|
Oli Ren: Dobar napredak Srbije u pregovorima sa EU
Evropski komesar Oli Ren ocenio je da je Srbija do sada načinila dobar napredak u pregovorima sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, ali je dodao da je ključni uslov za nastavak procesa puna saradnja s Haškim tribunalom, koja podrazumeva i hapšenje Ratka Mladića. "Impresioniran sam profesionalizmom pregovaračkog tima, dobrom organizacijom vlade i ozbiljnim radom ministara na pripremama za narednu fazu u odnosima sa EU", napisao je komesar EU za proširenje Ren u autorskom tekstu za praznični trobroj lista "Politike". On je naveo da, ukoliko se rad bude nastavio bez remećenja, "postoje realni izgledi da Srbija i Crna Gora zaključi taj sporazum do kraja ove godine". Ren je, međutim, istakao da, ukoliko želi da pregovori napreduju, vlada treba da ispuni ključni uslov, a to je puna saradnja s Haškim tribunalom. On je dodao da 3. maja treba da dobije novu procenu situacije od Haga. "Ukoliko se problem do tada ne reši, Komisija će morati da otkaže rundu pregovora zakazanu za 11. maj. Pregovori će biti stavljeni na čekanje sve dok se ne ostvari potpuna saradnja (...) Narod Srbije zaslužuje da krene napred, ka svojoj evropskoj sudbini. Ne dozvolite da vam Ratko Mladić i dalje stoji na tom putu", napisao je Oli Ren. Evropski komesar je u autorskom tekstu ukazao i na prednosti približavanja Evropskoj uniji, ističući da se one ne vide tek na kraju procesa, kada zemlja konačno postane članica EU, "već se osećaju tokom celog procesa na putu ka prisajedinjenju". On je naveo da EU trenutno radi na daljem promovisanju veće ekonomske i političke integracije, koja bi građanima SCG direktno donela veće koristi. "Početkom aprila otvorena je slobodna trgovinska zona koja će promovisati veći obim trgovine i investicija u regionu, što će pomoći srpskoj privredi i konačno obezbediti bolji životni standard stanovništva", napisao je Oli Ren. Prema njegovim rečima, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doneće građanima SCG značajne koristi. Oli Ren je naveo da će to omogućiti proširenje trgovine sa EU i dolazak novih investicija, a stvaraće se i uslovi za otvaranje novih radnih mesta. On je dodao da će u prodavnicama biti ponuđena kvalitetnija roba po pristupačnijim cenama. |
|
EU nije Česima poskupela život
Dve godine u Evropskoj uniji pokazale su da je neosnovan bio glavni evrobauk Čeha da će cene postati evropske a plate ostati češke i upravo suprotno - dve godine članstva pojeftinile su Česima život. Prema podacima nacionalnog ureda za statistiku koji je poredio rast zarada i cena 1.000 roba i usluga od ulaska u EU cene su ukupno porasle za 4,3 odsto dok su plate porasle za 11 odsto a penzije za 14 odsto. Svega četiri odsto Čeha delilo je ranije optimizam bankara i finansijskih stručnjaka uoči učlanjenja da Unija ne donosi drastična poskupljenja, dok je 62 odsto očekivalo da će poskupeti sve a najviše osnovne namirnice, lekovi i pivo. Najveća pojeftinjenja ulazak u Uniju i oštrija konkurencija doneli su kod namirnica, gde su na češko tržište uspešno prodrli poljski poljoprivrednici i elektronske robe zahvaljujući konkurenciji nekoliko trgovinskih lanaca. "Ulazak u EU uticao je na rast cena samo tamo gde su se usklađivale poreske stope. Inflacija za te dve godine zbirno je niža nego u celoj Uniji. Najveći uticaj na rast cena imala je vlada, kada je menjala regulisane cene i indirektne poreze i jačanje kursa krune", rekao je dnevniku "Mlada fronta Dnes" analitičar David Marek. U Češkoj su tako zbog ulaska u EU poskupeli telefonski razgovori, restorani i cigarete i to zbog povećanja poreza na dodatu vrednost. Odeća je u međuvremenu pojeftinila za 20 odsto, jaja za 22, krompir za 38, južno voće za 20 a DVD plejeri za čak 46 odsto. Bar kada su u pitanju Česi, nije se obistinio ni glavni evrobauk građana bogatih starih zemalja članica da će ih preplaviti jeftina radna snaga sa Istoka i po damping cenama oduzeti Nemcima, Francuzima ili Austrijancima posao. Trbuhom za kruhom u stare članice EU otišla je prema podacima češkog Ministarstva rada i socijalnih pitanja svega oko 31.000 Čeha. |
|
Prihvaćeno poskupljenje viza za EU na 60 evra
Ministri pravde i unutrašnjih poslova Evropske unije odobrili su danas na sastanku u Luksemburgu poskupljenje viza za ulazak u zemlje EU sa 35 na 60 evra, uprkos kritikama protivnika te mere, koji smatraju da će se tako diskriminisati siromašniji putnici i naneti šteta biznisu. Poskupljenju su se, prema rečima diplomata u Luksemburgu, protivile samo tri zemlje - Grčka, Mađarska i Švedska, koje tvrde da će visoka cena viza predstavljati problem za putnike iz balkanskih zemalja i Afrike. Neke zemlje zapadnog Balkana poput Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije ipak će moći da imaju beneficirane, niže cene viza ukoliko sa EU potpišu sporazum o readmisiji. Isto važi i za pojedine afričke zemlje, poput Maroka. Građani Hrvatske su već izuzeti iz tog režima i mogu bez viza putovati po zemljama Šengenskog sporazuma, odnosno svuda u EU izuzev u Britaniju i Irsku. Komesar EU za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini rekao je da je povećanje cene potrebno da bi se finansirale bezbednije putne isprave koje će sadržati biometrijske podatke, poput otisaka prstiju. "Treba da uzmete u obzir da će vize poskupeti zbog uvođenja biometrijskih podataka - želimo da imamo biometrijske vize, a one su malo skuplje", rekao je Fratini novinarima. Deca mlađa od šest godina, studenti, nastavnici i istraživači neće morati da plaćaju nove, skuplje vize, kazao je on. "Razmotrićemo posebne kategorije koje će biti potpuno oslobođene troškova, na primer studenti. To je naša dobra volja da promovišemo studentske razmene", rekao je italijanski zvaničnik. Fratini je priznao da su, kako je rekao, "skupe" vize naišle na otpor zemalja van EU i pojedinih unutar Unije. Nova pravila, kako je dodao, predviđaju i mogućnost pravljenja "posebnih izuzetaka o kojima će se odlučivati pojedinačno, od slučaja do slučaja". Grčka i Mađarska su protestovale zbog povećanja cena, ocenivši da je ono nepravedno i suviše skupo i za putnike i za biznismene. Uvođenje novih cena će u pojedinim zemljama biti odloženo za godinu dana, najavili su zvaničnici. Švedska je uz podršku Slovačke, Poljske, Mađarske i Grčke predložila da za osobe mlađe od 18 godina cena vize i dalje ostane 35 evra, ali je taj predlog odbačen. Fratini je pozvao članice EU da ne prave nikakve bilateralne sporazume o izuzimanju iz viznog režima sa susednim ili drugim zemljama van EU sa kojima imaju dobre odnose. Dosadašnje cene na snazi su od 2003. |
|
Drašković sutra u Briselu sa Renom i Solanom
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković sastaće se sutra u Briselu sa komesarom za proširenje Evropske unije (EU) Olijem Renom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Drašković će u Briselu učestvovati na dvodnevnom Forumu u organizaciji Američkog Maršalovog fonda za Evropu, saopšteno je danas iz Ministarstva spoljnih poslova SCG. Šef diplomatije SCG će, kako se navodi, govoriti na temu "Partneri za mir, razvoj i demokratiju". U radu Foruma učestvuju i čelnici EU, piše u saopštenju. |
|
Za zemlje zapadnog Balkana stare cene viza do 2008.
Ministri unutrašnjih poslova i pravde EU danas su u Luksemburgu odlučili da se do kraja 2007. godine zadrži cena od 35 evra za izdavanje viza građanima država zapadnog Balkana, u očekivanju da te zemlje do 1. januara 2008. potpišu sporazume o readmisiji sa EU, i time ne samo održe nižu cenu, već krenu u proces za potpuno ukidanje viza. Za ostale zemlje, izuzev Rusije i Ukrajine, vize će ubuduće koštati 65 evra, s obrazloženjem da će to zahtevati veći troškovi izdavanja biometrijskih viza, rekli su italijanski izvori na ministarskom zasedanju. Mađarska i Grčka su na zasedanju glasale protiv ove odluke, tražeći da se bez ograničenja zadrži cena vize za Zapadni Balkan, dok je Švedska tražila da se to zadrži za sve zapadnobalkanske državljane mlađe od 18 godina. Ipak, odlučeno je da deca mlađa od šest godina, studenti i naučnici iz svih zemalja takođe dobijaju vize po staroj ceni od 35 evra. |
|
Sadašnja generacija nema šanse za zapadne plate
Češke plate sustižu zarade u starim članicama Evropske unije (EU) sporije nego privreda u celini i trenutno Čeh za svoj rad dobije 55 odsto proseka u Uniji. Iako je Češka druga, odmah iza Slovenije, od novih članica EU po nacionalnom dohotku po stanovniku, veće zarade od Čeha, osim Slovenaca, imaju i Mađari. Slovenačke plate, kada se uzme u obzir kupovna moć, predstavljaju 77 odsto proseka proširene EU, mađarske 59 odsto, češke 55 odsto, poljske 48,5 odsto, a slovačke 44,4 odsto, pokazala je studija Evropske komisije. "Vidi se da EU sustižemo i u zaradama i premijama za zaposlene, ali sporo. Ne verujem da ćemo prosek proširene EU od 25 članica dostići tokom jedne generacije", kazao je dnevniku "Pravo" analitičar Jan Jedlička. Češki i slovački analitičari ocenjuju da je pritisak na rast zarada mali zbog visoke nezaposlenosti. U poslednje tri godine, koliko vlada slovačkog premijera Mikulaša Dzurinde sprovodi ambiciozne reforme, zarade u Slovačkoj su porasle sa 40,6 odsto proseka EU na 44,4 odsto, dok je taj rast u Češkoj, gde su reforme praktično zamrznute, bio 1,5 odsto. U Slovačkoj je, prema poslednjim podacima nacionalnog zavoda za statistiku, siromaštvom bilo ugroženo 13,5 odsto Slovaka. Manje među zaposlenima, gde je beda, za koju su kao granica postavljena primanja od 150 evra mesečno po članu porodice, pretnja za devet odsto ljudi. Najviše su ugrožena deca do 15 godina i nepotpune porodice, a zahvaljujući socijalnoj pomoći, najmanje su ugroženi penzioneri i osobe starije od 65 godina. U Češkoj, u kojoj su socijalne makaze mnogo manje otvorene i zarade ujednačenije, siromaštvo, prema prethodnoj studiji za 2003. godinu, predstavljalo je realnu pretnju najmanje u novim članicama EU i pogađalo je osam odsto stanovnika. |
|
CIA sprovela više od 1.000 letova na teritoriji EU od 2001.
