|
EU i SAD se žale na Kinu zbog autodelova
Kina žali što su se Evropska unija (EU) i SAD okrenule Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) pokušavajući da je nateraju da otvori tržište delova za automobile vredno 19 milijardi dolara. Novi trgovinski nesporazum samo je poslednji u nizu i očekuje se da bude na dnevnom redu prilikom predstojeće posete kineskog predsednika Vašingtonu. Kineska strana žali zbog nesporazuma i razmatra zahtev EU i SAD za konsultacije, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine Kine. Ovo je prvi put da se EU obraća STO zbog Kine od kako je ta zemlja ušla u tu organizaciju 2001, dok je Vašingtonu to drugi put. Prvi put se radilo o poreskom rabatu za poluprovodnike, a nesporazum je rešen u fazi konsultacija. Brisel i Vašington žele da Peking promeni carinsku politiku koja onemogućava proizvođače automobila i delova da isporučuju svoju robu Kini, jednom od najvećih svetskih tržišta vozila. Kina sada ima deset dana da odgovori na zahtev EU i SAD i mora da počne konsultacije u roku od 30 dana. Ako se nesporazum ne reši u narednih 60 dana, EU i SAD mogu da se obrate STO i traže da presudi. EU i SAD se već dugo žale zbog slabog pristupa brzo rastućem kineskom tržištu, kao i zbog piraterije i krivotvorenja zapadnih proizvoda u Kini. Takođe optužuju Kinu da nelojalno pomaže svoje izvoznike. Brisel će od sledeće nedelje početi da primenjuje antidampinške carine na kinesku kožnu obuću, a Vašington ponavlja da Kina održava juan slabim da bi koristio izvoznicima. |
|
Lajčak u poseti Sloveniji
Specijalni predstavnik Evropske unije za Crnu Goru Miroslav Lajčak razgovarao je danas sa slovenačkim zvaničnicima o evroatlantskoj perspektivi država zapadnog Balkana i daljem širenju EU. Lajčak i državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Slovenije Božo Cerar su "odlučno podržali evroatlantsku perspektivu država zapadnog Balkana i dalje širenje EU", navodi se u saopštenju ministarstva. "Budućnost tih država u okviru EU predstavlja i glavnu motivaciju u njihovom provođenju političkih i ekonomskih reformi, te demokratske tranzicije", rekli su Lajčak i Cerar. Sagovornici su razgovarali i o situaciji u Srbiji i Crnoj Gori pred crnogorskim referendum i na početku razgovora o budućnosti Kosova. Specijalni izaslanik EU je naglasio da je u vezi sa pripremom i sprovođenjem referenduma "potrebno poštovati dogovorena pravila i obezbediti da pomenuti referendum 21. maja ove godine protekne u skladu sa demokratskim načelima međunarodne zajednice". "Važno je da se što pre uspostavi dijalog između Beograda i Podgorice o budućnosti odnosa između Srbije i Crne Gore, bez obzira na ishod referenduma", rekao je još Lajčak. Državni sekretar Božo Cerar informisao je Lajčaka sa aktivnostima Slovenije u približavanju zemalja zapadnog Balkana evroatlantskim integracijama. |
|
EU zabrinuta zbog nasilja u Turskoj
Evropska unija izrazila je danas ozbiljnu zabrinutost zbog sukoba na jugoistoku Turske u kojima je šest osoba, uključujući i dvoje dece, poginulo i pozvala je Ankaru da poboljša prava Kurda u regionu. Kurdi se od utorka sukobljavaju sa turskom policijom u Dijarbakiru i ovaj milionski grad na Tigru pretvoren je u ratnu zonu. Nemiri u Dijarbakiru su najgore nasilje koje je pogodilo Tursku od oktobra i početka pregovora o pristupanju EU. "Zabrinuti smo zbog najnovijih tenzija na jugoistoku Turske i nasilja koje je rezultiralo žrtvama", rekla je Kristina Nagi, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena. "Svesni smo da postoji ozbiljan teroristički problem u regionu, ali je to mnogo širi problem od bezbednosnog pitanja", dodala je ona. Više od 30.000 ljudi, mahom Kurda, ubijeno je od 1984. godine kada je Kurdistanska radnička partija (PKK) podigla oružani ustanak za stvaranje kurdske države u Turskoj. Turska, EU i SAD smatraju da je PKK teroristička organizacija, ali je EU više puta pozivala Ankaru da dozvoli veća kulturna i jezička prava za 12 miliona Kurda. Turska vlada je, pod pritiscima, usvojila neke reforme, ali je njihova implementacija i dalje nesigurna. Nagi je pozvala turske vlasti da se "hitno" pozabave nedostatkom ekonomskog razvoja i kulturnih prava u regionu. "Regionu je potreban mir, ekonomski razvoj i stvarna kulturna prava za Kurde", rekla je ona i dodala da nije reč o novom problemu i da se pitanje Kurda konstantno poteže u razgovorima evropske komisije i Turske. Sukobi su izbili u utorak posle sahrane 14 PKK pobunjenika koje su vojnici ubili prošlog vikenda. Osmogodišnje dete umrlo je tokom noći u bolnici. Muškarac i još jedno dete ubijeni su u sredu, dok je drugog muškarca pregazilo policijsko vozilo. Za sada se ne zna kako je još dvoje ljudi poginulo. Politički analitičari tvrde da sukobi odražavaju gnev lokalnih žitelja zbog visoke stope nezaposlenosti, siromaštva i odbijanja Ankare da da veću autonomiju i kulturna prava ovom, većinski kurdskom regionu. Portparol turske policije rekao je da je PKK odgovorna za izbijanje nasilja. |
|
Ren: Pregovori sa SCG nastavljaju se 5. aprila
Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom gorom biće nastavljeni 5. aprila, izjavio je danas u Briselu komesar EU za proširenje Oli Ren. Ren je nakon razgovora sa glavnom tužiteljskom Haškog tribunala Karlom del Ponte izjavio da mu je premijer Srbije Vojislav Koštunica pružio uveravanja da će otkriti, uhapsiti i neodložno prebaciti Ratka Mladića u Hag. Na toj osnovi odlučio sam da održim rundu pregovora iduće nedelje, rekao je Ren. On je dodao da ga je Del Ponte izvestila o napretku SCG u saradnji sa haškim sudom. |
|
Drašković: Odluka o nastavku pregovora sa EU izuzetno bitna
Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković izjavio je danas da je "od izuzetnog značaja odluka" da pregovori o stabilizaciji i pridruživanju SCG s Evropskom unijom budu nastavljeni. "Od izuzetnog značaja je odluka da 5. aprila, kako je bilo predviđeno, nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju EU", rekao je Drašković agenciji Beta. On je rekao da je ta "odluka utemeljena na dokazima da je ostvaren napredak u potrazi za haškim beguncima i dobijenim garancijama da će obaveza pune saradnje sa Tribunalom biti ispunjena vrlo brzo". "Verujem da će tako i biti", rekao je Drašković i dodao da bi u tom slučaju sporazum o pridruživanju SCG EU bio zaključen do jeseni, a pregovori o liberalizaciji viznog režima počeće već ovog meseca. "Konačno, biće značajno osnažena i naša državna pozicija u završnici pregovora o budućem statusu Kosova", rekao je Drašković. EU odlučila je danas, posle izveštaja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, da pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG nastavi 5. aprila, kako je ranije bilo planirano. Komesar EU za proširenje Oli Ren izjavio je da ga Del Ponte obavestila o napretku u saradnji SCG sa Tribunalom. |
|
Ren: Koštunica obećao Mladića, pregovori se nastavljaju
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da će pregovori o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom biti nastavljeni 5. aprila, pošto mu je srpski premijer Vojislav Koštunica "čvrsto obećao da će biti pronađen, uhapšen i u Hag bez odlaganja prebačen Ratko Mladić". Ren je posle susreta s haškim tužiocem Karlom del Ponte saopštio da ga je ona "izvestila o napretku u saradnji SCG sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji svedoči o uverljivoj mogućnosti da se postignu konkretni rezultati u predstojećim nedeljama". "Na osnovu toga sam odlučio da se iduće nedelje održi sledeća runda pregovora" o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU, stavio je do znanja evropski komesar. Ren je naglasio da će Evropska komisija "nastaviti da pažljivo prati koje će rezultate ostvariti vlasti (u Beogradu) i od njih očekujemo da dalje pospeše ravan saradnje s Haškim sudom". "Krajem aprila će Evropska komisije", dodao je on, "ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li će nastaviti pregovore". "Evropska unija je jasno utvrdila politiku prema Srbiji i Crnoj Gori kad je reč o saradnji s Haškim sudom i pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", istakao je evropski komesar. Ren je rekao da će "ritam trajanja tih pregovora" zavisiti u velikoj meri od toga koliko će brzo Srbija i Crna Gora ispuniti postavljene zahteve, uključujući obavezu potpune saradnje s Haškim sudom. Razgovor Rena i Karle del Ponte je trajao dva sata, a haška tužiteljka je napustila sedište Evropske komisije bez ikakvog saopštenja ili obraćanja novinarima. Del Ponte se u sredu u Beogradu sastala sa srpskim zvaničnicima, ali ni tada nije davala izjave novinarima. |
|
Ren: Sutra odluka o nastavku pregovora sa SCG
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da će, na osnovu sutrašnjeg razgovora sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte i stava članica EU, biti odlučeno da li će biti održana ili "stavljena na čekanje" sledeća runda pregovora o pridruživanju sa SCG. Ren je, posle susreta sa premijerom BiH Adnanom Terzićem u Briselu, naglasio da SCG "neodložno" mora da postigne punu saradnju s Haškim sudom, što, kako je podsetio, znači da bude uhapšen i u Hag prebačen optuženi Ratko Mladić. Evropski komesar je naznačio da je posle nazadovanja u saradnji Beograda s tribunalom u Hagu, "poslednjih nedelja bilo pojedinih znakova da se ta situacija promenila". "Mi to želimo da čujemo od Karle del Ponte", dodao je Ren i, navodeći da o tome Evropska komisija želi da dobije informacije i od vlada članica EU. On je stavio do znanja da neće novinarima dati precizan datum odluke o tome kada će se tačno održati za 5. april predviđena runda pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali je dodao da će, kao i u slučaju Hrvatske, Evropska komisija pregovore sa SCG nastaviti istog dana kad se ostvari puna saradnja s tribunalom u Hagu. Puna saradnja će se, kako je rekao Ren, ostvariti kada Ratko Mladić bude uhapšen i predat u nadležnost Haškog suda, kao što je učinjeno u slučaju optuženog hrvatskog generala Ante Gotovine. Premijer BiH Adnan Terzić rekao je novinarima da, prema informacijama kojima raspolaže, Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu na teritoriji Bosne i Hercegovine. Terzić je, međutim, naveo da oni u BiH imaju pomagače, dodajući da nije zadovoljan saradnjom sa Srbijom kad su u pitanju napori za pronalaženje i hapšenje optuženih za ratne zločine. Ren je dodao da saradnja BiH i Republike Srpske s Haškim sudom nije "ni crna, ni bela, već je nekako u sivoj zoni". Novinari su Renu postavili pitanje zašto se upražnjavaju "dvostruki aršini", jer se u slučaju SCG preti zastojem u pregovorima, dok za BiH EU kaže da sporazum o pridruživanju neće biti potpisan, ako ne bude pune saradnje s tribunalom u Hagu. "Što se tiče duplih standarda, mi imamo osnovane pretpostavke da bi Srbija mogla da uhapsi Mladića ako bi postojala politička volja i dogovor koji bi se pretvorio u akciju čitave administracije, uključujući službe bezbednosti i vojnu obaveštajnu službu", uzvratio je Ren. Evropski komesar je istakao da je "obaveza svake zemlje u regionu da izruči Ratka Mladića i Radovana Karadžića, posebno SCG, BiH i Republike Srpske". "Hteo bih da skrenem pažnju na to da, kada je dvanaestak osumnjičenih lica izručeno u Hag prošle godine, to predstavljalo značajan napredak u saradnji SCG i BiH s Hagom. Sada se nalazimo u veoma sličnoj situaciji, a to je da odgovornost pada na sve zemlje, ali je najpreča potreba da Srbija mora što odlučnije da reaguje kad je reč o hapšenju i izručenju Ratka Mladića u Hag", kazao je Ren. On je predočio da EU od SCG "očekuje da neodložno ostvari značajan napredak koji vodi dostizanju pune saradnje s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu". "Ja ću o tome razgovarati sutra s glavnom tužiteljkom Suda Karlom del Ponte. Sledeća runda pregovora(sa SCG) je zakazana za 5. april. Posle sastanka s Karlom del Ponte radićemo na dobijanju novih informacija, a imaćemo i dodatne konsultacije. Pre 5. aprila ćemo odlučiti da li da održimo pregovaračku rundu, ili će ona morati da bude stavljena na čekanje zbog pomanjkanja pune saradnje Srbije s Haškim sudom", kazao je Ren. Evropski komesar za proširenje je, takođe, naglasio da "u slučaju Srbije u izjavi o početku pregovora postoji stav da ne možemo zaključiti sporazum bez pune saradnje SCG sa Haškim sudom i da će Evropska komisija nadzirati tu saradnju". "Imali smo razdoblje nazadovanja u saradnji Srbije s Hagom, ali u poslednjim nedeljama imali smo pojedine signale da se situacija promenila", ukazao je Ren. |
|
Četvorka uslovila pomoć vladi Hamasa
Četvorka za Bliski istok - EU, SAD, UN i Rusija, upozorila je danas novu palestinsku vladu Hamasa da mora priznati Izrael i pregovarati s tom zemljom, ako hoće da i dalje prima pomoć, javljaju agencije. Ponovivši uslove definisane 30. januara da Hamas prizna Izrael i odustane od nasilja, četvorka je u saopštenju iz Brisela ukazala da je primila k znanju "s velikom zabrinutošću da se nova vlada nije obavezala" na poštovanje tih uslova. Četvorka je podsetila da će zemlje donatori "razmotriti pitanje pomoći novoj palestinskoj vladi". "Četvorka se slaže da će neizbežno biti posledica po direktnu pomoć (palestinskoj) vladi i njenim ministrima", ističe se u saopštenju. Agencija Frans pres dodaje da je nejasno da li su zemlje donatori već razmotrile pitanje pomoći ili će to tek da učine. "Mislim da ulazimo u pomalo uznemirujući period", rekao je AFP-u jedan evropski zvaničnik. Kada je reč o humanitarnoj pomoći, četvorka smatra da je treba i dalje pružati "kako bi se odgovorilo osnovnim potrebama palestinskom narodu". Evropska unija je, kao i SAD, stavila Hamas na listu terorističkih organizacija i da zato ne može imati nikakav kontakt s njegovim pripadnicima. Četvorka je, međutim, ponovo podržala predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa i pozdravila njegov zahtev novoj vladi Ismaila Hanije da radi na miru. |
|
Lončar: Evropska integracija nacionalni interes Srbije
