Vođa tima BIH za pregovore sa EU znaće se za nekoliko dana
Odluka o glavnom pregovaraču u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom unijom biće doneta za nekoliko dana, nakon konačnog usaglašavanja predstavnika političkih partija iz Republike Srpske. Ovo je saopšteno posle današnjeg sastanka predsednika RS Dragana Čavića sa liderima političkih partija iz tog entiteta. Predsednik RS je nakon sastanka rekao novinarima da su za glavnog pregovarača kandidovani bivši ambasador BiH u SAD Igor Davidović, sadašnji ministar finansija Svetlana Cenić, bivši ministar privrede RS Đorđe Lajišić i bivši ambasador BiH u Švajcarskoj Jugoslav Jovičić. Čavić je još kazao da su predstavnici svih političkih partija istakli da pitanje glavnog pregovarača ne sme biti korišćeno u dnevnopolitičke svrhe, nego da treba tragati za rešenjem "koje će imati kontinuitet bez obzira na promene u političkim odnosima, kojih će biti jer će izbori biti svake četiri godine". Na sastanku s predsednikom RS danas su bili premijer RS Pero Bukejlović, te predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Partije demokratskog progresa (PDP), Socijalističke partije RS ( SPRS ), Srpske radikalne stranke RS ( SRS RS) i Demokratskog narodnog saveza (DNS). Kasnije danas Čavić će o glavnom pregovaraču iz RS u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU razgovarati sa predstavnicima univerziteta, Akademije nauka i umetnosti RS, Privredne komore i Ekonomskog instituta.

Izvori EU: Što pre sporazum i sa Beogradom i sa Podgoricom
Svi u Evropskoj uniji žele da se što pre, i sa Beogradom i sa Podgoricom, potpiše sporazum o pridruživanju i zato bi najbolje bilo da se najpre stvore demokratski uslovi, pa onda zakaže datum referenduma u Crnoj Gori. To su agenciji Beta preneli izvori EU u Briselu, koji su ponovili stav da je za pridruživanje s Unijom brže i bolje da se sklopi jedan sporazum, uz opasku da je, bez obzira na prirodu državnih veza, za ekonomske i političke interese Crne Gore jako važna bliska povezanost sa Srbijom. Isti izvori su, međutim, dopustili mogućnost da se, u slučaju da Crna Gora izađe iz državne zajednice, mandat za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom dopuni. Pregovori EU sa Srbijom, koja nastavlja državni kontinuitet, bi tekli dalje. Mogla bi, takođe, da se brzo sagleda i mogućnost daljeg procesa pridruživanja s Crnom Gorom, ukoliko bi referendum bio održan u istinski demokratskim uslovima, uz saradnju s Evropskom unijom, poštovanje evropskih standarda i unutrašnji politički konsenzus. To i proističe iz odredbi Ustavne povelje i to je "pravna situacija", kako su objasnili zvaničnici koji se bave zapadnobalkanskim političko-bezbednosnim pitanjima. Ovi izvori i funkcioneri u Evropskoj komisiji objašnjavaju da sadašnji mandat EU za pregovore sa SCG ima za cilj potpisivanje jednog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zato bi taj proces bio poremećen, ako bi referendum u Crnoj Gori bio održan "u pogrešno vreme, na pogrešan način". Sad se samo govori o datumu - u aprilu - a, kako je stavljeno do znanja, pravi put bi bio da se najpre utvrdi da su uslovi jasni, da postoji najšira moguća osnova u Crnoj Gori da će rezultat referenduma biti prihvaćen, kakav god bio, i da to otvara vrata za dijalog. U Briselu podvlače i da niko u Evropskoj uniji ne bi baš bio previše "nesrećan" da referendum u Crnoj Gori bude održan u aprilu iduće godine, ako bi uslovi održavanja bili najbolji mogući i ceo proces protekao sasvim "glatko". I dodaju da je glavna poruka koju je Evropska unija već odavno uputila vladajućem vrhu u Podgorici, jeste da moraju biti stvoreni pravi uslovi za održavanje referenduma. To najpre znači da se sačeka da Venecijanska komisija da tumačenje crnogorskog zakona o referendumu, kao i mišljenje OEBS-a. Na toj osnovi će se utvrditi međunarodni okvir za referendum. Potom vlada i opoziciji treba da dogovorno utvrde kakve bi promene, na temelju tog okvira, trebalo uneti u zakon o referendumu koji bi onda mogao biti sazvan. Mora se razjasniti i pitanje da li na referendumu imaju pravo da učestvuju crnogorski državljani koji stalno žive u Srbiji. Stav o tome će svakako dati Venecijanska komisija, uz objašnjenje posledica šta to znači ako oceni da treba i šta sobom povlači stav da ne treba da glasaju. Nije, dakle, stvar u tome da Evropska unija baš želi da po svaku cenu referendum bude odložen, već da se izbegne težnja u Crnoj Gori da se gura napred, a da praktično nijedan uslov nije ispunjen. I, predočavaju u Briselu, Srbija nastavlja državni kontinuitet i pregovore. A ako bi na referendumu pala odluka o izdvajanju Crne Gore iz državne zajednice, onda baš pravno nije sasvim jasno kako bi se nastavili pregovori, jer je tad nužno da Crna Gora bude priznata od UN i međunarodne zajednice kao država. Ipak, moglo bi se pretpostaviti da, ukoliko bi uslovi i održavanje referenduma bili saglasni demokratskim načelima, onda ni međunarodna zajednica i Evropska unija ne bi imale neki jači interes da "kazne",već da se, ipak, učini sve kako bi se sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što pre zaključio i sa Crnom Gorom. Ali ako bi se dogodilo suprotno, i referendum održao u nedemokratskoj atmosferi, onda će posledice pre biti vrlo nepovoljne. U Briselu naglašavaju da sadašnji mandat koji je Savet ministara EU dao Evropskoj komisiji, jasno određuje da se pregovara i da mora biti sklopljen jedan sporazum s državnom zajednicom, uz dva ekonomsko-trgovinska, posebna protokola za svaku državu članicu. Taj "dvostruki kolosek", imajući u vidu da se 80 odsto pregovora i tiče ekonomskih i trgovinskih reformi i usaglašavanja s propisima i standardima EU, može olakšati eventualno "prestrojavanje" pregovora potpuno na dva koloseka, na Srbiju i na Crnu Goru, ako bi ishod referenduma bio da se Crna Gora odvaja od zajednice sa Srbijom. Ali samo pod uslovom da pripreme, tok i ishod referenduma budu demokratski, pripremljeni u dogovoru sa svim političkim snagama u Crnoj Gori i dobiju povoljnu ocenu međunarodne zajednice. Tu se, navode, pita i Evropska unija, budući da je zvaničnik EU, Havijer Solana, takođe potpisao Beogradski sporazum. Takođe ističu da i Srbija ima pravo da kaže svoju reč, ako se, voljom jedne strane, Crne Gore, razgrađuju zajednički dogovorene i ustanovljene institucije državne zajednice. Kad je reč o uticaju pitanja i pregovora o statusu Kosova na budućnost državne zajednice i referenduma u Crnoj Gori, izvori EU su naveli da je to prilično složeno i teško se može jasnije sagledati iz prostog razloga što je nemoguće znati kako će se i kojom brzinom odvijati kosovski proces.

