|
Lajčak danas nastavlja razgovore o referendumu
Izaslanik Evropske unije za referendum o državnom statusu Crne Gore Miroslav Lajčak nastaviće danas u Podgorici razgovore sa predstavnicima vladajućih i opozicionih partija o uslovima izjašnjavanja građana. Lajčak je ocenio ranije da će se tokom ove, četvrte runde razgovora videti da li je moguće postići konsenzus o otvorenim referendumskim pitanjima. Crnogorski premijer i lider vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović je uoči nastavka razgovora kazao da veruje u dogovor, ali i naveo da će vlast, u slučaju da do dogovora ne dođe, do 30. aprila organizovati referendum. Lider najjače opozicione stranke, Socijalističke narodne partije, Predrag Bulatović je kazao da opozicija očekuje da ekspertski tim EU saopšti konkretne preporuke u vezi sa referendumskim uslovima. Stručni timovi vladajuće koalicije i opozicije za monitoring glasanja, biračke spiskove, medije i finansiranje kampanje trebalo bi oko 10 sati da počnu razgovore sa članovima Lajčakovog tima. Ministri inostranih poslova EU pozvali su u ponedeljak političke snage u Crnoj Gori da se "uzdrže od jednostranih poteza". Oni su poručili da će "obezbeđenje širokog konsenzusa" o pravilima organizovanja referenduma i njegovo održavanje u skladu s međunarodnim standardima, tom procesu i ishodu "dati nužni legitimitet i održivost". Proces pripreme za referendum, istakli su evropski ministri, "mora biti u skladu s međunarodno priznatim demokratskim standardima, što je suštinski element stabilnosti i brzine napretka ka Evropskoj uniji". |
|
Poljska blokira evropski dogovor o PDV
Poljska vlada odlučila je sinoć da jedina blokira novi sporazum o porezu na dodatu vrednost (PDV) u Evropskoj uniji (EU), za koji se traži odobrenje svih 25 članica, pošto želi da izgradnju stanova i dalje oporezuje nižom stopom. Austrija je kao predsedavajući EU pokušala prošle nedelje da postigne kompromis o PDV-u, budući da je krajem 2005. istekao rok do koga su stare članice EU mogle da po nižoj stopi oporezuju neke usluge. Beč je predložio da se rok produži do 2010. međutim, taj rok se ne odnosi na Poljsku, Češku i Kipar, koje su u sporazumu o pristupanju EU dogovorile niži PDV za socijalno osetljiv sektor građevinarstva samo do 2007. Češka i Kipar su tokom vikenda povukle veto, s obzirom da su našle mogućnost da većinu stambene izgradnje svrstaju u "socijalno stanovanje" i oporezuju je nižom stopom. Poljska je zbog tragedije u Katovicama i trodnevne žalosti dobila još dva dana da razmisli. "Naša odluka ni najmanje nije uperena protiv građana drugih članica. Ali, morali smo da je donesemo u trenutku kada se od nas tražilo bezuslovno prihvatanje austrijskog predloga koji je uzimao u obzir interese drugih država, bez ikakvih ustupaka našoj zemlji", saopštila je odluku o definitivnom vetu poljska ministarka finansija Zita Gilovska. Poljskim vetom se za devet starih članica EU završava režim nižih stopa PDV-a za neke usluge što će prouzrokovati velike probleme jer će se po višoj stopi oporezovati ceo sektor građevinarstva. Evropska federacija građevinara upozorila je da će viša stopa PDV-a, od između 15 i 21 odsto u starim članicama EU, doneti velika poskupljenja i ukidanje 200.000 radnih mesta širom Evrope, piše poljski dnevnik "Gazeta Viborcza" (Wyborcza). |
|
Brisel očekuje da će Bugarska 2007. pristupiti EU
Predsedništvo Evropske unije pozvalo je danas Bugarsku da nastavi sa reformom pravosuđa i pozabavi se problemom kriminala, ali je izrazilo očekivanje da će Sofija moći da pristupi EU iduće godine, kako je i planirano. Bugarska nastoji da popravi niz nedostataka do maja - uključujući korupciju i organizovani kriminal -kada će Brisel doneti odluku da li da preporuči ulazak te zemlje u Uniju 1. januara 2007. godine, ili da to odloži za godinu dana. "Nadamo se i očekujemo da će do tada Bugarska ispuniti sve kriterijume", izjavio je austrijski državni sekretar za spoljne poslove Hans Vinkler (Winkler) nakon susreta sa bugarskim zvaničnicima u Briselu. Austrija trenutno predsedava Evropskom unijom. |
|
Solana: Hamas mora da promeni politiku ako želi pomoć EU
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana izjavio je danas da bi Evropskoj uniji bilo veoma teško da nastavi da pruža finansijsku pomoć Palestincima ukoliko se Hamas ne odrekne nasilja i ne prizna Izrael. "Čim nova vlada bude formirana, ako Hamas ne bude prilagodio svoj program onako kako se traži, za EU će biti veoma teško da nastavi da finansira palestinsku upravu", rekao je Solana u intervjuu za AP. "To je za nas od temeljne važnosti. Ne možemo sarađivati sa organizacijom koja neće da se odrekne nasilja i koja ne bi bila sposobna da pregovara sa drugom stranom", rekao je on. EU je glavni izvor strane pomoći za Palestince. Međunarodni donatori su u ponedeljak dali Hamasu kratak rok da se promeni ili suoči sa poražavajućim gubitkom novčanih sredstava. Na sastanku u Londonu, takozvana "četvorka" za mir na Bliskom istoku nije izdala direktnu pretnju Hamasu, ali je upozorila na moguću reviziju pomoći novoj palestinskoj vladi koju bi vodila ta militantna islamska grupa, ukoliko se ona ne odrekne nasilja i ne prizna Izrael. "Četvorku" čine Ujedinjene nacije, SAD, Rusija i EU. Solana, veteran bliskoistočne diplomatije, predstavljao je EU na tom sastanku. Pošto Hamas po svoj prilici neće odmah ispuniti uslove "četvorke", neki analitičari se pitaju da li će EU pokušati da razreši situaciju tako što će Hamasu odobriti nekakav rok da razmotri tu mogućnost, ili mu dozvoliti da samo delimično ispuni postavljene zahteve. Solana je, međutim, rekao da sve zemlje EU podržavaju stav "četvorke" i da Hamas mora da se opredeli do formiranja nove vlade da li će promeniti svoje principe. Solana je takođe rekao da veruje da bi većina Palestinaca to podržala. "Pretpostavljam da veliki broj ljudi koji je glasao za Hamas nije glasao za Hamasovu platformu. Oni su glasali za grupu ljudi za koju veruju da su manje korumpirani... Ne mislim da većina ljudi koja je glasala za Hamas želi islamsku Palestinu. Palestina je uvek bila najsekularnije društvo na Bliskom istoku", kazao je on. |
|
Ekeus: SCG napredovala u zaštiti manjina
Visoki komesar OEBS za nacionalne manjine Rolf Ekeus ocenio je danas da su Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i vlasti Srbije i Crne Gore "postigli izvanredan napredak u zaštiti i unapređenju prava manjina". Kako se navodi u saopštenju Direkcije za informisanje Saveta ministara SCG, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić informisao je Ekeusa o izradi Nacionalne strategije za rešavanje položaja nacionalnih manjina. Prema rečima Ljajića, ta Strategija bazira se na daljoj integraciji manjina u državne institucije i sve oblasti javnog i političkog života. Ljajić je dodao da će država nastaviti da ekonomski jača opštine na jugu Srbije i raditi na što aktivnijem učešću lokalnih Albanaca u životu zajednice, posebno u pravosuđu, policiji, zdravstvu, informisanju i obrazovanju. Ekeus je, dodaje se u saopštenju, pohvalio dosadašnje aktivnosti države na jugu Srbije i potvrdio da će OEBS i dalje ohrabrivati Albance da učestvuju u radu državnih tela. Predstavnik OEBS je obećao pomoć u realizaciji budućih programa Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG koji se odnose na zaštitu i unapređenje položaja manjina. |
|
Jandl: Balkan prioritet austrijskog predsedavanja EU
Region Balkana biće spoljnopolitički prioritet Austrije tokom predsedavanja Evropskom unijom (EU), rekao je danas austrijski ambasador u SCG Gerhard Jandl i izrazio nadu da će Austrija doprineti da se pregovori SCG i EU o stabilizaciji i pridruživanju ubrzaju. Na konferenciji za novinare Beogradskog centra za evropske integracije (BeCEI), na kojoj je predstavljen mesečnik "Evropski forum", Jandl je rekao da za proces pridruživanja EU postoje neki "tehnički uslovi" ali i jedan izuzetno važan "politički uslov" - a potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. Jandl je rekao da bi, u slučaju da se referendumom Crna Gora odvoji od državne zajednice, bile potrebne neke "tehničke izmene" mandata za pregovore, budući da bi tada postojale dve države. Za Srbiju bi to značilo tehničko prilagođavanje, koje ne bi trebalo da traje dugo, dok bi za Crnu Goru taj period trajao nekoliko meseci, jer bi prethodno morala da bude "diplomatski priznata nova nezavisna država", dodao je on. Austrijski ambasador rekao je da je odluka (o izdvajanju iz SCG) samo na građanima Crne Gore i da je Austrija spremna da prihvati svaki ishod, ako je pitanje rešeno u skladu sa međunarodnim kriterijumima. Govoreći o Kosovu, Jandl je ponovio da ono nije obuhvaćeno procesom stabilizacije i pridruživanja, pošto prema Rezoluciji 1244 ono nije pod ingerencijom Srbije. Savetnik u Institutu ekonomskih nauka Jelica Minić istakla je da "SCG treba da se potrudi da za EU bude atraktivna". "SCG ne treba da veruje da će se stvari odvijati same po sebi, samo zbog toga što se geografski nalazimo tu gde jesmo", rekla je ona. Direktor BeCEI-a i urednik "Evropskog foruma" Jovan Teokarević podvukao je da "SCG treba da radi na tome da dokaže EU da je puna evropeizacija Balkana jedina dobra opcija i za SCG i za Evropu". Teokarević smatra da "Austrija zbog ekonomske uloge, ali i istorijske i geografske bliskosti sa Balkanom ima veće šanse nego mnoge druge države da produži i kreativno dopuni realnu evropsku perspektivu koja je definisana na solunskom samitu 2003. godine". |
|
Ministri EU: Nužni "odlučni koraci" za hapšenje Mladića
Šefovi diplomatija Evropske unije zatražili su danas od vlasti Srbije i Crne Gore i BiH "odlučne korake" za hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića i ostalih haških begunaca, naglasivši da bi se time "uklonila glavna prepreka na putu ka EU". Ministri EU su izrazili "zabrinutost" zbog sadržine izveštaja koji je tužilac Haškog suda Karla del Ponte, u decembru podnela Savetu bezbednosti UN i "ponovo naglasili važnost potpune saradnje" SCG i BiH s tribunalom u Hagu. Visoki predstavnik EU, Havijer Solana, je ministre obavestio o razvoju na Zapadnom Balkanu, a njegov portparol, Kristina Galjak, je izjavila da u raspravi na zasedanju nije bilo reči o eventualnom prekidu pregovora o pridruživanju EU sa SCG. Ali, stavila je do znanja da je savršeno jasno da će odnosi EU sa SCG biti "pod snažnim uplivom" obima saradnje Beograda s Haškim sudom. U zaključcima sa zasedanja ministri EU su predočili da "brzina i zaključenje pregovora o sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG i BiH zavisi, pored ostalog, od pune saradnje s Haškim sudom". Oni su naveli da pozdravljaju izjave vlasti u SCG i BiH o rešenosti da nastave reforme, ali su naglasili da će zajedno s Evropskom komisijom razmatrati kakvi su rezultati postignuti u saradnji Beograda i BiH s Haškim sudom i "drugim ključnim poljima, pre nego što budu zaključeni pregovori" o sporazumima o pridruživanju. Zamoljena da kaže kako se, s tim u vezi, u EU gleda na činjenicu da je u Beogradu uhapšen bivši šef Mladićevog obezbeđenja , Solanin portparol je uzvratila da su "svi takvi koraci bez sumnje povoljni, ali da je bitan sam Mladić". Po njenim rečima, u raspravi ministara danas nije izričito spomenut ovaj slučaj. Savet ministara EU, kako stoji u završnom dokumentu zasedanja, poziva SCG i BiH da "preduzmu ključnu akciju kako bi se obezbedilo da preostali odbegli optuženici, a posebno Radovan Karadžić i Ratko Mladić, konačno budu izvedeni pred pravdu u Hagu". "Puna saradnja s Haškim sudom je od suštinske važnosti da se postigne trajno pomirenje u regionu i ukloni ključna prepreka na putu ka Evropskoj uniji", navodi se u zaključcima sa sastanka. |
|
Ministri EU: Nužan sporazum za legitiman referendum
Ministri inostranih poslova Evropske unije pozvali su danas u Briselu političke snage u Crnoj Gori da se "uzdrže od jednostranih poteza" i poručili da će "obezbeđenje širokog konsenzusa" o pravilima organizovanja referenduma i "njegovo održavanje u skladu s međunarodnim standardima, tom procesu i ishodu dati nužni legitimitet i održivost". Proces pripreme za referendum, istakli su evropski ministri, "mora biti u skladu s međunarodno priznatim demokratskim standardima, što je suštinski elemenat stabilnosti i brzine napretka ka EU. S tim u vezi, Savet ministara EU je podržao preporuke Venecijanske komisije i naglasio da "priznaje da Ustavna povelja SCG daje pravo republikama da, posle trogodišnjeg razdoblja, održe referendum o nezavisnosti". Evropski ministri su pružili punu podršku misiji ambasadora Miroslava Lajčaka, Solaninog ličnog izaslanika, i pozvali političke snage u Crnoj Gori da međusobno i sa Lajčakom sarađuju "kako bi se sporazumele o održavanju i sprovođenju predloženog referenduma, kao i da se uzdrže od jednostranih akcija koje mogu umanjiti izglede za uspeh tog dijaloga". |
|
Ministri EU: Sprovesti standarde i konstruktivno delovati
Šefovi diplomatija Evropske unije pozvali su danas sve vođe političkih stranaka na Kosovu da "deluju zajedno kako bi se postigao dalji napredak u sprovođenju standarda, kao i da Kosovo konstruktivno učestvuje u procesu za status". Evropski ministri su naglasili da je sada "vreme važnih odluka za budućnost Kosova" i ocenili da je Kosovo smrću Ibrahima Rugove "izgubilo istorijskog vođu koji je svoj život posvetio miroljubivom unapređenju prava svog naroda". Oni su, takođe, izrazili žaljenje zbog smrti Rugove. Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU, Havijera Solane, je novinarima rekla da je "jedinstvo i odgovornost" glavna poruka Solane kosovskim političkim vođama. Ona je dodala da će sutra u Londonu, članice Kontakt grupe takođe uputiti jasne poruke kosovskom vođstvu. Solanin portparol je stavila do znanja da je stav Evropske unije da, što pre bude izabran predsednik Kosova i čelnik kosovskog pregovaračkog tima, utoliko pre će početi i pregovori sa srpskom stranom u Beču, a time i ceo proces rešavanja statusa. |
|
Solana-Lajčak: Što pre dogovor o referendumu u Crnoj Gori