Američka Centralna obaveštajna služba (CIA) sprovela je više od 1.000 neprijavljenih letova preko evropske teritorije od 2001, saopštili su danas istražitelji Evropskog parlamenta (EP). Istražitelji EP, koji su sprovodili istragu o navodnim ilegalnim aktivnostima CIA-e, saopštili su da slučajevi prebacivanja osumnjičenih za terorizam nisu bili izolovani incidenti. Prema tim podacima, avioni CIA-e su više puta sletali na teritoriju EU bez prijavljivanja, što nije su skladu sa međunarodnim vazduhoplovnim sporazumima, prema kojima su bili u obavezi da prijave letove, kao i mesta gde nameravaju da slete, rekao je italijanski parlamentarac Đovani Klaudio Fava, koji je izradio nacrt izveštaja. "Rute za neke od tih aviona deluju vrlo sumnjivo... Deluju kao vrlo čudan izbor i teško je poverovati da su avioni sletali na određena mesta samo radi goriva", rekao on. Preliminarni izveštaj istražitelja zasniva se na podacima vazduhoplovne bezbednosne agencije EU Eurokontrola. kao i informacijama koje su dobili tokom tromesečnih saslušavanja i više od 50 sati svedočenja. |
|
Lajčak: U kampanji previše konfrontacije
Evropski izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajčak saopštio je danas da je zabrinut predreferendusmkom situacijom u Crnoj Gori i zamolio predstavnike dva politička bloka da "budu svesni svoje odgovornosti". Lajčak je to izjavio posle odvojenih susreta sa liderima dva bloka - za zajedničku državu Predragom Bulatovićem i za nezavisnu Crnu Goru Milom Đukanovićem. Lajčak je poslije susreta sa Bulatovićem kazao da se predstavnici bloka za zajedničku državu vraćaju u Republičku referendumsku komisiju (RRK), nakon jučerašnjeg bojkota rada tog tela nadležnog za organizaciju referenduma zbog hapšenja člana RRK-a tog bloka. Govoreći o svojim susretima sa Đukanovićem i Bulatovićem, evropski izaslanik je saopštio da im je preneo zabrinutost Brisela i ocenu da je u kampanji "previše konfrontacije". Lajčak je kazao da je zamolio Đukanovića i Bulatovića da se "više bave konstruktivnom kampanjom". "Zamolio sa ih da vode pozitivnu kampanju. Svi imaju prava da koriste svoja politička sredstva. Ako imaju neke probleme postoje nadležni organi, referendumska komisija, međunarodni posmatrači nadležni za njihovo rešavanje", kazao je Lajčak. On je dodao da ne treba da se "prave problemi koji će komplikovati situaciju poslije referenduma" i najavio da će do referenduma 21. maja češće dolaziti u Crnu Goru. |
|
Pregovori SCG i EU o viznim olakšicama od jula
Evropska komisija će do jula dobiti mandat za pregovore s Beogradom o sporazumu o readmisiji i viznim olakšicama za određene kategorije građana Srbije i Crne Gore koji putuju u zemlje Evropske unije, najavljeno je danas u Briselu. To su zvaničnici Evropske komisije rekli predstavnicima Srbije i Crne Gore i republika članica, koji su juče doputovali na razgovore u Brisel. Član delegacije SCG Vladimir Ljubojević je rekao da su zvaničnici u Evropskoj komisiji ocenili da su zahtevi SCG bili "odmereni" i da su se odnosili na vizne olakšice za građane koji putuju u posetu rođacima u zemljama EU. U ovim pripremnim pregovorima predstavnika srpskog i crnogorskog ministarstva unutrašnjih poslova, kao i kancelarija za pridruživanje EU SCG i vlada Srbije i Crne Gore, zatraženo je i da brže i lakše do viza dođu učenici, student, poslovni ljudi, državni službenici, sportisti, kulturni radnici, odnosno svi građani SCG čija je delatnost vezana za putovanja u EU. Te kategorije građana SCG bi vize dobijali brže, uz uprošćen postupak, na duže razdoblje i s mogućnošću da vize budu višekratne. Potrebno je da do jula Savet ministara EU da mandat Evropskoj komisiji, a pregovori bi mogli da počnu i da budu okončani na jesen. Sporazum, koji bi zatim bio zaključen, stupio bi na snagu 1. januara 2008. godine. |
|
Ren načelno za prijem Bugarske i Rumunije u EU 2007. godine
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) danas je rekao da je njegov cilj da Bugarska i Rumunija uđu u Evropsku uniju 2007. godine, radije nego 2008. godine, ali da još nije doneo zvaničnu preporuku o tome. "Moj cilj je da obe zemlje mogu da pristupe u januaru 2007. godine, ali moja dužnost je (da obezbedim) da one, kada pristupe, imaju u potpunosti ispunjene kriterijume", rekao je Ren u Evropskom parlamentu. Evropski komesar za proširenje treba da 16. maja objavi preporuku o tome da li su Rumunija i Bugarska spremne da postanu članice EU 2007. ili 2008. godine, a konačnu odluku o tome će doneti vlade članica Unije. "Porota još veća. Komisija će brižljivo doneti odluku koja će održati zamah preostalih reformi do i posle prijema dve zemlje", rekao je Ren. EU je u sporazumu o pristupanju sa Bugarskom i Rumunijom zadržala pravo da odloži njihov prijem na godinu dana, ako ne ostvare napredak u suzbijanju korupcije i jačanju administrativnog i pravosudnog sistema i kontrole na granicama. Ren je kritikovao Bugarsku, jer nije ostvarila bitnije rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, dok je pozdravio pravosudne reforme i napredak u borbi protiv korupcije u Rumuniji. "Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala u Bugarskoj, istrage i krivični postupci su i dalje malobrojni. Nadležni organi su pasivni umesto da su preduzimljivi. Isto važi i za pranje novca", rekao je on. Evropski komesar je dodao da EU, i da primi Bugarsku i Rumuniju u svoje članstvo sledeće godine, može da ih, ako se utvrdi da nisu spremne, isključi iz zajedničkih evropskih politika, poput onih o otvorenim granicama i pravosudnoj saradnji. Mnogi poslanici u Evropskom parlamentu izrazili su podršku prijemu tih zemalja 2007. godine, uz obrazloženje da bi odlaganje moglo da izazove antievropsko raspoloženje među razočaranim građanima. "Posledice odlaganja bile bi u potpunosti negativne... loš signal za bugarski narod", rekao je poslanik Džefri Van Orden (Geoffrey) iz redova britanskih konzervativaca. On je ocenio da bi to "ohrabrilo ekstremističke snage i uzdrmalo privredu". |
|
EU pohvalila usvajanje ustavnih amandmana BiH
Evropska unija pohvalila je danas bosanske zvaničnike zbog usvajanja paketa ustavnih amandmana i izrazila nadu da će parlament ove sedmice odobriti reforme. "EU potvrđuje svoju podršku procesu ustavnih reformi u BiH, koje su ključni element za uspostavljanje moderne, funkcionalne, samoodržive i građanima orijentisane multietničke države", navodi se u saopštenju predsedavajućeg EU - Austrije. U saopštenju se navodi da EU očekuje će usvajanje reformi biti još jedan znak "spremnosti zemlje da usvoji i sprovede reforme koje su građanima Bosne i Hercegovine potrebne". Parlament BiH trebalo bi danas da se izjasni o amandmanima na Ustav BiH koje je utvrdilo Predsedništvo BiH na osnovu Sporazuma o ustavnim reformama sedam najvećih političkih stranaka. |
|
EP za vizne olakšice zapadnom Balkanu
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) uticaće na vlade i ustanove Evropske unije da uvedu olakšice za vize građanima država Zapadnog Balkana, izjavila je novinarima šef delegacije za Jugoistočnu Evropu u EP Doris Pak. Doris Pak je u raspravi o Bosni i Hercegovini u ovom odboru EP takođe saopštila da je budući predsedavajući EU, Finska, pružila uveravanja da će važnu pažnju posvetiti procesu stabilizacije i pridruživanja zapadnobalkanskih zemalja Uniji. Vlada u Helsinkiju je, kako je istakla Doris Pak, takođe obećala da će se potruditi da izdejstvuje olakšice za izdavanje evropskih viza žiteljima zemalja Zapadnog Balkana. Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove, Franko Fratini, novinarima je rekao da će idućeg meseca na sastanku stručnjaka EU i susednih zemalja u Beču, biti pokrenuto sprovođenje plana za vizne olakšice zemljama balkanskog regiona. Prema izvorima Evropskog parlamenta, najviše napora će morati da se uloži kako bi se nemačka i francuska vlada ubedile da odustanu od sadašnjeg odbojnog stava za ublažavanje viznog režima za Zapadni Balkan. Predstavnik Evropske komisije je u raspravi u EP istakao da Bosna i Hercegovina tokom 2006. može očekivati da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. On je, međutim, dodao da je važan preduslov za to da se dostigne potpuna saradnja s Haškim tribunalom, sprovedu bitne reforme i da predstojeći izbori u zemlji budu "transparentni i regularni". U specijalnoj komisiji EP za istraživanje da li je u EU i drugim evropskim zemljama bilo tajnih zatvora CIA i slučajeva kršenja ljudskih prava, danas je takođe održana rasprava o navodima da je takvih slučajeva bilo u Bosni. Srđan Dizdarević, šef Helsinškog odbora za ljudska prava BiH, u raspravi je ocenio da bosanskohercegovačke vlasti nisu svesno učestvovale u nekim operacijama Sfora, kada su uhapšeni i u američku bazu Gvantanamo na Kubi prebačeni šestorica bivših arapskih mudžahedina. Dizdarević je naveo da su vlasti BiH to više omogućile svojom nesposobnošću. On je upozorio da vlada u Sarajevu ne može da tvrdi da poštuje ljudska prava i norme i standarde EU, dok istovremeno dopušta da CIA bez uvida i ograničenja radi šta želi u Bosni. Američki advokat Stiven Olenski danas je optužio vlasti BiH da ništa nisu učinile kako bi iz zatvora Gvantanamo u zemlju vratile šestoricu svojih državljana. "BiH nije još saopštila SAD da bi prihvatila da ih ponovo primi", rekao je Olenski pred specijalnom komisijom EP. |
|
Evropu čeka drugi talas poljskih gastarbajtera
Evropu od 1. maja čeka drugi talas poljskih gastarbajtera, prema procenama stručnjaka veći od prvog, u kome je od maja 2004. godine do danas trbuhom za kruhom u "stare" članice Evropske unije otišlo preko pola miliona Poljaka. Tržište rada za građane novih zemalja članica EU potpuno otvaraju Španija, Portugal, Finska i Island. Francuska je u strahu od simboličnog "poljskog vodoinstalatera", koji će za nižu platu oteti posao francuskom, odlučila da produži prelazni rok u kome za evropske novajlije ne važi potpuna sloboda zapošljavanja, ali liberalizuje režim u oblastima gde joj nedostaje radna snaga. U francuskim građevinskim firmama i ugostiteljstvu ima posla za oko 250.000 Poljaka, a kvote je povećala i Italija, na čak 170.000 radnih mesta za poljske gastarbajtere, sabrao je poljski dnevnik "Žečpospolita". Za drugi talas gastarbajtera spremaju se i avio prevoznici, posebno oni jeftiniji, i povećavaju broj linija iz Varšave u zemlje koje otvaraju vrata istočnoevropskim radnicima. Zvanične procene poljske vlade govore o po nekoliko desetina hiljada Poljaka koji će iskoristiti priliku u svakoj od pomenutih starih članica. Najviše, oko 64.000, učiniće to u Španiji, dok za Portugal, gde su zarade niske, nema mnogo interesovanja. Evropski eksperti, za razliku od zvanične Varšave, očekuju da će se vrlo skoro broj poljskih gastarbajtera u "staroj petnaestorici" EU udvostručiti na milion. Poljski ministar rada Kšištof Mihalkjevič (Krzysztof Michalkiewicz) pozitivno je ocenio to što otvaranje novih zemalja pomaže borbi sa visokom nezaposlenošću u Poljskoj, ali kao i većina eksperata, strahuje zbog "odliva mozgova", odnosno odlaska najškolovanijih radnika. "Ne želimo da nam druge zemlje Unije otimaju najbolje stručnjake: lekare, medicinske sestre, informatičare. U ministarstvu smo zato osnovali posebno Odeljenje za migracije, koje treba da izradi i predloži mere da nam se ljudi koji odlaze i vraćaju", rekao je Mihalkjevič. |
|
Slovenci ne ugrožavaju tržište rada u EU
Slovenački ministar rada Janez Drobnič izjavio je danas da Slovenci ne ugrožavaju tržište rada u Evropskoj uniji (EU). "Slovenci ne ugrožavaju tržište rada u EU", rekao je Drobnič, predstavljajući rezultate istraživanja o mobilnosti radnika u traženju zaposlenja. U korist svoje tvrdnje, Drobnič je izneo podatak da više od 70 odsto Slovenaca nikada nije radilo u inostranstvu, dok bi oko trećina, uz odgovarajuću ponudu, bila spremna da se uputi preko granica Slovenije. Od poslednjih je 73,1 odsto izjavilo da bi to uradili samo za viši dohodak. Najpoželjnije zemlje zapošljavanja su za Slovence Nemačka, Austrija i Velika Britanija. U godini mobilnosti, koju je proglasila Evropska komisija, ministarstvo će organizovati više okruglih stolova, a na kraju godine će biti o toj temi organizovana međunarodna konferencija. |
|
Delegacija SCG i Srbije u Briselu
Delegacija SCG i Srbije sutra u sedištu Evropske unije (EU) u Briselu razgovara o viznom režimu, i u okviru pregovora o Asocijaciji i stabilizaciji, o liberalizaciji industrijske i poljoprivredne trgovine. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je agenciji Beta da će jedan od zadataka delegacije biti da se zadrži trenutna cena vize, koja bi do kraja meseca trebalo da poskupi na 60 evra. "Takva odluka biće doneta do kraja meseca, a neke članice EU su već poskupile vize na 60 evra. Probaćemo da zadržimo cenu viza na trenutnom nivou i da utvrdimo postoje li kategorije za koje možemo ukinuti, odnosno dobiti besplatne vize", rekla je Miščević. Prema njenim rečima, u razgovorima sa predstavnicima EU najviše reči će biti o broju dokumenata koje će biti potrebno podnositi za dobijanje viza, kao i o garancijama i roku na koji se mogu izdati vize. Deo delegacije koji predvodi ministarka poljoprivrede Srbije Ivana Dulić-Marković razgovaraće u Briselu o pripremama tehničke runde pregovora o liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, u okviru sporazuma o Asocijaciji i stabilizaciji. Delegacija u kojoj su i predstavnici Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG, Ministarstva unutrašnjih poslova i nacionalni koordinator za integrisano upravljanje granicama Vesna Nikolić, boraviće u Briselu 25. i 26. aprila. |
|
Galjak: Tvrdnje o pritiscima vlasti nisu dovoljne
Portparol visokog predstavnika Evropske unije Kristina Galjak saopštila je danas da optužbe lidera bloka za zajedničku državu o navodnim pritiscima vlasti na pristalice zajednice "nisu dovoljne". "Svesni smo pojedinih nedokazanih tvrdnji u vezi sa regularnošću referednumskog procesa u Crnoj Gori, ali optužbe same po sebi nisu dovoljne. Neophodni su dokazi radi potvrde tih optužbi i te dokaze treba dati kompetentnim zvaničnicima u Crnoj Gori", rekla je Galjakova podgoričkom radiju Antena M. Ona je potvrdila da je visoki predstavnik EU Havijer Solana dobio pismo koordinatora bloka za zajedničku državu Predraga Bulatovića. Bulatović je u tom pismu optužio crnogorsku vlast za "podizanje tenzija i širenje straha" i tražio od Solane da se direktno uključi u refendumsku kampanju kako bi se "otklonile prepreke da se referendum sprovede u podnošljivim, mirnim i demokratskim uslovima". "Umesto da ispravi svoje propuste što veliki broj građana nije upisan u birački spisak, MUP hapsi i zadržava građane koji se upisuju u birački spisak", naveo je Bulatović. Predstavnici bloka za nezavisnu Crnu Goru su odbacili ove optužbe kao "neosnovane i politikantske". Kristina Galjak je najavila da će evropski izaslanik za crnogorski referendum uskoro doći u Crnu Goru i o svemu tome razgovarati sa liderima oba bloka. |