Solana zatražio više novca za misije EU na Balkanu i svetu
Lideri Evropske unije su na jučerašnjem sastanku kraj Londona podržali zahtev visokog predstavnika EU, Havijera Solane, da se izdvoji više sredstava za mirovno-bezbednosne operacije EU u svetu, posebno na Balkanu, uključujući policijsku misiju na Kosovu. Solana je, kako su agenciji Beta preneli učesnici zasedanja, istakao da je za vojno-policijske i slične bezbednosne misije EU potrebno obezbediti znatno više od sadašnjih 62 miliona evra godišnje i, pored ostalog, ukazao na "veliku verovatnoću da će biti nužno da Evropska unija preuzme iduće godine policijsku misiju na Kosovu". Na zasedanju šefova država i vlada evropske dvadesetpetorice nije bilo rasprave o stanju na Balkanu. Kako su rekli izvori u Savetu ministara EU, francuski predsednik Žak Širak, u okviru razmatranja Solaninih zahteva, naglasio da je "od bitnog značaja da se spoljnopolitički napori Evropske unije usredsrede na Kosovo" i da "Evropa bude ujedinjena" u rešavanju kosovskog pitanja. Visoki predstavnik EU očekuje da za nastavak evropskog vojno-policijskog angažovanja u Bosni, na Balkanu uopšte, kao i Bliskom istoku, Africi i Aziji, u idućoj godini bude obezbeđeno najmanje 85 miliona evra. Solana očekuje da se kroz dogovor članica EU o stavkama budućeg zajedničkog budžeta u razdoblju od 2007. do 2013. godine predvide znatno veća sredstva. Nemački kancelar Gerhard Šreder je ocenio da bi za sve veće potrebe vojno-policijskih i bezbednosnih misija i akcija EU u svetu godišnje trebalo obezbediti oko 300 miliona evra.

Ivanić: Uloga MIP-a nezaobilazna u pregovorima sa EU
Ministar inostranih poslova BiH Mladen Ivanić izjavio je danas da je nezaobilazna uloga tog ministarstva u pregovorima sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju. Ivanić je novinarima u Banjaluci rekao da u EU "glavni deo operativnih funkcija vode ministri inostranih poslova, dok ministarstva inostranih poslova imaju presudnu ulogu, počevši od same organizacije do političkih razgovora, koji su uslovljeni u procesu stabilizacije i pridruživanja". Ivanić je najavio da će njegova Partija demokratskog progresa (PDP) tokom vikenda obaviti konsultacije na kojima će se opredeliti o podršci kandidatu za vođu pregovaračkog tima BiH sa EU. Dodao je da on lično ne bi prihvatio tu ulogu "sve dok ne bude postignuta saglasnost šta hoćemo i dok ne bude postignuta puna politička saglasnost da to što hoćemo zajednički promovišemo javnosti".

Svetska banka: Nove članice EU usporile reforme
Svetska banka pozitivno je ocenila privredni razvoj u osam novih istočnoevropskih članica Evropske unije, ali je istovremeno upozorila na znatno usporavanje reformi. "Izuzev privatizacije, u svim tim zemljama reforme su usporene zbog parlamentarnih izbora održanih ove godine ili onih koji slede u 2006. godini", rekao je slovačkoj novinskoj agenciji TASR predstavnik Svetske banke Anton Marcinčin. Kao pozitivni pomak u novim članicama EU, Svetska banka ocenjuje povećanje stranih ulaganja, smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa i nisku stopu inflacije, i što rast cena nafte na svetskom tržištu u tih osam zemalja nije potpuno prebačen na potrošače. Zahvaljujući solidnom privrednom rastu i efikasnijem ubiranju poreza u svih osam zemalja smanjen je budžetski deficit, najviše u tri baltičke republike - Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Analitičari Svetske banke su upozorili da reforme fiskalne politike planirane za 2006. godinu neće biti dovoljne, posebno u Poljskoj i Mađarskoj, za ispunjavane kriterijuma za prelazak na evro. Slovačka, koja među novim članicama EU još prednjači po uspehu reformi, nema mnogo šansi da ostvari zamišljeno do redovnih izbora ujesen naredne godine, pošto je manjinska vlada osuđena na podršku nezavisnih poslanika, ocenio je Marcinčin. U Poljskoj su velike reformske nade polagane u pobedu desnice, konzervativaca i liberala, ali su se politički saveznici posle neočekivane pobede konzervativaca na parlamentarnim i predsedničkim izborima pretvorili u otvorene neprijatelje. Poljskoj sada "preti" manjinska konzervativna vlada osuđena na podršku populista i ultrakonzervativnih nacionalista, koji nemaju sluha za potrebne reforme, ili prevremeni izbori. U Češkoj nema šansi za nepopularne mere vladajuće koalicije socijaldemokrata, demohrišćana i liberala, pošto sadašnji premijer Jirži Paroubek nastoji da povrati poverenje birača posle korupcionaške afere bivšeg premijera Stanjislava Grosa. Reforme u Češkoj usporava i to što se Paroubek pri usvajanju zakona više oslanja na opozicione nereformisane komuniste nego na svoje koalicione partnere, kao i izbori koji su planirani za sredinu naredne godine.

Evropska komisija 9. novembra o napretku na Balkanu
Evropska komisija će 9. novembra u Briselu predstaviti redovni godišnji izveštaj o sprovedenim reformama u zemljama Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. Kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, u izveštaju će biti ocenjen napredak postignut u periodu od septembra 2004. do aprila 2005, pri čemu će za SCG biti uzet u obzir i period od aprila do oktobra ove godine. U ovom trenutku, status kandidata za ulazak u EU u regionu imaju Hrvatska i Turska, sa kojima je Unija pregovore počela 3. oktobra. Potencijalni kandidati za članstvo su SCG , BiH i Albanija, sa kojima je Unija počela proces uspostavljanja ugovornih odnosa. U slučaju Makedonije, koja je potpisala sporazum o stabilizaciji i asocijaciji i podnela zahtev za članstvo u EU, komisija će dati mišljenje (avis) da li je ta zemlja dovoljno napredovala da bi dobila status kandidata i počela pregovore. Ministri Evropske unije su 3. oktobra usvojili mandat za početak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji sa SCG .

Neformalni sastanak vođa EU
Vođe Evropske unije (EU) sastaju se danas kod Londona kako bi razgovarali o budućnosti Evrope u procesu globalizacije, prenose svetske agencije. U starom dvorcu Henrija Osmog, predsedavajući EU i britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) predvodi raspravu o izazovima EU na neformalnom sastanku. "Treba pronaći dogovor o dobrom ekonomskom smeru u Evropi onda odrediti nove prioritete akcije", izjavio je Bler. Na sastanku nije predviđen razgovor o budućem statusu EU, oko kojeg se spore evropski rukovodioci.

Lideri EU za jačanje ekonomije dvadesetpetorice
Lideri Evropske unije zaključili su večeras na kraju jednodnevnog samita u blizini Londona da je Uniji potreban ekonomski napredak, ali nisu doneli nikakvu rezoluciju u vezi sa sporom oko budžeta. "Ljudi žele još jednom da Evropu poguraju napred. Ljudi žele da se evropski ekonomski projekat kreće u ispravnom pravcu", kazao je britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) po završetku samita. Kako su javile agencije, Bler je današnji neformalni samit u zamku Hemton Kort, u okolini Londona, ocenio kao priliku da lideri EU rasprave na koje bi načine Unija postala kompetitivnija u ekonomskoj trci sa SAD i azijskim silama kao što su Kina i Indija. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je predvideo da će lideri zemalja dvadesetpetorice uspeti da se na samitu u Briselu, u decembru, slože oko budžeta EU za period od 2007. do 2013. godine. "Da bi Evropa napredovala potreban nam je budžet", naglasio je Barozo. Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) izjavio je da će EU uspeti da se izbori sa izazovom globalizacije samo ako ostane složna. On je, međutim, jasno stavio do znanja da Francuska do 2013. godine neće dozvoliti nikakvu promenu kada je reč o olakšicama u oblasti poljoprivrede u EU. Širak je pozvao lidere EU da pokažu "potpuno poštovanje" olakšica, upozorivši da će Pariz staviti veto na svaki svetski poljoprivredni sporazum kojim budu prekoračene te mere. "Ne dolazi u obzir da mi preduzmemo bilo kakav dodatni korak. Crvena linija je zacrtana i mi je nećemo prekoračiti", upozorio je francuski predsednik. Nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) je, na svom poslednjem pojavljivanju na nekom samitu EU, ocenio da je današnji sastanak bio koristan. "Moj utisak je da je samit bio koristan, jer su se svi složili da posao treba završiti u decembru", kazao je Šreder, aludirajući na dogovor o budžetu EU.