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, danas je u Briselu ocenio da je u pripremi referenduma u Crnoj Gori postignut određen napredak, ali da je nužno da se i vlast i opozicija sada zaista založe da se što pre dođe do dogovora, jer više nema mnogo vremena. Solana je to preneo svom izaslaniku za Crnu Goru Miroslavu Lajčaku, rekla je novinarima Solanin portparol Kristina Galjak, koja je naglasila da je stav EU da vlasti i opozicija u Crnoj Gori ne treba da raspisuju referendum pre nego što bude postignut sporazum o uslovima i načinu njegovog održavanja. Kristina Galjak je dodala da je Lajčak izvestio Solanu o izvesnom napretku u razgovorima koje je imao s premijerom Milom Đukanovićem i liderima opozicije, kao i pomaku u pripremama u tehničkoj ravni, što se odnosi na medije i druge ključne elemente referenduma. Lajčak će sutra ponovo otputovati u Podgoricu da bi se sastao s čelnicima vlasti i opozicije. Ministri inostranih poslova EU su danas u Briselu pozvali političke snage u Crnoj Gori da se "uzdrže od jednostranih poteza". Oni su poručili da će "obezbeđenje širokog konsenzusa" o pravilima organizovanja referenduma i "njegovo održavanje u skladu s međunarodnim standardima, tom procesu i ishodu dati nužni legitimitet i održivost". Proces pripreme za referendum, istakli su evropski ministri, "mora biti u skladu s međunarodno priznatim demokratskim standardima, što je suštinski elemenat stabilnosti i brzine napretka ka Evropskoj uniji". |
|
Labus u sredu u Briselu
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus posetiće od 1. do 3. februara Brisel da bi se sastao sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom i drugim visokim evropskim zvaničnicima, kao i sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom. Labus, koji je šef srpskog tima za pregovore sa EU, razgovaraće o budućem toku tih pregovora, viznom režimu i mogućim olakšicama, kao i o strategiji proširenja Unije prema zemljama zapadnog Balkana, saopštila je Vlada Srbije. Najavljeno je da će se Labus u Briselu sastati sa potpredsednikom Evropske komisije i komesarom za unutrašnju bezbednost Frankom Fratinijem, komesarom za spoljne poslove i bezbednost Benitom Ferero-Valdner, sa šefom delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak i sa drugim, istaknutim političkim ličnostima. Sa potpredsednikom vlade u Brisel će otputovati i direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević. |
|
Ministri EU traže efikasnije institucije u BiH
Ministri inostranih poslova Evropske unije su danas u Briselu za specijalnog predstavnika EU za Bosnu imenovali Kristijana Švarc-Šilinga i poručili da bi efikasnije centralne institucije BiH doprinele ispunjavanju evropskih standarda. Evropski ministri su "ohrabrili" političke predstavnike BiH da "obezbede takvo delovanje centralnih institucija" i pozvali ih da "dinamično" nastave raspravu o ustavnoj reformi u zemlji, koju, kako su istakli, pomaže međunarodna zajednica. Šefovi diplomatija EU su ocenili da je nužno da same strukture vlasti i institucije BiH preuzmu odgovornost za razvoj u zemlji. Oni su istakli da je dosadašnji međunarodni predstavnik za BiH, Pedi Ešdaun, "izvanredno bio predan i doprineo dostignućima Bosne i Hercegovine i njenoj evropskoj budućnosti". |
|
Bilt: Moguće da će UN i EU nametnuti nezavisnost Kosova
Nekadašnji specijalni predstavnik Evropske unije za bivšu Jugoslaviju Karl Bilt (Carl Bildt) ocenio je da je moguće da Ujedinjene nacije i EU nametnu neku vrstu nezavisnosti Kosova, "uz obezbeđenje sigurnosti srpske manjine". Bilt, bivši švedski premijer, koji je član savetodavnog tela Centra za evropske reforme, ocenio je u biltenu te organizacije da je to mogući scenario, s obzirom na verovatnoću da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari uvidi da se Beograd i Priština neće dogovoriti o konačnom statusu Kosova. Bilt je, takođe, ocenio da bi takvo rešenje statusa moglo da izazove brz egzodus Srba i ostalih manjina sa Kosova, što bi, kako smatra švedski diplomata, destabilizovalo političku situaciju u Srbiji, s obzirom da bi se ionako visok rejting radikalnih snaga dodatno poboljšao. Kako je naveo Bilt, u izveštaju pod naslovom "EU je potrebna hrabrija strategija za Balkan", radikalna vlada na čelu Srbije ne bi izazivala konflikte, ali bi stvarala nestabilnost u regionu. Bilt je, takođe, upozorio na mogućnost da bi nezavisno Kosovo moglo da postane "neuspela država". Sve dok političke strukture ostanu slabe i privreda u zastoju, organizovani kriminal će cvetati a politika može postati nasilna. Strategija EU bi trebalo, kako ocenjuje Bilt, da se zasniva na ubrzavanju procesa učlanjenja Srbije u EU i stabilizovanju Kosova uz podršku stvaranju države. Bilt je ocenio da bi i određivanje statusa Kosova i referendum o nezavisnosti Crne Gore mogli da destabilizuju region, koji se ionako nalazi u ekonomskoj krizi. On je naglasio da je najbolje što EU može da učini kako bi unapredila stabilnost Balkana bilo da za svaku zemlju odredi datum o početku pregovora o članstvu u Uniji. "Evropska unija bi mogla da, na primer, predloži datum kada bi Srbija postala kandidat i drugi datum kada bi Makedonija i Srbija mogle da počnu pregovore o pridruživanju" Uniji, navodi Bild u izveštaju. On smatra da bi takav pristup EU od balkanskih zemalja stvorio stubove regionalne stabilnosti. "To bi, takođe, ubrzalo reforme u Bosni, omogućilo Crnoj Gori da planira nezavisnu budućnost i ohrabrilo napore za izgradnju države na Kosovu i u široj albanskoj oblasti", smatra Bilt. On, takođe, smatra da je ključ za oživljavanje ekonomije u regionu stvaranje neke vrste carinske unije balkanskih zemalja sa EU, slične onoj koju je tokom proteklih 10 godina sa Unijom imala Turska. |
|
Solana: Kandidatura Sejdijua dobra vest
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da je "veoma dobra vest" imenovanje Fatmira Sejdijua za naslednika preminulog lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove. "Veoma je teško bilo naći zamenu za predsednika Rugovu i ja sam zadovoljan što je Demokratski savez Kosova imenovao tu ličnost", kazao je Solana novinarima na zasedanju šefova diplomatija EU. Solana je rekao da su vodeće političke strukture na Kosovu vrlo brzo pronašle ličnost koja treba da zameni preminulog Rugovu. "Mi treba da saznamo i da li će ova ličnost biti istovremeno i šef pregovaračkog tima za rešavanje statusa Kosova", izjavio je Solana. |
|
Podrška zoni slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu
Šefovi diplomatija Evropske unije podržali su danas u Briselu izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu, u kojem se traži jačanje "solunskog procesa" pridruživanja regiona evropskim strukturama i stvaranje regionalne zone slobodne trgovine. "To je dobra osnova" za pripremu ministarskog sastanka EU-Zapadni Balkan, u Salcburgu, u martu, istakli su šefovi diplomatija EU. Oni su naglasili da je "Evropska unija i dalje rešena da Zapadnom Balkanu pomogne na putu ka EU praktičnim merama koje će evropsku perspektivu učiniti opipljivijom". Ključna stavka izveštaja Evropske komisije, "Zapadni Balkan na putu ka EU:učvrstiti stabilnost, pospešiti napredak", je sklapanje sporazuma između zapadnobalkanskih zemalja o regionalnoj zoni slobodne trgovine. Takav sporazum bi, prema ugledu na slične sporazume kakve su imale ili imaju zemlje u drugim delovima Evrope, kao što su CEFTA ili EFTA, trebalo da podstakne trgovinu i ekonomsko povezivanje zapadnobalkanskog regiona i pripremi ga još bolje za buduće uključivanje u Evropsku uniju. Dok bi ta regionalna zona slobodne trgovine uglavnom odgovarala privredi Srbije i Crne Gore, jer ostala i zaštita nekih "osetljivih" proizvoda, u Hrvatskoj su se već čule ocene da to nikako ne odgovara hrvatskoj privredi i da preti opasnost usporavanja ulaska te zemlje u članstvo EU. Ta regionalna integracija bi tržišta i privrede Srbije i Crne Gore još bolje usaglasila s evropskim standardima i pripremila ga za buduće uključivanje u ekonomsko i tržišno ustrojstvo Evropske unije, ocenili su zvaničnici u Misiji SCG pri EU u Briselu. Evropska komisija je u petak objavila izveštaj o Zapadnom Balkanu, u kojem navodi da će pomoći sklapanje jedinstvenog sporazuma država regiona o slobodnoj trgovini. To će biti i ključna stavka neformalnog sastanka ministara inostranih poslova EU i zapadnobalkanskih zemalja, u martu u Salcburgu. Evropska komisija ističe važnost dalje finansijske podrške regionu i posebno ukazuje na važnost da se u režim slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu ugradi i mehanizam takozvane "dijagonalne kumulacije pravila o poreklu robe". Evropski komesar Oli Ren je istakao da će mehanizam "dijagonalne kumulacije" omogućiti uspostavljanje preferencijalnog režima izvoza u EU, a treba da bude proširen i na takav sporazum sklopljen između EU i nekih sredozemnih zemalja. Takođe će omogućiti mnogo bržu i obimniju proizvodnju i trgovinu između država regiona i njihovu razmenu proizvoda sa zemljama Unije, jer će jedan proizvod moći da ima sastojke koji se proizvode i poreklom su iz raznih zemalja Zapadnog Balkana i EU. I obezbediće time i preferencijalni režim u trgovini, izvozu na tržište Evropske unije. Time se Zapadni Balkan uključuje i u "Lisabonski program" jačanja efikasnosti privrede Evropske unije, čiji je cilj da ekonomija i tehnološka moć evropske dvadesetpetorice do 2010. dostignu glavne svetske takmace, pre svega SAD. Evropski komesar Ren je istakao da bi sporazum o slobodnoj trgovini zemalja regiona bi Zapadni Balkan pretvorio u veliko tržište, privlačno za strane investitore. Takođe je važno, kako su naveli izvori u Evropskoj komisiji, da zemlje Zapadnog Balkana u sve većoj meri preuzimaju odgovornost za rad sopstvene privrede i delovanje demokratskih političkih institucija. Evropska komisija je, pored ostalog, predvidela da jačanje i nadogradnja programa pridruživanja Zapadnog Balkana, ustanovljenog na samitu EU u Solunu, 2003, sadrži i olakšice za izdavanje viza EU građanima zapadnobalkanskih zemalja, a prvenstveno studentima i naučnicima i istraživačima. |
|
Sastanka visokih zvaničnika EU u Beču
U okviru predsedavanja Austrije EU danas je u Beču održan skup visokih zvaničnika zemalja članica i Komisije EU. Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa Austrije Lize Prokop i Karin Gastinger, bile su domaćini sastanka sa potpredsednikom Komisije EU Frankom Fratinijem, kao i ministrima pravosuđa i unutrašnjih poslova Finske, Nemačke, Portugala i Slovenije. Te četiri države preuzeće u naredne dve godine, počev od Finske, predsedavanje EU. Kako je saopšteno na radnom sastanku bilo je reči pre svega o Šengenskom informativnom sistemu (SYS II), viznom informativnom sistemu, kao i nastavku aktivnosti nedavno u Beču održane neformalne konferencije ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova zemalja EU. Pred sednicu ministarka Prokop i njen nemački resorni kolega Volfgang Šojble izjasnili su se za federalne strukture i regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti. Pri tom je Prokopova ukazala na potrebu razmene iskustava u oblasti bezbednosti. Slično je argumentovao i njen nemački kolega, koji je rekao da se problemi terorizma, nasilja i migracije mogu samo zajednički rešiti. |
|
Dodeljena Nagrada "Mladi Evropljanin"
Neda Janić, studentkinja III godine Pravnog fakulteta ponela je ovogodišnje priznanje "Mladi Evropljanin" na takmičenj u besedništvu održanom 27.01.2006. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nagrada "Mladi Evropljanin" sastoji se u punoj stipendiji za Alpbah Letnju školu o evropskim integracijama, čiji je osnovni cilj da se uspešnim studentima prava pruži intenzivni kurs o pravu Evropske unije. Nagrada "Mladi Evropljanin" dodeljuje se takmičaru u besedništvu koji u svom govoru zastupa:
- širenje evropskih ideja tolerancije, demokratskog dijaloga i otvorene diskusije
- promociju ideje Srbije kao neizbežnog dela evropske istorije i kulturne baštine, koja ostaje temelj vrednosti koje oblikuju mlade ljude u ujedinjenoj Evropi i
- koji poseduje visok nivo poznavanja engleskog ili nemačkog jezika
Od 18. avgusta do 03. septembra 2006. godine EVROPSKI FORUM ALPBAH će, po tradiciji, organizovati Alpbah Letnju školu o evropskim integracijama. Predavači su istaknuti profesori međunarodnog prava sa najboljih univerziteta Evrope, ali je nastava obogaćena i povremenim predavanjima činovnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta kao i članova austrijske Vlade i Parlamenta. Na završetku 18-to dnevnih predavanja polaznici polažu završni ispit i dobijaju sertifikat o uspešno položenom ispitu iz evropskog prava. |
|
Miščević: Nema najave prekida pregovora sa EU
