Članice EU podeljene po pitanju statusa Kosova
BRISEL, 30. novembra 2005. (Beta) - Članice Evropske unije pokazuju razlike u stavovima o budućem statusu Kosova neposredno uoči početka pregovora, piše list "EU obzerver" u najnovijem izdanju. Diplomate, prema pisanju lista, ukazuju da nekoliko zemalja, među kojima su Češka, Slovenija, Španija, Grčka i Italija, javno ili privatno promovišu sopstvene ideje, koje u nekim slučajevima idu dalje od zajedničkog stava koji je Unija usvojila. Članice EU su se u junu dogovorile da budući status Kosova treba da bude odlučen u pregovorima između Srba i kosovskih Albanaca koje će voditi Ujedinjene nacije i postavile nekoliko jasnih principa za koje EU smatra da rešenje mora da zadovolji. Uslovi EU su zaštita srpske zajednice na Kosovu, kao i da nema povratka na stanje pre marta 1999. i da nema podele pokrajine. Neposredno pošto je izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari započeo početne razgovore sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini prošle nedelje, međutim, češki premijer Jirži Paroubek ocenio je da bi podela Kosova mogla biti najbolje rešenje. "Rešenje bi mogla biti podela teritorije po etničkoj liniji. Severni deo oblasti bi pripao Srbiji, a većina južnog dela bi imala status nezavisne države", rekao je Paroubek, kako podseća "EU obzerver". Češki predlog, očigledno neusklađen sa principima EU, potpuno je suprotan prethodnoj inicijativi slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka, koji se zauzeo za punu nezavisnost celog Kosova. Drnovšekov plan izazvao je neslaganje u samoj Sloveniji, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova javno saopštilo da predsednikova izjava nije zvanični stav slovenačke vlade. Neimenovani evropski diplomata rekao je briselskom listu da su stavovi Čeha i Slovenaca "zabrinjavajući" jer se čini da EU "ne može da dođe do zajedničke platforme". Drugi diplomata je češko zauzimanje za podelu opisao kao "veoma opasno". Pored toga, predsednik Rumunije, zemlje kandidata za članstvo u EU, Trajan Basesku je prošle nedelje u Parizu predstavio predlog autonomije za Kosovo koji ne podrazumeva nezavisnost, što je Beograd pozdravio, ali Priština nije. Jedan izvor u EU je za "EU obzerver" opisao različite izjave iz evropskih prestonica kao "kakofoniju mišljenja". Do sada je većina zemalja oprezno nastojala da se pridržava vodećih principa EU, barem javno, ali su neke od njih privatno iznosile sopstveno viđenje kosovskog pitanja. Posebno se Italija, Španija i Grčka pominju kao zemlje zabrinute za to šta će se dogoditi ukoliko Kosovo postane u potpunosti nezavisno. Izvori su briselskom listu kazali da su Španci "nervozni" zbog moguće nezavisnosti Kosova zato što bi ona postavila presedan za njihovu autonomnu baskijsku oblast. Portparol španske vlade nije želeo da komentariše to pitanje. I Italija i Grčka navodno brinu da ne ugroze svoje tesne političke i ekonomske veze sa Srbijom, piše list i dodaje da Rim naročito strahuje da bi eventualno neuspešna država Kosovo mogla da proizvede veliki broj izbeglica. Portparol grčke vlade nije potvrdio da Atina brine zbog moguće nezavisnosti Kosova, ali jeste istakao da je Grčka "moćan" faktor u regionu i da će igrati aktivnu "posredničku ulogu" između Beograda i Prištine.

Ren i Jesen-Petersen: Standardi neodvojivi od statusa Kosova
Evropski komesar Oli Ren danas je šefu UNMIK-a Sorenu Jesenu-Petersenu ponovo istakao stav Evropske komisije da, kakav god bio ishod pregovora o statusu Kosova, "evropska perspektiva za Kosovo mora biti jasna", kao i da je to proces koji vodi ka statusu uz istovremeno neodvojivo sprovođenje standarda. Evropski komesar je, u susretu s Jesenom-Petersenom, naglasio da će sprovođenje standarda biti ugrađeno u proces stabilizacije i pridruživanja Kosova EU, a da je cilj rešenja za status "multietničko Kosovo", izjavila je Renov portparol Kristina Nađ. Veoma je važno da i albanska i srpska strana u tom procesu imaju "konstruktivan pristup i da, na kraju, stupe u dijalog, stavio je do znanja Ren. Današnji susret predstavljao je uobičajenu razmenu mišljenja čelnika Evropske komisije i šefa UNMIK-a, a danas je posebna pažnja bila posvećena sprovođenju demokratskih standarda, precizirala je Kristina Nađi. Evropska komisija je, po njenim rečima, odlučila da ostvarivanje standarda, koje su utvrdile UN kao uslov za sređivanje stanja u pokrajini, "ugradi" u proces stabilizacije i pridruživanja Kosova strukturama Evropske unije. Evropska komisija je 9. novembra objavila dokument o "evropskompartnerstvu" Kosova i EU, sa ciljem da se pospeši program reformi u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja i da to bude "usmerujuće oruđe za ostvarivanje bezbednog i multietničkog Kosova". A kao odgovor kosovske strane na "evropsko partnerstvo", koje je utvrdila Evropska komisija, sada mora uslediti novi "akcioni plan" sa konkretnim potezima radi postizanja ciljeva u "evropskom partnerstvu", rekla je portparol. Ren i Jesen-Petersen posle razgovora nisu dali nikakvu izjavu, niti su se obratili novinarima.

Četiri nove članice EU traže dogovor o budžetu
Četiri nove članice EU - Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka upozorile su danas predsedavajućeg Unije - Britaniju, da će nepostizanje dogovora o evropskom budžetu "ozbiljno uticati" na poverenje u proširenu Uniju, javile su agencije. U pismu britanskom premijeru Toniju Bleru, koje su potpisali premijeri četiri zemlje navodi se da je postizanje dogovora o budžetu, za vreme britanskog predsedavanja EU koje se završava u decembru, "naročito važno" jer će, ako dogovor ne bude postignut, to ozbiljno uticati na poverenje u sposobnost EU. "Očekujemo novi budžet koji će uticati na porast ekonomije i radnih mesta i podržati reforme struktura zemalja članica", navodi se u pismu. Bler će se sa četvoricom premijera sastati u petak u Budimpešti,posle sastanka sa premijerima tri baltičke zemlje. U pismu se naglašava i da će, bez regionalne pomoći EU, nove članice teško ekonomski sustići bogatije, "stare" članice koje su u prošlosti dobile veliku pomoć od Unije. Pregovori o budžetu EU propali su jer je Britanija odbila da se odrekne povlastica ako se ne obezbedi smanjenje poljoprivrednih subvencija koje ima Francuska.