Srpski ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je danas u Beogradu da je evropska integracija jedan od osnovnih nacionalnih interesa Srbije. Lončar je na međunarodnom okruglom stolu na temu "Vojvodina - evropski region i priključivanje Srbije/SCG Evropskoj uniji" rekao da "evropska Srbija mora biti prioritet svih demokratskih snaga u Srbiji". On je dodao da je Vlada Srbije protekle dve godine učinila mnogo na evrointegracijama zemlje i da će učiniti sve da se one nastave. "Ako želimo da u novembru potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (sa EU), potrebno je da savladamo neke prepreke od kojih je najveća Hag", rekao je Lončar i dodao da "treba očekivati okončanje saradnje" s Haškim tribunalom. On je istakao da "saradnja s Hagom nije stvar političkog opredeljenja, već tehničkih mogućnosti da se okonča", i dodao da je Vlada Srbije u potpunosti spremna da do kraja ispuni svoje međunarodne obaveze. Druga važna prepreka na evropskom putu Srbije, rekao je Lončar, jeste novi Ustav Srbije. "Novi ustav je neophodnost i državna obaveza", rekao je ministar i pozvao sve stranke u Srbiji da prevaziđu svoje nesuglasice i svoje interese podrede državnom. "To nije samo ispunjavanje izbornih obećanja, već i prevazilaženje prepreka na putu ka Evropi", rekao je Lončar i dodao da je na tom putu "Vladi Srbije potrebna pomoć". On je naveo da za usvajanje ustava nije dovoljna apsolutna već kvalifikovana većina, odnosno dvotrećinska većina, zbog čega je za ostvarenje tog cilja potrebna saradnja svih demokrtastkih snaga u Srbiji. "Želim da verujem da će ustav biti donet do kraja godine", rekao je Lončar. Kada je reč o Vojvodini, on je rekao da je za evropsku budućnost te pokrajine potrebno da njen status bude definisan u okviru novog Ustava Srbije, ocenivši da ona treba da ima autonomiju bez elemenata državnosti. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da "Vojvodina prepoznaje svoj istorijski zadatak i svoju misiju: da kao Pijemont okupi Srbe i sve narode koji sa Srbima žive i Srbima veruju i da zajedno artikulišu evropske vrednosti i ciljeve". "Srbija kasni i Srbija ne može da bira" kada je reč o evropskim integracijama, rekao je Pajtić i dodao da "Srbija ne može da drži evropsku delegaciju u dnevnoj sobi, a optuženike za ratne zločine u špajzu". On je ocenio da je Srbiji potrebna efikasna i demokratska država, a Vojvodini "funkcionalna autonomija". "To je ona autonomija koja priznaje elementarno pravo i sposobnost građanima Vojvodine da upravljaju svojim poslovima, svojom budućnošću, svojom zaradom i svojim životima, vodeći računa o perspektivi i boljitku sopstvene države, naše Srbije", rekao je Pajtić. "Evropa je stigla do naših granica i na nama je da radimo da te granice iščeznu", istakao je predsednik vojvođanske vlade. Na okruglom stolu učestvuju, između ostalih, i specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek i direktor kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije Tanja Miščević. Najavljeno je i učešće ministra SCG za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića, srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića i predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša. |
|
EU čestitala Kadimi pobedu na izraelskim izborima
Evropska unija čestitala je danas partiji Kadima pobedu na parlamentarnim izborima u Izraelu i saopštila da se nada da će nova izraelska vlada raditi na uspostavljanju mira na Bliskom istoku. Portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Kristina Galjak čestitala je danas svim strankama i dodala da će Havijer Solana kasnije danas izdati saopštenje. Diplomate EU se nadaju da će nova koaliciona vlada premijera Ehuda Olmerta pomoći u naporima da se ponovo pokrenu mirovni pregovori s Palestincima. Nova Hamasova palestinska vlada i dalje odbija da prizna Izrael, što dodatno komplikuje već tešku situaciju u regionu. EU i drugi donatori poput SAD odbijaju da sarađuju s Hamasom, za koji tvrde da je teroristička organizacija. Oni su pozvali grupu da položi oružje, prizna Izrael i pristane na mirovni sporazum sa Izraelom. Olmert je, posle pobede na izborima, rekao da će, ako bude neophodno, sam raditi na ucrtavanju konačnih granica Izraela, ukoliko mirovni pregovori s Palestincima ne budu mogući. Izraelski lider rekao je da je spreman na nove pregovore i na bolne kompromise poput iseljavanja jevrejskih kolonista sa Zapadne obale, kako bi Palestinci imali državu. On je zauzvrat zatražio da i Palestinci budu spremni na kompromis. Vlade EU su skeptične oko toga kako će novi lideri pomiriti svoje stavove, koji su sada veoma suprotstavljeni. EU je odložila donošenje odluke o finansiranju palestinske vlade sve dok ona zvanično ne preuzme vlast. |
|
Pregovori o viznim olakšicama početkom aprila
Prvi razgovori vezani za vizne olakšice Evropske unije za određene grupe građana Srbije održaće se početkom aprila, bez obzira na tok pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je danas zamenik direktora Kancelarije za pridruživanje EU Srđan Majstorović. "Imamo čvrsta uveravanja od strane Evropske komisije da će se prvi razgovori u cilju istraživanja situacije na terenu, vezani za vizne olakšice, održati početkom aprila", rekao je Majstorović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen novi broj Srpske pravne revije. Prema njegovim rečima, ta istraživanja će pružiti materijal Evropskoj komisiji da izađe pred države članice EU i dobije mandat za razgovore o budućim koracima koje je neophodno uraditi u Srbiji kako bi pojedine grupe građana (studenti, profesori..) imale mogućnost lakšeg dobijanja viza. On je istakao da je Kancelarija za pridruživanje, koja se bavi tehničkim pripremama pregovora sa EU i koordinacijom, spremna za drugu zvaničnu rundu pregovora i istakao da od izveštaja glavne tužiteljke Haškog Tribunala Karle del Ponte i od toga kako ona oceni saradnju sa SCG sa tim sudom zavisi da li će te pregovora biti. Majstorović je podsetio da je do sada održana jedna zvanična runda pregovora i dve tehničke i da je prvobitno bilo planirano da se svih osam rudni pregovora završi do novembra kada je trebalo da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sledeće nedelje će se nastaviti tehnički dijalog sa EU i održaće se deseti sastanak predstavnika srpske i crnogorske vlade sa predstavnicima Evropske komisije u okviru foruma "Unapređeni stalni dijalog". On je dodao da će teme tih razgovora biti pitanja vezana za unutrašnje poslove, reformu pravosuđa kao i pitanja u vezi sa socijalnom politikom i slobodnim kretanjem radne snage kada se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Urednik Srpske pravne revije Vladimir Todorić naglasio je da se svaki zastoj u toku pregovora može odraziti na percepciju građana prema EU pogotovu što je Evropski parlament 17. marta usvojio rezoluciju kojom je komisiji naloženo da do kraja godine definiše buduće granice EU i njen "apsorpcioni kapacitet". Todorić je dodao i da će u slučaju izglasavanja nezavisnosti Crne Gore doći do automatskog povlačenja Evropske komisije sa pregovora sa SCG i traženja novog mandata od komisije što podrazumeva novu političku odluku koja će se donositi u vreme kada je u EU kriza po pitanju proširenja. |
|
Deveti sastanak Pratećeg mehanizma stabilizacije sa EU
U Prištini je danas počeo deveti sastanak Pratećeg mehanizma stabilizacije i asocijacije Kosova sa Evropskom unijom. Premijer Kosova Agim Čeku je, otvarajući skup, istakao da plan za institucionalno povezivanje Evrope sa Kosovom ima nespornu podršku i puni politički i socijalni konsenzus. "Mi podržavamo i spremni smo da doprinesemo napretku ovog procesa. Pitanje koje mi postavljamo nije kada će Kosovo biti članica EU, već kada će Kosovo biti spremno za ulazak u EU", rekao je Čeku. On je istakao da je vlada Kosova podržala odluku Evropske komisije da u potpunosti uključi standarde u Evropsko partnerstvo sa Kosovo. "To podrazumeva da je EU odlučna da postepeno preduzme ključnu ulogu u dizajniranju evropske budućnosti Kosova", rekao je kosovski premijer. Istakavši da evropsko partnerstvo znači put Kosova ka Evropskoj uniji, Čeku je dodao da to najznačajniji prioritet institucija na Kosovu. Zato je, rekao je Čeku, izuzetno značajno da se obezbede svi potrebni kapaciteti vlade Kosova za ostvarivanje, koordinaciju, monitoring i izveštavanje o ostvarivanju plana delovanja. "Svesni smo da je još mnogo posla pred nama ali našim angažovanjem i opredeljenjem duboko verujemo da put ka Evropi nema alternative i verujemo da ćemo zajedno sa našim prijateljima i partnerima učiniti sve da Kosovo postane evropska realnost", zaključio je Čeku. |
|
Jelašić: Politička pitanja prepreka za ekonomsku pomoć EU
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas u Briselu da od rešenja političkih problema zavisi kada će Evropska unija dati već osmišljenu snažniju ekonomsku podršku Srbiji. Jelašić je rekao da Evropska komisija deli mišljenje NBS da je jako važno da se nastave restrukturisanje velikih javnih preduzeća i ekonomske strukturne reforme u Srbiji, a da snažnija ekonomska podrška zavisi od rešenja političkih pitanja. Ova godina mora biti presudna za postizanje takvog cilja, a to je naročito važno pošto je Srbija završila program saradnje s Međunarodnim monetarnim fondom, rekao je Jelašić posle razgovora s visokim zvaničnicima u Evropskoj komisiji. Guverner NBS je podsetio da je od 540 miliona evra makroekonomske podrške EU Srbiji, za razdoblje 2001-2006. godine, već iskorišćeno 500 miliona evra i da će do juna biti povučena sva sredstva. Funkcioneri Evropske komisije su, dodao je Jelašić, stavili do znanja da su buduća makrofinansijska pomoć i podstrek za strane investicije uslovljeni "širim političkim zbivanjima", pre svega saradnjom Beograda s Haškim sudom. Guverner NBS je rekao da je podrška EU i spoljnih činilaca potrebna pre svega u "realnoj ekonomiji", i podsetio da su banke i osiguravajuće kompanije već uglavnom privatizovane. Kad bi se rešili "politički uslovi", Srbija bi, uz nužno ubrzanje reformi, dobila i stručnu pomoć EU, a glavna "šargarepa" će tad svakako doći od privatnog biznisa i priliva kapitala. Jelašić je ukazao na slučaj Hrvatske u koju su naglo počele da se slivaju strane investicije čim su vlasti u Zagrebu rešile pitanje saradnje s Hagom, odnosno kad je uhapšen general Ante Gotovina. Guverner NBS je ukazao na to da su potrebna mnogo veća ulaganja za poželjni snažniji privredni rast Srbije, koja je prošle godine privukla milijardu i po dolara investicija i dobila dve i po milijarde dolara kredita od finansijskih organizacija, uz opasku da je u bankarski sistem privučeno dve i po milijarde dolara. Jelašić je naveo i da je Srbija u razdoblju 1995-2005. godine privukla 670 dolara direktnih stranih investicija po stanovniku, dok se u Hrvatsku u istom periodu slilo 2.800 dolara po stanovniku, a u Mađarsku 3.800 dolara. To svedoči o tome da je "Srbiji potrebno mnogo dodatnih ulaganja", rekao je on. Po njegovim rečima, restrukturisanje velikih javnih preduzeća se prevashodno tiče Elektroprivrede Srbije i rafinerija, kao i prodaje kapaciteta "neosnovnih delatnosti", kako što su hoteli, turističke organizacije i slična već izdvojena imovina JAT-a, NIS-a, EPS-a i drugih firmi. Jelašić je naglasio da to sobom povlači i nužnost da se utvrdi kakva je uloga države u privredi Srbije, uz neminovno smanjivanje političkog i državnog aparata. On je rekao da su za ulazak Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju zainteresovane i vlade Srbije i Crne Gore i NBS, ali i privatne strane banke prisutne na tržištu SCG. Guverner NBS je rekao da će doći do mnogih promena u samoj EU, njenog "produbljavanja, pa potom proširivanja", dok SCG ne uđe u Evropsku uniju. Jelašić je naglasio da je zato važno da se ima i neki vidljiviji datum ulaska SCG u EU, ali da treba pratiti šta se u takvom procesu događa s Rumunijom i Bugarskom, kako bi se uočilo šta bi kod tih zemalja prevagnulo, ako se dogodi da njihov ulazak u EU bude odložen za godinu dana. Pitanja korupcije i delovanja pravne države, kako je ukazao guverner NBS, u tim državama očigledno igraju krajnje važnu ulogu, "a i nama se već godinama sugeriše sa svih mesta da tu mnogo šta i u Srbiji treba da se promeni". "Ali nema hrabrosti da se u tim pitanjima u Srbije preseče i odluči, već svi izigravaju neku politiku 'noja' i guranja glave u pesak, tvrdeći da pravna država funkcioniše i da će se sve samo rešiti". Jelašić je naglasio da se to neće samo rešiti i da se pokazalo u mnogim primerima da su, "kad se mislilo da su potrebne godine i kad se strahovalo da će biti velikih izazova, stvari rešavane bukvalno preko noći". On je primetio da više niko i ne priča o slučaju Bogoljuba Karića ili Mobtelu. Jelašić je objasnio da je na inicijativu predsedavajućeg EU Austrije došao u Brisel i da je načelno dogovoreno da jedan predstavnik NBS dođe u misiju SCG pri EU. Predstavnik NBS bi se bavio saradnjom s EU, vezanom za finansijsko-bankarski sistem, kao i za makroekonomska pitanja, a preko tog predstavnika bi Evropska komisija mogla da pruža podršku NBS i Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, u segmentu makroekonomije. |
|
Pribe: Raditi na ostvarivanju preporuka Evropske komisije
Direktor Kancelarije Evropske komisije za zapadni Balkan Rajnhard Pribe ocenio je danas u Prištini da kosovske institucije moraju mnogo više da rade na ostvarivanju preporuka Evropske komisije za integraciju u EU. Pribe je nakon devetog sastanka Pratećeg procesa Asocijacije i stabilizacije istakao da Evropska komisija nije zadovoljna brzinom ostvarivanja preporuka za integraciju u EU. Želja Evropske komisije je da procesi idu napred, rekao je Pribe i dodao da je od premijera Agima Čekua dobio uveravanja da će to pitanje biti među prioritetima Vlade Kosova. Čeku je izjavio da će u naredna tri meseca sveukupna aktivnost i pažnja biti usmerena na ostvarivanje međunarodnih i evropskih standarda. "Zatražiću odgovornost od svih ministara po pitanju ostvarivanja svake tačke dokumenta o standardima. Tražiću da me informišu dokle se stiglo po tom pitanju. Tako ćemo biti veoma konkretni i precizni jesu li standardi ispunjeni i ako nisu zašto nisu", rekao je Čeku. Na pitanje novinara kada Kosovo može biti pred vratima Evropske unije Pribe je kratko odgovorio "što brže bude moguće". |
|
