|
Lajon: Crna Gora bi mogla ući u EU pre Srbije
Crna Gora bi mogla ući u Evropsku uniju pre Srbije i to već 2010. godine, ocenio je direktor Međunarodne krizne grupe u Srbiji i Crnoj Gori Džejms Lajon. On je, za današnje izdanje podgoričke "Republike", kazao da će EU i SAD, vrlo brzo priznati nezavisnost Crne Gore, i da će "najmlađoj evropskoj državi biti pružena šansa da brzo krene napred ka evropskim integracijama". "Pred Crnom Gorom predstoje ogromni zadaci, tako da je 2008. godina nerealan rok za ulazak u EU. Mislim da bi 2010. godina mogla postati realan rok i postoji velika verovatnoća da će Crna Gora u EU ući pre Srbije", rekao je Lajon. On je ocenio da će crnogorska vlast morati svoju politiku sve više da usklađuje sa politikom EU i dodao da EU mora pomoći crnogorskoj vlasti u jačanju njenih administrativnih kapaciteta. Prema njegovim rečima, to se posebno odnosi na pravosuđe, policiju i državne institucije, kako bi oni funkcionisali na transparentan način uz što manji nivo korupcije. Komentarišući "plišani razlaz" Srbije i Crne Gore, Lajon je izrazio nadu da će do toga doći, naglašavajući da to više zavisi od Srbije. "Budući da se Vlada Srbije još nije izjasnila po pitanju referenduma, mi ne znamo šta će biti. Bilo bi logično, radi daljih dobrih odnosa između dve države, da Srbija uradi sve ne bi li održala dobre odnose. Ali sve je na zvaničnom Beogradu", zaključio je Lajon. |
|
Predstavnici Vlade i EU o reformi u trgovini
Predstavnici Vlade Republike Srbije i Evropske komisije, na današnjem sastanku u okviru Unapređenog stalnog dijaloga, razmatraju napredak reformi u trgovini, industrijskoj proizvodnji, carini i oporezivanju, saopštila je Kancelarija za pridruživanje EU. Na otvaranju drugog sektorskog sastanka, kojim predsedavaju direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević, i Tereza Sobjeski (Therese Sobieski) iz Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije, rečeno je da je ovaj skup nastavak kontakata na administrativnom nivou i da predstavlja početak priprema za izradu Godišnjeg izveštaja Komisije o stanju reformi u Srbiji, koji se očekuje u oktobru 2006. Predstavnici ministarstava za ekonomske veze sa inostranstvom, privrede, finansija, trgovine, turizma i usluga, Privredne komore Srbije i Republičkog zavoda za statistiku razmatraju sa kolegama iz Evropske komisije administrativne kapacitete za sprovođenje propisa u oblasti trgovine, vancarinske mere zaštite, pregled trgovinske statistike, navodi se u saopštenju. Razgovara se i o proširenju regionalne zone slobodne trgovine (CEFTA), sprovođenju prioriteta iz Evropskog partnerstva i primeni zakona u oblasti trgovinske politike. Posebne teme sastanka su i industrijska politika u Srbiji i politika razvoja malih i srednjih preduzeća, okvirni program za konkurentnost i inovacije, kao i razvoj turizma u našoj zemlji. Govoriće se i o primeni carinskih propisa, pravilima o poreklu robe, a u oblasti oporezivanja biće reči o porezu na dodatu vrednost, akcizama, direktnom oporezivanju i oporezivanju preduzeća. |
|
Balkenende: Nemoguć novi referendum o ustavu EU
Šef holandske diplomatije Jan Peter Balkenende ocenio danas, godinu dana nakon što su građani te zemlje na referendumu glasali protiv ustava EU, da je nemoguće održavanje novog glasanja na tu temu. "Iskreno, mislim da je nemoguće održavanje drugog referenduma na istu temu", rekao je Balkenende u susretu sa stranim novinarima. Prema njegovim rečima, EU mora da pronađe drugo rešenje za dobijanje ustava, nakon što su se građani Holandije i Francuske prošle godine izjasnili negativno o usvajanju tog dokumenta. Balkenende je još jednom naglasio da to što su se građani Holandije negativno izjasnili o ustavu EU ne znači da su oni protiv pripadanja svoje zemlje Uniji. "Holanđani su najviše zabrinuti zbog brzine širenja EU i mogućnosti da bude korupcije", rekao je Balkenende. |
|
Jurostat: Inflacija u zoni evra u maju 2,5 odsto
Inflacija u 12 zemalja evro zone prošlog meseca bila je 2,5 odsto, prve su procene evropske agencije za statistiku "Jurostat", tako da se očekuje da bi Evropska centralna banka (ECB) sledeće nedelje mogla da poveća kamatne stope. Inflacija u evro zoni u aprilu je bila 2,4 odsto, što je bilo povećanje u odnosu na 2,2 odsto u martu. Preporuka Evropske centralne banke je da se inflacija drži ispod dva odsto. Porast cene energenata i veći ekonomski rast izazvali su rast cena proteklih meseci, ali "Jurostat" je najavio da će podatke u rastu cena objaviti 15. juna, kada će biti saopšteni i konačni podaci o stopi inflacije. Kako se očekuje, ECB bi na sastanku 8. juna mogla da donese odluku o povećanju kamatnih stopa. |
|
EU donirala dva miliona evra zakonodavstvu na Kosovu
Evropska unija je dodelila Kosovu dva miliona evra pomoći za oblast zakonodavstva i izradu dokumenata vezanih za funkcionisanje novoformiranog Ministarstva pravosuđa, saopštila je danas Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj (EARD). Menadžer projekta Mariana Fuće je izjavila da je osnovni cilj tog projekta da se povećaju kapaciteti u tehničkoj podršci u oblasti zakonodavstva. Šef kancelarije EARD Tijeri Bernard Gel je rekao da ta pomoć namenjena realizaciji jednog od zadataka predviđenog evropskim partnerstvom sa Kosovom i formiranju efikasne strukture u pravosuđu koja obezbeđuje slobodu, bezbednost i pravdu za sve njene građane. Za ostvarivanje tog cilja, prema njegovim rečima neophodno je stvoriti nezavisno sudstvo i stabilne agencije koje se bave ostvarivanjem zakona, obezbeđujući domaće kapacitete prema evropskim standardima i najboljoj praksi EU. Predsednik Vrhovnog suda Kosova Redžep Hadžimusa je ocenio je tu pomoć kao veoma značajnu i istakao da se demokratija ne može zamisliti bez vladavine zakona, a vladavina prava bez nezavisnog i profesionalnog sudstva, koje će, dati garanciju ne samo za vladavinu zakona u tehničkom već i praktičnom smislu. Inače prema podacima koji su danas izneti od juna 1999. godine EAR je kosovsko pravosuđe pomogla sa oko 43 miliona evra. |
|
Solana u petak u Beogradu razgovara s Tadićem i Koštunicom