EU zatražila od Beriše kosntruktivnu ulogu o Kosovu
Čelnici Evropske unije, Žoze Manuel Barozo i Havijer Solana danas su, u susretu s albanskim premijerom Saljijem Berišom u Briselu, zatražili "konstruktivnu i umerenu" ulogu Albanije u rešavanju statusa Kosova. Beriša je na konferenciji za štampu ponovio stav vlasti u Tirani da Kosovo treba da postane nezavisno, u "skladu sa u više navrata iskazanom voljom njegovog stanovništva", s tim da to znači poštovanje prava manjina i ljudskih prava, povratak izbeglica i sprovođenje decentralizacije. Barozo je u posrednom osvrtu na Berišin stav da Kosovo mora biti nezavisno, upozorio da bi "destabilizacija regiona bila loša za sve". Visoki predstavnik EU Solana je u saopštenju naglasio da je "ohrabrio Berišu da nastavi s umerenom ulogom u regionu i da u potpunosti podrži ono što čini izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari". Predsednik Evropske komisije Barozo novinarima je rekao da je Beriši predočio da "očekuje konstruktivnu ulogu Albanije u raspravi o Kosovu i budućem statusu" i naglasio da je "stabilnost veoma važna za ceo region". Beriša je naveo da su se on i predsednik Evropske komisije "saglasili da tesno sarađuju u postizanju mira i stabilnosti u regionu i rešavanju konačnog statusa Kosova". "Ja sam izneo svoj stav", naznačio je albanski predsednik, "da je reč o poštovanju ljudskih prava na Kosovu, povratku izbeglica i sprovođenju istinske decentralizacije". Beriša je naglasio da "status mora biti u skladu sa u više navrata iskazanom voljnom naroda Kosova za nezavisnost, a u saradnji sa Kontakt grupom". "To je", dodao je, "osnova na kojoj je albanska vlada spremna da dela". Na pitanje novinara da li "ponovna i otvorena podrška albanske vlade nezavisnosti Kosova znači umerenu ulogu koju Evropska unija traži od Albanije", Barozo je uzvratio da je on "izrazio nadu da će pitanju Kosova na usaglašen način pristupiti sve strane u regionu". "Ja mislim da je to u njihovom interesu. Jer ako dođe do destabilizacije regiona, onda je to loše za sve. Loše će to biti za Kosovo, naravno loše i za Srbiju, za Crnu Goru, a takođe će biti loše i za Albaniju", predočio je predsednik Evropske komisije. "Jer, konačni cilj tih zemalja je da se pridruže Evropskoj uniji. A da bi se to postiglo, potreban je razvoj, stabilnost i mir. To je ključni uslov. Ja pozivam sve strane da ispolje konstruktivan stav, opredeljenost za dobru saradnju. Ali ne mogu da sada zauzimam stav prema izjavama svakog od tamošnjih partnera". Ali, podvukao je Barozo, "pozivam sve u regionu, i ne samo albanske prijatelje, već i sve druge, da ispolje taj konstruktivan duh. Uostalom, premijer Beriša je veoma dobro rekao da je bitno poštovanje manjina i to je osnovna stvar za ceo region". Suštinsko je i da se poštuju ljudska prava, slobode, demokratija i da je uspostavljena vladavina zakona, zaključio je Barozo.

Solana razgovarao sa Ahtisarijem
Visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarao je danas u Briselu sa specijalnim izaslanikom UN za pregovore o statusu Kosovu Martijem Ahtisarijem o dosadašnjem učinku Ahtisarijeve turneje po zapadnom Balkanu i pripremi sledećih etapa za pregovore o statusu pokrajine. To je agenciji Beta prenela Solanin portparol Kristina Galjak, koja je istakla da visoki predstavnik EU "veoma blisko prati ceo taj proces od ključnog značaja za stabilnost Kosova i regiona". U razgovoru Solane i Ahtisarija je učestvovao i Štefan Lene, predstavnik Evropske unije u timu Ahtisarija za rešavanje statusa Kosova. Ahtisari će sutra otputovati u Moskvu gde će o kosovskom pitanju razgovarati sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim. Iduće nedelje se u Briselu očekuje živa diplomatska aktivnost vezana i za rešavanje statusa Kosova, jer se u briselskoj prestonici sastaju ministri inostranih poslova NATO. Takođe će biti održan ministarski sastanak Saveta NATO-Rusija, na kojem će učestvovati Lavrov. Šef ruske diplomatije će se tad sastati i sa Solanom. U sedištu NATO danas je održan sastanak Kontakt grupe na ekspertskom nivou, posvećen razvoju na Kosovu, ali o tome nisu objavljene nikakve informacije.

Zemlje EU sa tajnim zatvorima CIA mogu da izgube pravo glasa
Komesar EU za pravdu i unutrašnja pitanja Franko Fratini (Franco Frattini) upozorio je danas sve članice EU da bi, ako se utvrdi da su na svojoj teritoriji imale tajne zatvore CIA, mogle izgubiti pravo glasa unutar Unije. "Bio bih u obavezi da predložim Savetu Evrope ozbiljne mere, uključujući i suspenziju prava glasa u Savetu", rekao je Fratini na marginama konferencije eksperata za odbranu EU u Berilnu. Savet Evrope počeo je istragu o navodima da je CIA imala tajne zatvore u nekim evropskim državama u kojima je držala osumnjičene za terorizam, i zatražio od evropskih vlada da obezbede sve informacije u vezi sa tim navodima. Fratini je opravdao predlog o suspenziji prava glasa pozivajući se na ustav EU, u kome se navodi da je evropski blok osnovan na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavine zakona, i da kršenje tih principa može da se kažnjava. Navodi da je CIA držala osumnjičene pripadnike Al Kaide u istočnoevropskim zemljama, pojavili su se prvi put 2. novembra u "Vašington postu". Međutim, te novine tada nisu navele o kojim zemljama se radi. Organizacija Hjuman Rajts Voč (Human Rights Watch) navela je, dan po izlasku navoda u štampi, da je CIA osumnjičene za terorizam prebacivala u Rumuniju i Poljsku. Fratini je rekao da je razgovarao sa ministrom unutrašnjih poslova Rumunije Vasilom Blagom, koji je tvrdio da su takvi navodi neistiniti,i da je američka baza u Rumuniji u periodu 2001-2003. korišćena samo za transport vojnika i opreme u Avganistan i Irak. "Jako je važno da se utvrdi istina. Nemoguće je donositi zaključke samo na osnovu sumnji", kazao je Fratini. On je dodao i da bi, ako se utvrdi da je bilo letova bez znanja lokalnih vlasti, to predstavljalo kršenje međunarodnih vazduhoplovnih ugovora.

EU će reorganizovati svoju prevodilačku službu
Evropska komisija saopštila je danas da će reorganizovati prevodilačku službu u sedištu Evropske unije tako što će ponovo definisati broj prevodilaca sa pojedinih jezika, u toj službi koja broji ukupno 1.500 ljudi. Prevodilačka odeljenje koja će biti najteže pogođena ovom odlukom biće ona za španski, grčki i portugalski, u kojima radi 100, 95 odnosno 89 ljudi. Odgovarajući na moguće primedbe iz vlada članica EU, portparol Unije Fredrik Vensan (Frederic Vincent) izjavio je da neće biti otpuštanja zaposlenih. "To je samo preraspodela na druge radne zadatke. Reč je o matematici, ne o politici", rekao je portparol. Cilj komisije za 2006. godinu je da za svaki od jezika zemalja EU ima između 65 i 70 prevodilaca, sa izuzetkom tri vodeća jezika -engleskog, francuskog i nemačkog za koje bi trebalo da postoji 120 do130 prevodilaca, pojasnio je portparol, a prenosi agencija AP. Prevodioci iz odeljenja u kojima je planirano smanjenje broja osoblja, biće prebačeni u kancelarije EU u zemljama članicama gde će prevoditi dokumente komisije, ili će raditi na prevođenju sajta Unije, dodao je portparol. U sedištu EU i dalje je u toku vrbovanje prevodilaca iz deset novihzemalja unije, pošto odeljenja koja se bave tim jezicima i dalje uproseku broje svega 40 ljudi. Najmanje odeljenje je malteško, u kojem rade svega 24 prevodioca. Vensant je, međutim, ukazao da broj prevodilaca u pojedinim odeljenjima ne zavisi od veličine i broja stanovnika neke zemlje, već od količine dokumenata koje treba prevesti. On je podvukao da se u EU svi jezici tretiraju ravnopravno.

MKG: Štetna politika viza EU za zapadni Balkan
Evropska unija svojom strogom politikom viza za države zapadnog Balkana izaziva antievropska osećanja u tom regionu i, umesto da pospeši, guši željene demokratske reforme u tim zemljama i gura njihovo stanovništvo u pravi "evropski geto", ocenjuje Međunarodna krizna grupa (MKG). U izveštaju koji će MKG objaviti sutra u Briselu, navodi se i zahtev vođstvu EU da odmah primeni selektivni sistem viznih olakšica, bar za naučnike, profesore, studente, poslovne ljude, novinare i slične kategorije građana Srbije i Crne Gore i drugih zapadnobalkanskih država. Podsećajući da su šefovi država i vlada EU na sastanku u Solunu, 2003. obećali da će ublažiti oštre uslove za izdavanje viza državljanima SCG , Makedonije, Bosne, i Albanije, MKG upozorava da se ništa nije promenilo. Ove zemlje, kako se podvlači, "i dalje su izvan evroatlantskih struktura, sučeljene s organizovanim kriminalom i korupcijom, uz teško osećanje da se na njih gleda kao na pretnju". U izveštaju, koji delom večeras prenosi pariski list "Mond", postavlja se pitanje kako će mladi ljudi u tom području, koji bi trebalo da budu nosioci preobražaja i uklanjanja nacionalizma i posledica rata, moći da budu privučeni Evropom i njenim vrednostima, ako im Evropa zatvara vrata. Međunarodna krizna grupa ukazuje da, recimo, nasuprot politici vođa Evropske unije, vlasti u Pakistanu ili Iranu privlače sve veći broj mladih muslimana, upravo zahvaljujući mnogo blažoj politici izdavanja viza. Iako je jako zabrinuta i zaokupljena pitanjem bezbednosti, Evropska unija nije u stanju da spreči ulazak kriminalaca na svoju teritoriju, već ljudi koji bi mogli da donesu mir i stabilnost zapadnom Balkanu, navodi se u izveštaju. Zato, navodi MKG, treba najpre ukloniti prepreke za dolazak u EU stručnjaka, poslovnih ljudi i novinara sa zapadnog Balkana, a potom i svih građana četiri države tog regiona. Za uzvrat, kod vlasti tih zemalja se mora izdejstvovati da snažno pospeše bitku protiv ilegalne imigracije, potpišu sporazume o saradnji u nadzoru granica, razviju mehanizme za suzbijanje svih vidova organizovanog kriminala. Zapadnobalkanske zemlje trebalo bi sa EU da sklope sporazume o readmisiji za ilegalne imigrante iz trećih zemalja, koji bi u šengenski, evropski prostor uspeli da se ubace preko njihovih teritorija, navodi se u izveštaju.