Janša: Širenje EU tek posle rešenja institucionalne krize
Slovenački premijer Janez Janša izjavio je danas pred parlamentom svoje zemlje da daljeg širenja Evropske unije neće biti dok u njoj ne bude rešena institucionalna kriza. "Dok EU ne reši institucionalnu krizu, neće biti ni njenog daljeg širenja", rekao je Janša, ali je ipak dodao da je "širenje EU na države zapadnog Balkana naš prioritet". Slovenački premijer je ubeđen da je proširenje u interesu EU i da se "područje stabilnosti" ne završava oštro na granicama EU. Na potrebu da politika proširenja ostane visoko na dnevnom redu EU danas je u parlamentu ukazao i ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel, naglasivši pri tom da je za Sloveniju ključno upravo približavanje država zapadnog Balkana. Rupel je takođe rekao da Slovenija podržava ulazak Hrvatske u EU, kao i da će Hrvatska u pregovorima moći da dokaže svoj kredibilitet "doslednim poštovanjem dogovorenog". Slovenija je, kako je rekao šef diplomatije, imala više sreće nego države zapadnog Balkana, jer je u EU ušla u pravo vreme, na talasu energije nakon pada Berlinskog zida, dok je, prema njegovim rečima, danas ta energija iscrpljena, čak možda i potrošena. Premijer Janez Janša je takođe naglasio da je Slovenija u EU pozitivan primer, preko potreban Uniji zbog njenog narušenog poverenja. Janša smatra da će predsedavanje Slovenije u 2008. godini biti važan element uspostavljanja poverenja koji je EU potreban za izlazak iz institucionalne blokade i za odluke koje će joj omogućiti dalji rast, stvaranje novih radnih mesta i dalje širenje. Slovenački premijer je još rekao da je Slovenija, sa stepenom razvoja od 80 odsto, u EU prešla i neke stare članice, te da sada treba da izvede modernizaciju i afirmiše se kao pravna država, u čemu su joj najveći problem brojne manjkavosti u sudstvu, koje bacaju senku na njen položaj. Vladine službe su proteklih dana dobile pismo premijera Janeza Janše na temu pripreme Slovenije za predsedavanje EU. Deo političke javnosti je to pismo protumačio kao "pismo očaja" i kao dokaz da pripreme ne teku onako kako bi morale. Današnja debata u parlamentu trebalo bi da razuveri "neverne Tome" i da upozori na potrebu ozbiljnih priprema za posao koji Sloveniji predstoji. |
|
Lazić: Srbija nudi kompromisno rešenje
Samo kompromis može da obezbedi stabilnost na Kosovu, ocenio je danas u Beču, na konferenciji predsednika spoljnopolitičkih odbora parlamenata EU, zemalja kandidata i zapadnog Balkana, potpredsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine SCG Nikola Lazić. Lazić je predstavio svojim kolegama iz EU stavove beogradskog pregovaračkog tima u procesu razgovora oko decentralizacije Kosova, ukazavši na stav izveštaja izaslanika UN Kaja Ejdea koji odslikava teško stanje srpske zajednice na Kosovu. Lazić je naveo da je od 1999. godine više od 230.000 Srba napustilo pokrajinu i da nema povratka jer nedostaju osnovne slobode. Govoreći o decentralizaciji kazao je da ona treba da donese institucionalni okvir za donošenje bezbednosti manjinskim zajednicama i obezbedi uslove za povratak raseljenih. "Neophodno je stvoriti mehanizme za prevenciju da albanska strana ne može da nametne rešenja protivna interesima srpske zajednice. Decentralizacija treba da obezbedi samoupravu srpskoj zajednici tamo gde čini većinu", objasnio je Lazić. On je poručio da je demokratska Srbija spremna da ponudi kompromisno rešenje za budući status Kosova, što podrazumeva najširu moguću autonomiju unutar državne zajednice SCG, gde bi bili uvaženi interesi kosovskih Albanaca. "Bilo koje nametnuto rešenje bilo bi kontraproduktivno po stabilnost i ohrabrilo bi mnoge secesionističke pokrete širom sveta", upozorio je Lazić. "Jedino kompromis kroz direktne razgovore može da ubrza integraciju u evropski prostor i EU. Interes Evrope je da vidi integrisani Balkan, a ne uvećanje broja malih neodrživih državica", kazao je on. Na konferenciji predsednika spoljnopolitičkih odbora parlamenata EU izveštaj o toku pregovora o budućem statusu Kosova, podneo je zamenik specijalnog izaslanika UN za Kosovo Alber Roan. |
|
Širenje EU na Balkan jedan od prioriteta Slovenije
Slovenački parlament jednoglasno je danas usvojio deklaraciju o smernicama za delovanje Slovenije u Evropskoj uniji u ovoj godini. Među prioritetima Slovenije u 2006. godini su priprema za predsedavanje EU 2008. godine, preuzimanje evra od 1. januara 2007. godine i efikasno korišćenje evropskih sredstava. U uvodnim izlaganjima, slovenački premijer Janez Janša i ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel izrazili su čvrsto opredeljenje Slovenije da širenje EU na zapadni Balkan bude jedan od prioriteta njenog predsedavanja Unijom. Janša je upozorio da proširenje neće biti moguće dok u EU ne bude rešena institucionalna kriza, što će biti i jedan od velikih zadataka Slovenije u vreme njenog predsedavanja 2008. godine. Slovenačka vlada je poslala parlamentu deklaraciju o smernicama za delovanje u EU početkom februara. |
|
Ren: Srbiji ističe rok za hapšenje Mladića
Komesar EU za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) upozorio je danas da Srbiji ističe vreme za hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića do postavljenog roka 31. marta i ocenio da se saradnja Beograda sa Haškim tribunalom pogoršava. Ren je u intervjuu agenciji Rojters rekao da je zabrinut zbog deklaracije ruske Dume u kojoj je Haški tribunal proglašen odgovornim za smrt bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Evropski komesar je, takođe, ocenio je da "neodgovorni" komentari o ograničenju širenja Unije prete da ugroze demokratske procese u zemljama zapadnog Balkana i da podstiču povratak nacionalista. Ren je rekao da najnovija debata u zapadnoj Evropi o "apsorpcionoj moći" evropskog bloka i krajnjim granicama za proširenje rađa sumnje u zemljama bivše Jugoslavije u vezi sa ozbiljnošću najava iz EU da će biti primljene u članstvo. "Bilo bi krajnje neodgovorno da se kolebamo oko obaveza koje smo preuzeli prema zapadnom Balkanu, sada kada smo uspeli da stabilizujemo to najnestabilnije evropsko područje", rekao je on. Ren je ukazao da građani država zapadnog Balkana sada zauzimaju bukvalno istovetne stavove koje su u zapadnoj Evropi zauzimali građani u debati o "apsorpcionoj moći" koja je pominjana prilikom donošenja odluke o kandidaturi Turske. "Taj oblak sada putuje zapadnim Balkanom, i neke strane ga tumače kao legitimisanje privilegovanog partnerstva ili nekog multinacionalnog angažmana, umesto procesa pristupanja, koji su ministri spoljnih poslova EU potvrdili u Salcburgu 11. marta", rekao je evropski komesar. Ren je rekao i da se protivi postavljanju konačnih granica EU, ukazujući da se Evropa menjala iz decenije u deceniju. U osvrtu na prijem Bugarske i Rumunije, koji je predviđen za januar 2007, Ren je naglasio da te dve zemlje treba da učine napore u poslednjem trenutku kako bi se taj vremenski okvir potvrdio, da prijem ne bi bio odložen za 2008. godinu. "Te zemlje i dalje to mogu da postignu. Oni i dalje treba da pređu poslednje kilometre, da okončaju reforme i pokažu verodostojne dokaze da se one primenjuju", rekao je Ren. |
|
Ren: Srbiji ističe rok za hapšenje Mladića
Komesar EU za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) upozorio je danas da Srbiji ističe vreme za hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića do postavljenog roka 31. marta i ocenio da se saradnja Beograda sa Haškim tribunalom pogoršava. Ren je u intervjuu agenciji Rojters pozvao vlasti u Beogradu da povrate političku kontrolu nad službama bezbednosti kako bi ostvarile taj korak. On nije želeo da potvrdi da će predložiti suspenziju pregovora o sporazumu i stabilizaciji državne zajednice sa EU ako vlasti ne ispune taj uslov. Ministri spoljnih poslova EU poručili su nakon nedavnog sastanka da bi ti pregovori mogli biti "poremećeni" ako bivši komandant snaga bosanskih Srba ne bude izručen Haškom tribunalu do kraja meseca. "Nadam se da će Srbija biti u stanju da pronađe potrebnu političku hrabrost kako bi ostvarila taj važni cilj... Vreme ističe", naglasio je evropski komesar. Ren je ponovio da će pregovori biti uspešno završeni tek kada Srbija pokaže da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. "U poslednje vreme došlo je do izvesnog pogoršanja, a ne ozbiljnog napretka u saradnji sa Haškim tribunalom", ocenio je evropski komesar za proširenje. Ren je rekao da je zabrinut zbog deklaracije ruske Dume u kojoj je Haški tribunal proglašen odgovornim za smrt bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Evropski komesar je, takođe, ocenio je da "neodgovorni" komentari o ograničenju širenja Unije prete da ugroze demokratske procese u zemljama zapadnog Balkana i da podstiču povratak nacionalista. Ren je rekao da najnovija debata u zapadnoj Evropi o "apsorpcionoj moći" evropskog bloka i krajnjim granicama za proširenje rađa sumnje u zemljama bivše Jugoslavije u vezi sa ozbiljnošću najava iz EU da će biti primljene u članstvo. "Bilo bi krajnje neodgovorno da se kolebamo oko obaveza koje smo preuzeli prema zapadnom Balkanu, sada kada smo uspeli da stabilizujemo to najnestabilnije evropsko područje", rekao je on. Ren je ukazao da građani država zapadnog Balkana sada zauzimaju bukvalno istovetne stavove koje su u zapadnoj Evropi zauzimali građani u debati o "apsorpcionoj moći" koja je pominjana prilikom donošenja odluke o kandidaturi Turske. "Taj oblak sada putuje zapadnim Balkanom, i neke strane ga tumače kao legitimisanje privilegovanog partnerstva ili nekog multinacionalnog angažmana, umesto procesa pristupanja, koji su ministri spoljnih poslova EU potvrdili u Salcburgu 11. marta", rekao je evropski komesar. Ren je rekao i da se protivi postavljanju konačnih granica EU, ukazujući da se Evropa menjala iz decenije u deceniju. U osvrtu na prijem Bugarske i Rumunije, koji je predviđen za januar 2007, Ren je naglasio da te dve zemlje treba da učine napore u poslednjem trenutku kako bi se taj vremenski okvir potvrdio, da prijem ne bi bio odložen za 2008. godinu. "Te zemlje i dalje to mogu da postignu. Oni i dalje treba da pređu poslednje kilometre, da okončaju reforme i pokažu verodostojne dokaze da se one primenjuju", rekao je Ren. |
|
Skoplje i Evropska komisija o olakšicama viznog režima
Makedonske vlasti i predstavnici Evropske komisije danas će na sastanku u Skoplju razmotriti olakšice viznog režima za određene kategorija stanovništva, pre svega za naučne radnike i studente. Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova Makedonije, Skoplje očekuje da će na sastanku biti postignut dogovor da će za dva-tri meseca biti olakšan režim viza za ulazak u zemlje EU za naučne radnike i studente, a do kraja godine i za ostale kategorije građana. Makedonska strana će, prema najavama, tražiti da se vize za naučne radnike i studente izdaju besplatno i na duži rok, od jedne do pet godina. Evropskim zvaničnicima biće preneta i zabrinutost zbog najave da će poskupeti vize za zemlje evropske dvadesetpetorice sa sadašnjih 35 na 60 evra. Evropski stručnjaci imaju primedbe na kašnjenje u procesu izdavanja pasoša sa biometrijskim podacima u Makedoniji, a tokom dvodnevnog boravka u toj zemlji proveriće i rezultate koji su ostvareni u modernizaciji graničnih prelaza. Oni će takođe utvrditi sa koliko zemalja EU Makedonija ima potpisane sporazume o readmisiji, što se navodi kao jedan od glavnih uslova za ukidanje viznog režima. |
|
EU: Izbori u Ukrajini bili slobodni
Evropska unija saopštila je danas da su parlamentarni izbori u Ukrajini bili slobodni i pošteni, i pozvala buduću vladu da nastavi napore u približavanju zemlje Uniji. Evropski komesar za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner izjavila je da EU želi da nastavi program reformi čiji je cilj približavanje Ukrajine evropskom bloku. "Nadamo se i da će buduća vlada želeti da se približi Evropskoj uniji", rekla je Ferero-Valdnerova novinarima. Prvi preliminarni rezultati juče održanih parlamentarnih izbora u Ukrajini pokazuju da je najviše poslaničkih mesta osvojila proruska opoziciona Partija regiona koju predvodi bivši predsednički kandidat Viktor Janukovič. Blok nekadašnje premijerke Julije Timošenko je drugi, a na trećem mestu je stranka Naša Ukrajina, koja podržava predsednika Viktora Juščenka. EU je do sada odbijala otvorene zahteve Juščenka da Ukrajini bude upućen poziv za punopravno članstvo u Uniji. Ferero-Valdnerova danas je, međutim, istakla da se tokom posete Kijevu, pre tri sedmice, sastala sa političkim liderima koji su svi pokazali želju da nastave napore za približavanje Uniji, uključujući i mogući sporazum o slobodnoj trgovini. |
|
Balkan kao izazova, a ne kao problem
Predsednica spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Gordana Čomić izjavila je danas u Beču da prostor bivše Jugoslavije treba da bude shvaćen kao izazov, a ne više kao problem. Na sastanku predsednika odbora za spoljnu politiku parlamenata država članica Evropske unije (EU), država kandidata za članstvo i zemalja zapadnog Balkana, Čomićeva je ocenila da je napredak zemalja zapadnog Balkana na putu ka EU stabilan, ali ujedno i prespor. "Treba sagledati koliko imamo snage da zatvorimo tužno poglavlje prošlosti regionalnom saradnjom i zajedničkim interesom ljudi na Balkanu. Nadam se da će ovaj skup biti zaključen nastavkom sastanaka sa predstavnicima zapadnog Balkana i za vreme finskog predsedavanja EU", poručila je Čomićeva. Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine SCG Ivan Kalezić je govorio o predstojećem referendumu u Crnoj Gori,navodeći da je na nivou Crne Gore postignut konsenzus svih političkih faktora i da se "ne mogu se očekivati negativne konotacije u vezi održavanja i izjašnjavanja". Takođe je naveo da postoji potreba da članice državne zajednice obave razgovore šta posle referenduma i "pripreme građane na novu situaciju, kako bi građani i privredni subjekti imali što manje negativnih posledica". Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine Crne Gore Miodrag Vuković poziv upućen predstavnicima republičkih parlamenata na ovaj skup ocenio je dokazom da Evropa shvata realnost balkanskog prostora, i komplikovanost stanja u državnoj zajednici. "Više nema utemeljenih stavova o potrebi očuvanja državne zajednice. Govori se o Srbiji i Crnoj Gori", kazao je on i dodao da je "komisija EU apsolutna pripremljena i na novu realnost dve države i da će ona proceniti stepen pripremljenost država na putu ka članstvu pojedinačno". Vuković je ukazao na prednosti Crne Gore kao manje zemlje, "bez velikih problema", koja je "lako adaptivna" i koja se može brzo prilagoditi uslovima koje postavlja Evropa. Na konferenciji u austrijskom parlamentu nisu učestvovali, kako je to bilo najavljeno, komesar za proširenje EU Oli Ren i komesar za spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner. Sutrašnji dan dvodnevnog skupa u austrijskom parlamentu počeće razgovorom na temu budućnosti Kosova. Zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu Alber Roan obratiće se predsednicima spoljno-političkih odbora parlamenta. On će izneti podatke o toku pregovora, koji treba da se nastave 3. aprila u Beču. |
