|
Lajčak razgovarao sa predstavnicima vlasti i opozicije
Evropski izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajčak nastavio je danas razgovore u Podgorici sa predstavnicima vlasti i opozicije o pitanjima u vezi sa referendumom koja još nisu usaglašena. Lajčak je razgovarao sa predsednikom crnogorskog parlamenta Rankom Krivokapićem, a u podne je počeo njegov susret sa predsednicima opozicionih stranaka - Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke, Predragom Bulatovićem, Predragom Popovićem i Rankom Kadićem. Za popodne je najavljen razgovor Lajčaka sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem. Uoči ponovnog dolaska u Podgoricu, Lajčak je podgoričkom dnevniku "Republika" izjavio da je i očekivao da će crnogorska vlast i opozicija prihvatiti predloge Evropske unije (EU) o uslovima za održavanje referenduma u Crnoj Gori. "Bilo bi kriminalno neodgovorno da se taj predlog ne prihvati, a ja znam s kim imam posla. To su odgovorni političari", rekao je Lajčak. Evropski izaslanik je ponovio stav EU da predlog referendumske većine od 55 odsto od broja izašlih birača nije uslov, već samo "mišljenje". Zato, kako je Lajčak objasnio, poslanici Skupštine Crne Gore mogu slobodno da glasaju da li će ili ne prihvatiti predloge EU. Crnogorska vladajuća Demokratska partija socijalista i opozicione stranke su prihvatile predloge EU za organizovanje referenduma, ali to nije učinila manja vladajuća stranka, Socijaldemokratska partija. Crnogorski parlament bi trebalo da na sutrašnjoj sednici usvoji potrebna zakonska rešenja za organizovanje referenduma, a očekuje se i donošenje odluke o datumu održavanja referenduma. |
|
Lajčak pozdravio odluka DPS i opozicije
Izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za Crnu Goru Miroslav Lajčak pozdravio je danas odluku vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i opozicije da prihvate predlog Brisela da je za validnost referendumskog rezultata neophodna većina od 55 odsto izašlih birača. "Odluka DPS-a i opozicije je odgovorna i veoma dobra", kazao je Lajčak novinarima posle razgovora sa predstavnicima vlasti i opozicije i ocenio da je Crna Gora time poslala "evropsku poruku". Lajčak je kazao da između "dva bloka" postoji "veoma visoka mera kompromisa" i izrazio uverenje da će sednica skupštine, na kojoj bi trebalo da se usvoji Predlog zakona o referendumu, biti "još jedna dobra vest koja će iz Crne Gore otići u Evropu". Skupština Crne Gore trebalo bi sutra da razmotri referendumski zakon, ali do sada ta sednica još uvek nije formalno zakazana, jer radna grupa vlasti i opozicije radi na "tehničko-pravnoj doradi" teksta. |
|
Jesen-Petersen: Bečki pregovori bili veoma dobri
Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen (Jessen-Petersen) izjavio je danas u Briselu da su pregovori srpske i albanske strane u Beču, 20. i 21. februara, bili "veoma dobri i konstruktivni" i da sad "treba na tome graditi poverenje" i stremiti ka rešenju statusa Kosova do kraja godine. Šef UNMIK-a je istakao da je sa čelnicima Evropske unije i NATO razmotrio planove za preuzimanje veoma značajne uloge EU na Kosovu, pre svega na polju vladavine zakona, budući da će UNMIK okončati svoju ulogu kad se nađe rešenje za status pokrajine. Jesen-Petersen je razgovarao s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom (Javier) i generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom (Jaap de Hoop Scheffer). Shefer je, rekao je šef UNMIK-a, ponovio odlučnost NATO da snage Kfora ostanu na Kosovu moćno prisutne u toku pregovora o statusu, kao i u potonjem razdoblju. "Nama je potrebno bezbednosno prisustvo Kfora zato što je situacija stabilna, ali i dalje rovita, i zato što je veoma važno da zaštitimo manjine", rekao je Shefer. U toku su konsultacije UN sa Evropskom unijom i ostalim potencijalnim partnerima za prisustvo na Kosovu po odlasku UN, a po rečima Jesen-Petersena, "EU će bez sumnje biti ključna institucija posle statusa". "EU to sad uveliko planira na polju vladavine prava, na sektoru policije, pravosuđa, a Evropska unija će imati ulogu i u ekonomiji", u nekim izvršnim funkcijama i u osposobljavanju struktura vlasti, kazao je Jesen-Petersen. To, kako je naznačio, neće biti "EUMIK", direktna zamena UNMIK-a, a cilj je da se na Kosovu uspostavi znatno "lakše prisustvo" po utvrđivanju statusa. "Mislim da postoji dogovor da lokalna vlast mora preuzeti lokalne odgovornosti, a međunarodno prisustvo treba da podrži lokalne činioce i, istovremeno, obezbedi manjine", kazao je on. Zamoljen da se osvrne na stav srpskog parlamenta da ne može biti nove države na tlu države Srbije, Jesen-Petersen je odgovorio da su "parlamenti i na Kosovu i u Srbiji i dosad usvajali saopštenja...a to baš nema neki upliv. "Šta god da se desi odluka o tome će biti doneta na osnovu razgovora dve strane i načela Kontakt grupe", kazao je Jesen-Petersen. Šef UNMIK-a je primetio da ta odluka može možda biti doneta i ne uzimajući mnogo u obzir ni Beograd, ni Prištinu, jer će se, kako je dodao, odlučiti u Njujorku, u UN. Zamoljen da se osvrne na stavove političara u Republici Srpskoj da rešenje statusa Kosova mora biti povezano sa sudbinom bosanskih Srba, Jesen-Petersen je rekao da je stav Kontakt grupe da ne može biti povratka na stanje na Kosovu pre marta 1999. podele, niti pripajanja Kosova drugim državama. Zato se, istakao je on, ne treba obazirati na takve stavove. |
|
Savet ministara EU danas o saradnji SCG sa Tribunalom
Šefovi diplomatija Evropske unije danas će u Briselu "snažno zatražiti" od vlasti u Beogradu da vidljivo unaprede saradnju s Haškim tribunalom kako bi se izbegao "poremećaj" i delimično odlaganje, mada ne i prekid pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije i Crne Gore. Zvaničnici u Briselu su preneli da je evropski komesar Oli Ren jasno predočio da se opipljivi dokazi, a to znači pre svega hapšenje ili predaja haškom sudu Ratka Mladića, moraju dati pre zvanične, političke runde pregovora EU-SCG, 5. aprila. Ren će šefove evropskih diplomatija izvestiti o oceni Evropske komisije o stepenu saradnje SCG s Haškim tribunalom. Ne očekuje se, međutim, da zahteva i prekid pregovora s Beogradom zato što se ocenjuje da do aprila ima još vremena da vlasti SCG učine ono što se smatra međunarodnom obavezom Beograda i političkim uslovom za uspešno okončanje pregovora o sporazumu o pridruživanju. U Briselu danas boravi i ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković, koji će se sastati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, predsedavajućim Saveta ministara EU, ministarkom inostranih poslova Austrije Ursulom Plasnik i komesarom Olijem Renom. Prema najavama, glavne teme razgovora biće dalje ispunjavanje obaveza SCG prema Tribunalu u Hagu, koje je uslov za nastavak pregovora o pridruživanju zemlje Evropskoj uniji. Na sastanku će biti reči i o pregovorima o budućem statusu Kosova i predstojećem referendumu u Crnoj Gori, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova SCG. |
|
EU će odobriti pomoć Palestincima
Evropska unija će danas odobriti značajnu pomoć Palestincima kako bi se sprečila finansijska kriza, uprkos imenovanju lidera radikalne grupe Hamas za premijera. "Danas ću objaviti veoma značajan paket pomoći kako bi se ispunile osnovne potrebe", rekla je novinarima evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner pred skup ministara spoljnih poslova zemalja EU. Na sastanku ministara EU treba da se razmotre stavovi o novoj palestinskoj vladi Hamasa, koji ne priznaje Izraelu pravo na postojanje. Pomoć od ukupno 120 miliona evra, uključuje 40 miliona evra za plaćanje računa za struju, među kojima i izraelskim elektranama, kao i 64 miliona evra preko agencije UN za palestinske izbeglice, dodala je Feraro-Valdner. |
|
Labus: Danas neće biti donesena odluka o suspenziji
Potpredsednik Vlade Srbije ocenio je da Savet ministara spoljnih poslova EU danas neće doneti odluku o suspenziji pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali je naveo da ta opasnost postoji ako se ne dokaže potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. Labus je za radio B92 kazao da do suspenzije danas može doći samo ako svih 25 članica bude glasalo za to što, prema njegovim rečima, teško da može da se desi. "Dobili smo još malo vremena da dokažemo i pokažemo da zaista postoji puna saradnja sa Haškim tribunalom i od nas zavisi da li ćemo iskoristiti to dodatno vreme ili ne", dodao je on. "Ljudi iz Evropske komisije su veoma zadovoljni kako smo vodili pregovore i bilo bi im žao da se pregovori prekinu", kazao je Labus navodeći da sa druge strane "postoji jasan politički pritisak da se okonča pitanje saradnje sa Haškim tribunalom". Labus je naveo da će, ako do suspenzije ne dođe, u maju biti održan tehnički sastanak, a u junu politički tako da, kako je naveo, ako ne bude prekida, pregovori mogu da se završe do juna. Prema Labusovim rečima, pitanje završetka slučaja Ratko Mladić ranije je bilo političko, odnosno pitanje da li su odgovarajuće službe dobile političku odluku da moraju da završe svoju istragu, što su one, kako je naveo, i dobile. Tada je, dodao je on, bilo pitanje koordinacije službi koje danas postoje, a sada je, prema njegovim rečima, pitanje njihovih sposobnosti da završe posao. On je kazao da je od predsednika vlade dobio informacije da se taj proces normalno nastavlja. |
|
EU: Bez hvatanja Mladića preti poremećaj pregovora SCG-EU
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) upozorili su vlasti u Beogradu da pregovori o Sporazumu o pridruživanju EU-SCG mogu biti "poremećeni" ukoliko ne dođe do potpune i celokupne saradnje sa Haškim sudom. Ministri EU su zahtevali od vlasti SCG i BiH odlučne mere za hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića, kao i ostalih odbeglih haških optuženika. Ministri EU su naglasili da su sa zabrinutošću primenili nedavne izjave tužioca Haškog tribunala Karle Del Ponte da SCG ne sarađuje na zadovoljavajući načina sa Tribunalom u Hagu. Evropski komesar Oli Ren je u današnjem obrazloženju ocene Evropske komisije o stepenu saradnje SCG sa Haškim tribunalom predočio da je ta saradnja čak bila pogoršana i da zato do kaja marta mora doći do bitnog poboljšanja da bi se omogućilo redovno održavanje, 5. aprila, nove političke runde pregovora o pridruživanju EU SCG. U zaključcima ministarskog zasedanja se naglašava da Savet ministara EU pruža bezrezervnu podršku porukama koje su nedavno čelnici Evropske komisije preneli vlastima u Beogradu i Sarajevu, "a u kojima se naglašava da saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju mora biti potpuna i sveobuhvatna, ako se želi da pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ne budu prekinuti". Savet ministara EU je zatražio od austrijskog predsedništva Unije i Evropske komisije da ostanu u najtešnjoj vezi sa tužiocem Haškog suda i da o tome u celosti obaveštavaju ministre EU. |
|
Beograd do kraja marta mora dostići punu saradnju s Hagom
Vlasti u Beogradu moraju do kraja marta "uspostaviti punu saradnju s Haškim sudom", jer, u protivnom, ne može biti održana sledeća runda pregovora Evropska unija-Srbija i Crna Gora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je danas na zasedanju šefova diplomatija EU, evropski komesar, Oli Ren. Ren je precizirao da to znači da će pregovori sa SCG, u tom slučaju, biti "poremećeni" i da zato vlasti SCG moraju učiniti sve da optuženi Ratko Mladić bude izručen tribunalu u Hagu, prenela je novinarima Renov portparol, Kristina Nađi. Na pitanje da li je to "ultimatum", Nađi je uzvratila da je Ren "tačno rekao što je rekao", a da novinari "mogu to tumačiti kako hoće". Evropski komesar je, prema njenim rečima, obrazlažući ocenu Evropske komisije o saradnji Beograda s Haškim sudom, stavio do znanja da je ta saradnja u drugoj polovini prošle godine bila i pogoršana. Britanski ministar inostranih poslova, Džek Strou, je uoči sastanka izjavio da, ukoliko SCG ne uspostavi punu saradnju s Haškim sudom i ne obezbedi hapšenje Mladića, izlaže se pretnji "potpunog prekida" pregovora o sporazumu o pridruživanju. Nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer, je istakao da "zasad nije na dnevnom redu ultimatum" Beogradu, ali je dodao da pregovori o pridruživanju sa SCG mogu biti prekinuti "ako ne bude zahtevane saradnje s Haškim sudom". Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn, je stavio do znanja da je "pritisak potreban, ali sumnjam da je ultimatum pravi izbor". Aselborn je predočio da je hapšenje i izručenje Hagu optuženog Mladića uslov za sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG. Španski ministar Migel Anhel Moratinos, je naglasio da je potrebno "podstaći" vlasti u Beogradu da sarađuju s Haškim sudom i "upotrebiti stimulanse i podstreke", ali i "sasvim razumljivo, zahtevati da ispune svoje međunarodne obaveze". |
|
Ministri EU: Puna podrška inicijativi Lajčaka za referendum
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) danas su pružili "punu podršku naporima i inicijativama" izaslanika EU Miroslava Lajčaka za dogovor vlasti i opozicije u Crnoj Gori o uslovima i pravilima održavanja referenduma, "kako bi se tom procesu dao nužni legitimitet". Evropski ministri su, u zaključcima zasedanja u Briselu, podvukli "zadovoljstvo zbog napretka koji su dosad vlasti i opozicija ostvarili c ciljem da se utvrde modaliteti za održavanje predviđenog referenduma u Crnoj Gori". Ministri evropske dvadesetpetorice su "pozvali strane da se brzo dogovore o preostalim otvorenim pitanjima (a to su nužna većina, datum referenduma i pitanje) da bi taj proces dobio neophodni legitimitet". Visoki evropski predstavnik Havijer Solana je na zasedanju obrazložio stav svog izaslanika ambasadora Lajčaka da bi za odluku na crnogorskom referendumu najprikladnija bila nužna većina od 55 odsto izašlih birača. Solana je, prema izvorima zasedanja, dobio podršku za ovakav predlog Lajčaka, koji je u saglasnosti i sa preporukama Venecijanske komisije Saveta Evrope. U raspravi na zasedanju je navedeno i da je crnogorska vlada uputila "ed-memoar", u kojem je zatražila da EU preispita svoj predlog da je za valjanu odluku na referendumu nužna većina od 55 odsto izašlih birača. |