Solana: Makedoniju nagraditi statusom kandidata
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) ocenio je danas da bi zemlje članice EU trebalo da nagrade Makedoniju i da joj odobre zvanični status kandidata za prijem u Uniju. "U obavezi smo da nagradimo Makedoniju", rekao je Solana, podsetivši koje su evropske obaveze prema balkanskim zemljama. Solana je rekao da se EU obavezala prema određenim zemljama i da ne treba sada da odustane "iako EU nije sada mnogo raspoložena" da se proširuje. Visoki predstavnik je rekao da bi nagrada Skoplju bila "važna da se dokaže da je ta obaveza stvarna", ali je dodao da status kandidata ne znači da pregovori o prijemu mogu uskoro početi.

Solana: Nužno snažnije angažovanje EU na Zapadnom Balkanu
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da će u idućim godinama biti neophodno snažnije angažovanje EU na Zapadnom Balkanu sa naglaskom na integraciju regiona u evropske strukture. U izlaganju na skupu o "Poukama prošlosti deset godina posle Dejtona", Solana je najavio da će novi visoki predstavnik Evropske unije za BiH biti imenovan u idućih mesec dana i naglasio da je to "pravi korak jer put Bosne i Hercegovine u Evropu mogu voditi jedino odgovorne domaće snage, a ne spoljni činioci". Visoki predstavnik EU je pojasnio da će biti stavljena van snage velika ovlašćenja koje je dosad imao međunarodni predstavnik za BiH Pedi Ešdaun i dodao da bi novi evropski izaslanik u Bosni mogao postepeno preuzeti tu misiju do vremena izbora u toj zemlji iduće godine. Solana je naveo da je Dejtonski sporazumom uspostavljen mir, a da je sada nužno ojačati državne strukture BiH i smanjiti njihove troškove u cilju evropske integracije. Biće nužno da se u Bosni nastavi vojna i policijska misija EU, kao i angažovanje činilaca izvan Unije, dodao je Solana. On je napomenuo da je "jasna lekcija balkanske drame da EU, SAD i NATO, samo kad su ujedinjeni, mogu postići rezultate. Ali je istina i da se događa suprotno, što je jako jasno pokazao tamošnji rat".Solana je istakao da "Evropljani, imajući to na umu, moraju biti rešeni i sposobni da se sami uhvate u koštac sa bezbednosnim situacijama, u kojima mi smatramo da se jače ili drugačije angažujemo nego SAD". "Nadam se da će stanovišta Evropljana i SAD i dalje biti podudarna u praktično svemu - kao što je to danas slučaj. Ali ne možemo biti sigurni. I razložno je imati na umu mogućnost da iskrsnu okolnosti kada ćemo mi hteti ili morati da činimo nešto sami po svom uverenju", rekao je Solana. A to je, objasnio je visoki predstavnik EU, "čvrst razlog" koji stoji iza jačanja Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Druge "pouke Dejtona" su, po njegovim rečima, da je moguće posle ratne drame "iz pepela izgraditi državu", ali i da je "izgradnja mira" dugoročna i skupa stvar. Takođe da će evropske vojne trupe i policija, naročito u cilju bitke protiv organizovanog kriminala, morati još godinama da ostanu u Bosni, i da je bitno nužna tesna saradnja vojnih i civilnih činilaca međunarodne mirovne misije. Iz dejtonskih zbivanja se, dodao je Solana, moraju izvući i pouke za spoljnu politiku EU. "Ne može se poreći da je rat bio mračni pad za evropsku zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. A sada smo ujedinjeni oko jedinstvene, celovite strategije za region" i Zapadni Balkan je jedna od "uspešnih priča" spoljne politike EU, zaključio je Solana. Skup posvećen "poukama Dejtona" su organizovali Centar za evropsku politiku i "Fondacija kralj Boduen" u Briselu, a na njemu su učestvovali i bivši izaslanik UN za Balkan Karl Bilt i bivši zapovednik trupa UN u BiH general Rupert Smit.

Solana: Rešenje za Kosovo bez promena granica
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da "ne sme biti bilo kakvih nagodbi o promeni granica, vezanih za konačni status Kosova, kakav god taj status bio". "Sada ulažemo napore za ustavne promene u Bosni i Hercegovini, ali bez ikakvih teritorijalnih i promena granica, jer bi promene granica na Balkanu bile krajnje složene i platila bi se za to visoka cena, kao što smo videli u prošlosti", rekao je Solana na skupu o "Poukama Dejtonskog sporazuma posle deset godina". On je istakao da dobro poznaje namere međunarodnog pregovarača za Kosovo Martija Ahtisarija i predočio da će pregovori o statusu Kosova biti "teški, složeni i dugi". Izrazio je "snažnu nadu" da će Ahtisarijev pregovarački tim, "uz pomoć Srbije, konačno doći do rešenja koje će Balkanu doneti trajnu stabilnost". Evropska dvadesetpetorica, po njegovim rečima, čine sve da se pospeši pridruživanje zapadnobalkanskih zemalja evropskim strukturama, tako da pregovori o Kosovu počnu u atmosferi kada će zemlje regiona biti bliže pridruženom statusu ili članstvu u EU, kao u slučaju Makedonije.