Rugova i Đentilini o obavezama tokom pregovora o statusu
Predsednik Kosova, Ibrahim Rugova i izaslanik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost za Kosovo, Fernando Đentilini (Gentilini) razgovarali su danas u Prištini o obavezama kosovskih institucija i međunarodne zajednice nakon odluke o otvaranju pregovora o statusu Kosova. Rugova i Đentilini su, kako je saopšteno posle razgovora, odluku Saveta bezbednosti ocenili izuzetno značajnim trenutkom za Kosovo. Rugova je još jednom potvrdio opredeljenje da je "neposredno priznavanje nezavisnosti Kosova najbolje rešenje, ali je istovremeno istakao da su institucije Kosova spremne za 'međunarodni put', za eventualne razgovore, za optimalno rešenje - nezavisnost Kosova".

Bler predložio prioritete za EU u procesu globalizacije
Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) izdvojio je danas pet prioritetnih oblasti na koje bi Evropska unija u narednim godinama trebalo da se usredsredi kako bi se uhvatila u koštac sa izazovima globalizacije, uključujući i pitanje obrazovanja i snabdevanja energentima. U obraćanju u Evropskom parlamentu u Strazburu, Bler je pozvao Uniju da što pre postigne konsenzus o zajedničkoj strategiji za borbu protiv terorizma i da se do decembra dogovori o budžetu za period od 2007. do 2013. godine, navodeći da je to potrebno kako bi se uspostavilo poljuljano poverenje građana u EU. "Mislim da u Evropi načelno postoji saglasnost da treba da pokrenemo Evropu, i da treba da je pokrenemo u pravom smeru", rekao je Bler u obraćanju koje je u nekoliko navrata prekidano aplauzima i uzvicima negodovanja, prenele su agencije. Bler je apelovao da u budućem budžetu EU veći iznos bude izdvojen za inovacije, istraživanje i razvoj, i da članice Unije kao svoj vrhovni prioritet postave obrazovanje. On je izrazio nadu da će postići politički dogovor i o predlogu deregulacije evropske trgovine, a predložio je i da EU razvije zajedničku energetsku politiku, kako bi bila manje ranjiva na udare koje izazivaju promene svetske cene nafte i plina. Zauzimajući se za efikasniju kontrolu ilegalne migracije, britanski premijer je rekao da je nužno da Evropa obezbedi da migracioni procesi donesu dobrobit evropskim ekonomijama. Blerov govor usledio je samo jedan dan pre neformalnog samita Unije u Hempton kortu, kraj Londona, za koji britanski premijer želi da rezultira konsenzusom unutar EU o stavu prema procesu globalizacije. Velika Britanija, koja do kraja godine predsedava Unijom, najavila je da će u tom slučaju nastaviti da vrši pritisak kako bi zemlje EU na formalnom samitu u decembru postigle dogovor o budućem finansiranju. Bler je, obraćajući se evropskim poslanicima, izrazio očekivanje da će neformalni samit u Britaniji i planirani formalni decembarski samit u Briselu pružiti mogućnost da se odredi budući kurs EU. "Na ta dva samita, naša ideja je da se prvo saglasimo o pravom smeru za Evropu u ekonomskom smislu, drugo, da odredimo nove prioritetne akcione oblasti za Evropu, i zatim, treće, da na osnovu i u okviru toga postignemo budžetski dogovor u decembru", rekao je Bler.

Za belu Šengensku listu potrebno uskladiti propise sa EU
Panel diskusija pod nazivom "Ka beloj šengenskoj listi" nevladine organizacije Grupa 484 održana je u Subotici, a uz eksperte iz nevladinog sektora učestvovali su i predstavnici državnih organa. Tokom diskusije je istaknuto da je dolazak na belu šengensku listu uslovljen usklađivanjem propisa sa propisima Evropske unije, pre svega onih u oblasti protoka ljudi i roba preko granice. Konsultant Grupe 484 Miodrag Ivanović istakao je da je put dolaska na belu šengensku listu skup, ali nije nemoguć, pre svega zbog eksperata koji bi taj posao mogli obaviti na pravi način. "Problem je što mi nismo imali koordiniran rad koji bi nas odveo ka tom cilju. Nužno je oformiti tim u kome će se okupiti sva naša pamet kako bismo mogli konkurisati na dolazak na belu listu", rekao je Ivanović. Grupa 484 projekat "Ka beloj šengenskoj listi" realizuje u saradnji sa Evropskim pokretom i uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju.

EU upozorava Bugarsku, Rumuniju na moguće odlaganje prijema
Evropska komisija upozoriće ove nedelje Bugarsku i Rumuniju da bi njihovo pristupanje Evropskoj uniji moglo da bude odgođeno za godinu dana, do 2008, ako ne ubrzaju proces sprovođenja reformi, navodi se u nacrtu izveštaja komisije. U nacrtu, u koji je uvid imala agencija Rojters, ukazuje se da te dve zemlje moraju da preduzmu hitne mere u suzbijanju korupcije, jačanju državnog i pravosudnog sistema, pooštravanju granične kontrole i stvaranju mehanizama za pomoć poljoprivrednicima. Evropska komisija će sutra razmatrati nacrt izveštaja."Komisija bi Savetu EU mogla da preporuči odlaganje prijema Bugarske i Rumunije do 1. januara, ukoliko bude ustanovljeno da je jedna od te dve države očigledno nespremna", navodi se u dokumentu. Korupcija bi, kako se navodi, mogla da ugrozi unutrašnje tržište EU i programe koje finansira Unija, ukoliko se Bugarska i Rumunija ne budu pozabavile tim problemom. Evropska komisija bi u aprilu ili maju sledeće godine članicama EU trebalo da preporuči da li je odlaganje prijema balkanskih zemalja neophodno. U nacrtu se ukazuju da će komisija uskoro Sofiji i Bukureštu uputiti pisma u kojima će ih pozvati na ubrzavanje sprovođenja reformi, jačanje borbe protiv trgovine ljudima i piraterije i za preduzimanje mera u zaštiti intelektualne svojine.