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana najavio je danas da će u petak u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i drugim srpskim liderima razmotriti buduće odnose Srbije i EU, razvoj posle referenduma u Crnoj Gori i pitanje Kosova. Solana je u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (EP) istakao da rezultati referenduma u Crnoj Gori treba da budu poštovani i da, pošto budu rešene žalbe na referendumski postupak, rezultat treba da prizna i crnogorska opozicija. Visoki evropski predstavnik je ocenio da "sad sledi veliki posao pomirenja" unutar Crne Gore i dijalog s Beogradom o uređenju bilateralnih odnosa. Solana je naglasio da ti odnosi treba da budu dobri, jer je to bitno za stabilnost regiona i u interesu i građana Srbije i Crne Gore. Evropski zvaničnik je rekao da očekuje da Srbija zauzme jasan stav prema crnogorskom referendumu. Solana je time odgovorio i slovenačkom poslaniku Jelku Kacinu, koji je ranije pokrenuo odbačenu rezoluciju o Crnoj Gori u EP, a koji je sada zapitao kakav je stav Solane o tome što "Srbija neće da pregovara i koči dijalog s Podgoricom". Evropska unija je veoma uključena u rešavanje statusa Kosova, rekao je Solana i naglasio da se time pomne bave on lično i evropski komesar Oli Ren. EU će, kako je predočio, imati odgovornu i ključnu ulogu u rešavanju statusa i potonjem razdoblju na Kosovu. Evropska unija, kako je objasnio, neće davati ekonomsku pomoć, jer Kosovo mora naučiti da živi samostalno, a ne da uvek računa na donatore. Evropska unija će zameniti UNMIK kada se nađe rešenje za status, zaključio je Solana i dodao da će to biti "dug proces", ali da je Unija spremna da preuzme tu ulogu. |
|
Evropska komisija sutra sa Vladom o ekonomskim reformama
Predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije razgovaraće sutra u Beogradu o napretku reformi u trgovini, industrijskoj proizvodnji, carini i oporezivanju, saopšteno je danas iz Vlade Srbije. U okviru Unapređenog stalnog dijaloga, razmotriće se i vancarinske mere zaštite, pregled trgovinske statistike, kao i administrativni kapaciteti Srbije za sprovođenje propisa u oblasti trgovine. Takođe će biti reči i o proširenju regionalne zone slobodne trgovine (CEFTA), sprovođenju prioriteta iz Evropskog partnerstva i primeni zakona u oblasti trgovinske politike. Posebne teme biće industrijska politika u Srbiji i politika malih i srednjih preduzeća, zatim okvirni program za konkurentnost i inovacije i razvoj turizma u našoj zemlji. Predstavnici Vlade Srbije govoriće i o primeni carinskih propisa u Srbiji, pravilima o poreklu robe i administrativnim kapacitetima za sprovođenje zakonskih odredbi. U oblasti oporezivanja biće reči o porezu na dodatu vrednost, akcizama, direktnom oporezivanju i oporezivanju preduzeća. |
|
Ren: Prvo Hag, pa pregovori o pridruživanju Srbije i EU
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Beogradu da je EU spremna da istog dana kada Beograd podnese dokaze o saradnji sa Haškim tribunalom, nastavi sa Srbijom pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. Ren je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, rekao je da nada da će pregovori Srbije sa EU biti uskoro nastavljeni, ali je naglasio da Srbija mora da što pre ispuni uslov saradnje sa Hagom, odnosno da uhapsi i preda haškog optuženika Ratka Mladića. Ren je rekao i da je referendum u Crnoj Gori protekao u skladu sa međunarodnim standardima i izrazio nadu da će političke snage obe republike prevazići se dalje prepreke. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je glavni strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i da prepreke na tom putu moraju biti što pre uklonjene. "Želimo da što pre nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Tadić i dodao da Srbija "veoma dobro zna svoje obaveze", uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom, ali da od Unije očekuje snažnu podršku evropskim integracijama, koja bi se ogledala u viznim olakšicama. Tadić je rekao i da je Srbija, posle referenduma u Crnoj Gori, dokazala da ima evropske vrednosti i da je evropska zemlja. |
|
Zahtev da Solana objasni izjavu o Milu Đukanoviću
Grupa za promene (GZP) zatražila je danas od visokog predstavnika EU Havijera Solane da pojasni izjavu o "sjajnoj" političkoj budućnosti crnogorskog premijera Mila Đukanovića. GZP je ocenila da takva izjava, "izrečena i protokolarno i u šali, zbunjuje iskrene pristalice demokratskih promena i dovodi u pitanje neutralnost EU u odnosu na budućnost predstojećih političkih procesa u Crnoj Gori". Solana je prilikom jučerašnjeg susreta sa Đukanovićem kazao da je crnogorski premijer "mlad političar pred kojim je sjajna budućnost". GZP podseća da je i nekadašnju jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, svojevremeno, u izjavama nekih evropskih političara "slovio kao garant mira i stabilnosti na Balkanu". "Građani Crne Gore znaju da Đukanović nije garant sigurne evropske budućnosti Crne Gore, već jedna od najsnažnijih prepreka na tom putu", ocenjuje GZP i dodaje da sve proevropske političke i društvene snage u Crnoj Gori očekuju jednaku podršku i tretman EU. |
|
Održan sastanak lidera EU i vođa verskih zajednica
Lideri Evropske unije razgovarali su danas sa najvišim predstavnicima verskih zajednica o planovima za budućnost te zajednice. Austrijski kancelar Volfgang Šisel (Wolfgang Schuessel) i predsednik Evropske komisije Žose Manuel Baroso sastali su se sa Dalaj Lamom, budističkim duhovnim vođom, kao i islamskim, jevrejskim i hrišćanskim predstavnicima. "Mislili smo da je važno da se sastanemo sa svim relevantnim partnerima kako bismo povratili poverenje i veru u projekat Evropske unije", rekao je austrijski kancelar novinarima. Šisel je sastanak organizovao početkom godine, ubrzo nakon pobuna u Francuskoj u kojima je učestvovao veliki broj ljudi afričkog i arapskog porekla, sa ciljem da tema razgovora budu "fundamentalna prava i uzajamno poštovanje". Verske napetosti pojavile su se početkom godine i kada su u Danskoj objavljene karikature sa prorokom Muhamedom, koje su izazvale ogorčenost među muslimanima, i kada je oko 50 ljudi poginulo je u oštrim sukobima. "Verujemo da je veoma važno, danas u Evropi i u svetu, da umesto da govorimo o drugima, razgovaramo jedni sa drugima", rekao je predsednik Evropske komisije posle sastanka. Baroso je rekao da je jedna od važnih tema o kojoj su razgovarali učesnici sastanka "ideja da islamski narod u Evropi ne bi trebalo da bude u situaciji da mora da bira između svoje religije i evropskih vrednosti". "Evropa bi trebalo da bude dovoljno velika da integriše sve te različite pristupe", ocenio je Baroso. Učesnici sastanka su se u razgovorima osvrnuli i na krizu u EU izazvanu pre godinu dana pošto su glasači u Francuskoj i Nemačkoj odbili predlog ustava EU. |
|
Milačić: EU će jednoglasno priznati rezultate referenduma
