Barozo i Ren u februaru u Beogradu
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren posetiće u februaru Srbiju i Crnu Goru, najavio je danas ambasador delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras. Ljoveras je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa britanskim ambasadorom Dejvidom Gauenom na kraju britanskog predsedavanja Evropskom unijom ocenio da je London "zaista dobro radio" na unapređenju procesa približavanja SCG Evropskoj uniji i da je urekordnom vremenu dobijen mandat od Evropske komisije za otvaranje pregovora sa Beogradom i Podgoricom. Komentarišući proteklih šest meseci u kojima je Britanija predsedavala Unijom, ambasador Gauen je najpre izrazio zadovoljstvo zbog početka pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG , ali je upozorio i da je za ulazak u EU, kao i u Partnerstvo za mir i NATO, neophodno da Beograd "zatvori poglavlje" ispunjenja obaveza prema Haškom tribunalu. "Ratko Mladić i Radovan Karadžić je trebalo da odavno budu u Hagu. To je, siguran sam, veoma visok prioritet za vlade i Srbije i SCG ", kazao je Gauen pozdravljajući "sve korake" vlasti u Beogradu "u pokušaju rešavanja ovog problema"."Nadamo se da će ovo pitanje biti zaključeno u najskorijem mogućem vremenu", rekao je ambasador i dodao da je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena, koje svaki kandidat za članstvo u EU mora ispuniti. Na konferenciji za novinare povodom uručenja priznanja novinarima za radove na temu " SCG na putu ka EU", Gauen je rekao da je Britanija predana daljem proširenju EU, ali je istovremeno upozorio da će brzina napretka u pridruživanju za svaku pojedinačnu zemlju zavisiti od ispunjenja kopenhagenskih kriterijuma. Početak pregovora sa SCG je, prema njegovim rečima, bio jedan od ključnih ciljeva britanskog predsedavanja Unijom i sada je na SCG da svoje argumente predstavi tako da oni nikako ne mogu biti osporeni. Pored saradnje sa Haškim tribunalom, dodao je ambasador, potrebno je da Beograd bude pozitivno angažovan kako u pregovorima o budućem statusu Kosova, tako i u vezi sa procesima u Bosni i Hercegovini. U procesu stabilizacije i pridruživanja SCG Evropskoj uniji postoje tri elementa, kazao je Gauen i dodao da su to donošenje potrebnih zakona i njihova primena, zatim primena odredbi Ustavne povelje i puna saradnja sa Haškim tribunalom. "Britanska vlada je zadovoljna zbog postizanja dogovora o evropskom budžetu, što je veoma važno za obezbeđivanje sredstava za dalje proširenje EU", kazao je Gauen.

Novinarke Mreže i Evropskog foruma nagrađene za radove o EU
Novinarke "Evropskog foruma" Aleksandra Mijalković i TV Mreže Biljana Jogić osvojile su prve nagrade na konkursu za novinarske radove čija je tema bila "Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji", saopšteno je danas u britanskoj ambasadi u Beogradu. Mijalkovićeva je nagrađena u kategoriji štampanih medija za tekst o promenama koje nosi približavanje Uniji, objavljen u "Evropskom forumu" koji je izašao kao specijalni dodatak magazina "Vreme", dok je Biljani Jogić pripala nagrada u kategoriji elektronskih medija za prilog o tome kako su gradovi u Srbiji "zatvori" za invalide, kazali su članovi žirija, dopisnik BBC-a Đorđe Vlajić i producent SkajNjuza Jakša Šćekić. Od 22 priloga elektronskih medija pristigla na konkurs, čak 18 ih je bilo iz Mreže, tako da je ta kuća osvojila sva tri mesta u svojoj kategoriji. Pored Biljane Jogić, nagrađene su i Irina Bulatović (2. mesto) i Aleksandra Sekulić (3. mesto). U kategoriji štampanih medija, drugo mesto osvojila je Ivana Cvetković iz "Blica", a treće Dejan Miličić iz "Pljevaljskih novina". Dobitnice prvih nagrada osvojile su put u London, a ostali su nagrađeni knjigama. Šćekić je izrazio nadu da će nagrada za radove o približavanju EU biti dodeljena i iduće godine, "bez obzira hoće li to organizovati predsedavajući EU ili Delegacija Evropske komisije". Nagrade je dobitnicima uručio britanski ambasador Dejvid Gauen, čija zemlja upravo završava šestomesečno predsedavanje EU.Ambasador Delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras najavio je tom prilikom da će tokom 2006. godine biti organizovana obuka za novinare o pitanjima evropskih integracija u okviru koje će 20-ak novinara iz Beograda, ali i iz unutrašnjosti i sa Kosova, putovati u Brisel i Strazbur.

Solana: Saradnja s Hagom ključna za SCG u 2006. godini
Visoki predstavnik Evropske Unije Havijer Solana izjavio je da će u novoj 2006. godini privođenje pravdi haških optuženika Ratka Mladića i Radovana Karadžića biti od ključne važnosti za približavanje SCG EU. "Iako je 2005. godine bilo napretka, u novoj godini će privođenje pravdi Karadžića i Mladića biti od ključne važnosti. Neuspeh u saradnji sa Tribunalom je najveća prepreka jačanju veza sa EU", poručio je Solana u novogodišnjoj poruci, koju objavljuje nedeljnik "Nin" u najnovijem broju. On je ocenio da će se SCG u 2006. godini, koju je nazvao "odlučujućom", suočiti sa velikim izazovima i dodao da će političari morati da pokažu jedinstvenost u strateškim ciljevima vezanim za budućnost zemlje. Naglasio je da EU sledeće godine od SCG napredak u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju, statusu Kosova i "jasnom definisanju budućnosti državne zajednice". Solana je kazao da je "sada u centru pažnje" EU budućnost SCG idodao da je pravo republike da održi referendum o nezavisnosti Ustavnom poveljom zagarantovana mogućnost. "Ali, referendum mora da se organizuje u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima i u saradnji sa EU. Takođe, važno je da se i vlada i opozicija u Crnoj Gori dogovore oko mogućeg referenduma", ocenio je visoki predstavnik EU. Prema njegovim rečima, mišljenje Venecijanske komisije o referendumu iz decembra ove godine "predstavlja dobru osnovu". "Moj lični predstavnik, Miroslav Lajčak već je počeo svoju misiju kako bi olakšao dijalog između strana i obezbedio da se primene preporuke Venecijanske komisije", naglasio je Solana. On je ocenio i da će u pregovorima o statusu Kosova "sve strane morati da se žrtvuju i da načine kompromise". "Političari u Beogradu i u Prištini moraće da se angažuju konstruktivno kako bi se došlo do svima prihvatljivog rešenja. Oni se moraju uzdržati od svake jednostrane akcije i moraju biti svesni da međunarodna zajednica neće tolerisati nikakvo ispoljavanje nasilja", rekao je Solana i dodao da je "od vitalnog značaja da se i tokom pregovora nastavi primena standarda za Kosovo". Prema njegovim rečima, neophodni su "opipljivi rezultati kako bi se nealbanske zajednice zaštitile i kako bi se dostiglo multietničko društvo" na Kosovu. "EU je to jasno stavila do znanja ponavljajući da budućnost regiona leži unutar evropske porodice. Uveren sam da će tokom 2006. godine SCG istrajno nastaviti tim putem", naglasio je Havijer Solana.

G. Đurović: Manji pritisci Brisela za odlaganje referenduma
Crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović izjavila je danas da su pritisci iz Brisela da se referendum u Crnoj Gori eventualno odloži za jesen bili izraženiji ranije a da tenzije sada padaju. U intervjuu za PG "Mreža Evronet", Đurovićeva je ocenila da da je sada bitno dokazati da Crna Gora zaista može da organizuje referendum "sa punim monitoringom međunarodnih organizacija". Ona je kazala da se u slučaju izdvajanja Crne Gore iz državne zajednice i prestanka postojanja SCG ne može formalno pravno nastaviti pregovaranje SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Tada se, dodala je crnogorska ministarka, "moraju doneti nove odluke Saveta ministara na predlog Evropske komisije da se pregovaraju dva nova posebna sporazuma". Ona je kazala da je to "tehnički vrlo izvodljivo" i objasnila da se "može napraviti kompromisna odluka da sukcesor Srbije i Crne Gore, odnosno Srbija, nastavi da pregovara direktno, a da Crna Gora uđe u proceduru i da za neka dva ili tri meseca od Saveta ministara dobije sopstveni sporazum". Ministarka Đurović smatra da "neće biti nikakve forme sankcija", te da nema nikakvih pretnji sa aspekta "da će neko biti izolovan ako traži da bude nezavistan". Ona je istakla da je dobro što se Crna Gora ne prepoznaje kao zemlja koja može da pravi probleme i da ugrožava bilo koga. Prema njenim rečima, angažovanost vlasti u Crnoj Gori oko referenduma ne moze da dovede u pitanje angazovanost oko pregovora sa EU, jer ima prostora i za referendum i za pregovore. "Imati svoje ime i prezime za trajno u evropskoj porodici ne znači staviti berlinski zid između Srbije i Crne Gore", rekla je Đurovićeva. Ona je ukazala da su dve zemlje uvek bile bliske i da to neće ugroziti ni normalne trgovinske odnose, odnose između prijatelja i rođaka, studiranje, pružanje zdravstvenih usluga i svaki drugi normalan život. Ministarka Đurović je izrazila zadovoljstvo tokom pregovora sa EU, kao i upravo završenom prvom rundom tehničkih pregovora vođenih po principu dvostrukog koloseka, koji je po njenim rečima "potpuno zaživeo".

Đurić: EU odobrila donaciju od 25 miliona evra
Evropska unija je odobrila makrofinansijsku podršku Srbiji i Crnoj Gori u vrednosti od 25 miliona evra, jer je Srbija u ovoj godini uspešno ostvarila ključne ciljeve ekonomske politike, rečeno je agenciji Beta u Vladi Srbije. Šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić rekao je da je Srbija uspešno sprovela pregovore sa MMF-om, a bio je pozitivan i izveštaj Svetske banke o ostvarenim reformama. Donacija je odobrena i zbog rezultata svih mera ekonomske politike i poreske politike koji su ostvareni u Srbiji u proteklih godinu dana, naglasio je Đurić. On je naveo da su ti ciljevi prethodno bili dogovoreni sa Evropskom unijom kao preduslov za finansijsku podršku. "Dobra vest je i da je 90 odsto sume od 25 miliona evra već juče uplaćeno na račun budžeta Srbije, čime je EU pokazala da na početku pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju pruža snažnu podršku Srbiji da se oni nastave i uspešno okončaju tokom 2006. godine", zaključio je Đurić.

Nurković: Ne procenjivati rokove za pridruživanje EU
Ministar za unutrašnje ekonomske odnose državne zajednice Amir Nurković izjavio je danas da je neutemeljeno procenjivati određene rokove i datume o procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. "Nisu to činjenice koje možemo predvideti na takav način, posebno u statusu u kojem smo i s načinom osposobljenosti institucija i u Srbiji i u Crnoj Gori", kazao je Nurković u intervjuu Radiju Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, evidentno je da su mnogi sporovi u prethodnomperiodu bili veštački, kao što je bila i rasprava oko usklađivanja carinskih stopa za 56 poljoprivrednih proizvoda, jer je odmah bilo jasno da se to može uraditi samo na štetu jedne ili druge članice državne zajednice. Nurković je, međutim, istakao da i jedna i druga vlada smatraju da je organizacija državne zajednice neracionalna, a da je spor samo u zaključcima koji se izvode. "Dok jedna vlada smatra da treba integracijom sanirati tako nefunkcionalnu državnu zajednicu, druga ističe da treba razgovarati o budućim odnosima, koji su dati u inicijativi Vlade Crne Gore, kao savez suverenih nezavisnih država", rekao je Nurković.