Za sada nema nikakvih najava da bi mogla biti odložena sledeća runda pregovora sa predstavnicima Evropske unije zbog nepotpune saradnje sa Haškim tribunalom, rekla je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. "Naprotiv, naše kolege iz Brisela koje operativno rade sa nama na ovim pregovorima nam konstantno šalju informacije kako bismo se što bolje tehnički spremili za razgovore. Dakle, oni ne najavljuju da će doći do prekida pregovora", rekla je Tanja Miščević u intervjuu za agenciju Beta. Sledeća tehnička runda u okviru pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG i EU treba da bude održana od 20. do 23. februara. Pojedini evropski zvaničnici upozorili su da bi pregovori mogli biti odloženi zbog nepotpune saradnje SCG sa Haškim tribunalom. Tanja Miščević je kazala da se za sada, tokom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i zemalja zapadnog Balkana, nije dogodilo da pregovori budu suspendovani. "Imamo praksu koja bi možda mogla biti model. To je duži proces pregovaranja od onog koji je predviđen kalendarom, što se dešava u slučaju Albanije. To je već dovoljno loše, i bez zvaničnog akta suspenzije", rekla je direktorka vladine kancelarije. Ona je izrazila uverenje da bi SCG mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i pre novembra 2006. kako je predviđeno na početku pregovora, kao i da bi Srbija mogla da bude spremna za članstvo u EU 2012, bez obzira da li će tada i biti primljena u članstvo Unije. Prema njenim rečima, ukoliko do prekida pregovora sa SCG ipak dođe, za novi početak bio bi potreban novi predlog Evropske komisije koji bi morao da usvoji Savet ministara EU u kojem su predstavljene sve članice Unije. Tanja Miščević je kazala da pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju nisu uslovljeni pregovorima o budućem statusu Kosova, a da se od SCG jedino traži konstruktivan pristup rešavanju kosovskog problema. "Evropska komisija je već kazala da je zadovoljna pristupom koji srpska strana ima u pregovorima o Kosovu i Metohiji...Treba, međutim, istaći da će se uspeh u jednim pregovorima odraziti i na druge pregovore, jer je dobar politički položaj važan za oba paralelna procesa pregovaranja", rekla je ona. Prema njenim rečima, rešavanje budućeg statusa Kosova nije uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se taj Sporazum i ne odnosi na teritoriju Kosova. "Evropska komisija uporno insistira da takav stav prema Kosovu, u pregovaranju o Sporazumu, ne prejudicira konačan status Kosova i Metohije", rekla je Tanja Miščević. Prema njenim rečima, i srpski i crnogorski tim radi na tome da pregovori sa EU "ne trpe zbog referendumskog procesa u Crnoj Gori", odnosno da tehnički pregovori "ne budu zaustavljeni ni u jednom trenutku". Tanja Miščević je kazala da, u slučaju nezavisnosti Crne Gore, neće biti većih problema oko nastavka tehničkih pregovora jer se taj deo već pregovara po principu dvostrukog koloseka, uvažavajući različitost ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. "U slučaju nezavisne Crne Gore biće, međutim, potreban je novi mandat Evropske komisije za pregovore sa dve nezavisne države. Nova dva sporazuma moraju da prođu kroz proceduru kojom je usvojen i prethodni mandat. To ne mora da bude trenutak suspenzije pregovora, to mnogo zavisi od političke volje članica EU, od toga koliko su one spremne da brzo odobre novi mandat", rekla je Tanja Miščević. Prema njenim rečima, ukoliko do tada ne bude uspostavljena puna saradnja sa Haškim tribunalom Srbija bi mogla da ima problema sa nastavkom pregovora. "Puna saradnja sa Hagom ne znači samo izručivanje, već i pristup arhivama, oslobađanje službene tajne za one koji treba da svedoče pred Tribunalom. Pošto ima naznaka da se u tom pravcu stvari kreću, ja se nadam da će sam Tribunal biti zadovoljan pomacima", rekla je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU. Na pitanje kako bi se eventualni vanredni parlamentarni izbori u Srbiji odrazili na pregovore o Sporazumu, ona je kazala da je u procesu evropskih integracija "izuzetno važno ne menjati ključne igrače tokom koraka na kom se nalazite". "Ja sam sigurna da će, čak i u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora, biti dovoljno političke svesti da se sačeka završetak ovakvog jednog procesa da bi se nešto menjalo. Ako bi se sada promenio pregovarački tim, trebalo bi mnogo vremena pripremiti novu garnituru ljudi...Uspešnost države na putu evropskih integracija pre svega je određena stalnošću institucija koje se time bave", rekla je Tanja Miščević. |
|
EU pred teškom odlukom da li da nastavi pomoć Palestincima
Ministri spoljnih poslova Evropske unije suočiće se ne sutrašnjem sastanku u Briselu sa teškom odlukom da li da zamrznu finansijsku pomoć palestinskoj vladi nakon pobede militantnog Hamasa na parlamentarnim izborima. EU sada održava program pomoći palestinskoj upravi vredan više miliona evra, a 25 ministara moraće da donese odluku da li će taj program biti nastavljen ili ne, ako Hamas ostane pri pozivima za uništenje Izraela i nastavi napade na Izraelce. Samo ove godine, pomoć evropske komisije biće oko 250 miliona evra, a biće usmerena preko humanitarnih agencija UN i nezavisnih humanitarnih grupa. Pomoć Palestincima takođe će dati i članice EU pojedinačno. Militantna islamistička grupa Hamas osvojila je 74 od 132 mesta u palestinskom parlamentu. Nakon pobede, lideri Hamasa poručili su da će nastaviti napade koje su i do sada izvodili - ta organizacija izvela je desetine samoubilačkih bombaških napada u Izraelu. Diplomate EU kažu da se očekuje da ministri spoljnih poslova usvoje deklaraciju u kojoj se "naglašava da nasilje i teror nisu kompatibilni sa demokratskim procesima" i poziva Hamas da formira vladu koja će poštovati vladavinu zakona i odbaciti svoje militantno krilo. Vršilac dužnosti premijera Izraela Ehud Olmert izjavio je danas da njegova zemlja neće imati nikakve kontakte sa Palestincima osim ako se Hamas ne razoruža i prizna Izrael. Istog dana kada i ministri EU, o situaciji će raspravljati i takozvana "četvorka" za Bliski istok - SAD, Rusija, Ujedinjene nacije i EU. Taj sastanak će biti održan u Londonu, posle briselskog i na njemu će biti razmatrano da li izraelsko-palestinski napori za mirovno rešenje mogu biti spašeni nakon Hamasove pobede. SAD su već najavile ukidanje pomoći palestinskoj upravi ako svoje militantno krilo i prestane sa pozivima na uništenje Izraela. Portparol EU Ema Advin izjavio je da je osnovni princip da će svi (u EU) "zajedno raditi sa onima koji žele mir" i da je sada na Hamasu da pokaže Izraelu i međunarodnoj zajednici da će poštovati zakon i raditi za mir. Pobeda Hamasa predstavlja ozbiljan problem za EU i zato što je Unija zabranila svojim zvaničnicima formalne kontakte sa militantnim grupama sa takozvane "crne liste". Kao i SAD, i EU odbija da pregovara sa terorističkim grupama. |
|
Podrška ministara EU novim merama na Zapadnom Balkanu
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će, u Briselu, podržati platformu Evropske komisije o "novim praktičnim merama" za jačanje procesa pridruživanja Zapadnog Balkana evropskim strukturama, posebno kroz stvaranje regionalne zone slobodne trgovine. Ta regionalna integracija još bolje bi usaglasila tržište i privrede Srbije i Crne Gore s evropskim standardima i pripremila ga za buduće uključivanje u ekonomsko i tržišno ustrojstvo Unije, ocena je zvaničnika u Misiji Srbije i Crne Gore pri EU u Briselu. Ministri EU na sutrašnjem zasedanju treba da ponovo pozovu vlasti SCG i Bosne i Hercegovine da preduzmu "odlučne korake" da preostali optuženi, a posebno Ratko Mladić i Radovan Karadžić, izađu pred Haški sud, čime bi se uklonila glavna prepreka za približavanje SCG i BiH Evropskoj uniji. Šefovi evropskih diplomatija će zatražiti od kosovskih vođa da zajedno ulože snažne napore u primeni standarda i odigraju "konstruktivnu ulogu" u nalaženju rešenja za status pokrajine. Od vlasti i svih političkih snaga u Crnoj Gori evropski ministri će zatražiti da obezbede "široki konsenzus" za održavanje referenduma u skladu s međunarodnim standardima, da bi način održavanja i ishod referenduma "dobili legitimitet i održivost". Jer je to, kako će biti naglašeno u zaključcima zasedanja, od presudne važnosti za stabilnost i brzinu napredovanja Crne Gore ka Evropskoj uniji. Evropska komisija je, u petak, objavila izveštaj o Zapadnom Balkanu, u kojem kaže da će pomoći sklapanje jedinstvenog sporazuma država regiona o slobodnoj trgovini. To će biti i ključna stavka neformalnog sastanka ministara inostranih poslova EU i zapadnobalkanskih zemalja, u martu u Salcburgu. Evropska komisija ističe važnost dalje finansijske podrške regionu i posebno ukazuje na važnost da se u režim slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu ugradi i mehanizam tzv "dijagonalne kumulacije pravila o poreklu robe". Evropski komesar Oli Ren je, predstavljajući izveštaj Komisije o Zapadnom Balkanu, istakao da će mehanizam "dijagonalne kumulacije" omogućiti uspostavljanje preferencijalnog režima izvoza u EU, a treba da bude proširen i na takav sporazum sklopljen između EU i nekih sredozemnih zemalja. Takođe će omogućiti mnogo bržu i obimniju proizvodnju i trgovinu između država regiona i njihovu razmenu proizvoda sa zemljama Unije, jer će jedan proizvod moći da ima sastojke koji se proizvode i poreklom su iz raznih zemalja Zapadnog Balkana i EU. Time se Zapadni Balkan uključuje i u "Lisabonski program" jačanja efikasnosti privrede Evropske unije, čiji je cilj da ekonomija i tehnološka moć evropske Dvadesetpetorice do 2010. dostignu glavne svetske takmace, pre svega SAD. Evropski komesar je istakao da bi sporazum o slobodnoj trgovini zemalja regiona pretvorio Zapadni Balkan u veliko tržište, privlačno za strane investitore. Takođe je važno, kako su naveli izvori u Evropskoj komisiji, da zemlje Zapadnog Balkana u sve većoj meri preuzimaju odgovornost za rad sopstvene privrede i delovanje demokratskih političkih institucija. Ren je izjavio da šefovi diplomatija Evropske unije na dnevnom redu sutrašnjeg sastanka nemaju prekid pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom. Očekuje se da ministri EU sutra pozovu sve političke stranke u BiH da nastave s nastojanjima da se centralne institucije zemlje učine efikasnijim i da ispune evropske standarde. Na zasedanju će biti pozdravljeno naimenovanje Kristijana Švarca-Šilinga za novog EU i međunarodnog predstavnika za BiH. |
|
Miščević: Ključne liberalizacija i usklađivanje propisa
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević izjavila je da su u tehničkom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU ključne dve stavke - liberalizacija trgovine i usklađivanje zakona u domenu funkcionisanja unutrašnjeg tržišta. Ona je agenciji Beta kazala da razgovori o liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima zahtevaju "jako dobru pripremu, analizu i argumentaciju". "EU nema nameru da uništi nečiju privredu, već joj treba kredibilan partner. Zato nema pritiska da što pre ukinemo carine za proizvode iz EU, ali isto tako EU ne može da dozvoli da to bude suviše dug period. To je period koji oni definišu na maksimalno 10 godina, a na nama je da odredimo koliko mi mislimo da taj period treba da traje i kojim tempom da snižavamo carine", rekla je Tanja Miščević. Prema njenim rečima, u sledećim fazama pregovora moraće da se pregovara o pojedinačnim robama za koje neke od država članica EU imaju interesa da budu na srpskom tržištu bez carina što pre, a što Srbija ne može da dozvoli zbog zaštite domaće privrede. Dodala je da je u tom procesu prednost Srbije što ima "jako dobre timove, krajnje temeljno pripremljene". Tanja Miščević je navela da je drugo važno pitanje dogovor o tempu usklađivanja prava sa evropskim standardima. Prema njenim rečima, Hrvatska je morala da uskladi oko 400 zakona i oko 700 podzakonskih akata. "To izgleda kao veliki broj, ali mi ne počinjemo od nule pošto smo počeli sa sistemskim usklađivanjem još 2003", rekla je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU. Ona je navela da će, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisija biti ta koja će pratiti tempo usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Agencija Beta će intervju s Tanjom Miščević u celini emitovati u nedelju. |
|
Benita Ferero-Valdner očekuje saradnju Izraela i Hamasa
Evropski komesar za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner (Ferrero-Waldner) pozvala je danas Izrael da sarađuje s Hamasom, ako ta radikalna organizacija, pobednik na palestinskim izborima, odluči da odustane od nasilja. "Nadam se da će Izrael ostati otvoren i pokazati spremnost da sarađuje sa svima koji poštuju sledeće principe - priznavanje izraelske države i odustajanje od nasilja", izjavila je Benita Ferero-Valdner u intervjuu za nemački list "Bild am zontag" (Bild am Sonntag). "Ne može biti kompromisa oko tih principa. Ali, ako se pojave nove prilike za mir, nadam se da će Izrael to prihvatiti", dodala je evropski komesar. Evropska unija je u četvrtak obećala da će nastaviti finansijsku podršku palestinskoj ekonomiji posle pobede Hamasa, upozorivši, međutim, da od nove palestinske vlade očekuje čvrst angažman u mirovnom procesu sa Izraelom. |
|
Političari EU o globalizaciji
Političari EU složili su se na konferenciji u Salcburgu da se Evropa mora suočiti sa izazovom globalizacije i da na nju mora aktivno uticati. "Mi smo eksperti globalizacije", kazao je danas, na završnici skupa održanog pod nazivom " Zvuk Evrope" predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo. On je podsetio da je Unija uspela u protekloj deceniji da integriše na miran i nenasilan način 25 država. "Mi smo u mogućnosti da oblikujemo novi svet koji nastaje. Očigledno je da pojedine države EU više ne mogu na istom nivou da razgovaraju sa akterima poput SAD, Indije ili Rusije i za to im je potrebna Unija", objasnio je on. Holandski premije Jan Peter Balkenende istakao je da smatra proces globalizacije "fantastičnim", kao i da nema potrebe strahovati. On je podvukao da se taj proces mora shvatiti kao jedna šansa. Šef finske vlade Mati Vnhanen je ukazao da je unutar EU potrebna bolja koordinacija između država članica i institucija Unije u sprovođenju potrebnih reformi u oblasti socijalnog sistema. Domaćin skupa, austrijski kancelar Volfgang Šisel, ocenio je da Evropljani treba da budu ponosniji na EU, jer u globalnoj konkurenciji ostvaruje odlične rezultate. "Evropa je šampion u izvozu iako ovaj mali kontinent nema sirovine. Naša jedina sirovina je mozak", rekao je on, dodajući da je zbog toga bitno snažnije podržati obrazovanje i naučno istraživanje. S tim u vezi je Barozo podržao austrijski predlog o formiranju jednog instituta EU za istraživanje. "Nema razloga da naše najbolje glave idu u SAD, kada su univerziteti izmišljeni kod nas", rekao je on. Predsednik Letonije Vaira Vika Freiberga upozorila je ponovno međusobno nadmetanje ideologija kao što su kapitalizam i socijalizam. "Nama je potrebno i jedno i drugo", kazala je ona. Šef Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek isto tako zatražio je promenu svesti kod Evropljana. "Kada Amerikanci misle na svoju naciju oni stave ruku na srce, a kada Evropljani pomisle na EU onda se hvataju za glavu. To se mora promeniti", zatražio je on. Inače Barozo je pohvalio održavanje ove konferencije, koja je organizovana povodom 250. godišnjice rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta. "U fazi krize, EU je u Salcburgu bila podvrgnuta izvanrednoj grupnoj i muzičkoj terapiji", kazao je Barozo novinarima. "Diskusija o Evropi ne sme se voditi isključivo na temu krize", rekao je Šisel na završnoj konferenciji za štampu, iznoseći reči pohvale građanima Španije i Luksemburga, koji su svojim pozitivnim referendumima o Ustavu pokazali koju snagu ima Evropa. S tim u vezi on je pozvao na ponovno razmatranje Ustava EU. "Na većinu briga koje imaju građani danas postoji odgovarajući odgovor u Ustavu", kazao je Šisel. Sa druge strane je Barozo kazao da se EU mora najpre posvetiti konkretnim problemima građana, kojima druge stvari zadaju brigu, a ne Ustav. |