Bilt: Iskustvo iz BiH - diplomatija ne deluje bez vojne sile
Bivši visoki predstavnik za BiH Karl Bilt izjavio je danas na skupu o "poukama Dejtona" da iskustva iz rata u Bosni i na Balkanu govore da vojna sila mora biti pomoć diplomatiji, ali je ne može i zameniti. Bilt je u prilog tome pročitao izveštaj američke Centralne obaveštajne agencije ( CIA ), u kojem je naglašeno da je NATO bombardovanje položaja bosanskih Srba, 1995. godine, "sa vojnog stanovišta bilo ništavno". Ali je, stoji u izveštaju CIA , primoralo vođstvo bosanskih Srba da sedne za pregovarački sto. Bilt, koji je bio i kopredsedavajući mirovne konferencije u Dejtonu, ocenio je da je između sporazuma u Lisabonu 1992. godine, koji su potpisali vođi bosanskih Srba, Hrvata i Bošnjaka, i Dejtonskog sporazuma razlika veoma mala. Ukazao je, međutim, da je posledica toga ratno razaranje i na desetine hiljada žrtava. Učestvujući u raspravi, portugalski ambasador Žoze Kutiljero, koji je bio tvorac Lisabonskog sporazuma, rekao je da je bošnjački vođa Alija Izetbegović povukao potpis sa tog sporazuma na traženje jednog visokog funkcionera američkog Stejt departmenta, ali da to nije bio tadašnji američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman. Lord Dejvid Oven, kopredsedavajući Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, potvrdio je to i istakao da mu je tadašnji američki državni sekretar Voren Kristofer preneo da je i on podržao Kutiljerov plan i ohrabrio Izetbegovića da ga prihvati. "Ali za mene će ostati istorijska nejasnoća šta se zaista dogodilo i ko je, ipak, zatražio od Izetbegovića da to odbije", objasnio je Oven. Lord Oven je ocenio da je velika greška što je Savet bezbednosti UN 1993. objektivno išao na ruku vojnom zapovedniku bosanskih Srba Ratku Mladiću, kada je uveo "zaštićene zone", umesto da zahteva bespogovorno prihvatanje Vens-Ovenovog mirovnog plana za Bosnu. Jer, kaže Oven, tad su taj plan snažno podržavali i Grčka i Beograd, a Milošević je stavio do znanja da je spreman da protiv bosanskih Srba primeni i vojnu silu. Bilt i Oven su ocenili da su za uvođenje "zaštićene zone" oko Sarajeva i sporazum s Miloševićem o Kosovu posle bombardovanja NATO 1999. ključnu zaslugu imali ruska diplomatija i generali, a posebno predsednik Boris Jeljcin. To je, ocenili su, bila "važna geopolitička promena". Bilt je rekao da se skoro sve vreme znalo gde se kreće Radovan Karadžić i da u Pentagonu, koji je zapovedao NATO komandi i snagama UN u Bosni, nije bilo političke volje da se krene u opasnu akciju njegovog hapšenja. Lord Oven je ocenio da treba obustaviti delatnost Haškog tribunala ako se zaista želi pomirenje u Bosni i na Kosovu, i ustanoviti Komisiju za istinu, poput onog što je učinjeno u Južnoj Africi. Odgovarajući na jedno pitanje u raspravi, Bilt je ocenio da "nije normalno, bar dosad je tako bilo, da zemlje koje se pridružuju Evropskoj uniji, kao sad na Zapadnom Balkanu kroz proces stabilizacije i asocijacije, jedna drugu tuže Međunarodnom sudu pravde za genocid". On je naglasio da Evropa i SAD u času raspada bivše Jugoslavije nisu tačno znali da li žele raspad, ili da se zemlja sačuva, odnosno da se pregovorima stvori labava konfederacija i izbegne sukob. Bilt, Oven i Kutiljero su se saglasili da je rat u Bosni izazvan preuranjenim priznavanjem nezavisnosti Hrvatske. Kutiljero je primetio da je razlog što je "Nemačka htela nezavisnost Hrvatske, a Francuska očuvanje Jugoslavije... ali ne toliko koliko je Nemačka želela da Hrvatska postane samostalna". I Bilt i Oven su ocenili da bi se morala imati na umu moguća nezavisnost Kosova i, štaviše, primetili da tad ne bi trebalo sprečavati udruživanje Kosova i Albanije. Oni nisu bliže objasnili ovaj stav, za koji su rekli da nije u saglasnosti sa pozicijom Solane i EU, ali je Bilt jedino preneo svoja saznanja da za pripajanje "zajedničkoj albanskoj državi" ne bi bili spremni i makedonski Albanci. Bilt je, takođe, upozorio da da bi "dve albanske države destabilizovale Balkan". Bilt je, međutim, stavio do znanja da bi nezavisno Kosovo samo bilo "neuspela, propala država" i da bi to izazvalo "veliko nezadovoljstvo Srbije", osim ako Srbiji ne bi bila data "opipljiva nadoknada" u vidu povoljnosti Evropske unije. On je izneo i tezu da bi za Srbiju bilo bolje da Kosovo i Crna Gora budu nezavisni, uz tvrdnju da je crnogorsko društvo i narod i dalje duboko podeljeni, isto kao i početkom '90-ih godina, kad je pokrenuta rasprava o opstanku u Jugoslaviji sa Srbijom. Oven je bio mišljenja da "Srbi verovatno žele da se Crna Gora odvoji. Ali bi za Crnu Goru bilo bolje da ostane sa Srbijom". Bilt je zaključio da se ceo Zapadni Balkan mora ekonomski integrisati, čime će važnost granica biti sporedna, a bitka protiv organizovanog kriminala dobiti mnogo više na snazi.

Fratini: Crna Gora napredovala u primeni evropskih standarda
Potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravdu, slobodu i bezbednost Franko Fratini izjavio je danas na skupu u Beču da je Crna Gora u protekloj godini "značajno" napredovala u primeni evropskih standarda, saopštila je danas crnogorska vlada. Fratini je tu ocenu izneo na Forumu Evropske unije i zapadnog Balkana u Beču, na kome su razmotreni rezultati postignuti u borbi protiv organizovanog kriminala u protekloj godini u regionu. Sastanku su prisustvovali i crnogorski ministri unutrašnjih poslova i pravde Jusuf Kalamperović i Željko Šturanović, koji su predstavili dosadašnje rezultate crnogorske vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala. Šturanović je zatražio stručnu i finansijsku pomoć zemalja EU u primeni novih zakona usklađenih sa evropskim standardima, navodi se u saopštenju crnogorske vlade. Konferencija u Beču je organizovana na nivou ministara pravde i unutrašnjih poslova. Reč je o prvom u nizu skupova posvećenih zapadnom Balkanu, koje je Austrija, povodom preuzimanja predsedavanja EU, predvidela u ovoj i idućoj godini.

Solana 5. decembra u Beogradu
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) posetiće početkom decembra Beograd, Prištinu i Sarajevo. Portparol visokog predstavnika Kristina Galjak rekla je na brifingu za novinare iz Srbije i Crne Gore da će Solana 5. decembra u Beogradu razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije i državne zajednice, a potom će otputovati u Prištinu. Narednog dana, 6. decembra, Solana će boraviti u Sarajevu povodom smene na čelu Eufora. U današnjem razgovoru sa novinarima Galjakova je ocenila da su odnosi EU i zemalja zapadnog Balkana kvalitativno unapređeni u poslednjih mesec dana.

Lene: Nismo pominjali odlaganje referenduma
Specijalni savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Stefan Lene izjavio je danas da se zvanični Brisel nikada nije zalagao za odlaganje referenduma o državnom statusu Crne Gore. "Mi samo tražimo primenu međunarodnih standarda, pe svega preporuka Venecijanske komisije. Sačekajmo sredinu decembra i preporuku te komisije", rekao je Lene na brifingu za novinare iz Srbije i Crne Gore. Lene je dodao da očekuje da Crna Gora ne preduzima nikakvu "referendumsku inicijativu" pre izveštaja komisije.

Stojković i Jočić sutra na sastanku ministara iz regiona
Ministri pravde i unutrašnjih poslova Srbije Zoran Stojković i Dragan Jočić učestvovaće sutra u Beču u radu Trećeg foruma Evropske unije (EU) za zapadni Balkan. Kako je danas saopšteno iz Ministarstva pravde Srbije, predstavnici EU i ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana razmatraće na tom sastanku napredovanje zemalja zapadnog Balkana u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Na sastanku će biti reči i o napretku u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i reformi pravosuđa i policije.

Ljoveras: Srbiji neophodno unapređenje pravosuđa
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Žosep Ljoveras izjavio je danas su osnovni zadaci Srbije na putu pridruživanja Evropskoj uniji unapređenja rada pravosuđa i energična borba protiv korupcije. Ljoveras je ocenio da je u Srbiji neophodna i reforma javne administracije, jačanje ekonomskog razvoja i nastavak privatizacije, navodi se u saopštenju izdatom nakon sastanka predstavnika Evropske komisije sa potpredsednikom Vlade Srbije Miroljuba Labusa. Prema rečima Ljoveresa, posebno važno je posvetiti više pažnje uspostavljanju nezavisog i profesionalnog pravosuđa i vladavine zakona, pošto je pravosuđe ključni segment i za efikasne ekonomske reforme. Labus je ocenio da je izveštaj Evropske komisije značajan dokument koji sadrži korisne smernice za nastavak reformi u svim oblastima. On je ukazao na to da je Vlada Srbije u poslednjoj godini ostvarila značajne rezultate čime je dokazala svoju odlučnost u sprovođenju ekonomskih reformi ali i u ostvarivanju političke konsolidacije. Labus je tokom susreta najavio da se pregovarački tim Srbije priprema za prvu rundu tehničkih pregovara sa EU koji će se održati 20. decembra u Beogradu.