|
Ministri EU: Za Kosovo nužno obostrano prihvatljivo rešenje
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) danas su pozvali srpsku i albansku stranu da dođu do obostrano prihvatljivih rešenja u pregovorima o Kosovu, prvenstveno u vezi s decentralizacijom, ali i drugim otvorenim pitanjima. Evropski ministri su na zasedanju u Briselu ukazali na zaključke ministarskog zasedanja Kontakt grupe od 31. januara i "podvukli važnost daljeg istinskog sprovođenja standarda" na Kosovu. "Savet ministara EU je zatražio od prelaznih ustanova samouprave (Kosova) da udvostruče napore kako bi se, uporedo s postupkom utvrđivanja statusa, opipljivo i brzo napredovalo u primeni standarda, posebno kad je u pitanju zaštita manjinskih zajednica". U zaključcima ministarskog zasedanja je ocenjeno da je sastanak albanskih i srpskih predstavnika 20. i 21. februara u Beču "pokazao da su dve strane spremne da konstruktivno učestvuju u procesu utvrđivanja statusa Kosova". Ministri inostranih poslova evropske dvadesetpetorice su "stavili do znanja da i dalje podržavaju specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija". |
|
Albanija dobila 82 vozila od EU za bolju bezbednost granice
Albanija je dobila danas 82 vozila s pogonom na sva četiri točka, kamiona i motora od Evropske unije kako bi pojačali bezbednost duž granice. Vozila, sa opremom za skeniranje unutrašnjosti vozila i dvogledima biće korišćena u borbi protiv trgovine ljudima, drogom i oružjem u zemlji čije granice koriste kriminalne grupe, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Albanije. |
|
Više ministara EU zatražilo da se snažno pomogne Srbiji
U raspravi šefova diplomatija Evropske unije (EU) danas je u Briselu zatraženo da se Srbiji snažno pomogne da prevaziđe tešku i složenu situaciju u rešavanju pitanja Kosova i odnosa sa Crnom Gorom. Iskazana je takođe i rešenost da Srbija bude "ključna zemlja na Zapadnom Balkanu" za evropsku dvadesetpetoricu. Ministri inostranih poslova više zemalja EU su istakli da, uz "neopoziv" zahtev Beogradu da uspostavi punu saradnju s Haškim sudom, treba osmisliti i pružanje podstreka i stimulansa za Srbiju, uključujući vizne olakšice i ubrzanje ulaska u Partnerstvo za mir, rekli su agenciji Beta izvori zasedanja. Na to su ukazali pre svega šefovi diplomatija Španije, Portugalije, Belgije, Slovenije, Češke i još nekih zemalja, naglasivši da EU treba da bude čvrsta u zahtevu za okončanje političkog problema hapšenja optuženih za ratne zločine, ali i da ne treba ići na "ultimatum" Beogradu. Uporedo, kako je istaknuto, mora se podvući rešenost da se Srbiji pomogne da prevaziđe prepreke na putu pridruživanja Evropskoj uniji i ohrabriti istinske demokratske snage u zemlji koje istrajavaju na tom cilju. Takvo sveukupno viđenje, kako snažnog zahteva EU da srpske vlasti do kraja marta dostignu punu saradnju s Hagom i ne ugroze pregovore o sporazumu o pridruživanju, tako i potrebe da se Srbiji pomogne u prevazilaženju teške situacije, izložio je i evropski komesar Oli Ren. On je rekao da Evropska komisija već priprema olakšice za izdavanje viza građanima Srbije i Crne Gore, posebno kad su u pitanju studenti, naučnici i poslovni ljudi. I, s tim u vezi, je ukazao i na činjenicu da preko 60 odsto žitelja Srbije nikad nisu bili u inostranstvu. Na ministarskom zasedanju je, izvan rasprave o Zapadnom Balkanu, vođena i rasprava o predlogu Evropske komisije da se troškovi izdavanja viza za treće zemlja podignu sa sadašnjih 45 evra na 60 evra. Poljska, Estonija, Letonija i još neke nove članice EU su zatražile da se prema zemljama koje imaju "evropsku perspektivu" ne samo ne primenjuje viša tarifa, već i da se one izuzmu od viznog režima EU. |
|
Drašković: Izbegnut prekid pregovora sa EU
Šef diplomatije SCG Vuk Drašković izjavio je danas u Briselu da je izbegnut prekid pregovora SCG i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i da nema ultimativnog tona u zahtevu EU da Beograd do kraja marta dostigne punu saradnju sa Hagom. Ministri EU, predočio je Drašković, postigli su saglasnost da naredne runde pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koja je zakazana za 5. april, neće biti ako ne bude postignuta puna saradnja sa Hagom. Drašković je rekao da je, takođe, bilo ministara EU koji su tražili i prekid pregovora, ali i šefova diplomatija koji su se tome suprotstavili i tražili dodatne podsticajne mere za evroatlantstku integraciju SCG. "Ti ministri su čak predlagali i brzo slobodno uključivanje SCG u Partnerstvo za mir. Ja sam ministrima tih zemalja posebno zahvalan", kazao je Drašković. Prema njegovim rečima, nema mesta pesimizmu, "ali neće biti mesta ni za optimizam ukoliko ovo upozorenje ne budemo shvatili ozbiljno i ne uklonimo tu hašku prepreku". Drašković je rekao da je olakšavajuća okolnost što je sada sve u rukama Evropske komisije (EK), dodajući da, ako dođe do zastoja u pregovorima, oni mogu biti nastavljeni ako EK ustanovi da je saradnja sa Hagom dovedena do zadovoljavajućeg nivoa. Zamoljen da prokomentariše odluku crnogorske Demokratske partije socijalista koja je danas prihvatila predlog EU da je za validnost referenduma o nezavisnosti potrebno da glasa 55 odsto izašlih birača, Drašković je ukazao da je time potvrđen i stav Saveta ministara SCG. |
|
Ren: Sporazum sa EU možda na jesen,vlasti da uhapse Mladića
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da sporazum o pridruživanju EU i Srbije i Crne Gore može biti potpisan na jesen, ali da srpske vlasti moraju učiniti sve što je u njihovoj moći za punu saradnju s Haškim tribunalom i hapšenje Ratka Mladića da pregovori ne bi bili "zaustavljeni". Evropski komesar je podvukao da je pregovarački tim Srbije i Crne Gore izuzetno stručno i profesionalno osposobljen i spreman. Ren je po završetku zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu istakao da su oni snažno potvrdili "evropsku perspektivu Srbije i Crne Gore". Vlasti u Srbiji, naveo je Ren, imaju vremena do kraja marta da pospeše saradnju s Hagom zato što je "došao važan čas da Srbija dostigne punu saradnju s Haškim sudom, što mora dovesti do hapšenja i transfera u Hag Ratka Mladića i ostalih optuženih, i to je način da se izbegne poremećaj u pregovorima, da oni budu zaustavljeni i da čekaju". To je, po njegovim rečima, stvar vladavine prava i dokaz za Evropsku uniju da su srpska vojska i službe bezbednosti potpuno pod nadzorom civilnih vlasti. Evropski komesar je objasnio da puna saradnja s Tribunalom znači da Srbija "mora učiniti sve što je u njenoj moći u smislu otvaranja arhiva i omogućavanja pristupa svedocima. To se takođe odnosi i na istražne postupke srpskih službi bezbednosti i drugih vlasti da bi se ozbiljno omogućilo hapšenje svih odbeglih optuženika, kao i da se preduzmu sve ostale mere koje će to obezbediti". "Puna saradnja mora dovesti do hapšenja i izručenja optuženika, a u slučaju Srbije, posebno Ratka Mladića", zaključio je Ren. |
|
Drašković: Snage bivšeg režima štite Mladića
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas pozdravili napredak Srbije i Crne Gore u pregovorima o sporazumu o pridruživanju, čije bi sklapanje pomoglo brzom uključivanju SCG u strukture EU, izjavila je danas predsedavajući zasedanja, austrijska ministarka Ursula Plasnik. Oni su, međutim, "strogo pozvali" Beograd na bitni i neodložan napredak u saradnji sa Haškim sudom da ti pregovori ne bili zaustavljeni i našli se "na čekanju", dodala je ona. Ministarka Plasnik je to rekla posle susreta ministarske "trojke" EU sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem. Drašković je izrazio nadu da će puna saradnja sa Haškim sudom biti dostignuta i da je današnjom odlukom ministara EU Srbiji "dala još jednu šansu", zato što i Savet ministara EU i Evropska komisija žele da ozbiljno pomognu evropskom preobražaju Srbije. Evropski komesar Oli Ren je na zajedničkoj konferenciji za novinare podvukao da u Srbiji vidi dve protivrečnosti u, s jedne strane, opipljivoj evropskoj budućnosti zemlje "koja ima ekonomske i intelektualne moći" i koja je u pregovorima pokazala da su njeni predstavnici "stručni i profesionalni". Dok je, ujedno, pritisnuta teretom izazova posebno u ovoj godini i posebno problemom saradnje s Haškim sudom. Prema njegovim rečima, bilo bi šteta da tu "vidnu evropsku perspektivu" Srbije, koju snažno podržavaju evropska dvadesetpetorica, ugrozi nedovoljna saradnja sa tribunalom u Hagu. "Verujem u mudrost ljudi u Srbiji", zaključio je Ren, naglasivši da se Srbija našla na prekretnici između evropske budućnosti i nacionalističke prošlosti. Drašković je podvukao da srpska vlada i premijer Vojislav Koštunica ne znaju gde se sada nalazi optuženi Ratko Mladić, čije hapšenje traže Haški sud i EU, ali je podvukao da zna da su ti koji štite Mladića, snage bivšeg režima u Srbiji, kako one političke, tako i posebno preostali delovi službi bezbednosti iz vremena pre oktobra 2000. Zato što, kako je objasnio, strahuju od evropske, demokratske budućnosti Srbije i žele da obnove prošlost i vrate se na vlast u Srbiji i izolovanoj od sveta, u kojoj bi one mogle da čine šta hoće. Drašković je dodao da su i neki ministri EU na zasedanju govorili da treba konkretnim potezima pomoći Srbiji da prevaziđe sve prepreke na putu u evropske integracije, kao i da uđe u Partnerstvo za mir. Ministar spoljnih poslova SCG je naglasio da je i Hrvatska ušla u taj program saradnje s NATO i potpisala sporazum o pridruživanju sa EU, a da prethodno nije izdejstvovala transfer optuženog Ante Gotovine u nadležnost Haškog suda. To je, prema rečima Draškovića, Hrvatskoj pomoglo da Gotovina konačno bude izručen tom tribunalu. Austrijska ministarka Plasnik je, takođe, rekla da su evropski ministri pružili podršku predlogu izaslanika EU Miroslava Lajčaka za dogovor o uslovima koji bi jamčili da će referendum u Crnoj Gori dati legitiman i održiv ishod. Ona je rekla i da su pozdravljene naznake s više strana da će biti postignut dogovor u Crnoj Gori koji će voditi takvoj legitimnoj i održivoj odluci. Plasnikova je ukazala i na podršku evropskih ministara konstruktivnom prvom susretu albanskih i srpskih predstavnika u Beču i posebno podvukla nužnost istinskog sprovođenja demokratskih standarda na Kosovu. Drašković je na konferenciji za novinare naglasio da je jedino prihvatljivo rešenje za Kosovo ono koje će jamčiti evropsku budućnost i Srbije i Kosova, i koje će značiti da će albanska strana imati sva svoja prava, a srpska strana i druge manjinske zajednice biti potpuno zaštićeni. On je posebno podvukao da rešenje statusa Kosova ne sme značiti kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Helsinške povelje. |
|
Ministri EU će zatražiti da SCG pospeši saradnju sa Hagom
Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra u Briselu "snažno zatražiti" od vlasti u Beogradu da opipljivo pospeše saradnju s Haškim sudom da bi se izbegao "poremećaj" i delimično odlaganje, mada ne i prekid pregovora o sporazumu o pridruživanju EU-Srbija i Crna Gora. Iako ministri EU neće postavljati nikakve preciznije rokove, zvaničnici u Briselu su preneli da je evropski komesar Oli Ren jasno predočio da se opipljivi dokazi, a to znači pre svega hapšenje ili predaja Haškom sudu optuženog Ratka Mladića, moraju dati pre zvanične, političke runde pregovora EU-SCG, 5. aprila. Ren će sutra šefove evropskih diplomatija izvestiti o oceni Evropske komisije o stepenu saradnje SCG s Haškim sudom, ali ne bi trebalo da zahteva i prekid pregovora s Beogradom zato što se ocenjuje da do aprila ima još dovoljno vremena da vlasti SCG učine ono što se smatra medjunarodnom obavezom Beograda i političkim uslovom za uspešno okončanje pregovora o sporazumu o pridruživanju. Odluka o "prekidu" bi zahtevala i znatno komplikovaniji pravni postupak i jednoglasnost svih članica EU, a isti postupak bi se morao ponoviti i za odluku o nastavku pregovora. Kako su rekli funkcioneri EU i kako proizilazi iz nacrta zaključaka zasedanja evropskih ministara, reč je o "snažnom upozorenju" da vlasti SCG moraju preduzeti "odlučne korake" za hapšenje preostalih odbeglih haških optuženika. Pri tome se ima u vidu i činjenica da je nezadovoljstvo zbog slabe saradnje Beograda s tribunalom u Hagu nedavno izrazila i glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Do političke runde pregovora EU-SCG, 5. aprila, kako je objašnjeno, Evropska komisija će moći i sama, jer vodi pregovore, da preduzme mere koje bi smatrala nužnim. Šefovi diplomatija EU će zato ukazati na pretnju "poremećaja" pregovora i ovakva poruka će biti prenesena i šefu diplomatije SCG, Vuku Draškoviću, koji će sutra u Briselu razgovarati s ministarskom "trojkom" EU. Jedan zvanicnik Evropske komisije je objasnio da pojam "poremećeni", "disrupted" na engleskom, znači da "pregovori neće teći svojim tokom i tako brzo biti nastavljeni po rundama, kao što je zamišljeno", ukoliko u medjuvremenu vlasti u Beogradu ne pruže dokaze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu. Funkcioner Komisije nije želeo da pobliže nagovesti šta će komesar Oli Ren u ponedeljak predložiti ministrima inostranih poslova EU, kad im bude podneo izveštaj o stepenu saradnje Beograda s Tribunalom. Takodje je naglašeno da vlasti SCG "veoma dugo imaju obavezu da uspostave potpunu saradnju s Haškim sudom", kao i da od aprila prošle godine, kad je Evropska komisija dala povoljnu ocenu u studiji o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o pridruživanju, više nijedan haški optuženik nije uhapšen ili ubedjen da se preda. Izvori u Briselu su posebno naglasili i da je postizanje potpune saradnje s Haškim sudom i deo vladavine prava u SCG, a da EU mora biti sigurna i da njen budući partner SCG obezbedio potpunu demokratsku, civilnu kontrolu nad vojskom i službama bezbednosti. Uoči ministarskog zasedanja je uglavnom bio uvrežen stav svih evropskih prestonica da se vlasti u Beogradu "moraju pozvati da se suoče s svojim odgovornostima u procesu pridruživanja EU", preneli su funkcioneri EU agenciji Beta. To u ovom trenutku znači da više ne može biti odlaganja i da moraju uslediti opipljivi, dokazani napori da se omogući hapšenje i predaja Haškom sudu optuženih za ratne zločine, a pre svega Ratka Mladića. Pri tome se ukazuje i na politiku EU prema Hrvatskoj, sa kojom su bili odloženi pregovori o članstvu sve dok vlada u Zagrebu nije učinila ozbiljne i konkretne napore da konačno uhapsi optuženog Antu Gotovinu. Takva poruka će biti upućena i Bosni i Hercegovini, pri čemu se prvenstveno misli na obavezu vlasti u Banjaluci da obezbede hapšenje i izručenje Hagu optuženog Radovana Karadžića. Očekuje se da šefovi diplomatija EU ukažu na "napredak u poboljšanju uslova za predloženi referendum u Crnoj Gori", kao i na "preostala otvorena pitanja s ciljem da se obezbedi da taj proces ima nužni legitimitet". Saradnici visokog predstavnika EU Havijera Solane su preneli uverenje da će ministri evropske Dvadesetpetorice podržati stav izaslanika EU Miroslava Lajčaka da je za odluku na referendumu u Crnoj Gori neophodna većina od 55 odsto izašlih birača. Evropski ministri će, takodje, istaći zadovoljstvo zbog početka pregovora srpske i albanske strane o decentralizaciji i naglasiti "važnost stalnog sprovodjenja standarda, posebno kad je reč o zaštiti manjinskih zajednica". |