|
Sanader: Nema šanse za stvaranje nove Jugoslavije
Hrvatski premijer Ivo Sanader odbacio je danas bilo kakvu mogućnost stvaranja nekakve nove tvorevine kao što je bivša Jugoslavija. "Nema nikakve šanse da bilo tko na bilo koji način u evropskim strukturama pokuša kreirati neku novu tvorevinu kao što je Jugoslavija, ili nešto drugo", izjavio je Sanader na konferenciji za novinare u vladi, odbacujući i mogućnost stvaranja carinske unije između zemalja zapadnog Balkana. Premijer je time reagovao na interpretacije nakon najave poverenika za proširenje Olija Rena (Olli Rehn) i juče predstavljenog dokumenta o stvaranju regionalne zone slobodne trgovine tzv. zapadnog Balkana, odnosno pet zemalja jugoistočne Evrope - Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore, Makedonije i Albanije. Sanader je podsetio da je, znajući za ideju o regionalnoj zoni, u avgustu prošle godine predložio da se ne stvara nova mreža, nego proširi CEFTA, zona slobodne trgovine srednje Evrope u kojoj su, nakon ulaska 10 zemalja u EU, ostale samo Hrvatska, Rumunjska i Bugarska. Prema tom predlogu, objasnio je, početkom ove godine u CEFTA-u bi se primile zemlje koje žele da uđu, kandidovale su se, ali nisu ispunjavale uslove, poput punopravnog članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i početka pregovora s EU. "Predložio sam da olabavimo kriterijume tako da u CEFTA mogu ući i BiH, Srbija i Crna Gora, Albanija, Makedonija i Moldovija", kazao je Sanader, najavivši da će biti upućen i službeni predlog Austriji koja predsedava EU i da će već danas razgovarati s austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom (Wolfgang Schuessel). Hrvatski premijer je potvrdio da je u stvari reč o dve inicijative - jednoj Evropske komisije i Pakta o stabilnosti, te drugoj, hrvatskoj inicijativi, koja je prihvaćana na samitu CEFTA-e u decembru 2005. i postala službena inicijativa CEFTA-e da se proširi CEFTA. "Očekujem da će tela EU prihvatiti hrvatski predlog", kazao je Sanader, koji smatra da bi se dve inicijative mogle stopiti, ali je odlučno odbacio mogućnosti o stvaranju carinske unije. "Nema carinske unije između ovih zemalja, ali će je biti između Hrvatske i EU", kazao je Sanader. Premijer je podsetio da do ulaska Hrvatske u EU važi zona slobodne trgovine, a ona se prekida kada Hrvatska uđe u EU. "Što pre uđemo u EU, izlazimo iz CEFTA-e", objasnio je. Hrvatski premijer smatra da ne postoji mogućnost da predlog o regionalnoj zoni slobodne trgovine uspori hrvatski put prema EU, a najavio je i da će sredinom februara Hrvatsku posetiti predsjednik Evropske komisije Hose (Jose) Manuel Barroso i Oli Ren. "Nećemo biti taoci bilo kome u regiji", kazao je Sanader, dodajući da je EU to prihvatila, da je načelo da će Hrvatska što više sarađuje u regiji, brže ući u EU. Premijer je pozdravio najavu iz komunikacijske strategije da će Hrvatska i Makedonija kao zemlje kandidati dobiti tzv. dijagonalnu kumulaciju porekla, koja omogućava izvoz u zemlje EU i ako neki hrvatski proizvođač u njega ugradi neki element iz trećih zemalja. Na pitanje novinara o predlogu izaslanstva Srbije i Crne Gore u Veću Evrope i traženju da Hrvatska Srbima da sva prava konstitutivnog naroda, premijer je odgovorio da su Srbi u Hrvatskoj nacionalna manjina, kao i Hrvati u Srbiji i Crnoj Gori, te da dve zemlje imaju potpisane sporazume o zaštiti manjina, a sve je drugo, kako je rekao, "pokušaj revizije i vraćanja točka unazad". |
|
Vrh EU o budućnosti Unije u Salcburgu
Povodom 250 godina od rođenja velikog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta, vodeći političari EU okupili su se u njegovom rodnom gradu Salcburgu kako bi razgovarali o budućnosti Evrope. Na poziv austrijskog kancelara Volfganga Šisela, čija zemlja predsedava EU, na skup "Zvuk Evrope" doputovali su i premijeri Francuske Dominik de Vilepen i Holandije Jan Peter Balkenende. Odbijanje Ustava EU u ove dve zemlje prošle godine izazvao je duboku krizu unutar Unije. Pozdravljajući visoke goste, Šisel je rekao da je cilj da se učesnici inspirišu muzikom i životom velikog kompozitora. On je podsetio da je Mocart jednu trećinu svog života proveo na putovanjima i pri tom posetio 200 evropskih gradova. Pored političara, na skupu će učestvovati i poznati umetnici i intelektualci kao što su Dominik Moisi i Bronislav Geremek. Na kraju konferencije, u subotu, u Salcburgu govore će održati predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, finski premijer Mati Vahanen i predsednik Austrije Hajnc Fišer. |
|
Evropska komisija: Teške posledice neuspeha oko Kosova i SCG
Evropska komisija je upozorila da bi uspešno rešavanje pitanja Kosova i ustavnih veza Srbije i Crne Gore otvorilo vrata za brzi napredak na Zapadnom Balkanu, "dok bi neuspeh imao teške posledice za te zemlje, region i za evropsku bezbednosti". U danas objavljenom izveštaju Evropska komisija je podvukla da će Evropska unija (EU) "odigrati aktivnu ulogu u procesu rešavanja statusa Kosova". "Politike i uticaj EU moraju biti iskorišćeni u potpunosti da se postigne uravnoteženo i trajno održivo rešenje koje će doneti mir i stabilnost ne samo neposredno uključenim stranama, već i regionu kao celini", dodaje se u dokumentu koji je u Briselu predstavio evropski komesar Oli Ren. Status Kosova i sređivanje državnih odnosa Srbije i Crne Gore će biti "glavni predstojeći izazovi" na Zapadnom Balkanu, a "moguća ustavna reforma u Bosni i Hercegovini će biti dodatni izazov", stavila je do znanja Evropska komisija u dokumentu koji u ponedeljak treba da razmotre šefovi diplomatija EU. U tom dokumentu, koji će biti i osnov za ministarski sastanak EU - Zapadni Balkan, u martu u Salcburgu, od partnera u EU traži se da ojačaju "solunski proces" stabilizacije i daljeg napretka regiona ka Evropi. Jer, kako ističe izvršno telo EU, taj, na samitu EU u Solunu 2003. pokrenuti proces približavanja zapadnobalkanskih zemalja evropskim strukturama -"evropska perspektiva", dosad je pokazao vidne rezultate. Evropska komisija se posebno snažno založila i ponudila pomoć za sklapanje jedinstvenog sporazuma o zoni slobodne trgovine među zemljama Zapadnog Balkana, ukazavši na činjenicu da je trgovina unutar tog regiona i dalje znatno ispod realnih potencijala. "Za poslednje tri godine su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile značajan napredak u stabilizaciji i pomirenju, unutrašnjim reformama i regionalnoj saradnji. A ishod toga je i da su se približile EU", predočila je Evropska komisija. Primećuje se, međutim, da u stabilizaciji regiona ima i "zaostajanja", pa su zato nužni mnogo veći napori tamošnjih vlada za pospešenje povratka izbeglica, "pomirenje kroz obrazovanje, socijalni razvitak i kulturu". Naglašeno je i da "u nekim zemljama tek treba da se postigne potpuna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", a da "ta saradnja nije, u nekim slučajevima, bila u ravni važnih odluka EU". Ukazujući na to da su pokrenuti pregovori s Hrvatskom o članstvu u EU, da je Makedonija dobila status kandidata za članstvo, a da su u toku pregovori o pridruživanju sa SCG, Bosnom i Albanijom, kao i da je počeo politički proces rešavanja statusa Kosova, Evropska komisija podvlači da to "pokazuje da narodi i vlade tog regiona žele bolju budućnost u matici evropskog političkog i ekonomskog života". U analizi Komisije se stavlja do znanja da je "u interesu EU kao celine, isto kao i zemalja regiona" da se "proces iz Soluna" osnaži. "To će pomoći Evropskoj uniji da ostvari svoje ciljeve bez opasnosti ponovnog izbijanja nestabilnosti u oblasti koja joj je u neposrednom susedstvu", navodi se. Zapadni Balkan je postigao trajniju makroekonomsku stabilnost i ojačao konkurentnost, ali napredak je neujednačen i mnogo šta još treba učiniti, navodi Evropska komisija. Uz ocenu da će se, uporedo s rešavanjem pitanja stabilizacije i statusa, Zapadni Balkan sve snažnije usredsređivati na reforme, nužne za približavanje evropskim standardima, dodaje se da će "ekonomski socijalni program doći u prvi plan, jer slabe privrede, visoka nezaposlenost i neodgovarajuća društvena kohezija, socijalna ravnoteža, predstavljaju najveće probleme u celom regionu". U dokumentu se ističe da se "politika EU prema Zapadnom Balkanu mora više usredsrediti na uravnotežen i postojan ekonomski razvoj, kao i na to da korist od ekonomskog rasta imaju i ugrožene grupe i zajednice". "To se mora ostvariti tako što će se, podsticanjem društvenog dijaloga, smanjivati nezaposlenost, socijalna izopštenost tih slojeva i diskriminacija", dodaje se u izveštaju koji je predstavio Oli Ren. |
|
Evropska komisija: Olakšice za vize za Zapadni Balkan
Evropska komisija najavila je danas olakšice viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, a taj predlog trebalo bi u februaru da usvoje Evropski parlament i savet ministara EU. U danas predstavljenom izveštaju Evropska komisija je saopštila da će "biti moguće uvesti olakšice za postupke izdavanja viza" građanima država Zapadnog Balkana, a posebno studentima i naučnicima - istraživačima koji žele da putuju u šengensku teritoriju Evropske unije, pošto je u decembru 2005. postignut takav sporazum Evropske komisije i vlada zemalja EU. Komisija je predložila i da uvede poseban putni režim na spoljnim granicama država Evropske unije, tako da bi građani zemalja Zapadnog Balkana i EU, koji žive u pograničnim oblastima, bez viza, i samo sa lokalnim pograničnim propusnicama mogli da prelaze granice EU i zemalja regiona. Ovaj predlog Komisije u februaru treba da usvoje Evropski parlament i Savet ministara EU. Evropska komisija u dokumentu "EU i Zapadni Balkan: Ojačati stabilnost i napredak", ističe da će naročito pomoći brzom odobravanju dužeg boravka studenata i naučnika-istraživača koji dolaze u EU, a olakšice za vize na kraći i duži rok takvim građanima Zapadnog Balkana su već dogovorene prošle godine. Države EU su "ohrabrene" da studentima i naučnicima iz zemalja Zapadnog Balkana daju i dugoročne višekratne vize za ulazak u EU. Ali se naglašava da će se to primenjivati "od slučaja do slučaja" i da će posebno biti uzet u obzir "status kandidata i potencijalnih kandidata" za članstvo EU. S tim u vezi je već pokrenuta inicijativa za odobrenje već početkom 2006. viznih olakšica građanima Makedonije, pošto je ova zemlja prošle jeseni dobila status kandidata za članstvo u EU. Tokom 2006. će se takve mogućnosti razmotriti i za druge zapadnobalkanske zemlje. Ukidanje viza Evropske unije za građane država Zapadnog Balkana je "pitanje na dugi rok", koje zahteva prethodne reforme, posebno u jačanju vladavine prava, bitke protiv organizovanog zločina, korupcije i ilegalne imigracije, kao i administrativnih kapaciteta, nadzora granica i sigurnosti dokumenata. Evropska komisija navodi i da će napredak u pregovorima o olakšicama za vize građanima država Zapadnog Balkana biti uslovljen i uspehom u pregovorima o sklapanju sporazuma o readmisiji tih država i EU, kao i pospešenjem reformi na ključnim sektorima. |
|
Lideri EU u Salcburgu o budućnosti Unije
Francuski premijer Dominik de Vilpen izjavio je danas u Salcburgu, na konferenciji "Zvuk Evrope", da zemlje jugoistočne Evrope treba da dobiju mogućnost da postanu članice EU, ali "pod detaljnim nadzorom da li su ispunile evropske kriterijume". De Vilpen je dodao da je prošlo proširenje EU pokazalo da ono politički i ekonomski nije bilo dobro pripremljeno. Istovremeno, on je naglasio da se ono što je dogovoreno mora i sprovesti, konkretno navodeći prijem Bugarske i Rumunije. Kada je reč o Turskoj, De Vilpen je istakao da će biti poštovani svi dogovori, ali da ishod pregovora nije unapred određen. On je najavio da će pre prijema te zemlje, u Francuskoj biti održan referendum. Austrijski kancelar Volfgang Šisel se, na otvaranju skupa u Salcburgu organizovanog povodom 250. godišnjice rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta, izjasnio protiv čisto ekonomskih pogleda na evropsku integraciju. "Evropa ne sme postati čisto ekonomska ideja, Evropa mora biti nešto više", kazao je on na otvaranju skupa na kojem učestvuju visoki političari, intelektualci i umetnici koji razgovaraju o mogućim izlazima iz krize u kojoj se nalazi EU, kao i o budućnosti Unije. "Evropi je potreban jedan zajednički duh, i to ne samo kroz zajedničku valutu, već kroz zajednički cilj i vrednosti", objasnio je kancelar. Šisel je dodao da je EU prošle godine, posle dva negativna ishoda referenduma o ustavu Unije i neuspešnog samita o budžetu u junu, ušla u dramatičnu situaciju. Ova konferencija, kako je rekao, treba da podstakne debatu o budućnosti Evrope, sagleda razloge neraspoloženje građana, kao i da predloži rešenja. Pošto je 250. godišnjica Mocartovog rođenja povod da vodeći političari EU u Salcburgu razgovaraju o budućnosti Evrope, Šisel je kazao da je cilj da se učesnici inspirišu muzikom i životom Mocarta. On je podsetio da je Mocart jednu trećinu svog života proveo na putovanjima i pri tom posetio 200 evropskih gradova. Holandski premijer Jan Peter Balkenende je ocenio da EU nije u krizi, ali je istovremeno odbacio diskusiju o novom tekstu ustava EU, jer bi svaki novi pokušaj imao isti ishod kao i prethodni. Greška u ustavu je, kako je naveo, to što se vodi apstraktna diskusija o evropskim vrednostima. |
|
Ahtisari: Početak pregovora o decentralizaciji u februaru
Specijalni izaslanik UN za rešavanje statusa Kosova Marti Ahtisari izjavio je danas u Briselu, da očekuje da će odloženi pregovori o decentralizaciji na Kosovu početi "što pre u februaru". On je naglasio da nije ni pesimista, ni optimista, već da veruje da se do rešenja statusa pokrajine može doći do kraja godine. Ahtisari je rekao da se mora pokušati da se rešenje nađe do tog roka, budući i da njegov posrednički mandat ističe 9. novembra. "A ja nemam nameru da tražim novo zaposlenje u UN", dodao je Ahtisari na zajedničkoj konferenciji za štampu s evropskim komesarom Olijem Renom, sa kojim je razgovarao o Kosovu. Izaslanik UN za Kosovo se prethodno sastao i s predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, i izjavio da njegov tim radi u tesnoj saradnji s EU koja će biti glavni činilac na Kosovu čim se postigne rešenje statusa. Ahtisari je rekao da su u toku kontakti s Beogradom i Prištinom oko novog datuma sastanka i decentralizaciji i da će u sredu stručnjaci EU doći u Beč da razgovaraju s njegovom ekipom. On je naveo da će posle sastanka o decentralizaciji ići u Beograd i Prištinu, a potom o ishodu izvestiti Savet bezbednosti UN. |