Savetnica crnogorskog premijera Slavica Milačić izjavila je danas da očekuje da će Evropska unija (EU) jednoglasno priznati rezultate crnogorskog referenduma, odmah po objavljivanju konačnih rezultata glasanja o državnoj nezavisnosti. "Očekujem da će EU odmah po objavljivanju konačnih rezultata jednoglasno priznati te rezultate i da će, istom dinamikom, to uraditi svih 25 država članica", kazala je Milačić podgoričkoj Republici. Po njenim rečima pored 25 država članica EU, priznanje će sigurno uslediti i od susednih država. Glavna savetnica crnogorskog premijera za ekonomska pitanja i evropske integracije je uverena da će Savet ministara EU, na predlog Evropske komisije, relativno brzo usvojiti novi mandat za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
Miščević: Mladić prepreka i za izmenjeni mandat za Srbiju
Evropska komisija bi zbog slučaja Mladić mogla da odbije da usvoji izmenjeni mandat za pregovore sa Srbijom, zbog čega bi se Beograd našao u težoj situaciji "nego što je ova danas", upozorila je šefica kancelarije srpske vlade za pridruživanje EU Tanja Miščević. Miščevićeva je za Bi-Bi-Si, uoči današnje posete evropskog komesara za proširenje Olija Rena Beogradu, izjavila da očekuje da će on od zvaničnika u Beogradu zatražiti da ne menjaju tim koji je pregovarao sa EU i da ne zaustave proces priprema za ulazak u evropske integracije, bez obzira na to što su pregovori obustavljeni dok Ratko Mladić ne bude predat Haškom sudu. Ona je rekla da će sagovornici u Beogradu od evropskog komesara tražiti da čuju na koji način će biti promenjen mandat za pregovore sa Srbijom, koja posle referenduma u Crnoj Gori treba da se konstituiše kao nezavisna država i da kao takva pregovara o približavanju uniji. "Tehnički gledano, iz svih dokumenata o pregovorima koji su vođeni pod firmom državne zajednice Srbije i Crne Gore, sada bi trebalo da bude izbrisani Crna Gora i institucije državne zajednice", rekla je Miščevićeva ali i dodala da ipak još nije jasno kako će se to učiniti jer je reč o pravnom presedanu. Pre dolaska u Beograd Oli Ren se danas u Briselu sastaje i sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, kako bi čuo njegovo viđenje situacije u Crnoj Gori posle referenduma kao i njegove ideje o budućim odnosima Srbije i Crne Gorem, navodi Bi-Bi-Si. |
|
Ren i Đukanović o pregovorima Crne Gore i EU
Evropski komesar Oli Ren izjavio danas u Briselu, posle susreta sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, da referendum u Crnoj Gori treba smatrati legitimnim i zatražio "konstruktivne i pažljive pregovore" sa Srbijom o razdruživanju. Ren je naglasio da Crna Gora sada može da ide ka pridruživanju sa EU, ali da za to ne postoji prečica. On je naglasio da će Crna Gora, kada bude dobila poseban mandat za pregovore, morati pre svega da ojača sposobnost svoje državne uprave, suzbije organizovani kriminal i korupciju i reformiše pravosuđe. On je rekao da želi puno sreće Đukanoviću na izgradnji političkog konsenzusa u Crnoj Gori i na putu ka EU. Ren je naglasio da sada očekuje da zemlje članice EU najpre zatraže priznavanje Crne Gore kao nezavisne države i da se potom usvoji novi mandat za pregovore o pridruživanju sa Podgoricom. On je precizirao da će za Srbiju biti usvojen novi, dopunjeni mandat za te pregovore i podvukao da i Srbija, kao i Crna Gora, može očekivati da se sporazum o pridruživanju sa EU zaključi do kraja godine, pod uslovom da srpske vlasti uspostave potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, a to znači, rekao je, da uhapse i izruče Ratka Mladića. Đukanović je naglasio da održavanje referenduma po evropskim, demokratskim standardima pokazuje da je danas na Balkanu moguće stvoriti nove države kroz demokratsku proceduru i da to dokazuje demokratski kapacitet crnogorskog društva da do kraja ostvari sve što je nužno da se pridruži EU. On je dodao da će se u Crnoj Gori ubrzano raditi na unutrašnjopolitičkoj homogenizaciji da bi se vrlo pažljivo pregovaralo sa Srbijom o razdvajanju državne zajednice i novim bilateralnim aranžmanima između Beograda i Podgorice. Svesni smo, naglasio je, "da je sada međunarodna pažnja usmerena na sprovođenje evropskih standarda u Crnoj Gori". Đukanović je izrazio uverenje da će Crna Gora biti u stanju da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU zaključi do kraja ove godine i naglasio da je konačni cilj članstvo u EU. Ren je rekao da će o konkretizovanju dalje evropske perspektive Srbije večeras o tome u Beogradu razgovarati sa srpskim političkim vođstvom. Evropski komesar je naglasio da veruje da su sad veći izgledi da Srbija uhapsi Mladića, dodavši da bi potom onda i bile veće šanse da Srbija, BiH i druge zemlje u regionu učine konkretne korake i za hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića. Ren je podvukao da su tehnički pregovori sa Srbijom do sada veoma dobro tekli i da bi Srbija takođe trebalo da sprovede određene reforme u jačanju državne uprave i u pravosuđu. "Od srpskih vlasti zavisi da li će sporazum o pridruživanju EU i Srbije biti zaključen do kraja ove godine, jer je uslov puna saradnja sa Hagom", rekao je Ren. |
|
Ren danas sa Koštunicom, sutra sa Tadićem, Draškovićem
Evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovaće danas popodne u dvodnevnu posetu Beogradu gde će razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije i učestvovati na sastanku Regionalnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Ren će sa srpskim zvaničnicima razgovarati o daljoj saradnji posle crnogorskog referenduma i o budućem uređenju odnosa Beograda i Podgorice. Za danas popodne predviđen je sastanak sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. Ranije najavljeni susret sa predsednikom državne zajednice Svetozarom Marovićem je otkazan, zbog, kako je rečeno Beti u kabinetu predsednika SCG, Marovićevih obaveza u Crnoj Gori. Sutra pre podne Oli Ren će učestvovati na sastanku Regionalnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, tokom kojeg će se sastati i sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem. Razgovor Rena sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem predviđen je za rane popodnevne sate, a prethodno će evropski komesar posetiti Institut za majku i dete na Novom Beogradu, rečeno je Beti u delegaciji Evropske komisije u Beogradu. Oli Ren u Beograd dolazi iz Brisela, posle susreta sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem. |
|
Godinu dana posle referenduma, Francuzi za veće jedinstvo EU