|
Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi
U austrijskom parlamentu danas je počeo dvodnevni sastanak predsednika odbora za spoljnu politiku parlamenata članica Evropske unije (EU), država kandidata za članstvo i zemalja zapadnog Balkana. Šef delegacije Evropske komisije u Beču Kristijan Falkovski na početku zasedanja podvukao je rešenost Unije da se Zapadnom Balkanu pruži evropska perspektiva. On je naglasio da su bezbednost i saradnja sa zemljama tog regiona prioritet EU i ocenio da se on nalazi na raskrsnici, ali i da Unija ima važnu ulogu u podsticanju tog dela Evrope da ide stazom reformi i mira. Prema njegovim rečima, 2006. godina je ključna kako za budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore, tako i za Kosovo. Što se tiče Kosova, Falkovski je istakao da to pitanje predstavlja izazov i za region i za međunarodnu zajednicu, za koju je rekao da mora da se spremi na sve moguće posledice po region. Govoreći o Srbiji i Crnoj Gori, on je naglasio da je jedan od najvažnijih uslova za približavanje EU puna saradnja s Haškim tribunalom, odnosno izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Govoreći o daljem širenju EU, Falkovski je kazao da je važno analizirati moć apsorpcije EU, kao i da ona mora biti dosledna u zahtevima zemljama kandidatima da ispune postavljene uslova kako bi sačuvala svoj kredibilitet. Poručivši da će EU nastaviti da od kandidata za prijem traži ispunjavanje strogih kriterijuma, on je najavio da će, što se tiče zapadnog Balkana, Evropska komisija krajem godine odlučiti o olakšicama u viznom režimu. "Bez Balkana evropsko ujedinjenje ostaje nepotpuno", ocenio je predsednik austrijskog parlamenta Andreas Kol u svom pozdravnom govoru. "Evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana vidim kao važan faktor stabilnosti i time kao faktor mira. Nadam se da će evropska perspektiva ostati motor reformi", poručio je Kol. Prvog dana sastanka predsednici parlamentarnih odbora za spoljnu politiku zemalja Zapadnog Balkana predstavili su svojim kolegama iz EU stanje u njihovim zemljama, kao i napredak na putu ka Uniji. Na konferenciji u austrijskom parlamentu nisu učestvovali, kako je to bilo najavljeno, komesar za proširenje EU Oli Ren i komesar za spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner. Sutrašnji dan dvodnevnog skupa u austrijskom parlamentu počeće razgovorom na temu budućnosti Kosova, a predsednicima spoljno-političkih odbora parlamenta obratiće se zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu Alber Roan. |
|
EU zahteva oslobađanje opozicionih lidera
Evropska unija zahteva oslobađanje beloruskih opozicionih vođa, uhapšenih tokom protesta zbog rezultata prošlonedeljnih predsedničkih izbora u toj zemlji, saopštila je danas Austrija, koja predsedava EU. "Predsedništvo EU je zgroženo nasiljem koje su vlasti Belorusije upotrebile protiv demonstranata", navodi se u saopštenju koje je izdala Austrija u ime zemalja članica Unije. U saopštenju se izražava ozbiljna zabrinutost zbog hapšenja demonstranata kao i vođa opozicije, uključujući i predsedničkog kandidata Aleksandra Kozulina, i zahteva da se oni odmah oslobode. Kozulin je, zajedno sa glavnim opozicionim liderom Alkesandrom Milinkevičem, danima predvodio proteste u Belorusiji protiv, kako kažu, izborne krađe, osporavajući pobedu dosadašnjeg predsednika Aleksandra Lukašenka. Policajci su u petak razbili demonstracije, a više stotina ljudi potrpali u kamione. Okupljeni su preneli i da je policija izvukla Kozulina iz kola i odvela ga posle protesta u subotu. Komesar EU za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner takođe je zahtevala oslobađanje pripadnika opozicije. "Apelujem na Vladu Belorusije da poštuje demokratska pravila", rekla je ona sutrašnjem izdanju nemačkih novina "Velt" (Die Welt). EU odlučila je u petak da uvede sankcije Belorusiji uključujući zabranu izdavanja viza vođama Belorusije, pa i Lukašenku, zbog izbora koje je ocenila kao nefer. |
|
SCG u iščekivanju odluka EU i SAD
Ako ne izruči Ratka Mladića Hagu ili bar ne podnese "opipljive" dokaze da sve čini na tom planu, Beograd može da bude suočen sa suspenzijom pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji (EU) i zamrzavanjem finansijske pomoći SAD. Takve poruke sinhronizovano ovih dana stižu sa raznih nivoa iz Brisela i Vašingtona, uz obavezna uveravanja i EU i SAD da podržavaju Srbiju i Crnu Goru na putu ka evroatalantskim integracijama, ali pod uslovom da ispuni svoje međunarodne obaveze. Ni Brisel ni Vašington ne pominju nikakve rokove, ali je jasno da će se ovih dana, najkasnije početkom aprila, odlučivati da li će ta podrška ostati i biti čak i pojačana, ili će biti uskraćena. Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte dolazi 29. marta u radnu posetu Beogradu, a dva dana kasnije o nivou saradnje SCG sa Tribunalom obavestiće zvaničnike EU u Briselu. Naredni sastanak unapređenog stalnog dijaloga SCG sa Evropskom komisijom zakazan je za 3. i 4. april u Podgorici i Beogradu i taj sastanak će biti održan, ali za zvaničnu aprilsku rundu pregovora nema nikakve potvrde iz Brisela, što znači da se čeka izveštaj Karle del Ponte. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević rekla je agenciji Beta da je naredna zvanična runda pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pod "velikim znakom pitanja" zbog problema u saradnji sa Hagom. Potpredsednik Vlade Srbije i šef tima za pregovore sa EU Miroljub Labus izjavio je 20. marta da očekuje "nastavak pregovora sa pola gasa". Zvanična runda pregovora "neće se održati, ali će biti nastavljen proces unapređenog stalnog dijaloga, u kome naši organi i predstavnici EU analiziraju institucionalnu, ekonomsku i pravnu situaciju u zemlji, odnosno stepen primene zakona", rekao je Labus. Iz Vašingtona, kao i prethodnih godina u ovo vreme, zvaničnici podsećaju da je 31. mart rok kada Kongres SAD mora da donese odluku o sertifikaciji pomoći Srbiji iz budžeta za ovu godinu, što je direktno vezano za saradnju s Tribunalom. Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo izjavila je ovih dana da Vašington mora da proceni šta su vlasti u Srbiji do tog datuma uradile na planu saradnje s Tribunalom, uključujući i izručenje Mladića. "Ako to ne bude slučaj, moraćemo da zadržimo oko 10 odsto tih sredstava koje smo odvojili za centralnu vladu. Znate da EU razmatra mogućnost obustave pregovora o stabilizaciji i pridruživanju", rekla je Dikarlova. Savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa Robert Hend izjavio je takođe ovih dana da će se, u slučaju da SCG veoma brzo ne ostvari potpunu saradnju s Hagom, pogoršati njena evroatlantska budućnost i izgledi da nastavi da prima ekonomsku pomoć od SAD. "EU gubi strpljenje, Vašington je takođe veoma frustriran", izjavio je Hend i precizirao da Kongres upravo razmatra odobravanje budžetskih sredstava za pomoć SCG, a u tom kontekstu su "pokrenuta i nastojanja da se ta ekonomska pomoć ponovo uslovi". Ambasador SAD Majkl Polt podsetio je ovih dana da su svi rokovi za izručenje Ratka Mladića prošli i da je američki zahtev da srpska vlada učestvuje u pronalaženju i izručenju Mladića. Prošle godine u januaru, američka pomoć SCG bila je suspendovana posle zaključka tadašnjeg državnog sekretara Kolina Pauela u martu 2004. godine da Beograd ne sarađuje sa Međunarodnim sudom u Hagu. Ta pomoć (10 miliona dolara) je odmrznuta u junu, pošto je u međuvremenu u Hag prebačeno 12 haških optuženika. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u nedavnom intervjuu za RTS da su sve državne institucije saglasne da je saradnja s Haškim tribunalom neophodna, ali je i upozorio na moguće posledice neispunjavanja obaveza prema tom sudu. "U politici nema milosti i moramo da budemo pripremljeni za najteže okolnosti", rekao je Tadić. |
|
EU uvodi sankcije Lukašenku
Lideri Evropske unije odlučili su da uvedu sankcije protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, izjavila je danas austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik, a prenose svetske agencije. U svojstvu predsedavajućeg EU, Plasnikova je rekla da je 25 lidera Unije "odlučilo da preduzme restriktivne mere protiv osoba koje su politički i administrativno odgovorne za kršenje međunarodnih izbornih standarda, uključujući predsednika Lukašenka". Austrijska ministarka je pozvala beloruske vlasti da se suzdrže od svake dalje akcije protiv demonstranata koji protestuju jer smatraju da predsednički izbori u toj zemlji, na kojima je Lukašenko osvojio još jedan mandat, nisu bili pošteni ni demokratski. Plasnikova nije prenela više detalja, ali su zvaničnici EU najavili da se razmatraju mogućnosti zabrane ulazaka u zemlje Unije i zamrzavanja imovine osoba koje su umešane u izbornu prevaru, bez ikakvih ekonomskih sankcija protiv same Belorusije. |
|
Konferencija o situaciji na zapadnom Balkanu i Kosovu
Evropska integracija zemalja zapadnog Balkana kao i situacija na Kosovu biće glavne teme dvodnevne Konferencije odbora sa spoljne poslove nacionalnih parlamenata država članica EU, Evropskog parlamenta i zemalja kandidata za pristupanje EU. Na Konferenciji koja će se 27. i 28. marta održati u Beču komesar za proširenje EU Oli Ren govoriće o situaciji u jugoistočnoj Evropi, odnosno o daljoj konsolidaciji evropske perspektive zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz Skupštine SCG. U saopštenju se navodi da će specijalna tema biti Kosovo, a o tome će govoriti specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za budući status procesa za Kosovo ambasador Alber Roan. Na konferenciji će SCG predstavljati predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije i Crne Gore Ivan Kalezić i zamenik predsednika Odbora Nikola Lazić. O odgovornosti nacionalnih parlamenata i Evropskog parlamenta u evropskoj dobrosusedskoj politici učesnici skupa govoriće članica Evropske komisije zadužena za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner, navodi se u saopštenju Skupštine SCG. |
|
Koštunica i Lajčak o razgovorima Beograda i Podgorice
Premijer Srbije Vojislav Koštunica i izaslanik EU za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak ocenili su danas da ne bi bilo korisno i konstruktivno da se paralelno sa referendumskom kampanjom odvijaju i razgovori između Beograda i Podgorice o odnosima posle referenduma. U saopštenju Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije navodi se da su Lajčak i Koštunica zajednički ocenili da u ovom trenutku to ne bi bilo korisno, jer bi moglo da utiče na sam referendumski proces i na volju birača u Crnoj Gori. "Predsednik Vlade Srbije Koštunica je rekao da je na građanima Crne Gore da slobodnom voljom odluče da li žele da žive u državnoj zajednici sa Srbijom ili žele da budemo dve odvojene države", dodaje se u saopštenju. Ističe se i da je Lajčak tokom susreta sa Koštunicom istakao da su utvrđena jasna pravila za održavanje refererenduma u Crnoj Gori i da je obaveza svih da u potpunosti poštuju utvrđena pravila. "U tom smislu, Lajčak je naglasio da nema ni reči o postojanju sive zone i da samo ukoliko više od 55 odsto birača glasa za nezavisnost, referendum se može proglasiti važećim", prenosi vladina kancelarija. Premijer Koštunica je, kako se dodaje, upoznao Lajčaka sa stavom Beograda da je opstanak državne zajednice SCG u najboljem interesu Srbije i Crne Gore i da dezintegracija i razgradnja države predstavlja proces suprotan opštem duhu evropskih integracija. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izrazio je ranije danas očekivanje da će vlast u Srbiji prihvatiti razgovore o odnosima posle referenduma o državnom statusu Crne Gore. |
|
Plasnik: Potrebno preuređenje EU za nastavak proširenja