|
Milivojević:Kraj aprila poslednja šansa za izručenje
Predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Ksenija Milivojević izjavila je da je kraj aprila poslednja šansa Srbije da izruči haškog begunca Ratka Mladića i tako ispuni zahtev Evropske unije. "Ne mogu da tvrdim kakva bi reakcija EU ovog puta usledila ako ne isporučimo Mladića Tribunalu, ali učinilo mi se da je početkom aprila nama data poslednja šansa za dalji nastavak pregovora za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU", kazala je Milivojević za današnji novosadski "Dnevnik". Ona je kazala da ne raspolaže relevantnim informacijama o mogućem hapšenju Mladića. "Jedino mogu da se nadam da će do 30. aprila Ratko Mladić biti u Hagu i premijer time ispuniti svoje obećanje", navela je Milivojević. Ona je ocenila da referendum o nezavisnosti Crne Gore neće uticati na usporavanje puta Srbija ka EU. "Moguće je da se otvori pitanje takozvane 'sive zone', odnosno glasova između 50 i 55 posto koji bi mogli biti za nezavisnost, ali nedovoljnih da referendum prođe. Tada treba videti šta će se dešavati i da li se može govoriti o otvaranju krize u Crnoj Gori", kazala je Milivojević. Po njenim rečima, ukoliko opcija za nezavisnost Crne Gore osvoji više od 55 odsto glasova, onda se može, kada su u pitanju evropske integracije, govoriti o nekoliko nedelja potrebnih za prekompoziciju i odvojen nastavak pregovora Srbije sa EU. Milivojević je još kazala da u slučaju proglašenja crnogorske nezavisnosti Srbija neće morati ponovo da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Objasnila je da je Ustavnom poveljom SCG regulisano da ona republika koja raspiše referendum o nezavisnosti kasnije mora da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama kao nezavisna država. |
|
Poljaci više veruju EU nego sopstvenoj vladi
Poljaci više veruju Evropskoj uniji nego svojoj evroskeptičnoj vladi a takođe bi radije nego vladajući konzervativci prešli što pre na evro, pokazala je najnovija anketa "Riders dajdžesta". U istraživanju rađenom paralelno u 12 zemalja EU Poljaci su pokazali da najmanje veruju svojoj vladi. U nju poverenje ima svega 28 odsto nacije, mada je, paradoksalno poljski premijer Kažimjež Marćinkjevič (Kazimierz Marcinkiewicz) bez premca najpopularniji poljski političar. Poverenje u EU i njene institucije ima 72 odsto Poljaka a čak 77 odsto bi želelo da uticaj Evrope na zbivanja u zemlju bude veći, prenosi iz ankete poljska agencija elektronskih medija IAR. Iako joj veruju, Poljaci ne zatvaraju oči pred falinkama EU i 80 odsto anketiranih smatra da je birokratija u Uniji suviše glomazna, dok je druga glavna zamerka da EU deli novac iz svoje kase na osnovu nepravednih principa. Premda će Poljska biti jedna od poslednjih novih članica EU koja prelazi na evro a vlada bi najradije da zadrži zlot što duže i organizuje o prelasku na evro referendum, danas čak 61 odsto Poljaka smatra da bi ulazak u evrozonu bio pozitivan korak napred. Poljaci su tako veći zagovornici evra nego evropski narodi koji su već odustali od svojih nacionalnih moneta. Da je evro predstavljao pozitivan potez smatra 51 odsto Francuza i svega 42 odsto Nemaca. |
|
Koštunica obavestio Šulca o toku pregovora SCG sa EU
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica obavestio je danas predsednika poslaničke grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martina Šulca o toku pregovora o evropskim integracijama SCG. Kako je saopštila Vlada Srbija, Koštunica je naglasio da je SCG jasno opredeljena za evropske integracije i da je veoma važno što su sa Evropskom unijom nastavljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Koštunica je u razgovoru istakao da budući status Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom i da suštinska autonomija Kosova i Metohije u okviru Srbije garantuje takvo rešenje. Koštunica je ukazao da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji ugrožena osnovna ljudska prava i naglasio da je za njen opstanak ključno postizanje sporazuma o decentralizaciji. Šulc je istkao da je evropska perspektiva za region zapadnog Balkana otvorena. Martin Šulc je ocenio da je državna zajednica Srbije i Crne Gore deo Evrope i izrazio podršku evropskom putu Beograda, dodaje se u saopštenju. |
|
Nova opomena EU Ljubljani zbog direktive o penzijama
Evropska komisija danas je Sloveniju po drugi put opomenula da u svoj pravni poredak nije uvrstila direktivu o aktivnostima i nadzoru institucija za dodatno penziono osiguranje. Rok je istekao 23. septembra prošle godine, a prvu opomenu je Slovenija, zajedno sa još deset članica Evropske unije, dobila u decembru prošle godine. Ako Slovenija i posle najnovije opomene ne preduzme mere, komisija će je u sledećoj fazi tužiti Evropskom sudu pravde u Luksemburgu, javila je državna agencija STA. U Briselu naglašavaju da je direktiva jedan od važnih elemenata dogradnje unutrašnjeg tržišta EU i odnosi se na dodatno penziono osiguranje. Iako se sistemi tog osiguranja u zemljama članicama razlikuju, direktiva donosi usklađena pravila za kontrolu i kapitalske uslove za institucije koje se tim osiguranjem bave. Ova direktiva određuje i pravila za prekogranično obezbeđenje profesionalnih penzija, naglašava komisija. Prekogranične usluge dodatnog penzionog osiguranja jedan su od elemenata, koji, prema objašnjenju izvora u Briselu, mora preuzeti i Slovenija. Slovenačkim državljanima mora biti omogućeno da se uključe u dodatne penzione planove u drugim članicama. U Sloveniji, inače, dodatno penziono osiguranje vrše uzajamni penzioni fondovi, penziona društva i osiguravajući zavodi, a među najvećim je Kapitalski fond. |
|
Konzervativci hoće da ujedine desnicu u srednjoj Evropi
Vladajuća poljska konzervativna stranka Pravo i pravda braće Jaroslava i Leha Kačinjskog (Jaroslaw i Lech Kaczynski) pokušava da ujedini desnicu u postkomunističkoj srednjoj Evropi i tako olakša borbu za nacionalne interese u Evropskoj uniji. Poljski konzervativci već su upoznali srodne partije desnice i centra u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Litvaniji i Letoniji sa projektom zajedničkih aktivnosti pod okriljem budućeg međunarodnog sekretarijata sa sedištem u Varšavi. "Srednjeevropska desnica treba da se organizuje da brani interese svojih zemalja, kako u Evropskoj uniji, tako i kada je u pitanju Rusija", kazao je dnevniku "Gazeta Viborča" (Wyborcza) šef Spoljnopolitičkog odbora donjeg parlamentarnog doma, Sejma, Pavel Zalevski (Pawel Zalewski). Tesnu saradnju sa poljskim konzervativcima, koji im pomažu u predizbornoj kampanji, već imaju češka Građanska demokratska stranka predsednika Vaclava Klausa i mađarski FIDES bivšeg premijera Viktora Orbana. U Slovačkoj bi prirodni partner bila Slovačka demo-hrišćanska unije sadašnjeg premijera Mikulaša Dzurinde, ali za razliku od evroskeptičnih poljskih i Klausovih čeških konzervativaca, slovačke partije centra i desnice su izrazito proevropski orijentisane. Za sada poziv na tesnu saradnju nisu dobile partije centra i desnice u budućim članicama Evropske unije u Bugarskoj, Rumuniji ili na Zapadnom Balkanu, ali po rečima Zalevskog taj prostor, kao i Ukrajina i Belorusija predstavlja prirodnu oblast savezništva. |
|
Zeri: EU izdvojila tri miliona evra za analizu buduće misije
Evropska unija izdvojila je tri miliona evra za detaljnu analizu oblasti u kojima će Kosovu biti potrebno međunarodno prisustvo, piše današnji prištinski "Zeri". Bezbednost, vladavina zakona i privreda su, prema pisanju lista, najčešće spominjane oblasti u kojima bi Kosovu bila potrebna pomoć međunarodne zajednice i posle odluke o statusu Kosova. Međunarodno prisustvo bi, kako se dodaje, bilo i civilno i vojno, što podrazumeva ostanak snaga NATO-a na Kosovu. "Zeri" procenjuje kako bi njihov broj bio oko 8.000. Kfor trenutno ima 18.000 pripadnika, a planovi za njegovu redukciju obustavljeni su posle nasilja u martu 2004. Pre toga, bilo je planirano da se broj vojnika NATO na Kosovu smanji na 8.000. |
|
Pridruživanje EU zavisi od saradnje sa Hagom
Održavanje naredne runde pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU zavisiće od ocene glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, ocenila je danas direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Misčević. Na skupu "Želimo li zaista u EU" održanom Novom Sadu ona je rekla da će krajem aprila Del Ponteova ponovo sačiniti procenu saradnje SCG sa tribunalom, posle jakih garancija dobijenih od srpske vlade krajem prošlog meseca. "Ako ocena bude negativna, nema nikakvog dvoumljenja da će (evropski komesar za pridruživanje) Oli Ren aktivirati mehanizam odlaganja pregovora. On je 31. marta već bio spreman da to uradi, ali je posle razgovora sa njom odustao", rekla je Miščevićeva. Ona je navela da je stav Evropske komisije da "nema pregovora ukoliko nema pune saradnje", dodajući da to proizilazi iz garancija koje su došle sa srpske strane i da će "taj scenario biti primenjen već za prvu narednu rundu, 12. maja". Sa druge strane, Miščevićeva je izrazila uverenje da, u slučaju da do pune saradnje sa Hagom dođe do kraja aprila, proces pregovaranja o stabilizaciji i pridruživanju može biti ubrzan i da postoji realna mogućnost da se do leta taj sporazum parafira. "To bi bio veliki uspeh, jer bi do zaključivanja došlo posle pregovora u kojima smo aktivno učestvovali i nismo samo slepo prihvatali ono što nam je komisija davala", rekla je ona. Ona je izrazila očekivanje da bi pregovori o olakšavanju viznog režima mogli da počnu u septembru, dodajući da je reč o "drugačijoj vrsti pregovora, za koje se traži novi mandat". Prema njenim rečima, u ovom trenutku, EU i države članice pojedinačno "neće da razgovaraju" o liberalizaciji viznog režima i stavljanju SCG na takozvanu belu šengensku listu. "To nikako nije tema sa kojom bismo mi mogli da izađemo pred Evropsku komisiju, o tome, na žalost, u ovom momentu nema mogućnosti da se razgovara", kazala je ona. Miščevićeva je navela i da Srbiju ove godine čeka usvajanje 43 nova zakona, dodajući da je prethodni akcioni plan harmonizacije propisa bio "polovično uspešan" i da je od 41 predviđenog zakona u vladi usvojena polovina, od kojih je polovina prošla Skupštinu. |
|
Više hiljada Kurda na mirnom protestu ulicama Brisela
Više hiljada Kurda učestvovalo je danas u protestnoj šetnji ulicama Brisela, zatraživši od Evropske unije da izvrši pritisak na Tursku da poboljša položaj tamošnje kurdske zajednice. Kurdi koji su u Brisel došli iz drugih evropskih zemalja, nosili su zastave i fotografije osoba za koje tvrde da su žrtve uličnih sukoba sa turskom policijom, pre dve nedelje na jugoistoku te zemlje. "Želimo da Evropska unija razgovara sa Turskom, da ukažu da tu postoji problem, da zemlja nije ostvarila demokratizaciju, i da podstaknu dijalog Turske i Kurda", rekao je organizator protesta Sidan Dogan. EU je otvorila pregovore o prijemu Turske u punopravno članstvo, u kojima je odnos prema kurdskoj zajednici i zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) postavljeno kao jedno od spornih pitanja. Belgijski mediji izveštavaju da je u mirnoj protestnoj šetnji učestvovalo oko 10.000 osoba. U uličnim okršajima turske policije i Kurda, krajem marta, poginulo je 16 osoba. Neposredan povod za nasilne nerede bila je sahrana 14 članova PKK, koji su poginuli u sukobima sa vojskom. EU je izrazila zabrinutost zbog eskalacije nasilja i zatražila od vlasti u Ankari da obezbede veća ekonomska u kulturna prava kurdskoj zajednici. Brisel je, takođe, poručio da se PKK nalazi na listi terorističkih organizacija. |
|
Ljubitelji slobodnih zabava protestovali zbog represije
Oko 3.000 ljubitelja zabava na otvorenom i tehno muzike iz cele Evrope protestovalo je danas u Strazburu zbog policijska represije. Povorka je defilovala ulicama Strazbura po slaboj kiši, a na njenom čelu je bio kamion koji je emitovao tehno muziku i na kome je stajao plakat "Zaustavite diktat". "Naš pokret je marginalizovan u gotovo svim zemljama Evrope. Došli smo u Strazbur kako bi zaštitili naše pravo na kulturnu i socijalnu alternativu i kako bi protestovali zbog policijske represije nad alternativnim pokretima", rekao je agenciji Frans pres Benžamen Rošfor, jedan od organizatora manifestacije. Učesnici protesta u Strazburu, gde se nalazi više institucija Evropske unije, nosili su plakate sa natpisima "Ne policijskoj represiji" i "Ništa ne zaustavlja narod koji pleše". Slobodne žurke (freee party) održavaju se često bez prethodne najave na ulicama ili u hangarima napuštenih fabrika. U Francuskoj je stupilo na snagu više zakona koji obavezuju organizatore ovih zabava da za njihovo održavanje prethodno dobiju dozvolu od vlasti. |
|
Bugarska odbacuje kritike EU
Bugarski predsednik Georgi Parvanov odbacio je danas kritike EU koje bi mogle da odlože ulazak njegove zemlje u Uniju, rekavši da postoje dokazi da je zemlja manje korumpirana od susedne Rumunija koju je EU hvalila. Evropska komisija pozvala je nedavno Sofiju da više radi na borbi protiv korupcije ili će njen ulazak 2007. godine u EU biti odložen. Sofiji je dat rok do kraja aprila da se pozabavi "ozbiljnom zabrinutošću" koju je Unija izrazila zbog slabe vladavine prava i naročito zbog korupcije na visokom nivou. Parvanov je rekao da EU nije razmotrila podatke koji ukazuju da je situacija u Bugarskoj bolja nego u Rumuniji koja je pohvaljena zbog svojih napora u borbi protiv korupcije. "Nije iznenađujuće da su oblasti pravde i unutrašnjih poslova izdvojene kao problematične, ali je važno da se to uključi u celokupnu sliku", rekao je Parvanov državnom radiju. "Insistiram da komesar za proširenje Oli Ren i njegov tim pogledaju širi krug izvora, jer mislim da informacije Komisije nisu kompletne", rekao je on. Parvanov smatra da Komisija treba da pogleda istraživanja koje je objavila nevladina organizacija Transparensi interešonel koja je Bugarsku stavila daleko ispred Rumunije po smanjenoj korupciji. Evropska komisija će u maju predložiti da li Rumunija i Bugarska mogu da uđu u EU 1. januara 2007. godine ili će im ulazak biti odložen na godinu dana. EU je pohvalila Rumuniju zbog optuživanja bivšeg premijera Adrijana Nastasea i drugih visokih zvaničnika za korupciju i kritikovala Bugarsku zbog toga što nije osudila nikog od brojnih optuženih za ubistva i korupciju na visokom nivou. |