Solana u Varšavi o bezbednosti i spoljnoj politici EU
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) rekao je danas, posle razgovora sa poljskim zvaničnicima, da i sa novom vladom i novim šefom države očekuje konstruktivnu saradnju. Solana je prvi visoki zvaničnik EU koji je u Varšavu došao nakon poljskih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Na njima su pobedu odneli evroskeptični konzervativci iz stranke Pravo i Pravda, koju vode braća blizanci Jaroslav i Leh Kačinjski (Jaroslaw, Lech Kaczynski), a vladu su neočekivano formirali sami uz podršku dve najradikalnije antievropske grupacije na poljskoj političkoj sceni - populističke Samoodbrane na levici i ultrakonzervativne radikalne Lige poljskih porodica na desnici. "Poljska je vrlo važna zemlja za EU, nova poljska vlada je izabrana na demokratski način, a najvažnija je efikasna i konstruktivna saradnja", odbio je Solana nakon susreta sa šefom poljske diplomatije Stefanom Melerom (Meller) da komentariše članke u evropskim medijima koji Poljsku porede sa Austrijom u vreme kada je u vladu ušla Partija slobode, tamošnjeg radikalnog populiste Jerga Hajdera. "Protiv Poljske neće biti nikakvih sankcija", kazao je Solana u intervjuu poljskom dnevniku "Žečpospolita" (Rzeczpospolita) i dodao da ga smena na vlasti u Varšavi ne uznemirava, jer se sve odigralo na demokratski način uz poštovanje međunarodnih obaveza. S obzirom da su glavne teme razgovora bile bezbednost i spoljna politika EU, konkretno za Poljake najvažniji odnos prema Rusiji i istočnim susedima, Solana se pored razgovora sa odlazećim predsednikom Aleksandrom Kvašnjevskim i novoizabranim šefom poljske države Lehom Kačinjskim i šefom diplomatije Melerom sreo i sa novim ministrom odbrane Radoslavom Sikorskim i ministrom unutrašnjih poslova i administracije Ludvikom Dornom. "Jedan od glavnih ciljeva Poljske u predstojećem periodu će biti da uđe u šengensku zonu", saopšteno je nakon sastanka sa Dornom a prenosi poljska novinska agencija PAP.

U petak u Sarajevu formalni početak pregovora BiH i EU
Predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić prihvatio je da u petak, 25. novembra, u Sarajevu počnu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU, saopšteno je danas iz Saveta ministara BiH. U saopštenju se navodi da je Terzić danas dobio pismo komesara EU za proširenje Olija Rena koji je predložio da njegovim dolaskom 25. novembra u Sarajevo, zvanično počnu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 21. novembra da započnu pregovore o sporazumu stabilizaciji u pridruživanju sa BiH, jedinom od pet zemalja zapadnog Balkana koja ih još nije počela.

Nove evropske zemlje traže od EU slobodu preduzetništva
Nove istočnoevropske članice Evropske unije (EU) najavile su danas da će tražiti od Evropske komisije da utiče na pojedine stare članice da ukinu barijere i restrikcije i omoguće slobodu preduzetništva. U žalbi koju su pripremile Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka, Litvanija, Letonija i Estonija, precizira se da Evropska komisija treba da zatraži od Nemačke, Austrije i Holandije da ukinu barijere i restrikcije, koje otežavaju poslovanje preduzeća iz nove Evrope na njihovoj teritoriji. Portparol češke misije pri EU Jan Vitopil (Vytopil) rekao je češkoj novinskoj agenciji ČTK da će tih osam zemalja naredne sedmice poslati žalbu Evropskoj komisiji u Brisel. Kao primer nezakonitih barijera, osam novih članica u žalbi navode praksu nemačkih, austrijskih i holandskih vlasti da zahtevaju radnu dozvolu za zaposlene u preduzećima iz novih zemalja članica koje su otvorile poslovnice u starim. Nove članice su nerado prihvatile da maksimalno sedam godina od ulaska u EU njihovi građani ne mogu slobodno da se zapošljavaju u staroj Evropi, jer su tržište rada za njih otvorile samo Velika Britanija, Irska i Švedska a predusretljiv korak, s obzirom da se nisu potvrdile bojazni o poplavi jeftine radne snage sa Istoka, sprema i Finska.

Merkel: EU ne treba da se odrekne predloga svog ustava
Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je danas u Briselu da Evropska unija (EU) ne treba da se odrekne svog predloga Evropskog ustava koji su ranije ove godine odbacili glasači na referendumu u Francuskoj i Holandiji. "Evropi je potreban ustav. Ne treba da odustanemo od pregovora o ustavu", rekla je Merkelova, koja se na kratko pojavila pred novinarima sa predsednikom Evropskog parlametna Žosepom Borelom tokom posete EU. Lideri 25 članica EU potpisali su Evropski ustav u Rimu 28. oktobra 2004. godine, posle 28 meseci pregovora. Da bi ustav stupio na snagu moraju da ga prihvate sve članice EU. Glasači u Francuskoj su u maju na referendumu glasali protiv Evropskog ustava, a u junu su protiv glasali i birači na referendumu u Holandiji. Evropski lideri su najavili "pauzu za razmišljanje", tokom koje, kako su rekli, nameravaju da odluče o sudbini ustava. "Možda ćemo dozvoliti pauzu za dalje razmatranje i druga mišljenja, ali smo bili veoma jasni da smo voljni da damo svoj doprinos za sve što je potrebno i pobrinemo se da ustav stupi na snagu", rekla je Merkelova. Nacrt ustava je većinom glasova usvojen u nemačkom parlamentu.

EU odbacile predlog SAD da se odloži usvajanje budžeta UN
Evropska unija odbacila je danas predlog SAD da se usvajanje dvogodišnjeg budžeta UN odloži dok Generalna skupština svetske organizacije ne odobri njenu reformu. U retkom javno izraženom neslaganju sa stavom SAD, britanski ambasador pri UN Emir Džons Peri (Emyr Jones Parry) rekao je novinarima da evropska dvadesetpetorka ne veruje da treba povezivati budžet sa reformama i da se time ugroze operacije UN. "Nismo za to da se bilo koje pojedinačno pitanje ili budžet uslovljavaju, ali vrlo jasno kažemo da nam do kraja ove godine trebaju i humanitarni programi i odlučnost i bolje upravljanje Ujedinjenim nacijama", rekao je Džons Peri, čija zemlja predsedava EU. Diplomate strahuju da bi usvajanje budžeta od 3,6 milijardi dolara za 2006-2007. godinu moglo da se produži do novogodišnjih praznika. Generalni sekretar UN Kofi Anan (Annan) rekao je da bi odlaganjeusvajanja budžeta moglo da dovede do "ozbiljne finansijske krize". Ambasador SAD pri UN Džon Bolton (John) juče je predložio da se odloži usvajanje budžeta dok se ne odobre ključne reforme. On je novinarima rekao da bi Generalna skupština mogla da usvoji privremeni budžet iz koga bi se finansirale operacije UN u prva tri ili četiri meseca 2006.

OHR pozdravio zeleno svetlo za početak pregovora BiH i EU
Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) pozdravila je današnju odluku ministara spoljnih poslova EU o davanju odobrenja Evropskoj komisiji da počne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH. "Ovo je istorijski trenutak za BiH i njene građane. Takođe, ovo predstavlja ključni momenat u periodu regionalne tranzicije od stabilizacije ka Evropskoj uniji. Simbolizam 21. novembra je jasan za BiH. Današnja odluka naglašava koliko daleko je BiH otišla 10godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma", saopštio je OHR. Iz OHR-a naglašavaju da će brzina kojom će se BiH približiti EU zavisiti od toga koliko brzo će ta zemlja usvajati i sprovoditi reforme zadate u procesu stabilizacije i pridruživanja. Kako je saopštio OHR, od posebnog značaja će biti napredak zemlje u razvoju zakonodavnih i administrativih kapaciteta, sprovođenje policijske reforme i zakona o javnom informisanju i nastavak potpune saradnje sa tribunalom u Hagu. EU i BiH će pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju početi 25. novembra, kada će u Sarajevo doći evropski komesar za proširenje Oli Ren, kako bi sa čelnicima BiH označio pokretanje ovog procesa.