Francuzi podržavaju veće jedinstvo Evrope, uprkos tome što je zemlja i dalje podeljena po pitanju evropskog ustava, pokazala je anketa čiji su rezultati objavljeni danas, na godišnjicu francuskog "ne" na referendumu o ustavu EU. Godinu dana posle odbacivanja predloženog ustava, 82 odsto anketiranih Francuza izjasnilo se da podržava veće evropske integracije, prenosi AP podatke iz ankete koju je sproveo TNS-Sofr (TNS-Sofres). Iako je broj protivnika osnovnog dokumenta EU unekoliko opao, mnogi u Francuskoj i dalje strahuju zbog tempa kojim se evropski blok širi na istok kontinenta. Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi izjavio je, međutim, da EU "nije u kvaru" zbog francuskog "ne" na referendumu i da "nastavlja da svakodnevno napreduje". "Bilo bi neispravno verovati da je Evropa danas u kvaru, zato što je upravo suprotno", rekao je Dust-Blazi, a prenosi AFP. "Evropa svakodnevno napreduje i to je ono što je najvažnije", istakao je. Svi, prema njegovim rečima, "dobro znaju da tokom narednih godinu dana neće biti novog referenduma o ustavu". "To, međutim, nije pitanje, pitanje je da li je Evropa danas sposobna da funkcioniše kao politička unija prema Amerikancima, prema Merkosuru (Zajedničko južnoameričko tržište), prema ASEAN-u (Zajednici južnoazijskih zemalja)", kazao je francuski ministar. "Ponašamo li se kao grupa zemalja sposobnih da se bave politikom, što znači odbrambenom i spoljnom politikom?", upitao je Dust-Blazi. Bivši predsednik Valeri Žiskar d'Esten izjavio je povodom godišnjice referenduma da su francuski glasači "razbili Evropu" svojom uskogrudošću. S njim se slaže 64 odsto anketiranih, koji smatraju da je odbacivanje evropskog ustava oslabilo Francusku. Francuska je "izgubila mnogo, izgubila je imidž, jer je zemlja koja više ne može da odražava ono napredno u savremenom svetu, jer je zemlja koja se ugiba pod sopstvenom težinom", rekao je Žiskar d'Esten za radio Europ-1. Godinu dana kasnije, uprkos velikoj podršci tešnjoj evropskoj integraciji, skoro polovina anketiranih Francuza (njih 46 odsto) zadovoljni su ishodom referenduma. Istovremeno, 47 odsto kažu da su nezadovoljni. Na referendumu, evropski ustav odbačen je sa 55 odsto glasova protiv i 45 odsto za. Uprkos strahu da će evropsko jedinstvo oslabiti njihov nacionalni identitet, 53 odsto anketiranih se najpre smatra Francuzima, pa tek onda Evropljanima, dok se samo šest odsto anketiranih oseća prvo Evropljanima. Ostali su se izjašnjavali prema svom gradu ili regionu. U anketi, sprovedenoj od 27. februara do 23. aprila, učestvovalo je 3.935 ljudi starijih od 15 godina. Žiskar je takođe pozvao Francusku da iskoristi priliku i obnovi debatu o evropskom ustavu posle predsedničkih izbora iduće godine, "kako bi ponovo pronašla svoju ulogu, svoje mesto u Evropi i kako bi se ponovo ukrcala u evropski voz". |
|
Sanader: Pitanje ustava EU neće uticati na status Hrvatske
Hrvatski premijer Ivo Sanader danas je izrazio uverenje da se usklađivanje stavova zemalja članica Evropske unije o evropskom ustavu neće odraziti na status Hrvatske i njen put ka punopravnom članstvu u Uniji. "Uveren sam da će EU vrlo skoro rešiti to pitanje i pre roka koji je zadala, odnosno pre 2009. godine", rekao je Sanader novinarima prilikom posete Goričanu. On je dodao da, nezavisno od usvajanja evropskog ustava, Hrvatska ima mogućnost da kroz amandmane na Sporazum iz Nice, uđe u EU kao 28. članica, nakon prijema Rumunije i Bugarske, koje je planirano za narednu godinu. Sanader je rekao da EU, u suprotnom, ne bi s Hrvatskom počinjala pregovore o članstvu, niti bi donosila pregovarački okvir u kome se vrlo jasno i nedvosmisleno navodi da je cilj pregovora punopravno članstvo Hrvatske u EU. "Za Hrvatsku je najvažnije da završimo pregovore na kvalitetan način i da nađemo dobra rešenja i nakon toga je pitanje tehnike kako će Hrvatska ući u EU", rekao je hrvatski premijer. Ministri spoljnih poslova Evropske unije zaključili su na sastanku, održanom u subotu i nedelju u Klosternojburgu, kod Beča, da će 2009. biti ključna godina za evropski ustav i tim produžili "period razmišljanja" o ustavu, koji je određen prošle godine nakon neuspelih referenduma o ustavu u Francuskoj i Holandiji. Ustavna povelja Evropske unije, koju je do sada ratifikovalo 15 zemalja članica od 25 koliko je potrebno da bi stupila na snagu, ključni je dokument za dalje širenje EU, jer Sporazum iz Nice, na kome se danas zasniva Unija, ne predviđa više od 27 zemalja u Uniji, što je broj koji će se upotpuniti ulaskom Rumunije i Bugarske. |
|
Ren: Referendum legitiman, nužan dijalog sa Srbijom
Evropski komesar Oli Ren izjavio danas u Briselu, posle susreta sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, da referendum u Crnoj Gori treba smatrati legitimnim i zatražio "konstruktivne i pažljive pregovore" sa Srbijom o "plišanom" razdruživanju. Ren je naglasio da Crna Gora sada može da ide ka pridruživanju sa EU, ali da za to ne postoji prečica, naglasivši da će Podgorica, kada bude dobila poseban mandat za pregovore, morati pre svega da ojača sposobnost svoje državne uprave, suzbije organizovani kriminal i korupciju i da temeljito reformiše pravosuđe. Ren je poželeo puno sreće Đukanoviću na izgradnji političkog konsenzusa u Crnoj Gori i na putu ka EU. Naglasio je da sada očekuje da zemlje članice EU najpre zatraže priznavanje Crne Gore kao nezavisne države i da se potom usvoji novi mandat za pregovore o pridruživanju sa Podgoricom. Izvori EU preneli su novinarima da su mnoge članice Unije na nezvaničnom zasedanju šefova diplomatija evropske dvadesetpetorice, u subotu u Austriji, stavili do znanja da treba sve učiniti da do razdvajanja Srbije I Crne Gore dođe na najmirniji mogući način, uz uspostavljanje njihove konstruktivne bilateralne saradnje u saglasnosti sa standardima pridruživanja EU. Većina ministara je bila mišljenja, kako je rečeno, da zato ne treba prenagliti s priznavanjem nezavisnosti Crne Gore, niti ponoviti loša iskustva iz 90-ih godina Kad je došlo do priznavanja Slovenije i Hrvatske, a da pri tom nisu bili stvoreni uslovi da to ne izazove zategnutost i sukobe. Evropski komesar Ren je precizirao da će za Srbiju biti usvojen novi, dopunjeni mandat za pregovore o pridruživanju Uniji i podvukao da i Srbija, kao i Crna Gora, može očekivati da se sporazum o pridruživanju sa EU zaključi do kraja godine. Taj rok je uslovljen uspostavljanjem potpune saradnje sa Haškim tribunalom. A to znači, rekao je, da učine sve što je nužno da bude uhapšen i Haškom tribunalu izručen optuženi Ratko Mladić. Đukanović je naglasio