|
Prekid pregovora s SCG nije na dnevnom redu sastanka ministara EU
Evropski komesar Oli Ren, izjavio je danas u Briselu, da šefovi diplomatija Evropske unije nemaju na dnevnom redu sastanka u ponedeljak, prekid pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom. Ren je na konferenciji za novinare, pošto je predstavio izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu, podvukao da o tome nema ništa više da kaže nego što je nedavno rekao, posle susreta s haškom tužiteljkom Karlom del Ponte. On je tada zatražio da vlasti u Beogradu učine opipljive i odlučne korake za hapšenje i predaju Haškom sudu optuženog Ratka Mladića. Evropski komesar je dodao da "Srbija mora da shvati da je dužna da ispunjava svoje međunarodne obaveze, uključujući potpunu i celovitu saradnju sa Haškim sudom, jer je to važno za stabilnost i budućnost regiona". Ren je, takođe, stavio do znanja da evropski partneri nikako ne žele da Zapadni Balkan bude "crna rupa u Evropi" i da se zato traži jačanje "solunskog programa" stabilizacije i pridruživanja tog regiona Evropskoj uniji. Zato je sad nužno, kako je rekao, iz faze obnove preći snažno na ekonomski i socijalni razvoj, stvoriti jedinstvenu zonu slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu i nastaviti finansijsku podršku EU tim zemljama. Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja regiona bi Zapadni Balkan pretvorio u veliko tržište, privlačno za strane investitore. Evropski komesar je istakao da je Evropska unija samo Kosovu od 1999. do sada pružila pomoć od 1,6 milijardi evra. U objavljenom dokumentu je navedeno da je podrška celom Zapadnom Balkanu u razdoblju od 2000. do 2006. iznosila 5,4 milijardi evra, dok je Evropska komisija za makroekonomske potrebe svim zemljama regiona, izuzev Hrvatske, dala ukupno 873 miliona evra. Prošle godine usvojeni jedinstveni program pomoći kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU sa Balkana(IPA), će omogućiti mnogo lakši neposredan pristup finansijskim fondovima Unije, čim se uspostavi viši stepen odnosa i saradnje. To je i suština danas objavljenog izveštaja Evropske komisije, a Ren je ukazao na to da je cilj da se celo područje Balkana, od Bugarske i Rumunije, koje ulaze u članstvo EU, Hrvatske, Makedonije i Turske, koje su kandidati za članstvo, kao i država Zapadnog Balkana, približe i "ugrade" u evropske strukture. Evropski komesar je naročito ukazao na važnost priprema da se između EU i zemalja Zapadnog Balkana uspostavi "zona dijagonalne kumulacije porekla" proizvoda. To će, istakao je Ren, omogućiti uspostavljanje preferencijalnog režima izvoza u EU i treba da bude prošireno i na takav sporazum sklopljen između EU i nekih sredozemnih zemalja. Takođe će omogućiti mnogo bržu i obimniju proizvodnju i trgovinu između država regiona i njihovu razmenu proizvoda sa zemljama Unije, jer će jedan proizvod moći da ima sastojke koji se proizvode i poreklom su iz raznih zemalja Zapadnog Balkana i EU. Zamoljen da se osvrne na izjave pojedinih političara u zemljama evropske dvadesetpetorice da postojeći temeljni Sporazum o EU iz Nice ne omogućava dalje proširenje Unije, Ren je uzvratio da je za EU važno "proširenje i produbljenje" struktura. O tome će svakako biti još razgovora, naročito o mehanizmu odlučivanja i kapacitetima EU da u svoje redove "ugradi", apsorbuje nove članice. Ali, podvukao je Ren, pitanje stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana je ključno za Evropsku uniju, zato što je "bolje izvoziti stabilnost, nego uvoziti nestabilnost". Evropski komesar je ukazao i na to da je u izveštaju Komisije navedeno da će najpre s Makedonijom početi pregovori o viznim olakšicama EU, a potom ove godine i sa SCG, Bosnom i Albanijom. Zemlje EU veruju da će to brzo biti rešeno, ali, dodao je Ren, prethodno moraju biti potpisani i sporazumi o readmisiji, kao i uloženi vidni napori u suzbijanju organizovanog kriminala, trgovine "belim robljem", ilegalne imigracije, tako da to područje ne predstavlja "pretnju za građane EU". Ren je posebno ukazao na nužnost da se daju vizne olakšice za studente i naučnike, a ukazao je i na činjenicu da "recimo, 80 odsto Srba nikad nisu kročili u Evropsku uniju". |
|
Fuere: Makedonija će prva dobiti vizne olakšice
Specijalni izaslanik EU za Makedoniju ambasador Ervan Fuere najavio je danas u Skoplju da će ta država biti prva u regionu koja će početi pregovore sa Evropskom komisijom za olakšanje viznog režima EU. Specijalni izaslanik EU u Makedoniji najavio je da će predlog za olakšavanje viznog režima građanima Makedonije idućeg meseca verovatno biti usvojen u Evropskom parlamentu i Savetu ministra EU. "Makedonija će biti prva država u regionu i zato treba da reguliše dogovore za readmisiju i kontrolu granica", rekao je Fuere dodavši da će olakšanje viznog režima biti prvi opipljivi dokaz građanima Makedonije evropske perspektive njihove države. Olakšice za dobijanje vize za ulaz u države članice EU pre svega se odnose na studente i naučnike-istraživače koji žele da putuju po šengenskoj teritoriji. Fuere je kazao i da je Evropska komisija predložila stvaranje regionalne zone sa slobodnom trgovinom između pet država zapadnog Balkana koji su u procesu stabilizacije i asocijacije. To će, prema njegovim rečima, biti dogovor koji će te države usvojiti ove godine a koji bi trebalo da stupi na snagu naredne godine. |
|
Solana: Pesimizam koji sada osećamo u Evropi je preteran
Pesimizam koji sada osećamo u Evropi je preteran jer je u stvarnosti naš kontinent značajno uspešniji nego što se prikazuje, ocenio je danas posle podne visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana. On je na konferenciji "Zvuk Evrope" u Salcburgu rekao da ne treba širiti pesimizam, već delovati, jer se Evropa tiče svih nas, a ne samo poslovnih ljudi, političara i poljoprivrednika. "Mi svi moramo da nastavimo putovanje koje su počeli naši očevi", dodao je Solana. On je istakao da se ne sme dozvoliti da zavlada paraliza EU zbog raspoloženja koje vlada posle neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji, kao i višemesečnih svađa oko proširenja i budžeta. "U stvarnosti smo proteklih godina bili veoma uspešni", podvukao je Solana, ukazujući na uspostavljanje i obezbeđivanje mira na Balkanu, kao i monetarnu uniju. Pozivajući na jedinstvo država članica EU, Solana je poručio da je "Evropi potrebna institucionalna primena svojih vrednosti, a to je moguće samo sa Ustavom". |
|
Barozo: Sve države Balkana treba primiti u EU
Predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo podržava dalje proširenje i smatra da bi sve države Balkana trebalo primiti u Uniju. "Mi sada moramo da poštujemo prethodne dogovore. Ko ispunjava kriterijume mora dobiti šansu za prijem. Istovremeno, moramo podvući i šta su naši globalni interesi, na primer na Balkanu", objasnio je on u intervjuu bečkom dnevniku "Standard". "Čini se da je najbolja nada na mir i blagostanje izgled da države Balkana nekada mogu pristupiti EU. Mislim da bi im trebalo pružiti tu mogućnost", kazao je Barozo. On je istakao da svim državama Balkana treba dati tu mogućnosti, ali samo ako ispune sve kriterijume. "Smatram da je bolje da te države sa istim standardima i u oblasti pravosuđa imamo unutar EU, nego da imamo nestabilnost i budemo primorani da prihvatimo ilegalnu migraciju i druge probleme", poručio je Barozo. Kada je reč o Ustavu EU, on ne očekuje brzo rešenje te krize. "Očigledno je da u junu ove godine zemlje članice neće biti zrele za konačno rešenje", objasnio je on. Prema njegovim rečima, države EU bi same trebalo da daju više vremena za pronalaženje rešenja, posebno što postoje različiti signali od strane država članica i skupštine EU. "Trebalo bi problem Ustava sagledati tek kada budemo bliži rešenju, a ne sada rizikovati stvaranje razdora. Trebalo bi da se koncentrišemo sada na ono što je moguće", poručio je on. Barozo je naglasio da su EU više nego ikada potrebni zajedničko delovanje i jake institucije. U vezi sa početkom pregovora sa Turskom, on je naglasio da su sve države članice prihvatile pregovore sa Ankarom, kao i da je sada obaveza da se ta odluka primeni. "Mi ćemo biti veoma rigorozni, ali ujedno i fer. Jasno ćemo reći gde su kriterijumi ispunjeni, a gde nisu", najavio je Barozo. |
|
Solana: Ovo je dan za saučešće i prijateljstvo
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Prištini da u danu sahrane preminulog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove "nije trenutak da se o bilo čemu raspravlja". "Ovo je trenutak da prenesemo i primimo saučešća i da iskažemo prijateljstvo. Danas je stvarno dan za izražavanje žalosti", rekao je Solana novinarima nakon zajedničkog susreta sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom i članovima prištinskog pregovaračkog tima. Solana je u društvu komesara za proširenje EU Oli Rena sinoć doputovao u Prištinu, a pred dolazak iz Brisela je najavljeno da će od lokalnog političkog vođstva na Kosovu zatražiti očuvanje jedinstva, razboritosti i odgovornosti, u situaciji kad treba prevashodno obezbediti mir i početak pregovora o statusu. Najavljeno je i da će Solana nastojati da se upozna pobliže sa stanjem na Kosovu i nastojanjima da se, posle smrti predsednika Ibrahima Rugove, obezbedi stabilnost u situaciji kad domaće političke strukture pripremaju izbor novog šefa prelazne vlasti u pokrajini. Preminuli kosovski predsednik biće sahranjen danas u 15 časova u Prištini. |
|
Moguć poziv Čejniju i Ramsfeldu zbog zatvora CIA-e u Evropi
Zbog istrage Evropske unije o mogućem postojanju tajnih zatvora CIA-e u Evropi, američki zvaničnici Dik Čejni i Donald Ramsfeld mogli bi biti pozvani da svedoče pred Evropskim parlamentom, izjavila je danas jedna evropska zvaničnica. Potpredsednik Čejni i ministar odbrane Ramsfeld su među "veoma visokim zvaničnicima" koji bi mogli biti pozvani u parlament EU da govore o optužbama za kršenje ljudskih prava na teritoriji Unije, izjavila je potpredsednica specijalne komisije za istragu o postojanju zatvora CIA-e Sara Ludford. Britanska članica parlamenta iz redova liberal-demokrata je ipak priznala da Evropski parlament nema nikakvih pravnih sredstava da ih primora da se pojave i odgovore na te optužbe. |
|
Pribe zadovoljan početkom pregovora BiH i EU
Šef pregovaračkog tima Evropske komisije Rajnhard Pribe (Reinhard Priebe) izrazio je zadovoljstvo početkom pregovora sa delegacijom BiH u Sarajevu, o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU. "Svi su jako dobro pripremljeni i pregovori idu dobro. Vode se otvoreni razgovori u dobrom duhu i razgovara se, mahom, o tehničkim detaljima", rekao je Pribe za Dnevni avaz i izrazio nadu da bi pregovori mogli biti okončani u narednih godinu dana. "To treba shvatiti kao našu ponudu i iskoristiti je. Nadamo se da tokom pregovora nećemo naići na velike probleme. Ne verujem da je proces pregovora moguće ranije uraditi. Naprosto, naše dosadašnje iskustvo ukazuje na to da je za pregovore ove vrste potrebna godina", izjavio je Pribe. Prema njegovim rečima, rok od jedne godine za BiH treba razumeti kao ponudu EU i podsticaj da se svi maksimalno angažuju i urade svoj deo posla kako bi se pregovori okončali u tom periodu. Pribe je rekao da su pored BiH i EU intenzivni pregovori koji će se najviše odnositi na pitanja trgovine, a kao teži deo pregovora, ocenio je politički i tehnički dio. "Tokom pregovora očekujemo da se zabeleži napredak u reformama policije i Javnog RTV sistema, ali i punoj saradnji s Tribunalom u Hagu", izjavio je Pribe i dodao da je saradnja BiH i Tribunala u Hagu poboljšana, ali da treba da bude postignuta puna saradnja. |
|
Solana: Pobeda Hamasa mogla bi da stavi EU u novu situaciju
Pobeda Hamasa na palestinskim izborima, ako bude potvrđena, mogla bi da Evropsku uniju stavi u "jednu potpuno novu situaciju", ocenio je danas visoki predstavnik EU Havijer Solana. Ako rezultati budu potvrđeni, mogli bi da se nađemo u potpuno novoj situaciji koju bi u ponedeljak trebalo da razmotri Savet ministara spoljnih poslova EU, navodi se u Solaninom saopštenju. "Evropska unija će izraziti svoje stavove i perspektive saradnje sa budućom palestinskom vladom u svetlu ove diskusije i razvoja situacije na terenu", naveo je Solana. Radikalna grupa Hamas proglasila je jutros pobedu na palestinskim parlamentarnim izborima. |
|
EU: Nužni odlučni koraci Beograda za hapšenje Mladića