Mustafaj: Uslovna nezavisnost za Kosovo na početku pregovora
Šef albanske diplomatije Besnik Mustafaj izjavio je danas u Briselu da Kosovo treba da dobije "uslovnu nezavisnost" i da bi to moralo biti predočeno odmah na početku pregovora o statusu pokrajine. Nakon susreta sa evropskim komesarom Olijem Renom, Mustafaj je, prenoseći stav Tirane, zatražio da se odmah na početku pregovora o statusu Kosova "odluči da je budućnost Kosova nezavisnost, i to nezavisnost koja podrazumeva da nema promena granica i nema podele" teritorije pokrajine. Savet bezbednosti UN odobrio je večeras početak pregovora o budućem statusu Kosova. On je naveo da takvo rešenje za status Kosova treba da obuhvati i "garantije za manjine i, da bi se to obezbedilo, izgradnju pravne države". Da bi na Kosovu "uspostavljanje pravne države bilo sigurno, potrebno je evropsko, međunarodno prisustvo tokom pregovora", rekao je albanski ministar i dodao da on "tako shvata uslovnu nezavisnost". "Prema tome, nije tu u pitanju nezavisnost, već je reč o izgradnji države u kojoj se mogu garantovati prava za sve ljude", podvukao je Mustafaj. Evropski komesar Ren je novinarima rekao da bi se okončanje pregovora EU i Albanije o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju moglo očekivati kroz nekoliko meseci. Ren je objasnio da je u Albaniji "ostvaren određen napredak" i da je nova vlada u Tirani sačinila program reformi koje namerava da ostvari. On je ukazao da je posebno važno da albanske vlasti ostvare uspehe u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, kao i da znatno ojačaju kapacitete državnih službi i organa vlasti. Mustafaj je izjavio da je u razgovorima u Evropskoj komisiji naišao na "pozitivne stavove" i podvukao da pripremljene reforme albanske vlade nisu samo "na papiru", već da postoji čvrsta rešenost da se i sprovedu. Albanija je u martu 2003. počela pregovore sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali su ti pregovori sporo napredovali zbog ocene Evropske komisije da se reforme u Albaniji sporo sprovode.

Labus i Vlahović: Pregovori SCG -EU počinju 7. novembra
Pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG i EU počeće na tri nivoa 7. i 8. novembra u Beogradu i trajaće oko 12 meseci, izjavili su danas u Briselu potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus i šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović. Posle razgovora s direktorom za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhardom Pribeom, Labus je novinarima rekao da je usvojen plan i postignut dogovor da se održe tri runde oficijelnih i šest rundi tehničkih pregovora, a u međuvremenu će razgovarati i nadležni zaduženi za razna pitanja. Sastanci u okviru "Stalnog produbljenog dijaloga SCG -EU" će, rekao je Labus, biti mehanizam u okviru kojeg će se stalno proveravati koliki je napredak ostvaren u onom što je utanačeno tokom pregovora o pridruživanju. Teme prvog sastanka u Beogradu, 7. i 8. novembra, su zajedničke i za pregovore u ravni državne zajednice, kao i na nivou "dvojakog koloseka", gde će pregovarati posebni timovi Srbije i Crne Gore. To su politički dijalog, opšta načela, regionalna saradnja, saradnja u transportu i obrazovanju i drugim oblastima, kao i posebno finansijska saradnja, rekao je Labus. Vlahović je rekao da je na "sastanku istaknuto da pregovarački proces ne može da bude pod uticajem onoga što je danas nerešeno stanje na Kosovu, pitanje statusa Kosova". Sa druge strane, dodao je crnogorski ministar, "najavljeni, apsolutno legitimni i Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom potvrđeni referendum u Crnoj Gori ne treba na taj način dovoditi u vezu s pregovorima". Referendum, prema njegovim rečima, "ne može da bude smatran nekom vrstom otežavajuće okolnosti ili prepreke za pojedinačno i regionalno, u kontekstu Srbije i Crne Gore, približavanje evropskim institucijama". Crnogorski ministar je predočio da povoljno i nepovoljno na tok pregovora SCG i EU može uticati postizanje pune saradnje s Haškim sudom i naglasio da je to "isključiva obaveza političkih organa i instanci Republike Srbije". Crna Gora smatra da to mora biti sprovedeno, jer može biti "najveća prepreka" u pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Vlahović je istakao da je sastanak protekao u "duhu dobre saradnje i razumevanja i apsolutnog poštovanja onoga što je ustavno-pravna pozicija i pregovarački kapacitet dve države članice i državne zajednice". On je naglasio da je u ravni državne zajednice nužno da dođe do "potpunog usaglašavanja stavova dve državne zajednice da bismo mogli da govorimo o nečemu što je stav državne zajednice". To je, dodao je Vlahović, bilo potvrđeno i na današnjem sastanku u Briselu. "Dvanaest meseci u današnjim uslovima jeste nešto čime možemo da budemo zadovoljni. To može i da se skraćuje, a, nažalost, može i da se produži vreme pregovora ukoliko bude razloga za neke zastoje", rekao je on. Na pitanje šta može najviše povoljno ili nepovoljno da utiče na brzinu, odnosno dobar razvoj pregovora, potpredsednik srpske vlade je uzvratio da o tome nije bilo danas u susretu s Pribeom reči, ali je dodao da su to svakako puna saradnja s Haškim sudom i referendum u Crnoj Gori. Pregovori će krenuti istovremeno sa tri pregovaračke delegacije, objasnio je Labus, a tim državne zajednice o zajedničkim stvarima ima ovlašćenje da pregovora. "A što više se mi u zemlji dogovorimo o zajedničkoj poziciji, to će biti lakše da se pregovara", dodao je Labus i rekao da se praksa "dvojakog koloseka" pokazala kao dobro rešenje po mišljenju svih učesnika na današnjem sastanku. To može da dovede i dovešće do potpisivanja jednog sporazuma, ali u kom obliku će to biti zavisi od daljeg razvoja događaja, i to posebno od pune saradnje s Haškim sudom i referenduma u Crnoj Gori, rekao je on. Labus je podvukao da su državna uprava i nadležna ministarstva i tela u Srbiji spremni da sprovedu reforme i ono što se bude utanačilo tokom pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Izvor EU: Autonomija za Srbe ključ za status Kosova
Dogovoreni stepen i sadržina autonomije za Srbe na Kosovu će biti ključ i za utvrđivanje statusa Kosova, mišljenje je krugova u Evropskoj uniji koji se bave spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima. Evropski izvori i dobro upućene diplomate u Briselu naglasili su da se pod "autonomijom" za Srbe podrazumeva ceo složeni proces decentralizacije koji bi značio da kosovski Srbi i Beograd ocene da se kroz pregovore o statusu došlo do rešenja kojim se garantuju bezbednost, pravna zaštita, obrazovanje i zdravstvo, povezanost opstina s većinskim srpskim življem. Kako je rečeno agenciji Beta, u krugovima EU se smatra da pregovori o statusu Kosova neće i ne bi smeli da traju duže od devet mesecei, a najviše godinu dana, jer bi to inače izazvalo veliku zategnutost u regionu, a posebno na Kosovu. Ali to ne znači, kako je objašnjeno, da pretnja "albanske pobune" znači da Kosovo do tada mora dobiti "uslovnu nezavisnost", jer ni rešenje bez saglasnosti Srbije i Srba ne donosi željenu stabilnost regionu. Stav Evropske unije prema rešenju pitanja Kosova je oličen u zajedničkoj politici EU, dakle zaključcima šefova država i vlada i ministara inostranih poslova, i svodi se na to da stanje jeste neodrživo, ali da rešenje o statusu mora da znači pre svega da je to plod nagodbe srpske i albanske strane, koje će garantovati međunarodna zajednica. Na snazi je i čvrst zaključak da granice država mogu biti menjane samo dogovorom i da kosovski Albanci ne mogu pokrajini pripajati, ili ulaziti u sastav drugih susednih teritorija s albanskim stanovništvom. Zvaničnici u EU su u više navrata ukazivali i na modele široke autonomije - što predviđa i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu - kojima su rešeni isto tako krupni etničko-teritorijalni problemi unutar EU, poput autonomije za austrijsku manjinu u italijanskoj oblasti Alto Adiđe, odnosno Južnom Tirolu, čiji su garanti italijanska i austrijska država. Otud su u krugovima EU istaknuta i mišljenja da bi za položaj Srba na Kosovu, kakav god status bio, država Srbija takođe morala biti garant. Standardi, a to će reći stvaranje demokratskog političkog i ekonomskog poretka na Kosovu u saglasnosti s načelima EU, moraju biti sprovođeni i tokom pregovora i jamčiti da će kosovsko društvo u budućnosti imati političke slobode, vladavinu prava, štiti manjine i imati samoodrživu privredu. To i jeste suština "evropske perspektive" koja se daje i Kosovu, kao i svim zemljama Zapadnog Balkana, uz uporedo rešavanja pitanja statusa. Mišljenje EU jeste i biće konkretno izraženo i kroz Savet bezbednosti UN i Kontakt grupu, tako što će važne zemlje EU, članice ovih tela, iskazivati i stavove evropske dvadesetpetorice koji će u budućim zbivanjima na Kosovu i celom regionu Zapadnog Balkana dobiti apsolutno ključnu ulogu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana je već najavio da bi Evropska unija, isto kao u Bosni, mogla preuzeti policijsku misiju na Kosovu, s tim da vojne snage NATO, Kfor, tamo i dalje ostanu, jer je američko vojno prisustvo veoma važno za bezbednost u pokrajini i, konkretno, upliv na ponašanje kosovskih Albanaca. Evropska unija podržava zaključke glavnih svetskih činilaca da pregovori o statusu treba da počnu do kraja godine, što se i očekuje na sutrašnjem zasedanju SBUN. Evropljani će imati svog zvaničnika, koji će u pregovorima, zajedno s jednim Amerikancem i Rusom, pomagati izaslaniku UN, što bi trebalo da bude Marti Ahtisari. Izvori u Briselu su rekli da je tačno da među članicama EU ima različitih stavova kad je u pitanju budući status Kosova. Na pitanje da li to znači da bi Velika Britanija, za koju vlada mišljenje da je naklonjena "uslovnoj nezavisnosti" Kosova, isto kao i Francuska, čiji je stav neodređeniji, ali kao da naginje takvom viđenju, i kroz SBUN, čije su stalne članice, i Kontakt grupu izražavali više svoje mišljenje, ili poziciju EU, odgovor je glasio da u EU postoji i zajednička, usaglašena spoljna politika. Drugim rečima, postoji određena obaveza iznošenja i zajedničkih stavova EU, posebno u Kontakt grupi, gde je i EU kao celina uključena, jer među članicama evropske dvadesetpetorice ima mišljenja da nezavisnost Kosova ne bi bila dobro rešenje, jer bi izazvala još veće probleme, i stavova da bi davanje uslovne nezavisnosti moglo značiti presedan za separatističke težnje u nekim državama EU i drugde u evropskom okruženju.