|
Eksperti Slovenije i Francuske pomažu Srbiji na putu ka EU
Do kraja sprovođenja prvog takozvanog "tvining projekta" sa Evropskom unijom, Srbija će, između ostalog, imati sistem i kapacitete za korišćenje sredstava iz programa i fondova Unije, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Vladina Kancelarija za pridruživanje EU i stručnjaci iz Francuske i Slovenije koji učestvuju u projektu partnerstva namenjenom izgradnji institucija sposobnih za ulazak u Uniju, izneli su koji rezultati moraju biti ostvareni tim programom. Pored kapaciteta za korišćenje fondova Unije, do kraja projekta institucije u Srbiji imaće efikasnu institucionalnu strukturu i međusobnu koordinaciju i unapređeno znanje o EU i procesu evropskih integracija. Biće, takođe, donet i nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU koji će koordinirati vladine aktivnosti u procesu pridruživanja, ali i omogućiti praćenje napretka. "Tvining projekti" su instrument koji se koristi u predpristupnoj fazi evropskih integracija za ubrzavanje približavanja EU, a realizuju se kroz partnerstvo institucija u zemlji koja želi da pristupi uniji i institucija u zemljama koje su već članice. U ovom prvom takvom projektu, koji će se odvijati na tri nivoa - Srbije, Crne Gore i državne zajednice - pomoć domaćim institucijama pružiće eksperti iz Slovenije i Francuske. Realizacija najvećeg "tvininga" u SCG počela je u ponedeljak, kada su u zemlju stigla tri stalna "tvining" savetnika, a od ponedeljka će početi da dolaze slovenački i francuski eksperti koji će se smenjivati i kojih će ukupno biti preko 30, rekao je francuski rukovodilac projekta Žerar Bušaren. Bivši zamenik slovenačkog ministra za evropske poslove Andrej Engelman rekao je da je možda centralna faza projekta izrada državnog programa koji je priprema za usvajanje pravnog poretka EU. To je, prema njegovim rečima, "neka vrsta Biblije" evropskih integracija, koja podrazumeva donošenje stotine novih zakona, ali će biti i značajna poruka privrednicima i građanima da znaju šta ih očekuje sa ulaskom u EU kako bi mogli da se pripreme. Engelman je istakao da "tvining" znači partnerstvo, da on "nije nikakav diktat", već pomoć u traženju najboljeg rešenja, kako se ne bi ponovile tuđe greške. Projekat vredan 2,5 miliona evra i koji će trajati dve godine juče su u Beogradu predstavili Bušaren, Engelman, francuske i slovenačke diplomate i predstavnici EU, kao i zvaničnici državne zajednice, Srbije i Crne Gore zaduženi za evropske integracije. |
|
Ren: Sofija treba više da uradi na suzbijanju kriminala
Bugarska bi trebalo što pre da ostvari rezultate u suzbijanju korupcije i kriminala, ako želi da pristupi EU iduće godine, kao što je planirano, upozorio je danas u Sofiji evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn). Uprkos ekonomskom razvoju i reformi poljoprivrede, napretku u oblasti prava na intelektualnu svojinu, Bugarska tek treba u potpunosti da dokaže svoju spremnost da pristupi EU, rekao je Ren i dodao da je EU "vrlo zabrinuta zbog nedovoljne vladavine prava u Bugarskoj." "I dalje postoji ozbiljna zabrinutost po pitanju vladavine prava", rekao je Ren tokom svoje posete Sofiji. On je rekao da je potrebno da Bugarska postigne "konkretne, opipljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala... da pokaže da niko (u Bugarskoj) nije iznad zakona". Evropski komesar je dodao da Sofija ima rok do kraja meseca da pokaže da može da se suoči sa ovim problemom. U protivnom, Evropska komisija može, u svom izveštaju 16. maja, da preporuči da se pristupanje Bugarske EU odloži do 2008. Ipak, evropski komesar za proširenje je istakao da je još izvodljivo da Bugarska pristupi EU u 2007. Bugarski premijer Sergej Stanišev je preneo Renu da će njegova vlada učiniti sve što je u njenoj moći do izveštaja Komisije u maju, kao i da bugarsko pravosuđe vodi istrage protiv niza osumnjičenih. |
|
Parlamentarci SE o odnosima sa EU
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) danas je saopštila da bi bilo koji sporazum te organizacije sa Evropskom unijom morao da potvrdi da je SE "kamen temeljac ljudskih prava u Evropi". Tokom rasprave o budućem memorandumu o razumevanju između SE i EU, poslanici su rekli da EU mora da pristupi Evropskoj konvenciji za ljudska prava, da izbegne dupliranje istovetnih aktivnosti sa SE i da podrži zajedničku izradu standarda. Parlamentarna skupština SE upozorila je da bi dupliranje aktivnosti kroz rad buduće Agencije EU za osnovna ljudska prava moglo da ugrozi evropske integracije, objavljeno je na sajtu SE. "Činjenica da bi postojale dve paralelne institucije koje bi imale slične aktivnosti na istom geografskom području, stvorila bi nove podele u Evropi", navodi se u rezoluciji koju je usvojila Parlamentarna skupština SE na kraju prolećnog zasedanja. Tokom rasprave, predsedavajući spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta (EP) Elmar Brok pozvao je danas na jačanje saradnje između EP i Parlamentarne skupštine SE kako bi se osnažile evropske vrednosti i unapredila ljudska prava. Brok je dodao da podržava predlog da Evropska unija postane u bliskoj budućnosti član Saveta Evrope i da pristupi Evropskoj konvenciji za ljudska prava, kao što je to u utorak predložio premijer Luksemburga Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Parlamentarna skupština SE je danas tokom vanredne rasprave pozvala beloruske vlasti da ponovo održe predsedničke izbore koji će biti u skladu sa međunarodnim standardima. Parlamentarci SE su pozvali vlasti u Belorusiji da pristanu na zahtev opozicije da se ponove predsednički izbori, i da obezbede da izbori budu fer i slobodni i u skladu sa međunarodnim standardima, objavljeno je na sajtu SE. Parlamentarna skupština SE pozvala je demokratske snage u Belorusiji da ostanu ujedinjene, a vlasti je pozvala da "odmah oslobode sve one koji su zatvoreni u vezi sa predsedničkim izborima, održanim u martu". |
|
Žozep Borel završio posetu Hrvatskoj
Predsednik Evropskog parlamenta Žozep Borel završio je danas dvodnevnu posetu Hrvatskoj susretom sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem sa kojim je razgovarao o pridruživanju te zemlje Evropskoj uniji. "Rekao sam predsedniku da je put Hrvatske prema Evropskoj uniji vrlo jasan i određen i da ne postoje nikakve alternative", rekao je Borel novinarima nakon razgovora sa Mesićem, javila je agencija Hina. Tokom posete Hrvatskoj, Borel je u obraćanju poslanicima Sabora, kao i u razgovorima sa najvišim zvaničnicima, istakao da je Hrvatska nedvosmisleno zacrtala put koji vodi prema potpunom pridruživanju EU. Borel je naglasio da je u Hrvatsku došao kako bi razjasnio neke nesporazume koji su se pojavili u političkim krugovima da Hrvatska ne ide prema punopravnom članstvu EU već prema nekim drugim oblicima pridruživanja. Borel je danas posetio i Sisačko-moslavačku županiju kojoj je EU dala 2,1 miliona evra za nastavak razminiravanja i pet prioritetnih programa razvoja turizma i civilnog društva. Milion evra je namenjeno nastavku razminiranja ratom zahvaćenih područja, a nepovratna svota od 1,1 miliona evra iz programa CARDS 2003. namenjena je za projekte održivog razvoja turizma i civilnog društva u toj županiji. |
|
Slovačka opozicija: Barozo se meša u predizbornu kampanju
Lider najjače slovačke stranke SMER Robert Fico optužio je šefa Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso) da se pohvalom slovačkih reformi juče u Bratislavi nedopustivo umešao u kampanju pred junske izbore. Najpopularniji slovački političar i, sudeći po anketama, verovatno budući premijer upozorio je da će birači na prevremenim izborima 17. juna odlučivati o novoj vladi pre svega na osnovu odnosa prema reformama. "Barozo kao šef Evropske komisiji ne sme sebi da dozvoli da vodi političku propagandu i da Slovacima diktira put štetnih desničarskih reformi", rekao je Fico. Njegov SMER kao glavna snaga levice kritikuje reforme demohrišćansko-liberalne vlade premijera Mikulaša Dzurinde kao socijalno neosetljive i pod parolom da "nisu od Slovačke napravile ekonomskog tigra pod Tatrama, već od Slovaka ofucanu tatransku ovcu". Barozo je tokom posete Slovačkoj u ponedeljak i utorak pohvalio Slovačku zbog reformi kao primer za ugled i za ostale nove članice Evropske unije, i naglasio da reforme moraju da se nastave, bez obzira da li će na vlasti biti levica ili desnica. |
|
Čeku pozdravlja najavu angažovanja EU na Kosovu
Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je u Prištini da pozdravlja prisustvo Evropske unije (EU) nakon utvrđivanja statusa Kosova, istakavši da treba jasno definisati oblik i sadržaj te misije. On je dodao da prisustvo EU treba da bude privremeno, jer će Vlada Kosova preuzimati odgovornost za bezbednost svojih građana. "Pozdravili smo pripreme EU za njihovo prisustvo ubuduće u sektoru policije, bezbednosti, pravosuđa i u nekim privrednim oblastima, ali celo to planiranje treba da bude obavljeno u punom partnerstvu sa institucijama Kosova", rekao je Čeku. Premijer Kosova podsetio je da je pregovarački tim Prištine pozvao EU da bude prisutna i posle statusa, ali da treba jasno definisati oblike njenog prisustva. Šefovi diplomatija EU su u ponedeljak usvojili smernice i akcioni plan za formiranje tima za pripremu uspostavljanja misije koja će učestvovati u primeni sporazuma za status Kosova. Angažovanje misije EU se očekuje tek nakon utvrđivanja modela za budući status Kosova, i to u oblastima policije, pravosuđa i ekonomije. |
|
Predstavljen projekat pripreme institucija za članstvo u EU
Stručnjaci i diplomate iz Evropske unije i predstavnici Srbije, Crne Gore i državne zajednice zaduženi za evropske integracije predstavili su danas u Beogradu jedan u nizu projekata partnerstva sa EU, namenjen izgradnji institucija potrebnih za pridruživanje Uniji. Takozvani "tvining projekat" čiji je cilj izgradnja institucionalnih kapaciteta u procesu evropskih integracija "nije samo najveći takav projekat od 13 ili 14 koji će biti sprovedeni u našim odnosima, nego je i najznačajniji od svih", rekao je na prezentaciji u Palati državne zajednice šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras. Projekat vredan 2,5 miliona evra trajaće dve godine, a njegov glavni cilj da se izgrade institucije sposobne ne samo za proces stabilizacije i pridruživanja EU, nego i za nastavak evropskih integracija posle potpisivanja sporazuma o stabilizaciji, rekao je direktor Evropske agencije za rekonstrukciju Danijel Đuljaris. U projektu će učestvovati više od 30 eksperata iz dve zemlje članice EU, jedne stare i jedne nove - Francuske i Slovenije. Francuski stručnjaci će prenositi iskustva iz oblasti detaljnog poznavanja funkcionisanja EU, obuke kadrova i saradnje radi jačanja međuinstitucionalne koordinacije, dok će slovenački eksperti pružiti svoja iskustva iz procesa pridruživanja EU i tranzicije, rekao je francuski rukovodilac projekta Žerar Bušaren. "Skoro svi eksperti su zaposleni u javnim službama, a cilj je da se preko njih u program uključe i njihove institucije", kazao je Bušaren. "Ovo je priprema za prijem u EU. Reč je o onome što vaše institucije treba da urade da bi bile spremne da se jednog dana pridruže EU", objasnio je on. Bivši zamenik slovenačkog ministra za evropske poslove Andrej Engelman rekao je da su iz Slovenije angažovani oni stručnjaci koji su "stvarno preokrenuli tok istorije u Sloveniji" jer su pomogli da zemlja od "najslabijeg kandidata" za članstvo 1998. godine postane država koja je 2004. primljena u EU kao "najbolje pripremljeni kandidat". Engelman je rekao da će program trajati i posle potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da će se on vremenom i prilagođavati jer je, kako je objasnio, njegovo uverenje da "državna zajednica ne može da funkcioniše na način na koji to sada čini, bez obzira na ishod referenduma u Crnoj Gori". |
|
Ahtisari: Bilo je napretka u pregovorima o Kosovu
Kosovo je jedno od najvažnijih pitanja u svetskim razmerama koje moramo da rešimo, izjavio je danas u Briselu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso nakon susreta sa izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem. Baroso je rekao da je tokom svoje posete Balkanu poslao jasnu poruku Prištini kako Evropska unija (EU) vidi budućnost Kosova. "Verujemo da je vreme da sve strane u pregovaračkom procesu naprave ozbiljne napore za kompromisnim rešenjem, da se suoče sa realnošću i da se kreću prema održivom rešenju za ovo veoma osetljivo pitanje", rekao je Baroso, istakavši da EU veruje da je budućnost Kosova i svih ostalih zemalja u Evropi. On je dodao da je pozicija EU da Kosovo mora da bude stvarno multietničko, stabilno i demokratsko društvo, napominjući da Brisel ne želi da prejudicira konačno rešenje. Marti Ahtisari je novinarima preneo da EU igra veoma važnu ulogu na Kosovu i da će tek igrati važnu ulogu u poststatusnom periodu u oblasti policije i pravosuđa. "Najvažnija podrška koju ja mogu da dobijem od EU, je da ona garantuje evropsku perspektivu, ne samo Kosovu nego Srbiji i svim zemljama u regionu. To je najbolja podrška koju ja mogu da dobijem od EU", rekao je finski diplomata. Predstojeći pregovori o opštinama sa srpskom većinom, ekonomskim pitanjima i pitanjima zaštite manjinskih prava, treba da stvore osnovu za pregovore o statusu, rekao je Ahtisari, navodeći da je u dosadašnjim razgovorima bilo napretka. "Nije fer reći da uopšte nije bilo napretka na pregovorima. To nije tačno. Ima još nerešenih pitanja i mi ćemo na kraju da vidimo šta ćemo raditi, da li će biti razlike u stavovima...rekao je Ahtisari novinarima. Finski diplomata je naveo da kakav god status bio, mora da se pronađe način za garantovanje sigurnosti i uspešne budućnosti manjinama, pre svega, Srbima na Kosovu . Ahtisari je odbacio mogućnost paralelnih razgovora o tehničkim pitanjima i statusu Kosova, istakavši da je dobio punu podršku Kontakt grupe i međunarodne zajednice za redosled poteza u pregovaračkom procesu, prema kome će se na pregovore o statusu preći tek kada se završe razgovori o tehničkim pitanjima i decentralizaciji. Finski diplomata je ukazao da Srbija mora da stimuliše Srbe da uspostave veze sa Prištinom, navodeći da je "zatezanje situacije oko primanja plata iz Prištine i Beograda došlo u najgorem mogućem momentu" i da nije krio razočarenje u razgovorima sa srpskim pregovaračkim timom. "Mislim da će Srbija ponovo razmotriti svoj stav o načinu isplata zaposlenim u institucijama na Kosovu, jer ako smo mi pritisli Prištinu da se ozbiljno angažuje na zaštiti manjina, mi moramo da imamo i saradnju od strane manjina da bi sve funkcionisalo, kako treba", objasnio je Ahtisari. Komesar EU za proširenje Oli Ren, rekao je da unija "mora da ohrabri Albance na Kosovu da implementiraju standarde, posebno zaštitu manjina i decentralizaciju". "Odmah, ne po određivanju konačnog statusa. To je neophodno da bi obezbedili uverljivu zaštitu za kosovske Srbe i zato smo rekli da su evropski standardi za zaštitu manjina i ljudskih prava posebno pitanje koje želimo da vidimo primenjeno na Kosovu. S druge strane od Srbije tražimo da bude konstruktivna u pregovorima o statusu Kosova", rekao je Ren. Ren je takođe rekao da je odgovornost Beograda da uključi Srbe na Kosovu da budu konstruktivni u kosovskim procesima. Predsednik Evropske komisije je na kraju naveo da je vrlo važno da se zna da su "čak i u ovom teškom momentu zemlje članice EU, na pritisak Komisije, odlučile da daju status kandidata Makedoniji". "To je bila vrlo jasna poruka o evropskim perspektivama za balkanske zemlje. Pravo pitanje je da li mi na vidljiv način pokazujemo da zapadni Balkan ima evropske perspektive i da li ljudi iz ovog regiona primećuju to. Odgovor je ne. Mi moramo da radimo više na tome", zaključio je Baroso. |