EU neće u ponedeljak na ministarskom zasedanju postaviti pitanje obustave pregovora o pridruživanju sa SCG, ali traži od vlasti u Beogradu da, osim iskazivanja spremnosti na rečima, preduzmu i konkretne "odlučne korake" za hapšenje optuženih za ratne zločine, a pre svega Ratka Mladića. To je danas izjavio jedan visoki zvaničnik Saveta ministara EU, a funkcioneri u Evropskoj komisiji su agenciji Beta rekli da cilj evropske dvadesetpetorice nikako nije prekid ili usporavanje procesa pridruživanja, jer bi to samo išlo na ruku upravo onim snagama u Srbiji i Crnoj Gori koje ne žele uključivanje zemlje u evropske strukture i jačanje demokratskog poretka. Utoliko pre, primetili su funkcioneri u Evropskoj komisiji, što su pregovaračke ekipe Srbije i Crne Gore u dosadašnjem toku pregovora pokazali izuzetnu spremnost i stručnost i pružale izuzetno dobre odgovore na sva pitanja koje je postavljala evropska strana. Ali, kako su naveli, sve to mora savršeno jasno biti i vladajućim i svim demokratskim snagama prvenstveno u Srbiji, koje bi upravo "pale u klopku" nedemokratskih struktura koje zato nikako i ne žele da saradnja Beograda s Haškim sudom bude u potpunosti dostignuta. Prilika da se od čelnika vlasti u Beogradu dobiju informacije iz prve ruke će biti svakako predstojeća poseta potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa Briselu. A, kako je ukazano, veoma važna poseta predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza i evropskog komesara Olija Rena Beogradu, polovinom februara, bi morala biti takođe prilika da se sve potpuno jasno sagleda i potvrdi čvrsto, ali i opipljivim potezima dokazano opredeljenje Srbije, isto kao i državne zajednice i Crne Gore, za sprovođenje svih demokratskih reformi i uslova za "ugrađivanje" u Evropu. Na pitanje da li se u slučaju Srbije može ponoviti "hrvatski scenario", odgovor je glasio da Evropska komisija "želi da nastavi pregovore, a ne da ih prekida i da upravo to želi da izbegne". Ali Komisija i evropski partneri žele da se zato što pre konkretno dogodi nešto što će dokazati da postoji istinska politička volja u Beogradu da se problem saradnje s Hagom zaista reši, kao i da su "vlasti sposobne da stupe u dejstvo i rade svoj posao". "A što vreme bude prolazilo, stanje će postati sve nepodnošljivije i prekid se može nadviti nad pregovore kao pravi Damoklov mač", dodali su funkcioneri u Briselu koji su rekli da, zasad, niko ne namerava da odloži ni tehničku rundu pregovora u februaru, niti onu političku u aprilu. Diplomatski izvori EU, koji su želeli da ostanu anonimni, su Beti preneli da je zaključak evropskih partnera da je konkretna saradnja srpske vlade s Hagom skoro sasvim prestala. Oni su dodali da se ocenjuje da mreže koje štite Mladića čine pre svega i suštinski kriminalne strukture. Ali i da je činjenica da su vlasti u Beogradu dosad ostavljale utisak da ili nema dovoljno koordinacije među nadležnim službama, ili da ih vlada ne kontroliše u punoj meri. Na pitanje da li bi ustanovljenje Nacionalnog saveta za bezbednost bio korak koji vodi rešenju tog problema, odgovoreno je da još ne može da se jasno sagleda tačan cilj tog koraka, ukoliko već postoji i telo za saradnju s Haškim sudom. Nadležni za saradnju sa SCG u Evropskoj komisiji su podsetili da je još u studiji o izvodljivosti i odluci Saveta ministara EU o početku pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je izričito naglašeno da se mora obezbediti napredak i konačna puna saradnja Beograda s Haškim sudom da bi sporazum mogao da bude i potpisan. A od aprila prošle godine, kako je napomenuto, nikakav opipljiviji potez, posebno kad su u pitanju Mladić i Radovan Karadžić, nije učinjen, iako je u poslednje vreme nacionalno telo za saradnju s Haškim sudom, na čelu s Rasimom Ljajićem, učinilo neke povoljne korake u pogledu dostupnosti dokumentima koje traži Haški sud. Predstavnik austrijskog predsedništva u Savetu ministara EU je takođe podvukao da će se, u raspravi šefova evropskih diplomatija, naglasiti nužnost da u organizovanju referenduma u Crnoj Gori budu ispoštovani evropski standardi, i da u nastojanju da se to obezbedi, EU pruža potpunu podršku svom posredniku Miroslavu Lajčaku. Ministri evropske dvadesetpetorice, kako je dodao funkcioner u Briselu, će uputiti snažan poziv albanskim političkim strukturama na Kosovu da nastave miroljubiv proces za rešavanje tamošnjih problema, kao i da traganje za naslednikom Ibrahima Rugove ne sme ugroziti proces pregovora o statusu pokrajine. |
|
Odložena Draškovićeva poseta Briselu
Poseta ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuka Draškovića Briselu, koja je bila planirana za ponedeljak, odložena je zbog obaveze evropskih zvaničnika da otputuju na hitan sastanak u London. Kako je Beti rečeno u izvorima EU u Briselu, evropski zvaničnici odložili su ranije planirani razgovor sa Draškovićem zbog hitnog sastanka u Londonu na kome treba da razmotre novonastalu situaciju nakon pobede ekstremističkog pokreta Hamas na palestinskim izborima. Narednog dana, 31. januara, u Londonu treba da se održi i ministarski sastanak Kontakt grupe za Kosovo, kao i konferencija o Avganistanu. U Ministarstvu spoljnih poslova SCG Beti je danas rečeno da se Draškovićeva poseta Briselu odlaže za kraj februara. Drašković je u ponedeljak u Briselu trebalo da se sastane sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom, visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i drugim zvaničnicima, u okviru unapređenog stalnog dijaloga SCG i EU. U Briselu se u ponedeljak održava ministarski sastanak EU, a evropski komesar za proširenje Oli Ren sutra će predstaviti dokument o strategiji prema zapadnom Balkanu koja treba da posluži kao osnova za predstojeći ministarski sastanak EU i zapadnog Balkana, u Salcburgu.
Ahtisari sutra u Briselu sa zvaničnicima EU i NATO
Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari razgovaraće sutra u Briselu sa zvaničnicima EU i NATO. Kako je najavljeno u Briselu, Ahtisari će se sastati sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom. Početak pregovora o budućem statusu Kosova bio je planiran za 25. januar, ali je odložen zbog smrti predsednika Kosova Ibrahima Rugove. |
|
Počinju pregovori BiH sa EU
Pregovarački tim BiH počeće danas u Sarajevu pregovore sa predstavnicima Evropske komisije o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Glavni pregovarač BiH Igor Davidović izjavio je da je pregovarački tim spreman za početak pregovora. BiH će danas predstavljati kompletan pregovarački tim, šefovi svih radnih grupa, kao i pojedini njihovi članovi. EU će predstavljati direktor Direkcije za zapadni Balkan u Komisiji za proširenje EU Rajnhard Pribe (Reinhard Priebe) i šef tehničkog dela pregovora sa BiH Dirk Lange. Posle današnje prve zvanične runde pregovora s predstavnicima Evropske komisije, slede još dve zvanične i četiri tehničke runde pregovora do zaključenja konačnog teksta Sporazuma. |
|
Solana danas u Prištini razgovara s političkim vođama
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, danas će doputovati u Prištinu da bi u razgovoru s lokalnim političkim vođstvom zatražio da se očuva jedinstvo, razboritost i odgovornost, u situaciji kad treba prevashodno obezbediti mir i početak pregovora o statusu Kosova. To su rekli zvaničnici EU u Briselu, koji su istakli da će Solana, i u razgovoru sa šefom UNMIK-a, Sorenom Jesenom-Petersenom, nastojati da se upozna pobliže sa stanjem na Kosovu i nastojanjima da se, posle smrti predsednika Ibrahima Rugove, obezbedi stabilnost u situaciji kad domaće političke strukture pripremaju izbor novog šefa prelazne vlasti u pokrajini. Zvaničnici bliski Solani su ukazali na važnost procesa u kojem je pitanje naslednika Rugove usredsređeno na institucionalnu ravan, a to je izbor novog predsednika u parlamentu. I, takođe, vezano za nužni sporazum političkih stranaka na vlasti i opozicije oko ličnosti koja bi u parlamentu trebalo da dobije podršku većine poslanika. Reč je o ličnosti koja bi vodila i pregovore o statusu Kosova. Treći nivo "Rugovinog nasledstva" se u Briselu vidi u samoj njegovoj stranci, Demokratskom savezu Kosova, gde se zasad ne nazire koja ličnost iz nekoliko postojećih struja bi imala najviše izgleda da postane novi čelnik partije. Solana će sutra prisustvovati sahrani Rugove, saopštio je ured visokog predstavnika EU u Briselu. Solana će se sutra sastati sa "Timom jedinstva Kosova", kako je to rečeno u saopštenju, u kojem su predsednik kosovske Skupštine, Nedžat Daci, premijer, Bajram Kosumi, kao i Hašim Taći, Veton Suroj i Bljerim Šalja. Visoki predstavnik Unije će danas posetiti Skupštinu Kosova, gde je odar s telom preminulog Rugove. Cveće pored kovčega sa telom preminulog predsednika Kosova danas su položili bivši šefovi UNMIK-a Mihael Štajner i Bernar Kušner. Oni su izrazili saučešće porodici Rugova a sutra će prisustvovati sahrani predsednika Rugove. |
|
Solana i Ren doputovali u Prištinu
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku Havijer Solana i komesar za proširenje EU Oli Ren doputovali su večeras oko 19 sati u Prištinu, gde će sutra prisustvovati sahrani kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. Nakon sletanja na prištinski aerodrom, Solana i Ren otišli su u Skupštinu Kosova gde su položili venac na odar predsednika Rugove. Ranije je najavljeno da će sutra u 08.30 u Vladi Kosova Solana imati zajednički sastanak sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom i delegacijom Kosova za pregovore o političkom statusu pokrajine. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova biće sahranjen u četvrtak u 14 sati na groblju kod Spomen kosturnice, uz nacionalne i državne počasti, bez verskih obreda. |
|
Jandl: Preti suspenzija prijema ako nema saradnje sa Hagom
Austrijski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori ( SCG ) Gerhard Jandl izjavio je večeras u Beogradu da postoji opasnost od privremenog prekida procesa prijema SCG u Evropsku uniju, ukoliko se proceni da ne postoji potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. "Nadamo se da će (glavni tužilac Haškog suda) Karla del Ponte (Carla) imati pozitivan zaključak (o saradnji)", rekao je Jandl na predavanju u Francuskom kulturnom centru (FKC) u Beogradu. Jandl je rekao da Vlada Srbije treba sve da učini u tom pravcu i dodao da ukoliko procena Karle del Ponte bude negativna, onda preti "privremeni prekid" procesa prijema. Austrijski ambasador je rekao da je danas održan sastanak ambasadora zemalja članica EU i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u SCG sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem. Ljaljić je rekao, kako je naveo Jandl, da će savet uskoro doneti odluku o dostupnosti dokumenata Tužilaštvu haškog suda. On je najavio da će prve nedelje februara u Beograd doputovati Karla del Ponte. "Cilj Austrije tokom njenog predsedavanja EU jeste poboljšavanje stabilnosti u balkanskom regionu, a ukoliko je to moguće sa državnom zajednicom SCG ", rekao je Jandl. Prema njegovim rečima, treba poboljšati funkcionisanje državne zajednice, a ako to nije moguće, treba tražiti druga rešenja. "Mi najviše priželjkujemo rešenje da se održi državna zajednica", rekao je Jandl. Austrijski ambasador je održao predavanje na temu "Austrijsko predsedavanje Evropskom unijom i zapadni Balkan" u organizaciji francuske ambasade u SCG i FKC. |
|
Održana prva runda pregovora
U Sarajevu je danas održana prva runda pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU. Glavni pregovarač BiH Igor Davidović izrazio je zadovoljstvo tokom i načinom pregovora, kao i direktor u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Rajnhard Pribe (Reinhard Priebe). On je rekao da je sličan sporazum o pregovoru bio i za Makedoniju i Hrvatsku. "Uglavnom smo govorili o pitanjima koja se tiču saradnje između BiH i EU, a posebno o pitanju finansijske saradnje između BiH i EU", izjavio je Pribe u Sarajevu. Pribe je izrazio nadu da će pregovori EU sa BiH biti završeni u narednih godinu dana. Govoreći o finansijskoj pomoći Evropske unije Bosni i Hercegovini ali i celoj regiji, Pribe je izrazio opredeljenost EU u pružanju takve pomoći. "EU je najveći donator u regionu zapadnog Balkana. EU je krajem 2005. godine donela svoj plan u vezi sa finansijskom pomoći koja bi pokrivala period od 2007. do 2011. godine. U narednom periodu će se donijeti konkretne odluke o finansijskoj pomoći", rekao je Pribe. Sledeća tehnička runda pregovora biće održana 17. marta u Sarajevu. |
|
Sutra počinju pregovori BiH sa EU
Glavni pregovarač BiH sa EU Igor Davidović izjavio je da je pregovarački tim BiH spreman za početak pregovora sa predstavnicima Evropske komisije o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA). Pregovori počinju sutra u Sarajevu. Kako piše sarajevski dnevnik "Dnevni avaz", na sutrašnjem sastanku će biti razmatrana preambula Sporazuma, opšta pitanja, regionalna saradnja, kao i politička i finansijska saradnja sa EU. Predsedavajući Veća ministara BiH Adnan Terzić, kao član državne delegacije za pregovore o SAA, zadovoljan je pripremama i angažmanom bosanskog pregovaračkog tima. Terzić je rekao da će ključni deo pregovora o SAA, koji se odnosi na pitanja slobodne trgovine i ekonomskih odnosa sa EU, biti tretiran tek u kasnijim rundama pregovora. Prema Terzićevom mišljenju, važno je da BiH tokom pregovora isposluje što duži rok, po mogućnosti do deset godina, u kojem bi postepeno uvodila slobodnu trgovinu s EU. Tim Evropske komisije na pregovorima će predvoditi Rajnhard Pribe (Reinhardt Priebe), direktor Direkcije za zapadni Balkan u Komisiji za proširenje EU. Posle 25. januara, slede još dve runde pregovora, 17. marta i 12. maja u Sarajevu, kao i 15. juna. |
|
Anketa: Čehe muči kompleks niže vrednosti
Čehe u Evropskoj uniji muči kompleks niže vrednosti i čak 83 odsto njih ne veruje da njihov glas u Briselu ima bilo kakvu težinu, pokazao je najnoviji evrobarometar. Od novih Evropljana najsamopouzdaniji i uz najviše vere da mogu da menjaju tok stvari u Uniji su Mađari, kod kojih 37 odsto smatra da njihov glas nešto znači i Slovenci među kojima je u to uvereno 36 odsto anketiranih. Da se neće izgubiti u Evropi, iako spadaju u najsiromašnije, smatraju i Poljaci, njih 35 odsto, što je približno proseku proširene EU, gde u moć da utiče na odluke veruje 34 anketiranih. Jednaki pesimisti kao Česi su još samo Letonci a čak i žitelji male Slovačke, nekadašnjeg češkog "mlađeg brata" u zajedničkoj federaciji više od Čeha smatraju da ne idu sve odluke mimo njih. Evropska unija u Češkoj danas ima podršku 44 odsto nacije što je za pet odsto manje nego u prethodnoj anketi, ali ipak 55 odsto priznaje da je članstvo u EU za Češku bilo korisno. "I ranije su Česi priznavali da na njihovo mišljenje o EU utiče najglasniji evroskeptik, predsednik Vaclav Klaus", podseća povodom evropskog barometra češki dnevnik "Mlada fronta Dnes". Česi postaju sve skeptičniji i prema proširenju EU. Među novim članicama 80 odsto Čeha najradije bi videlo Norvešku, Švajcarsku ili Island dok najmanje žele da u Uniju uđe Albanija, Ukrajina ili Turska. Česi se boje da će im siromašne zemlje oteti dotacije, ali to ne važi za zemlje bivše Jugoslavije i Bugarsku, za koje Česi ima ju simpatije i skloni su da one prošire evropsku porodicu naroda, prenosi komentare analitičare dnevnik "Lidove novini". |
|
Hronologija najtežih nesreća u Evropi
U teškoj železničkoj nesreći nadomak Podgorice juče je poginulo najmanje 44 putnika, dok je oko 200 povređeno. Britanska agencija Rojters je objavila hronologiju najtežih železničkih nesreća u Evropi u poslednjih 15 godina.