|
Virus ptičjeg gripa nastavlja da se širi
Švajcarska je potvrdila da je u toj državi zabeležen prvi slučaj ptičjeg gripa a dalji testovi treba da pokažu da li se radi o H5N1 smrtonosnom obliku tog virusa, saopštio je Savezni veterinarski zavod te države. FRANCUSKA je u subotu potvrdila prisustvo smrtonosnog virusa H5N1 na jednoj farmi na istoku zemlje na kojoj je do sada umrlo hiljade ćuraka. To je bio prvi zabeleženi slučaj smrtonosnog oblika virusa ptičjeg gripa u domaćem uzgoju živine u Evropskoj uniji. U prethodnim slučajevima radilo se o divljim pticama. U AUSTRIJI je na jednom groblju za životinje takodje otkriven H5N1 kod dve kokoške i tri patke. BOSNA I HERCEGOVINA je zabranila lov pernatih životinja i naredila svim uzgajivačima da moraju svoju živinu da drže zatvorenom nakon što je ptičji grip pronadjen kod dva labuda. Ta držav je takodje zabranila uvoz mesa i preradjevina od živine iz Slovenije, Italije, Bugarske i Grčke. BUGARSKA je prijavila da je pronašla H5N1 u telu divljeg labuda u blizini granice sa Rumunijom. EU je 16. februara zabranila uvoz živine i preradjevina od živine iz Bugarske. HRVATSKA je potvrdila da je pronadjen mrtav labud zaražen sa H5N1 na jednom ostrvu nedaleko od Splita. Još jedna ptica pronadjena u blizini Trogira zaražena ptičjim gripom, ali naredne analize treba da pokažu da li se radi o smrtonosnom H5N1. U NEMAČKOJ je na ostrvu Rigen u Baltičkom moru pronadjeno preko 100 divljih ptica zaraženih sa H5N1, a slučajevi zaraze zabeleženi su i u blizini poljske granice. Prodaja živine i izvoz su zabranjeni. GRČKA je zabeležila 17 slučajeva smrtonosnog H5N1. Prodaja živine i preradjevina je obustavljena. MADJARSKA je potvrdila tri slučaja H5N1. Reč je labudovima. Vlada je naredila da sva živina mora da se drži u zatvorenom. Vlada ITALIJE sapštila je da je prodaje živine opala za 70 odsto od kada je zabeležen prvi slučaj ptičjeg gripa na jugu te zemlje. Slučajevi virusa ptičjeg gripa zabeleženi su i u Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Soveniji, Turskoj i Ukarjini, a Norveška i Švedska vlada preduzele su mere za sprečavanje širenja tog virusa i naložile svim uzgajivačima da drže živinu zatvorenom. Vlada Japana je zbog straha od virusa zabranila uvoz živine iz Holandije. |
|
Novo žarište u Indiji, ptičiji grip u Francuskoj
U Indoneziji je umrla 20. žrtva ptičijeg gripa, a novi slučajevi oboljenja živine zabeleženi su u Indiji, ako i prvi u Francuskoj. Kako je danas saopštilo indonežansko Ministarstvo zdravlja, umrla je jedna 27-godišnja žena, što je 20. žrtva od tog oboljenja. Indijske vlasti saopštile su danas da je otkriveno drugo žarište ptičijeg gripa na zapadu zemlje, nedaleko od prvog izvora zaraze registrovanog prošle nedelje. "Prisustvo ptičijeg gripa je potvrđeno u dve farme u oblasti Surat u državi Gudžarat", rekao je sekretar ureda za poljoprivredu Upma Čavdri. Fracuske vlasti su potvrdile prisustvo visoko patogenog virusa H5N1 ptičijeg gripa u centralnom delu zemlje. "Virus H5N1 je uzrok smrti ćurki na farmi u Enu", saopštilo je francusko Ministarstvo poljoprivrede i dodalo da su sve ćurke na farmi ubijene i zgrada dezinfikovana. To je prvi slučaj zaraze u Evropskoj uniji. |
|
EU zabrinuta zbog prekida uvoza francuske živine u Japan
Evropska unija pozvala je danas svoje trgovinske partnere da ne prenagle sa reakcijom na izbijanje virusa ptičijeg gripa u Francuskoj, nakon što je Japan obustavio svaki uvoz ptica iz te zemlje. Potez Japana izazvao je uznemirenost u EU, nakon što je virus H5N1 otkriven na jednoj farmi u istočnoj Francuskoj, što je ujedno bio prvi zabeleženi slučaj tog oboljenja na nekoj domaćoj farmi živine u Evropskoj uniji. "Iako razumem njihovu odluku da preduzmu preventivne mere, svaka akcija mora biti proporcionalna (situaciji). Može da dođe do tendencije da se preduzimaju prenagljeni potezi, a to bi moglo da nam donese mnogo opasnosti", rekao je evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson (Peter Mandelson) tokom posete godišnjoj izložbi na jednoj farmi u Francuskoj. Potvrda pojavljivanja virusa ptičijeg gripa u Francuskoj mogla bi da donese puno štete živinskoj industriji te zemlje, koja je inače najveća u celoj EU, sa godišnjim prihodom od šest milijardi evra. Druga po veličini u EU je živinska industrija Holandija, koja godišnje izveze živih ptica, živinskog mesa i jaja u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Francuska živinska industrija, čiji su prihodi već umanjeni za 30 odsto, sada je u novoj krizi, nakon što je u četvrtak na jednoj farmi sa 11.000 ćurki na istoku te zemlje otkriven virus ptičijeg gripa. Virus ptičijeg gripa proširio se iz Azije u Afriku i Evropu. Stručnjaci, međutim, još ne mogu da utvrde kako se ovo oboljenje, koje je do sada odnelo više od 90 života, prenosi na ljude. Do sada je jedino utvrđeno da su sve žrtve, od kojih nijedna nije zabeležena u Evropi, na neki način bile u kontaktu sa zaraženim pticama. Postoje i strahovanja da bi virus mogao da mutira i da se tako lako prenosi sa čoveka na čoveka, što bi moglo da odnose više miliona života. |
|
Solana pozdravio odluku opozicije Crne Gore o predlogu EU
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) pozdravio je večeras odluku crnogorske opozicije da prihvati predlog EU o referendumu u Crnoj Gori, i apelovao na vladajuću koaliciju te republike da donese sličnu odluku. Kako se navodi u saopštenju portparola Havijera Solane, dogovor vladajuće koalicije i opozicije Crne Gore u vezi sa modalitetima održavanja referenduma ključan je kako bi ceo proces mogao da bude legitiman. EU u tom pogledu u potpunosti podržava inicijativu izaslanika visokog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, ističe se u saopštenju i ocenjuje da je današnja odluka crnogorske opozicije je značajan korak u ispravnom smeru. Naglašenoi je da bi slična odluka Vlade Crne Gore omogućila početak tog procesa, koji bi se održao uz punu podršku EU. EU navodi da je za uspeh referenduma o nezavisnosti Crne Gore potrebna većina od 55 odsto izašlih birača. |
|
Labus ne očekuje prekid pregovora sa EU u ponedeljak
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskim unijom Miroljub Labus danas je rekao da ne očekuje da će EU u ponedeljak odlučiti da prekine pregovore sa Srbijom i Cnrom Gorom zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom, ali da će ozbiljno upozoriti Beograd na to. "Mislim da u ponedeljak neće biti prekida (pregovora), ali će biti usvojena rezolucija ili izjava sa oštrim upozorenjem u vezi sa saradnjom s Hagom", rekao je Labus je novinarima na radnom doručku u beogradskom hotelu "Palas". On je upozorio da "posle toga može svakog časa da se desi neka loša vest", odnosno moguća odluka o prekidu pregovora EU i SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su počeli u oktobru prošle godine. Labus je izrazio sumnju da će se do ponedeljka išta desiti na pronalaženju haškog optuženika Ratka Mladića, čije je izručenje Haškom tribunalu ključna prepreka za nastavak pregovora sa EU. "Ja bih voleo da se to desi. U toku je jedna uobičajena procedura, ali da li će ona doneti rezultate, ne znam", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je dodao da, iako su svi rokovi probijeni, SCG ostaje manje od mesec dana da reši pitanje saradnje s Tribunalom, ako želi da se održi sledeća runda pregovora u aprilu. Dodao je da bi se posledice prekida pregovora osetile već u maju i da bi se zatim sve odložilo na verovatno nekoliko meseci. Labus je rekao da su tvrdnje o akciji pronalaženja i hapšenja Mladića koje su proteklih dana objavljivali domaći i strani mediji, naneli ogromnu štetu ugledu zemlje. Prema njegovim rečima, tvrdnje o hapšenju Mladića su pokrenute kako bi se izvršio pritisak na Vladu Srbije i ona prisilila na saradnju, iako vlada nema informacije da se on nalazi u zemlji. U cilju pritiska, u sredu je konferenciju za novinare održala i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karle del Ponte. "Psihologija nekih krugova je da s ovom vrstom pritisaka može da se radi s Vladom Srbije", rekao je Labus. On je rekao da je veliki broj informacija o navodnom skrivanju Mladića u Srbiji koji je dobijan od Karle del Ponte, proveravane, ali bez rezultata. Dodao je da je na vlastima Srbije odgovornost što ništa nije urađeno po tom pitanju proteklih nekoliko godina i da vlada mora da radi svoj posao neavisno od informacija koje dobija od drugih. |
|
Labus vrlo zadovoljan tokom tehničkih pregovora sa EU
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Miroljub Labus ocenio je danas da bi tehnički deo pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom mogao da bude završen već u junu, ako političke prepreke budu otklonjene. Na brifingu povodom završetka druge runde tehničkih preogovora sa EU, Labus je rekao da je vrlo zadovoljan tokom pregovora koji se, kako je istakao, odvijaju "duplo brže" nego što je to bilo očekivano i planirano. On je naglasio da je EU predložila da se višegodišnji rok za pridruživanje Srbije i Crne Gore skrati za godinu dana, na iznenađenje predstavnika iz SCG u tehničkim pregovorima, koji se odvijaju na "dvostrukom koloseku" za republike članice. Po zaključivanju Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, što Labus očekuje, ako politički uslovi budu ispunjeni, u drugoj polovini godine, sledi njegova primena od 2007. godine na period od šest godina. Labus je rekao da bi, prema dosadašnjem planu, SCG 2012. godine bila spremna za članstvo u EU i konačno postala članica Unije 2013. godine, tako da bi ušla u budžet Unije za period od 2014. do 2020. godine. U drugoj rundi pregovora, koja je završena juče u Beogradu, predstavnici EU su ukazali i da ekonomsko prilagođavanje ne ide linearno, već da je obično na početku sporije, a da se zatim ubrzava, rekao je Labus. Pregovarački timovi su tokom dva dana pregovora razgovarali o osnivanju preduzeća i njihovim pravima, slobodnom protoku usluga i kapitala, konkurenciji, monopolu, zaštiti intelektualne svojine i političkoj saradnji za korišćenje evropskih sredstava. U delu razgovora o listama za poljoprivredne i industrijske proizvode, srpski pregovarački tim je predložio da se za domaće industrijske proizvode ukinu zaštitne stope, dok bi se za poljoprivredne proizvode zaštitni nivo od 20 posto zadržao tokom šest godina. Labus je rekao da je u oblasti protoka kapitala već moguće da se u SCG prebaci dugoročni kapital, dok za pitanje kratkoročnog kapitala ostaje period prilagođavanja od šest godina zbog mogućnosti da se naruši ekonomska stabilnost. Potpredsednik Vlade Srbije je rekao i da se, iako su neke zemlje u regionu formalno ispred SCG u pridruživanju EU, "nikada ne bi menjao s njima", jer je državna zajednica ostvarila suštinski napredak na tom putu. |
|
Galjak: Sve članice EU podržavaju predlog za referendum
Savet ministara Evropske unije će u ponedeljak potvrditi predlog da je za odluku na referendumu u Crnoj Gori neophodna većina od 55 odsto od broja izašlih glasača, izjavila je danas portparol visokog predstavnika EU Kristina Galjak. "Nijedna članica EU dosad nije stavila primedbu na taj predlog" i zato "nema sumnje da će on biti potvrđen" od šefova diplomatija EU, objasnila je Kristina Galjak. Predstavnica za štampu Havijera Solane je time odgovorila i na pitanje kako se u EU ocenjuje zahtev vlasti u Podgorici da se odluka na referendumu donese većinom od 41 odsto plus jedan procenat od broja glasača upisanih u biračke spiskove. Zvaničnici bliski Solani su prethodno Beti rekli da je razmotren "ed-memoar" vlade Crne Gore, u kojem se traži preispitivanje od EU predložene nužne većine na referendumu. Takav zahtev, kako je međutim ocenjeno, nije utemeljen, tako da stav evropskog bloka po svemu sudeći neće biti promenjen. Solanini saradnici su naglasili da se predložena neophodna većina od 55 odsto birača izašlih na referendum smatra "logičnom i pravom merom" i to će biti i podneseno na raspravu i usvajanje šefovima diplomatija EU. "Ne postoji ni najmanja sumnja da će taj predlog i biti usvojen od šefova diplomatija EU kao stav evropske dvadesetpetorice", naglasili su oni. Vlasti Crne Gore su u "ed-memoaru" zatražile od zemalja Evropske unije da preispitaju predlog da kvalifikovana većina za priznavanje odluke na crnogorskom referendumu o nezavisnosti bude 55 odsto izašlih građana. Vlada u Podgorici je ocenila da takav predlog, koji je preneo izaslanik EU Miroslav Lajčak, "značajno odstupa od poznate evropske prakse i uporednih pravnih rešenja". U "ed-memoaru" crnogorske vlade se dodaje da za određivanje kvalifikovane većine treba primeniti najviši standard koji je poznat u zemljama EU, takozvani "danski model", koji predviđa da mora postojati većina od 40 odsto od ukupnog broja registrovanih biraca, ojačana za dodatni procenat. |
|
EU pokreće zajedničku kampanju o ptičijem gripu