TI: Korupcija problem u novim i potencijalnim članicama EU
Korupcija je i dalje široko rasprostranjena u novim članicama Evropske unije i zemljama koje teže da joj se priključe, pokazala je nova rang lista Transparensi internešenela (Transparency International). Na listi Transaprensi internešenela od deset zemalja iz poslednjeg kruga proširenja, pet ima indeks niži od pet, što ukazuje na visok nivo korupcije. Lista je načinjena po indeksu percepcije korupcije, gde indeks 10 znači da korupcija ne postoji, a nula da je celo društvo prožeto njome. Od svih novih članica EU najbolje je rangirana Malta koja je sa indeksom 6,6 na 25. mestu, a najgore Poljska koja je sa indeksom 3,4 na 70 mestu. Među novim članicama EU, druga po uspešnosti u borbi protiv korupcije je Estonija sa indeksom 6,4, sledi Slovenija sa indeksom 6,1, potom Kipar sa indeksom 5,7, Mađarska sa pet, Litvanija sa 4,8. Slovačka i Češka imaju indeks 4,3, a Letonija 4,2. U većini novih članica EU, pokazalo je novo istraživanje Transparensija, tokom prošle godine ipak je došlo do poboljšanja u borbi protiv korupcije. Najviše su napredovale Estonija i Litvanija, a potom Slovačka, dok je nazadovala samo Poljska, dospevši sa prošlogodišnjeg 67. na 70. mesto ove godine. Među osam zemalja koje su zakoračile putem EU najbolje stoji Bugarska, iako je ove godine sa indeksom 4,0 jedno mesto niže na rang listi. Druga zemlja koja očekuje prijem u EU 2007, Rumunija ima indeks 3,0 i na rang listi TI zauzima 88. mesto. Kandidati za članstvo u EU, Hrvatska i Turska takođe imaju indeks ispod pet. Hrvatska je sa indeksom percepcije korupcije 3,4 zabeležila slabiji rezultat nego prošle godine i nalazi se na 70 mestu, a Turska je sa indeksom 3,5 na 65 mestu. Sve četiri zemlje koje se smatraju potencijalnim kandidatima za članstvo - SCG , BiH, Makedonija i Albanija - imaju indeks manji od tri što ukazuje na izuzetno ozbiljan problem sa korupcijom. Najviša na lestvici je BIH sa indeksom 2,9, ali njena ovogodišnja ocena ukazuje da je korupcija raširenija nego prethodne godine. SCG ima indeks 2,8, i beleži blagi napredak u odnosu na pretodnu godinu, dok je u Makedoniji (indeks 2,7) situacija ostala nepromenjena. Korupcija je najraširenija u Albaniji koja je ocenjena indeksom 2,4 i na lestvici TI pala je 18 stepenika niže, na 126 mesto.

Ren preporučio početak pregovora sa BiH
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren (Olli Rehn) danas je preporučio početak pregovora sa Bosnom i Hercegovinom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Evropska komisija pozdravila je usvajanje dugo osporavane reforme policije u BiH, ali je upozorila da je neophodna potpuna primena tih mera, ili će pregovori biti odgođeni. "Komisija će nastaviti pomno da prati reformu policije i želimo da vidimo napredak u implementaciji (reforme) tokom pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i posle njih", naveo je u saopštenju Ren, a prenose agencije. Poslanici Doma naroda Parlamenta BiH juče su u Sarajevu usvojili Sporazum o restrukturiranju policijskih snaga u BiH. Sporazum, koji je u skladu sa načelima EU, ranije su prihvatili Predstavnički dom Parlamenta BiH i skupštine Republike Srpske i Federacije. Reforma policije u BiH zahteva prenos svih zakonskih nadležnosti i finansiranja na državni nivo, da se isključi uticaj politike iz policijskog rada, te da policija u BiH bude podeljena po regijama koje prelaze entitetske granice. Čelnici EU juče su u Briselu premijeru BiH Adnanu Terziću nagovestili da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa tom zemljom mogli početi 12. decembra. BiH je očekivala početak pregovora sa EU u novembru, na 10. godišnjicu završetka rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