- jun 1988. godine - Rusija - 91 osoba poginula kada je eksplodirao voz dok je ulazio u stanicu u Arzmasu, oko 400 kilometara istočno od Moskve. Voz je prevozio industrijski eksploziv.
- jun 1988. godine - Francuska - 56 poginulih u najvećoj pariskoj železničkoj stanici, gde je brzi voz sa više od 400 putnika udario u drugi putnički voz.
- decembar 1988. godine - Britanija - 35 stradalih u sudaru tri putnička voza nedaleko od železničke stanice u južnom delu Londona.
- jun 1989. godine - Rusija - 575 mrtvih i 623 povređenih u eksploziji gasovoda u uralskim planinama dok su prolazila dva putnička voza. Nesreća se dogodila 1.200 kilometara istočno od Moskve.
- novembar 1989. godine - Italija - 13 poginulih u sudaru dva voza u Kalabriji. U vozovima su pretežno bila deca.
- februar 1990. godine - Nemačka - 16 stradalih u sudaru dva putnička voza kod Frankfurta.
- oktobar 1991. godine - Francuska - 16 mrtvih u nesreći koja se dogodila na relaciji Nica-Pariz, kada je voz sa spavaćim kolima udario u teretni voz.
- novembar 1992. godine - Nemačka - 10 poginulih između Frankfurta i Hamburga, gde je jedan voz iskliznuo iz šina.
- avgust 1993. godine - Španija - 12 stradalih u tunelu u sudaru dva voza kod mesta Vega de Anco.
- mart 1997. godine - Španija - 18 osoba poginulo i 94 povređeno u iskliznuća voza kod Pamplone u severnoj delu države.
- jun 1998. godine - Nemačka - 101 mrtvih u nesreći jednog ekspres voza kod Eshedea.
- oktobar 1999. godine - Britanija - sudar dva voza nadomak londonske stanice Padington, gde je 31 osoba stradala.
- novembar 2000. godine - Austrija - 155 mrtvih u požaru koji je izbio u jednom tunelu u trenutku kada je prolazio putnički voz.
- februar 2001. godine - Britanija - 10 poginulih i nekoliko desetina povređenih u sudaru voza i automobila u Jokširu.
- maj 2003. godine - Mađarska - 34 poginulih u nesreći voza koji je išao iz Budimpešte.
- jun 2003. godine - Španija - 19 stradalih u sudaru putničkog i teretnog voza.
- januar 2005. godine - Italija - 17 mrtvih u sudaru dva voza kod Bolonje.
- januar 2006. godine - Srbija i Crna Gora - Najmanje 44 mrtvih i oko 200 povređenih u nesreći kod Podgorice.
|
|
Solana i Ren na sahrani Rugove
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana i komesar za proširenje EU Oli Ren prisustvovaće u četvrtak u Prištini sahrani kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. Solana će već sutra doputovati u Prištinu da bi razgovarao sa čelnicimna UNMIK-a, Kfora i lokalnim zvaničnicima i političkim prvacima. Kako su agenciji Beta rekli izvori bliski Solani, visoki evropski predstavnik želi da sa međunarodnim i domaćim zvaničnicima razgovara o načinima da se obezbede stabilne prilike u pokrajini i što brži početak pregovora o statusu Kosova. |
|
Brisel pozvao vlade EU da sarađuju u istrazi o zatvorima CIA
Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini pozvao je danas vlade članica Evropske unije da u potpunosti sarađuju u istrazi o tajnim zatvorima CIA-e u Evropi. Fratini je rekao da zemlje EU treba da se brzo i sveobuhvatno uključe u tu istragu kako bi "važan proces utvrđivanja činjenica mogao biti završen što pre je moguće". Tvrdnje o tajnim zatvorima CIA-e u Evropi pojavile su se prošlog novembra, kada je američka nevladina organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) optužila SAD da su američki agenti saslušavali osumnjičene teroriste na tajnim lokacijama u Rumuniji i Poljskoj, što su Bukurešt i Varšava demantovali. Savet Evrope i njegov Komitet za sprečavanje torture pokrenuli su istragu o tome, a izvestilac Dik Marti je u izveštaju koji je danas podneto Savetu naveo da, iako nema nepobitnih dokaza o postojanju tajnih zatvora Cie u Evropi, postoji mnoštvo dokaza koji na to ukazuju, i da je malo verovatno da vlade evropskih zemalja za to nisu znale. |
|
Austrija zainteresovana da SCG što pre uđu u EU
Austrija će za vreme predsedavanja Evropskom unijom (EU) učiniti sve da Srbija i Crna Gora "što pre je moguće" postanu punopravne članice EU, izjavio je danas austrijski ambasador u SCG Gerhard Jandl. Jandl je, na poslovnom ručku Američke privredne komore u Beogradu, istakao da je preduslov za to ispunjenje mnogih uslova, od kojih je najvažniji puna saradnja SCG sa Haškim tribunalom. "Nedavno sam upitan koliko je ozbiljno upozorenje da će pregovori Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom biti suspendovani ako saradnja sa Haškim tribunalom nije dovoljno dobra i odgovor je da je upozorenje veoma, veoma ozbiljno", naglasio je austrijski ambasador. Prema njegovim rečima, odluka o tome koliko je dobra saradnja Srbije sa Haškim tribunalom neće zavisiti od Austrije već od Tribunala, koji ukoliko kaže da je nezadovoljavajuća, dovodi do toga da će Austrija morati da potraži posledice. On je izrazio očekivanje da će SCG uskoro ispuniti "političkom voljom" te uslove i da će "gospodu što pre isporučiti u Hag", dodajući da za to ima "ozbiljne najave i iz Vlade Srbije". Jandl je dodao da se nakon toga, polovinom februara može očekivati nastavak pregovora SCG o Sporazumu o stabilizaciji i priključenju EU, koji bi se mogao potpisati na jesen. "Činjenica je da će tome prethoditi bolan proces reformi, ali i druge zemlje sa mnogo strožijim komunističkim režimom uspele su da to prođu i postanu kandidati za EU, kao što je slučaj Hrvatske i Makedonije", kazao je on. Integraciju Zapadnog Balkana u EU, dodatno će ubrzati sastanak ministara spoljnih poslova unije i tog regiona u martu u Salcburgu, naveo je Jandl. U slučaju da se referendumom Crna Gora odvoji od državne zajednice, prema rečima austrijskog ambasadora, Srbija ne bi trpela posledice sem u delu tehničkog prilagođavanja, dok bi Crna Gora bar nekoliko meseci morala da dokaže da je "diplomatsko prepoznatljiva kao nezavisna". Austrijski ambasador potvrdio je i da će pregovori o statusu Kosova krenuti prvi put direktno polovinom februara, što će biti prvi direktni dijalog Beograda i Prištine. "Delimo mišljenje međunarodne zajednice da je došlo vreme za Kosovo, da se reši status i uvedu međunarodni standardi", kazao je Jandl. |
|
Nemačka firma Adidas počela preuzimanje Riboka
Nemački proizvođač sportske opreme Adidas konačno je dobio od evropske regulatorne komisije dozvolu za preuzimanje konkurentske firme Ribok (Reebok). Ugovor o preuzimanju vredan je 3,1 milijardu evra i sada je moguć nakon što je Evropska komisija zauzela stav da ujedinjenje tih velikih proizvođača opreme neće negativno uticati na konkurenciju na evropskom tržištu. Ostalo je samo da akcionari Riboka u sredu podrže sporazum koji dogovorila poslovodstva dve firme, a kako se očekuje za tako nešto neće biti prepreka. Nemačka firma Adidas poznata je pre svega kao proizvođač profesionalne opreme i ima jake evropske korene, dok je Ribok više usmeren na mlađu populaciju koja voli ležerniji stil oblačenja i popularniji u SAD, zaključuju u Evropskoj komisiji. |
|
Plasnik: EU i SAD mogu rešiti otvorena pitanja na Balkanu
Ministar spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik ocenila je danas u Evropskom parlamentu (EP) da Evropska unija, uz tesnu saradnju sa Sjedinjenim Državama, može da reši preostala otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu. Ursula Plasnik je u posebnoj izjavi Beti podvukla da se rešenje za Kosovo mora naći prevashodno kroz dogovor albanske i srpske strane i izrazila uverenje da početak pregovora o statusu pokrajine neće kasniti i da će se oni okončati do kraja godine. "Stabilnost regiona Zapadnog Balkana je i deo naše, evropske stabilnosti i bezbednosti. Zato moramo iskoristiti sadašnji povoljan trenutak stvoren početkom pregovora", rekla je ona. "Stavovi su nam poznati, oni su na stolu. A, uz dobru volju i pozitivno angažovanje, svi moramo doprineti pronalaženju rešenja kroz dogovor svih strana", odgovorila je šef austrijske diplomatije na pitanje Bete da li sadašnja nestabilnost na Kosovu može ugroziti pregovore o statusu. Ona je, u izlaganju u Spoljnopolitičkom odboru EP, istakla da će Austrija, kao predsedavajuća Evropske unije insistirati na očuvanju "evropske perspektive" za Zapadni Balkan, jer je to deo procesa ujedinjenja Evrope. Ursula Plasnik je naglasila da se mora zahtevati da zapadnobalkanske zemlje sprovedu reforme, ispune sva merila i uslove za ulazak u članstvo Unije, ali da se "Zapadnom Balkanu ne mogu zatvoriti vrata". Austrijska ministarka je evropskim parlamentarcima rekla i da EU ne može sama odlučiti o redosledu događaja u rešavaju statusa Kosova i da će u teškom zadatku na Kosovu podržati izaslanika UN Martija Ahtisarija. Dalji koraci ka raspletu kosovskih problema su, po njenim rečima, u jačanju poverenja i položaja manjina. Ursula Plasnik je podvukla da je status Kosova najosetljivije pitanje u regionu, naglasivši da EU i međunarodna zajednica na rešenju tog pitanja rade na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj je kao cilj postavljena stabilizacija regiona i garantovanje miroljubivog zajedničkog života etničkih zajednica. Evropska unija će na Kosovu, kako je predočila, veliku energiju usmeriti na sektore pravosuđa, policije i poštovanja ljudskih prava. Šef austrijske diplomatije je Beti takođe istakla da će "dodata vrednost" ministarskog zasedanja država Zapadnog Balkana i Evropske unije, u martu u Salcburgu, biti u tome "što će na tom sastanku, zajedno s kolegama sa Zapadnog Balkana, sagledati koje praktične poteze moramo preduzeti da olakšamo evropsku perspektivu kroz regionalni pristup, uz korake koje će učiniti svaka zemlja ponaosob". Ursula Plasnik je stavila do znanja da radi na tome da "evropska perspektiva" Zapadnog Balkana bude "veoma na snazi i životvorna, kao i da bude potvrđena od svih partnera u EU". "To je jedan od prioriteta koji stoje pred nama i mi moramo povoljno uzvratiti i podržati pozitivne snage u regionu koje rade u prilog evropske perspektive" Zapadnog Balkana, rekla je ona. Austrijska ministarka je precizirala da "ta podrška mora biti jasna i vidljiva za ceo region i svaku pojedinu zemlju tamo". |
|
Firma sa Devičanskih ostrva zainteresovana za Mažestik
Kompanija sa Britanskih devičanskih ostrva "Atlas venčur" (Atlas Venture) objavila je ponudu za preuzimanje akcija hotelsko-ugostiteljskog preduzeća (HUTP) "Mažestik" iz Beograda, sa cenom od 18.000 dinara po akciji. U zastupniku te firme, brokerskoj kući Hipo Alpe-Adrija sekjuritis agenciji Beta je rečeno da je ponuđena cena za otkup najmanje 25 odsto od ukupnog broja emitovanih akcija. Većinski vlasnik, sa 51 odsto akcija u "Mažestiku" je srpska firma Atlas sistem, 31 odsto poseduje Akcijski fond Srbije, oko 10 odsto akcija poseduje Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje, dok je ostatak u vlasništvu malih akcionara. Ponuda za preuzimanje akcija Mažestika zatvara se 9. februara, a ukupno je emitovano 21.260 akcija, čija je nominalna vrednosti 12.000 dinara, a knjigovodstvena 17.368 dinara. |
|
SCG i Eufor potpisali sporazum o tehničkoj saradnji
Komandant mirovnih trupa EU u BiH (Eufor) Đan-Marko Kjarini i šef diplomatije SCG Vuk Drašković potpisali su danas sporazum o tehničkoj saradnji. Sporazumom se omogućava tranzit trupa Eufora kroz Srbiju i Crnu Goru, na putu za Kosovo. Italijanski general Kjarini je naglasio da je sporazum potvrda želje obe strane da intenziviraju saradnju. Kjarini je dodao da je sporazum i potvrda nastojanja SCG da unapredi reforme ka stabilnost i evroatlantskim integracijama. Vuk Drašković je rekao da je danas potpisao sporazum sličan onome koji je nedavno potpisao sa generalnim sekretarom NATO-a Jap de Hopom Sheferom, koji se odnosi na transfer trupa Atlantske alijanse kroz SCG. Drašković je naglasio da je sporazum još jedna potvrda opredeljenosti SCG da postane članica Eufora. On je izjavio da je od Kjarinija, na pitanje kada SCG može postati članica Eufora, dobio odgovor da to isključivo zavisi od članstva u NATO programu Partnerstvo za mir. Drašković je, međutim, podsetio da SCG ne može postati članica Partnerstva za mir dok ne izmiri svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Šef diplomatije SCG je rekao da danas potpisani sporazum odmah stupa na snagu. On je precizirao da sporazum predviđa isključivo transfer trupa Eufora iz BiH na Kosovo, a ne mogućnost da mirovne snage EU u BiH hapse Haške optuženike na teritoriji SCG. |
|
Krivokapić: Dovoljno vremena za rešenje spornih pitanja
Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić izjavio je danas nakon razgovora sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom da je preostalih 15-ak dana dovoljno da se reše sva sporna pitanja oko uslova za održavanje referenduma u Crnoj Gori. Krivokapić je novinarima kazao da će se već posle nekoliko dana znati da li opozicija "koristi samo taktiku" ili je spremna na suštinski dogovor u vezi referenduma. "Sasvim je sigurno da je preostalih 15-ak dana dovoljno da se sva ta pitanja reše, i da 7. februara predsednik Crne Gore može da predloži pitanje sa punim kapacitetom koji mu Ustav daje", kazao je Krivokapić. Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se raspravljati o uslovima za održavanje referenduma zakazana je za 7. februar, do kada bi predsednik shodno ustavnim ovlašćenjima trebalo da predloži datum održavanja referenduma i referendumsko pitanje. Krivokapić je rekao da predstavnici vlasti u razgovorima sa Lajčakom nisu "širili teme, da nisu pričali o onim temama koje je slovački diplomata jasno odbio, a to je da se neće menjati Ustav Crne Gore i neće biti nikakve administrativne promene u odnosu na političke snage u Crnoj Gori". "Hoćemo politički dogovor, da se zna da je naš Zakon o referendumu u skladu sa evropskim standardima, da je to sidro na kojem leži crnogorski referendum", kazao je Krivokapić. |