EU preti Majkrosoftu svakodnevnim kaznama
Evropska komisija je zapretila američkom softverskom džinu, korporaciji "Majkrosoft" (Microsoft), svakodnevnim kaznama ako ne bude poštovao presudu iz 2004. koja se tiče nelojalne konkurencije. Komisija bi mogla da kazni "Majkrosoft" sa do dva miliona evra dnevno ukoliko kompanija ne obezbedi konkurentima dokumentaciju o svojim softverskim programima, kako bi i njihovi serveri mogli da rade u operativnom sistemu Vindouz (Windows). "Majkrosoft" ima pet nedelja da reaguje i pravo da se usmeno obrati antimonopolskim vlastima. U martu prošle godine sud je presudio da "Majkrosoft" dominacijom na globalnom tržištu onemogućava rad rivalima. Tada je ocenjeno da konkurenti američke kompanije nisu u mogućnosti da rade u "Majkrosoftovom" softveru jer ne raspolažu adekvatnom dokumentacijom. "Majkrosoftu" je 2004. naloženo da plati 97 miliona dolara, podeli kodove sa rivalima i ponudi verziju Vindouza bez Medija plejer (Media Player) softvera. U decembru prošle godine odbijena je žalba "Majkrosofta" i kompanija je upozorena da bi mogla da bude dnevno kažnjavana ako ne ispuni obaveze do 15. decembra 2005.

SCG treća od kraja po podršci za ulazak u EU
Srbija i Crna Gora ( SCG ) treća je od kraja na listi 12 zemalja koje bi građani Evropske unije (EU) primili u svoje redove, ispred Albanije i Turske, pokazalo je novo istraživanje EU, Eurobarometar. Ulazak SCG u EU podržava 39 odsto stanovnika Unije, 44 odsto je protiv, a 17 odsto nema nikakav stav po tom pitanju, navodi se u Eurobarometru. Jaku podršku za ulazak u EU uživaju samo tri zemlje članice EFTA (Evropska asocijacija slobodne trgovine) - Island, Norveška i Švajcarska. Njihov ulazak u EU podržava između 68 i 77 odsto ispitanika. Od bivših jugoslovenskih republika najbolje je rangirana Hrvatska, na četvrtom mestu. Njen ulazak u EU podržava 51 odsto ispitanika, 35 odsto je protiv, a 14 odsto neodlučno. Mišljenje o Makedoniji je podeljeno, njen ulazak u EU podržava 41 odsto ispitanika, a 42 je protiv, dok je u slučaju BiH 40 odsto za, a 43 odsto protiv njenog ulaska u EU. Bugarska za članstvo u EU ima podršku od 48 odsto, dok su kada su Rumunija i Ukrajina u pitanju podrška i protivljenje gotovo izjednačeni, na nivou od 42-43 odsto. Na pretposlednjem mestu liste od 12 zemalja nalazi se Albanija čiji ulazak u EU podržava 33 odsto ispitanika, dok ih je protiv 50 odsto. Poslednja je Turska čije članstvo u Uniji podržava 31 odsto, a protivi mu se 55 odsto ispitanika. Dalje širenje Evropske unije u globalu podržava gotovo polovina građana EU, ali je razlika između onih koji su za (49 odsto) i onih koji su protiv (39 odsto) manja nego pre šest meseci. Podrška daljem širenju Unije i dalje je jača u novim članicama, nego u starim, ali prema podacima iz novog Eurobarometra, nepoverenje prema daljem proširenju jača i u tim zemljama. U slučaju SCG , na primer, podrška ulasku u EU, u novim članicama iznosi 50 odsto i manja je za dva odsto u odnosu na prethodno istraživanje, dok je među 15 "starih" članica Unije širenje i na SCG podržalo 36 odsto ispitanika. Pojedinačno gledano najveća podrška daljem širenju EU zabeležena je u Grčkoj i Sloveniji - 74 odsto, i Poljskoj 72 odsto. Pozitivan stav prema širenju EU zabeležen je i u Nemačkoj i Holandiji. U Letoniji, Litvaniji, Sloveniji i na Kipru za proteklih šest meseci porastao je procenat građana koji se protive daljem širenju EU, dok u Estoniji, Malti, Slovačkoj i Poljskoj raste broji neodlučnih. U Švedskoj, Italiji, Danskoj i Velikoj Britaniji protivljenje daljem širenju je znatno ojačalo.

Građani EU uglavnom zadovoljni članstvom u Uniji
U zemljama Evropske unije 52 odsto građana smatra da je njihova zemlja profitirala od članstva u Uniji, a tačno polovina građana smatra da je članstvo u Uniji pozitivna stvar, pokazuje istraživanje javnog mnjenja građana EU. Redovno šestomesečno istraživanje EU Eurobarometer, sprovedeno u oktobru i novembru, pokazuje da je, posle dve godine rasta, postotak onih koji misle da je za njihovu zemlju članstvo u EU korisno opao za tri odsto, a da je broj onih koji misle suprotno porastao na 36 odsto. Među zemljama čiji državljani pozitivno doživljavaju prednosti EU prednjači Irska, sa podrškom od 86 odsto, a za njom sledi Luksemburg sa 75 odsto. Među deset novih zemalja članica EU, sa prosečnih 58 odsto preovladava stav da je tim zemljama članstvo u Uniji koristilo. U tom mišljenju prednjače Litvanci, sa 70 odsto, a najskeptičniji su Kiprani, od kojih samo 39 odsto veruje u prednosti EU. O samom članstvu u EU, pozitivno mišljenje ima tačno polovina Evropljana, ali je broj otvorenih protivnika članstva relativno nizak - svega 16 odsto. Broj protivnika premašuje 20 odsto samo u tradicionalno evroskeptičnim zemljama - Švedskoj (32), Velikoj Britaniji (28), Austriji (25) i Finskoj (22 odsto). Pozitivno mišljenje o članstvu u EU, sa prosekom od 54 odsto, zabeleženo je u zemljama evrozone, među kojima sa 82 odsto prednjači Luksemburg, a izuzetak su jedino Austrija i Finska. U deset novih zemalja EU zabeleženo je najveće kolebanje u javnosti najveći broj neutralnih odgovora. Uprkos neuspehu evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, ideja zajedničkog ustava i dalje uživa podršku 63 odsto građana Unije, a protivi joj se svega 21 odsto. Građani EU, kako pokazuje istraživanje, uglavnom su zadovoljni uslovima života (80 odsto) i uglavnom ne očekuju bitnije promene u narednih godinu dana (49 odsto), ili veruju da će im se životni uslovi popraviti (39 odsto). Evropljani su relativno zadovoljni i svojim finansijskim i uslovima i poslom, ali 19 odsto njih strahuje da će se situacija na tom planu u narednih godinu dana pogoršati. Zadovoljstvo građana Evrope vlastitom ekonomskom situacijom, u oštroj je suprotnosti sa viđenjem stanja u njihovim zemljama, pošto u proseku 40 odsto ispitanih smatra da će se ekonomska situacija zemlje u narednih 12 meseci pogoršati. Prema anketi, najveći strahovi ispitanih tiču se upravo gubitka posla i ekonomske situacije, a jedan od četiri građana Evrope smatra da za njegovu zemlju najveći problem predstavlja kriminal. Iako je strah od nezaposlenosti u zemljama EU prvi put od 2003. godine opao za šest odsto, taj strah je i dalje veći u novim zemljama EU, gde dostiže 57 odsto, dok se u starim članicama kreće oko 42 odsto. Građani EU brinu, kako pokazuje anketa, i zbog rasta cena, zdravstvene zaštite, imigracije i terorizma, pri čemu je strah od terorizma osetnije porastao samo u pojedinim zemljama, uglavnom onima koje su i same bile meta napada, u prvom redu Velikoj Britaniji (34) i Holandiji (40). U većini zemalja EU građani terorizam uglavnom ne doživljavaju kao važnu temu, tako da postotak zabrinutih u Nemačkoj iznosi četiri odsto, Portugalu jedan odsto, a u 10 novih zemalja u proseku tri odsto.

Hrvatska vlada najavila studiju troškova ulaska u EU
Hrvatska vlada će od ugledne institucije naručiti analizu troškova i prednosti ulaska u Evropsku uniju, zaključak je današnje tematske sednice vlade o pregovorima sa EU i njihovom uticaju na privredni razvoj Hrvatske. Članovi vlade su se donošenjem tog zaključka složili sa predlogom predsednika države Stjepana Mesića, koje je pozvao premijera Ivu Sanadera i vladu da preduzmu transparentne, promišljene, konkretne i dugoročne poteze, zatraživši da hitno dovrše program privrednog razvoja i da u njemu pokažu potrebnu dozu socijalne osetljivosti. Mesić je danas zajedno sa guvernerom Hrvatske narodne banke (HNB) Željkom Rohatinskim prvi put učestvovao na sednici vlade u mandatu Sanadera. "Ako od ljudi tražimo odricanja, ako očekujemo da se pomire sa oskudicom, onda im barem moramo reći dokle i zašto", poručio je Mesić, dodajući da nedostatak dugoročne strategije privrednog razvoja vlada ponekad nadoknađuje prihvatanjem i realizacijom "recepata, pa i više od toga - diktata međunarodnih monetarnih, odnosno financijskih institucija". Mesić je kritikovao stanje u ekonomiji, rekavši da, uprkos pokušajima da se stvari prikažu ružičastima, nema mesta zadovoljstvu, a u prilog tome naveo je da je udeo spoljnog duga u BDP-u 83 posto, da se broj nezaposlenih ne smanjuje, da još uvek nije dostignut nivo predratne proizvodnje, da postoji mali broj bogatih i da većina stanovništva tek preživljava. Mesić se složio sa konstatacijom da je Hrvatska ove godine ostvarila krupan korak na putu prema članstvu u EU, napomenuvši da se mora pronaći način da se u pregovorima zaštite ključni nacionalni interesi - poljoprivreda i pravo na kupovinu nekretnina. Mesić je, takođe, vladu pozvao da u pregovorima sa EU bolje komunicira sa građanima i istakao važnost korišćenja pretpristupnih fondova za uspešno sprovođenje reformi. Mesić je upozorio da načelna politička opredjeljenja ne smeju postati taoci kratkoročnih unutrašnje-političkih prepucavanja, aludirajući na odnose Hrvatske sa SCG i Haškim sudom. U Hagu se, rekao je Mesić, ne sudi ni Hrvatima, ni Srbima, ni Bošnjacima, ni generalima ni političarima, nego osumnjičenima i optuženima za ratne zločine. "Biće među njima, govorim o onima iz Hrvatske, i onih koji su nesumnjivo zaslužni za obranu zemlje, i te im zasluge niko neće ni poreći ni oduzeti. Ali ako se dokaže da su krivi za ratne zločine, odgovaraće", poručio je Mesić. Premijer Ivo Sanader je rekao da je vladin plan da privrednu strategiju završi do proleća iduće godine.