Ministri zdravlja EU odlučili su danas na sastanku u Beču da pokrenu kampanju o ptičijem gripu čiji je cilj da se ublaže narastajući strahovi u vezi sa zdravljem i hranom. Evropski komesar za zdravlje Markos Kiprijanu rekao je da će nacionalni zdravstveni sistemi u saradnji sa medijskim stručnjacima učestvovati u kampanji čiji će koordinator biti Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), preneo je AP. "Činjenica je da smo imali različite izveštaje medija iz EU. Postojala je izvesna kofuzija i zbog toga je veoma važna zajednička medijska kampanja", rekao je Kiprijanu. Ministarka zdravlja Austrije Marija Rauh-Kalat ukazala je da je Austrija već pokrenula kampanju informisanja takozvanih rizičnih grupa, pre svega decu i starije osobe, preneo je dopisnik Bete iz te zemlje. Prema njenim rečima, po ljude ne postoji opasnost od infekcije, jer je kao prevencija dovoljna najosnovnija higijena. Takođe, ministri su dogovorili koordinirane mere prevencije, kao i međusobno brže i bolje informisanje. Oni su konstatovali da je pojava H5N1 virusa kod pernatih životinja na teritoriji EU mali, ali ne i zanemarljiv faktor rizika po stanovništvo, zbog čega je potrebno budno pratiti dalji razvoj. Isto tako, naglašena je potreba tešnje saradnje sa međunarodnim organizacijama i naučnicima koji se bave ovom bolesti. Ukazano je da ptičji grip nije problem EU, već bolest prisutna u više delova sveta, pa je stoga potrebna međunarodna saradnja. Ministri su naglasili da i pored pojave ptičjeg gripa na tlu EU nema razloga za paniku, kao i da se živinski proizvodi poput mesa i jaja mogu jesti. Osam zemalja Unije prijavilo je ptičiji grip kod divljih ptica, ali ne kod domaće živine. Ministri su danas ručali različite živinske proizvode poput ćuretine, pačijih grudi, kuvanih jaja i kokošije supe, rekli su zvaničnici. Sastanak ministara održan je na inicijativu Austrije kako bi se utvrdilo šta EU može da uradi kako bi zaustavila dalje širenje bolesti među pticama, kao i na koji način da spreči da se zaraza prenese na domaću živinu. |
|
EU: Pretnja da pregovori sa SCG budu poremećeni,ne prekinuti
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) u ponedeljak će "veoma oštro upozoriti" da će pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom (SCG) o sporazumu o pridruživanju biti "poremećeni", mada ne i zvanično prekinuti, ako vlasti u Beogradu ne sarađuju u potpunosti s Haškim sudom. To su rekli izvori Saveta ministara EU, istakavši da nema "posebnih rokova" i da to neće spomenuti ni evropski ministri u zaključcima. Dodaje se, međutim, da je evropski komesar Oli Ren, juče u Evropskom parlamentu jasno stavio do znanja da se puna saradnja očekuje pre nove zvanične, političke runde pregovora EU-SCG, 5. aprila. Dotad će Evropska komisija moći i sama, jer vodi pregovore, da preduzme mere koje bi smatrala nužnim, a načelno je moguće i da se pokrene mehanizam Saveta ministara ako bi se procenilo da je to zaista potrebno. Šefovi diplomatija EU, kako je naglašeno, u ponedeljak će ukazati na pretnju "poremećaja" pregovora ako ne bude dokaza da vlasti u Beogradu čine sve da saradnja s Haškim sudom dovede do hapšenja optuženog Ratka Mladića. Ovakva poruka će biti prenesena i šefu diplomatije SCG, Vuku Draškoviću koji će u ponedeljak razgovarati s ministarskom "trojkom" EU. Jedan zvanicnik Evropske komisije je objasnio da pojam "poremećeni", ("disrupted" na engleskom), znači da "pregovori neće teći svojim tokom i tako brzo biti nastavljeni po rundama, kao što je zamišljeno", ukoliko u međuvremenu vlasti u Beogradu ne pruže dokaze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu. Funkcioner Komisije nije želeo da pobliže nagovesti šta će komesar Oli Ren u ponedeljak predložiti ministrima inostranih poslova EU, kad im bude podneo izveštaj o stepenu saradnje Beograda s tribunalom u Hagu. Šefovi diplomatija će, kako je rečeno, naglasiti da je, imajući u vidu i nezadovoljstvo haškog tužilaštva zbog nedovoljne saradnje Beograda, neophodno da se ta saradnja pospeši do nužne ravni "sa ciljem da se obezbedi da pregovori o o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ne bi bili poremećeni". Funkcioneri Evropske komisije su predočili da je za odluku o "prekidu" pregovora sa SCG neophodna "zakonska osnova", a to znači najpre saglasnost šefova diplomatija EU i Evropske komisije, prvenstveno komesara Rena, a potom i posebna jednoglasna odluka svih ministara, dakle vlada zemalja EU. Da bi se pregovori obnovili, potrebna je nova odluka, prethodni postupak, koji traži izvesno vreme, a to se zasad u EU ne smatra ni uputnom ni nužnom merom. Jer, još uvek ima dovoljno vremena da se vidi da li će vlasti u Beogradu "neodložno i punoj meri" uspostaviti saradnju s Hagom, što pre svega znači da se izdejstvuje predaja optuženog Mladića tom tribunalu. Prema rečima zvaničnika u Briselu, zaključci ministarskog zasedanja će suštinski odražavati poruke koje su tokom nedavne posete tamošnjim vlastima preneli predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, i komesar Ren. Uoči ministarskog zasedanja u ponedeljak je uglavnom uvrežen stav svih evropskih prestonica da se vlasti u Beogradu "moraju pozvati da se suoče s svojim odgovornostima u procesu pridruživanja EU", preneli su funkcioneri EU agenciji Beta. To u ovom trenutku znači da više ne može biti odlaganja i da moraju uslediti opipljivi, dokazani napori da se omogući hapšenje i predaja Haškom sudu optuženih za ratne zločine, a pre svega Ratka Mladića. Takva poruka će biti upućena i Bosni i Hercegovini, pri čemu se prvenstveno misli na obavezu vlasti u Banjaluci da obezbede hapšenje i izručenje Hagu optuženog Radovana Karadžića. Uoči ministarskog zasedanja je jedan manji broj članica EU smatrao da bi se odmah snažno moralo staviti do znanja da će pregovori o sporazumu o saradnji biti prekinuti, odnosno da druga runda neće biti održana, budući da je skoro godinu dana prošlo otkako vlasti u Beogradu nisu dokazale da ulažu sve moguće napore za postizanje zadovoljavajuće saradnje s Hagom. Pri tome se ukazuje i na politiku EU prema Hrvatskoj, sa kojom su odložoni pregovori o članstvu sve dok vlada u Zagrebu nije učinila ozbiljne i konkretne napore da konačno bude uhapšen optuženi Ante Gotovina. |
|
Lončar u poseti Briselu
Srpski ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar danas putuje u službenu posetu Briselu, gde će boraviti do 23. februara. Kako je saopštilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Lončar će u Briselu posetiti sedište Evropske komisije i imati više bilateralnih susreta sa visokim zvaničnicima EU. U saopštenju se dodaje da je cilj Lonačarove posete upoznavanje sa radom Direktorata Evropske komisije i načinom funkcionisanja Evropske unije. |
|
Motaki pozvao na obustavu nasilnih demonstracija
Iranski ministar spoljnih poslova Manušer Motaki pozvao je danas na obustavu nasilja na protestima povodom karikatura na kojima je prikazan prorok Muhamed. "Trebalo bi da smirimo situaciju. Ne podržavamo nikakvu vrstu nasilja", rekao je Motaki. On je dodao da slobodu izražavanja treba koristiti na inteligentan način, uz poštovanje vrednosti i ubeđenja drugih. Motaki je to rekao na konferenciji za novinare u trenutku kada se širom Azije održavaju protesti, i dva dana nakon što je 15 ljudi poginulo u neredima koji su izbili u Nigeriji. U toj zemlji, muslimani su, takođe, spalili 15 hrišćanskih crkava. "Suočavamo se sa gnevnim muslimanima širom sveta. Moramo da se potrudimo da izbegnemo nasilje", rekao je. "To pokušavamo da uradimo u Iranu... Tolike naše policajce napadaju ljutiti građani na ulicama." Motaki je istakao da je u stalnom kontaktu sa ministrima spoljnih poslova zemalja EU, kao i sa zvaničnicima islamskih zemalja, u nastojanjima da se okončaju demonstracije. Iranski šef diplomatije je kritikovao "hipokriziju evropskih vlada kada je reč o poštovanju slobode izražavanja". Kao primer je naveo hapšenje britanskog istoričara Dejvida Irvinga (David) koji je izjavio da se holokaust nikada nije dogodio. "Kada govorimo o slobodi izražavanja, veoma je čudno videti da su neki evropski autori i članovi partija, izbačeni sa svojih funkcija ili radnih mesta zbog svojih stavova", ocenio je Motaki. |
|
Zvaničnci EU: Nema razloga da Evropljani ne jedu živinu
Zvaničnici Evropske unije (EU) danas su ponovo saopštili da Evropljani nemaju razloga da ne jedu meso živine, uprkos pojave ptičijeg gripa kod divljih ptica u zemljama EU. Oboljenje je ograničeno na divlje ptice, zahvaljujući izuzetnoj saradnji veterinarskih službi zemalja EU, izjavio je na konferenciji za novinare austrijski ministar za poljoprivredu Jozef Prel (Josef Proll). Prel je poručio građanima EU da ne treba da paniče. Evropski komesar za zdravlje i zaštitu potrošača Markos Kiprianou rekao je, takođe, da nema razloga da građani EU ne konzumiraju živinu. Iako do sada kod živine nije u EU nije pronađen ptičiji grip, virus H5N1 je registrovan kod divljih ptica, posle čega je prodaja živinskog mesa u EU drastično opala. U Italiji je smanjena čak za 70 odsto. |
|
EU: Za decentralizaciju bolji "ohridski" nego model BiH
Decentralizacija će biti važan sastavni deo očuvanja interesa etničkih manjina na Kosovu, ali je za ekonomsku održivost Kosova, kao male teritorije sa malo stanovnika, bitno da mnoge nadležnosti ostanu na centralnoj ravni, ističe se u internoj analizi Evropske unije (EU). U dokumentu, koji razmatraju institucije i vlade članica EU, a u koji je imala uvida agencija Beta, naglašava se da decentralizacija mora biti u funkciji ekonomske održivosti Kosova i budućeg uključivanja u strukture EU. Zato se ukazuje na "pouke" boljeg rešenja decentralizacije vlasti "ohridskim sporazumom" u Makedoniji, uz očuvanje nadležnosti centralne vlade, nego preterano složene, skupe "etnički" utemeljene državne strukture u Bosni. Kosovski Srbi, ističe se, "imaju legitiman interes" da održe privilegovane odnose s Beogradom, a u sklopu rešavanja statusa Kosova se mora imati u vidu ono što je predmet njihove zabrinutosti na ekonomskom, kulturnom i bezbednosnom polju. Međutim, stav je u analizi EU koja čilja "prevashodno na ekonomsku i budžetsku održivost" Kosova, predlog Beograda o "srpskom entitetu" s opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, može dovesti do stvaranja "mreže srpskih enklava na Kosovu, sa slabom povezanošću s Prištinom, ali jakim (funkcionalnim i finansijskim) vezama s Beogradom". Analitičari u EU su skloni da zaključe da bi predloženi "srpski entitet" u nekim segmentima doveo do uspostavljanja mreže srpskih opština kao "teritorijalnog produžetka Republike Srbije". To bi "podrilo" delovanje vlasti Kosova i bilo težak ekonomski teret za budući razvoj. A, "ukoliko bi opštine sa srpskom većinom uspostavile pravno nedovoljno jasnu zonu između Kosova i Srbije, domaći i strani investitori bi ih izbegavali i njihove privrede se ne bi razvijale". Otud se i ukazuje da su, iako je sprovedena decentralizacija, u Makedoniji ovlašćenja centralne vlasti ostala bitno snažna i omogućavaju proces uključivanja te zemlje u strukture EU. Dok u Bosni slabo ustrojstvo centralne vlasti, zbog "etnički" utemeljenih državnih institucija i prava na veto u ime "vitalnih interesa", ne omogućava neposrednu zastupljenost građana i "sledi jugoslovensku tradiciju, ali nije u skladu s modernom evropskom praksom". To strukturu vlasti u Bosni čini veoma slabom i koči reforme i sposobnost države da se pridruži EU. Cilj decentralizacije, kako je podvučeno, mora biti deo sveopštih napora da se ostvari "evropska perspektiva" Kosova i uključenje pokrajine u "unutrašnje tržište Evropske unije". A to znači da i rešenjem statusa Kosova mora da se izbegne stvaranje ustrojstva ili sistema "koji može biti politički privlačan, ali bi ekonomski bio neodrživ". U "non-pejperu", nezvaničnom dokumentu EU, se kaže da su "potpuno sučeljeni stavovi" u predlozima kosovskih Albanca i srpske strane, ali da su "većinu područja decentralizacije koje su naveli kosovski Albanci, pomenuli, ili ih nisu osporili ni Srbi". Navedena je i opaska da "postoji opasnost da primena nekih delova predloga kosovskih Albanca može voditi do neodrživih sistema". Analitičari EU kažu da su "razmimoilažanja" vidljiva, pre svega, kad je u pitanju predlog srpske strane da opštine imaju sudsku vlast i policiju, dok albanska strana nudi "realniji" stav da sudstvo bude "jednoobrazno i nezavisno", a policija da ima "ujedinjenu komandnu strukturu", mada bi opštine imale "svoju reč" u izboru šefova lokalnih policija. Neke opštine bi bile previše male da bi imale sopstvene sudove i policiju, a "izbor u opštinskim skupštinama bi povećao i opasnost za korupciju i upletenost u lokalnu mafiju". U dokumentu se ocenjuje da "nije sprovodiv" ni srpski predlog o opštinskoj nadležnosti za socijalno i penziono osiguranje, isto kao i stav o "finansijskoj autonomiji". Pored ostalog se kaže da srpski zahtev da opštine "upravljaju svojom imovinom" i rukovode privatizacijom mora biti uzet u obzir jer odražava zabrinutost da postojeće opštine nameravaju da prodaju imovinu kosovskih Srba u prelaznom razdoblju. Takođe se ukazuje na neodrživost i prevelike troškove potpuno dvojnog sistema upotrebe jezika i obrazovanja, isto kao i za na opštinski nivo spuštena rešenja na uslužnom i sektoru ekologije. A za srpski predlog o kulturnoj autonomiji i specijalnim vezama sa Srbijom se navodi da bi "Srbi bili obrazovani kao stranci u sopstvenoj zemlji" i bili "nesposobni da učestvuju u ekonomskom i kulturnom životu izvan svojih enklava. To liči na recept za nezaposlenost i emigraciju". Zato se predlaže mahom integrisan školski sistem uz delimično učenje oba jezika. |
|
Posle godinu i po u EU, novi Evropljani optimisti