|
Lista poljoprivrednih proizvoda pred EK do 1. februara
Ministarstvo poljoprivrede Srbije će Evropskoj komisiji (EK) do 1. februara dostaviti listu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija trgovina treba da bude liberalizovana u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Druga runde tehničkih pregovora Srbije i Evropske unije (EU), prema rečima člana radne grupe za poljoprivredu Miloša Milovanovića, trebalo bi da se održi 20. i 21. februara. Milovanović je agenciji Beta rekao da je još je rano da se javno predstavi ponuda srpske strane, koja je u završnoj fazi izrade. Milovanović je objasnio da se u radnoj grupi koji sastavlja listu predloga carinskih tarifa nalaze i predstavnici ministarstava trgovine, turizma i usluga, nauke i životne sredine, kao i predstavnici Zavoda za statistiku Srbije i poljoprivrednih proizvođača. Radna grupa je kao kriterijume za utvrđivanje pregovaračke pozicije u liberalizaciji carinskih tarifa uzimala postojeću carinsku zaštitu, osetljivost poljoprivrednih sektora, njihovo učešće u uvozu i izvozu, kao i u stvaranju bruto društvenog proizvoda, rekao je predstavnik Ministarstva poljoprivrede. Kriterijumi su bili i regionalni uticaj proizvoda na razvoj, fiskalni efekat, odnosno, smanjenje poreza kao posledica smanjenja carinske stope, ali i nivoi carinske zaštite glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, uglavnom zemalja potpisnice sporazuma o slobodnoj trgovini, dodao je on. Sporazum će trajati šest godina, ali to ne znači, kako je naglasio Milovanović, da će na kraju tranzicionog perioda carinska zaštita za srpske agrarne proizvode biti nula, jer postoji ukupno 11 modela zaštite čija se moguća primena trenutno razmatra. Najduži period tanzicije biće primenjen na proizvode koji su identifikovani kao oni kojima je još izvesno vreme potrebna zaštita, dok brza liberalizacija može da se uradi kod proizvoda u čijoj je izradi ili uzgajanju Srbija konkurentna, kao i kod onih koji se ne proizvode u zemlji ili EU, rekao je Milovanović. On je kazao da pregovori sa EU o stabilizaciji i asocijaciji znače postepeno pripremanje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije za članstvo u toj zajednici i da će tek u trenutku ulaska zemlje u Uniju carine biti potpuno ukinute, ali, kako je dodao, tada će Srbija usvojiti zaštita koju EU ima prema ostalim zemljama, koja je na većem nivou od trenutne prosečne carinske tarife u Srbiji. Milovanović je podsetio da je EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u oblasti razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, navodeći da je ukupan izvoz srpskog agrara u EU u 2005. godini bio 1,05 milijardi dolara, uz srpski suficit u razmeni od 225 miliona dolara, te da se na tržište EU trenutno se plasira oko 53 odsto ukupnog izvoza Srbije. Prosečna carina za poljoprivredne proizvode u Srbiji trenutno je 21,20 odsto, što je najveća zaštita poljoprivrede u regionu, rekao je Milovanović, navodeći da je ta zaštita u Hrvatskoj u proseku 20,4 odsto, a u Makedoniji 9,5 odsto. |
|
Zvaničnici EU: Kosovski lideri da nastave Rugovinim stopama
Visoki predstavnik Evropske za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ocenio je da je smrt kosovskog predsednika Ibrahima Rugova "došla u posebno izazovnom času za Kosovo" i pozvao "sve vođe Kosova da, u ovom teškom trenutku, iskažu jedinstvo i odgovornost". Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da je preminuli kosovski predsednik Ibrahim Rugova "radio na miroljubivom rešenju kosovskih problema" i pozvao sve prvake na Kosovu da "nastave njegovo delo u tom duhu". Barozo je naglasio da je Rugova bio "visoko cenjen vođa na Kosovu, dok je Solana istakao da je preminuli kosovski predsednik "bio čovek mira, čvrst u suprotstavljanju ugnjetavanju, ali duboko privržen idealima nenasilja". "Zato ga je voleo njegov narod i poštovali su ga svuda u svetu", dodao je visoki predstavnik EU. Prema njegovim rečima,"Kosovo je Rugovinom smrću izgubilo istorijskog vođu, koji je svoj život posvetio zaštiti i pospešenju prava naroda Kosova". "Gubitak predsednika Rugove pada u posebno izazovnom času za Kosovo. Njegova mudrost i autoritet će u mnogome nedostajati", kazao je Solana. Solana je naglasio da "u ovom teškom trenutku poziva sve vođe Kosova da iskažu jedinstvo i odgovornost", zaključivši da će to "biti najbolji način da se oda pošta predsedniku Rugovi". Solana je izrazio "duboko žaljenje", dok je Barozo u svoje i ime Evropske komisije takođe saopštio da žali zbog smrti Rugove. |
|
Špidla veruje da sloboda zapošljavanja ima šanse
Evropski komesar za socijalna pitanja Vladimir Špidla veruje da nije potpuno izgubljena bitka novih članica Evropske unije da im još neke od starih članica od maja otvore svoja tržišta rada. U intervjuu dnevniku "Lidove novini", Špidla je rekao da statistički podaci iz njegovog izveštaja, koji će podneti 8. februara, daju argumenate da opovrgne bojazni takozvane "stare Evrope" da bi ih sa otvaranjem tržišta rada preplavila jeftina radna snaga sa Istoka. "Naravno da će to biti politička odluka, ali svaka odgovorna politička odluka uzima u obzir i brojke. Zato se ne slažem sa tim što tvrde nove članice, da je to unapred izgubljena bitka. Na kraju krajeva, većina starih članica još se nije definitivno izjasnila", kazao je Špidla. Za sada su jednu od osnovnih sloboda na kojima počiva Evropska unija - pravo slobodnog zapošljavanja - novim istočnoevropskim članicama EU omogućile samo Velika Britanija, Irska i Švedska. U maju ističe prvi prelazni period od dve godine, posle koga stare članice treba da odluče da li još postoje razlozi za restriktivno zapošljavanje građana iz novih zemalja EU. Nemačka i Austrija najavile su da će i dalje zadržati restrikcije. U takozvano "tvrdo jezgro" spadaju još i Francuska, Italija i Luksemburg, dok Finska, Holandija, Španija, Portugalija, Danska, Belgija i Grčka pokazuju, bar u bilateralnim susretima sa liderima novih zemalja, više sluha za argumente da im otvaranje tržišta ne bi donelo probleme. Iz nove Evrope, gastarbajtera ima najviše iz Poljske, a od ulaska u Evropsku uniju za poslom je na Zapad otišlo oko pola miliona Poljaka. Najmanje želje da se sele za poslom pokazuju Česi, od kojih je, prema zvaničnim statistikama, 15.000 našlo posao u Velikoj Britaniji, a 6.000 u Irskoj. Nameru da iskoristi novostečenu slobodu zapošljavanja u "staroj Evropi", ako bi im ona otvorila vrata, izražava svega pet odsto Čeha. |
|
Švimer savetnik Bučkovskog za EU
Bivši generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer izjavio je danas u Skoplju da je prihvatio ponudu makedonskog premijera Vlade Bučkovskog da bude njegov savetnik za integraciju Makedonije u Evropsku uniju i za predstavljanje mogućnosti te zemlje u austrijskim privrednim krugovima. "Premijer Bučkovski i ja smo razgovarali dva dana i dogovorili smo se da prihvatim tu funkciju", rekao je Švimer novinarima u vladi Makedonije. Švimer, koji je Austrijanac, ocenio je da bi tokom predsedavanja Austrije EU u narednih šest meseci njegovo zalaganje i saveti u vezi sa namerama Makedonije da postane punopravni član EU "mogli dobro da dođu Makedoniji". "Makedonija je dobar primer za ostale države u jugoistočnoj Evropi", rekao je on i dodao da Makedonija sada treba ozbiljno da se posveti preporukama Unije, pre svega smanjivanju nezaposlenosti i suzbijanju korupcije. Švimer nije hteo da kaže koliki mu je honorar za savetovanje makedonskog premijera. "Makedonska vlada će pokriti moje osnovne troškove za taj rad, ali novac zaista nije bitan, već poverenje koje mi je pružila Makedonija - zemlja koja predstavlja uspešnu priču i dobar primer za čitavi region", rekao je bivši generalni sekretar Saveta Evrope. |
|
Pritisak na članice EU da usvoje propise o imigrantima
Evropska komisija danas je saopštila da će pokrenuti proceduru koja bi mogao da vodi i sudskoj akciji protiv zemalja Evropske unije koje nisu na vreme usvojile evropske propise o pravima dugogodišnjih imigranata. "Počećemo prekršajne procedure u narednim mesecima, ako ovi propisi i dalje ne budu primenjeni", rekao je portparol evropskog komesara pravde i unutrašnjih pitanja Friso Roskam Abing (Roscam Abbing). Prema propisima, koje su članice Unije jednoglasno usvojile u novembru 2003. godine, državljani zemalja van Unije, koji žive već pet godina u EU, moraju dobiti boravišnu i radnu dozvolu na pet godina. Rok za primenu tih propisa ističe u ponedeljak. Evropska komisija procenjuje da bi oko 10 miliona građana u EU trebalo da ima koristi od novih propisa, koji, takođe, predviđaju da osoba sa petogodišnjom boravišnom dozvolom iz jedne zemlje EU može da živi u drugoj članici. Samo je pet članica EU - Austrija, Poljska, Slovenija, Litvanija i Slovačka, uvelo evropska pravila u svoja zakonodavstva i obavestilo Brisel o tome, saopštila je Evropska komisija. Velika Britanija, Irska i Danska su izabrale da budu izuzete od evropskih imigracionih zakona i nisu obavezne da primene nove propise, što znači da još 17 zemalja EU kasni u primeni propisa. Cilj većine imigracionih mera koje su usvojile zemlje EU, jeste suzbijanje ilegalne migracije i kontrola povratka ilegalnih imigranata u zemlje porekla. Novi zakon o višegodišnjim boravišnim dozvolama sadrži brojne zaštitne odredbe koje se uglavnom sastoje od ograničenja pristupa tržištu rada onim osobama koje imaju boravišnu dozvolu u jednoj, a žele da rade u drugoj članici EU. Evropska komisija će početi prekršajnu proceduru slanjem pisama zemljama članicama, a neke zemlje bi mogle da budu izvedene i pred Evropski sud pravde zbog nesprovođenja propisa. To je uobičajena procedura u oblastima poput državne pomoći i kada su u pitanju prepreke jedinstvenom tržištu EU, ali su retke u pravosudnim pitanjima i unutrašnjim poslovima. |
|
Pakt stabilnosti podržava investicije dijaspore u Srbiju
Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu je spreman da podrži poslovne ljude i nevladine organizacije srpske dijaspore koji bi u Briselu organizovali promociju mogućnosti za investiranje u Srbiju i druge zemlje regiona, izjavio je pomoćnik srpskog ministra za dijasporu Miodrag Jakšić posle današnjih razgovora s visokim funkcionerima Pakta stabilnosti. Jakšić se sastao sa zamenikom koordinatora Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Mihaelom Mozurom i Gregorom Keslerom, šefom kabineta koordinatora, Erharda Buseka, rekavši da je dobrodošla i spremnost Instituta Srbije i Crne Gore u Briselu da bude posrednik u takvim projektima. Zvaničnici Pakta stabilnosti su pozdravili napore vlade Srbije za brzi ulazak u Evropsku uniju, kao i odluku srpske vlade da krajem maja u Beogradu bude domaćin regionalnog stola Pakta stabilnosti. To će u ovoj godini biti jedan od najznačajnijih događaja takve vrste u Evropi, slično prošlogodišnjem zasedanju Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu. Jakšić je, takođe, razgovarao s funkcionerima Evropske komisije zaduženim za saradnju sa Srbijom i Crnom Gorom - Terezom Sobjeski i Albertom Kamaratom, i obavestio ih o lošem položaju Srba u zemljama nastalim od bivše Jugoslavije - Hrvatskoj, Sloveniji i BiH. Zamenik srpskog ministra za dijasporu je u razgovoru ukazao i na veoma nepovoljan položaj srpske zajednice u Albaniji, što je, po njegovim rečima, veoma "negativan primer, jer Srbi u Albaniji nemaju gotovo nikakva prava". Jakšić je istakao da je Tereza Sobjeski obećala podršku Evropske komisije otklanjanju ovih nepovoljnih okolnosti za život Srba u tim zemljama. S tim u vezi je ukazano posebno na položaj srpske zajednice u Sloveniji, gde se određen broj Srba i dalje vodi pod statusom "izbrisanih". Tereza Sobjeski je ocenila da bi Slovenija, kao članica Evropske unije, vrlo brzo morala da reši te slučajeve, utoliko pre što je i ustavni sud Slovenije doneo odluku o rešavanju tog pitanja, koja, međutim, nije primenjena u praksi. Razmotreno je i pitanje održivog povratka Srba izbeglih iz Hrvatske i mogućnosti da oni što pre ostvare svoja stanarska i druga osnovna prava. Alberto Kamarata je obećao pomoć u nastojanjima da srpski građani lakše i brže dobiju vize, kad žele da posete svoje rođake i prijatelje u Evropskoj uniji. Jakšić se sastao i s koordinatorom za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Stergiosom Varvarusisom i razgovarao o projektu EU "Dijalog građana", u kojem učestvuju Turska i Hrvatska, i u koji bi trebalo da bude uključena i Srbija i Crna Gora. To je projekat u kojem građani balkanski zemalja razmenjuju mišljenja i iskustva s državljanima Evropske unije. Bilo je reči i o pripremama za početak rada nove "multietničke televizije" za region Balkana, koja će imati sedište u Salcburgu odakle će i emitovati svoj program. U martu će u tom cilju Evropska komisija organizovati sastanak u Salcburgu, na kojem će učestvovati sve zemlje Balkana. Tad bi trebalo da bude objavljen i p | |