Savet ministara insistira na punoj saradnji sa Hagom
Savet ministara Srbije i Crne Gore saopštio je posle danas održane sednice da insistira da se najhitnije reše preostale obaveze zemlje prema Haškom tribunalu, kako ne bi bio doveden u pitanje nastavak pregovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. "Konstatujući da je u ovoj fazi procesa pridruživanja EU prioritet naša puna saradnja sa Haškim tribunalom, Savet ministara najenergičnije zahteva da svi nadležni organi i institucije ostvare punu i iskrenu saradnju", navodi se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da će Ministarstvo odbrane biti kadrovski ojačano kako bi, u saradnji sa Nacionalnim savetom za saradnju sa Haškim tribunalom, bila efikasnije obezbeđena i dostavljana dokumentacija koju traži Tribunal. "Potpuno je značajno da sve službe bezbednosti budu pod punom demokratskom i civilnom kontrolom i da do kraja rade u interesu Srbije i Crne Gore", navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, na sednici Saveta ministara izraženo je zadovoljstvo zbog uspešnog okončanja prve tehničke runde pregovora sa Evropskom unijom. Savet ministara usvojio je izveštaj o radu Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji za 2005. godinu, koji je prihvaćen i na Odboru Skupštine SCG za evropske integracije. Savet ministara imenovao je nove čelne ljude u nekim službama Ministarstva odbrane. Zoran Jeftić imenovan je za pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse, a Snežana Samardžić-Marković za pomoćnika ministra za politiku odbrane. Novi sekretar Ministarstva odbrane je Milica Vlašić-Koturović. Za načelnika Vojno-obaveštajne agencije u Obaveštajno-bezbednosnom sektoru Ministarstva odbrane imenovan je Veselin Malović.

Koštunica sa Lajčakom o sudbini državne zajednice
Srpski premijer Vojislav Koštunica razgovarao je danas sa izaslanikom visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane za referendum o nezavisnosti Crne Gore, Miroslavom Lajčakom, o sudbini državne zajednice SCG. Koštunica je na sastanku istakao da je jedinstven stav vlasti u Srbiji, kao i najvećeg broja političkih stranaka, da je potrebno sačuvati državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, sa čime se, kako je dodao, slaže i zvanični Brisel. Miroslav Lajčak preneo je stav EU da referendum u Crnoj Gori mora da ima legitimitet i ukazao da je neophodno poštovati sve propisane evropske standarde, kao i da je potreban dijalog crnogorske vlasti i opozicije kako bi se ispunili svi potrebni standardi. Koštunica je istakao da je u dosadašnjoj praksi uvek značajna i ubedljiva većina donosila odluku o važnim državnim pitanjima i da do sada nije zabeležen nijedan primer da je odluka o takvim pitanjima bila doneta sa manje od 50 odsto upisanih birača. Zbog toga je od posebne važnosti mišljenje Venecijanske komisije sadržano u članu 39 o potrebnoj kvalifikovanoj većini za uspeh referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori, kazao je Koštunica.

Ivić: Nisam čula upozorenja iz EU u vezi sa Hagom
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić izjavila je danas da ona nije čula da je bilo ko iz Evropske unije rekao da bi pregovori o pridruživanju mogli biti prekinuti zbog nesaradnje sa Hagom. Mogućnost prekida pregovora nagovestili su juče na konferenciji za novinare šefica pregovaračkog tima Evropske komisije Tereza Sobieski i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, a danas je to najvaila i šefica Kancelarije SCG za pridruživanje EU Jela Baćević. Sanda Rašković Ivić rekla je, međutim, novinarima u Skupštini SCG , da je to bila "više Labusova interpretacija razgovora" koja treba da posluži kao upozorenje da te stvari treba da se rade efikasno. Govoreći o odluci UNMIK-a da kosovske vlasti započnu formiranje ministarstava pravde i unutrašnjih poslova, Rašković Ivić je rekla da je to preuranjena odluka i da na neki način prejudicira status pokrajine na početku pregovora o statusu. Prema njenim rečima, u izveštaju Kai Ejdea je navedeno da treba biti obazriv u prenošenju ovlašćenja na Vladu Kosova u oblastima pravde i unutrašnjih poslova. Vlada Srbije nije mogla da utiče na odluku i vlasti u Beogradu mogu samo da protestuju, a na šefu UNMIK-a Sorenu Jesen-Petersenu je da tu odluku povuče, kazala je.

Lajčak sutra u Beogradu
Specijalni izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za organizovanje referenduma u Crnoj Gori Miroslav Lajčak sutra dolazi u Beogradu gde će sastati sa najvišim zvaničnicima državne zajednice i Srbije, potvrđeno je danas u slovačkoj ambasadi u Beogradu. Slovački diplomata će sutra u Beogradu odvojeno razgovarati sa predsednikom i šefom diplomatije Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem i Vukom Draškovićem, rečeno je Beti u slovačkoj ambasadi u Beogradu. Lajčak će se sastati i sa premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem. Specijalni izaslanik visokog predstavnika EU Havijera Solane juče je u Podgorici razgovarao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima o svojoj misiji tokom referendumskog procesa, a danas se sastao sa predstavnicima crnogorske opozicije. Lajčakov zadatak je da olakša pregovore između crnogorske vlasti i opozicije o pripremama za referendum, koji je najavljen za proleće 2006. godine.

Zamrzavanje pregovora sa EU bi se odrazilo i na Crnu Goru
Ukoliko Srbija ne bi ispunila političke kriterijume za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ako bi Evropska komisija odlučila da zamrzne pregovore, to bi se odrazilo i na Crnu Goru, izjavila je danas crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović. Đurovićeva je, posle današnjeg sastanka crnogorske delegacije sa predstavnicima Evropske komisije u Beogradu, u okviru pregovora o pridruživanju EU, u obraćanju novinarima objasnila da se sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odnosi i na Srbiju i na Crnu Goru, odnosno da "definitivno za sad postoji jedan sporazum". Ona je sledeću rundu pregovora najavila za 22. februar i kazala daće delegacija zvanične Podgorice nastaviti da se za nju priprema i radi "kao da će dinamika koja je planirana za naredni period moći da se ostvari". "Ako govorimo o suspenziji sporazuma, pretpostavljam da je isti osećaj za Vladu Srbije sa aspekta stručnog dela posla, ali svakako za Vladu Crne Gore, naš pregovarački tim i uopšte interese naše ekonomije, da bismo bili oštećeni i da to nikako ne bi bilo dobro", kazala je ona. Đurovićeva je izrazila zadovoljstvo današnjim sastankom, iako je ocenila da su razgovori bili "relativno naporni zato što su zahtevali punu koncentraciju i pažljivo beleženje onoga što predstavlja intenzivni rad u naredna dva meseca, za sledeću rundu pregovora". Crnogorska delegacija je danas pregovarala o svojoj platformi za liberalizaciju tržišta industrijskim proizvodima i o okviru za buduće pregovore u sektoru poljoprivrednih proizvoda i ribarstva.

Lajčak:Odlaganje referenduma nije način rešavanja problema
Specijalni izaslanik Evropske unije za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak preneo je danas predstavnicima crnogorske vlasti i opozicije da Brisel smatra da odlaganje pitanja referenduma nije način rešavanja tog problema. Lajčak je novinarima posle razgovora kazao da EU ne želi da prejudicira rezultat referenduma o državnom statusu Crne Gore ili da podržava bilo koju opciju u procesu. "Zainteresovani smo za legitimnost procesa i da njegov rezultat pozitivno utiče na stabilnost regiona", istakao je Lajčak. On je dodao i da su sve stranke u Crnoj Gori, osim Srpske narodne stranke, izrazile spremnost da uz posredovanje EU učestvuju u dijalogu o referendumskim uslovima.

Raste otpor Austrijanaca prema Evropskoj uniji
Stav Austrijanaca prema EU i daljem proširenju Unije dodatno se pogoršao, pokazalo je istraživanje "Eurobarometar". Prema tom istraživanju, koje je sprovedeno par dana pred austrijsko preuzimanje predsedavanja Evropskom unijom, samo 24 odsto Austrijanaca ima pozitivno mišljenje o Uniji, čime je ova zemlja na dnu liste istraživanja u kojem je evropski prosek iznosio 44 odsto. I u odgovoru na pitanje da li je članstvo u EU "dobra stvar" Austrijanci su bili "najgori". Svega 32 odsto Austrijanaca smatra da je EU dobra stvar, što je najmanji procenat, čak lošiji od Velike Britanije i Letonije. Istraživanje je pokazalo da svega 35 odsto stanovnika Austrije misli da članstvo u EU donosi prednosti njihovoj zemlji. Negativniji stav po tom pitanju imaju samo Šveđani. Kada je reč o daljem proširenju EU u Austriji vlada najnegativniji stav. Samo 29 odsto građana te države je za proširenje, a čak su Francuzi i Luksemburžani sa 31 odsto bolje raspoloženi po ovom pitanju. Po pitanju prijema Turske 80 odsto Austrijanaca je protiv, dok je protiv prijema Rumunije 72 odsto, a Bugarske 69 odsto građana.

Labus: Ne treba se igrati sa Hagom
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Miroljub Labus izjavio je večeras da se "ne treba igrati" sa saradnjom sa Haškim tribunalom jer su u pitanju ugled zemlje i nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Nakon završetka prve runde tehničkih pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Labus je ponovio da, zbog pitanja saradnje sa Hagom, ne može da garantuje da će se naredni tehnički razgovori u okviru pregovora održati u februaru sledeće godine, kakao je ranije planirano. Labus je najavio da će jedna od tema sutrašnje sednice Vlade Srbije biti i saradnja sa Haškim tribunalom. Potpredsednik srpske vlade je izrazio zadovoljstvo rezultatima današnjih razgovora pregovaračkog tima Srbije i tima Evropske komisije koji su se vodili o listama industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. On je takođe rekao da danas nije bilo spornih pitanja koja bi proisticali iz odnosa dve članice državne zajednice, pošto Crna Gora i Srbija imaju zasebne trgovinske sisteme. Predstavnici Evropske komisije ranije danas sastali su se u Beogradu sa delegacijom Crne Gore.

Labus: Liberalizacija robe s malom stopom zaštite
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Miroljub Labus izjavio je večeras da bi carine za proizvode sa niskom zaštitnom stopom trebalo da budu ukinute odmah po stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Pregovarački tim Srbije danas je sa predstavnicima Evropske komisije razgovarao o listama industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u cilju usaglašavanja carina, rekao je Labus na konferenciji za novinare po završetku prve runde tehničkih pregovora. On je rekao da su svi industrijski proizvodi za zaštitom od jedan ili tri posto "kandidati da odmah budu oslobođeni carine" po stupanju sporazuma na snagu, dok će kod "vrlo osetljivih" i "izuzetno osetljivih" proizvoda taj period biti daleko duži. Navodeći da je na listi preko 10.000 carinskih linija, Labus je kao primer naveo da će za automobile važiti duži period zaštite, pošto je reč o "osetljivom proizvodu", dok bi za kivi carina mogla biti odmah ukinuta. On je rekao da je Srbija pre par dana dala Evropskoj komisiji prvu ponudu liste industrijskih proizvoda, a da je danas razgovarano o detaljima i razlozima te ponuda, kao i efektima koje bi imala na ceo privredni sistem u zemlji. Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da je sa predstavnicima Evropske komisije razgovarano o mogućnosti da se koncesije koje Srbija uživa u okviru "asimetričnih trgovinskih mera" prebace i u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Prema njegovim rečima, na osnovu dogovora sa Evropskom komisijom, Srbija sada neće davati ponudu za poljoprivredne proizvode, već će to učiniti do kraja januara sledeće godine. Tim Evropske komisije je predložio okvir za tu ponudu iz Srbije, dok su predstavnici Srbije govorili o tehničkoj pripremi, bazama podataka i kriterijumima za ponudu. Razgovarano je o posebnim vrstama proizvoda, poput vina, govedine i ribe, kao i o primarnim i obrađenim poljoprivrednim proizvodima, a Labus je posebno ukazao na strogu zaštitnu politiku EU za poljoprivredne proizvode. "Mi smo svesni njihove poljoprivredne politike i mi moramo da vodimo računa kako u okvirima njihove poljoprivredne politike da nađemo najbolje rešenje", rekao je on. Labus je ocenio da će Srbija imati bolji tretman, pošto na kraju perioda prilagođavanja, neće morati da liberalizuje sve proizvode, odnosno da će 20 posto veoma osetljivih proizvoda moći da i dalje zadrži na nekim listama posebne zaštite. Na sastanku je razgovarano i o pregovorima Srbije sa Svetskom trgovinskom organizacijom, pošto oni teku paralelno sa pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju, a vezuju ih slični "izazovi", dodao je on.