Evropska unija mora "preurediti svoju kuću", utvrditi da ima sposobnost da u svoje redove primi nove članice, i da u to uveri delom skeptične građane EU, da bi nastavila proces ulaska novih zemalja u svoje članstvo, izjavila je danas u Briselu šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik. U osvrtu na sastanak ministara inostranih poslova EU, u okviru susreta na vrhu evropske dvadesetpetorice, Plasnikova je dodala da su svi u Uniji potvrdili da Zapadni Balkan ima otvorena vrata za članstvo u EU. Zamoljena da kaže kako gleda na stav Berlina da se zapadnobalkanske zemlje najpre moraju iznutra "političi stabilizovati" i učvrstiti proevropske političke snage i strukture vlasti, austrijska ministarka je odgovorila da neke zaista specifične teškoće, posebno u ovoj godini, postoje u slučaju Srbije, kad je u pitanju rešavanje statusa Kosova i budućnosti državne zajednice s Crnom Gorom. Plasnikova, predsedavajuća Saveta ministara EU, novinarima je rekla da prihvata ocenu da je izjavama lidera nekih evropskih članica, kao i stavovima u Evropskom parlamentu "otvorena rasprava o daljem načinu prijema novih članica u EU", uz predloge da Hrvatska nastavi pregovore o članstvu, a da se ostalim zemljama ponudi "partnerstvo". Šefica austrijske diplomatije je objasnila da se ona "uvek zalagala za pristup svakoj zemlji ponaosob". To znači, dodala je, da približavanje EU mora biti utemeljeno na "zaslugama i u svetlu problema s kojima se mora uhvatiti u koštac svaka od tih zemalja". "To je specifičan izazov i za te zemlje i za Uniju", podvukla je Plasnikova, ukazavši da su ministri EU nedavno u Salcburgu potvrdili "evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i konačni cilj ulaska u članstvo EU" i proces stabilizacije i pridruživanja. Ona je istakla da se na to nadovezala inicijativa za regionalnu ekonomsku saradnju, "što ne samo da jača ekonomski razvitak, već i pomirenje u regionu". Na pitanje da li su ministri konkretno razmotrili "apsorpcionu moć", odnosno sposobnost da se preuređenjem svojih ustavno-institucionalnih struktura i finansijske podrške regionu pripremi za prijem zemalja zapadnog Balkana, Plasnikova je odgovorila da je "apsorpcioni kapacitet i logična i normalna stvar". "Treba urediti svoju kuću, ali ponekad i veoma teški, složeni zadaci stoje i pred zemljama koje se približavaju evropskoj ravni i standardima", dodala je ona. Plasnikova je, takođe, rekla da je na ministarskom sastanku razmatrana "budućnost Evrope" i da nije posebno bilo reči o proširivanju, ali je cilj bio "da postavimo most za susret lidera EU u junu". Navela je da će o budućnosti, granicama Evrope i proširenju biti razgovarano na posebnom ministarskom sastanku, u aprilu u Austriji. Po njenim rečima, rasprava ministara je bila "otvorena i jasna, u sklopu razgovora na samitu Unije o podsticanju zapošljavanja, omladini, energiji". "To se neposredno tiče obnove poverenja među građanima Unije. Bacili smo pogled i na stav austrijskog predsedništva da se do juna ove godine sažme rasprava o budućnosti Evrope", rekla je austrijski ministar. Plasnikova je dodala da to podrazumeva i granice Evrope i buduće proširenje, kao i "apsorpcionu sposobnost", a tome će biti posvećen poseban sastanak EU u aprilu u Austriji. Holandski ministar Bernard Bot je na sastanku naglasio da se budućnost Evrope i ulazak novih članica mora usloviti ne samo novim ustavno-institucionalnim mehanizmima, već i jasnim saznanjem da će ići uporedo s opštim poboljšanjem života građana zemalja Unije. Kako je Beti preneo Botov portparol, Herman van Gelderen, stav Haga je da se mora održati "obećanje iz Soluna" o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali merila i uslovi za to moraju biti krajnje ozbiljno i oštro postavljeni i sprovedeni. Zato će biti potrebno par godina, ocenio je Bot, uz opasku da otpor prema ulasku novih članica postoji ne samo u Holandiji i Francuskoj, što je iskazano na referendumima, već i u drugim zemljama Unije. Bot je dodao da je EU ranije možda nešto "fleksibilnija" bila prema ispunjavanju uslova za nove članice, ali da sada "to krajnje ozbiljno mora da se primeni", bez ikakvih ustupaka. Holandija je uoči rasprave podnela dokument u kojem se navodi da treba garantovati perspektivu članstva državama Zapadnom Balkanu, ali tek kad one potpuno budu politički i ekonomski spremne i kad EU za to bude imala "apsorpcionu moć". Holandija traži, kako su Beti preneli izvori samita, da ne može biti pristupa novom članstvu sve dok "zemlja u pitanju ne sprovede u potpunosti sadržinu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju". Posebno je podvučena nužnost da EU bude sasvim sigurna da je kandidat dostigao punu političku, demokratsku "zrelost" i ispunio u potpunosti sva tražena politička merila. Hag smatra i da se odmah na početku pregovora moraju otvoriti "najzahtevnija poglavlja vezana za pravosuđe i unutrašnje poslove", da bi se izbeglo da se o tako važnim pitanjima pregovara "pod političkim pritiskom i u stisci na kraju procesa". Zahtev je i da se zemljama sa kojima EU ima odnose "neposrednog susedstva" jasno kaže da one ne mogu računati na to da će postati punopravne članice EU. |
|
Lene: Ostvarivanje standarda najznačajniji zadatak
Izaslanik Evropske unije za pitanja statusa Štefan Lene izjavio je danas u Prištini da je ostvarivanje standarda najznačajniji zadatak tokom procesa utvrđivanja statusa Kosova. Izaslanik EU je istakao da bez ostvarivanja standarda ne može biti pravog progresa u procesu utvrđivanja statusa. Lene se danas sastao sa premijerom Kosova Agimom Čekuom, liderom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem i ministrom unutrašnjih poslova Fatmirom Redžepijem, od kojih je, kako je rekao, dobio uveravanja da će u pregovorima biti veoma aktivni, kako bi obezbedili sigurnu budućnost za pripadnike svih nacionalnih zajednica na Kosovu. Lene je ocenio da je poslednji sastanak delegacija Prištine i Beograda bio izuzetno konstruktivan i pozitivan. "Sastanak u Beču je bio pozitivan i predstavlja dobru osnovu da bi se krenulo napred kako po pitanju decentralizacije tako i po drugim pitanjima", rekao je Lene. |
|
Tadić i Lajčak za poštovanje Zakona o referendumu
Predsednik Srbije Boris Tadić i izaslanik Evropske unije za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak ocenili su danas da je potrebno da se uslovi iz Zakona o referendumu u potpunosti poštuju, saopštila je Pres služba predsednika Srbije. Tadić je, kako se dodaje, izrazio očekivanje da će se EU založiti da referendumski proces u Crnoj Gori "prođe u najboljem redu". Lajčak se danas sastao i sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. |
|
Kacin za ublažavanje viznog režima za Zapadni Balkan
U Evropskom parlamentu je danas održan okrugli sto o ublažavanju viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana. "Cilj okruglog stola je bilo povećanje pritiska na države članice Evropske unije (EU) da ublaže vizni režim za pojedine delove društva država Zapadnog Balkana, a pre svega za studente", rekao je slovenački poslanik u Evropskom parlamentu i učesnik okruglog stola Jelko Kacin. Raspravu je pripremio savez evropskih liberala i demokrata (ALDE), Građanski pakt za jugoistočnu Evropu i Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu, saopštio je kabinet Jelka Kacina. Uporedo sa ovom akcijom, u brojnim evropskim gradovima predstavljena je knjiga "Najbolje priče iz redova za vize", u kojoj su skupljena iskustva mladih sa Zapadnog Balkana u pokušaju da dobiju vize za EU. "Želimo da prikažemo kako izgleda geto nametnut od strane EU, kroz oči onih od kojih se očekuje da će izgraditi bolju budućnost za Zapadni Balkan", rekao je na okruglom stolu Rajko Božič, koordinator Građanskog pakta. Savetnica evropskog komesara za širenje Maria Asenius je naglasila da je Evropska komisija spremna da učini korak napred u smislu ublažavanja viznog režima, ali da države članice brinu prevelike migracije. "Konačna odluka je u rukama zemalja članica EU", rekla je ona. Asenius je, takođe, rekla da će vize za zemlje Zapadnog Balkana uskoro verovatno poskupeti, a EU se istovremeno dogovara o ublažavanju viznog režima sa Rusijom i Ukrajinom. Evropski poslanik Žizela Kalenbah (Zeleni) je upozorila na posebno teške uslove za sticanje viza za građane Kosova. "Vize za neke članice EU na Kosovu nije moguće dobiti, jer tamo nema odgovarajućeg organa, koji bi mogao izdati vizu. Podnosioci molbe sa Kosova moraju da idu po vizu u neku od susednih zemalja i često za nju plaćaju više od drugih", rekla je ona. |
|
Evrofondovi šansa za izlazak istoka Poljske iz bede
Poljska vlada namerava da iskoristi najveći deo sredstava iz evropskih fondova da izvuče iz bede pet istočnih vojvodstava, koja istovremeno spadaju u najsiromašnije regione u Evropskoj uniji. Novi program vlade "Razvoj istočne Poljske" procenjuje da bi u najsiromašnije delove zemlje u periodu od 2007. do 2013. godine trebalo da se slije između devet i 10 milijardi evra iz kase u Briselu. Rezultat bi, pored novih industrijskih zona, puteva koji su trenutno u katastrofalnom stanju, investicija u obrazovanje, trebalo da bude za nekoliko godina i pristup brzom Internetu u svakom selu. Problem koji muči regione i lokalne vlasti ne samo u Poljskoj, već i susednoj Slovačkoj ili znatno bogatijoj Češkoj, nedovoljno sredstava iz regionalnih budžeta da se sa 15 odsto vlastitog novca sufinansiraju projekti, poljska vlada namerava da reši subvencijama iz državnog budžeta za projekte u istočnoj Poljskoj. "Budžet bi to trebalo da izdrži. Novac iz EU nisu samo troškovi. Ulaganja se vraćaju preko više novca za porez", rekao je za dnevnik "Gazeta Viborča" (Wyborcza) zamenik ministra za regionalni razvoj Vladislav Ortil (Wladislaw Ortyl). To poljsko ministarstvo priprema i izmene zakona koje bi garantovale da u budžetu za te svrhe, pomoć regionima u sufinansiranju evropskih projekata, bude uvek dovoljno novca. Slovačka iskustva, međutim, pokazuju da su agilniji i spremniji za korišćenje evropskih fondova bogatiji regioni. Do početka marta iz Slovačke je predloženo skoro 11.000 projekata za koje iz evropskih strukturalnih fondova traže 4,9 milijardi evra. Najviše projekata, skoro 5.000 pripremio je bogati zapadno-slovački region, dok je centralna Slovačka uspela da pripremi svega 2.600 projekata za koje očekuje 1,54 milijarde evra iz evropske kase. |
|
Sprečavanje pranja novca obaveza svih zemalja
Za uspešno sprečavanje ubacivanja nezakonito stečenog novca u legalne finansijske tokove neophodna je dobra međunarodna saradnja, poručeno je sa današnje konferencije o sprečavanju pranja novca u Sava centru. Srbija je, kako je istaknuto, u obavezi da se priprema za primenu preporuka i direktiva Evropske unije kojima su detaljno propisane aktivnosti za sprečavanje pranja novca. Prema nezvaničnim podacima, godišnje se u svetu "opere" novac u vrednosti od oko 500 milijardi dolara, ali ima procena da je ta cifra i veća. Značajnim delom tog novca, ukazao je profesor Fakulteta civilne zaštite u Beogradu Darko Trifunović, finansiraju se teroristi koji su uglavnom dobro povezani sa organizovanim kriminalom. On je naglasio da se novac pere i preko lažnih nevladinih i humanitarnih organizacija, što je, kako je naveo, na nekoliko primera potvrđeno u Bosni i Hercegovini. Stručnjak za sprečavanje pranja novca iz Velike Britanije Denis Evans je rekao da je važno da se podaci o vlasnicima novca i učesnicima i finansijskim transakcijama dobijaju od pouzdanih i nezavisnih izvora. Direktivom EU, kako je naglasio, naloženo je da se prate finansijske aktivnosti politički eksponiranih ličnosti iz drugih zemalja. Nije retkost ni da se platne kartice zloupotrebljavaju za pranje novca, zbog čega je velika odgovornost banaka da to spreče, rečeno je na konferenciji, koju su, uz podršku Evropske komisije, organizovale kancelarije SCG i Srbije za pridruživanje EU, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Ministarstvo za evropske integracije Crne Gore. |
|
Merkel: EU da prihvati postojanje industrijskih giganata
Lideri Evropske unije moraju da prihvate postojanje industrijskih giganata na starom kontinentu, a ne da razmišljaju u državnim okvirima, izjavila je danas nemačka kancelarska Angela Merkel. "Meni je to sasvim jasno i mislim da je to jasno i većem delu EU. Možemo da imamo unutrašnje tržište samo kada struja bude tekla slobodno i kada prihvatimo evropske šampione i ne mislimo isključivo nacionalno", rekla je Merkel novinarima na samitu EU. "U suprotnom, unutrašnje tržište neće imati smisla", dodala je ona, a prenele agencije. Očekuje se da će na dvodnevnom samitu šefova država i vlada EU u Briselu, lideri Unije prihvatiti niz mera kojima će povećati broj radnih mesta i pospešiti ekonomski rast. Na samitu će biti razmotreni i planovi za Evropski tehnološki institut, kao i pokušaji da se postigne zajednička energetska politika, posle problema sa snabdevanjem Evrope energentima ranije ove godine. |
|
Skoplje negira da neće da razgovara sa istražiteljima EU
Skoplje je danas demantovalo da je ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Mihajlovski odbio da sarađuje u istrazi parlamenta EU o sumnji da je CIA izvršila otmicu na makedonskoj teritoriji. Kako je saopštio visoki zvaničnik makedonske vlade, Mihajlovski je bio spreman da se od 27. do 29. aprila sastane sa delegacijom EU kako bi sa njima raspravljao o sumnji da je CIA u Makedoniji otela jednog nemačkog građanina koga je kasnije prebacila u Avganistan, gde ga je navodno mučila. Visoki zvaničnik je naglasio da je Mihailovski bio spreman da sa zvaničnicima EU raspravlja o tom slučaju, ali ne i za mogućnost da ga oni ispituju. "On nije osumnjičeni koga treba ispitivati, ali on će se svakako sastati sa njima, kako bi diskutovali" o tom slučaju, rekao je agenciji Rojters makedonski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Portparol makedonski vlade Goran Pavlovski rekao je da je u pitanju "nerazumevanje u terminologiji" između Makedonije i EU, potvrdivši da je Mihajlovski spreman da se susretne sa istražnom komisijom evropske dvadesetpetorice. Član istražne komisije parlamenta EU, italijanski socijalista Klaudio Fava (Claudio), izjavio je ranije da je iz jučerašnjih izveštaja makedonskih medija, koji su se pozivali na izjavu portparola Pavlovskog, razumeo da Mihajlovski ne želi da se susretne sa delegacijom EU. Fava je izjavio da i dalje čeka zvanični demanti makedonske vlade u vezi sa ovim slučajem. Afera je vezana za Kaleda el Masrija, nemačkog državljanina libanskog porekla, koga je CIA 31. decembra 2003. navodno otela, a potom odvela u Avganistan gde ga je mesecima u zatočeništvu mučila pod sumnjom da je terorista. Ovaj slučaj je u sklopu sveobuhvatne istrage Evropskog parlamenta, koja je pokrenuta u januaru na osnovu prošlogodišnjih optužbi grupa za zaštitu ljudskih prava da je CIA otimala zatvorenike iz Evrope, prebacivala ih u druge zemlje i rukovodila tajnim zatvorima na teritoriji EU. Evropski parlament, međutim, kada je reč o ovom slučaju nema nikakvu legalnu ili zakonodavnu moć, tako da nikome ne može da nametne posetu ili susret. |
|
EU o sankcijama beloruskim zvaničnicima