da održavanje referenduma po evropskim, demokratskim standardima pokazuje da je danas na Balkanu moguće stvoriti nove države kroz demokratsku proceduru i da to dokazuje demokratski kapacitet crnogorskog društva da do kraja ostvari sve što je nužno da se pridruži EU. "Komesara Rena sam upoznao s našom namerom da u postreferendumskom periodu ubrzano radimo na homogenizaciji političkih potencijala u Crnoj Gori", dodao je crnogorski premijer. Podgorica će takođe veoma pažljivo voditi pregovore sa Srbijom o proceduri disolucije i definisanja novih bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gore, rekao je Đukanović, dodavši da će se Crna Gora pre svega veoma ažurno pripremiti za nastavak pregovora o sledećim fazama evropskog pridruživanja. "Mi smo uporno tvrdili da nam nezavisnost treba da bismo preuzeli punu odgovornost za svoju evropsku budućnost. To što smo želeli smo i dobili i svesni smo da je sada pažnja međunarodne javnosti usmerena prema nama i da je na proveri naša sposobnost da usvajamo evropske standarde i spremni smo i sposobni da zadovoljimo ta očekivanja", istakao je Đukanović. Đukanović je izrazio uverenje da će Crna Gora biti u stanju da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU zaključi do kraja ove godine i naglasio da je konačni cilj članstvo u EU. Ren je rekao da će o konkretizovanju dalje evropske perspektive Srbije večeras o tome u Beogradu razgovarati sa srpskim političkim vođstvom. Evropski komesar je naglasio da veruje da su sad veći izgledi da Srbija uhapsi Mladića, dodavši da bi potom onda i bile veće šanse da Srbija, BiH i druge zemlje u regionu učine konkretne korake i za hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića. Ren je podvukao da su tehnički pregovori sa Srbijom do sada veoma dobro tekli i da bi Srbija takođe trebalo da sprovede određene reforme u jačanju državne uprave i u pravosuđu. "Od srpskih vlasti zavisi da li će sporazum o pridruživanju EU i Srbije biti zaključen do kraja ove godine, jer je uslov puna saradnja sa Hagom", rekao je Ren. |
|
Solana: Pitanje referendumu u Crnoj Gori je zaključeno
Visoki predstavnik EU Havijer Solana čestitao je danas u Briselu crnogorskom narodu i premijeru Milu Đukanoviću na uspešnom, poštenom i slobodnom referendumu, naglasivši da je "pitanje referenduma zaključeno". Solana je posle susreta sa Đukanovićem objasnio da je to zato što su međunarodne organizacije koje priznaje i kojima veruje EU ocenile da je referendum bio pošten i slobodan. On je napomenuo i da, čim budu poznati konačni rezultati i rešene sve žalbe i formalna pitanja vezana za referendum, Srbija i Crna Gora treba da počnu dijalog o svim otvorenim pitanjima. Solana je istakao da je srećan što je na taj način održan referendum u Crnoj Gori i dodao da je srećan i zbog Đukanovića "jer znam koliko je on branio interese svoje zemlje i svog naroda". Rekao je i da je Đukanović "mlad političar pred kojim je sjajna budućnost". Đukanović je posle susreta sa Solanom rekao novinarima da rezultat referenduma i velika izlaznost građana potvrđuju zrelost i demokratska dostignuća crnogorskog naroda. On je podvukao da je sada nužna homogenizacija crnogorskog društva da bi se doprinelo pridruživanju EU. Đukanović je zahvalio Solani, njegovom izaslaniku Miroslavu Lajčaku, predsedniku izborne komisije Františeku Lipki, kao i EU na pomoći da se referendum održi u dobroj atmosferi i dobije legitimitet. Zvaničnici bliski Solani su novinarima preneli da je on Đukanoviću ukazao na nužnost da vlasti u Podgorici sada s opozicijom postignu sporazum o tome da se u novi istorijski razvoj zemlje krene na temelju konsenzusa, zajedničkog političkog dogovora. To je utoliko osetljivije i neophodnije jer je 45 odsto birača na referendumu bilo protiv nezavisnosti i izlaska iz državne zajednice sa Srbijom. Pitanje srpske zajednice u Crnoj Gori, koju čini 30 odsto žitelja, još nije "neposredno pitanje", zato što se očekuje da i to bude deo postizanja dogovora i unutrašnjeg političkog konsenzusa. Rečeno je i da se do kraja leta teško može očekivati usvajanje novog mandata EU za pregovore o pridruživanju sa EU, zato što najpre države Unije treba da priznaju Crnu Goru, pa da onda Evropska komisija Savetu ministara predloži taj mandate. A to se može očekivati tek najranije na zasedanju šefova diplomatija EU u julu, posle čega nema takvog sastanka sve do septembra. Solana je Đukanoviću takođe ukazao na nužnost da vlasti u Podgorici potom pokrenu dijalog sa Srbijom. Visoki predstavnik EU je ukazao na činjenicu da je srpski predsednik Boris Tadić već bio u Podgorici i da se kroz pregovore moraju odvijati politički procesi unutar Crne Gore i u odnosima sa Srbijom. Đukanović će popodne u Briselu učestvovati na tribini "Šta posle referenduma u Crnoj Gori?" koju organizuju Centar za evropsku politiku i Fondacija kralj Boduen. |
|
Đukanović: Crna Gora nudi dijalog Srbiji
Vlada Crne Gore je već predložila Srbiji dijalog o razdvajanju kroz "Deklaraciju javnosti Srbije" i nudi da srpskim građanima jamči za imovinu, putovanje bez viza i pasoša, lečenje i pravo na rad, izjavio je danas u Briselu crnogorski premijer Milo Đukanović. Đukanović je u izlaganju u Centru za evropsku politiku dodao da će videti da li će i srpska vlada prihvatiti takva bilateralna rešenja, koja neće ugroziti prava građana i privrednih subjekata. Ukazavši na važnost uređenja odnosa sa Srbijom posle referenduma u Crnoj Gori, Đukanović je naveo da bi najviše voleo da Beograd prvi prizna nezavisnost Crne Gore što bi bila potvrda da se mogu graditi obostrano korisni odnosi. Crnogorski premijer je istakao da se slaže s ocenom srpskog predsednika Borisa Tadića da postoje bitna područja za plodnu saradnju, ali je primetio da je problem da Tadić takve stavove ne može artikulisati kao stav cele srpske državne strukture. On je dodao da će vlasti u Podgorici pokušati da se o poljima saradnje dogovore sa srpskom vladom i rekao da bi, između ostalog, mogao da se sklopi sporazum Srbije i Crne Gore o zastupanju diplomatskih interesa tamo gde neka država ne bude imala svoje predstavnike. Đukanović je naveo da njegova vlada planira da u inostranstvu ima 26 ambasada i sedam misija. Zamoljen da kaže kako misli da uspostavi politički dogovor s opozicijom, koju je oštro kritikovao i s kojom ima loše odnose, isto kao i sa delom političke klase u Srbiji, crnogorski premijer je uzvratio da nije želeo da bude i nije kritičan ni prema vlastima u Beogradu niti prema opoziciji. "Ja ne želim da optužujem. To je