Bler: Postignut dogovor o budžetu 2007-2013
Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) potvrdio je danas da su lideri postigli nagodbu o zajedničkom budžetu za period od 2007. do 2013. godine i ocenio da će on omogućiti značajne investicije i ekonomski razvoj novih članica. Kako prenose agencije, predsedavajući EU rekao je na konferenciji za novinare da je postignut "dogovor o finansijskoj perspektivi (EU)". Francuski ministar inostranih poslova Filip Dust-Blazi (Philippe Douste-Blazy) pozdravio je "hrabrost" britanskog premijera. Kako je rekao, Bler se opredelio za interes EU i nije izabrao da "radi samo posao premijera Velike Britanije". Irski premijer Berti Ahern (Bertie) je, takođe, čestitao predsedavajućem EU, Velikoj Britaniji, ističući da su lideri EU postigli "dogovor o budućnosti Evrope". Dogovor je postignut pošto je Britanija prihvatila da, tokom sedam godina, za 10,5 milijardi evra smanji svoj rabat na uštrb ulaganja u razvoj 10 novih članica EU. Ukupan sedmogodišnji budžet EU iznosiće 862,4 milijardi evra.

Većina dnevnika smatra da je Toni Bler kapitulirao
Većina britanskih dnevnika ocenila je danas da je britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) na samitu lidera Evropske unije (EU) kapitulirao pred Francuskom i njenim predsednikom Žakom Širakom (Jacques Chirac), posle dogovora o budžetu EU. "Dao je NAŠ novac Evropi, a nije NIŠTA dobio zauzvrat", ocenjuje "San" u veoma kritičkom tekstu na račun Blera pod naslovom "Bler, gubitnik koji vredi sedam milijardi funti", a "Dejli mejl" (Daily Mail) piše da Bler "nije virtuelno ništa dobio, za ponuđenu ogromnu sumu novca". "Posle velikih reči, kapitulacija je bila jedino rešenje" za Blera, ironično piše "Dejli telegraf" (Daily Telegraph) i ocenjuje da je britanski premijer "popustio, jer EU nije mogla sebi da dozvoli još jedan neuspeh". "Tajms" (The Times) je bio umereniji u kritikama, ocenjujući da je Bler "uspeo tamo gde njegovi protivnici nisu mislili da je moguće, a to je dogovor o sedmogodišnjem budžetu". "Psihološki važno je da je Bler uspeo da slomi Širakovo apsurdno insistiranje", piše "Tajms" i dodaje da je dobro što je Bler dobio pomoć predsednice nemačke vlade Angele Merkel, "koja je učinila važan presedan i nije se automatski stavila na stranu Pariza".

Karamanlis zadovoljan budžetom EU i odlukom o Makedoniji
Grčki premijer Kostas Karamanlis izjavio je posle samita Evropske unije u Briselu da je zadovoljan sa 20,1 milijardom evra koliko je Grčka dobila iz budžeta EU za period 2007-2013. godine. Grčka opozicija, međutim, tvrdi da se Karamanlis nije ni borio za veći udeo iz budžeta i da je Grčka dobila samo onoliko novca koliko joj je bilo ponuđeno još prošlog leta. Na samitu, koji je noćas završen u Briselu, lideri EU su odlučili da povećaju stepen učešća budžeta EU u razvojnim projektima u Grčkoj sa 75 na 85 odsto u kontinentalnom delu i sa 50 na 85 na egejskim ostrvima. Odlučno je i da se produži rok za povlačenje odobrenih sredstava sa dve na tri godine posle planiranog završetka tih projekata. Grčki premijer je rekao da je zadovoljan i zbog toga što EU neće pre 2013. godine ukinuti poljoprivredne dotacije, koje čine oko polovine prihoda poljoprivrede Grčke, preneli su atinski mediji iz Brisela. Karamanlis je rekao da je prihvatio da Makedonija postane kandidat za članstvo u EU jer u širem kontekstu smatra da će "evropska perspektiva zapadnog Balkana vremenom stvoriti uslove za stabilnost i još bolju saradnju zemalja regiona".On je izjavio da je "obezbedio" na samitu da Makedonija, time što je postala kandidat za članstvo, "ima obavezu prema EU da počne da sarađuje" u pregovorima sa Grčkom o nalaženju rešenja za spor o pravu Makedonije na taj naziv. Ta saradnja Makedonije je "jedan od kriterijuma na osnovu kojeg će biti doneta odluka o početku pregovora o njenom prijemu (u EU)", što je, kako je rekao Karamanlis, "otvoreno pitanje budućnosti". On je dodao i da se "Grčka obavezuje da iz svog programa razvoja" nadoknadi Bugarskoj i Rumuniji 300 miliona evra, za koliko je tim zemljama smanjena pomoć EU.

Crvenkovski: Status kandidata ogroman status
Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski u televiziskom obraćanju naciji danas posle podne čestitao je svim građanima dobijanje statusa kandidata zemlje za prijem u Evropsku uniju (EU). "Imate i pravo i razlog da se osećate ponosno. Danas smo dobili jasno priznanje za napredak koji smo učinili u prošlom periodu. Ali ova odluka prestavlja i izuzetnu odgovornost da nastavimo sa još većom posvećenošću na istom putu, ka istom cilju", rekao je Crvenkovski. Prema njegovim rečima, Makedoniji sada predstoje nove izazovi I ogroman posao. Specijalna sednica makedonske vlade održana je danas posle podne u prisustvu šefa delegacije EU u Makedoniji Ervana Fuerea. Američka ambasada u Skoplju čestitala je Makedoniji kandidaturu za prijem u EU. "Čestitamo Vladi i građanima Makedonije za izuzetan napredak koji je zemlja napravila u protekle četiri godine. I pored toga što ima još mnogo posla da se uradi, sticanje statusa kandidata predstavlja značajan korak na putu Makedonije ka EU", navodi se u saopštenju ambasade SAD u Skoplju. Ambasada je ocenila da odluka EU predstavlja pozitivnu poruku, upućenu ne samo Makedoniji već i drugim državama zapadnog Balkana I doprinosi učvršćivanje regionalne stabilnosti. Za večeras je zakazana proslava na centralnom gradskom trgu u Skoplju u organizaciji Vlade.

Angela Merkel prijatno iznenadila EU
U krugovima Evropske unije (EU) ocenjuje se danas da je predsednica nemačke vlade Angela Merkel priredila prijatno iznenađenje na samitu lidera EU u Briselu, igrajući ulogu "efikasne, diskretne i pragmatične" posrednice. Za konačno deblokiranje pregovora o budžetu EU zaslužna je Angela Merkel, kako se navodi, "žena rezervisana i bez velike harizme", ali "čije su se sposobnosti za teške pregovore pokazale u Berlinu", u oktobru i novembru kada se formirala vladina koalicija. "Ona je odigrala izvanrednu ulogu iza kulisa. Imala je sjajan nastup za svoj prvi evropski samit. Mirna, pragmatična, veoma profesionalna, branila je hrabro svoje stavove", izjavio je austrijski kancelar Volfgang Šisel (Wolfgang Schussel). Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izjavio je da je njena "veoma konstruktivna" uloga bila "vrlo impresivna". Evropska štampa piše danas da je Angela Merkel imala ključnu ulogu u postizanju dogovora o sedmogodišnjem budžetu EU. "Nemački novčanik je spasio budžet EU", piše švedski dnevnik "Svenska dagbladet", dok španska "Vangardia" (La Vanguardia) navodi da je njena uloga bila od suštinskog značaja kako bi se "smanjio jaz između Tonija Blera i Žaka Širaka". Londonski "Tajms" (The Times) piše da je Angela Merkel, "učinila važan presedan i nije se automatski stavila na stranu Pariza". Pariski "Figaro" piše da se Angela Merkel pojavila "kao ona bez koje Evropa nije mogla da izbegne novu krizu". Dnevnik dodaje da je Merkelova unela malo "kiseonika tokom rasprave u kojoj se nije više moglo disati".

Širak: EU neophodne promene institucija
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) rekao je danas da planira da predloži "ambiciozne" promene funkcionisanja Evropske unije, prenele su agencije. "Naše institucije nisu zaista prilagođene današnjoj proširenoj i modernoj Evropi, a potrebne su nam demokratske i efikasnije institucije", rekao je Širak po povratku u Pariz iz Brisela, gde su lideri EU postigli dogovor o budžetu Unije. On je, u kratkom obraćanju novinarima, pozvao EU da sledeće godine pređe u novu fazu institucionalnih reformi. Lideri EU postigli su danas u Briselu nagodbu o zajedničkom budžetu za period od 2007. do 2013. godine. Britanija je prihvatila da, tokom tih sedam godina, za 10,5 milijardi evra smanji svoj rabat radi ulaganja u razvoj 10 novih članica EU.

Oprečne reakcije iz Mađarske na budžet EU
Mađarski premijer Ferenc Đurčanj izrazio je danas zadovoljstvo zbog usvajanja budžeta EU za period od 2007. do 2013. godine, dok je bivši ministar finansija dogovor iz Brisela nazvao "ekonomskim porazom za Mađarsku". Kako se navodi na sajtu na mađarskom jeziku "Vojvodina danas", Đurčanj je rekao da će iznos finansijske podrške Mađarskoj iz fondova EU sada biti tri i po puta veći, a predsednik vladajuće Mađarske socijalističke partije (MSP) Ištvan Hiler usvajanje budžeta EU nazvao je "pobedničkim izveštajem". Sa druge strane, kako izveštavaju mediji u Mađarskoj, bivši mađarski ministar finansija Mihalj Varga je pregovore o evropskom budžetu okarakterisao kao "ekonomski poraz za Mađarsku". On je precizirao da su ti pregovori "za EU bili politički uspeh, a za Mađarsku ekonomski poraz" i ocenio da je kompromis koji je postignut u Briselu "poraz za srednjoevropske članice EU".