Solana i Ahtisari razgovarali o pregovorima o statusu Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, i mogući predstavnik UN u pregovorima o statusu Kosova, Marti Ahtisari, danas su u Briselu razmenili mišljenja o izgledima da EU i međunarodna zajednica efikasno pomognu i posredjuju u tim pregovorima. To su agenciji Beta rekli saradnici visokog predstavnika EU, koji su istakli da bi Evropska unija podržala Ahtisarija, ako ga, kako je nagovešteno, generalni sekretar UN, Kofi Anan, naimenuje za specijalnog izaslanika u pregovorima o statusu Kosova. EU, kako je rečeno, ima veoma dobro iskustvo i u dosadašnjoj saradnji s Ahtisarijem u rešavanju kriza i sukoba. Jedan Solanin portparol je objasnio da je ovaj susret bio "kurtoazni" i da zato nema ni saopštenja, niti izjava za štampu. Takođe je naglašeno da će Evropska unija pružiti svu moguću potporu, odlučno želi da i dalje bude angažovana na Kosovu i podržaće izveštaj ambasadora Kaj Ejdea Savetu bezbednosti UN o stanju u pokrajini i mogućim pregovorima o statusu. Ovi izvori su rekli da ne mogu ništa reći o tome da li je u razgovoru Solane i Ahtisarija bilo reči o zamisli da visoki diplomatski funkcioneri Evropske unije, SAD i Rusije budu pomoćnici Ahtisariju u pregovorima o statusu Kosova. Prethodno su zvaničnici u Savetu ministara Evropske unije preneli Beti da je "još prerano" da se potvrdi da bi Ahtisarijev pomoćnik mogao biti Štefan Lene, Solanin ključni saradnik za Balkan visokog predstavnika EU, Havijera Solane. Jer, kako su naglasili, takvu odluku će doneti generalni sekretar UN Kofi Anan. Prema diplomatskim izvorima, Lene se pominje kao kandidat EU, dok bi ostala dva Ahtisarijeva pomoćnika trebalo da budu američki diplomata Džejms Dobins, kao i jedan, u balkanska zbivanja upućen zvaničnik iz administracije ruskog predsednika Vladimira Putina.

Bugarska mora da poboljša standarde o hrani ako hoće u EU
Bugarska će morati da poboljša standarde o hrani i zaštiti zdravlja životinja da bi mogla da postane članica Evrposke unije 2007. godine, rekao je danas visoki zvaničnik EU. " Dosta posla treba da se uradi. Nedostaju važni zakoni...Jedan je o veterinarstvu, a njegovo usvajanje smo od Bugarske tražili još početkom godine", rekao je novinarima komesar EU za zdravlje i zaštitu potrošača Markos Kiprijanu (Kyprianou) posle dvodnevne posete Sofiji. On je kazao da Sofija ima vremena da nadoknadi zaostatak, ali da mora da usvoji zakone koji se odnose na čuvanje hrane, zaštitu potrošača, kao i da postavi inspekcijske ispostave za životinje na granicama, i da uskladi standarde za preradu mesa sa evropskim. "To nije pitanje diskriminacije. Bilo koji prehrambeni proizvod koji se nađe na evropskom tržištu mora da ispunjava standarde EU bez obzira odakle dolazi", rekao je Kiprijanu. Bugarska je pooštrila kontrolu posle prošlonedeljne pojave ptičijeg gripa u Rumuniji i Turskoj Evropski komesar je izjavio da su te mere na nivou evropskih standarda. Iako izveštaj EU o ispunjenosti standarda, koji će biti razmatran 25. oktobra, nema svrhu da preporuči ili odloži članstvo Bugarske i Rumunije u EU 2007, on će ipak igrati važnu ulogu kada sledećeg proleća bude doneta odluka da li dve zemlje postaju članice Unije. Bugarska je nekada bila ispred susedne Rumunije u sprovođenju reformi neophodnih za ulazak u Uniju, ali je dosta izgubila posle izbora koji su nekoliko meseci paralisali rad parlamenta i donošenje zakona. Nova vlada, predvođena socijalistima, sada pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme, kako bi ocena izveštaja 25. oktobra bila pozitivna. Brisel je upozorio da će odložiti članstvo za godinu dana ukoliko Sofija ne ispuni sve zahteve EU.

Kostreš i Pajtić sa Renom o manjinama i autonomiji
Predsednici Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine Bojan Kostreš i Bojan Pajtić razgovarali su danas o ustavnom položaju Vojvodine i međuetničkim incidentima sa komesarom za proširenje Evropske unije Oli Renom, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Kako se navodi u saopštenju, Kostreš i Pajtić su Rena upoznali sa Platformom pokrajinskog Izvršnog veća o autonomiji Vojvodine u budućem Ustavu Srbije, koja definiše Vojvodinu kao deo Srbije, sa više izvornih nadležnosti u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, a posebno u sferi izvornih fiskalnih prihoda. "Predloženi ustavni status Vojvodine u budućem Ustavu Srbije je ustanovljen po novom i savremenom modelu, koji se primenjuje u evropskim zemljama, kao što su, na primer, Nemačka i Italija", naveli su Kostreš i Pajtić. U razgovoru o etničkim incidentima u Vojvodini, Pajtić je rekao da se oni javljaju "ovde kao i u svakom drugom regionu u Evropi", ali da je razlika u tome što policija i sud u Evropi deluju efikasno u pronalaženju i kažnjavanju vinovnika incidenata. "Iako pokrajina nema nadležnosti u organizaciji policije, Izvršno veće ulaže velike napore i svoj kompletan uticaj da policija reaguje brzo i na vreme, kako bi se izbegla potencijalna opasnost narušavanja međunacionalnih odnosa, koji su, tradicionalno, na teritoriji Vojvodine veoma dobri", naveo je Pajtić. Kostreš je, kako se navodi, ukazao da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stanovnici Vojvodine smatraju da bi se sigurnije osećali kada bi policija bila vojvođanska, odnosno kada bi u policijskom sastavu bili zastupljeni i pripadnici nacionalnih manjina.

EU: Članice da uvedu jedinstveni broj za hitne slučajeve
Kancelarija Evropske unije pozvala je danas sve zemlje članice Unije da primene dogovor star 14 godina, i uvedu jedinstveni broj za hitne slučajeve za putnike, uz obrazloženje da bi to spasilo mnoge živote. Komesar EU Vivijan Reding (Viviane) najavila je danas da bi protiv zemalja članica koje ne uvedu broj 112 za hitne slučajeve mogle da budu preduzete zakonske mere. "Neophodno je da brzo reagujete ili će vas Komisija (EU) odvesti na sud", rekla je ona novinarima. Zakonske mere već su bile preduzete protiv Poljske, ali se od toga odustalo jer je ta država u međuvremenu popravila sistem poziva, kazala je Redingova. "Ovaj pan-evropski broj je apsolutno neophodan", rekla je ona i dodala je je "jako nesrećna" zbog načina kako se taj broj sada tretira. Zvaničnici EU navode i da zemlje članice moraju u narednom periodu da uvedu sisteme za automatsko praćenje i lociranje mesta odakle hitan poziv dolazi. Takođe, moraće i da zaposle operatere koji govore više od jednog jezika, i da reklamiraju samo postojanje broja 112. Vlade EU dogovorile su se još 1991. godine da će uvesti jedinstveni broj za hitne pozive, namenjen ljudima kojima treba pomoć lekara ili policije.

OHR: Do kraja 2006. OHR bi mogla da zameni misija EU
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH mogla bi da bude zatvorena do kraja 2006. ako uskoro bude usvojen predlog reforme policije, čime bi se stvorili uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, izjavio je danas direktor političkog odeljenja OHR Edvard Levelin (Edward Llewellyn). "Postoji čvrsto uverenje da bi do kraja naredne godine kancelarija visokog predstavnika mogla da bude zatvorena", rekao je Levelin na konferenciji o BiH u Evropskom parlamentu, a prenosi Asošijeted pres. On je dodao da bi umesto OHR-a mogla da bude ustanovljena misija EU koja bi nadzirala proces približavanja BiH Evropskoj uniji. "Tada bi Bosna bila u prilici da samostalno krene ka članstvu u EU. Ta nada (za članstvo u EU) mora stalno biti održavana", rekao je Levelin. Na konferenciji su učestvovali i ministar saobraćaja BiH Branko Dokić i potpredsednik Predstavničkog doma parlamenta BiH Martin Raguž, koji su pozvali na skoro potpisivanje sporazuma sa EU. Parlament Republike Srpske usvojio je prošle sedmice Predlog sporazuma o restrukturiranju policijskih struktura u BiH, pošto su čelnici tog entiteta u više navrata odbacili predložena rešenja. EU je reformu policije postavila kao poslednji uslov za potpisivanje sporazuma o pridruživanju.