više stav žaljenja zbog stavova političara u Beogradu i njihovih sledbenika u Crnoj Gori", objasnio je Đukanović. "Očekivao sam da vlasti u Srbiji izbegnu greške počinjene kad su odlazile druge republike bivše Jugoslavije", istakao je on i ocenio da je to stvorilo neprijateljski osećaj u Srbiji. Trebalo je deset godina da se to normalizuje, a to se ponovilo, iako nije proizvelo nepovoljne posledice u Crnoj Gori, kao što je to bilo drugde gde su izazvani ratovi, stavio je do znanja Đukanović. "Nismo dozvolili da se u Crnoj Gori razvije antisrpstvo, jer smo znali da će to otežati dobre odnose u budućnosti", napomenuo je on, rekavši da nije tačno da je u crnogorskim medijima bilo "govora mržnje" i antisrpske uređivačke politike. Đukanović je, međutim, primetio da Srbiji pravi štetu to što ne može da se usredsredi na unutrašnje probleme i da je Srbija i faktor stabilnosti i nestabilnosti na Balkanu. On je rekao da sada, posle referenduma u Crnoj Gori, ostaje još da se reši ključno bezbednosno pitanje Balkana - Kosovo i da Srbija onda može da se okrene sopstvenim problemima. To može, smatra Đukanović, "doprineti jasnijem demokratskom profilisanju u Srbiji", a za to je nužna konsolidacija srpskih demokratskih struktura. "Ključno je da je Srbija bila okrenuta drugima i nastojala da uređuje život susedima", a Đukanović kaže da je nužno da se u Srbiji nastavi s "Đinđićevim političkim nasleđem" čime bi Srbija postala važan faktor stabilnosti na Balkanu. On je ocenio da se, međutim, u međunarodnim krugovima preterano potencira da bi "Srbija mogla krenuti opasnim političkim putem zato što za Srbiju nema dileme, već da ide ka Evropskoj uniji". Zamoljen da se osvrne na izjavu premijera RS Milorada Dodika da i bosanski Srbi mogu, po ugledu na referendum u Crnoj Gori, tražiti pravo na samoopredeljenje putem referenduma, Đukanović je uzvratio da je "Dodik političar koji ima vrlo razuman pristup rešavanju problema u Bosni". Premijer Crne Gore je naveo da je sa Dodikom nedavno vrlo podrobno razgovarao, naglasivši da premijer RS "nije nacionalista niti destruktivan političar". Đukanović je podvukao da je sa Dodikom razmotrio ustavne promene koje mogu doprineti učvršćivanju BiH i zaključio da "očekuje njegovu konstruktivnu ulogu u rešavanju bosanskih pitanja". |
|
Ren: Nastavak pregovora kad se završi saradnja sa Hagom
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren ponovio je danas da će pregovori sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju EU biti nastavljeni kada bude ostvarena puna saradnja sa Haškim tribunalom. Kako se navodi u saopštenju, izdatom nakon sastanka Rena i premijera Srbije Vojislava Koštunice, Ren je ocenio da bi sporazum mogao biti zaključen u predviđenom roku. Koštunica je kazao da je Vlada Srbije opredeljena za evropske integracije i da je u proteklom periodu obavila veliki deo posla na približavanju Srbije EU. Premijer je, kako se navodi, naglasio važnost nastavka pregovora sa EU. |
|
Tamilski tigrovi Elama na listi terorističkih organizacija
Evropska unija stavila je danas na listu terorističkih organizacija grupu Slobodni tamilski tigrovi Elama (LITE) iz Šri Lanke i zamrzla svu imovinu i račune članova te organizacije. "Jedna od posledica (stavljanja na listu terorističkih organizacija) je i zamrzavanje njihove imovine", izjavio je Rojtersu diplomata posle sastanka ministara EU u Briselu. SAD, Kanada i Velika Britanija su ranije proglasile tu organizaciju terorističkom. EU je septembra prošle godine uvela zabranu putovanja u zemlje EU članovima te grupe zbog "upotrebe nasilja i terorizma". |
|
Solana i Ren sutra s Đukanovićem o referendumu
Visoki zvaničnici Evropske unije, Havijer Solana i Oli Ren, sutra će u Briselu sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem razgovarati o najnovijim zbivanjima u Crnoj Gori posle referenduma o nezavisnosti, budućim odnosima Podgorice i Beograda, kao i daljem procesu njihovog pridruživanja Evropskoj uniji. Kako je agenciji Beta rekla Solanin portparol Kristina Galjak, visoki evropski predstavnik će Đukanoviću ponovo istaći da će EU u potpunosti poštovati volju naroda Crne Gore a, takođe, predočiti očekivanje da primedbe i žalbe vezane za tok referenduma budu rešene u skladu sa zakonom. Evropska unija je pozvala sve strane da prihvate rezultat referenduma. Solana će primiti Đukanovića na njegovo traženje i staviće mu do znanja stav EU da je sad nužan dijalog Podgorice i Beograda o uređenju budućih odnosa, kao i da su evropska dvadesetpetorica spremni da podrže taj dijalog. U razgovoru će biti reči i o budućoj saradnji Evropske unije i Crne Gore u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Predsednik crnogorske vlade će u briselskom Centru za evropsku politiku učestvovati u raspravi na temu "Šta sledi posle referenduma u Crnoj Gori?". Evropski komesar Oli Ren će u ponedeljak i utorak u Beogradu s rukovodstvom Srbije razgovarati o daljoj saradnji Srbije i Crne Gore s Evropskom unijom posle crnogorskog referenduma, kao i o budućem uređenju odnosa Beograda i Podgorice sa ciljem da se pospeši proces stabilizacije i pridruživanja EU. Kako agencija Beta saznaje u diplomatskim izvorima u Briselu, očekuje se da Ren u susretu s čelnicima Srbije razmotri izglede za obnovu pregovora o sporazumu o pridruživanju s Beogradom, u svetlu neodložnog bitnog pospešenja saradnje srpskih vlasti s Haškim tribunalom. Tema razgovora treba da bude i rešavanje kosovskog pitanja. Evropska komisija je najavila da će Ren u Beogradu učestvovati i na zasedanju Regionalnog stola Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, na kojem će predstavnici 80 zemalja i međunarodnih organizacija doneti odluku o preobražaju Pakta u Regionalni savet za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope. Članice tog Saveta će biti zemlje područja, Evropska unija i ključni činioci međunarodne zajednice. Evropska unija je zaključila da delovanje Pakta treba da pređe u nadležnost Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, i pre svega samih zemalja regiona, koje moraju preuzeti odgovornost za projekte i razvoj u regionu sa ciljem da ispune uslove za uključivanje u strukture EU I NATO. Ren će u izlaganju na zasedanju Regionalnog stola Pakta posebno ukazati na važnost regionalne saradnje, uključujući stvaranje jedinstvene zone slobodne trgovine. Na zasedanju će, pored ostalih, učestvovati i šef delegacije SCG Vuk Drašković, koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek, i visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling. |