Misčević: Saradnja u regionu vazna za zakljucenje sporazuma
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević izjavila je danas da je regionalna saradnja jedan od najvažnijih uslova za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ona je na skupu o regionalnoj politici EU i njenom značaju za Vojvodinu u Skupštini Vojvodine, istakla da se o toj saradnji "ne pregovara, već je to jedan od uslova", navodeći da je promocija regionalne saradnje neophodna zbog stabilnosti u regionu zapadnog Balkana i unapređenja dobrosusedskih odnosa. Prema njenim rečima, Srbiji u bliskoj budućnosti predstoji potpisivanje brojnih sporazuma u regionu, poput sporazuma o slobodnojtrgovini sa državama jugoistočne Evrope, čija je izrada u toku, kao i sporazuma o saradnji sa drugim državama koje su u procesu pridruživanja. Dodala je da predstoji i potpisivanje ugovora o saradnji sa drugim državama koje su pre Srbije zaključile sporazum o stabilizaciji i priključivanju, kao i uspostavljanje sporazuma o saradnji sa zemljama kandidatima. "Tu se sada stvar malo menja, jer su u trenutku otpočinjanja pregovora kandidati bili samo Hrvatska i Turska, a sada je taj status dobila i Makedonija. To je za Srbiju i Crnu Goru jako važan znak da proces proširenja EU nije zaustavljen", rekla je Misčevićeva. Prema njenim rečima, u ovom momentu problem je zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, zbog visoke industrijske razvijenosti te zemlje, posebno njene tekstilne industrije, ali se, kako je rekla, i taj sporazum "mora potpisati". Pokrajinski premijer Bojan Pajtić podsetio je da je Vojvodina usvojila srednjoročni Program privrednog razvoja, kroz 14 prioritetnih programa, kojim je ispunjen jedan od preduslova efikasne komunikacije sa fondovima EU. Pajtić je naveo i da pokrajinska vlada godišnje za razvojne programeizdvaja oko dva miliona evra, a da će projekte iz Programa privrednog razvoja sufinansirati sa četvrtinom sredstava. Skup "Regionalna politika EU i njen značaj za Vojvodinu" organizovao je pokrajinski Centar za strateška ekonomska istraživanja, sa ciljem da predstavnike lokalnih samouprava Vojvodine upozna sa značajem regionalne politike EU.

Galjak: Saradnja SCG sa Hagom je od ključnog značaja
Portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, Kristina Galjak, izjavila je da je izveštaj tužioca Haškog suda Karle Del Ponte Savetu bezbednosti UN "veoma važan" i da je saradnja sa Haškim sudom "od apsolutno ključnog značaja". Jedan zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza je, istovremeno, ocenio da nisu na mestu kritike Karle del Ponte zbog nepostojanja razmene obaveštajnih informacija i slabe saradnje sa Haškim sudom. Jer, kako je istakao, NATO nema sopstvenu obaveštajnu strukturu ,a optuženi Radovan Karadžić i Ratko Mladić u BiH i Srbiji i Crnoj Gori imaju "jaku podršku unutrašnjih snaga". Kristina Galjak je, zamoljena da se osvrne na kritike koje je Karla Del Ponte uputila na račun vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i BiH, agenciji Beta rekla da je "Evropska unija uvek naglašavala da je proces približavanja Srbije i Crne Gore, isto kao i BiH Evropi, pored ostalih pitanja povezan i sa zadovoljavajućim stepenom saradnje sa Tribunalom u Hagu". Solanin portparol je istakla da će proces stabilizacije i pridruživanja biti nastavljen, ali da javnost i vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i Bosni moraju "jasno sagledati da su to vrlo povezana pitanja". Diplomatski izvori EU su Beti, istovremeno, preneli da zasad nema namere da se proces stabilizacije i pridruživanja Beograda, a verovatno ni Bosne, na neki način uspori ili zakoči zbog kritika tužioca Haškog suda na račun manjkave saradnje sa Tribunalom u Hagu. Međutim, precizirali su, "jako je važno da i javnost i vlasti u SCG i BiH budu svesne da to jeste povezano i da je saradnja s Haškim sudom od suštinskog značaja". Na pitanje da li se očekuje i neka vrsta pritiska na vlasti SCG i BiH, rečeno je da "pritisak mora uslediti, ako tužilac Del Ponte saopšti da se saradnja pogoršala". Zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji nisu hteli da se osvrću na zamerke koje je tužilac Haškog suda uputila i na odsustvo saradnje NATO i vojnih snaga EU u Bosni u cilju hapšenja Karadžića i Mladića. Jedino je rečeno da evropske snage u BiH čine sve što je u njihovoj moći i mandatu da svi odbegli haški optuženici izađu pred sud UN u Hagu. Jedan zvaničnik NATO u Briselu je Beti rekao da su snage NATO "oduvek činile sve u svojoj moći i okviru mandata da Karadžić i Mladić budu uhapšeni". "Ali, kao što je poznato, obojica optuženih za ratne zločine imaju podršku snaga u Bosni i Srbiji, koje Atlantski savez ne može kontrolisati. A što znači da njihovo hapšenje ne zavisi samo od NATO". "Naprotiv", naglasio je predstavnik Atlantskog saveza, "glavnu odgovornost za hapšenje i prebacivanje optuženih u Hag imaju domaće vlasti u Srbiji i Bosni". "Karla del Ponte zamera da ne postoji razmena obaveštajnih informacija između NATO i Haškog suda, ali mora se imati na umu daNATO nema sopstvenu mrežu za razmenu obaveštajnih informacija, veću tome zavisi od zemalja članica i njihove spremnosti da teinformacije razmenjuju".Funkcioner u sedištu NATO je zaključio da "se čini sve što je moguće, ali se mora jasno imati na umu da Karadžić i Mladić imaju jaku podršku unutrašnjih snaga. NATO i Eufor zato nemaju nikakav čarobni štapić kojim bi lako mogli da reše ovaj problem".

EP usvojio zakon o čuvanju telefonskih i Internet podataka
Evropski parlament danas je usvojio nove propise koji predviđaju da se u zemljama Evropske unije čuvaju podaci o komunikaciji putem telefona ili Interneta u cilju borbe protiv terorizma, javile su agencije. Predlog zakona, o kome su se početkom decembra dogovorili ministri pravde EU, podržalo je 387 poslanika u Evropskom parlamentu, 204 je bilo protiv, a 29 uzdržano. Prema novim propisima, operateri u svim zemljama EU će za potrebe istrage čuvati podatke o telefonskim razgovorima i onim preko Interneta, uključujući podatke o osobi koja je zvala ili primila poziv ili poruku, o vremenu i trajanju razgovora i mestu odakle potiče poziv. Operateri neće imati prava da čuvaju sadržaj razgovora. Većina zemalja EU već ima slične zakone, ali neke nemaju, poput Nemačke i Finske. Periodi čuvanja podataka se razlikuje po zemljama - od tri meseca u Holandiji, godinu dana u Francuskoj do četiri godine u Italiji. Prema novim propisima, podaci bi trebalo da se čuvaju u periodu od šest do 24 meseca, a ostavljena je mogućnost da zemlje čiji zakoni predviđaju duži vremenski period čuvanju, zadrže te odredbe.

Bilt predlaže carinsku uniju Balkana sa Evropskom unijom
Bivši specijalni izaslanik UN za Balkan Karl Bilt ocenio je da 2006. godina donosi Evropskoj uniji novu šansu da uspostavi istinski mir i uslove za napredak Balkanu i da od politike Unije zavisi hoće li ta prilika biti iskorišćena. "Prijem u članstvo EU je svetlo kojim pokušavaju da se vode svi politički sistemi na Balkanu i, ako bi to svetlo utihnulo ili se sasvim ugasilo, postoji veoma stvaran rizik da bi mirovni napori u svim zemljama regiona bili osuđeni na propast", upozorio je Bilt u tekstu za najnoviji broj biltena "Jurops vorld". "Jurops vorld" je nezavisna pan-evropska politička publikacija koja izlazi tri puta godišnje i bavi se ključnim pitanjima u Evropi, sa akcentom na novopridošle i zemlje kandidate za članstvo u EU. Bilt, bivši švedski premijer, ukazao je da status kvo na Balkanu više nije održiv i zauzeo se za rešavanje problema Kosova, ali ne izolovano od nerešenih pitanja u regionu, od kojih je, kako je istakao, "najznačajniji put Balkana ka integraciji u EU". Isto, prema Biltovim rečima, važi i za državnu zajednicu Srbije i Crne Gore gde je "na Beogradu i Podgorici da se tokom naredne godine dogovore ili oko funkcionalnog razdvajanja, ili oko funkcionalne federacije". "Ne može se poreći ključni značaj eventualnog prijema u EU za celokupan napor sprovođenja reformi, pomirenja i reintegracije na Balkanu", istakao je Bilt i zauzeo se za sveobuhvatan koncept prijema za čitav region koji bi obuhvatio sve zemlje, ali i uzimao u obzir razlike među njima. Jedna mogućnost koju predlaže Šveđanin je da se sa sadašnjeg "kolaža od sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - o kome će se krajem ove godine pregovarati i sa Srbijom - pređe na multilateralniji sporazum koji bi mogao biti zasnovan na uključivanju čitavog regiona u carinski sistem EU". "Sporazum zasnovan na carinskoj uniji mogao bi sadržati i druga 'poglavlja' integracije u EU i tako de fakto ubrzati eventualni prijem" celog regiona u Uniju, objasnio je on. Sa takvom osnovom, pojedinačnim zemljama bi bilo omogućeno da se približe prijemu kada ispune političke kriterijume, naveo je Bilt, koji podseća da je Evropskoj uniji "teško da napravi kompromis u zahtevima koji su od središne važnosti za privođenje pravdi ljudi optuženih za ratne zločine". Jedinstvena politika i okvir za pridruživanje trebalo bi, prema njegovim rečima, da omogući čitavom regionu napredak u integraciji u EU, ali različitim tempom za svaku pojedinačnu zemlju. "Hrvatska je očigledno ispred ostalih, za njom je Makedonija, dok je jednako očigledno da i Kosovo i Albanija imaju još dalek put da pređu dok ne ispune kriterijume. Srbija i Bosna su negde između, ali bi mogle da sustignu one ispred njih, ako se primeni ispravna politika", naveo je Bilt.

Barozo odbacio britanski predlog za budžet
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) odbacio je danas u Briselu najnoviji predlog Velike Britanije o smanjenju budžeta Evropske unije (EU) za period od 2007. do 2013. godine, prenose svetske agencije. Barozo je na konferenciji za novinare rekao da britanski predlog nije zadovoljavajući i izrazio zabrinutost ukoliko se ne postigne dogovor u naredna dva dana. "Britanski predlog daleko je da odgovara našim zahtevima. Razočaran sam tim predlogom", rekao je Barozo i pozvao evropske lidere da imaju "konstruktivan duh" u rešavanju tog pitanja. "Nedostatak dogovora će poslati vrlo negativnu poruku građanima da se Evropa nalazi u ćorsokaku i da ne može da napreduje", upozorio je predsednik Evropske komisije. Britanija, koja predsedava EU, trebalo bi u toku dana da obelodani svoj predlog za rešavanje pitanja budžeta Unije pre početka sutrašnjeg samita u Briselu.