Ren: SCG u EU ako ispuni sve međunarodne obaveze
Komesar Evropske unije (EU) za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) ponovio je da bi Srbija i Crna Gora ( SCG ), uključujući i Kosovo, mogla da bude deo EU početkom naredne decenije ukoliko pospeši reforme i ispuni sve svoje međunarodne obaveze. "Mi ćemo vam pomagati celim putem, ali sve ostalo će zavisiti samo od vaše predanosti evropskim ciljevima", rekao je Ren u intervjuu za list "Politika" od srede. Ren je rekao pre nego što zemlja uđe u EU, mora da reši "i probleme sa kakvima se drugi pretendenti nisu suočavali". "Ponoviću ono šta sam rekao i u razgovorima sa zvaničnima državne zajednice, a to je da bi SCG , uključujući i Kosmet, mogla biti deo EU početkom naredne decenije ukoliko pospeši reforme i ispuni sve svoje međunarodne obaveze (tu su pre svega mislim na hapšenje preostalih haških optuženika), rekao je evropski komesar.

Ren sutra u Beogradu zvanično otvara pregovore SCG i EU
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) sutra će u Beogradu zvanično objaviti početak pregovora Srbije i Crne Gore ( SCG ) i Evropske unije (EU) o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Kako je danas potvrđeno agenciji Beta iz Delegacije Evropske komisije u SCG , Ren bi trebalo da doputuje večeras ili sutra ujutru u Beograd. Ren će sutra pre podne, uoči ceremonije, imati sastanke sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u SCG , rečeno je u Delegaciji. Ren će sutra u podne razgovarati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, posle čega će u sali "Beograd" u Palati federacije, u 12.20, biti održano objavljivanje početka pregovora. Kako je najavljeno, pored predsednika SCG -a i evropskog komesara za proširenje, govoriće predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i ambasador Velike Britanije u SCG Dejvid Gauen (David Gowan). Marović i Ren će dati izjave u 13.00, posle čega će u Palati federacije biti priređen svečani koktel povodom početka pregovora SCG i EU. Komesar EU za proširenje sutra posle podne će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a najavljen je i razgovor sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem u vili "Crnogorka".

Ren stiže u Beograd s porukom: Sve snage uložiti u reforme
Evropski komesar Oli Ren sutra stiže u Beograd s porukom da Srbija i Crna Gora i državna zajednica moraju da ulože sve snage prvenstveno u sprovođenje reformi i onoga što bude dogovarano u etapama pregovora SCG i Evropske unije (EU) o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ren će svečano proglasiti početak tih pregovora, koji bi mogli tehnički da počnu najkasnije u novembru. Simbolični značaj njegovog dolaska je i u tome da se poklapa sa petom godišnjico demokratskog preokreta u Srbiji, kojim su demokratske političke snage i narod jasno istakli opredeljenje za stvaranje moderne, politički i ekonomski demokratske Srbije koja želi da se uključi u Evropu. EU otvaranjem "evropske perspektive" Srbiji i Crnoj Gori želi da što snažnije podrže ove istinski demokratske snage. U toku pregovora će Evropska komisija pažljivo nadzirati da li se na delu sprovodi ono što je već utanačeno. Evropski zvaničnici, uključujući predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, stavili su do znanja Beogradu i Podgorici da će jako važno biti upravo to da Srbija i Crna Gora tokom pregovora dokažu da su sposobne i politički potpuno voljne da usvajaju evropske standarde i sprovode reforme. To je zato što u stanovništvu, pa i nekim političkim sektorima EU vlada "zamor od proširenja" na nove članice, što se iskazalo i na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kad je jedan od razloga odbijanja ustava EU bila mogućnost da Turska postane član EU. U krugovima visokog predstavnika EU su želeli da podvuku da "istorijsku šansu" Beograd i Podgorica moraju iskoristiti. A iz redova glavnog pregovarača EU, Evropske komisije, poruka glasi da se i javnost zemalja Unije i njene institucije moraju uveriti da, brzinom i dubinom reformi koje će sprovoditi, Srbija i Crna Gora zaslužuju da uđu u evropski klub. Otud je jako važno, rekli su izvori Evropske komisije, da se održi isti ritam pregovora, da unutrašnjopolitički razlozi ili promene, ne utiču na njihov tok i sadržinu. Pored ostalog se ukazuje na činjenicu da se zemlje koje su dosad pregovarale o pridruživanju ili članstvu u EU, nisu bitnije menjale pregovaračke timove, čak i ako je došlo do unutrašnjih političkih promena. Sve ovo je važno zato što Srbija i Crna Gora objektivno mogu da očekuju da se pregovori u doglednom roku i uspešno okončaju. Bitan politički preduslov za povoljan ishod pregovora je potpuna saradnja s Haškim sudom, što znači i odlazak optuženog Ratka Mladića u Hag. Od vlasti Srbije se pre svega očekuje da najkasnije u decembru pruže opipljive dokaze bitnog napretka u saradnji s Hagom, ali i to da pitanje mogućeg referenduma u Crnoj Gori ne dovede u pitanje bit pregovora i dinamiku pridruživanja obe članice državne zajednice SCG Uniji. Ren je ukazao na ocenu Brisela da kapaciteti državne uprave u Crnoj Gori, a to znači stručna sposobnost za ostvarivanje pregovora i sprovođenje u delo, izazivaju ozbiljne nedoumice u EU. U Evropskoj komisiji, uredu visokog predstavnika EU Havijera Solane i Savetu ministara EU preovladava zaključak da bi sazivanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore idućeg proleća objektivno poremetilo pregovore o sporazumu o pridruživanju Srbije i Crne Gore sa EU. Niko od zvaničnika u EU javno ne želi da kaže da bi bilo bolje dase referendum odloži za vreme posle potpisivanja sporazuma. Formula koja se upotrebljava za odgovor na ovo pitanje je da niko ne sme da ospori odredbu Ustavne povelje SCG da države članice imaju pravo na takav korak. Ali u Briselu podvlače da je to "mogućnost, ali ne i obaveza". Posebno se naglašava da u organizovanju referenduma moraju biti primenjeni najviši evropski standardi i da sve političke snage u Crnoj Gori budu saglasne, a ne da to izazove novu dramatičnu podelu u zemlji. Solanini saradnici su agenciji Beta naglasili da je, uprkos određenom "zamoru" u EU od proširenja na nove članice, velikim problemima oko pregovora o članstvu s Turskom, pa i Hrvatskom, "zaostajanju" kandidata Bugarske i Rumunije, u redovima evropske dvadesetpetorice prevladao stav da sa Srbijom i Crnom Gorom što pre treba krenuti u pridruživanje. Prvo zato što je Srbija i Crna Gora ključna država za stabilizaciju i evropski preporod celog regiona, što EU smatra svojim "zabranom" i svojom odgovornošću, ali zato što se zaključilo da će lakše moći da se razmrsi i kosovski čvor, o čemu razgovori treba da teku uporedo s pregovorima o sporazumu o pridruživanju sa SCG . Od Srbije i Crne Gore se, u celini gledano, očekuje usvajanje evropskih političkih demokratskih standarda, usaglašavanje propisa i standarda u ekonomiji, obnova i oživljavanje privrede, stavljanje nacionalne ekonomije na zdrave noge. To polako treba da se ostvaruje već tokom pregovora, a što to bolje bude išlo, dolaziće i finansijska podrška iz EU i privatne investicije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanje je prvi "ugovorni odnos" Srbije i Crne Gore s EU i biće, kad bude potpisan, važan znak i podstrek evropskim i svetskim investitorima da ulažu u srpsku i crnogorsku privredu, jer će znati da je već postala ozbiljna tržišna ekonomija i da je postala kompatibilna sa privrednim sistemom EU.