Posle godinu i po dana u Evropskoj uniji većina građana 10 novih zemalja članica optimistički veruje da će postepeno sustići staru Evropu, pokazala je najnovija anketa agencije GfK. Najveći optimisti da za njih EU znači nova radna mesta i priliku da poboljšaju svoj standard su Litvanci, među kojima takva očekivanja ima 84 odsto anketiranih, Estonci sa 79 odsto, Letonci sa 77 odsto i Slovaci sa 71 odsto optimista. U proseku više od trećine novih Evropljana očekuje da će se u narednih pet godina poboljšati njihov standard i da će biti sigurniji da će u svojoj domovini moći da nađu posao. Novim Evropljanima, koji su pred ulazak u EU masovno izražavali bojazni da će im ostati češke, poljske ili slovačke plate uz evropske cene, laknulo je nakon prvih pola godine u EU kada se pokazalo da su ti strahovi neopravdani. Ove godine, međutim, ponovo raste strah od skupoće, najviše u Slovačkoj gde se čak 82 odsto anketiranih plaši rasta cena, dok je prosek za nove članice 73 odsto a pred ulazak u EU bio je 84 odsto. Nestaje, međutim, polako drugi veliki bauk novih Evropljana koji je najglasniji evroskeptik medju njima, česski predsednik Vaclav Klaus, sažeo u frazu da će se "Česska u EU raspustiti kao kocka šećera u šoljici kafe". Čak 61 odsto žitelja novih zemalja članica smatra da ulazak u Evropu neće nimalo menjati tradicionalne vrednosti u njihovoj zemlji i da ne ugrožava nacionalni identitet. Čitava petina uverena je da Evropa upravo jača njihov identitet. Novi Evropljani, međutim, ne zatvaraju oči pred pojavama za koje su ili mislili da će brže nestati s ulaskom u EU ili za njih krive upravo Brisel - nižim standardom, povećanom korupcijom i neisgurnošću da će zadržati radno mesto. |
|
Bat: Ne bi bilo pametno odbiti preporuke EU o referendumu
Ekspert pariskog Instituta za bezbednosne studije Evropske unije (EU) Džudit Bat ocenila je da ni za vlast, ni za opoziciju u Crnoj Gori "ne bi bilo pametno" da odbije preporuke EU o uslovima održavanja referenduma. Bat je za podgoričku "Republiku" kazala da je, ako nema dogovora dve strane, "teško govoriti o pravednom rešenju". "Ako su obe strane nezadovoljne, onda je za EU to dobar znak, a sada je velika odgovornost na obema stranama", kazala je ona. Bat je istakla da je predlog EU o kvalifikovanoj većini od 55 odsto izašlih na referendumu u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. "Venecijanska komisija je podržala veći broj mogućnosti, koje se mogu razmotriti, i glavno je da su rekli da treba naći dogovorno rešenje, koje odgovara obema stranama", rekla je Bat. Ona je ocenila da predlog EU o većini od 55 odsto od broja izasslih za referendumsku odluku "nije rigorozan, već da je razuman kompromis". "Moramo imati u vidu da nema međunarodnog standarda za referendume o secesiji, i svaka situacija je različita i treba naći rešenje koje odgovara potrebama specifične situacije", istakla je Bat. |
|
Albanija parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Evropski komesar za proširenje Oli Ren parafirao je danas sa albanskim ministrom spoljnih poslova Besnikom Mustafajom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Albanije i EU, javile su agencije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju moraju da odobre sve članice EU pre nego što bude formalno potpisan. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je novinarima u Tirani rekao da se nada da će sporazum zvanično biti potpisan na proleće. Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovali su danas u jednodnevnu posetu Tirani kako bi potpisali sporazum koji je prvi korak ka članstvu Albanije u EU. Poseta tirani je u okviru njihove turneje po Zapadnom Balkanu, započete u sredu boravkom u Zagrebum, a nastavljene potom u SCG i Makedoniji. Sarajevo će večeras biti poslednja stanica njihove turneje. "Ovo je prekretnica na putu ka članstu u EU za Albaniju. Čestitam Albaniji na ovom uspehu", rekao je Barozo na konferenciji za novinare u Tirani. Albanski premijer Sali Beriša rekao je da je "danas veliki evropski dan za Albaniju" i sporazum nazvao "albanskim putem ka Evropi". Barozo je pozvao albanske političke lidere da zajedno rade na članstvu u EU naglasivši da je "konstruktivna saradnja političkih snaga korisna za reforme i dalje jačanje demokratskih institucija". "Tražim i pozivam Albaniju da učini sve što može za valjanu implementaciju ovog sporazuma. Solidan uspeh je uslov za svaki dalji korak u procesu", rekao je on. Barozo je rekao i da će EU nastaviti finansijski da pomaže Albaniju ali da će i "rigorozno nadgledati implementaciju ovog sporazuma". "To je konkretan način da vam pomognemo", rekao je on. EU je od 1991. godine dala više od milijardu evra pomoći Albaniji a skoro 90 miliona evra je planirano za pomoć tokom 2005. i 2006. godine, rekao je on. Evropski zvaničnici sastaće se danas i sa predsednikom Albanije Alfredom Mojsijuom i predsednicom Skupštine Albanije Jozefinom Topali, a planirano je i da se Barozo obrati poslanicima albanskog parlamenta. |
|
Barozo i Ren sa zvaničnicima BiH o evropskim integracijama
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) poručio je danas u Sarajevu zvaničnicima Bosne i Hercegovine da im se "nudi evropski put, ali da na tom putu za punopravno članstvo u EU ne sme biti prepreka". Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) borave danas u BiH u okviru prve službene posete zapadnom Balkanu. Ren i Barozo su se danas u Sarajevu sastali sa članovima Predsedništva BiH, predsedavajućim Saveta ministara, predsednicima Federacije BiH i RS, ministrom spoljnih poslova i ministrom sigurnosti BiH. Kao razlog dolaska u BiH, Barozo je naveo "uvid u ispunjavanje uslova za napredak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU". On je ocenio da je poseta delegacije Evropske komisije podrška BiH na njenom putu ka evroatlanskim integracijama, ali i znak podrške saradnji na regionalnom nivou, a u cilju zajedničke evropske budućnosti zemalja zapadnog Balkana. Barozo je čestitao zvaničnicima BiH na do sada provedenim reformama i podsetio da je BiH zahvaljujuchi usvojenim reformama počela pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Predsednik Evropske komisije podržao je BiH na putu ka EU i istakao potrebu nastavka procesa reformi, pune saradnje sa Sudom u Hagu, implementacije sporazuma o policiji, i usvajanja zakona o RTV sistemu. Kako se navodi u saopštenju Predsedništva BiH, konstatovano je da je potrebno učiniti sve kako bi se u najkraćem roku počelo i sa liberalizacijom viznog režima za građane BiH. Barozo će se danas u Sarajevu još sastati i sa visokim predstavnikom Kristijanom Švarc-Šilingom (Christian Schwarz-Schilling). Cilj posete Baroza i Rena BiH je, kako je saopšteno iz delegacije Evropske komisije u BiH, da ohrabre lokalne čelnike da pojačaju svoja nastojanja u procesu reformi kako bi se ostvario brz napredak na putu ka evropskim integracijama. |
|
Indija: Reakcija nekih u EU protivna principima STO
Reakcije nekih članica Evropske unije (EU) na ponudu proizvođača čelika Mital stila (Mittal Steel) za Arselor (Arcelor), sa sedištem u Luksemburgu, suprotne su principima Svetske trgovinske organizacije (STO), ocenio je indijski ministar trgovine Kamal Nat (Nath). Odgovor dela EU na Mitalovu ponudu "udara" na principe STO, istakao je Nat u pismu evropskom komesaru za trgovinu Piteru Mendelsonu (Peter Mandelson) i dodao da je u suštini sistema STO da svaki strani investitor ima prostora za poslovanje u zemlji domaćinu. Indijski mediji dali su veliki prostor protivljenju Francuske i drugih zemalja EU ponudi Mitala i taj nesporazum mogao bi da "zamagli" posetu francuskog predsednika Žaka Širaka Indiji sledeće sedmice. Nat je takođe istakao da Indija, koja pregovara u STO o pitanjima poljoprivrede, industrije i usluga, kao i EU, deli interesovanje za stvaranje mogućnosti na tržištu za sve članice STO. U Indiji su u međuvremenu sprovedena istraživanja koja su pokazala da su direktori indijskih korporacija uznemireni zbog stava koji je deo Evrope zauzeo prema Mitalovoj ponudi. Većina od 200 direktora anktiranih u istraživanju Udruženja komora za trgovinu i industriju smatra da su napori Evrope da blokira više milijardi dolara vrednu ponudu magnata Lakšmija Mitala, rođenog u Indiji, licemerni i protivni principima STO. Takođe se 80 odsto ispitanih direktora slaže sa Natovim komentarom. On je naime prošle nedelje rekao da se evropsko protivljenje ponudi graniči sa rasizmom. Nastojeći da "smiri situaciju", francuski ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi (Philippe Douste-Blazy) je rekao da je u osnovi francuskih bojazni samo briga za 30.000 radnih mesta u Arseloru u Francuskoj. |
|
Barozo sutra u Sarajevu
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) posetiće sutra Bosnu i Hercegovinu, na kraju svoje turneje po zemljama zapadnog Balkana čiji je cilj da podrži evropsku perspektivu regiona. Barozo će se u Sarajevu sastati sa članovima Predsedništva BiH, entitetskim predsednicima Nikom Lozančićem i Draganom Čavićem i predsedavajućim Saveta ministara BiH Adnanom Terzićem. Predviđeni su takođe susreti sa ministrom spoljnih poslova BiH Mladenom Ivanićem i visokim predstavnikom Kristijanom Švarc-Šilingom (Christian Schwarz-Schilling). Barozo će u Sarajevo doptovati iz Tirane. Tokom prve posete zemaljama zapadnog Balkana predsednik Evropske komisije, zajedno sa komesarom za proširenje Olijem Renom, posetio je Zagreb i Beograd, a danas je u Prištinu i Skoplju. |
|
Predstavnici kosovskih Srba razgovarali sa Barozom i Renom
Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je danas da predstavnici kosovskih Srba podržavaju stav Evropske unije da težište prvog dela razgovora o statusu Kosova mora biti na rešavanju životnih problema ljudi. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren razgovarali su danas u Prištini sa predstavnicima kosovskih Srba Oliverom Ivanovićem i Ranđelom Nojkićem. Ivanović je nakon susteta sa zvaničnicima EU rekao agenciji Beta da su ih Barozo i Ren upoznali sa stavom EU da se pregovori o statusu Kosova moraju razdvojiti na dva dela. U centru prvog dela razgovora o statusu trebalo bi da budu građani Kosova i sve ono što je vezano za svakodnevni život ljudi - decentralizacija, povratak, bezbednost, dok bi drugi deo razgovra, koji će doći tek kasnije, trebalo da se bavi političko-pravnim posledicama rešenja. Barozo i Ren su od nas tražili da se uključimo u rad kosovskih institucija kako bi one mogle da se demokratizuju, rekao je lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju. Ivanović je rekao da su zvaničnici EU ocenili da bez učešća predstavnika Srba u kosovskim institucijama neće biti indikatora koji će ukazivati kako se primenju standardi i sve ono što je dogovoreno oko statusa. Barozo i Ren su danas iz Beograda doputovali u Prištinu. U Beogradu se se sastali sa najvišim predstavncima državne zajednice SCG i Srbije. Najavljeno je da će posle Prištine otputovati u Skoplje. Zvaničnici EU u Prištini imaju odvojene razgovore sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Bajramom Kosumijem, kao i sastanak sa članovima delegacije Kosova za pregovore o statusu Kosova. |
|
U sredu i četvrtak druga runda pregovora SCG-EU
Druga runda tehničkih pregovora Srbije i Crne Gore i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju održaće se u Beogradu 22. i 23. februara ove godine, u Palati državne zajednice, saopštila je danas direkcija za informisanje Saveta ministara SCG. Pre toga će se održati sastanak Unapređenog stalnog dijaloga, u skladu sa dvostrukim kolosekom, 20. februara u Podgorici i 21. februara Beogradu. Sastanak će biti posvećen razmatranju napretka reformi u oblasti unutrašnjeg tržišta i konkurencije, saobraćaja, energetike, informatičkog društva i medija. U sredu, 22. februara, od 10 do 18 časova, predviđeno je održavanje zajedničkog sastanka, koji će obuhvatiti pitanja čije se nadležnosti nalaze kako na nivou državne zajednice, tako i na nivou država članica. "Teme o kojima će se pregovarati odnose se na slobodno kretanje usluga, radnika, kapitala i roba, usklađivanje zakonodavstva i politike saradnje", navodi se u saopštenju. Kad je reč o usklađivanju zakonodavstva, posebna tema o kojoj će se pregovarati, u sklopu zajedničke nadležnosti državne zajednice i država članica, vezana je za pitanja zaštite intelektualne svojine, standardizacije, metrologije, akreditacije i ocene usaglašenosti. U četvrtak, 23. februara, biće održani odvojeni sastanci sa predstavnicima država članica, posvećeni pitanjima davanja koncesija za industrijske, poljoprivredne i riblje proizvode, kao i zajednički završni sastanak pregovaračkog tima Srbije i Crne Gore i Evropske unije. Šef pregovaračkog tima Republike Srbije je potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, a šef pregovaračkog tima Republike Crne Gore je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Crne Gore Gordana Đurović. Na strani EU, pregovore će voditi tim iz Direkcije za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU, koji predvodi Tereza Sobieski, dodaje se u saopštenju. |
|
Barozo: Budućnost Kosova je u Evropi
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je u danas u Prištini da je 2006. godina izuzetno značajna za Kosovo čija je budućnost, kako je rekao, u Evropi. Na konferenciji za novinare posle odvojenih susreta sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom i premijerom Bajramom Kosumijem, delegacijom Kosova za pregovore o statusu i političkim predstavnicima kosovskih Srba, Barozo je istakao da EU podržava rešavanje statusa Kosova i izaslanika UN za status Martija Ahtisarija. Ocenjujući susrete u Prištini kao vrlo dobre, Barozo je izjavio da je EU opredeljena za dugoročno rešenje kako bi se stvorilo stabilno, multietničko Kosovo u kome će pripadnici svih etničkih zajednica moći da žive zajedno. On je rekao da u Pristini traži isto što je juče tražio u Beogradu a to je pozitivno i konstruktivno angažovanje u razgovorima o statusu, gde svaka strana ima svoju odgovornost. "Doslo je vreme da se obe strane pripreme za kompromise koji će biti neophodni", rekao je on. Barozo je istakao da su standardi, imajući u vidu evropsku perspektivu, izuzetno znacajni. "Kada govorim o decentralizaciji, zaštiti manjina, povratku raseljenih, učesću svih zajednica u vlasti na svim nivoima, zaštiti kulturnog, istorijskog i verskog nasleđa, standardi su od izuzetnog značaja da bi se stvorilo perspektivno durštvo. Naravno to je ono što svaka država ili zajednica treba da ostvari ako zeli da bude poštovana i zauzme svoje mesto u evropskoj zajednici", rekao je Barozo. Evropski zvaničnik je pozvao sve zajednice, posebno srpsku, da se angažuje i učestvuje u procesu, da da svoj doprinos, jer je to značajno pitanje za budućnost Kosova. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je istakao da je sa zvaničnicima EU razmenio misljenja o značajnim temama koje se odnose na procese na Kosovu. Sejdiu je istakao da se institucije i politicke partije Kosova zalažu za ostvarivanje političke volje naroda Kosova za nezavisnu i suverenu državu. "Posebno nas raduje činjenica da se nezavisnosti Kosova kao realnoj opciji daje međunarodna podrška, što je potvrdila i rasprava na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN". Sejdiu je ocenio da će kosovske institucije u narednom periodu uložiti napore kako bi se svim građanima Kosova obezbedio dostojanstven život, izgradile demokratske institucije, obezbedila vladavina prava i očuvalo celokupno kulturno, istorijsko i versko nasleđe. On je rekao da će se maksimalno anagzovati na ostvarivanju opstih standarda koje ima Kosovo u odnosu na međunarodnu zajednicu. Barozo i komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren nakon posete Prištini su otputovali u Skoplje. |