Predsedavanje u znaku povratka poverenja u EU
Predsedavanje Austrije Evropskom unijom, u prvoj polovini iduće godine, biće u znaku povratka poverenja u Uniju, naglasila je danas u Beču šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik. Ona je u obraćanju dopisnicima stranih medija, predstavljajući prioritete predsedavanja, ponovila da je jedna od glavnih tema kojoj će zvaničan Beč posvetiti veliku pažnju - Balkan. Ursula Plasnik je rekla da će prvi put cela vlada jedne zemlje koja predsedava EU biti uključena u realizaciju prioriteta. Ona je objasnila da će nadležni austrijski organi na sve neformalne ministarske sastanke EU pozivati i svoje resorsne kolege iz zemalja zapadnog Balkana. Ursula Plasnik je dodala da se, u vezi sa evropskom perspektivom Balkana, ne može govoriti o proširenju EU na Balkan, već o realizaciji evropskog mirovnog projekta prijemom tih država u Uniju. Prema njenim rečima, region zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, koja se sada korak po korak mora realizovati. Ursula Plasnik je istakla da zemlje tog regiona, a tako i EU, moraju najpre ispuniti "svoje zadatke" - EU stvaranjem uslova za dalji prijem novih članica, a zemlje regiona ispunjavanjem preduslova. Kada je reč o Makedoniji šefica austrijske diplomatije je podržala stav Komisije EU da se toj zemlji treba dati status kandidata, sa otvorenim rokovima za početak pregovora. U vezi sa pitanjem Kosova, ona je rekla da je u toku priprema za održavanje direktnih pregovora o budućem statusu te pokrajine. "Austrija je u taj proces uključena kako kroz dva člana pregovaračkog tima - Alberta Roana i Štefana Lenea - tako i kroz drugu vrste podrške, kao što je stavljanje na raspolaganje infrastrukture. O daljem toku ovog procesa odlučuje izaslanik UN Marti Ahtisari. Mi smo u rešavanje problema na Kosovu uključeni i kroz naše inicijative za decentralizaciju pokrajine, kao i obezbeđivanje verskih i kulturnih objekata, o kojima se vode razgovori", objasnila je ona. Kada je reč o daljim prioritetima predsedavanja Austrije EU, Plasnikova je istakla da će zadatak Beča biti postizanje napretka po pitanju Ustava EU, koji je do sada ratifikovalo 14 zemalja članice. Isto tako glavni prioritet biće borba protiv nezaposlenosti, a u spoljnoj politici, pored Balkana i Bliski Istok. Ursula Plasnik je podvukla da u svetu postoji "potreba za Evropom" i da EU mora dati svoj doprinos u rešavanju problema.

Deger: EU bila spremna da prihvati Hrvatsku čim ispuni uslov
Šef Delegacije Evropske komisije u Hrvatskoj Vinsent Deger (Vincent Degert) izjavio je danas u Zagrebu da je Evropska unija (EU) oduvek bila spremna da prihvati Hrvatsku kad ispuni uslove za prijem. Otvaranje pregovora sa Hrvatskom 3. oktobra bio je jasan signal da je EU oduvek bila spremna da prihvati Hrvatsku kad ispuni uslove, jer su pregovori počeli čim je glavna haška tužiteljka Karla del Ponte (Carla) potvrdila punu saradnju sa Tribunalom, rekao je Deger. On je danas održao govor na temu "Izazovi sa kojima je suočena Hrvatska na putu prema članstvu u EU", koji je održao učesnicima poslovnog ručka u organizaciji Američke trgovinske komore u Hrvatskoj. "Koliko je EU bila spremna da prihvati Hrvatsku pokazuje i činjenica da je prvi skrining, odnosno dubinska analiza usklađenosti zakonodavstava Hrvatske i EU, počeo već 20. oktobra, malo više od dve nedelje posle početka pregovora", kazao je Deger. Iako još postoje neka politička pitanja koja treba rešiti, evropska budućnost Hrvatske sad izgleda "blistavo" i više ne bi trebalo biti prepreka na putu ka EU, tako da se Hrvatska potvrđuje kao primer za ostale zemlje u regionu, rekao je Deger. Prema njegovim rečima, izazovi koji očekuju Hrvatsku mogu se podeliti u tri kategorije. Prva obuhvata načine i trajanje pregovora o punopravnom članstvu u EU, druga primenu reformi koje su nužne u hrvatskom društvu, dok se treća odnosi na uključivanje građana i civilnog društva u proces pristupa EU. Govoreći o prvom izazovu, Deger je detaljno objasnio tehnički postupak pri vođenju pregovora, dodajući da Hrvatska pregovara sa 25 zemalja članica, koje imaju različite interese, pa s toga mora da ima jasnu viziju zaštite vlastitih interesa u svakom pojedinom području. Na temu sprovođenja reformi, Deger je posebno spomenuo potrebne promene državne uprave, koja bi morala da postane bliža građanima, a za šta je potrebna decentralizacija i depolitizacija administracije, a to je, kako je dodao, vrlo težak proces. On je govorio i o potrebi nastavka reforme pravosuđa, posebno s obzirom na preveliki broj nerešenih predmeta u hrvatskim sudovima, kao i o potrebi intenziviranja borbe protiv korupcije, što nije samo hrvatski, nego i problem u velikom delu novih članica EU. Deger je rekao da je Hrvatska uložila mnogo napora u proces povratka izbeglica. "Do sada se vratilo oko 100.000 izbeglica, što je veliko ostvarenje. Mislim da u istoriji nije bilo mnogo takvih slučajeva povratka", rekao je on i dodao da treba nastaviti takvu politiku, pre svega da se povratnicima, ali i drugim ljudima koji žive na tim područjima, omogući posao. Treću kategoriju izazova Deger je ocenio takođe vrlo važnom, jer "građani moraju biti dobro informisani o procesu pristupanja EU, ali i uključeni u njega, kako bi mogli razlučiti dobro od lošega", jer upravo oni kroz referendum donose konačnu odluku o pristupanju EU.

Crvenkovski trazi pomoć Francuske za status kandidata za EU
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski zatražio je danas od predsednika Francuske Žaka Širaka da sutra na samitu EU pruži podršku Makedoniji kako bi dobila status kandidata za članstvo u Uniji. "Vašu podršku, koja je bila od velikog značaja, imali smo u svim etapama naše novije istorije. Kandidatski status biće veliki podsticaj za moju zemlju i prilika da više ne strahuje za svoju budućnost", naveo je makedonski predsednik u pismu Širaku. U pismu se navodi da Makedonija očekuje da joj lideri EU potvrde dosadašnji napredak i da joj dodeli status kandidata, i izražava uverenje da će francuski predsednik pružiti podršku takvom očekivanju. Šefovi diplomatija Evropske unije nisu u ponedeljak postigli saglasnost o davanju statusa kandidata za članstvo Makedoniji i o tome će konačnu odluku doneti lideri EU koji se u četvrtak i petak sastaju u Briselu, izjavio je francuski ministar Filip Dust-Blazi. Francuski ministar je, obrazlažući stav Pariza, rekao da se "mora razmisliti da li je sada trenutak da se nastavi s proširenjem" EU na nove članice. Na teškoće proširenja ukazale su i Holandija i Britanija, koja predsedava EU. Prema izvorima sa zasedanja, mnogi ministri su izrazili načelnu podršku Makedoniji, ali su ukazali da za prijem novih zemalja sa zapadnog Balkana u ovom trenutku nema saglasnosti građana većine zemalja Unije.

Sutra regionalna konferencija o azilu, migracijama i vizama
Predstavnici ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore prisustvovaće sutra u Briselu završnoj konferenciji dvogodišnjeg Regionalnog programa CARDS za usklađivanje sa EU u oblasti azila, migracija i viza. Kroz projekat "Uspostavljanje pravnih, regulatornih i institucionalnih okvira kompatibilnih sa EU u oblasti azila, migracija i viza" u protekle dve godine pružana je podrška zemljama zapadnog Balkana. Program je finansirala Opšta uprava Evropske komisije za proširivanje, a realizovao Švedski odbor za migracije u saradnji sa Visokim komesarijatom za izbeglice (UNHCR), Međunarodnom organizacijom za migracije i Centrom za razvoj migracione politike. Na sutrašnjoj konferenciji biće predstavljena i publikacija "Putokaz za integrisano upravljanje azilom, migracijama i vizama" na zapadnom Balkanu, a pored predstavnika zemalja regiona očekuje se i učešće predstavnika EU, UNHCR i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima migracija, azila i viza.

Izaslanik EU: Nadam se da Makedonija dobija status kandidata
Specijalni izaslanik Evropske unije u Makedoniji Ervan Fuere izjavio je danas u Skoplju da se nada da Makedonija u četvrtak dobiti status kandidata za članstvo u EU. Fuere je, na pitanje novinara da li će jučerašnje protivljenje Francuske da se Makedoniji da status kandidata uticati na lidere EU, Fuere je prokomentarisao da se i pored toga još uvek nada da će Makedonija 15. decembra dobiti pozitivan odgovor od Unije. Francuska je na jučerašnjem ministarskom savetu zemalja članica EU bila protiv dodeljivanja statusa kandidata Makedoniji, uz sa obrazloženje da je za EU sada važnija rasprava oko budžeta i da nije vreme za nove članice. Mediji u Skoplju objavili su da je Francusko "ne" za Makedoniju rezultat strategije zvaničnog Pariza da izlobira bolju poziciju za Srbiju na njenom putu ka Evropi.

Nova pravila EU za emitovanje tv programa
Evropska komisija predstavila je danas nova pravila emitovanja koja će dozvoliti oglašivačima reklamiranje u svim delovima tv programa osim u vestima, aktuelnim izveštajima i dečijem programu. Nova 'TV bez granica' evropska direktiva daće i više slobode televizijskim kopmanijama kako da rasporede reklamni prostor unutar programa, ali da bi stupila na snagu, treba da je odobri Evropski parlament, što je proces koji bi mogao da traje više godina. Prema novim pravilima, proizvodi mogu da se pojavljuju i u tv emisijama i serijama, ali televizija ima obavezu da gledaoce pre emitovanja upozori da se u okviru programa reklamiraju neki proizvodi. Takva praksa je, inače, uobičajena u SAD-u, i predstavlja industriju tešku milijarde dolara, ali je u većini evropskih zemalja nelegalna. Duvan i lekovi koji se dobijaju na recept neće moći da se reklamiraju na taj način, ali nije predviđena i opšta zabrana reklamiranja alkoholnih pića. TV kuće će, takođe, moći da puštaju reklame u bilo kom delu programa, ali jedan blok reklama ne sme da bude duži od 12 minuta.Prema sadašnjim pravilima EU, razmak između dva bloka reklama morada bude bar 20 minuta. "Moj cilj je da radio i tv industraija Evrope buja zahvaljujući jednom od najmodernijih i najfleksibilnijih zakona na svetu", rekla je evropski komesar za medije Vivijan Reding (Viviane). Ona je dodala i da će uspostavljanjem opštih standarda za oglašavanje, zaštitu dece i govor mržnje, nova pravila emitovanja dati polet evrposkoj medijskoj industriji.

Stro: Britanski predlog budžeta pretrpeo manje izmene
Velika Britanija unela je manje izmene u predlog budžeta Evropske unije za period od 2007-2013 koji će biti predstavljen sutra, kako bi se razrešio zastoj oko tog pitanja, izjavio je danas šef britanske diplomatije Džek Stro (Jack Straw). "Zaista bi moglo doći do određenih izmena, ali će one biti približne ranijem predlogu", koji je London dostavio prošle nedelje, rekao je Stro u obraćanju odboru britanskog parlamenta. Velika Britanija, koja do kraja godine predsedava EU, predstaviće sutra novi predlog budžeta, dan uoči samita u Briselu, u nadi da će biti postignut sporazum, pošto je raniji nacrt budžeta naišao na oštre kritike zvaničnika evropske dvadesetpetorice. Upitan da li britanski predlog podrazumeva veći ukupni budžet koji bi bio približan predlogu Luksemburga, zemlje koja je do juna predsedavala Unijom, Stro je rekao da ne želi da daje prognoze. On je, međutim, dodao da će London prihvatiti predlog Luksemburga, ako se ispostavi da je prihvatljiv za Britaniju. Britanija je prošle sedmice predložila budžet od 846,8 milijardi evra, odnosno 1.03 odsto društvenog proizvoda EU, dok je prethodni predsedavajući, Luksemburg, predlagao budžet od 871 milijarde evra. Šef britanske diplomatije je ukazao da će njegova zemlja ponuditi konačan predlog na samitu EU, u četvrtak i petak. On je dodao da se radi o složenim pregovorima i da, ako se to ima u vidu, nije neobično da zemlje svoju konačnu ponudu dostave u poslednjem trenutku. Britanija, naglasio je Stro, čini sve što je u njenoj moći da se dođe do sporazuma u budžetu, ali ne insistira na dogovoru "po svaku cenu". Raniji britanski predlog naišao je na oštre kritike pre svega zato što predviđa manju pomoć za najsiromašnije nove članice Unije. Prema planu Londona, najveće smanjenje budžeta bilo bi postignuto uštedom od 14 milijardi na ime pomoći nerazvijenim, novim istočnim članicama EU, kao i brisanjem stavke od pet milijardi eura za ruralni razvoj zapadne Evrope.