Razbijena kriminalna mreža, uhapšeni i državljani Srbije
Policije Bugarske i Austrije uhapsile su 15 članova dobro organizovane kriminalne mreže koja je delovala u celoj Evropi, a koju su činili državljani Bugarske, Ukrajine i Srbije, saopštila je danas evropska policijska organizacija Europol. U akciji koja je, uz podršku Europola, juče ujutro simultano izvedena na 30 lokacija u Bugarskoj i Austriji, policija je pronašla falsifikovane lične isprave, uključujući i pasoše, lažne kreditne kartice i krivotvorene dokumente bugarskih državnih organa. U akciji su zaplenjene i veće količine lažnih eura, oružja, sintetičke droge i novca, kao i dokumenti koji upućuju na aktivnosti povezane sa pranjem novca. Prema saopštenju Europola, još je u toku istraga aktivnosti te grupe, a na zahtev austrijske policije izdato je i nekoliko međunarodnih naloga za hapšenje. Bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je operacija usledila posle petomesečne istrage koju su sproveli bugarski i austrijski specijalci, uz pomoć Europola, i da su "osumnjičeni bili umešani u različite kriminalne aktivnosti širom Evrope". Bugarske vlasti nisu obelodanile identitet uhapšenih, ali su navele da među njima ima najviše bugarskih državljana. Direktor bugarske Uprave za suzbijanje organizovanog kriminala, general Vančo Tanov izrazio je zadovoljstvo rezultatima akcije i posebno istakao ulogu bugarskog tužilaštva u njenom sprovođenju, preneo je Europol. Direktor austrijske savezne uprave za kriminal Hervig Haidiger istakao je da je izvanredan rezultat jučerašnje akcije bio moguć samo zahvaljujući tesnoj saradnji Europola i policija Bugarske i Austrije, i da je to primer profesionalnog i uspešnog policijskog rada. Direktor Europola Maks-Peter Racel izrazio je zadovoljstvo zbog učešća te evropske organizacije u operaciji, istakavši da to pokazuje značaj međunarodne saradnje i razmene policijskih informacija, kako bi se otkrile međunarodne veze između mreža organizovanog kriminala, saopštio je Europol.

Ren i Solana: Reforme policije u BiH korak ka EU
Čelnici Evropske unije Oli Ren i Havijer Solana stavili su danas do znanja da prihvatanje reforme policije u Republici Srpskoj "postavlja osnove" za pregovore EU i Bosne i Hercegovine o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ren i Solana su izrazili veliko zadovoljstvo zbog prihvatanja reformi i naglasili da sada predlog reforme policije treba da usvoje i parlamentarna skupština BiH i parlament Federacije BiH, jer je to preduslov za pregovore o sporazumu. Evropski komesar Ren je podvukao da je predlog o reformi policije, usvojen u parlamentu Republike Srpske, "u potpunosti u skladu sa tri načela, koje je Evropska komisija postavila za uspešnu policijsku reformu". Solana je, prema rečima njegovog portparola Kristine Galjak, ocenio odluku skupštine RS kao "veoma važan korak" koji, ako to usvoje i parlamenti BiH i Federacije, jasno vodi pokretanju pregovora o pridruživanju. Kristina Galjak je rekla i da je očigledno bilo veoma značajno i to što su, u ponedeljak u Luksemburgu šefovi diplomatija EU, odlučili da sa Hrvatskom počnu pregovore o članstvu, a sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju, jer je to bila i vrlo važna poruka za Bosnu. Ren je u saopštenju je naglasio da je "Evropska komisija u mnogo navrata isticala zašto je Bosni i Hercegovini potrebna delotvorna policija u službi građana". On je takođe izrazio zadovoljstvo što je "posle mnogo godina parlament BiH usvojio zakone o javnoj radiotelevizijskoj difuziji", naglasivši da je to "samo prvi zakonski okvir, neophodan za funkcionisanje cele te strukture". "Evropska komisija očekuje", stavio je Ren do znanja, "da u idućim mesecima vlasti BiH usvoje sve potrebne zakone kako bi počele da se sprovode reforme javne radiodifuzije". Jedan portparol Evropske komisije je, istovremeno, rekao novinarima da se još ne može reći datum kad bi mogli početi pregovori sa BiH o sporazumu o pridruživanju, jer se čeka i na odluke parlamenata BiH i Federacije, ali je podvukao da najnoviji razvoj u Republici Srpskoj ide u pravcu koji je očekivala Evropska unija.

Ren pozvao Tursku da ubrza reforme
Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozvao je danas Tursku da ubrza reforme u oblasti politike i ljudskih prava i da ih u potpunosti primeni, upozorivši da će EU i evropska javnost u narednom periodu pomno pratiti svaki potez Ankare. "Došao sam u Tursku... kako bi vas ohrabrio da svu svoju energiju od sada usredsredite na reforme i na proces pristupanja" Uniji, rekao je Ren u Ankari, koja je u ponedeljak posle duge neizvesnosti dobila zeleno svetlo za početak pregovora sa EU. Ren je, posle razgovora sa šefom turske diplomatije Abdulahom Gulom, pozvao Tursku i da što pre ratifikuje protokol kojim će važenje svoje carinske unije sa EU proširiti i na nove članice Unije, među kojima je i Kipar, zemlja koju turske vlasti odbijaju da priznaju. Evropski komesar je pojasnio da reformski put Turske mora da znači "strogu primenu političkih reformi u oblasti vladavine prava, ljudskih prava, prava žena, verskih zajednica i sindikata", što znači da "vladavina prava mora postati svakodnevna realnost u svim sferama života", prenele su agencije. Gul je ocenio da Turska poseduje izvesne prednosti u odnosu na druge zemlje kandidate, pošto je već deset godina u carinskoj uniji sa Evropskom unijom, tako da je sa njom uskladila velik broj ekonomskih zakona i regulativa. "Bez obzira na to, očekuje nas veoma mnogo posla", dodao je turski ministar.

Skoplje očekuje pozitivnu odluku Brisela
Potpredsednica makedonske vlade Radmila Šekerinska izjavila je danas da je početak pregovora Turske i Hrvatske o pristupanju EU dobar znak i za težnje Makedonije da postane članica Unije. "'Zeleno svetlo' za Ankaru i Zagreb dobar je znak i za Makedoniju i za njene aspiracije da dobije status zemlje kandidata" izjavila je Šekerinska posle razgovora sa evropskim komesarom sa zapošljavanje i socijalna pitanja Vladimirom Špidlom u Skoplju. Šekerinska koja je u vladi Makedonije zadužena za evropske integracije podsetila je da Skoplje 9. novembra očekuje mišljenje Evropske komisije i izrazila je nadu da će ono biti objektivno i da će uzeti u obzir ono sto je u Makedoniji postignuto. "Očekujem da odluka Evropske komisije bude u našu korist. Tiem će zapadnom Balkanu biti poslata poruka da se proces proširivanja EU nastavlja i da će kriterijumi (za članstvo) biti individualni rezultati svake zemlje na planu reformi" izjavila je Šekerinska na konferenciji za štampu posle razgovora sa Špidlom.