|
Barozo: 28. marta počinju razgovori o liberalizaciji viza
Evropska unija i Makedonija počeće 28. marta pregovore o liberalizaciji viznog režima, saopštio je večeras u Skoplju predsedavajući Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Barozo je to rekao na konferenciji za novinare, nakon razgovora sa makedonskim premijerom Vladom Bučkovskim. Makedonija će biti prva zemlja zapadnog Balkana sa kojom će EU početi pregovore o liberalizaciji viznog režima. Vizne olakšice za ulazak u zemlje članice EU trebalo bi prvo da dobiju naučni radnici, studenti i privrednici iz Makedonije, kojima je, u cilju unapređenja njihovih delatnosti, neophodan boravak u evropskim zemljama. Na pitanje kada će Evropska komisija odrediti datum za početak pregovora s Makedonijom o članstvu u EU, Barozo je rekao da je još rano za to i da Makedonija treba da nastavi da sprovodi reforme. "Rano je da sada govorimo o datumu za početak pregovora o članstvu u EU. Nije dobro da se vezujemo za datume. Produžite da radite, to je najvažnije", rekao je on. Predsednik Evropske komisije je rekao da je za evropsku perspektivu Makedonije sada najbitnije da održi fer i poštene parlamentarne izbore. Bučkovski je rekao da je Baroza i evropskog komesara za proširenje Olija Rena obavestio da je od dobijanja kandidatskog statusa pre dva meseca, njegova zemlja uložila napore za sprovođenje reformi u sudstvu i policiji. Barozo i Ren večeras će se sastati sa predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim i predsednikom Sobranja Ljupčom Jordanovskim. Predsednik Evropske komisije obratiće se večeras poslanicima u makedonskom parlamentu. Barozo i Ren će sutra ujutru iz Skoplja otputovati u Tiranu. |
|
Barozo i Ren danas u Beogradu
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovaće danas popodne u posetu Srbiji i Crnoj Gori (SCG), u sklopu turneje po zemljama zapadnog Balkana. Po dolasku u Beograd Barozo i Ren sastaće se prvo sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem. Predsednik Evropske komisije, kome je ovo prva poseta SCG i regionu, susrešće se zatim sa predsednikom Skupštine SCG Zoranom Šamijem, a potom će se obratiti poslanicima parlamenta državne zajednice. Na sednicu su, kako je najavljeno iz Skupštine SCG, pozvane najviše političke ličnosti državne zajednice i obe njene članice, članovi timova za pregovore sa EU i predstavnici diplomatskog kora. Na kraju posete Beogradu Barozo i Ren održaće konferenciju za štampu. U Briselu je najavljeno da Barozo i Ren na turneju po zapadnom Balkanu odlaze kako bi potvrdili evropsku perspektivu regiona i podstakli nužne političke i ekonomske reforme. Barozo je, pred polazak, poručio da nesaradnja sa Haškim sudom ugrožava pridruživanje SCG Evropskoj uniji i da se ne sme dozvoliti da to dovede u pitanje Sporauzm o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji može biti potpisan do jeseni. Barozo i Ren u Beograd će doputovati iz Zagreba, a turneju po zemljama zapadnog Balkana nastaviće posetama Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini. |
|
Mesić sa Barozom o izazovima Hrvatske za članstvo u EU
Efikasna državna uprava, kvalitetan pravosudni sistem i borba protiv korupcije najvažniji su preduslovi za razvoj Hrvatske, kao i za brze i kvalitetne pregovore s Evropskom komisijom, izjavio je danas hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Mesić je to rekao posle susreta sa predsednikom Evropske komisije (EK) Žoze Manuelom Barozom (Jose Barroso), koji boravi u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj. "S Barozom sam se složio da su pregovori u Briselu vidljivi, ali manji deo posla. Reforme moramo sprovesti sami i zbog sebe, a ne zbog EU i treba da pojačamo komunikaciju s građanima, jer su oni partner na našem evropskom putu", kazao je Mesić. Mesić je kazao da je hrvatski interes da sve države jugoistočne Evrope prihvate evropske standarde, dodajući da to nisu suprotstavljeni stavovi, jer Hrvatska pregovara individualno s EU i nastaviće da napreduje prema individualnoj spremnosti i sposobnosti, ali da zbog toga ne beži iz regiona, već želi da bude "evropska vrata regiona". Hrvatska, prema njegovim rečima, tako gleda i na regionalnu saradnju i svoje privredne interese, dodajući i da se srednjoevropska zona slobodne trgovine pokazala kao uspešan model međusobne saradnje i približavanja tog regiona ujedinjenoj Evropi. Podsetio je da sve države nisu istovremeno ušle u CEFTA-u, niti su sve članice te inicijative istovremeno ušle u EU, ali su međusobno intenzivno sarađivale i pripremale se za punopravno članstvo. Mesić je napomenuo i da Evropska komisija ima određene zahteve, ali da istovremeno pruža i veliku pomoć, a na Hrvatskoj je da tu pomoć što bolje iskoristi, jer je to "direktno ulaganje u reforme, a ne u potrošnju". Barozo je izjavio da je u toku novo razdoblje u odnosima Hrvatske i Evropske komisije jer sarađuju na ostvarenju istog cilja - punopravnog članstva Hrvatske u EU. On je pozdravio jasne i odlučne poruke Mesića i naglasio da će tokom pregovora sigurno biti teških pitanja, jer su pregovori o članstvu u Uniji vrlo zahtevan proces, podsećajući da to nije prisila EU, već interes Hrvatske i njenih građana. "U globalizovanom smo svetu i potrebne su nam što konkurentnije privrede. Sa ili bez EU, sve zemlje sprovode reforme, što je vrlo zahtevan proces", rekao je Barozo, dodajući da "samo pouzdana i moderna Hrvatska može biti predvodnik u celom regionu i njegovoj integraciji u Evropu. Barozo je naglasio da je u interesu ne samo građana jugoistočne Evrope već i cele EU da postoji neki oblik regionalne integracije koja će se zalagati za trgovinu, ulaganje i stabilnost, kao i da to nije nikakva zamena za integraciju u EU, već naprotiv način da se ona pojača. "Naravno da će pritom svaka zemlja biti procenjivana na temelju vlastitih dostignuća, a ne kroz opštu situaciju u regionu", naglasio je predsednik EK. Na kraju svoje posete Hrvatskoj Barozo je posetio Sabor gde je poslanicima govorio o izazovima koji Hrvatsku očekuju na putu ka EU. |
|
BIRN: Albance frustrira dug put ka EU
Albaniji će krajem februara biti odobreno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, što će biti prvi značajni korak te zemlje ka Uniji, ali Albance frustrira sporo putovanje ka Briselu, navodi se u analizi Balkanske istrazivačke mreže (BIRN). Šef Evopske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje EU Oli Ren učestvovaće na ceremoniji kada Evropska komisija bude dala zeleno svetlo za konačno zaključenje tog sporazuma, a njegova ratifikacija će biti juna na samitu EU u Beču. U tekstu koji je objavljen na sajtu BIRN-a, navodi se da je do tog poteza došlo posle frustrirajućih odlaganja, koji su naveli Albance da okrive političare i EU zbog toga što od Albanije prave crnu rupu regiona u ekonomskom i političkom smislu. U analizi se prenosi ocena stručnjaka iz Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS) da je široko rasprostranjena frustracija među Albancima oko evropskih integracija povezana sa sporim pregovorima u procesu stabilizacije i pridruživanja. Taj stručnjak je rekao da je ljutnja običnog sveta još uvek ipak u većoj meri usmerena ka domaćim nego evropskim političkim liderima. Kleart Duraj, urednik albanske televizije, rekao je da što duže proces integracija bude trajao, to će više slabiti želja Albanaca da postanu deo Evropske unije. "Proces integracija je isuvise spor. Bez obzira na to ko je odgovoran za spor tempo integracija, albanski građani trpe posledice - bilo da je to u formi strogog viznog rezima ili ograničenog razvoja zemlje", izjavio je on. Pregovori Albanije i Brisela počeli su u januaru 2003. godine, ali su ubrzo posle toga zapali u ćorsokak, da bi napredak Albanije ka članstvu u EU počeo značajno da zaostaje za susednom Makedonijm, koja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala 2001. godine i u međuvremenu stekla status kandidata. Brisel otvoreno krivi Albaniju za odlaganja, a evropski zvaničnici ukazuju na slab napredak Tirane u sprovođenju reformi i jačanju državnih institucija, dodajući da albanski zvaničnici nisu učinili dovoljno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao ni u podsticanju stranih ulagača da dođu u zemlju. Evropljani su takođe kritikovali standarde u izbornom procesu, iako su opšti izbori u julu 2005. godine uglavnom zadovoljili kriterijume Evropske unije, a pogotovo, ako se ima u vidu činjenica da je promena vlasti prošla glatko, što nije uvek bio slučaj u postkomunističkoj Albaniji, piše BIRN. |
|
Barozo doputovao u Beograd, sastao se sa Marovićem
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovali su danas popodne u Beograd i sastali se sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem. Razgovor u Palati federacije počeo je nešto pre 13.30. Predsednik Evropske komisije, kome je ovo prva poseta SCG i regionu, susrešće se tokom dana i sa predsednikom i premijerom Crne Gore Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem, sa predsednikom Skupštine SCG Zoranom Šamijem i potpredsednikom vlade Srbije Miroljubom Labusom. Barozo će se obratiti i poslanicima parlamenta državne zajednice. Na sednicu su, kako je najavljeno iz Skupštine SCG, pozvane najviše političke ličnosti državne zajednice i obe njene članice, članovi timova za pregovore sa EU i predstavnici diplomatskog kora. Na kraju posete Beogradu Barozo i Ren održaće konferenciju za štampu. U Briselu je najavljeno da Barozo i Ren na turneju po zapadnom Balkanu odlaze kako bi potvrdili evropsku perspektivu regiona i podstakli nužne političke i ekonomske reforme. Barozo je, pred polazak, poručio da nesaradnja sa Haškim sudom ugrožava pridruživanje SCG Evropskoj uniji i da se ne sme dozvoliti da to dovede u pitanje Sporauzm o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji može biti potpisan do jeseni. Barozo i Ren u Beograd su doputovali iz Zagreba, a turneju po zemljama zapadnog Balkana nastaviće posetom Prištini, Skoplju, Tirani i Sarajevu. |
|
Barozo: Brzina ulaska u EU zavisi od napora Hrvatske
Članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji zajednički je cilj Zagreba i Brisela, a kako će stvari od sada napredovati u zavisi od hrvatskih vlasti, izjavio je danas u Zagrebu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). "S pregovorima koji su u toku, nema sumnje u naš zajednički cilj: punopravno članstvo Hrvatske u EU", rekao je Barozo u obraćanju poslanicima u hrvatskom Saboru, kome su prisustvovali i najviši hrvatski zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora. On je dodao da će "pregovori ići dalje na osnovu dostignuća Hrvatske i njenih sposobnosti da ispuni sve zahteve za članstvo". "Cenim vašu ambiciju da postignete brzi napredak u pregovorima, ali ako želite uspeti ne smete da potcenite razmere posla koji stoji pred vama", rekao je Barozo. Uslovi za članstvo dobro su poznati, rekao je Barozo i naveo napredak u ostvarivanju političkih i privrednih kriterijuma i potrebu ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući nastavak saradnje sa Haškim tribunalom i napredak na polju regionalne saradnje. Povodom nekih negativnih reakcija u Hrvatskoj na ideju o formiranju regionalne zone slobodne trgovine, Barozo je kazao da dosadašnje iskustvo EU pokazuje da regionalna trgovačka integracija donosi velike koristi. Ona može i Hrvatskoj doneti koristi, odnosno privući investicije, a hrvatskim proizvodima omogućiti pristup širem tržištu, čime će jačati stabilnost u regionu, što je ključni deo procesa evropskih integracija, naglasio je on. Predsednik Evropske komisije je poručio da je uloga parlamenta, ali i njegovih članova, ključna u nizu pitanja u procesu priključivanja, kao i da je iskustvo Komisije pokazalo koliko je značajno da u zemlji postoji puna saradnja stranaka i nacionalni konsenzus oko pitanja evropske integracije. Barozo je istakao i značaj uključivanja svih građana u pitanja pregovora, što podrazumeva i otvorenu raspravu i pružanje svih odgovarajućih informacija, ali i izbegavanje nerealnih očekivanja. On se osvrnuo i na strahove građana u vezi sa nekim poglavljima koja će se naći na pregovaračkom stolu, poput onoga o prodaji nekretnina stranim državljanima. "Ima raznih pitanja i poglavlja pregovora koja će biti izazovna, i ja sam siguran da ćemo biti odlučni da ih rešimo. Međutim, niko nije rekao da će pregovori biti laki, ali to je proces koji su prošle sve zemlje članice, kao i moja", naglasio je predsednik Evropske komisije. Samo konstantnim intenzivnim radom hrvatskih vlasti na usklađivanju zakonodavstva, poboljšanju rada uprave i pravilnom sprovođenju zakona pregovori će moći da idu dalje dobrim ritmom, a prvi korak je da se obezbedi usvajanje kvalitetnih zakona, rekao je on. Ne smeju se zaboraviti ni ključne stvari koje obuhvataju politički kriterijumi, kao što su prava manjina, povratak izbeglica, nezavisna suđenja za ratne zločine, sloboda medija, kao i reforma sudstva i javne uprave i borba protiv korupcije. "Napredak na tim područjima učiniće Hrvatsku vodećim primerom u celom regionu", kazao je Barozo. |
|
Barozo: Budućnost SCG u Evropi