Evropska unija saopštila je danas da će se konsultovati sa susedima Belorusije, uključujući i Rusiju, pre nego što donese odluku o uvođenju bilo kakvih sankcija beloruskim liderima, posle spornih predsedničkih izbora u toj zemlji. Ministri spoljnih poslova EU saopštili su danas da će najverovatnije nametnuti sankcije političkim liderima u Belorusiji, posle navodne izborne prevare kojom je Aleksander Lukašenko po treći put izabran za predsednika. Izbori se "ne mogu nazvati slobodnim i fer", rekao je austrijski kancelar Volfgang Šisel, koji predsedava dvodnevnim samitom EU lidera. Konzervativci u Evropskom parlamentu zatražili su od EU da izoluje zvaničnike u Minsku i pomogne beloruskom narodu. Nemački demohrišćanin Bogdan Klih pozvao je EU da "otvori svoje granice za one građane Belorusije koji više tamo ne mogu da ostanu zbog političkih razloga i da podrži studente koji su izbačeni sa univerziteta" jer su učestvovali u antivladinim demonstracijama. EU će se konsultovati sa svim kandidatima za članstvo u Uniji, zemljama zapadnog Balkana i drugim susedima poput Norveške, pre nego što donese odluku, rekao je austrijski ministar za evropske poslove Hans Vinkler. "Važno je da sve što učinimo bude zasnovano na dogovoru", rekao je Vinkler u ime EU, pošto je njegova zemlja predsedavajući EU. "Moraćemo da razgovaramo i s Rusijom", dodao je. Sankcije će se najverovatnije odnositi na širu zabranu putovanja beloruskim zvaničnicima, pošto postojeća zabrana EU se odnosi na svega desetak ljudi među kojima nema Lukašenka. |
|
Širak bojkotovao izlaganje zvaničnika na engleskom
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) napustio je salu gde su visoki evropski zvaničnici počeli radni sastanak, jer je jedan francuski zvaničnik izabrao da se učesnicima obrati na engleskom jeziku, saopštili su izvori bliski francuskoj delegaciji. "Govoriću na engleskom, jer je to jezik preduzeća", rekao je Ernest-Antoan Selier (Antoine Seilliere), predsednik UNICE-a, organizacije koja okuplja predsednike preduzeća zemalja Evropske unije (EU). Da bi pokazao svoje negodovanje, Širak je ustao i napustio salu, a za njim su otišla još dva francuska ministra - Tijeri Breton (Thierry) za ekonomiju i finansije i šef diplomatije Filip Dust-Blazi (Philippe Douste-Blazy). Širak, veliki borac za širenje francuskog jezika, vratio se u salu posle Selijerovog izlaganja. Francuski, engleski i nemački su jezici koji se koriste na radnim sastancima zvaničnika EU. |
|
Ministri EU razmatraju budućnost i granice Evrope
Dok šefovi država i vlada Evropske unije razmatraju kako postići energetsku bezbednost i prevazići ekonomski nacionalizam na unutrašnjem tržištu, ministri inostranih poslova EU uporedo razmatraju budućnost i granice Evrope. Ta rasprava je obuhvatila i sve češće postavljeno pitanje da li će i kada EU biti institucionalno, politički i finansijski sposobna da u svoje strukture ugradi nove članice. Šefovi diplomatija EU razmatraju i dokument koji je podnela Holandija u kojem se navodi da treba garantovati perspektivu članstva državama zapadnog Balkana, ali tek kad one potpuno budu politički i ekonomski spremne i kad EU za to bude imala "apsorpcionu moć". Kako su Beti preneli izvori sa samita, Holandija se protivi novom članstvu sve dok "zemlja koja je u pitanju ne sprovede u potpunosti sadržinu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju". Posebno se podvlači neophodnost da EU bude sasvim sigurna da je kandidat dostigao punu političku, demokratsku zrelost i ispunio u potpunosti sva tražena politička merila. Hag smatra i da se odmah na početku pregovora moraju otvoriti najzahtevnija poglavlja vezana za pravosuđe i unutrašnje poslove, da bi se izbeglo da se o tako važnim pitanjima pregovara "pod političkim pritiskom i u stisci na kraju procesa". Oko proširenja EU je već pokrenuta javna rasprava, uključujući mahom nemačke predloge i zamisli grupa u Evropskom parlamentu da se zapadnobalkanskim zemljama ponudi i neko "privilegovano partnerstvo", ili "pridruženo članstvo" pre konačnog cilja - punog članstva, dok bi Hrvatska jedina nastavila pregovore o punom članstvu. Šef spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Elmar Brok predložio je stvaranje Evropskog ekonomski prostora plus. Luksemburški premijer, Žan-Klod Junker, danas je izjavio da "Hrvatska treba da bude ugledan član EU obzirom na svoju istoriju i civilizacijske temelje". On je dodao da zato "ne bi Hrvatsku stavio u isti koš s ostalim zemljama zapadnog Balkana", uz opasku da i ostale zapadnobalkanske države moraju imati perspektivu učlanjenja u EU, "s tim što je evropska perspektiva Hrvatske bliža". Vođa bavarskih socijalhrišćana, Edmund Štojber, je takođe ocenio da Hrvatska jedina mora nastaviti pregovore o članstvu u EU, dok bi ostalim zapadnobalkanskim zemljama trebalo ponuditi "neki treći put između punog članstva i privilegovanog partnerstva". Slične stavove su nedavno izneli i poslanici Evropskog parlamenta, a nemački kancelar Angela Merkel je istakla da se zemlje zapadnog Balkana moraju najpre "politički stabilizovati" da bi se moglo razmotriti i njihovo ugrađivanje u redove EU. Komesar za proširenje EU Oli Ren danas na konferenciji za štampu s makedonskim premijerom Vladom Bučkovskim nije krio svoje nezadovoljstvo zbog toga što nije pozvan na ministarski sastanak EU na kojem će se raspravljati o proširenju. Ren je istakao da rasprave o proširenju mora biti odgovorna, "jer bi, inače bilo neodgovorno da dovedemo u pitanje našu rešenost da unesemo stabilnost u to najnestabilnije područje u Evropi". |
|
Solana Čekuu: Raditi, a ne samo pričati o standardima
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je u Briselu premijeru Kosova Agimu Čekuu stavio do znanja da bez sprovođenja standarda neće moći da počne ni sam proces rešavanja statusa Kosova i od njega zatražio da "radi, a ne samo da priča o sprovođenju standarda". Solanin portparol Kristina Galjak je novinarima prenela da je Čekuu stavljena do znanja vrlo jasna, snažna poruka da se moraju obaviti vrlo konkretni potezi u sprovođenju standarda, ako se želi da se ceo proces nastavi u pravu rešavanja statusa. Izvori bliski visokom evropskom predstavniku su istakli da će biti "veoma teško razgovarati o statusu, ako ne i nemoguće ući u proces rešavanja statusa, ako standardi bitno ne budu ostvareni". Solana je dodao da misli da je Čeku, za vreme otkako je stupio na dužnost premijera, "obavio veoma dobar posao, počev od govora u parlamentu, koji je zaista bio veoma dobar i koji smo mi jako dobro ocenili, ne samo zbog sadržine, već i načina na koji je to učinio". "Nadam se da će on biti veoma dobar premijer u času kad su nam potrebni veoma ozbiljni ljudi na odgovornim položajima. Verujem da će premijer Čeku biti jedan od njih", rekao je Solana. Čeku je izjavio da je neposredni zadatak njegove vlade da se "približi građanima, poveća poverenje u vladu, i da ispunjavanjem standarda pomogne svom pregovaračkom timu da što pre okonča proces rešavanja statusa". Čeku je izrazio uverenje da će to u kratkom roku uspeti da postigne. Dodao je da njegov kabinet želi da, ostvarivanjem evropskih vrednosti, obezbedi uključivanje Kosova u Evropsku uniju i NATO. Solana je istakao da "veoma insistira da je za premijera Čekua od temeljne važnosti da istinski dela, a ne samo priča, već da čini stvari koje su bitne za standarde". On je dodao da su razgovarali i o procesu koji počeo na Kosovu i da su se veoma usredsredili na standarde, pitanja manjina i sve drugo. Solana je ocenio da su razgovori srpske i albanske strane o standardima, prošlog petka u Beču, bili "vrlo dobri", i, mada su stavovi možda još razdvojeni, atmosfera je bila vrlo povoljna. "Nadam se da će idući sastanak imati isti nastavak", kazao je on. Visoki predstavnik EU je naglasio da se Evropska unija sprema da "preuzme veću odgovornost" u budućem razvoju na Kosovu i dodao da bi EU želela da se za to pripremi s premijerom Čekuom i njegovom vladom. A, kako je istakao kosovski premijer Čeku, "ja sam javno pozvao Srbe koji žele da žive na Kosovu da se vrate, da su dobrodošli na Kosovo, da smatraju Kosovo svojom kućom, svojom domovinom, i to je ono što tražim od njih da sudeluju u javnom životu, u društvenom životu". "Oni treba da pokažu takvu spremnost, a onda je na nama na većini, na institucijama Kosova da raznim merama i instrumentima garantujemo i sigurnost i slobodu kretanja i ekonomski razvoj i napredak i sve ono sto garantujemo i drugim narodima koji žive na Kosovu". "Da bismo to postigli", naveo je Čeku, "uspostavićemo kontakt s njima, uključujući i lični kontakt u selu, kući, familiji, gradu, razgovarati s njima, videti koji su njihovi problemi, njihovi zahtevi i onda pokušati to sve zajednički rešiti. Pokusati uspostaviti poverenje, pokušati nametnuti poverenje, pokušati nametnuti ozbiljnost prema njima i pokušati ih pridobiti da sarađujemo". Na pitanje kako gleda na pitanje podeljenosti Kosovske Mitrovice, Čeku je uzvratio da je to "praktički već rešeno. Kontakt grupa je već donela odluku. Kosovska Mitrovica jeste i biće uvek deo Kosova, ali u Mitrovici će živeti građani koji žive i koji su uvek živeli u Mitrovici, živeće ravnopravno sa svim drugim građanima u svojima kućama. I to je rešenje i mislim da je to prihvatljivo". "Mislim", zaključio je premijer vlade u Prištini, "da je trebalo da Srbi dosta nauče iz svoje nedavne prošlosti, da su napuštali svoje kuće, da su slušali neke druge izvan mesta gde su živeli. I zato su ispaštali u istoriji". I, kao je to objasnio Čeku, "mislim da takvu grešku ne bi trebalo da ponove. Treba da se okrenu Prištini, treba da se okrenu ljudima koji žive na Kosovu, koji žive na Kosovu i njihovim liderima i zajednički da rešimo sve njihove probleme". |
|
EU usvojila crnu listu aviokompanija
Zemlje Evropske unije danas su usvojile prvu zajedničku crnu listu gotovo 100 aviokompanija koje su procenjene kao rizične, a avionima skoro svih tih avioprevoznika biće zabranjeno letenje u EU, javljaju agencije. Na listi su 93 kompanije, koje prevoze putnike ili robu, kojima je u potpunosti zabranjen let u EU. Preostala tri avioprevoznika imaju "ograničenje" letenja, budući da je samo određenim avionima zabranjen let u EU, precizira se u saopštenju Evropske komisije. Listu su prošle nedelje jednoglasno podržali stručnjaci za bezbednost avio-saobraćaja 25 zemalja Unije. Gotovo sve kompanije sa crne liste potiču iz afričkih zemalja. EU je zabranila da na njenu teritoriju sleću avioni svih aviokompanija Demokratske Republike Konga, Sijera Leonea, Ekvatorijalne Gvineje, Liberije i Svazilenda, nakon što je procenjeno da su kontrole aviona u tim zemljama "neodgovarajuće". Na listi su i kompanije iz Severne Koreje, Avganistana, Kazahstana, Kirgizije, Bangladeša i Tajlanda. Dugogodišnje protivnice zajedničke crne liste, zemlje EU su ipak odlučile da je sastave, nakon niza avionskih nesreća koje su se dogodile prošlog leta, a u kojima je poginulo oko 330 ljudi. Lista je doneta na osnovu "rezultata kontrola obavljenih na evropskim aerodromima", korišćenja dotrajalih i loše održavanih aviona, nemogućnosti kompanija da isprave greške ustanovljene prilikom kontrola, navodi se u saopštenju Komisije. Neke od kompanija nisu prisutne u EU ali bi mogle da uđu u Uniju čarter letovima, zbog čega lista ima i cilj prevencije i zaštite klijenata, kazao je pomoćnik evropskog komesara za saobraćaj Stefan De Rink (Rynck). Lista će stupiti na snagu u subotu, dan nakon što bude objavljena u službenom listu EU. Spisak će biti aktualizovan najmanje svaka tri meseca, precizira se u Briselu. Aviokompanije imaju pravo da ulože žalbu i mogu da budu skinute s liste ukoliko ispune bezbednosne standarde. |
|
Taričeanu: Nastavićemo reforme ubrzanim ritmom
Evropska komisija podržava sastanak premijera zemalja CEFTA i zapadnog Balkana 6. aprila u Bukureštu, jer EU očekuje što više pozitivnih signala iz zone zapadnog Balkana, izjavio je danas u Bukureštu generalni direktor Evropske komisije za pitanja proširenja EU Majkl Lej (Michael Leigh). Tokom današnjeg sastanka sa rumunskim premijerom Kalinom Popeskuom Taričeanuom, Lej je rekao da će Izveštaj Evropske komisije o Rumuniji, koji će biti objavljen u maju, biti objektivan, nepristrasan i bez političkog uticaja. Lej je naveo da će dokument Evropske komisije prikazati sav napredak koji je Rumunija zabeležila u poslednje vreme, kao i aspekte na koje treba da se prvenstveno koncentriše. Izrazivši nadu da će izveštaj Evropske komisije biti pozitivan, Taričeanu je precizirao da će i posle objavljivanja izveštaja Rumunija nastaviti reforme u ubrzanom ritmu. Taričeanu je ukazao da Rumunija namerava da zabeleži značajan napredak u borbi protiv korupcije, u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova i osiguranju bezbednosti državnih granica. Rumunski premijer je, takođe, naglasio da je od najveće važnosti povećanje sposobnosti države da prima strana ulaganja, kao i poboljšanje zbrinjavanja osoba sa psihičkim problemima. Na redovnom sastanku Rumunija-EU, koji je održan juče u Briselu, nije izbegnuto upozorenje u vezi sa borbom protiv korupcije. Na tom sastanku je rečeno da je "borba protiv korupcije, posebno na najvišem nivou, od najvećeg značaja" i istovremeno je od Bukurešta zatraženo da se "koncentriše na primenjivanje postojećih zakona". |
|
Nastavak pregovora sa EU pod znakom pitanja
