao da Ejde "stanje analizira u svetlu standarda, i to posebno onih koji se tiču manjina i decentralizacije". "Ja se nadam da će taj izveštaj istaći i skrenuti pažnju na one stvari koje još treba učiniti, ali, sve u svemu, to će biti konstruktivan izveštaj", istakao je visoki predstavnik EU. Ejde će, prema Solaninim rečima, biti u Njujorku u vreme zasedanja Generalne skupštine UN, i to će biti prilika za novo zajedničko razmatranje stanja na Kosovu. |
|
EU zapretila Iranu prijavljivanjem Savetu bezbednosti UN
Iranu danas ističe rok za obustavljanje nuklearnih programa za koje se sumnja da mogu da vode ka izradi nuklearne bombe, a predstavnici Evropske unije upozorili su tu zemlju da je deli samo nekoliko sedmica od podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN, prenele su svetske agencije. Posle izveštaja Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), prema kome Iran ima oko sedam tona gasa koji se koristi za obogaćivanje uranijuma, raste verovatnoća da će se o toj zemlji raspravljati pred SB, koji ima ovlašćenje da uvede sankcije. U izveštaju IAEA, koji je šef tog međunarodnog tela Mohamed el Baradej juče prosledio diplomatama, navodi se da ni posle dve godine istrage ta agencija ne može da tvrdi da Iran nema tajne nuklearne materijale ili aktivnosti. Evropske nacije su čekale izveštaj IAEA, kako bi postavile nezvanični rok Iranu da zamrzne nuklearni program, a ako to ne uradi, suočiće se sa podnošenjem izveštaja Savetu bezbednosti. I SAD žele da prijave Iran Savetu bezbednosti UN, posle podnošenja izveštaja IAEA, izjavio je neimenovani američki diplomata. "Ukoliko Iran ne zaustavi svoj program, ne počne da sarađuje sa IAEA i ne vrati se za pregovarački sto, slažemo se sa predstavnicima EU da bi odbor (IAEA) trebalo da prijavi ovaj slučaj Savetu bezbednosti UN", rekao je taj diplomata. Iran, koji odbija navode Vašingtona i EU da želi da napravi atomsku bombu, smatra da je odgovorio na gotovo sva pitanja IAEA, i da je pokazao da su nuklearne ambicije Teherana ograničene na nuklearni program za proizvodnju električne energije. |
|
Pregovori o pridruživanju samo uz punu saradnju sa Hagom
Evropska unija izrazila je nadu da će pregovori o pridruživanju sa Hrvatskom početi uskoro, ali je istakla da to toga neće doći sve dok Zagreb ne počne u potpunosti da sarađuje s Haškim tribunalom, saopšteno je iz britanskog predsedništva EU. "Svi mi želimo da ti pregovori počnu", izjavio je u četvrtak britanski ministar inostranih poslova Džek Stro na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU u Njuportu, u Velikoj Britaniji. On je podsetio da su ti pregovori do sada bili "blokirani zbog ocene o saradnji" Zagreba sa tribunalom u Hagu i izrazio nadu da će "dvadesetpetorica biti u mogućnosti da donesu pozitivnu ocenu" posle narednog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte. Međutim, "ako Karla del Ponte bude rekla da saradnje nema... mislim da tu neće biti o čemu da se priča", kazao je francuski šef diplomatije Filip-Dust Blazi. Stro je najavio da će tokom oktobra biti održan novi radni sastanak radne grupe EU za Hrvatsku koju čine predstavnici Britanije, Austrije, Evropske komisije i visoki komesar EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana. U pismu britanskom premijeru Toniju Bleru, osam šefova evropskih vlada zatražili su da razgovori o pridruživanju Hrvatske EU počnu "u septembru". Među potpisnicima su italijanski premijer Silvio Berluskoni, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker i njegov austrijski kolega Volfg | |