Sve zemlje zapadnog Balkana u procesu stabilizacije
Bosna i Hercegovina (BiH) poslednja je od pet zemalja zapadnog Balkana, obuhvaćenih posebnom strategijom EU, koja počinje pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. EU dala je "zeleno svetlo" za početak pregovora sa BiH danas, na 10. godišnjicu postizanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH, a pregovori će svečano biti otvoreni u petak 25. novembra. Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema Zapadnom Balkanu, EU je usvojila 1999, u nastojanju da učvrsti mir, podstaknestabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona. Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa kojim je pet država Zapadnog Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG – dobilo priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne saradnje. Srbija i Crna Gora dobila je "zeleno svetlo" da počne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 4. oktobra, dan uoči pete godišnjice demokratskih promena u Srbiji. Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatska i Makedonija počele su 2001. i završile za oko godinu dana. Hrvatska je u međuvremenu stigla do početka pregovora o punopravnom članstvu, što je poslednja, ali najzahtevnija stepenica do Brisela. Makedonija je u novembru dobila status zemlje kandidata za članstvo i očekuje da će početi pristupne pregovre početkom 2006. Albanija je pregovore o prvom ugovornom odnosu sa EU počela u januaru 2003, ali još nije zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Ministri EU: Jača uloga predstavnika EU u Bosni
Šefovi diplomatija Evropske unije danas su, u Briselu, odlučili da osnaže ulogu evropskog i međunarodnog visokog predstavnika u Bosni u koordinaciji tamošnje vojne i policijske misije Evropske unije. Cilj jačanja i usaglašavanja vojne i policijske misije EU jeste prvenstveno znatno efikasnija bitka protiv organizovanog kriminala i pospešenje vladavine zakona, istakli su ministri inostranih poslova evropske dvadesetpetorice. To se posebno očekuje od novog, budućeg visokog predstavnika Evropske unije za Bosnu koji će zameniti međunarodnog predstavnika Pedija Ešdauna. Kako je Beti rečeno, postoje četiri kandidata za budućeg visokog predstavnika Evropske unije u BiH, ali se najviše izgleda daje nemačkom demohrišćanskom političaru, Švarcu Šilingu, i holandskom ambasadoru u NATO Patejn, takođe dobrom poznavaocu balkanskih prilika. Ministri inostranih poslova EU su izrazili zadovoljstvo zbog toga što je policijska misija EU u Bosni doprinela stvaranju postojane, održive policije u zemlji. Oni su stavili do znanja da će se ubuduće zadaci evropskih policijskih snaga "preusmeriti mnogo delatnije na bitku protiv organizovanog kriminala i sprovođenje u delo reforme policije" u BiH, "u okviru tesne saradnje sa drugim akterima EU i domaćim pravosudnim vlastima". Šefovi evropskih diplomatija su veoma povoljno ocenili prvu godinu evropske vojne misije u Bosni - Eufor. Eufor je, kako su istakli, "istinski doprineo stvaranju bezbednih prilika u Bosni i Hercegovini", uz zaključak da je "u ovom stadijumu još uvek neophodno vojno prisustvo EU" u Bosni. Vojne snage EU će do daljeg ostati u Bosni, kako je to preporučio i Ešdaun, saopštili su ministri dvadesetpetorice. Obim tih snaga i struktura "zavisiće od procene stanja na terenu".

Diplomatija BiH zadovoljna odlukom Saveta ministara EU
Ministarstvo spoljnih poslova BiH izrazilo je zadovoljstvo današnjom odlukom Saveta ministara EU o početku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU. Ministarstvo je u saopštenju pozdravilo i činjenicu da je Savet ministara odluku o početku pregovora sa BiH doneo na dan kada se obeležava 10. godišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. "Odluka Saveta ministara EU je snažna potvrda da su priznati dosadašnji napori BiH u procesu približavanja EU, ali i obaveza da nastavimo reformskim putem prilagođavanja evropskim standardima", dodaje se u saopštenju. Kako se navodi u saopštenju ministarstva, EU je danas otvorila novo poglavlje u saradnji sa BiH, potvrđujući da, uz ostale zemlje Zapadnog Balkana, očekuje i vidi BiH u evropskoj porodici.

Solana: Bosna na početku nove ere odnosa sa EU
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana ocenio je da je, deset godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Bosna i Hercegovina "na početku nove ere veza s EU i uspostavljanja ugovornih odnosa" s evropskom dvadesetpetoricom. Solana je, u izjavi agenciji Beta, istakao da je "prvi krupan korak" u tom pravcu učinjen nedavnom odlukom šefova diplomatija EU da se što pre pokrenu pregovori s BiH o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Uniji. "Sve strane u Bosni i Hercegovini", dodao je, "moraju iskoristiti ovaj trenutak i usvojiti i sprovesti nužne reforme kako bi se stvorila održiva i funkcionalna država". Visoki evropski predstavnik je ocenio da je "Dejtonskim sporazumom okončan rat u Bosni... i dat istorijski doprinos miru i stabilnosti u regionu. To je bio i uspeh za međunarodnu zajednicu". Solana je ukazao na to da EU, delovanjem svoje, već godinu dana prisutne, vojne misije Eufor, kao i trogodišnje evropske policijske misije u BiH, daje važan doprinos razvoju u Bosni jer "stvara bezbedne i postojane prilike za sprovođenje Dejtonskog sporazuma" Visoki evropski zvaničnik je stavio do znanja da će "brzina pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju posebno zavisiti od napretka Bosne i Hercegovine u razvijanju njenog pravnog temelja i sposobnosti državne uprave". Presudno za pregovore o pridruživanju EU će biti i "sprovođenje u oktobru dogovorene policijske reforme, kao i usvajanje i primena svih nužnih zakona o javnoj radio i televizijskoj mreži". Solana je rekao i da je brzina kojom će se doći do potpisivanja tog sporazuma s Evropskom unijom uslovljena i potpunom saradnjom s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. "Potpuna saradnja s tim tribunalom u Hagu je od suštinskog značaja za to da se odbegli optuženi izvedu pred pravdu, kao i da se konačno dođe do trajnog pomirenja". A, zaključio je Solana, "to je od presudne važnosti da bi bila uklonjena osnovna prepreka za integraciju (BiH) u Evropsku uniju".

Ministri EU sutra daju zeleno svetlo za pregovore sa BiH
Šefovi diplomatija EU sutra bi u Briselu trebalo da daju zeleno svetlo Evropskoj komisiji za početak pregovora s BiH o sporazumu o pridruživanju. Pregovori bi, rekli su izvori Saveta ministara EU, mogli početi verovatno polovinom decembra. Evropski ministri će, takođe, oceniti Dejtonski sporazum, koji je sklopljen pre 10 godina, i ukazati na perspektive pridruživanja BiH evropskim strukturama. Bosna je jedina tema sa Zapadnog Balkana koja je na dnevnom redu zasedanja ministara EU. Oni će razmotriti i usvajanja produžetka mandata za policijsku misiju EU u BiH, s posebnom naglaskom na podršku borbi protiv organizovanog kriminala i sprovođenje policijske reforme. Šefovi diplomatija, kako se očekuje, treba da potvrde i obim vojne misije EU u Bosni u sadašnjem vidu i brojnom sastavu. Evropski ministri će se dogovoriti i "o jačanju mandata specijalnog izaslanika EU u Bosni". Izvori EU u Briselu navode da postoje četiri evropska kandidata koji bi trebalo da zamene Pedija Ešdauna na mestu visokog izaslanika za BiH. Više izgleda se daje jednom visokom holandskom zvaničniku, isto kao i nemačkom kandidatu Kristijanu Švarcu Šilingu.

Andreas Cobel:Za ulazak u EU potrebna puna saradnja sa Hagom
Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel rekao je danas da je za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji potrebna potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. "Dok se to ne desi (završi saradnja) vrata EU će za vas biti zatvorena. U vašim rukama je ključ", rekao je Cobel na seminaru organizovanom za predstavnike pregovaračkog tima Srbije sa EU. Dvodnevni seminar u Palati federacije "Srbija i pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju - koordinacija i izgradnja kapaciteta" organizovali su Nemačka ambasada, organizacija "Invent" (Inwent), Institut za evropsku politiku iz Berlina i Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Cobel je dodao da je cilj nemačke vlade da kroz ovakve seminare podrži SCG u pregovorima sa Unijom. Prema njegovim rečima, Nemačka je u poslednjih pet godina podržala reforme u SCG sa više od milijardu evra, dok je u 2004. godini bila najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus naveo je da će do 2015. godine Srbija napraviti "dramatične pozitivne pomake". Labus je dodao da će nakon zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija postati kandidat koji će sigurno pristupiti Evropskoj uniji. Međutim, prema njegovim rečima, članstvo u EU nije samo pitanje slobodne trgovine, već i ispunjavanja određenih političkih, ekonomskih i institucionalnih pretpostavki. Potpredsednik Vlade Srbije je kazao da je u zemlji uspostavljena parlamentarna demokratija, ali da još nije u potpunosti usvojen određen sistem vrednosti, koji je kompatibilan sa zemljama EU. "To nije tragično, jer se takve stvari dešavaju kroz smenu generacija", rekao je Labus. Prema njegovim rečima, u sferi ekonomije nastupa drga faza reformi - strukturalne promene "koje neće biti nimalo lake". "Cilj tih promena je da stvorimo privredu sposobnu da konkuriše ostalima u Evropi", rekao je potpredsednik srpske vlade. Dodao je da je posebno važno stvoriti i institucije koje su sposobne da sprovode zakone usklađene sa evropskim standardima. "I da ne ulazimo u EU, mi bismo morali da sprovedemo te reforme. Ali, u ovoj situaciji, EU je partner koji će nam pomoći da to brže uradimo", rekao je Labus.