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da je naredna zvanična runda pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pod "velikim znakom pitanja" zbog problema u saradnji sa Hagom. Tanja Miščević rekla je agenciji Beta da će naredni sastanak unapređenog stalnog dijaloga sa Evropskom komisijom biti održan 3. i 4. aprila u Podgorici i Beogradu, ali da za zvaničnu aprilsku rundu pregovora nema nikakve potvrde iz Brisela. Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropsku integraciju Ksenija Milivojević rekla je agenciji Beta da je unapređeni stalni dijalog forma stalne komunikacije Brisela i Beograda radi praćena toka reformi i izrade izveštaja EU i ne može se smatrati vidom pregovora. Ona je ukazala da se unapređeni stalni dijalog odvija već nekoliko godina, omogućavajući EU da ima određeniju sliku o progresu u zakonodavnoj oblasti i sektorskim politikama, kao i osnovu za redovne izveštaje, ali nema formu pregovora i ne proizvodi posledice kakve ima pregovarački proces. Ksenija Milivojević je ukazala i da će SCG verovatno ponovo biti u specifičnoj situaciji, jer nove runde pregovora najverovatnije neće biti u aprilu bez pune saradnje, ali ni pregovori neće biti zvanično suspendovani. "Neobična je situacija, jer je za zvaničnu suspenziju pregovora potrebna jednoglasna odluka Saveta ministara EU, a do nje neće doći. Imaćemo razliku između faktičkog i pravnog stanja, s obzirom da naredne runde pregovora neće biti, ali ni formalne suspenzije", rekla je ona. Prema njenim rečima, to je povoljnija opcija samo u smislu što omogućava nastavak pregovora čim se ispune uslovi. "Ako bi postojala odluka Saveta ministara o suspenziji pregovora, onda bi ponovo bila neophodna, po ispunjenju uslova, i odluka o ukidanju suspenzije, a to može da potraje", rekla je ona. Prema njenoj oceni, EU je "očigledno rešila da pruži svu moguću suštinsku podršku SCG, jer bi suspenzija bila oštriji vid". Ksenija Milivojević je, takođe, ukazala da bi neodržavanje aprilske runde pregovora o stabilizaciji i pridruživanju poremetilo raspored celog procesa, uključujući poslednju rundu pregovora, predviđenu za novembar. "To je loše, jer će sve ekonomske i trgovinske povlastice morati da sačekaju. Druga bitna stvar su i bliži politički odnosi, jer bi postojanjem sporazuma ušli u institucionalni, ugovorni odnos sa EU, za razliku od sadašnjeg, koji je odnos prema trećoj zemlji", rekla je Ksenija Milivojević. Ona je naglasila da odlaganje nastavka pregovora sa EU nikako ne bi trebalo da znači prekid aktivnosti u zemlji na harmonizaciji zakona i sprovođenju reformi. Prema ranijem planu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i SCG trebalo bi da bude parafiran u novembru 2006. godine. Do tada su bile predviđene zvanične runde pregovora u aprilu i novembru, kada bi sporazum bio potpisan. Potpredsednik Vlade Srbije i šef tima za pregovore sa EU Miroljub Labus izjavio je 20. marta da očekuje "nastavak pregovora sa pola gasa". "Ove nedelje u Briselu se donose odluke šta će se desiti ukoliko u međuvremenu ne bude pune saradnje sa Haškim tribunalom. Ono što ja očekujem, to je nastavak pregovora sa pola gasa", rekao je Labus studentima novosadskog odeljenja Ekonomskog fakulteta u Subotici. Oficijelna runda pregovora "neće se održati, ali će se nastaviti proces unapređenog stalnog dijaloga, gde naši organi i predstavnici EU analiziraju institucionalnu, ekonomsku i pravnu situaciju u zemlji, odnosno stepen primene zakona", rekao je on. Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je juče da ne očekuje prekid pregovora sa EU ako Mladić ne bude izručen Haškom Tribunalu do 5. aprila, jer mu se čini da je EU ublažila stav i da sada očekuje opipljive dokaze da se za Mladićem ozbiljno traga. |
|
Nemačka zadržava ograničenja za radnike sa istoka do 2009
Nemačka vlada odlučila je da do 2009. godine produži važnost propisa kojima se ograničava pristup radnoj snazi iz novih članica Evropske unije nemačkom tržištu rada. Ove odredbe važe za sve države koje su 2004. postale članice EU, izuzev za Maltu i Kipar. To su Slovenija, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Litvanija, Letonija, i Estonija. Vlada je protumačila da ova odluka nije zatvaranje nemačkog tržišta za radnike iz EU, već je nužna mera, s obzirom na veliki broj nezaposlenih u zemlji. I dalje će, međutim, u skladu za zakonom o useljavanju i bilateralnim ugovorima, biti moguće zapošljavanje stranaca iz novih članica EU. Prema ugovoru o prijemu novih država u EU 2004. godine, 15 "starih" članica dobilo je pravo da ograniči pristup radnika iz tih zemalja svojim tržištima rada. Ovo rešenje može da važi najduže do 2011. godine. Prošlog meseca je komesar EU za zapošljavanje Vladimir Špidla pozvao stare članice EU da otvore svoja tržišta za radnu snagu iz srednje i istočne Evrope. On je naveo da su od toga već odustale Velika Britanija, Irska i Švedska i da one već imaju koristi od dolaska radne snage iz novih članica EU. Ekonomska istraživanja, takođe, pokazuju da dolazak radnika iz novih zemalja EU, čak ni onih slabo kvalifikovanih, nema negativne efekte za ekonomije starih članica, već da one profitiraju od toga. Pored toga, dotok radne snage iz novih zemalja ionako je mnogo manji nego što se očekivalo. Državljani 10 novih članica EU čine tek oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva u zemljama koje su od ranije u EU. U Švedskoj, koja je barijere za pridošlice ukinula, ovaj udeo iznosi samo 0,2 odsto, a najveći je u Irskoj - 3,8 odsto. U Nemačkoj on iznosi 0,7 odsto. Na osnovu bilateralnih sporazuma s novim članicama, u Nemačkoj radi oko 450.000 ljudi iz istočne i centralne Evrope, od kojih su 300.000 sezonski radnici koji uglavnom beru grožđe i jagode i vade šparglu. |
|
Akcije Montenegroberze prodale Panonska i Beogradska banka
Ponudu Neks Montenegro berze da preuzme Montenegroberzu prihvatile su samo Panonska i Beogradska banka u stečaju, što nije bilo dovoljno za uspeh. Te dve banke poseduju ukupno šest od 1,3 hiljade akcija Montenegroberze, odnosno 0,47 odsto akcijskog kapitala, dok je za uspeh ponude bio potreban pristanak vlasnika najmanje 35,02 odsto. Direktor Neks berze Mladen Bojanić je ocenio da je neuspelo preuzimanje jasan odgovor da centrima moći na crnogorskom tržištu kapitala trebaju dve berze do završetka procesa privatizacije privrede. "Sada očekujem pregrupisavanje akcionara Montenegroberze, pripremu javnog i tajnog mnenja i pritisak da se udružimo pod njihovom kontrolom", izjavio je Bojanić crnogorskim medijima. On smatra da će Neks berzu od, kako je kazao, demona s tržišta kapitala sačuvati dve dobre vile - "stručnost i principijelnost". Neks berza je prospekt za preuzimanje svih akcija Montenegroberze po ceni od 130 evra objavila 6. marta, a ponuda je zatvorena juče. Hipotekarna banka i Lovćen osiguranje zajedno poseduju kontrolni paket Montenegroberze, a crnogorska vlada i njena Agencija za prestrukturiranje privrede vlasnici su nešto vise od pet odsto akcija. Iako je ove godine planom privatizacije Vlada odlučila da proda svoj udeo u Montenegroberzi, nije odgovorila na ponudu Neks berze. |
|
Savet Evrope zadovoljan najavom Ete o prekidu vatre
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden izrazio je danas zadovoljstvo zbog najave baskijske separatističke organizacija Eta o prekidu vatre, saopšteno je danas u sedištu Saveta Evrope u Strazburu. Eta je danas najavila da će 24. marta objaviti "prekid vatre" u cilju "pokretanja demokratskog procesa" u Baskiji, severnom delu Španije. "To su odlične vesti, mada na to treba da gledamo oprezno. Izražavam veliku nadu da će najava o primirju biti potvrđena u praksi i da će mir prevladati jednom za svagda", rekao je Van der Linden. |
|
Plasnik: Otvorićemo raspravu o Evropskom ustavu
Austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik izjavila je danas da će na samitu Evropske unije ove nedelje ponovo otvoriti debatu o budućnosti Evropskog ustava. Plasnikova, koja će zajedno sa austrijskim kancelarom Volfangom Šiselom biti domaćin razgovora koji počinju u četvrtak, rekla je da će ministri spoljnih poslova EU diskutovati o tome da li da proglase mrtvim nacrt Evropskog ustava ili da pokušaju da ponovo razmotre to pitanje. Austrija, koja predsedava EU, saopštila je da su njeni ciljevi da doprinese da evropski lideri do juna donesu konačnu odluku o sudbini ustava. Pre devet meseci, građani Francuske i Holandije odbacili su nacrt Evropskog ustava na referendumu, dok ga je 14 članica EU prihvatilo. Da bi Evropski ustav postao pravosnažan, neophodno je da ga potpiše svih 25 zemalja članica. "Tražim da se ponovo pokrene ta diskusija i da ministri spoljnih poslova daju novi impuls. To ne znači da treba da donesemo konkretne odluke... naš cilj je da napravimo plan do juna", rekla je Plasnikova. |
|
Solana: Najava ETA-e dobra vest
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana ocenio je kao "dobru vest za sve Špance i Evropljane" današnju najavu baskijske separatističke organizacije ETA da će obustaviti vatru. "Ova izjava mi izgleda da je dobra vest za sve Špance i sve Evropljane", izjavio je novinarima u Briselu Solana koji je poreklom iz Španije. Uoči samita EU, Solana je precizirao da je kontaktirao sa gotovo svim vladama Unije koje su izrazile "zadovoljstvo" i "podršku" španskoj vladi. Baskijska separatistička organizacija ETA najavila je danas da će 24. marta objaviti "prekid vatre" u cilju "pokretanja demokratskog procesa" u Baskiji, u Španiji. Ova najava bi mogla da omogući mirovni proces u Baskiji, nakon 38 godina terorizma u Španiji sa 800 mrtvih. Solana koji je bivši generalni sekretar NATO, od 1992. do 1995. bio je šef diplomatije Španije. |
|
Ambasadori EU pozvani na razgovor u MIP Belorusije
Beloruske vlasti pozvale su danas na razgovor ambasadore EU koji su posetili demonstrante kako bi im stavili do znanja da odbacuju kritike OEBS-a o validnosti nedeljnih izbora. "Cilj ovog poziva (ministarstva inostranih poslova) bio je da se privuče naša pažnja na činjenicu da Belorusi odbacuju preliminarne zaključke" OEBS-a, rekao je agenciji Frans pres jedan od tih ambasadora koji je zahtevao anonimnost. Takođe, beloruske vlasti su htele da nam stave do znanja da ne priznaju taj izveštaj, dodao je isti izvor. Ambasador je dodao da jučerašnja poseta evropskih diplomata demonstrantima u Minsku nije bila centralna tema razgovora, već je samo usput spomenuta. Ambasadori Francuske, Velike Britanije, Italije, Nemačke i Letonije posetili su juče demonstrante, ali im se nisu obratili niti su razgovarali sa opozicionim kandidatom za predsednika Aleksandrom Milinkevičem. Beloruske vlasti su juče pokušale da ubede neke od ovih ambasadora da ne idu na trg Oktobar gde se danima održavaju demonstracije zbog ponovnog izbora Aleksandra Lukašenka za predsednika. |
|
EU odobrila kupovinu većinskog paketa Grupe Formula jedan
Evropska antimonopolska regulatorna komisija odobrila je investicionom fondu CVC Kapitel partners limitid (Capital partners Ltd.) da kupi većinski udeo u Grupi Formula jedan, organizatoru takmičenja Formule jedan, pod uslovom da taj britanski privatni fond proda svoju špansku podružnicu, kompaniju Dorna. Regulatorno telo EU ocenilo je da kupoprodaja Formule jedan "neće bitnije ugroziti efikasnu konkurenciju" u Evropskom ekonomskom prostoru, koji čine 25 zemalja Unije, Švajcarska i Norveška. Evropski komesar za konkurenciju Neli Kres (Neelie Kroes), izjavila je, međutim, da fond CVC mora da proda svoju podružnicu Dorna, koja je promoter motociklističkog šampionata Moto GP. Ona je objasnila da bi, ukoliko bi CVC kontrolisao oba takmičenja, postojao rizik "porasta cena za prava televizijskog prenosa ta dva događaja i smanjenja mogućnosti izbora konzumenata". Regulatorno telo EU je navelo da su njegove analize pokazale da bi kupovina Formule jedan, uz istovremeno posedovanje Moto GP šampionata i Svetskog FIM superkros šampionata, koje CVC već kontroliše, moglo da izazove probleme na televizijskom tržištu Italije i Španije, gde su i automobilske i motociklističke trke veoma popularne. Fond CVC je u novembru obelodanio svoju nameru da kupi većinski udeo u kompaniji Spid investments Ltd. (Speed investments), čime bi stekao kontrolu nad kompanijom SLEC, holding kompanijom koja drži takmičenje Formule jedan. Fond CVC je tada najavio i da namerava da zadrži Bernija Eklstona (Bernie Ecclestone), dugogodišnjeg komercijalnog šefa Formule jedan, kao izvršnog direktora. Londonski fond je, u cilju kupovine takmičenja, osnovao novo pravno lice, Alfa prema (Alpha), koje planira da otkupi 48 odsto akcija Formule jedan od Bavarske Landesbanke (Bayerische Landesbank) iz Minhena, i 25 odsto deonica koje drži Eklstonova porodična kompanija Bambino holdings. Na taj način, Alfa prema će postati vlasnik kontrolnog paketa od 73 odsto akcija Grupe Formula jedan, dok preostale akcije ostaju u vlasništvu banaka JP Morgana i Leman Braders (Lehman Brothers). Bavarska Landesbanka, JP Morgan i braća Leman postali su deoničari Formule jedan nakon što je nemačka medijska grupa Kirh (Kirch) bila prinuđena da se kod njih zaduži za 1,6 milijardi dolara. Prema uslovima kupoprodaje, akcionari kompanije Alfa prema biće CVC, Bambino holdings, Berni Eklston i menadžment tim Formule jedan. Cena transakcije nije objavljena, a očekuje se da kupoprodaja neće uticati na način funkcionisanja trka Formule jedan. Odluku Brisela o preuzimanju Grupe Formula jedan pozdravili su danas i proizvođači vozila Formule jedan, koji su ranije zapretili da će od 2008. godine organizovati sopstvenu seriju takmičenja. Pet proizvođača Formule jedan, iz Udruženja proizvođača Gran Prija (GPMA), zapretilo je da će krajem 2007. godine, kada ističe sadašnji komercijalni sporazum, pokrenuti sopstvenu seriju Formule jedan, ukoliko im ne budu obezbeđen znatno veći udeo u profitu i omogućena veća transparentnost organizacije utrke. Članovi GPMA su firme Reno, BMW, Dajmler-Krajsler-Mercedes, Honda i Tojota. |
|
EU zahteva da Albanija uvažava evropske stavove o Kosovu
Zvaničnici Evropske unije su danas šefu albanske diplomatije, Besniku Mustafaju, stavili do znanja da Tirana mora "igrati konstruktivnu i pozitivnu ulogu" i "što više svoje pozicija usaglasiti sa stavovima EU" o Kosovu. "Mi smo se saglasili da je Albanija posebno u pravom položaju da šalje poruke umerenosti i realizma zainteresovanim stranama" u razvoju na Kosovu, naglasio je austrijski državni sekretar, Hans Vinkler, na zajedničkoj konferenciji za štampu s Mustafajem. Zvaničnik austrijskog predsedništva EU je podvukao da je "saglasnost utanačena" i oko toga da je "nužno stalno sprovođenje standarda i ostvarivanje legitimnih interesa manjinskih zajednica". Mustafaj, koji je nedavno izjavio da Tirana ne može garantovati nepromenljivost granica u slučaju podele Kosova, je istakao da Albanija podržava stavove Kontakt grupe da rešenje za Kosovo ne može značiti povratak na stanje pre 1999., da nema promene granica i podele Kosova. Albanski ministar je dodao da će vlasti u Tirani "i dalje poštovati ta načela i ostati aktivne, mada ne i neposredni učesnik u tom području". Mustafaj je, zamoljen od novinara da kaže zašto tvrdi da je njegova izjava o Kosovu "netačno prenesena", uzvratio da je ta izjava makedonskoj televiziji "izvučena iz konteksta" i "loše prevedena". A, po njegovim rečima, tako "loše prevedenu izjavu" su citirali i makedonski zvaničnici, koji su oštro protestovali zbog ovakvog stava albanskog ministra. Mustafaj je dodao da je on telefonom razgovarao s urednikom makedonske televizije i da niko nije preslušao original izjave i kontekst u kojoj je to rečeno. Na tribini organizovanoj na skopskoj televiziji "AL SAT", programu na albanskom jeziku, Mustafaj je osporio postojeće granice na području Kosova i podsetio da je to rekao i u oktobru prošle godine u Briselu pred velikim brojem analitičara i visokih predstavnika Evropske komisije i NATO. "Ako se Kosovo podeli, mi ubuduće nećemo garantovati nepromenljivost granica, ne samo prema Albaniji već i u albanskom delu Makedonije", pojasnio je ministar Mustafaj, dodavši da je vlada u Tirani tu situaciju analizirala sa "svakog mogućeg aspekta". |