|
Barozo: U ovom trenutku pitanje evropskog ustava nije važno
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) ocenio je tokom posete Bratislavi da trenutno nije važno pitanje evropskog ustava, već je važnija rasprava o finansijskoj perspektivi Evropske unije. Barozo je juče doputovao u dvodnevnu posetu Slovačkoj kao glavni gost međunarodne konferencije o privrednom razvoju zasnovanom na znanju i inovacijama, koja se održava danas u Bratislavi. "Svet neće čekati na Evropu. Mi moramo da prilagodimo naše strukture, da zasnujemo privredu na saznanjima, da investiramo u razvoj, inovacije i prilagođavanje novim izazovima", rekao je Barozo nakon razgovora sa svom trojicom najviših slovačkih zvaničnika. Za šefa EK upravo zato je važna finansijska perspektiva EU, a kriza oko evropskog ustava, neophodnog za dalje proširenje EU, ne bi trebalo da se rešava "pre nego što se postigne nekakav konsenzus." "Trenutno ne postoji konsenzus kako dalje treba da se razvija evropski ustav. Zemlje članice su odlučile da će sada slediti period razmišljanja, da vidimo šta može da se uradi. Ne treba očekivati da ćemo taj problem rešiti pre nego neke druge. Na primer, neophodno je pokrenuti dinamiku Lisabonske strategije", citiraju Baroza slovački mediji. U razgovoru sa poslanicima slovačkog parlamenta šef EK je takođe apelovao da se nacionalni parlamenti aktivnije uključe u dijalog o budućnosti Evrope, iako je proces usvajanja evroustava trenutno blokiran. "Vrlo je važno da odgovorimo i na pitanja vezana za dalje proširenje ili finansijsku perspektivu EU", rekao je vršilac dužnosti predsednika slovačkog parlamenta Bela Bugar. |
|
Sanda Rašković danas u Briselu razgovara o Kosovu
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić razgovaraće danas o situaciji i pregovorima koji se vode o Kosovu sa visokim zvaničnicima Evropske unije i NATO-a. U Koordinacionom centru je Beti potvrđeno da će prioritet tokom razgovora Sande Rašković u Briselu biti pregovarački proces o Kosovu, pokrenut u Beču u februaru ove godine. Namera Sande Rašković je da sagovornike upozna sa stavovima Beograda o budućnosti Kosova. |
|
EU: Hrvatska diskriminiše Evropljane koji kupuju nekretnine
Evropska unija je danas pozvala zvanični Zagreb da ne diskriminiše građane EU koji žele da kupe nekretnine u Hrvatskoj. "U vezi sa slobodnim protokom kapitala, EU je primetila da Hrvatska ne poštuje obaveze" koje je preuzela sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Uniji, a koje "dozvoljavaju državljanima zemalja članica EU da kupe nepokretna dobra u Hrvatskoj", saopšteno je u Briselu. EU je pozvala Hrvatsku da "korektno primeni te odredbe na nediskriminatorskoj osnovi, da reši nagomilane zahteve evropskih građana koji čekaju i da ubrza proceduru". Hrvatska ministarka spoljnih poslova Kolinda Grabar-Kitarović odmah je uzvratila da njena vlada radi na izmenama zakona koje će omogućiti da se procedura ubrza, ali je odbacila sve tvrdnje o diskriminatorskom odnosu prema građanima EU. "Hrvatska ne sprovodi diskriminaciju prema nijednoj zemlji članici", kazala je ministarka na konferenciji za novinare u Luksemburgu. Šefica hrvatske diplomatije je ukazala da je njena zemlja sledila princip reciprociteta i pri kupovini nepokretnosti primenjivala takve mere kakve važe za hrvatske državljane u zemljama EU. "Imamo razloga da verujemo da reciprocitet nije u potpunosti primenjen na zadovoljavajuć način", osporio je navode ministarke predstavnik direkcije za proširenje pri Evropskoj komisiji Pjer Mirel, zadužen za pregovore sa Hrvatskom. Liberalizacija tržišta nekretnina izaziva veliku zabrinutost među Hrvatima, kao i u samoj vladi, zbog straha od masovnog priliva stranih kupaca, posebno nekretnina na hrvatskim ostrvima. EU je takođe pozvala Hrvatsku, koja je u oktobru počela pregovore o prijemu u Uniju, da uloži dodatne napore u borbi protiv korupcije, reformi pravosudnog i administrativnog sistema, poštovanju slobode medija i zaštiti prava manjina. |
|
Labus: Sporazum o pridruživanju EU okvir za reforme u Srbiji
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ocenio je danas da će sporazum u stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji predstavljati pravi okvir za sprovođenje neophodnih promena u zemlji. Kako se navodi u saopštenju, Labus je u razgovoru sa šefom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Elmarom Brokom i bivšim predsednikom Evropske komisije Žakom Santejom u Beogradu, istakao da Srbija mora sprovesti odlučnije reforme u sudstvu i administraciji. Brok je rekao da Evropski parlament podržava priduživanje Srbije Evropskoj uniji i dodao da će ta institucija učiniti sve da se sporazum što pre potpiše. On je naglasio da se evropski standardi moraju primenjivati i pre potpisivanja ugovora o stabilizaciji i priduživanju i dodao da će to biti dobar signal investitorima da je Srbija sigurna zemlja za ulaganje. Sastanku je prisustvovao i nemački ambasador Andreas Cobel koji je od Labusa zatražio da se obrati veća pažnja na strane investicije, jer su u poslednjih par nedelja dve nemačke kompanije prekinule pregovore u Srbiji i otišle u Bugarsku. Cobel je dodao i da se tri velike firme iz Nemačke trenutno suočavaju sa velikim problemima u Srbiji. |
|
Junker: Savet Evrope nije predsoblje EU
Premijer Luksemburga Žan Klod Junker predstavio je danas, u nastavku rada parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izveštaj o odnosima Saveta Evrope i Evropske unije i pozvao šefove država i vlada da što pre primene preporuke. "Savet Evrope i Evropska unija su neophodne, različite i jedinstvene", rekao je Junker u svom govoru i naglasio da Savet Evrope nije predsoblje EU. Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis rekao je da su predlozi premijera Luksemburga "jasni, pragmatični i korisni". Rumunski premijer Kalin Popesku-Taričeanu, koji je predsedavajući Komiteta ministara Saveta Evrope, skrenuo je pažnju na činjenicu da je proširenje EU "neodvojivo" od paralelne, ojačavajuće uloge Saveta Evrope, navodi se na sajtu Saveta Evrope. Taričeanu je rekao i da će rumunski predsedavajući na sednici Komiteta ministara 18. i 19. maja, formirati radnu grupu na ministarskom nivou koja će nadgledati primenu Junkerovog izveštaja. Rumunski premijer je predložio da auastrijski kancelar i predsednik Saveta EU Volfgang Šisel pred Uniju iznese sličan predlog. "Verujem da se naročito treba fokusirati na to kako EU i zemlje članice mogu bolje da iskoriste instrumente i institucije Saveta Evrope, rekao je austrijski kancelar. Predsedavajući Evropske komisije Žoze Manuel Barozo naglasio je, na kraju sednice, da su Savet Evrope i EU suočene sa istim izazovima - slobodnom, mirnom i jačom Evropom i dodao da ove dve institucije moraju da zajednički rade na tome. |
|
Sanda Rašković: Beograd za pregovore o statusu Kosova
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Sanda Rašković-Ivić, izjavila je da je danas u Briselu prenela "poruku srpske strane da je spremna da razgovara o statusnim pitanjima", i to što pre, budući da ne mogu da se reše do kraja pitanja decentralizacije i drugi problemi. Sanda Rašković-Ivić je, posle susreta sa zvaničnicima EU I NATO, objasnila da je "sada došlo vreme da se paralelno razgovara o životnim i statusnim pitanjima, jer ne možemo da rešimo do kraja ni decentralizacija ni crkvena i kulturna pitanja". Za ekonomska pitanja ponajmanje mogu da se nađu rešenja, naglasila je ona, predočivši da rešavanje svih tih problema i ne može da počne bez razgovora o statusu i razjašnjenja svakog od ovih aspekata u vezi sa statusom. Zamoljena da prenese reagovanje sagovornika u Briselu, ona je uzvratila da je "i u Komisiji i u Savetu ministara EU ljudima bilo jasno o čemu se radi". "Oni su pozdravili našu želju da razgovaramo o statusu, jer negde mi se čini da je kod njih postojala pritajena zebnja da mi nismo spremni na direktne razgovore. Međutim, mi smo spremni da razgovori o statusu krenu, da počnu što pre i da teku paralelno", odgovorila je Rašković-Ivić. Na pitanje novinara ima li razlika u stavovima srpske vlade i EU i NATO, šefica Koordinacionog centra je uzvratila da se "red poteza ne razlikuje mnogo". "Ono o čemu se svi slažemo je da je potrebno da se što pre završe razgovori o decentralizaciji i da se oni finalizuju tako da može da se pristupi sprovođenju procesa decentralizacije, jer to ne samo čuva Srbe na Kosovu i Metohiji, već i omogućava povratak, a otvara i put za saradnju Srba ne samo u opštinskim, već i pokrajinskim institucijama", istakla je predsednica Koordinacionog centra. Zamoljena da kaže kako u Evropskoj uniji gledaju na stavove nekih međunarodnih zvaničnika o nezavisnosti Kosova, Sanda Rašković-Ivić je Odgovorila da u Briselu "niko nije pomenuo nezavisnost, a još manje da je to izvesna opcija". "Ono što je meni veoma drago je da EU stoji na stanovištu da zaista sve mora da bude plod razgovora i dogovora. Čak i ljudi u NATO-u ostavljaju to otvoreno i žele pre svega da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima, o njihovom ostanku i daljem angažovanju, ali niko ne razmatra nezavisnost, kao neku opciju koja ne može da se izbegne", podvukla je Sanda Rašković Ivić. Ona je u sedištu NATO-a razgovarala s predstavnikom NATO u Kontakt grupi, Džejmsom Perdjuom, u Evropskoj komisiji sa visokim zvaničnicima, Majklom Lijem, Hederom Grejbijem i Rajnhardom Pribeom, a u Savetu ministara EU sa Fernandom Đentilinijem. |
|
Solana i Ahtisari o dosadašnjem toku pregovora
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je izaslaniku UN za Kosovo Martiju Ahtisariju preneo stav EU da "obe strane u kosovskim pregovorima treba da imaju konstruktivan stav o decentralizaciji". Portparol visokog predstavnika EU za bezbednost i saradnju Kristina Galjak u izjavi novinarima je precizirala da su za EU pregovori veoma važni i da je konstruktivan stav obe strane veoma dobar put za razgovore o statusu. Ona je kazala da je "EU uvidela da je to očigledno vrlo teško postići i jasno je da nije bilo napretka na poslednjem sastanku u Beču". Izvori bliski Solani su, istovremeno, ocenili da se kosovski Srbi sve više isključuju iz procesa pregovora i zato treba videti kako da se postigne da se oni više angažuju. Oni su novinarima rekli da se "postavlja se pitanje da li iza toga stoji činjenica da je Agim Čeku došao na čelo kosovske vlade? Mora se izdejstvovati da se Čeku što je više moguće, maksimalno približi (reach out) kosovskim Srbima". Ili je to taktika "finog podešavanja" Beograda koja, dodali su, "stoji iza vidljivog uzmicanja kosovskih Srba iz procesa sa ciljem da se utiče na pregovore u Beču". Ocena Brisela je da kosovski Srbi ne žele da uđu u kosovske institucije i da se, istovremeno, povlače iz bečkih pregovora. Srbi na Kosovu dobijaju finansijska sredstva iz Beograda, sve više se povezuju sa Srbijom, a sve manje se vezuju za kosovske institucije i to je sad težak problem, smatraju zvaničnici u Savetu ministara. Oni smatraju da je zamršen problem što tri strane pregovaraju - Priština, Beograd i kosovski Srbi. Jasno je, ukazuju isti izvori, "što će nastaviti da traži i EU, da će kosovski Srbi biti mnogo angažovaniji na Kosovu, ako to od njih zatraži Beograd". "Očekivana uzlazna dinamika pregovora, nažalost, nije proizvela željeno poverenje dve strane, a posebno među Srbima, tako da oni ne osećaju poverenje da sednu za isti sto s albanskom stranom", kazali su izvori u Briselu. Funkcioneri bliski Solani su dodali da se može prihvatiti i ocena da kosovski Srbi nisu stekli poverenje i da su se povukli iz pregovora i zato što je Marti Ahtisari, "da li možda nedovoljno oprezno", izjavio da će ishod pregovora biti nezavisnost. Na opasku novinara kako onda da kosovski Srbi pregovaraju i o čemu, odgovor je glasio da se to "može razumeti". Kristina Galjak je prenela da je "Solana od Ahtisarija zatražio da ga izvesti o poslednjim pregovorima u Beču, koji, nažalost, nisu bili pozitivni". Solana je, istovremeno Ahtisarija upoznao s jučerašnjim "veoma dobrim" odlukama Saveta ministara EU u Luksemburgu o usvajanju pripremnog "akcionog plana" za buduću misiju EU na Kosovu. EU je odlučila da se angažuje na Kosovu, prvog maja će tamo početi da dolaze predstavnici EU, tako da će ih tokom maja i juna u pokrajini biti između 25 i 30. Ahtisari je Solani preneo kako se priprema idući susret pregovora srpske i albanske strane o decentralizaciji u Beču, u maju. Namera je da se održi još ta runda i da se onda donese ocena i vidi kako će se nastaviti proces. Ahtisari je najavio da namerava da poseti više svetskih prestonica, uključujući Kinu, da se sastane i sa šefom ruske diplomatije, Sergejom Lavrovim, a u maju će podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN, rekla je Kristina Galjak. Ahtisari će se sutra u Briselu sastati i sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. |
|
Barozo čestitao Prodiju na izbornoj pobedi