Parlament u Beču odobrio učešće u misijama EU
Austrijski parlament odobrio je danas učešće austrijskih predstavnika u više misija Evropske unije u inostranstvu, uključujući i dve na Balkanu. Na osnovu te odluke, produženo je učešće pet austrijskih službenika u policijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, dva policajca biće upućena u Makedoniju, gde će u okviru policijske misije EU ostati do 14. juna 2006. Parlament je danas odobrio da šest austrijskih predstavnika - dva carinika, dva policajca i dva vojnika, budu upućeni na granični prelaz Rafa u pojasu Gaze. Misija EU u Rafi nadgleda pogranično područje prema Egiptu, nakon povlačenja izraelskih snaga bezbednosti. Jedan policajac i stručnjak za krivično pravo učestvovaće u misiji EU za reformu policijske administracije na teritorijama pod palestinskom upravom, koja je obrazovana zbog podrške palestinskim zvaničnicima izgradnji moderne i efikasne policije po međunarodnim standardima. Austrijski parlament jednoglasno je usvojio i odluku o upućivanju pet vojnika u Sudan, gde EU pomaže u obuci službenika za program efikasnog nadziranja primirja.

London: Pat Koks izabran za novog predsednika Međunarodnog evropskog pokreta
Na Federalnom savetu održanom u Londonu, 120 delegata koji su predstavljali članove Međunarodnog evropskog pokreta (EMI) izabrali su Pat Coxa, bivšeg predsednika Evropskog parlamenta, za svog novog predsednika, kome je predsedavajuću ulogu prepustio Jose Maria Gil-Robles, takođe bivši predsednik Evropskog parlamenta. U svojoj izjavi povodom naimenovanja gospodin Cox je pokazao odlučnost u nadgradnji istorijskog nasleđa EMI i njegove transformacije u pokret koji će voditi kampanju u prilog Evrope i to baziranu na 4 ključne reči: jasnoća, hrabrost, kampanja i izgradnja kapaciteta. Henrik H. Kroner ponovo je izabran za generalnog sekretara. Između ostalog novoizabrani upravni odbor čine: Filadelfio Basile (član italijanskog Senata), Carlos Carnero Gonzales(MEP), Andrew Duff (MEP), Luis de Grandes Pascual (MEP), Baron Georges Jacobs (bivši predsednik UNICE), Catherine Lalumiere (bivši potpredsednik Evropskog parlamenta), Jo Leinen (MEP), John Monks (generalni sekretar ETUC), Pierre Moscovici (MEP, predsednik EP Francuska), Giorgio Napolitano (bivši italijanski ministar, bivši MEP),Charles-Ferdinand Nothomb (bivši ministar spoljnih poslova Belgije, predsednik EP Belgija), Edvard Outrata (član češkog Senata, predsednik EP Češke Republike), Beatrice Rangoni Machiavelli (bivši predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta).

Ren za brzo rešenje pitanja Kosova
Komesar EU za proširenje Oli Ren izjavio je da želi brzo rešenje pitanja Kosova i upozorio da problemi koji dugo traju prete da budu "zamrznuti". "Bolje je da se proces ne odugovlači nepotrebno. Obično se konflikti ne rešavaju prekoračenjem rokova. Od jedne izvesne tačke mora da se nađe rešenje", objasnio je Ren u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA. Kao primere, komesar EU naveo je problem Kipra koji traje već 42 godine, kao i nesuglasice oko imena Makedonije između Skoplja i Atine. Pregovori o budućem statusu Kosova vode se pod rukovodstvom UN, podsetio je Ren, dodajući da se EU priprema za svoju kasniju ulogu. "EU mora na Kosovu jače da se angažuje", zatražio je on, dodajući da bi Unija trebalo da preuzme jaču ulogu u stvaranju kapaciteta na Kosovu kao što su obuka policije i sudija. U 2006. godini Ren očekuje smernice i za druge države jugoistočne Evrope. S tim u vezi, on je naveo da se Srbija i Crna Gora nalaze na prekretnici. "Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sada su počeli i imamo realne šanse da ih do kraja iduće godine okončamo. To važi i u slučaju referenduma o nezavisnosti Crne Gore", objasnio je on. "Crnogorsko rukovodstvo je jasno kazalo da insistira na referendumu. To ne sme da dovede u pitanje pregovore sa EU. Referendum mora biti održan po međunarodnim standardima i uz poštovanje Ustavne povelje", poručio je Ren. Evropski komesar za proširenje izrazio je očekivanje da će tokom ovog meseca Makedoniji biti dat status kandidata za članstvo u EU, ali je ocenio i da je prerano za početak pregovora o prijemu. Što se tiče Bosne i Hercegovine, Ren je poručio da ta zemlja mora naredne godine da sprovede reformu policije i javnih glasila, kako bi se približila Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Odlučujuće pitanje je i potraga za ratnim zločincima, rekao je on. "Nakon hapšenja hrvatskog generala Ante Gotovine, oči međunarodne zajednice uperene su u Srbiju i Bosnu. Očekujemo da Srbija i Bosna u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom, da uhapse Ratka Mladića i Radovana Karadžića i izruče ih Tribunalu", zaključio je Ren.

Šefovi diplomatija EU podržali platformu za Kosovo
Šefovi diplomatija EU naglasili su danas "rešenost da u punoj meri učestvuju u utvrđivanju statusa Kosova" i podržali platformu za buduću ulogu EU na Kosovu, naročito u preuzimanju policijske misije, kao i sektora vladavine zakona i ekonomije. Na sastanku u Briselu, evropski ministri su naglasili da u tom cilju prihvataju izveštaj visokog predstavnika Havijera Solane i komesara za proširenje Olija Rena o angažovanju EU na Kosovu. Oni su posebno podvukli "ključnu važnost sprovođenja standarda, sada i ubuduće, kako bi se pospešio napredak ka postizanju evropskih normi". U zaključcima ministarskog zasedanja EU predočeno je da "vlasti kosovske prelazne samouprave moraju ostvariti dalji napredak u zaštiti manjina, punom poštovanju vladavine zakona i zaštiti kulturnih i verskih mesta". Šefovi evropskih diplomatija su dali "punu podršku političkom procesu za utvrđivanje budućeg statusa Kosova, kao i izaslaniku UN za status Martiju Ahtisariju". Ren je uoči zasedanja izjavio da EU namerava da na Kosovu rasporedi svoje policijske službenike, sudije i tužioce, kao i čuvare u zatvorima. Evropski komesar je stavio do znanja da je jedna od četiri ključne postavke ove platforme o "Budućoj ulozi EU na Kosovu" da "status znači i standarde". Uz status, podvukao je Ren, moraju biti sprovođeni i na delu ostvareni demokratski standardi, imajući u vidu "realnu i pretežno kritičku ocenu" dosadašnjeg napretka u ostvarivanju standarda, koju je u izveštaju UN predočio i ambasador Kaj Ejde. Jako je važno da političari na Kosovu shvate da je sprovođenje standarda bitno, posebno da se obezbedi zaštita manjina i istorijskih objekata, kao i decentralizacija, jer je to "srž standarda", rekao je Ren. To je i deo političkih "merila iz Kopenhagena", koje je EU postavila kao uslov za reforme i demokratski preobražaj svih zemalja koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, a čine i suštinski deo "evropskog partnerstva" koje je EU ponudila Kosovu. Evropski komesar je rekao da Evropska unija želi da što više prenese ovlašćenja i na same prelazne vlasti na Kosovu "kako bi se pospešili socijalni i ekonomski razvitak". A, po njegovim rečima, potrebno je da pokrajinske vlasti imaju i "ovlašćenja za sklapanje sporazuma s međunarodnim finansijskim telima", prevashodno zato da bi se olakšao unutrašnji ekonomski i socijalni oporavak Kosova. On je naglasio da EU ne želi nikakav protektorat na Kosovu i zato što to nije deo "evropske političke tradicije". Dodao je da će evropsko angažovanje biti podešeno i modelu rešenja koje se nađe za status. Ren je ukazao na to da je "Kosovo važno za stabilnost Zapadnog Balkana" i da "Evropska unija tu ne sme da zakaže".

Ministri EU: Potrebno jačanje reformi u SCG
Ministri inostranih poslova Evropske unije su danas zatražili jačanje reformi u Srbiji i Crnoj Gori, posebno u zakonodavstvu, državnoj upravi i saradnji s Haškim sudom, da bi se istom snagom nastavili pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG i EU. U zaključcima ministarskog zasedanja je istaknuto da je u tom cilju takođe nužna "istinska primena ustavne povelje" SCG. Šefovi evropskih diplomatija su pozdravili početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije i Crne Gore, istakavši da je to "odraz napretka u reformama koje je ta zemlja ostvarila".Oni su naglasili nužnost potpune saradnje svih zemalja bivše Jugoslavije s Haškim sudom kao bitan preduslov da se postigne trajno pomirenje u regionu i "ukloni ključna prepreka za uključivanje u EU". Evropski ministri su "toplo pozdravili nedavno hapšenje Ante Gotovine i čestitali Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, kao i hrvatskoj i španskoj vladi na poslu obavljenom u tom cilju". Takođe su "pozvali Srbiju i Crnu Goru i BiH da svoje napore nadovežu na taj povoljan razvoj i preduzmu presudne korake kako bi se obezbedilo da konačno pred pravdu budu izvedeni svi preostali optuženi begunci". Ministri EU su pozdravili i početak pregovora sa BiH, kao "istorijski trenutak za razvoj te zemlje". A "da bi se taj uzmah zadržao nužan je dalji napredak posebno u razvoju zakonodavstva, sposobnosti državne uprave, sprovođenju policijske reforme", kao i novih zakona o javnoj radiotelevizijskoj mreži, isto kao i potpuna saradnja s tribunalom u Hagu.