|
Solana, Ren i Shefer sutra razgovaraju s Čekuom
Čelnici Evropske unije i NATO-a, Havijer Solana, Oli Ren i Jap de Hop Shefer, sutra će u Briselu o najnovijem razvoju na Kosovu i napretku u pregovorima o statusu pokrajine razgovarati s novim kosovskim premijerom Agimom Čekuom. Solana će se pre podne sastati sa Čekuom i posle razgovora, koji će uključiti i saradnju EU-Kosovo, održaće konferenciju za novinare. NATO i Evropska komisija su saopštili da nakon susreta Shefera i Rena s Čekuom, nisu predviđeni zajednički susreti s novinarima. |
|
EU najavila strategiju za privlačenje turista u Evropu
Evropska unija je danas najavila novu strategiju kako bi, u jeku popularnosti egzotičnih destinacija širom sveta, ponovo privukla turiste na stari kontinent. Plan EU zasniva se na ideji da se pomoću sajta www.visiteurope.com, turističke ponude više od 30 zemalja prikažu koordinisano, u paketu i da predstave Evropu kao jednu jedinstvenu turističku destinaciju. Vebsajt, koji je od danas dostupan javnosti i koji finansira Evropska komisija, nudi na jednom mestu praktične informacije o dešavanjima širom Evrope, kao i o mogućnostima transporta, vremenskim prilikama ili kursnim listama. Sajt je u trenutno fokusiran na potencijalne turiste iz SAD, Kanade i Brazila, a njime rukovodi Evropska komisija za putovanja (ETC), u kojoj su predstavljeni nacionalni turistički bordovi iz cele Evrope. Na sajtu je, pored 25 zemalja EU, predstavljena ponuda još devet zemalja članica ETC, među kojima su i Švajcarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Ukrajina i Turska. Strategija EU predstavlja prvi pokušaj Evropske komisije da koordinira aktivnosti zemalja članica u turizmu, koji je i dalje oblast u kojoj zemlje Unije nastoje da vode svoju nacionalnu politiku. Plan, koji tek treba da dobije podršku nacionalnih vlada EU i da dobije sredstva iz budžeta EU, ima za cilj promociju klasičnih turističkih atrakcija, poput Ajfelove kule, ili londonskog Tauera, koje, zbog viših cena, gube trku sa jeftinim turističkim odredištima u Kini, Rusiji ili Indiji. Prema poslednjim statistikama, turisti iz SAD i Kanade čine 5,4 odsto od ukupnog broja turista u Evropi, što je najviši postotak među turistima koji nisu iz Evrope. "Amerikanci vide Evropu kao jedno odredište, čak i onda kada dođu u Evropu a zatim putuju na različite destinacije, ali je veoma značajan korak da imamo jedinstveni 'brend' Evrope kao jedne destinacije", izjavio je portparol EU Gregor Krojchuber. |
|
Ambasadori EU posetili beloruske demonstrante
Ambasadori Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Letonije u Minsku posetili su večeras opozicione demonstrante koji ne prihvataju reizbor Aleksandra Lukašenka za predsednika. Okruženi novinarima, grupa diplomata među kojima i ambasadorka Letonije Maira Mora koja predsedava grupom predstavnika EU u Belorusiji, prošla je malim selom od desetak šatora koje su demonstranti postavili na centralnom trgu u Minsku. Osim ambasadora, u toj grupi su bili i otpravnici poslova u ambasadama Češke i Slovačke. Demonstranti su pozdravili diplomate, uzvikujući "Živeo Belorus" i duvajući u pištaljke. Predstavnici evropskih zemalja su brzo prošli ne pozdravivši se sa liderom opozicije Aleksandrom Milinkevičem. Ambasadori su se dogovorili da će posetiti demonstrante, ali ne i da će im se obratiti, rekao je jedan od diplomata novinaru Frans presa i dodao da je i američki ambasador trebalo da bude sa njima, ali da je zbog bolesti odustao. "Mi podržavamo demokratski proces, a ne jednog čoveka. Mi podržavamo sve ono što nam se učini da ide u prilog demokratiji", kazao je taj diplomata koji je zahtevao anonimnost. Isti izvor je takođe kazao da Brisel proučava mogućnost da proširi svoju "crnu listu" beloruskih zvaničnika kojima je zabranjen ulazak u EU. "Mislim da neće biti sankcija, već novih mera izolacije Lukašenka i njegovih saradnika", dodao je on. "Moj zadatak je da se informišem o onome što se događa u zemlji", rekao je italijanski ambasador Giljelmo Ardizone, dodajući da državni mediji nude malo informacija. Veći broj ambasadora je još u nedelju uveče bio na trgu Oktobar gde se održavaju demonstracije, ali oni nisu u njima učestvovali već su hteli da procene njihov značaj, kazao je drugi diplomata. |
|
EU razmatra uvođenje novih sankcija Belorusiji
Evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner izjavila je danas u Briselu da je mogućnost uvođenja novih sankcija Belorusiji nakon održanih predsedničkih izbora "vrlo izvesna", javile su agencije. "Iz onoga što smo do sada mogli da vidimo, moje mišljenje je sledeće: preduzimanje koraka je sada vrlo izvesno", rekla je novinarima Ferero-Valdner. Ona je međutim, dodala da eventualne odluke o tome najverovatnije neće biti donete na današnjem sastanku šefova diplomatija EU u Briselu. Austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik, čija zemlja predsedava EU, izjavila je ranije da su jučerašnji izbori u Belorusiji protekli u "atmosferi zastrašivanja" i "zabrinjavajuće" blokade rada opozicije dodajući da će EU razmatrati "posledice" takvog razvoja događaja. Prošle sedmice EU je najavila mogućnost uvođenja novih sankcija Belorusiji u slučaju da izbori ne budu regularni i slobodni. Najavljeno je pored ostalog, proširenje liste građana Belorusije kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, a to proširenje bi se kako je rečeno, odnosilo pre svega na "odgovorne" za organizovanje izbornog procesa. Evropski ministri međutim, za sada ne pominju uvođenje ekonomskih sankcija Belorusiji smatrajući da bi one naškodile stanovništvu. Aleksandar Lukašenko, koji je na čelu bivše sovjetske republike od 1994, dobio je na juče održanim predsedničkim izborima 82 odsto glasova. Te podatke je ranije danas saopštila predsednica izborne komisije Lidija Jermočina. |
|
Labus: Nastavak pregovora sa EU sa pola gasa
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas da uoči 5. aprila i nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (EU), očekuje "nastavak pregovora sa pola gasa". "Ove nedelje u Briselu se donose odluke šta će se desiti ukoliko u međuvremenu ne bude pune saradnje sa Haškim tribunalom. Ono što ja očekujem, to je nastavak pregovora sa pola gasa", izjavio je Labus studentima novosadskog odeljenja Ekonomskog fakulteta u Subotici. Oficijelna runda pregovora, kako je rekao Labus, "neće se održati, ali će se nastaviti proces unapređenog stalnog dijaloga, gde naši organi i predstavnici EU analiziraju institucionalnu, ekonomsku i pravnu situaciju u zemlji, odnosno stepen primene zakona". Dodao je da će do tog sastanka sigurno doći početkom aprila, kada će početi i rasprava o olakšavanju viznog režima, gde će najjači politički argument naše delegacije biti da 90 odsto mladih ljudi nikada nije putovalo van zemlje. O pitanju budućnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, Labus je rekao da bi najgore bilo da rezultati referenduma o samostalnosti Crne Gore "budu u takozvanoj sivoj zoni, jer bi to dovelo do nekontrolisanog razvoja događaja". "Moramo se moliti bogu da oni donesu jasnu odluku, jer tada postoje samo dve opcije. Ili ćemo napraviti funkcionalnu federaciju ili ćemo imati dve zemlje", rekao je Labus. Ako građani Crne Gore hoće da ostanu da žive u zajedničkoj zemlji državna zajednica bi, prema oceni Labusa, morala da se menja, odnosno da se ponovo napravi federacija koja bi bila funkcionalna. "Sadašnja državna zajednica ne može da nastavi pregovore sa EU i nema ustavni kapacitet da postane članica EU", objasnio je Labus. Potpredsednik vlade je rekao i da bi bilo idealno "kada bismo usvojili novi ustav Srbije pre nego što zaključimo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, jer neke stvari u ustavu na novi način moramo da definišemo". "Još uvek postoji ustavna dilema da li je privatizacija uopšte moguća po sadašnjim ustavnim normama, a da ne govorim o nekim drugim odredbama postojećeg ustava. Te odredbe nisu u saglasnosti sa propisima EU i mi moramo da imamo ustav koji će to biti", zaključio je on. |
|
Drašković od EU zatražio novu politiku prema SCG
Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković zatražio je danas od zemalja Evropske unije (EU)da usvoje novu politiku prema državnoj zajednici i da podrže njeno "bezuslovno" pristupanje Programu NATO Partnerstvo za mir. Na sastanku sa diplomatskim predstavnicima EU Drašković je zatražio podršku evropske dvadesetpetorice u trenutku kada se SCG suočava sa "veoma teškim i bolnim izazovima", navodeći rok za postizanje pune saradnje sa Haškim tribunalom, početak pregovora o statusu Kosova, održavanje referenduma u Crnoj Gori i raspravu po tužbi koju je BiH pred Međunarodnim sudom pravde pokrenula protiv SCG za genocid. "Na ovom sastanku želimo da zatražimo od vas da uputite poruku vašim vladama da pokrenu novu politiku prema Srbiji i Crnoj Gori", rekao je šef diplomatije SCG. Ta nova politika i nastavak pregovora sa EU, imala bi niz pozitivnih efekata, naglasio je Drašković, i dodao da bi "snage prošlosti" bile razočarane jer bi to značilo da "nema povratka u prošlost, demokratske snage bile bi dodatno osnažene, i taj potez predstavljao bi jasnu poruku za haške begunce". Slikovito se izrazivši da na SCG "pada pljusak a da nema kišobrana", Drašković je ukazao da bi taj kišobran upravo mogla da bude podrška EU i izrazio očekivanje da pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju neće biti "poremećeni ili suspendovani". "Mislim da Evropska unija i Evropska komisija dobro znaju situaciju u Srbiji i Crnoj Gori i nadam se da pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju neće biti poremećeni ili suspendovani", rekao je Drašković. On ja naglasio da su "snage bivšeg režima" u političkoj ofanzivi i da šalju jasne poruke haškim beguncima da se ne predaju, čime nastoje da poremete pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, i da oslabe pregovaračke pozicije o budućem statusu Kosova. "Ako ne bude pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ako izostane podrška EU, bez Evrope Srbija će skliznuti u mrak prošlosti", upozorio je Drašković. Novi pristup evropske dvadesetpetorice, dodao je on, pomogao bi demokratskoj atmosferi u Crnoj Gori uoči održavanja referenduma o državnom statusu. "Bez obzira na ishod referenduma, Srbija i Crna Gora će i kao nezavisne države nastaviti putem ka evropskim integracijama", rekao je ministar spoljnih poslova SCG. Drašković je preneo želju vlasti u SCG da vlade EU pruže podršku međunarodnim principima u procesu rešavanja statusa Kosova, da se pronađe "evropsko rešenje" za pokrajinu koje neće biti ponižavajuća ni za koga, već na dobrobit kosovskih Albanaca i Srba, Srbije, celog regiona. On se zauzeo da "evropski kvalitet granica u regionu" i da članice EU podrže princip da nema promene međunarodno priznatih granica, i osnivanja novih država na teritoriji postojećih bez njihove saglasnosti. Drašković je rekao da Srbija već šest godina praktično ne upravlja Kosovom, da i ne namerava njime da upravlja . "Kosovo ima zaseban put prema EU od Srbije i mi to poštujemo", rekao je Drašković na sastanku sa diplomatskim predstavnicima EU. Posle Draškovića učesnicima sastanka među kojima su bili ambasadori ili otpravnici poslova većine zemalja EU koje imaju diplomatske misije u SCG, obratio se ambasador Austrije, predsedavajuće Unijom, Gerhard Jandl. |
|
Ministri EU podržavaju Srbiju u udaljavanju od Miloševića
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu izrazili "snažnu podršku srpskom narodu u njegovom nastojanju da se otarasi nasleđa Miloševićevog režima" i naglasili da će to Srbiji "pomoći da krene napred ka uključivanju u porodicu evropskih nacija, kojoj pripada". Ministri EU su ponovo podvukli da se "potpuna saradnja s Haškim sudom mora ostvariti da ne bi bili poremećeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju" SCG sa EU. Šefovi diplomatija evropske dvadesetpetorice su "još jednom predočili da je hitno potrebno da Srbija i Crna Gora preduzmu odlučne mere" da bi preostali haški begunci, a "pre svega Radovan Karadžić i Ratko Mladić", bili izvedeni pred lice pravde. "Puna saradnja s Haškim sudom je neophodna za postizanje trajnog pomirenja u regionu, a to je i međunarodna obaveza i zahtev, uslov za brže približavanje Evropskoj uniji", stavili su do znanja ministri EU u zaključcima današnjeg zasedanja o zapadnom Balkanu. U tom tekstu je pozdravljen politički dogovor o reformi Ustava u Bosni i Hercegovini, uz ocenu da je to "važan korak ka tome da se državne institucije BiH učine delotvornijim i sposobnijim za usvajanje evropskih standarda". Savet ministara EU je pozdravio napredak u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju između Unije i BiH i naglasio da će dalji uspeh u pregovorima zavisiti od jačanja zakonske osnove i administrativnih kapaciteta zemlje. To će zavisiti, kako je rečeno, i od sprovođenja policijske reforme, usvajanja i sprovođenja zakona o radio i televizijskoj difuziji, kao i od pune saradnje s Haškim tribunalom. |
|
Albanija i EU u Beču o evrointegraciji Tirane
Albanija i Evropska unija počeće sutra razgovore o težnjama Albanije da se priključi EU, saopštilo je danas ministarstvo inostranih poslova u Tirani, a prenose agencije. Delegacija Albanije, predvođena šefom diplomatije Besnikom Mustafajem, sastaće se sutra u Beču sa predstavnicima sadašnjeg i narednog predsedavajućeg Unije Austrije i Finske, i članovima Evropske komisije i Saveta Evrope. U saopštenju se dodaje da će na sa | |