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas, posle razgovora sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, da veruje da je budućnost SCG u Evropi i da pregovori o stabilizaciji i pridruživanju to i pokazuju. Barozo je novinarima u Palati državne zajednice rekao da je zadovoljan prvom rundom pregovora i da, ako se pregovori nastave istim tempom, očekuje da će oni biti završeni ove jeseni. "Važno je da dosadašnji napredak u pregovorima ne potkopaju problemi nesaradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Barozo i naglasio da je budućnost Srbije i Crne Gore u Evropi. Barozo je rekao i da se pitanje Kosova mora rešiti. "Potrebno je suočiti se sa realnošću. Jasno je da je, kakav god bude ishod razgovora (o budućem statusu Kosova), budućnost Kosova i SCG i Evropi", dodao je on. "Ne želim da prejudiciram ishod pregovora, ali nam je potrebno stabilno, demokratsko i multietničko Kosovo", rekao je Barozo. Barozo je, govoreći o referendumu u Crnoj Gori, rekao da je "važno da referendum bude legitiman". Marović je, posle sastanka sa Barozom, rekao da su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju EU izuzetno važni za SCG i da niko neće rizikovati i odbijati saradnju sa Haškim tribunalom. Kada je reč o budućem statusu Kosova, ne može se nametnuti rešenje koje će isključiti Beograd, rekao je predsednik državne zajednice. Govoreći o referendumu u Crnoj Gori, Marović je rekao da veruje da "ako vlada i opozicija u Crnoj Gori postignu sporazum i ispune standarde potrebne za referendum referendum, bilo kakav rezultat neće ugroziti evropsku budućnost Srbije i Crne Gore". Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovali su danas u SCG, u sklopu turneje po zemljama zapadnog Balkana. Predviđeni su razgovori sa crnogorskim predsednikom i premijerom Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem, predsednikom Skupštine SCG Zoranom Šamijem i potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom. |
|
Barozo: SCG suočena sa teškim izazovima
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas u Beogradu da Evropska unija ostaje čvrsto posvećena evopskoj budućnosti Srbije i Crne Gore, ali da Beograd mora da reši prepreke na tom putu, kao i teške izazove sa kojima se suočava u ovoj godini. "Danas ovde želim da vam saopštim poruku nade, poruku uverenja i poruku podsticaja", rekao je Barozo u obraćanju u skupštini državne zajednice i podsetio da je sa otvaranjem pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG prošle godine učinjen "prvi značajn korak", a odnosi SCG i EU uzdignuti na novi nivo. On je dodao da je "veoma ohrabren činjenicom da su se pregovori do sada dobro razvijali" i izrazio nadu da će na jesen ove godine biti moguće da se zaključi taj sporazum, ali pod uslovom da SCG otkloni sve prepreke na tom putu, pre svega da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu. "Jedan od glavnih problema je potreba za punom saradnjom sa Haškim tribunalom. U pitanje se dovodi kredibilitet vladavine zakone i demokratske osnove ovog društva. Niko ne sme da dozvoli onima koji su okrivljeni za stravične zločine da ukradu ovaj deo evropske budućnosti", rekao je on. On je dodao da "računa" na rešenost Beograda da ukloni "sve moguće prepreke" kako bi EU zaključila sa SCG Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na jesen. Barozo je rekao da će ovu godinu za SCG obeležiti razgovori o budućem statusu Kosova, kao i pitanje funkcionisanja i budućnosti državne zajednice, s obzirom na predstojeći referendum o nezavisnosti Crne Gore. Predsednik Evropske komisije je rekao da rešenje budućeg statusa Kosova mora "koristiti svim zajednicama koje žive na Kosovu" i doprineti bezbednosti i stabilnosti regiona. Dodao je da održivo rešenje za Kosovo i region može biti u njihovom člastvu u EU, ako to njihovi građani žele. "Sve strane moraju da se konstruktivno angažuju u ovim razgovorima. One moraju da se usredsrede na konkretne stvari", rekao je on. Barozo je rekao da će legimitet rezultata referenduma u Crnoj Gori zavisiti od načina kojim će se taj proces odvijati, odnosno da mora biti postignut širok konsenzus političkih snaga oko uslova i modaliteta referenduma, a on održan u skladu sa demokratskim standardima. "Ovo je neophodno za budućnost Crne Gore i njenih odnosa sa Srbijom - i sa Evropskom unijom", naglasio je on i dodao da, bez obzira na rezultat referenduma, odnosi izmedu Srbije i Crne Gore moraju da ostanu čvrsti kao i do sada, jer je to važno za stabilnost regiona. Barozo je rekao da je ovo "odlučujuća godina za Balkan", da će "obeležeti prekretnicu u istoriji regiona" i da će liderima zemalja regiona biti "potrebna politička hrabrost i mudrost" ako žele da svoje zemlje približe glavnim evropskim tokovima. On je istakao da će Evropska unija i Komisija nastaviti da podržavaju SCG i da joj pružaju stručnu i finansijsku pomoć. Dodao je da Evropska komisija priprema predlog za olakšavanje viznog režima za pojedine grupe građana zapadnog Balakan. Obraćanju predsednika Evropske komisije u parlamentu SCG prisustvovali su evropski komesar za proširenje Oli Ren, glavni direktor uprave EK za proširenje Majkl Li, kao i šef diplomatije SCG Vuk Drašković i ministri SCG za ekonomske odnose sa inostranstvom i unutrašnje ekonomske odnose Predrag Ivanović i Amir Nurković. Sednici su prisustvovali i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, predstavnici EK i diplomatskog kora, dok državni vrh SCG i republika članica nije mogao da prisustvuje zbog obaveza. Poslanici Srpske radikalne stranke prisustvovali su sednici u majicama sa likom svog stranačkog lidera Vojislava Šešelja, koji je optužen pred Haškim tribunalom. Oni su stojeći dočekali Baroza i istakli transparente na engleskom "Pretkrivični postupak - tri godine?" i "Saradnja sa Haškim tribunalom?". |
|
Plasnikova sa muftijama Sirije i BiH
Na inicijativu šefice austrijske diplomatije Ursule Plasnik, danas je u Beču održan sastanak ministra inostranih poslova Danske Per Stiga Melera sa muftijama Sirije i BiH, Ahmedom Baderom Edinom Hasunom i reis ulemom Mustafom Cerićem. Kako je na konferenciji za novinare istakla Plasnikova, Austrija kao predsedavajuća EU ovim sastankom želela je da uputi signal da se Unija zalaže za dijalog sa islamom. Tim povodom sastanku je prisustvovao, kako je dodala, i šef Islamske zajednice u Austriji Anas Šakfeh, koji je predstavio austrijski primer dijaloga sa islamom. "Za mene su važne dve komponente, a to je da na jednoj strani držimo ispruženu ruku u pravcu islamskih zemalja, a na drugoj islamskim zajednicama u Evropi. Pozvala sam muftije Cerića i Hasuna u goste kako bi napravili grupu graditelja mostova ka islamskom svetu", objasnila je Plasnikova. Ursula Plasnik je objasnila izbor svojih sagovornika naglašavajući da se Meler istakao svojim naporima na Bliskom istoku, a da Cerić i Hasun, posle objave karikature proroka Muhameda u evropskim medijima i nasilja koje je usledilo, pozvali na mir i dijalog. "Razmotrili smo na ovom sastanku kako odgovoriti na probleme sa kojima se, na primer, suočavaju muslimani. Važno je da je dijalog počeo, i ovaj skup je samo početak", rekla je Plasnikova, ukazujući da će u aprilu u Austriji biti održana evropska konferencija hodža. Na današnjoj konferenciji za novinare, koja je počela sa sat vremena zakašnjenja, jedini sagovornik bila je Plasnikova, dok su ostali učesnici razgovora, među kojima je bio i danski biskup Sten Skosgard, napustili Ministarstvo inostranih poslova. |
|
Barozo i Ren sutra u Skoplju
Komesar EU za proširenje Oli Ren i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo doputovaće sutra u Skoplje, u okviru njihove turneje u regionu. U toku jednodnevne posete, Barozo i Ren će se sastati sa predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim, premijerom Vladom Bučkovskim i potpredsednicom vlade zaduženom za evrointegracije Radmilom Šekerinskom. Predviđeno je da se Barozo u skupštini obrati makedonskim poslanicima. Agenciji Beta je u makedonskoj vladi rečeno da će Makedonija, u razgovorima sa dvojicom evrodiplomata, od njih potražiti konkretnu pomoć za liberalizaciju viznog režima kako bi makedonskim državljanima bio olakšan ulazak u zemlje EU. Makedonski zvaničnici su dodali da će od Baroza i Rena tražiti da preciziraju na koju sumu Makedonija može da računa od EU da bi pripremila reforme za ulazak države u njeno punopravno članstvo. |
|
Barozo: Hag ne sme da ugrozi pregovore SCG i EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je večeras da je došao u Beograd u želji da podstakne dalji napredak u integraciji Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, ali je upozorio na štetne posledice nesaradnje s Haškim tribunalom na taj proces. Barozo je na završnoj konferenciji za novinare u Medija centrau, posle razgovora u Beogradu, rekao da će evropski komesar za proširenje Oli Ren podneti izveštaj o SCG krajem februara i izrazio nadu da će EU biti u prilici da potvrdi da SCG sarađuje sa tim sudom. Ukazujući da je vreme vrlo važan faktor, Barozo je naglasio da ne bi želeo da sve što su vlasti postigle do sada u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bude ugroženo nesaradnjom sa Tribunalom. Predsednik Evropske komisije je rekao da u Beograd dolazi u vrlo osetljivom trenutku zbog predstojećeg referenduma o nezavisnosti Crne Gore i početka pregovora o statusu Kosova. On je apelovao na sve strane da u konstruktivnom duhu rade na postizanju rešenja. Rekao je da je bio impresioniran rešenošću sagovornika u Beogradu da rade na približavanju EU i da je zajedno s Renom došao kako bi ih ohrabrio u tome i kako bi preneo poruku "nade i pouzdanja" SCG. Barozo je najavio da će se večeras sastati sa premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem. |
|
Ren: Ako Mladić ne bude uskoro u Hagu, pregovori ugroženi
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas da bi pregovori o pridruživanju državne zajednice SCG sa EU "ozbiljno mogli da budu ugroženi" ako se haški optuženik Ratko Mladić "uskoro ne nađe u Hagu". "Komisija će izveštaj o saradnji SCG (sa Haškim tribunalom) dati ministrima EU na sastanku krajem februara. Nadam se da ću moći da predam pozitivniji izveštaj nego što je trenutno slučaj", rekao je Ren za B92. On je naglasio da će, ako vlasti SCG ubrzo ne dostignu punu saradnju sa Haškim tribunalom, to "u bliskoj budućnosti" imati negativne posledice po pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. "Želeo bih da zemlja i njeno rukovodstvo to shvate ozbiljno i da odluče da stvore vrlo konketnu evropsku budućnost zemlje", rekao je evropski komesar. Za razliku od prošle godine, kada su pre pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju "lideri u zemlji održali reč" i kada je bilo značajnog napretka u saradnji s Hagom, sada je došlo do "ozbiljnog prekida u saradnji", kazao je on. "Mi nismo samo zainteresovani za preuzete obaveze, nego i za rezultat, ne samo za reči, nego i za dela i to sada očekujemo i od vaše zemlje i od njenih lidera", naglasio je Ren. |
|
Evropska komisija: potrebne ekipe za hitnu intervenciju
Zemlje EU bi do 2007. trebalo da oforme pokretne ekipe lekara, prevodilaca i eksperata za imigraciju koji bi hitno reagovali na iznenadne talase migranata i azilanata, stav je Evropske komisije koja će to predložiti u petak. Evropa je najčešća destinacija za migrante, a neke države članice, kao što su Malta i Slovačka, imaju poteškoće sa sve većim prilivom imigranata. Malo italijansko ostrvo Lampeduza, koje se nalazi na 120 kilometara od Tunisa, prošle godine je prihvatilo 600 ilegalnih imigranata iz Afrike u samo jednom danu. U izveštaju Evropske komisije, koji je dobila agencija Rojters, zemlje EU se pozivaju da istraže mogućnosti za postavljanje ekspertskih timova koji bi kolektivno ispitali izazove sa kojima se suočavaju države-članice u tim situacijama. Evropska komisija poziva da do prve polovine 2007. budu oformljeni timovi eksperata iz svih država EU. Timovi bi ponudili pomoć kada je reč o postavljanju hitnih skloništa, obrađivanju zahteva za azil, transport, prevođenje i medicinsku pomoć. Ministri unutrašnjih poslova EU, koji su se prošlog meseca sastali u Beču, podržali su ideju o timovima za hitnu intervenciju i založili se za ujednačavanje imigracionih politika. Ministri će izveštaj Evropske komisije proučiti 21. februara. |
|
Barozo i Ren očekuju širok dogovor u Crnoj Gori
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren istakli su danas, u razgovoru s najvišim crnogorskim zvaničnicima u Beogradu, da Evropska unija očekuje širok dogovor u Crnoj Gori o referendumu. Barozo i Ren preneli su crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću i premijeru Milu Đukanoviću da očekuju da razgovori u Crnoj Gori, uz učešće evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka, dovedu do dogovora koji će obezbediti verodostojan proces referenduma i nesporan rezultat, saopštila je Vlada Crne Gore. Vujanović i Đukanović izrazili su uverenje da će referendumski uslovi omogućiti ravnopravnost opcija i sprovođenje većinski iskazane volje građana, navedeno je u saopštenju. Crnogorski zvaničnici su naveli da proces pridruživanja evropskim integracijama ne treba povezivati s drugim aktuelnim političkim pitanjima, koja se tiču odnosa u državnoj zajednici i kretanjima u regionu. "Kad je o obnovi državnosti reč, naglasili su da će taj proces biti sproveden u skladu sa međunarodnim standardima, uz uvažavanje svih preporuka Venecijanske komisije i punu brigu o regionalnoj stabilnosti", saopšteno je posle razgovora. Vujanović i Đukanović su u tom kontekstu izrazili uverenje da će referendumski uslovi omogućiti "ravnopravnost opcija i sprovođenje većinski iskazane volje, što je osnovni postulat demokratije". U saopštenju je navedeno i da su Barozo i Ren ponovili da je uslov za evropske integracije puna saradnja s Haškim tribunalom, te da su crnogorski zvaničnici izrazili uverenje da će EU ceniti konstruktivan odnos Crne Gore prema toj međunarodnoj instituciji. Vujanović i Đukanović izrazili su očekivanje i da Crna Gora neće dalje snositi posledice nesaradnje Srbije, navedeno je u saopštenju. U vezi sa pitanjem Kosova, pozdravljeni su napori specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da Beograd i Priština, uz pomoć međunarodne zajednice, što pre dođu do prihvatljivog i dugoročno održivog rešenja. |
|