Marović i ambasadori EU o preporukama za referendum
Ambasadori Velike Britanije i Austrije Dejvid Gauen i Gerhard Jandl i šef misije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Žozep Ljoveras obavestili su danas predsednika SCG Svetozara Marovića o izjavi Evropske unije u vezi sa organizacijom i održavanjem referenduma u Crnoj Gori, saopštio je danas kabinet predsednika SCG. Ambasadori iz EU su predstavili Maroviću izjavu EU, koju su nedavno predočili institucijama i parlamentarnim strankama u Crnoj Gori, navodi se u saopštenju kabineta predsednika SCG . Prema toj izjavi, očekuje se puna saradnja u procesu referenduma sa međunarodnom zajednicom, što je i predviđeno Ustavnom poveljom, u cilju očuvanja unutrašnje i regionalne stabilnosti. Marović je u razgovoru sa evropskim diplomatama rekao da je potrebno uspostaviti dijaloga u vezi sa pitanjem referenduma u Crnoj Gori i da očekuje podršku Evropske unije takvom dijalogu. Predsednik SCG i ambasadori iz EU su ocenili da je neophodna dalja saradnja "oko primene odredbi Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje u vezi sa mogućnošću organizovanja referenduma", kako bi taj proces "afirmisao evropske vrednosti, stimulisao napredak i stabilnost", navodi se u saopštenju.

Hejs: Vlast BiH odgovoran činilac u pridruživanju EU
Na sastanku političkih stranaka BiH o ustavnim promenama u Briselu postignut je dogovor da državna vlast bude odgovoran činilac u pridruživanju zemlje EU, izjavio je danas jedan od organizatora sastanka, član američkog Instituta za mir Donald Hejs. On je ocenio da to otvara put da država BiH "sa mnogo više ovlašćenja" pregovara i bude partner u poslu sa EU. Hejs je dodao da i u drugim pitanjima državnog preustrojstva BiH nije isključeno približavanje stavova, o čemu će lideri političkih stranaka BiH ponovo razgovarati 19. i 20. novembra u Vašingtonu Hejs je naglasio da bi u cilju efikasnih pregovora BiH sa EU na izborima iduće godine morale biti izabrane nove vlasti, sa promenjenom državnom strukturom. To znači , dodao je on, da polovinom decembra u skupštinski postupak u BiH moraju ući do tada dogovorene ustavne promene, da bi najkasnije 1. aprila bile unete u zakone. "Na osnovu tako promenjenih zakona bi onda bile izabrane i nove vlasti", dodao je Hejs. Drjus Hičner, takođe član Dejtonskog sekretarijata američkog Instituta za mir, istakao je da razgovori i delimičan uspeh sastanka političkih lidera BiH predstavljaju veliki napredak ka postizanju unutrašnjeg dogovora u BiH. Na pitanje da li je organizator konferencije imao na umu temeljnu reviziju Dejtonskog sporazuma i ukidanje entiteta, Hičner je rako da "mi uvek smatramo da je BiH decentralizovana država, ali i da mora dobiti bitna ovlašćenja da bi bila u stanju da pregovara sa institucijama EU". Hičner je naglasio da niko od političkih prvaka iz BiH nije pokušao da dovede u pitanje entitete i temelje države. Zamoljen da kaže zašto je važno da Dejtonski sporazum ostane na snazi, on je zaključio da je taj dokument nužan da bi vladalo međusobno poverenje između sve tri strane, odnosno da ne bilo straha od prošlosti.

EU izdvojila sredstva za izgradnju zatvora u Albaniji
Evropska komisija dodelila je Albaniji 3,6 miliona evra za izgradnju novog zatvora pošto su kapaciteti postojećih popunjeni. Kako prenosi Asošijeted pres, sredstva će biti izdvojena za izgradnju zatvora kod Korče u kojem će kaznu moći da izdržava 350 zatvorenika. Predviđeno je da izgradnja traje 18 meseci, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija već je izdvojila pet miliona evra za modernizaciju dvazatvora u Albaniji. U 13 albanskih zatvora ima mesta za oko 3.000 zatočenika, a oko 300 njih izdržava kaznu u pritvorima.

Češka zainteresovana za rešavanje problema na Balkanu
Premijer Češke Jirži Paroubek izjavio je večeras da je njegova zemlja zainteresovana da pomogne u rešavanju problema na zapadnom Balkanu. "Češka će učiniti sve da bratske zemlje, uključujući i Crnu Goru, dele sa njom zajedničku budućnost u EU i evroatlanskim strukturama", kazao je Paroubek novinarima u Podgorici nakon razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Crnogorski premijer Milo Đukanović je kazao da je premijeru Češke preneo nameru vlade u Podgorici da za "šest meseci" reši državno pitanje. Đukanović i Paroubek su konstatovali da postoji "naglašen" interes čeških investitora za ulaganja u Crnu Goru. Ponovljeno je da postoji interesovanje kompanije "Čez" za ulaganje u energetiku u Crnoj Gori. Ta kompanija se prijavila na tender za kupovinu Termoelektrane i Rudnika uglja iz Pljevalja, ali je taj tender poništen. Predstavnici dve vlade trebalo bi do sutra da usaglase elemente ugovora o finansiranju projekta rekonstrukcije pruge Podgorica-Nikšić. Predstavnici Železnice Crne Gore i češke firme "ŽS Brno" potpisali su večeras ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji te pruge. Za sutra je u Privrednoj komori Crne Gore predviđen sastanak privrednika dve zemlje.