Ren: Makedonija nije spremna za pregovore o članstvu u EU
Evropski komesar Oli Ren (Olli Rehn) izjavio je danas na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije da se Evropska komisija zalaže za davanje Makedoniji statusa kandidata za članstvo u EU, ali da ta zemlja još nije spremna za početak pregovora i da će se to "ispitati u idućim godinama". Ren je to rekao na konferenciji za novinare sa predsedavajućim zasedanja, britanskim ministrom Džekom Stroom (Jack Straw), koji je saopštio da ministri EU nisu postigli saglasnost o davanju statusa kandidata Makedoniji. O tome će u četvrtak i petak u Briselu raspravljati šefovi država ili vlada EU, dodao je Stro, koji je naznačio i da neke zemlje evropske dvadesetpetorice smatraju da se najpre mora utvrditi budžet EU za razdoblje 2007-2013, da bi se ponovo razmotrio nastavak procesa proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana. On je rekao da je na zasedanju vođena "veoma konstruktivna rasprava" o Makedoniji, uz "odavanje priznanja za napredak koji je ostvarila ta zemlja". Šefovi diplomatija EU su zaključili, rekao je Stro, da "kad dođe vreme, Makedonija može postati član EU", ali da je u pitanju "kapacitet Evropske unije i brzina kojom je moguće primiti nove članice". Tu je "u središtu naše pažnje finansiranje proširenja i postizanje pune saradnje s Haškim sudom", kad su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, dodao je britanski ministar. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel je novinarima rekao da je rasprava o Makedoniji bila "žestoka" i da "neke države kažu da sada ne može da se raspravlja o proširenju". Te zemlje Unije, po njegovim rečima, naglašavaju da je prvo potrebna finansijska i institucionalna konsolidacija Evropske unije. Ali većina je za davanje statusa kandidata Makedoniji zato što smatra da je to ona zaslužila. Rupel je ocenio da je pitanje kandidature Makedonije za članstvo u EU "povezano na izvestan način s Kosovom".Slovenački ministar je primetio da je odluka o odlaganju makedonske kandidature signal za ceo region, ali je stavio do znanja da "Evropska unija ne sme sebi da dozvoli pedagoški deficit". "Uveren sam da će oni koji su za davanje statusa Makedoniji nadglasati one druge", zaključio je Rupel. Britanski ministar Stro je takođe saopštio da će kroz dva dana u Parizu Upravni odbor za primenu Dejtonskih sporazuma razmotriti ko bi mogao naslediti Pedija Ešdauna na mestu visokog predstavnika Evropske unije za BiH. Prema izvorima zasedanja, kandidat za taj položaj je nemački političar Kristijan Švarc Šiling.

TV: Proradile francusko-srpske veze oko statusa Makedonije
Francuska je danas bila protiv toga da Makedonija dobije status kandidata za članstvo u EU jer lobira za bolji položaj Srbije u njenim evroatlanskim procesima, javile su večeras skopske televizije A1 i Kanal 5 pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore. "Francuska želi da izlobira bolji položaj za Srbiju u njenim evroatlanskim procesima i zbog toga će taktizirati sa dodeljivanjem statusa kandidata Makedoniji do poslednjeg momenta uoči samita zakazanog za 15. i 16. decembar", javila je televizija Kanal 5. Obe televizije tvrde da su srpsko-francuske veze i želja zvaničnog Pariza da Srbija što pre uđe u Evropu, glavni razlog francuskog "ne" Makedoniji."Makedoniji će na samitu najverovatnije biti dodeljen status kandidata, ali Francuska današnjim protivljenjem, pored želje da Srbija ne ostane crna rupa u regionu, želi da zvaničnom Skoplju stavi na znanje da je suviše okrenut SAD i politici Vašingtona, preneo je Kanal 5 izjavu neimenovanog diplomate. U Vladi Makedonije agenciji Beta su rekli da "nisu iznenađeni, ali da su razočarani" protivljenjem Francuske da se Makedoniji da status Kandidata. "Nadamo se ad će na samitu u četvrtak i petak Makedonija ipak dobiti status kandidata, zato što je to odradila i zaslužila", rekli su Beti u Vladi.

Šefovi diplomatija EU sutra o ulozi Unije na Kosovu
Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra u Briselu podržati važnu ulogu EU u rešavanju statusa Kosova, kao i u ekonomskom, socijalnom razvoju i vladavini zakona u toj pokrajini pošto se nađe rešenje za njen status. To su novinarima rekli izvori britanskog predsedništva Unije, istakavši da ministri EU treba da odobre izveštaj visokog predstavnika EU Havijera Solane i evropskog komesara Olija Rena. U tom izveštaju je izražena spremnost Evropske unije da od UNMIK-a preuzme međunarodnu policijsku misiju, odgovornost za pravosuđe i vladavinu zakona, kao i određene ekonomske nadležnosti. Ren je grupi novinara sa zapadnog Balkana izjavio da EU namerava da naKosovu rasporedi svoje policijske službenike, evropske sudije i tužioce, kao i čuvare u zatvorima. On je rekao da je jedna od četiri ključne postavke te platforme o "Budućoj ulozi EU na Kosovu" da "status znači i standarde". Uz status, naglasio je Ren, moraju biti sprovođeni i na delu ostvareni demokratski standardi, imajući u vidu "realnu i pretežno kritičku ocenu" dosadašnjeg napretka u ostvarivanju standarda, koju je u izveštaju UN predočio i ambasador Kaj Ejde. Jako je važno da političari na Kosovu shvate da je sprovođenje standarda bitno, a posebno da se obezbedi zaštita manjina i istorijskih objekata, kao i decentralizacija, jer je to "srž standarda", rekao je Ren. To je i deo političkih "merila iz Kopenhagena", koje je EU postavila kao uslov za reforme i demokratski preobražaj svih zemalja koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, a čine i suštinski deo "evropskog partnerstva" koje je EU ponudila Kosovu. Prelazne kosovske vlasti, rekao je Ren, sada treba da izrade akcioni plan u cilju sprovođenja sadržine "evropskog partnerstva". Evropski komesar je rekao da Evropska unija želi da što više prenese ovlašćenja i na same prelazne vlasti na Kosovu "za pospešenje socijalnog i ekonomskog razvoja". Prema njegovim rečima, potrebno je da pokrajinske vlasti imaju i "ovlašćenja za sklapanje sporazuma s međunarodnim finansijskim telima", prevashodno zato da bi se olakšao unutrašnji ekonomski i socijalni oporavak Kosova. Sama Evropska unija će finansijski podržati budući razvoj Kosova, a u tome će sarađivati sa Svetskom bankom i drugim važnim ustanovama, uključujući procenu potreba. Upitan da li će Evropska unija ili eventualni visoki međunarodni predstavnik na Kosovu imati ovlašćenja kada su u pitanju međunarodni odnosi pokrajine, komesar Evropske komisije je rekao da to spada u pitanja rešenja statusa. On je naglasio da EU ne želi nikakav protektorat na Kosovu i to zato što to nije deo "evropske političke tradicije" i dodao da će evropsko angažovanje biti podešeno i modelu rešenja koje se nađe za status. Ren je ukazao na to da je Kosovo "važno za stabilnost zapadnog Balkana i Evropska unija tu ne sme da zakaže". Na pitanje kako gleda na predlog srpskog predsednika Borisa Tadića, s kojim je u četvrtak razgovarao u Briselu, o uspostavljanju dva entiteta na Kosovu, evropski komesar je rekao da je "jako važno da Beograd bude deo i doprinese konstruktivnom dijalogu sa ciljem da se okončaju pregovori o statusu". "Stav EU jeste da ne može biti povratka na stanje pre 1999. niti podele. O ostalim mogućim rešenjima statusa Kosova ne želim da unapred prosuđujem". Ren je istakao da će EU na Kosovu biti angažovana zajedno s NATO-om i drugim međunarodnim organizacijama i da, umesto UNMIK-a, neće biti stvoren "EUMIK". Agenciji Beta je u izvorima EU rečeno da Evropljani razmišljaju i o uspostavljanju jednog međunarodnog, po svemu sudeći evropskog,predstavnika na Kosovu, po ugledu na takvog izaslanika međunarodne zajednice u Bosni. Evropski komesar Ren je naglasio da EU želi "sigurno, demokratsko i multietničko Kosovo".

Okončan diplomatski incident zbog imena Makedonije
Diplomatski incident između predstavnika Grčke i Evropske unije u Skoplju, koji je izbio u petak zbog pitanja upotrebe imena Makedonije, okončan je, rekao je danas portparol Kancelarije EU u Skoplju Andrea Anđeli. Incident je izbio u petak kada je ambasadorka Grčke u Makedoniji Teodora Grosomanidu demonstrativno napustila ceremoniju ispraćaja evropske policijske misije "Proksima" iz Makedonije, pošto je predstavnik EU u Skoplju Ervan Fuere u svom obraćanju koristio naziv Makedonija. Grčka ambasadorka je Fuereu, koji je šef Kancelarije EU u Makedoniji, odmah uputila protestno pismo u kome ga je kritikovala jer je umesto Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM) koristio ime Makedonija. Ona je zatražila od Fuerea da se ubuduće pridržava pravila EU da evropske institucije i diplomate treba zvanično da koriste naziv BJRM. Anđeli je potvrdio da je Fuere odgovorio Teodori Grosomanidu i dodao da je time slučaj okončan. Portparol Kancelarije EU u Skoplju je rekao da su komenatri i sadržaj pisama koja su razmenjena, deo diplomatske komunikacije. U grčkoj ambasadi u Skoplju nisu želeli da komentarišu incident.

Ministri EU: Snažan uticaj EU u pregovorima o Kosovu
Šefovi diplomatija Evropske unije podržaće sutra u Briselu platformu za snažan uticaj EU na rešavanje statusa Kosova, kao i ključnu ulogu u ekonomskom, socijalnom razvoju i vladavini zakona u posle nalaženja rešenja. Evropski ministri pozdraviće i hapšenje i prebacivanje u Haški sud optuženog hrvatskog generala Ante Gotovine, rekli su novinarima u Briselu izvori britanskog predsedništva Unije. Takođe, od vlasti Bosne i Hercegovine će zatražiti nastavak ključnih reformi i saradnju s Tribunalom vlasti, u sklopu pokrenutih pregovora o sporazumu o pridruživanju BiH i EU. Ministri će raspravljati i o budućem visokom predstavniku Unije za BiH, a razmotriće i predlog Evropske komisije da se Makedoniji da status kandidata za članstvo u EU.

Ren: Bitan zajednički stav Srbije i Crne Gore
Evropski komesar Oli Ren je danas, posle susreta sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem u Briselu, izjavio da je bitno da postoji zajednički stav Srbije i Crne Gore da bi se olakšali pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ren je posebno ukazao na nužnost sprovođenja evropskih reformi u pravosuđu Srbije i Crne Gore i suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Tadić je, na konferenciji za štampu, takođe ukazao na važnost reforme državne uprave i civilne kontrole nad vojskom i rekao da očekuje da sporazum o pridruživanju SCG sa EU bude potpisan krajem 2006. Srpski predsednik je evropskom komesaru izložio svoj plan o stvaranju dva entiteta na Kosovu, uz očuvanje teritorijalnog integriteta i suverenitta Srbije u pokrajini. Tadić je istakao da to znači stvaranje novih kosovskih institucija i pronalaženje efikasnog načina za zaštitu Srba i drugih nealbanaca. Taj plan je, prema njegovim rečima, proizišao iz predloga ambasadora Kaja Ejdea o horizontalnom povezivanju srpskih opština, sa ciljem da im se obezbedi normalan život. Srpski entitet, dodao je predsednik Tadić, mora imati formalne veze sa centralnom Srbijom u obrazovanju, pravosuđu, zdravstvu i lokalnoj bezbednosti. Na pitanje kakav je o tom planu bio stav britanskog premijera Tonija Blera, sa kojim se Tadić sinoć sastao u Londonu, srpski predsednik je uzvratio da Bler nije izneo ništa nepovoljno o planu. Evropski komesar Ren je naveo da je od Tadića i srpske strane zatražio da konstruktivno pristupe dijalogu s Prištinom i naglasio da Evropska unija želi da stvori temelj za "održiv status na Kosovu". Ren je podvukao da "nema statusa bez standarda", a to znači zaštitu manjina i decentralizaciju. Prioritet Evropske unije jeste, po njegovim rečima, izgradnja evropske budućnosti Kosova i celog Zapadnog Balkana, a za to su standardi veoma bitni. Drugi prioritet je za EU to što će posle sporazuma o statusu imati važnu ulogu na Kosovu. Ren je dodao da će on i visoki predstavnik EU Havijer Solana, u ponedeljak šefovima diplomatija EU izložiti dokument o ulozi evropske dvadesetpetorice u nalaženju rešenja i angažovanju u pokrajini pošto se status utvrdi.