Barozo: Hag ne sme da ugrozi pregovore SCG i EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je večeras u Beogradu da se nada da će krajem februara biti potvrđeno da Srbija i Crna Gora sarađuje sa Haškim tribunalom, kako bi bili nastavljeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju državne zajednice sa EU. Na konferenciji za novinare u Medija centru, Barozo je ukazao da je, u tom kontekstu, vreme vrlo važan faktor i naglasio da ne bi želeo da veoma dobri rezultati tokom dosadašnjih pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju budu ugroženi nesaradnjom sa Tribunalom. "Hajde da budemo pozitivni, da se nadamo da ćemo moći da kažemo članicama EU da Srbija u potpunosti sarađuje.., jer ne bih želeo da postignuti rezultati u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju budu ugroženi nesaradnjom", rekao je on i dodao da je u Beograd došao kako bi ohrabrio vlasti i ukazao da je saradnja veoma važna. Evropski komesar za priširenje Oli Ren, koji prati Baroza u poseti Beogradu, krajem februara će izveštaj o saradnji vlasti u Beogradu sa Tribunalom podneti ministrima spoljnih poslova zemalja EU. "Da budem iskren, ne želim da kad dođem u Beograd razgovaram o Haškom tribunalu, to sada nije najvažnije, sada je najvažnija budućnost SCG u Evropi, to je cilj", dodao je Barozo. On je rekao da svojim dolaskom u Beograd želi da podstakne dalji napredak u integraciji SCG i uklanjanje prepreka u tom procesu. U osvrtu na pregovore o budućem statusu Kosova, predsednik Evropske komisije je rekao da sve strane uključene u pregovore moraju da se "u konstruktivnom duhu angažuju na pronalaženju rešenja" i dodao da će tu poruku večeras preneti i predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici. "Verujemo da je cilj demokratsko Kosovo, na kojem biti očuvano multietničko društvo", rekao je Barozo i naglasio da Evropska unija ne želi da prejudicira konačni ishod pregovora. Govoreći o predstojećem referendumu o državno-pravnom statusu Crnoj Gori, on je pozvao sve strane da kontruktivno pristupe tom procesu i ukazao da mora biti postignut širok konsenzus političkih snaga o uslovima referenduma. Sumirajući rezultate razgovora sa zvaničnicima u Beogradu, Barozo je rekao da je bio impresioniran rešenošću sagovornika da rade na približavanju EU i da je zajedno s Renom došao kako bi ih ohrabrio u tome i kako bi preneo poruku "nade i pouzdanja" SCG. Predsednik Evropske komisije istakao je, takođe, značaj ministarskog sastanka EU i zemalja zapadnog Balkana, u martu u Salcburgu, na kojem će biti reči o predlogu Komisije za stvaranje zone slobodne trgovine u regionu. Barozo je naglasio da će o tom pitanju odlučivati zemlje regiona i naveo da zvaničnici EU nastoje da ohrabre zemlje zapadnog Balkana da "deluju u pravcu sklapanja sporazuma", jer bi na taj način pokazale i želju i rešenost da se približe evropskim integracijama. "Ako zemlje zapadnog Balkana žele da se priključe EU, treba da pokažu spremnost da se ekonomski integrišu i na regionalnom nivou", rekao je evropski zvaničnik. Ren je preneo želju EU da zemlje regiona 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovine zamene jednim sporazumom, jer je uočen značajan porast u robnoj razmeni ali i činjenica da postoje neiskorišćeni potencijali. "Sigurno je da će zapadni Balkan tako postati privlačniji za strane investicije i za priozvodnju, i da će to doprineti otvaranju novih radnih mesta", rekao je Ren. |
|
Barozo i Ren sutra u Prištini
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za prosirenje Evropske unije Oli Ren sutra će u okviru posete regionu boraviti u Prištini. Kako je najavljeno, Barozo i Ren će imati odvojene razgovore sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Bajramom Kosumijem, kao i sastanak sa članovima delegacije Kosova za pregovore o statusu Kosova. Iako u Prištini nije najavljeno, očekuje se da će se dvojica zvaničnika EU susresti i sa političkim predstavnicima kosovskih Srba. Nešto pre 14 časova predviđena je zajednička konferencija za novinare Baroza, Rena i Sejdiua. Barozo i Ren u Prištinu dolaze iz Beograda gde su se danas sastali sa najvišim predstavncima državne zajednice SCG i Srbije. Najavljeno je da će posle Prištine otputovati u Skoplje. |
|
Sarkozi predložio pregovore o ograničenom ustavu EU
Francuski ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) predložio je danas u Berlinu da "što je pre moguće" članice EU počnu pregovore o kratkom evropskom ustavu, "koji bi bio ograničen na nekoliko važnih članova". Sarkozi je, nakon što je 12. januara dao sličnu izjavu pariskoj štampi, ovaj predlog danas zvanično izneo, posle razgovora sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel i ministrom unutrašnjih poslova Volfgangom Šojbleom. Sarkozi, koji je i potpredsednik francuske vlade, obrazložio je da je to "način da se izađe iz trenutnog zastoja", nastalog posle odbacivanja ustava EU na prošlogodišnjim referendumima u Francuskoj i Holandiji. "Ove reforme mogle bi da imaju oblik teksta ograničenog na nekoliko važnih članova, o kojima bi se moglo pregovarati što pre, kako bi se Uniji dala sredstva da ponovo pronađe svoju efikasnost", kazao je francuski ministar. Sarkozi je predložio da velika pitanja, koja ne bi bila obuhvaćena tim mini-ustavom, kao što su granice EU, budu razmatrana posle evropskih izbora 2009. godine. |
|
Barozo upozorio da Hag može ugroziti put ka EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas u Beogradu da EU ostaje privržena evropskoj budućnosti SCG, ali da bi dalji pregovori o pridruživanju Uniji mogli da budu ugroženi nesaradnjom sa Haškim tribunalom. U okviru balkanske turneje, zajedno sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom, Barozo je u Beogradu razgovarao sa predstavnicima državne zajednice SCG, vlade Srbije i Crne Gore. On se obratio poslanicima Skupstine SCG, na sednici kojoj su prisustvovali i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i predstavnici diplomatskog kora. "Danas ovde želim da vam saopštim poruku nade, poruku uverenja i poruku podsticaja", rekao je Barozo na sednici i podsetio da je otvaranjem pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG prošle godine učinjen "prvi značajan korak", a odnosi SCG i EU uzdignuti na novi nivo. On je rekao da "veoma ohrabren činjenicom da su se pregovori do sada dobro razvijali" i izrazio nadu da će na jesen ove godine biti moguće da se zaključi taj sporazum, ali pod uslovom da SCG otkloni sve prepreke na tom putu, pre svega da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu. "Jedan od glavnih problema je potreba za punom saradnjom sa Haškim tribunalom. U pitanje se dovodi kredibilitet vladavine zakone i demokratske osnove ovog društva. Niko ne sme da dozvoli onima koji su okrivljeni za stravične zločine da ukradu ovaj deo evropske budućnosti", rekao je on. Poslanici SRS-a, obučeni u majce sa likom svog stranačkog lidera Vojislava Šešelja, koji je optužen pred Haškim tribunalom stojeći su dočekali Baroza, držeći transparente na engleskom "Pretkrivični postupak - tri godine?" i "Saradnja sa Haškim tribunalom?". Barozo se tokom dana odvojeno sastao sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, potpredsednikom srpske vlade Miroljubom Labusom i predstavnicima Crne Gore. On je najavio da će se tokom večeri sastati sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. Na konferenciji za novinare nakon tih razgovora, Barozo je izrazio nadu da će krajem februara pred Savetim ministara EU, biti potvrđeno da SCG sarađuje sa Haškim tribunalom kako bi bili nastavljeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju državne zajednice sa EU. Predsednik Evropske komisije je rekao da u Beograd dolazi u vrlo osetljivom trenutku i da svojim dolaskom želi da podstakne dalji napredak u integraciji SCG i uklanjanje prepreka u tom procesu. Barozo je rekao da rešenje budućeg statusa Kosova mora "koristiti svim zajednicama koje žive na Kosovu" i doprineti bezbednosti i stabilnosti regiona. Dodao je da održivo rešenje za Kosovo i region može biti u njihovom članstvu u EU, ako to njihovi građani žele. Kada je reč o održavanju referenduma u Crnoj Gori, Barozo je kazao da mora biti postignut širok konsenzus političkih snaga oko uslova i modaliteta referenduma, a on održan u skladu sa demokratskim standardima. "Ovo je neophodno za budućnost Crne Gore i njenih odnosa sa Srbijom - i sa Evropskom unijom", naglasio je on i dodao da, bez obzira na rezultat referenduma, odnosi između Srbije i Crne Gore moraju da ostanu čvrsti kao i do sada, jer je to važno za stabilnost regiona. Barozo je rekao da je ovo "odlučujuća godina za Balkan", da će "obeležeti prekretnicu u istoriji regiona" i da će liderima zemalja regiona biti "potrebna politička hrabrost i mudrost" ako žele da svoje zemlje približe glavnim evropskim tokovima. On je istakao da će Evropska unija i Komisija nastaviti da podržavaju SCG i da joj pružaju stručnu i finansijsku pomoć. Dodao je da Evropska komisija priprema predlog za olakšavanje viznog režima za pojedine grupe građana zapadnog Balkana. Predsednik SCG Svetozar Marović je nakon razgovora sa Barozom rekao da su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju EU izuzetno važni za SCG i da niko neće rizikovati i odbijati saradnju sa Haškim tribunalom. Kada je reč o budućem statusu Kosova, ne može se nametnuti rešenje koje će isključiti Beograd, rekao je predsednik državne zajednice. Govoreći o referendumu u Crnoj Gori, Marović je kazao da veruje da "ako vlada i opozicija u Crnoj Gori postignu sporazum i ispune standarde potrebne za referendum, bilo kakav rezultat neće ugroziti evropsku budućnost Srbije i Crne Gore". Barozo i Ren preneli su crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću i premijeru Milu Đukanoviću da očekuju da razgovori u Crnoj Gori, uz učešće evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka, dovedu do dogovora koji će obezbediti verodostojan proces referenduma i nesporan rezultat, saopštila je Vlada Crne Gore. Nakon susreta sa Barozom, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je izjavio da sledeća runda pregovora, predviđena u aprilu, zavisi od utisaka koje će evropski zvaničniti poneti iz Beograda. Labus je rekao da nema novih rokova, ali je podsetio da je Beograd "neke rokove probio" i da je sada i besmisleno pričati o novim. |
|
Barozo: Zapadni Balkan da postane zona slobodne trgovine
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je večeras u Beogradu da zvaničnici Evropske unije nastoje da ohrabre zemlje zapadnog Balkana da deluju u pravcu stvaranja zone slobodne trgovine u regionu. Na konferenciji za novinare u Medija centru, Barozo je ukazao na značaj ministarskog sastanka EU i zemalja zapadnog Balkana, u martu u Salcburgu, na kojem će biti reči o predlogu Evropske komisije za stvaranje zone slobodne trgovine u regionu. Barozo je naglasio da će o tom pitanju odlučivati zemlje regiona, ali je naveo da zvaničnici EU nastoje da ohrabre zemlje zapadnog Balkana da "deluju u pravcu sklapanja sporazuma", jer bi na taj način pokazale i želju i rešenost da se približe evropskim integracijama. "Ako zemlje zapadnog Balkana žele da se priključe EU, treba da pokažu spremnost da se ekonomski integrišu i na regionalnom nivou", rekao je evropski zvaničnik. Evropski komesar za proširenje OIi Ren, koji zajedno sa Barozom boravi u Beogradu, preneo je želju EU da zemlje regiona 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovine zamene jednim sporazumom, jer je uočen značajan porast u robnoj razmeni ali i činjenica da postoje neiskorišćeni potencijali. "Sigurno je da će zapadni Balkan tako postati privlačniji za strane investicije i za priozvodnju, i da će to doprineti otvaranju novih radnih mesta", rekao je Ren na istoj konferenciji za novinare. Ideju o stvaranju zone slobodne trgovine na zapadnbom Balkanu zvaničnici EU prvi put izneli su početkom godine. Barozo i Ren su u Beograd došli u okviru balkanske turneje koju su počeli juče u Zagrebu, a u okviru koje će posetiti i Prištinu, Skoplje, Tiranu i Sarajevo. |
|
Barozo i Ren u poseti regionu kako bi podstakli reforme
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren počinju danas posetu zemljama zapadnog Balkana, kako bi potvrdili evropsku perspektivu regiona i podstakli nužne političke i ekonomske reforme. Barozo, kome je to prva poseta regionu, izjavio je da Evropska komisija "radi na partnerstvu s tim zemljama kako bi im pomogla da unaprede svoje demokratije ireformišu svoje ekonomije". "Ako budu ostvarile te ciljeve, približiće se Evropskoj uniji", dodao je on. Barozo i Ren će danas doputovati u Zagreb, u četvrtak će posetiti Srbiju i Crnu Goru, a potom Makedoniju, Albaniju i BiH. Ren je stavio do znanja da Evropska komisija želi da do kraja godine sve zemlje zapadnog Balkana potpišu sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine, što treba da ih bolje pripremi i ubrza njihovu integraciju u EU. On je naveo da će do kraja godine Evropska komisija nastojati da poboljša finansijske uslove približavanja zapadnog Balkana evropskim strukturama i da će uskoro početi pregovore, prvo s Makedonijom, a zatim i s drugim zemljama u regionu, o olakšicama viznog režima za putovanja u EU. Ren je novinarima rekao da Evropska unija želi da do kraja godine sa SCG bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez obzira kakav bude rezultat referenduma u Crnoj Gori. Evropska komisija, rekao je on, sa SCG sarađuje na temelju dvostrukog pristupa i nastojatće da omogući da se rezultat referenduma što manje negativno odrazi na pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. Naglasio je da će sa SCG biti nastavljeni pregovori bilo da to bude državna zajednica ili dve konstitutivne republike, s ciljem da se do kraja godine potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zaključivanje sporazuma, kako je naglasio, suštinski zavisi od sposobnosti zemlje da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom, napredak u reformama i da okonča tehničke pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
Poljska preduzeća sve uspešnija na evropskim tenderima
Godinu i po dana u Evropskoj uniji bilo je dovoljno poljskim preduzećima da se snađu i utrostruče broj dobijenih tendera za javne nabavke u Evropskoj uniji. Prošle godine su poljska preduzeća pobedila na 42 tendera, saop | |