Čavić: Ne pristajemo na samoubistvo Republike Srpske
Predsednik Srpske demokratske stranke ( SDS ) Dragan Čavić izjavio je danas u Briselu, na konferenciji o dogradnji dejtonskog ustava BiH, da Republika Srpska želi da doprinese funkcionalnosti države u cilju integracije u Evropu, ali neće prihvatiti "svoje ustavno i teritorijalno-pravno samoubistvo". On je istakao da će integracija u evroatlantske strukture biti proces, isto kao i evolucija ustavnih rešenja u BiH. Čavić, koji je i predsednik Republike Srpske, ukazao je na to da su se na sastanku ponovo ispoljile tri različite nacionalne političke pozicije. S jedne strane je, po njegovim rečima, stav stranaka iz Republike Srpske da osnov svih priča mora biti u članu 1. tačka 3. ustava koji određuje sklop BiH, u kojem stoji da je Republika Srpska entitet. "S druge stane postoje političke ideje da se taj temeljni član izmeni i napravi prekompozicija u neki novi poredak, što je u stvari temeljna izmena ne samo ustava, već i Dejtonskog mirovnog sporazuma", dodao je on. Čavić je naglasio da je "to nemoguće i jednostavno ne može da bude politička osnova za bilo kakvu početnu poziciju za poboljšanje funkcionalnosti zemlje i države". Predsednik SDS je predočio da je njegov utisak da na konferenciji u Briselu neki ljudi nastavljaju i dalje s veoma odbojnim stavom prema Republici Srpskoj. To je neprihvatljivo i ti ljudi, po rečima Čavića, "moraju da shvate da je to realnost i da je RS entitet u BiH koji ne traži nikakvu politiku sececije, želi da doprinese funkcionalnosti zemlje, a neće pristati da zbog te funkcionalnosti izvrši administrativno, teritorijalno i ustavno samoubistvo". To je jasan stav ne samo mene i SDS -a, nego i predstavnika drugih stranaka iz RS, stavio je do znanja Čavić. Na pitanje kako gleda na zamisao predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragana Čovića, da se u Bosni stvore tri entiteta, hrvatski, bošnjački i srpski, čime bi se smanjili troškovi i uvećala efikasnost države, predsednik SDS je odgovorio da u RS "postoji otvorenost za svu vrstu razgovora". "Ali, samo sa jednim polazištem, jasnim kao dan. Želja za rešavanjem administrativno-teritorijalnog i ustavnog položaja Hrvata u Bosni, tako da je on autentičan na nekom srednjem nivou vlasti, za nas u RS nije problem, pod uslovom da to ne ugrožava poziciju Republike Srpske. Međutim, stavovi koje oni iznose, dobrim delom imaju takvu nameru i ne mogu biti podržani od Republike Srpske, niti od nas u SDS ", dodao je on. Čavić je rekao da "nema utisak da uopšte imaju podršku za takve stavove u Federaciji i kod bošnjačkih političara. "Tako da je to realan problem koji stalno pojavljuje kao najveća smetnja u razgovorima o funkcionalnim rešenjima u BiH", rekao je predsednik RS. On je naveo da se u raspravu o tome i nije ulazilo, zato što "bez definicije šta znači ta neka treća jedinica u BiH, ne pristajemo da ulazimo u priču sa unapred zamišljenim rešenjima". "Jer, ne možemo da razjasnimo stvari. Ne postoji spremnost za to i da se nama u RS pruži jasno objašnjenje šta to znači. Dakle, da li to znači da RS menja svoju ustavno-pravnu poziciju iz Dejtonskog mirovnog sporazuma iz aneksa IV? Moj utisak je da takva želja postoji, ali da to nikako ne može da bude javno i jasno. Sve dok ne bude o tome iznesen jasan stav, ne može o tome ni biti nikakvog razgovora". "Mi smo spremni da ovde učinimo korak napred, konstantno nudimo rešenja, a svako rešenje se uslovljava otkidanjem nečega od Republike Srpske", upozorio je Čavić.

EU ponudila Francuskoj 50 miliona evra za smirivanje nereda
Evropska unija ponudila je Francuskoj 50 miliona evra, kako bi joj pomogla da reši probleme u predgrađima koji su doveli do nereda, rekao je danas predsednik Evropske komisije Hoze Mnuel Barozo. Glavni izazov sa kojim se suočava Francuska je otvaranje novih radnih mesta za mlade iz predgrađa, rekao je Barozo u intervjuu radiju Evropa 1. "Najveći problem je nezaposlenost. Najbolja socijalna politika je otvaranje novih radnih mesta. To je glavna stvar. Kada je 60 posto mladih u predgrađima nezaposleno to je problem", rekao je Barozo. On je kazao da je ponudu EU već poslao francuskom premijeru Dominiku de Vilpenu. Barozo je dodao da Francuska nije usamljena u pokušajima da pronađe način da integriše imigrante, jer slične probleme imaju i drugi evroski gradovi. "Drugi veliki evropski gradovi imaju iste probleme i pronašli su neka svoja rešenja. Zato je neophodno imati određene principe, ali posle toga je na vladi da traži rešenje za svoje probleme", rekao je Barozo govoreći o integraciji imigranata. Francusku je pogodilo nasilje mladih nezadovoljnih policijskim tretmanom i nezaposlenošću. Mladi afričkog porekla, ali i oni bele boje kože, zapalili su nekoliko hiljada automobila tokom nemira koji traju već 17 noći u predgrađima velikih gradova Francuske.

Skup u Kragujevcu o značaju priključenja Srbije EU
Lokalni odbor Demokratske stranke Srbije ( DSS ) u Kragujevcu održao je danas skup u centru tog grada pod nazivom "Sve smo bliže", sa ciljem isticanja značaja uloge pregovora o stabilizaciji i asocijaciji koje je Srbija počela sa EU. Narodni poslanik i predsednik Gradskog odbora DŠ-a Goran Davidović rekao je agenciji Beta da se akcija "Sve smo bliže" održava u svim regionalnim centrima Srbije. Davidović je rekao da DŠ želi da približi građanima Srbije proces pridruživanja Evropskoj uniji i objasni značaj tog procesa za budućnost države. U okviru programa koji je organizovan u glavnoj pešačkoj zoni prikazan je automobil "zastava 10", koji će se proizvoditi u Kragujevcu u saradnji sa italijanskim "Fiatom". Za taj posao je, prema oceni DŠ-a, najzaslužnija aktuelna vlada. Kragujevačanima su deljeni "rečnici u svakoj prilici" španskog, engleskog, italijanskog i nemačkog jezika kao i program stranke, baloni i čokoladice. U programu su učestvovali i mladi iz Kulturno umetničkog društva "Branko Krsmanović".

Ljoveras o prioritetima SCG na putu ka EU
Kratkoročni prioriteti za Srbiju i Crnu Goru na putu ka Evropskoj uniji su puno poštovanje Ustavne povelje, potpuna saradnja sa Haškim tribunalom i konstruktivan doprinos rešavanju statusa Kosova, rekao je danas šef delegacije Evropske komisije u SCG Žosep Ljoveras (Josep Lloveras). Na predstavljanju izveštaja o napretku SCG u 2005. godini članovima Odbora za evropske integracije parlamenta državne zajednice, Ljoveras je dodao da su među kratkoročnim prioritetima i reforma javne uprave i sudstva, kao i efikasna civilna kontrola vojske. Evropski diplomata je kazao da je izveštaj o SCG "objektivan", da pokazuje da je "bilo napretka, ali da postoje i slabe tačke". Među pozitivnim pomacima, predstavnik Evropske komisije je naveo usvajanje amandmana na Ustavnu povelju, početak rada Suda SCG , usvajanje Rezolucije o pristupanju EU u Skupštini SCG , formiranje struktura za pregovore sa Unijom. Prema njegovim rečima, slabe tačke koje treba otkloniti su kontradiktorna tumačenja Ustavne povelje, odsustvo brze reforme javne uprave, nedosledna demokratska kontrola sektora odbrane, nedostatak jasne antidiskriminatorne zakonske regulative. Ljoveras je dodao da je proširenje EU jedno od najmoćnijih "sredstava" Unije, kao i da će prijemom Bugarske i Rumunije biti završen peti krug proširenja. Dodao je da će nakon toga fokus biti na pridruživanju Turske i balkanskih zemalja. Prema njegovim rečima, put ka EU nije ni lak ni lagan, ali je Unija spremna da pomogne zemljama kandidatima za pridruživanje. Predsednik Odbora za evropske integracije Oliver Dulić rekao je da je poslanicima Skupštine SCG jasno šta treba da urade na putu ka EU. Dodao je da je na tom putu "dobro imati starijeg brata" koji će ukazivati na stvari koje su dobro urađene, ali i na propuste. Dulić je kazao da je prvenstveni cilj reformi da građani SCG budu zadovoljni i da zato izveštaj EU smatra "dobronamernim savetom". Izveštaj o napretku SCG predstavljen je u sredu u Briselu. Ljoveras će, posle predstavljanja izveštaja u Skupštini SCG , dokument prezentovati poslanicima u parlamentima Srbije i Crne Gore.

Labus: Pregovori nisu uslovljeni Hagom, Kosovom ili Dejtonom
Evropska unija nije nagovestila mogućnost suspenzije pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom u slučaju nedovoljne saradnje s Haškom tribunalom, niti su ti pregovori uslovljeni pitanjem Kosova, ili odnosa Beograda prema Republici Srpskoj, rekao je danas potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Labus je rekao novinarima u beogradskom hotelu "Palas" da u prvoj rundi pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u ponedeljak u Beogradu, nije bilo reči o mogućnosti njihove suspenziji zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom, ali je dodao da međunarodne obaveze treba ozbiljno shvatiti. On je podsetio da je početak pregovora odobren zbog značajnog napretka u saradnji SCG sa Haškim tribunalom, ali i da se u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku SCG u pridruživanju, od Beograda zahteva puna saradnja s Tribunalom. Od Beograda se traži i politički dijalog s Prištinom. Pitanje Kosova je izuzetno značajno za Evropsku uniju, a ona od Beograda očekuje da postigne rešenja kroz dogovor, rekao je on. Labus je