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo čestitao je večeras lideru italijanske opozicije Romanu Prodiju na očiglednoj pobedi na parlamentarnim izborima, javljaju agencije. "Ako trenutne prognoze budu potvrđene, koalicija Romana Prodija će imati većinu u oba doma parlamenta", saopštio je Barozo i čestitao Prodiju na rezultatima koje je postigla njegova koalicija levog centra Unija. Barozo je telefonirao Prodiju, ali i premijeru Silviju Berluskoniju čija je koalicija Kuća sloboda izgubila na izborima. Predsednik Evropske komisije je zahvalio Berluskoniju na "izvrsnoj saradnji poslednjih godina i na njegovoj podršci radu Komisije". Barozo dolazi iz portugalske stranke koja je kao i Berluskonijeva Forca Italija, članica desničarske Evropske narodne partije. Prema podacima italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova, Prodijeva koalicija će imati većinu u oba doma parlamenta. |
|
Bulatović (SNP): EU da ispita da li se kupuju lične karte
Lider opozicione Socijalističke narodne partije Crne Gore (SNP) Predrag Bulatović zatražio je danas od Evropske unije (EU) da ispita da li vlast otkupljuje lične karte od građana, kako bi uticala na rezultat referenduma. Stranke koje se zalažu za opstanak državne zajednice tvrde da vlast otkupljuje lične karte od građana kako bi uticala na rezultat referemnduma o nezavisnosti Crne Gore, zakazanog za 21. maj. Bulatović je, u razgovoru sa ambasadorom Austrije Gerhardom Jendlom, čija zemlja predsedava EU, kazao da je otkup ličnih karata "prisutan u značajnoj meri" i da "to može uticati na regularnost referenduma", saopšteno je iz SNP-a posle razgovora. Lider SNP-a je izrazio uverenje da na referendumu neće pobediti opcija za nezavisnost i dodao da je u tom slučaju neophodno da se unutar Crne Gore postigne "nužan kompromis koji će biti osnova da se sa Srbijom i EU dogovori potpuno ostvarivanje principa zapisanih u beogradskom sporazumu i ustavnoj povelji". Austrijski ambasador se susreo sa predstavnicima crnogorske vlasti. |
|
Solana tražio od Skoplja da nastavi reforme
Evropska unija je danas zatražila od Makedonije da nastavi reforme zemlje, ali je izrazila žaljenje što je odlučila da odloži reformu policije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) izrazio je zadovoljstvo na sastanku u Briselu sa šefom makedonske diplomatije Ilinkom Mitrevom što je Makedonija nedavno usvojila izborne reforme i što namerava da usvoji i reforme u pravosuđu. Portparol Havijera Solane, Kristina Galjak (Cristina Gallach) izjavila je da Solana, međutim, žali što je makedonska vlada odlučila da odloži reformu policije. "Kao država kandidat (za ulazak u EU), od Makedonije se očekuje da ne treba da gubi vreme u određivanju prioritetnih oblasti" za sprovođenje reformi", rekla je Kristina Galjak. Makedonija je zvanično postala kandidat za članstvo u EU u decembru 2005. godine. |
|
Barozo u poseti Slovačkoj
U dvodnevnu posetu Slovačkoj stiže danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo sa porukom da su slovačke reforme bile uspešne ali da sa njima treba nastaviti. "Slovačka je priča o uspehu. Njene ekonomske reforme mogu da inspirišu ostale zemlje. Neke stvari u njima su uspele bolje neke gore, ali Slovačka svakako može da posluži kao pozitivan primer", rekao je Barozo uoči posete slovačkom dnevniku "SME". Među novim članicama Evropske unije Slovačka je sa najviše ambicija i elana ušla u reforme a Brisel je nekoliko puta upozoravao ostale, pre svega Češku, Poljsku i Mađarsku da njihove reforme javnih finansija tapkaju u mestu. Šef Evropske komisije razgovaraće danas sa premijerom Mikulašom Dzurindom, predsednikom Ivanom Gašparovičem i vršiocem dužnosti predsednika parlamenta Belom Bugarom između ostalog i o daljem proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan, saopštila je kancelarija slovačke vlade. Barozo će sutra biti glavni gost na konferenciji "Uspesi i izazovi Slovačke na putu ka privredi zasnovanoj na znanju". |
|
Zabrana ulaska u EU Lukašenku i 30 zvaničnika Belorusije
Evropska unija zabranila je danas beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku i još tridesetorici zvaničnika te zemlje ulazak na teritoriju evropske dvadesetpetorice. Kako su naveli zvaničnici EU, Brisel je doneo takvu odluku kako bi kaznio one koji su lažirali beloruske predsedničke izbore 19. marta i suzbili aktivnosti opozicije. EU nije zamrzla račune kažnjenih beloruskih zvaničnika na njenoj teritoriji, ali je najavila da bi kasnije mogla da pribegne i takvoj meri. Kako je naveo drugi izvor EU, Brisel je zatražio od Evropske komisije da razmotri dalje mere koje treba preduzeti protiv Lukašenka i 30 beloruskih ministara, sudija i lokalnih izbornih zvaničnika. Prvi na listi beloruskih zvaničnika na koga se odnosi zabrana je Lukašenko, odmah ispred šefa njegove predsedničke administracije Genadija Naviglasa. Aleksander Milinkjevič, opozicioni protivkandidat Lukašenka na proteklim predsedničkim izborima, prošle sedmice je pred Evropskim parlamentom od EU zatražio da uvede iste zabrane za stotine drugih beloruskih zvaničnika, ali se usprotivio uvođenju ekonomskih sankcija protiv njegove zemlje. |
|
Promovisana zbirka tekstova Centra za demokratiju
Fond Centar za demokratiju u saradnji sa Kancelarijom Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) predstavio je danas publikaciju "Evropske strategije i politike u lokalnoj zajednici". Publikacija je urađena u okviru Programa za evropske integracije, a prema rečima direktorke Programa Nataše Vučković na realizaciji projekta rađeno je u proteklih 10 meseci u Zlatiborskom okrugu. Ona je istakla da su, pored stručnih saradnika, tekstove za ovu publikaciju napisali i odbornici Zlatiborskog okruga. "Cilj je bio da odbornike angažujemo kako bi u svojim zajednicama mogli da promovišu politiku EU", rekla je Vučković na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru. Prema njenim rečima, rad u okviru programa se sastojao u seriji seminara, treninga, i obuka koje su trajale 10 meseci i u koje je bilo uključeno 75 odbornika na lokalnom nivou kao i privrednici tog kraja. Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Srđan Majstorović istakao je da je u ovoj fazi procesa približavanja EU "problem demokratskog deficita", odnosno bavljenjem pitanjima od značaja za ulazak u EU "samo u uskim, prestoničkim krugovima". "Građani imaju više poverenja u lokalne strukture vlasti, političare i lokalne medije", rekao je Majstorović. Prema rečima autora publikacije, prema najnovijem istraživanju javnog mnenja 74 odsto građana Srbije izjasnilo se da želi da uđe u EU, ali je taj procenat značajno manji kada se to pitanje ukrsti sa drugim pitanjima kao što je saradnja sa Haškim tribunalom. Publikaciju je finansijski pomogao Fond za evropske integracije, a u Centru za demokratiju najavljuju da će sličnih projekata biti i u drugim sredinama. |
|
Minsk osudio odluku EU o zabrani ulaska zvaničnika
Minsk je danas osudio odluku Evropske unije (EU) o zabrani ulaska beloruskih zvaničnika u zemlje članice zajednice, ocenjujući da će iskomplikovati odnose Belorusije i EU, izjavio je portparol beloruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Popov. "Belorusija ponovo poziva EU da odbaci takve neodgovorne korake koji sprečavaju normalan razvoj naših odnosa", izjavio je Popov novinarima. Popov je odluku EU ocenio kao "kratkovidu, neefikasnu i neproduktivnu". EU je ranije danas zabranila ulazak u zemlje članice beloruskim zvaničnicima, nakon što je predsedničke izbore u toj zemlji ocenila kao nedemokratske. Na "crnom spisku" su 31 ruska zvaničnika, a na prvom mestu je predsednik Aleksandar Lukašenko. Na spisku su i šef predsedničke administracije, šef KGB, državni tužilac, predsednik Donjeg doma Parlamenta, ministri i poslanici, kao i šefovi regionalnih izbornih komisija. Zabrana EU za ulazak ranije je važila za šestoricu visokih beloruskih zvaničnika. |
|
Ministri EU usvojili smernice za misiju na Kosovu
Šefovi diplomatija Evropske unije danas su u Luksemburgu doneli odluku o stvaranju pripremnog tima za buduću misiju EU na Kosovu, koja od UNMIK-a treba da preuzme zadatke na polju vladavine zakona i policije, kao i u ekonomskim poslovima. U odluci ministara EU se naglašava da o preuzimanju zadataka i na "drugim područjima" Savet ministara EU može odlučiti u sklopu procesa rešavanja statusa pokrajine. Posle isteka mandata UNMIK-u, kako se dodaje, misijom EU na Kosovu, mora biti zajamčena i "evropska perspektiva" pokrajine u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja. Glavnina pripremnog tima EU (EUPT) otputovaće na Kosovo krajem aprila, a do kraja godine tim EU treba da obezbedi "glatko preuzimanje odabranih zadataka" od UNMIK-a. Šefovi diplomatija su time usvojili "smernice" i "akcioni plan" za pripremu buduće misije EU na Kosovu na polju pravne države, policije i pravosuđa, pošto se nađe rešenje za status i prestane privremena uprava UN nad pokrajinom. Visoki predstavnik EU Havijer Solana će odrediti šefa tima EU koji će na Kosovu utvrditi šta sve treba učiniti da bi sudije, policajci i drugo osoblje EU, od ukupno oko hiljadu lica, moglo doći u pokrajinu i preuzeti "odabrane poslove" od privremene uprave UN. Šefovi diplomatija su se pozvali i na odluku lidera EU iz juna 2005, u kojoj se podvlači da će "na Kosovu, srednjoročno, biti i dalje nužno civilno i vojno prisustvo da bi se zajamčila bezbednost i, posebno, zaštita manjina, kao i da se pomogne u sprovođenju standarda". Predviđeno je da se za delovanje EUPT izdvoje sredstva od oko tri miliona evra. Nedavno su stručnjaci Komiteta za Zapadni Balkan, tela koje je u Savetu ministara EU nadležno za analizu razvoja u regionu, boravili prvi put na Kosovu i vratili se u Brisel sa zaključcima da se standardi praktično uopšte ne sprovode. Njihova ocena je i da je ekonomska i socijalna situacija krajnje loša, a da su veoma zamašna ekonomsko-finansijska sredstva EU koja su dosada dara pokrajini vrlo loše iskorišćena. U obrazloženju današnje odluke šefova diplomatija EU se kaže da je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen "pozdravio uključivanje Evropske unije u rasprave o budućem međunarodnom angažovanju na Kosovu i pozvao EU da tamo uputi pripremni tim". "Prelazne ustanove samouprave (Kosova)", takođe je navedeno, "isto tako su stavile do znanja da bi pozdravile EUPT, sa zadatkom da izradi plan moguće misije u sklopu Evropske bezbednosne i odbrambene politike na polju vladavine prava". Posle dužeg vremena, na današnjem zasedanju nije predviđena rasprava o razvoju na Zapadnom Balkanu, pošto je u pripremi ministarskog zasedanja EU preovladalo mišljenje da srpskim vlastima treba prepustiti da "na miru" sprovedu obećanje da će biti postignuta puna saradnja s Haškim sudom do kraja meseca. Zvaničnici EU su rekli novinarima da je ocenjeno da nema ni posebnog razloga za razgovor o ostalim zapadnobalkanskim temama. Jedino se popodne održava ranije predviđeni dijalog s Hrvatskom o sprovođenju sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju. Ministri evropske dvadesetpetorice sa šeficom hrvatske diplomatije Kolindom Grabar-Kitarović razmatraju sprovođenje sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju Hrvatske sa EU. Iako to nije neposredno povezano, uvid u sprovođenje sporazuma je pokazatelj i koliko su vlasti u Zagrebu odmakle u pregovorima o poglavljima koji otvaraju vrata ulasku Hrvatske u članstvo EU. Dosad je Evropska komisija obavila "dubinske snimke" (u žargonu EU poznate kao "screening"), za četrnaest poglavlja pregovora s Hrvatskom o članstvu. Sada je, međutim, došlo do određenog zastoja zato što evropska dvadesetpetorica smatraju da bi se, isto kao u slučaju pregovora s Turskom, pitanja ljudskih prava, manjina, obrazovanja i položaja žena, morala sagledavati "horizontalno" - to znači ne samo neposredno u poglavlju pravosuđa i ljudskih i manjinskih prava, već i u svim drugim sektorima gde sa tim pitanjima postoje dodirne tačke. Hrvatska vlada je nezadovoljna ovakvim pristupom i traži da se pregovori Hrvatske i Turske potpuno odvoje, utoliko pre što su za Ankaru pravna država, ljudska prava, obrazovanje i položaj žena, pitanja postavljena kao politički uslovi. Vlasti u Zagrebu ističu da su rešene da se pripreme za ulazak u članstvo obave do 2009, dok se za Tursku smatra da pregovori mogu trajati i petnaestak ili više godina. EU je u oktobru prošle godine dala zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu sa Hrvatskom i Turskom, iako je u političkim sektorima i stanovništvu više zemalja Unije bilo uočljivo protivljenje ulasku Turske u EU. |
|
Evropski zvaničnik optimista po pitanju Hrvatske
Hrvatska "ima dosta problema, ali je preuzela obavezu da ih reši", izjavio je danas u Zagrebu izaslanik Evropske komisije za upravne poslove, reviziju i borbu protiv prevare Sim Kalas (Siim Kallas) koji je optimista da će ona u tome i uspeti. Poseban naglasak u razgovorima Kalasa sa hrvatskim sagovornicima stavljen je na strategiju reforme javne uprave, ulogu Centralnog državnog ureda za upravu, reformu državne službe i obrazovanje državnih službenika, proces decentralizacije i mere u borbi protiv korupcije. "U današnjim razgovorima sam stekao utisak da je očigledno da u Hrvatskoj postoje veliki problemi, prvenstveno efikasnosti vlade, pravosuđa u kojem ima dosta nerešenih slučajeva, sumnje u korupciju, jer neki izveštaji ukazuju na to, posebno izveštaj 'Transparensi Internešnala' koji ima veliki ugled u međunarodnim krugovima", rekao je Kalas. Kalas je istakao da je Hrvatska preuzela obavezu da reformiše pravosuđe i da ima velike izglede za poboljšanje situacije. "Vrlo sam optimističan", rekao je evropski zvaničnik, upozoravajući da sprovođenje reformi nije lako, ali da je Hrvatska odlučna da ih sprovede i da za to ima zakone. |
|
Sejdiju pozdravio odluku o formiranju EUPT-a
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu pozdravio je odluku o stvaranju pripremnog tima za buduću misiju Evropske unije na Kosovu, koju je danas u Luksemburgu usvojio Savet ministara EU. Taj pripremni tim bi, kako je danas odlučeno, trebalo od UNMIK-a da preuzme zadatke na polju vladavine zakona i policije, kao i u oblasti ekonomskih poslova. "Pozdravljam odluku Saveta ministara EU o timu koji treba da pripremi aspekte tranzicije međunarodne uprave, kako je predviđeno Rezolucijom 1244, kada bude utvrđen politički status Kosova, prema sada već započetom međunarodnom procesu", navodi se u izjavi kosovskog predsednika. On je u izjavi istakao da će "na kraju ovog procesa Kosovo biti nezavisna i suverena država", kao i da će se institucije Kosova zalagati za konstruktivan dijalog sa međunarodnom zajednicom, kako bi se utvrdili "modaliteti međunarodnog civilnog i vojnog prisustva posle utvrđivanja statusa, odnosno kada Kosovo bude priznato kao nezavisna i suverena država". Posle isteka mandata UNMIK-u, kako se dodaje, misijom EU na Kosovu, mora biti zajamčena i "evropska perspektiva" u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja. Glavnina pripremnog tima EU (EUPT) otputovaće na Kosovo krajem aprila, a do kraja godine tim EU treba da obezbedi "glatko preuzimanje odabranih zadataka" od UNMIK-a. |
|
EU potpisala sporazum o saradnji sa ICC
Evropska unija potpisala je danas sporazum o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) čime se obavezala na punu saradnju u slučajevima individualnih ratnih zločina koji se budu vodili pred tim sudom UN. Sporazum je potpisala Austrija, kao predsedavajuća zemlja Evropskom unijom. IČ čije je sedište u Hagu, formiran je 2002, i pored žestoke američke kampanje u cilju sprečavanja stvaranja prvog stalnog suda za ratne zločine u svetu. Pred sudom se prošlog meseca našao i prvi optuženi Tomas Lubanga kome se na teret stavljaju ratni zločini u Kongu, dok tužioci istražuju zločine u Ugandi i u sudanskoj oblasti Darfur. SAD i još šest država - Kina, Irak, Libija, Jemen, Katar i Izrael, su 1998. u UN glasali protiv stvaranja ovog suda. |
|
EU obustavila direktnu pomoć palestinskoj vladi
Evropska unija obustavila je danas direktnu pomoć palestinskoj vladi Hamasa, ali je obećala nastavak pomoći palestinskom narodu, javljaju agencije. Šefovi diplomatije EU su na zasedanju u Luksemburgu samo potvrdili raniju odluku Evropske komisije o suspenziji pomoći palestinskoj vladi koju vodi Hamas, radikalni pokret koji se nalazi na listi EU terorističkih organizacija. EU je do sada godišnje davala 500 miliona evra Palestincima, a polovina te sume je išla direktno njihovoj vladi. Ministri EU su istovremeno obećali nastavak pomoći palestinskom narodu, ne najavljujući, međutim, povećanje aktuelne humanitarne pomoći. "Nastavljamo da podržavamo palestinski narod .... Ne želimo da gušimo palestinski narod niti vladu, već želimo transformaciju, prilagođavanje palestinske vlade" današnjoj realnosti, izjavio je Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Havijer Solana. EU zahteva od Hamasa da prihvati tri principa - odustajanje od nasilja, priznavanje Izraela kao države i poštovanje ranije zaključenih sporazuma sa Izraelcima. Dok je oko 2.000 Palestinaca danas protestovalo u oblasti Gaze zbog suspenzije evropske i američke direktne pomoći, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik je istakla da ova mera nije "ni pretnja ni ucena niti kolektivno kažnjavanje zbog izbora" na kojima je Hamas i pobedio. |
|
Ministri EU sutra o pripremi buduće misije na Kosovu
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će, u Luksemburgu, usvojiti "Akcioni plan" za pripremu buduće misije EU na Kosovu na polju pravne države, policije i pravosuđa, pošto se nađe rešenje za status i prestane privremena uprava UN nad pokrajinom. Posle dužeg vremena neće biti nikakve rasprave o razvoju na Zapadnom Balkanu, pošto je u pripremi ministarskog zasedanja EU preovladalo mišljenje da srpskim vlastima treba prepustiti da "na miru" sprovedu obećanje da će biti postignuta puna saradnja s Haškim tribunalom do kraja meseca. Zvaničnici EU u Briselu su rekli novinarima da je ocenjeno da nema ni posebnog razloga za razgovor o ostalim zapadnobalkanskim temama i jedino će biti održan ranije predviđeni dijalog s Hrvatskom o sprovođenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Akcioni plan" je tehnički dokument koji će timu Evropske komisije i Saveta ministara EU dati smernice za pripremu budućeg delovanja Unije na Kosovu. Uskoro bi jedan tim EU trebalo da ode na Kosovo da bi utvrdio šta sve treba učiniti da bi sudije, policajci i drugo osoblje EU od ukupno oko hiljadu lica, moglo doći u pokrajinu i preuzeti poslove UN pre svega na polju delovanja pravne države. Nedavno su stručnjaci Komiteta za Zapadni Balkan, tela koje je u Savetu ministara EU nadležno za analizu razvoja u regionu, boravili prvi put na Kosovu i vratili se u Brisel sa zaključcima da se standardi praktično uopšte ne sprovode, da je ekonomska i socijalna situacija krajnje loša, a da su vrlo loše iskorišćena dosad data zamašna ekonomsko-finansijska sredstva EU pokrajini. Ministri evropske dvadesetpetorice će sa šefom hrvatske diplomatije Kolindom Grabar-Kitanović razmotriti sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatske sa EU. Iako to nije neposredno povezano, uvid u sprovođenje sporazuma je pokazatelj i koliko su vlasti u Zagrebu odmakle u pregovorima o poglavljima koji otvaraju vrata ulasku Hrvatske u članstvo EU. Dosad je Evropska komisija obavila "dubinske snimke", u žargonu EU poznat kao "screening", za četrnaest poglavlja pregovora s Hrvatskom o članstvu. Ali je sada došlo do određenog zastoja zato što evropska dvadesetpetorica smatraju da bi se, isto kao u slučaju pregovora s Turskom, pitanja ljudskih prava, manjina, obrazovanja i položaja žena, morala sagledavati "horizontalno". To znači ne samo neposredno u poglavlju pravosuđa i ljudskih i manjinskih prava, već i u svim drugim sektorima gde sa tim pitanjima postoje dodirne tačke. Hrvatska vlada je nezadovoljna ovakvim pristupom i traži da se pregovori Hrvatske i Turske potpuno odvoje, utoliko pre što su za Ankaru pravna država, ljudska prava, obrazovanje i položaj žena, pitanja postavljena kao politički uslovi. Vlasti u Zagrebu ističu da su rešene da se pripreme za ulazak u članstvo obave do 2009, dok se za Tursku smatra da pregovori mogu trajati i petnaestak i više godina. EU je u oktobru prošle godine dala zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu sa Hrvatskom i Turskom, iako je u političkim sektorima i stanovništvu više zemalja Unije bilo uočljivo protivljenje ulasku Turske u EU. |
|
U Austriji krajem maja sastanak o budućnosti EU
Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije sastaće se krajem maja kako bi razmotrili na koji način da se ostvari napredak u procesu ratifikovanja evropskog ustava, koji je lane odbačen na referendumima u dve zemlje Unije. Ministar spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, zemlje koja do jula predsedava Unijom, izrazila je želju da bude usaglašena "koreografija" uoči samita evropske dvadesetpetorice u junu. Glasači u Francuskoj i Holandiji prošle godine su odbacili predlog zajedničkog ustava, delom i zbog nedoumica oko širenja EU koje je godinu dana ranije obuhvatilo 10 zemalja istočne Evrope, odnosno rasprostranjenog uverenja u tim zemljama da institucije EU nisu dovoljno pripremljene za upravljanje proširenim evropskim blokom. "Na Evropskom savetu kolege su me zamolile da organizujem neformalni sastanak o budućnosti Evrope", navela je Plasnik juče u saopštenju. Sastanak će biti održan u Austriji 27. i 28. maja. Ministri spoljnih poslova prošlog meseca su nagovestili da nakon prijema Bugarske i Rumunije, 2007. ili 2008. godine, evropski blok neće moći dalje da se širi ako ustav ne bude ratifikovan. "U junu još uvek nećemo biti u prilici da damo odgovore, ali imaćemo jasnu ideju kako može da izgleda buduća mapa", navela je Plasnik, dodajući da je "bilo mnogo predloga, ali da nijedan nije uspeo da ujedini 25 država". Portparol predsedavajućeg Austrije u Briselu rekao je danas da na tom sastanku neće biti reči samo o ustavu i tehničkim pitanjima u vezi sa njegovom ratifikacijom, već i o samoj budućnosti Evrope, odnosno koje su konkretne teme i stanovišta zemalja članica o tom pitanju. Nacrt ustava EU predviđa duži mandat na mestu predsedavajućeg Evropskog saveta, umesto sadašnjeg rotacionog principa na svakih šest meseci, funkciju ministra spoljnih poslova EU i drugačiji način odlučivanja. |
|
Labus: Parafiranje Sporazuma o pridruživanju EU u julu
Potpredsednik srpske vlada Miroljub Labus najavio je danas da bi Srbija mogla u julu da parafira sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, ako bude ispunjen uslov pune saradnje sa Haškim tribunalom. "Verujem da sporazum može da bude parafiran u julu, ukoliko budu ispunjene političke pretpostavke, a osnovna je puna saradnja sa Haškim tribunalom", izjavio je on na Konferenciji sindikata metalaca jugoistočne Evrope u Beogradu. Sledeća tehnička runda pregovora biće održana 12. maja, kazao je Labus ističući da će tom prilikom tema biti vizni režim, dok će 8. i 9. juna biti zaključene robne liste za industrijske i poljoprivredne proizvode. Labus, koji je i šef srpskog pregovaračkog tima za EU, izrazio je očekivanje da bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU 2008. ili 2009. godine, "ukoliko sve bude normalno teklo". On je ocenio da je jedna od osnovnih prepreka za pridruživanje EU - visoka nezaposlenost. Na dvodnevnoj Konferenciji sindikata metalske industrije jugoistočne Evrope, u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", učestvuju predstavnici sindikalnih organizacija Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije i Kosova, kao i gosti iz Evropske federacije metalaca i iz Katalonije. |
|
Ministarka:Crna Gora možda 2008. zatraži kandidaturu za EU
Crna Gora bi možda početkom 2008. godine mogla da zatraži status kandidata za prijem u Evropsku uniju, najavila je danas ministarka za evropske integracije Gordana Đurović. "Ako bismo bili veći optimisti, možda bi Crna Gora početkom 2008. godine zatražila status zemlje-kandidata", rekla je Đurovićeva na brifingu za novinare. Đurovićeva je negirala tvrdnje da su na rundi pregovora SCG sa EU 5. aprila u Beogradu "pročitana" sva poglavlja nacrta sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Nismo sve pročitali", rekla je ona i navela da nije čitano poglavlje o institucijama koje bi pratile proces pridruživanja Evropskoj uniji. Pitanje vrsta i profila tih institucija, kako je objasnila, biće jasnije posle referenduma u Crnoj Gori. Prema njenim rečima, predviđeno je formiranje parlamentarnog odbora za praćenje procesa evropskih integracija. Crnogorska ministarka je, takođe, navela da pitanje nacionalnog tretmana stranaca u kupovini nekretnina u Srbiji i Crnoj Gori, takođe, ne može biti rešeno dok se ne sprovedu odgovarajuće ustavne promene u obe države. Đurovićeva je kazala da bi se moglo desiti da proces pregovora o Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji bude završen do leta, ali da tada on ne bude i potpisan. Prema oceni crnogorske ministarke, predstavnici Srbije u pregovorima su više puta insistirali na donošenju zakona o finansiranju institucija državne zajednice. To bi, kako je rekla, vodilo "snaženju neke vrste budžeta državne zajednice", iako taj institut, prema Ustavnoj povelji, ne postoji. Đurovićeva je rekla da su se tome usprotivili predstavnici Crne Gore, a predstavnici EU nisu komentarisali to pitanje. Crnogorska ministarka je saopštila da je tražila da dijalog sa EU bude nastavljen u Podgorici 12. maja, ali da to nije prihvaćeno zbog referendumske kampanje. |
|
Šefovi diplomatija u ponedeljak bez rasprave o Balkanu
Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije će u ponedeljak, u Luksemburgu, usvojiti "Akcioni plan" za tim EU koji će pripremiti buduću misiju Unije na Kosovu na polju pravne države, policije i pravosuđa, ali nikakve rasprave, posle dužeg vremena, neće biti o razvoju na zapadnom Balkanu. Ovaj plan je tehnički dokument koji treba da bude potvrđen bez rasprave. Ministri evropske dvadesetpetorice će sa šeficom hrvatske diplomatije Kolindom Grabar Kitarović razmotriti sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatske sa EU, što treba da ukaže i na to koliko su vlasti u Zagrebu odmakle u pregovorima o poglavljima koji otvaraju vrata ulasku u članstvo. Dosad je Evropska komisija obavila "dubinske snimke", u žargonu EU poznat kao "skrining" (screening), za 14 područja. Ali je sada došlo do određenog zastoja zato što evropska dvadesetpetorica smatraju da bi se, isto kao u slučaju pregovora s Turskom, pitanja ljudskih prava, manjina, obrazovanja i položaja žena, morala sagledavati "horizontalno". A to znači ne samo neposredno u poglavlju pravosuđa i ljudskih i manjinskih prava, već i u svim drugim sektorima gde sa tim pitanjima postoje dodirne tačke. Hrvatska vlada je nezadovoljna ovakvim pristupom i traži da se pregovori Hrvatske i Turske potpuno odvoje, utoliko pre što su za Ankaru pravna država, ljudska prava, obrazovanje i položaj žena, pitanja postavljena kao politički uslovi. Vlasti u Zagrebu ističu da su rešene da se pripreme za ulazak u članstvo obave do 2009, dok se za Tursku smatra da pregovori mogu trajati i petnaestak i više godina. EU je u oktobru prošle godine dala zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu sa Hrvatskom i Turskom, iako je u političkim sektorima i stanovništvu više zemalja Unije bilo uočljivo protivljenje ulasku Turske u EU. |
|
Labus: Do kraja aprila neću pričati o Mladiću
Vlada Srbije danas treba da usvoji akcioni plan za sprovođenje evropskog partnerstva koji definiše mere koje treba da budu preduzete u naredne dve godine, rokove, prioritete i potrebna sredstva, izjavio je potpredsednik vlade Miroljub Labus. Labus je na radnom doručku sa novinarima posle druge zvanične runde pregovora sa Evropskom unijom rekao da su to srednjoročni prioriteti i rokovi. Prvi prioritet je, prema njegovim rečima, "dosledno sprovođenje Ustavne povelje dok god ona postoji", zatim jačanje institucija i pravosuđa, puna saradnja sa Haškim tribunalom i aktivno učešće u pregovorima o Kosovu. Peti prioritet na kome su insistirali predstavnici Evropske komisije je civilna kontrola vojske, kazao je Labus. "Vidite da je ekonomija isključena iz prioriteta, a to govori da smo u poslednje vreme mnogo više napredovali u oblasti ekonomije nego institucija", kazao je potpredsednik srpske vlade. Govoreći o nastavku pregovora s evropskim zvaničnicima, Labus je najavio da će srpski pregovarači 24. i 25. aprila otputovati na razgovore u Brisel kada će biti postignut "definitivan dogovor o robnim listama industrijskih i poljoprivrednih proizvoda". Za 12. ili eventualno 4. maj zakazan je još jedan tehnički sastanak koji ranije nije bio predviđen, ponovio je Labus i dodao da će na tom sastanku biti reči o viznom režimu. Posle toga planirana su još dva sastanka, od kojih će prvi biti 8. ili 9. juna, a drugi u julu, bez precizno utvrđenog datuma. Na tehničkom sastanku u junu treba da budu usvojene dogovorene liste poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. Labus je takođe ponovio da, "ako sve bude išlo kao što je predviđeno, u julu možemo da parafiramo ugovor" o stabilizaciji i pridruživanju EU. Srbija će, u tom slučaju, imati privremeni sporazum sa Unijom i najveći deo njegovih odredaba, koje se uglavnom odnose na slobodan protok roba, počeo bi da se primenjuje 1. januara 2007. godine. Ostale odredbe primenjivale bi se posle ratifikacije sporazuma, rekao je vicepremijer. Labus nije želeo da komentariše rok koji je Evropska komisija dala Srbiji, odnosno najavu da će do kraja aprila biti urađena nova analiza saradnje sa Haškim tribunalom od koje zavisi budućnost pregovora sa EU. "Ja sam o tome toliko govorio, a oni koji bi o tome trebalo da govore, ćute", rekao je Labus i dodao da će sada on do kraja aprila ćutati o tome. "Dosta je da samo Miroljub Labus o tome priča. Imamo vrlo jasan odgovor Evropske komisije i svi znaju šta treba raditi", kazao je potpredsednik vlade. Labus je takođe rekao da je u okviru unapređenog stalnog dijaloga, koji je sa predstavnicima Evropske komisije vođen od 4. do 6. aprila u Beogradu, postavljeno pitanje o donošenju novog ustava Srbije. Vicepremijer je podsetio da postoje dva formalna predloga novog ustava, vladin i Demokratske stranke, među kojima, po njegovoj oceni, nema velikih razlika, ali da ne postoji politička spremnost da se krene dalje. Donošenje novog ustava, međutim, za razliku od saradnje sa Tribunalom "nema taj tretman" da je postavljeno kao preduslov za potpisivanje sporazuma sa EU, mada Labus smatra da bi Unija volela da Srbija ima novi ustav, "da bi znala tačno sa kime potpisuje novi ugovor". Labus je ocenio da se dogovor o novom ustavu može postići i dok traju pregovori o budućem statusu Kosova i ocenio da već "predlog ustava" Srbiju "vodi u EU". |
|
Labus:Referendum neće uticati na pregovore sa EU
Potpredsednik Vlade Srbije i šef pregovaračkog tima za pridruživanje Evropskoj uniji Miroljub Labus ocenio je da ishod referenduma u Crnoj Gori neće znatno uticati na pregovore sa Unijom. Labus je rekao da je Evropska komisija odstupila od pravila da 40 dana pre i posle izbora nema kontakte sa državama u kojima se glasanje održava, kada je za početak juna zakazala nastavak pregovora EU sa Srbijom i Crnom Gorom, bez obzira na referendum. Na radnom doručku sa novinarima posle druge zvanične runde pregovora za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, Labus je komentarisao i deklaraciju kojom je Vlada Crne Gore građanima ukazala na prednosti samostalne države. To je, prema njegovim rečima, "politički akt kojim se izražava politička obaveza sadašnjeg režima u Crnoj Gori" i ona ni na koji način ne obavezuje Vladu Srbije. Srpski vicepremijer je pri tom rekao da je njegovo lično mišljenje da građani treba da budu zaštićeni, šta god da se desi sa državnom zajednicom SCG. "Mi imamo obavezu da građanima pružimo ista prava", kazao je on. Labus je izrazio očekivanje da Brisel neće odstupiti od stanovišta da je za valjanu odluku o državnom statusu Crne Gore potrebno "55 odsto glasova ili ništa". Čak i ukoliko rezultat referenduma bude "u sivoj zoni", odnosno blizu granice za donošenje odluke, Labus je rekao da ne očekuje da će to uticati na pregovore. U slučaju da se građani Crne Gore opredele za samostalnu državu, Evropska komisija će "formalno-pravno morati da traži novi mandat" za odvojene pregovore sa Srbijom i sa Crnom Gorom, kazao je on. Labus je izrazio očekivanje da ta procedura ne bi trajala duže od mesec dana i da u novom mandatu ne bi bilo velikih razlika kada je reč o sadržaju pregovora jer bi, kako je objasnio, to u suštini bio "isti mandat, podeljen na dva dela". |
|
EU privremeno obustavila pomoć palestinskim vlastima
Evropska komisija potvrdila je danas da je privremeno obustavila isplaćivanje pomoći palestinskoj vladi, koju predvodi Hamas, do odluke ministara inostranih poslova Evropske unije sledeće nedelje o pomoći toj zemlji u budućnosti. "Za sada, neće biti isplaćivanja pomoći palestinskim vlastima ili posredstvom njenih organa", rekla je portparol Evropske komisije Ema Advin (Emma Udwin) u obraćanju novinarima. Izvršni organ EU usvojio je "politiku maksimalne obazrivosti" kako ne bi prejudicirao odluku ministara na sastanku sledećeg ponedeljka u Luksemburgu, rekla je Advinova. Ona je dodala da Hamas još uvek nije odgovorio na zahteve međunarodne zajednice da prizna državu Izrael, obustavi nasilje i prihvati mirovne dogovore. |
|
Nova ponuda za preuzimanje Fabrike akumulatora iz Sombora
Beogradsko trgovinsko preduzeće ITH objavilo je danas kontra ponudu za preuzimanje najmanje 51 odsto kapitala Fabrike akumulatora iz Sombora, po ceni od 13.300 dinara za jednu akciju. Kako se navodi u oglasu objavljenom u listu "Politika", ITH je spreman da otkupi najviše 76.632 akcije, odnosno 75 odsto kapitala Fabrike akumulatora. Šabačka firma "Farmakom", koja je ranije objavila ponudu za preuzimanje Fabrike akumulatora, po ceni za 100 dinara nižoj nego ITH, odnosno 13.200 dinara, povećala je veličinu paketa akcija koji namerava da kupi sa 75 na 97,86 odsto. Obe ponude će biti otvorene do 28. aprila. Nominalna vrednost jedne akcije somborske Fabrike akumulatora je 600 dinara, knjigovodstvena vrednost je 5.470 dinara, a do sada nije bilo trgovanja tim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi. Ovlašćeni zastupnik kompanije ITH je borkerska kuća Delta broker, a "Farmakom" zastupa "Sinteza invest" grupa. |
|
Mustafaj: Tirana otvara konzulat u Podgorici
Albanija će ovog meseca otvoriti konzulat u Podgorici da bi "izbliza pratila proces referenduma", izjavio je danas u Briselu šef albanske diplomatije Besnik Mustafaj i dodao da je to "gest prijateljstva i ozbiljnosti, jer Albanija želi da ima neposredne kontakte s Crnom Gorom". Albanski ministar je, posle susreta s visokim zvaničnicima EU Havijerom Solanom i Olijem Renom, novinarima rekao da otvaranje konzulata u Podgorici "ne znači da Albanija izbegava Beograd, zato što je Crna Gora deo državne zajednice" sa Srbijom. Mustafaj je dodao da će, bez obzira na ishod referenduma, albanski konzulat ostati u Podgorici, a na otvaranju konzulata se i radi preko Beograda i, s tim u vezi, dosad nije bilo nikakvih primedbi. Nezvanično, albanski izvori su rekli da se očekuje da vlasti u Beogradu, za uzvrat, zatraže otvaranje konzulata SCG u Skadru. Šef albanske diplomatije je naveo da je u razgovorima sa Solanom i Renom bilo reči i o Kosovu i naglasio da je, po mišljenju vlade u Tirani, albanska kosovska strana dokazala da je spremna da se bavi pitanjem statusa pokrajine. Mustafaj je ocenio da bi srpska zajednica na Kosovu trebalo da bude ključan činilac u pronalaženju statusa, a ne Beograd. Jer, kako je to on istakao, srpska zajednica će na Kosovu živeti i posle rešenja statusa pokrajine. Mustafaj je podvukao da bi rešenje za status Kosova trebalo da se nađe pre isteka mandata izaslanika UN Martija Ahtisarija i dodao da u toku razgovora s Renom i Solanom nije zapazio stav koji bi govorio da to nije izvodljivo. Ren je, prema rečima Mustafaja, pružio uveravanje da Evropska unija ne zatvara vrata Zapadnom Balkanu i primetio da je pitanje "apsorpcionog kapaciteta", moći EU da primi nove članice, prvenstveno unutrašnja stvar EU. Evropski komesar je stavio do znanja da su na zapadnom Balkanu mnoge reforme sprovedene upravo u cilju evropske integracije, pa bi došlo do slabljenja reformi ako bi se ispostavilo da je evropska perspektiva regiona dovedena u pitanje. Mustafaj je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Albanije i Evropske unije. Nezvanično je rečeno da bi to moglo uslediti 15. maja. |
|
EU traži od Turske da ispita uzroke nasilja
Evropska unija pozvala je danas turske vlasti da ispitaju uzroke nasilja u kojima je 16 osoba poginulo i stotine povređeno u proteklih devet dana. Nasilje u Turskoj izbilo je prošle nedelje posle sahrane kurdskih pobunjenika, koji žele nezavisnost, i koje su ubili turski vojnici. Turske vlasti odlučile su, posle izbijanja nasilja, da intenziviraju borbu protiv kurdskih pobunjenika, ali su naglasile da to ne znači nazadovanje u demokratskim reformama koje su izuzetno bitne za ulazak u EU. "Pozivamo turske vlasti da bace svetlo na ove događaje putem sveobuhvatne istrage i da obezbede da bezbednosne snage budu koliko je moguće uzdržane pred demonstrantima", rekao je komesar za zdravstvo Markos Kiprijanu pred Evropskim parlamentom. Zvaničnici EU zatražili su od Ankare da poboljša kulturna i demokratska prava Kurda, ako želi da uđe u EU, ali je prošlonedeljno nasilje stavilo tursku vladu u nezgodan položaj. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan ne može da bude "mek" prema separatistima, ali bi upotreba sile protiv njih mogla da ugrozi ulazak Turske u EU. Kiprijanu je rekao da turska vlada mora da se na sveobuhvatan način pozabavi problemom Kurda, a ne samo sa jedne tačke gledišta koju smatra "legitimnom". |
|
Uspešni razgovori o Akcionom planu za evropsko partnerstvo
Šef pregovaračkog tima Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Miroljub Labus izrazio je večeras zadovoljstvo razgovorima sa Evropskom komisijom o Akcionom planu za evropsko partnerstvo, koji su održani u okviru 10. plenarnog sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga SCG i Evropske unije. On je na konferenciji za novinare rekao da se u okviru tog akcionog plana govorilo o spisku zakona koji bi trebalo da budu usvojeni u naredne dve godine, kao i o finansijskim sredstvima kako bi se taj plan realizovao. Prema njegovim rečima, osnovna pitanja bila su kada će biti donesen novi Ustav u Srbiji, kada će biti usvojen novi izborni zakon, kako će se rešiti pitanja spornih mandata poslanika u skupštini i kada će početi da radi komisija za zaštitu konkurencije. Direktor Direkcije za zapadni Balkan, koji je predvodio pregovarački tim iz Brisela, Rajnhard Pribe rekao je da je Akcioni plan za evropsko partnerstvo dokument koji je pripremila EU za razgovore i pregovore sa SCG i koji predstavlja pripremne korake za sklapanje sporazuma o pridruživanju. Labus je izrazio zadovoljstvo što je veliki broj učesnika sa srpske strane bio veoma aktivan u razgovorima, što znači "da smo proširili proces evropskih integracija i mnogi ljudi su sada vrlo aktivni u njemu". |
|
Počela druga runda pregovora SCG sa EU
U Beogradu je danas popodne počela druga zvanična runda pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore (SCG) Evropskoj uniji (EU). Pregovarački timovi EU i SCG razgovaraće, kako je najavljeno, o slobodi kretanja radne snage, kao i završnim i prelaznim odredbama Sporazuma. U današnjoj rundi pregovora u Palati državne zajednice, koja je počela oko 15.30 delegaciju Evropske komisije predvodi direktor Direkcije za zapadni Balkan Rajnhard Pribe. Na čelu pregovaračkog tima SCG su ministar spoljnih poslova državne zajednice Vuk Drašković i šefovi pregovaračkih timova Srbije i Crne Gore, potpredsednik vlade Srbije Miroljub Labus i ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Crne Gore Gordana Đurović. Po završetku današnje runde razgovora, oko 18.00 predviđene su izjave glavnih pregovarača. Pregovori sa EU nastavljeni su danas s izmenjenim dnevnim redom. Prvobitno planirane teme vezane za pitanja viza, azila i ilegalnih migracija, odložene su do maja do kada se od SCG očekuje ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalom. |
|
EU pozdravlja stvaranje regionalne zone slobodne trgovine
Evropska unija je danas snažno podržala angažman balkanskih zemalja na stvaranju zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, ocenivši da će to ubrzati i uključenje tih zemalja u Uniju. Komesari EU za trgovinu i proširenje Piter Mendelson i Oli Ren sutra će u Bukureštu prisustvovati samitu na kojem će premijeri regiona, uz podršku Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, inicirati stvaranje jedinstvenog regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Piter Mendelson izjavio je uoči polaska za Bukurešt, da za zemlje jugoistočne Evrope razvoj međusobne trgovine predstavlja i "ključni element izgradnje tešnjih trgovinskih, ekonomskih i političkih veza sa EU", saopštila je Evropska komisija. Oli Ren je ocenio da ta inicijativa pomaže zemljama regiona da se "pripreme za ekonomsku saradnju koja je sastavni deo članstva u EU". "To je ujedno i sjajan primer oživotvorenja regionalne saradnje, i ujedno je dobra vežba za ekonomsku saradnju u okviru priprema za članstvo u EU. To ni na koji način ne predstavlja zamenu za evropsku perspektivu, već je pre dopunjuje pripremajući te zemlje za tešnju ekonomsku integraciju sa EU", dodao je Ren. Od 2001. godine, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora, i Kosovo pod upravom UN, sklopili su niz međusobnih bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini. Zemlje regiona su se, međutim, saglasile da bi jedinstven sporazum o slobodnoj trgovini, zasnovan na postojećim individualnim ugovorima, unapredio trgovinu i strana ulaganja u regionu. Osnova za regionalnu saradnju trebalo bi da bude postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini u srednjoj Evropi (CEFTA) koji, pored sadašnjih članica Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Makedonije, treba da bude proširen na ostale zemlje zapadnog Balkana i prilagođen potrebama regiona. Na sutrašnjem sastanku u Bukureštu, čiji su domaćini rumunski premijer Kalin Popesku-Taričeanu i koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek, premijeri regiona treba da odrede principe regionalnog ugovora o slobodnoj trgovini i okvire i rokove pregovora. Cilj je da pregovori o takvom sveobuhvatnom sporazumu budu završeni do kraja 2006. godine. |
|
Protest zbog najave poskupljenja viza za EU
Građanski pakt za jugoistočnu Evropu protestovao je danas zbog najave povećanja cene viza za državljane zapadnog Balkana za zemlje Evropske unije (EU). "Šokirani smo činjenicom da Evropski savet za pravdu i unutrašnje poslove razmatra mogućnost povećanja cene vize sa 35 na 60 evra", saopštio je Građanski pakt, mreža nevladinih organizacija iz regiona. Ta organizacija pozvala je zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma i ministre pravde i unutrašnjih poslova zemalja EU da ne poskupljuju vize za građane država zapadnog Balkana, jer će to još više ograničiti njihove slabe mogućnosti da putuju u EU. "Cena od 35 evra je već dovoljno velika za mnoge građane i podići je | |