|
Nezavisnost Crne Gore kao dostignuće spoljne politike EU
Mirna odluka Crne Gore da se odvoji od Srbije istakla je ključnu ulogu Evropske unije (EU) na Balkanu, ocenila je danas austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik (Plassnik). Austrijska političarka, čija zemlja trenutno predsedava Unijom, pozdravila je istorijski referendum o nezavisnosti Crne Gore održan u toj republici 21. maja, i nazvala ga "vodećim dostignućem" spoljne politike EU. "Evropska unija je bila jedinstvena kada je dala značajan doprinos" u obezbeđivanju mirne tranzicije u otcepljenju Crne Gore od državne zajednice, dodala je Ursula Plasnik. |
|
Neformalni sastanak šefova diplomatija EU
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) dogovorili su se danas na neformalnom sastanku da EU još godinu dana razmotri pitanje Ustava Unije kako bi dobila poverenje građana, prenose svetske agencije. Holandija i Francuska su prošle godine na referendumu odbile ustav. "Naš današnji predlog jeste produžetak perioda razmatranja, jer ne treba da budemo ishitreni", rekao je novinarima holandski ministar inostranih poslova Ben Bot. EU je takav rok sebi već dala posle francuskog "ne" 29. maja prošle godine. Britanski ministar Džef Hun (Geoff Hoon) izjavio je da je važno imati vremena, jer je EU "na početku pregovora o tom pitanju". Neformalni sastanak se nastavlja sutra. |
|
Ren u ponedeljak i utorak u Beogradu
Komesar za proširenje EU Oli Ren razgovaraće u ponedeljak i utorak u Beogradu sa srpskim zvaničnicima o daljoj saradnji posle crnogorskog referenduma i o budućem uređenju odnosa Beograda i Podgorice s ciljem da se pospeši proces pridruživanja EU. Ren će se u ponedeljak pre dolaska u Beograd, u Briselu sastati sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, koji će u briselskom Centru za evropsku politiku obrazložiti ciljeve i politički program nezavisne Crne Gore. Kako agencija Beta saznaje u diplomatskim izvorima u Briselu, očekuje se da Ren u susretu sa čelnicima Srbije razmotri izglede za obnovu pregovora o sporazumu o pridruživanju sa Beogradom, u svetlu saradnje srpskih vlasti sa Haškim sudom. Tema razgovora treba da bude i rešavanje kosovskog pitanja. Kako je najavila Evropska komisija, Ren će u Beogradu učestvovati i na zasedanju Regionalnog stola Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, na kojem će predstavnici 80 zemalja i međunarodnih organizacija doneti odluku o preobražaju Pakta u Regionalni savet za saradnju. Članice tog Saveta biće zemlje jugoistočne Evrope, Evropska unija i ključni činioci međunarodne zajednice. Evropska unija je zaključila da delovanje Pakta treba da pređe u nadležnost Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i, pre svega, samih zemalja regiona, koje moraju preuzeti odgovornost za projekte i razvoj sa ciljem da ispune uslove za uključivanje u strukture EU i NATO-a. Ren će u izlaganju na zasedanju Regionalnog stola Pakta posebno ukazati na važnost regionalne saradnje, uključujući stvaranje jedinstvene zone slobodne trgovine. Na zasedanju će, pored ostalih, učestvovati i šef diplomatije SCG Vuk Drašković, koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Švarc-Šiling. Busek je u razgovoru u Briselu s novinarima sa zapadnog Balkana posebno naglasio da samo bilateralne trgovinske veze i saradnja na poljima bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala, ne mogu privući jako neophodne zamašnije investicije u region. To, kako je naglasio, može biti postignuto samo ako se stvori jedinstvena zone slobodne trgovine, jer će se tada stvoriti i tržište od 55 miliona potrošača. U protivnom će međunarodni investitori i dalje "više voleti da ulažu u Kinu, Indiju i druga velika, jedinstvena tržišta u usponu, nego na deset malih tržišta sa po milion-dva stanovnika", primetio je Busek. Ako ne dođe do značajnijih stranih investicija u regionu, kako je dodao Busek, "doći će do odliva pameti i radne snage, što će otežati strukturne promene za približavanje Evropi". On je naglasio da su i nove članice EU iz srednje i istočne Evrope imale veliku korist od saradnje u sklopu Srednjoevropske zone slobodne trgovine, koja je bila i izuzetno delotvoran zamajac za strukturne promene u skladu sa standardima EU. |
|
Štampa: Bez dogovora o energetskoj saradnji
Rusija i Evropska unija (EU) potpisale su sporazume o uprošćavanju viznog režima i readmisiji, ali nisu uspele da se dogovore o saradnji u oblasti energetike, piše današnja moskovska štampa komentarišući jučerašnji samit u Sočiju. Ekonomski dnevnik "Vedomosti" piše da je predsednik Vladimir Putin evropskim zvaničnicima istakao cenu za dostupnost ruskim energetskim resursima, izjavljujući da pre nego što dozvoli strancima pristup nafti i gasu, Rusija želi da zna šta će dobiti zauzvrat. List dodaje da kao sredstvo "otplate", Putinu odgovaraju evropske "visoke tehnologije". "Nezavisima gazeta", pozivajući se na neimenovanog učesnika pregovora, navodi da su predstavnici EU ponovo zatražili od Rusije da dozvoli da se "Gazpromovom" gasovodu priključe nezavisni proizvođači gasa, a od "Gazproma" da radi u Evropi na osnovu principa EU - otvorenosti i konkurentnosti. List navodi da su evropski predstavnici ponovo podsetili Putina na "gasni rat" sa Ukrajinom, a da je Putin, kako bi ih ubedio, ponovo izložio formulu za cenu ruskog gasa za tu zemlju. "Vreme novosti" piše da su na samitu izvedeni zaključci desetogodišnje saradnje Rusije i EU, a da nova decenija obećava da će biti "složenija". List podseća da naredne godine ističe desetogodišnji sporazum o partnerstvu i saradnji, ratifikovan 1997. godine, i da se sada obe strane spremaju na zaključivanje novog osnovnog dokumenta. Spremajući se za to, Moskva insistira da EU ispuni svoje obaveze preuzete Zajedničkom izjavom o širenju EU, koja je potpisana u Luksemburgu 2004. Rusi su ponovo podsetili Evropljane na svoju zabrinutost kalinjingradskim putničkim i teretnim transportom, kao i zaštitom prava Rusa u Letoniji i Estoniji, navodi list. |
|
Đurović: Crna Gora brže da ide ka EU
Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović izjavila je danas da Crna Gora sada, posle referenduma, mora da pokaže da može "brže i bolje" da ide ka Evropskoj uniji. On je za Radio Crne Gore rekla da je sada potreban "veći nivo profesionalizma" na evropskim poslovima, ali da je neophodna i unutrašnja politička saglasnost. "Posle 21. maja ne moraju svi da kažu da vole Crnu Goru, ali svi treba da kažu da poštuju Crnu Goru", rekla je Gordana Đurović. Ona je izrazila očekivanje da će Crna Gora "brzo" dobiti mandat za nastavak samostalnih pregovora o procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Đurovićeva je, ipak, upozorila da ne treba "dizati tenzije" oko toga, jer, kako je navela, Crna Gora još nije pred vratima EU. "Treba prvo da stabilizujemo svoju državu i da kažemo kad smo spremni", rekla je ona i pozvala da se svaki dan posveti evropskim poslovima. |
|
Pajević:Uskoro nastavak pregovora sa EU
Savetnik u Institutu za ekonomska i socijalna istraživanja (ESPI) Milan Pajević izjavio je danas da očekuje da će Srbija ispuniti svoje obaveze prema Tribunalu u Hagu i da će pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji (EU) uskoro biti nastavljeni. Pajević je na konferenciji za novinare rekao da će komesar za proširenje EU Oli Ren narednih dana posetiti Beograd. Srbija, prema njegovoj oceni, ne sme da zastane u tehničkim pripremama za usklađivanje sa propisima EU, kako bi se obezbedili uslovi da se u kratkom roku, posle nastavka pregovora, potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. U Srbiji je u prvom tromesečju ove godine, prema oceni saradnika ESPI Instituta, bivšeg Instituta G17, porasla industrijska i poljoprivredna proizvodnja kao i zarade, ali je nepovoljno što su uvećani i spoljnotrgovinski deficit, inflacija i nezaposlenost. "Industrijska proizvodnja je veća za 5,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a promet u trgovini na malo za 15,6 odsto", navela je Kosovka Ognjenović. Ona je dodala da je inflacija od januara do aprila bila 4,1 odsto, a na rast cena najviše je uticalo poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, naftnih derivata i struje. Stopa nezaposlenosti je u prvom kvartalu bila 27,6 odsto, a broj onih koji traže posao veći je za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. "Prosečne zarade su za 11 odsto realno veće, a penzije za pet procenata", rekla je Ognjenović. Ona je dodala da je spoljnotrgovinski deficit dostigao 1,38 milijardi dolara, ali je povoljno i što se više uvozi roba namenjena proizvodnji, a smanjuje kupovina proizvoda za široku potrošnju. |
|
Maraton za EU i NATO
Četvoro makedonskih sportista krenulo je danas iz Skoplja na biciklistički maraton "Makedonski sportisti u ujedinjenoj Evropi, čije je krajnje odredište Brisel, sedište EU i NATO. Maršrutu dugu oko 11.000 kilometara, koja prolazi i kroz Srbiju i Crnu Goru, makedonski sportisti preći će biciklima, pešice ili plivajući za 70 dana. "Sve bih uradio za Makedoniju. Njoj je mestu u Evropskoj uniji i NATO", izjavio je pred polazak Emil Ilić, jedan od učesnika maratona. Sportiste je na put ispratio makedonski premijer Vlado Bučkovski, a blagoslovio ih poglavar Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskop Stefan. |
|
Marović se u ponedeljak sastaje s Renom
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović sastaće se u ponedeljak u Beogradu sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom, saopštila je danas Direkcija za informisanje Saveta ministara SCG. Kako je ranije danas najavljeno iz Brisela, Ren će se u Beogradu sastati i sa zvaničnicima Srbije, sa kojima će razgovarati o daljoj saradnji posle crnogorskog referenduma, pitanju Kosova, saradnji s Haškim tribunalom i evropskim integracijama. Ren će se u ponedeljak pre dolaska u Beograd, u Briselu sastati sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Evropski komesar će u utorak u Beogradu učestvovati i na zasedanju Regionalnog stola Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, na kojem će predstavnici 80 zemalja i međunarodnih organizacija doneti odluku o preobražaju Pakta u Regionalni savet za saradnju. |
|
Solana i Ren u ponedeljak razgovaraju s Đukanovićem
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana razgovaraće u ponedeljak u Briselu sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem o najnovijim zbivanjima u Crnoj Gori posle referenduma o nezavisnosti i koracima koji slede. Kako je agenciji Beta rekla Solanin portparol Kristina Galjak, visoki predstavnik Unije će Đukanoviću ponovo istaći da će EU u potpunosti poštovati volju naroda Crne Gore, a, takođe, i predočiti očekivanje da primedbe i žalbe vezane za tok referenduma budu rešene u skladu sa zakonom. EU je pozvala sve strane da prihvate rezultat referenduma. Solana će primiti Đukanovića na njegov zahtev, i staviće mu do znanja stav EU da je sad nužan dijalog Podgorice i Beograda o uređenju budućih odnosa, kao i da je evropska dvadesetpetorka spremna da podrži taj dijalog. U razgovoru će biti reči o budućoj saradnji Evropske unije i Crne Gore u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Đukanović će u ponedeljak u Briselu razgovarati i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom a učestvovaće i u raspravi na temu "Šta sledi posle referenduma u Crnoj Gori?" u briselskom Centru za evropsku politiku. |
|
Počeo samit Rusija-EU
U Sočiju je danas počeo samit Rusije i Evropske unije, tokom kojeg se očekuje razmatranje pitanja o vizama, ilegalnim doseljenicama i energetici. Očekuje se da ruski predsednik Vladimir Putin i lideri EU potpišu sporazum o viznom režimu, prenose svetske agencije. Na samitu su prisutni pored Putina, kao domaćina skupa, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, kancelar Austrije, predsedavajuće EU, Volfgang Šisel i Visoki predstavnika EU za spoljnu politiku Havijer Solana. Rusija i EU već nekoliko godina pregovaraju o olakšavanju viznog režima za ruske državljane koji putuju u Evropu. Prema sporazumu, predviđen je rok od deset dana da se donese odluka o izdavanju kratkotrajne vize, kao i olakšavanje procedure za vize sa više ulazaka u EU za službena putovanja. |
|
Svilanović: Srbija nema alternativu sem ulaska u EU
Evropska unija jeste u krizi, ali Srbija u ovom trenutku nema drugu alternativu sem puta ka Uniji, ocenjeno je danas u Beogradu na predstavljanju mesečnika "Evropski forum". Učesnici skupa su, povodom izlaska lista, naglasili da rezultati referenduma u Crnoj Gori neće uticati na pregovarački proces za ulazak u EU, koji je i do sada odvijan na "dvostrukom koloseku" sa Srbijom i Crnom Gorom. Predsedavajući prvog radnog stola Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi Goran Svilanović rekao je da se u EU posle neuspelog usvajanja ustava, koji je trebalo da da okvir za dalji razvoj, sve češće govori da treba raditi na produbljivanju odnosa unutar Unije. On je pojasnio da se govori o produbljivanju odnosa 25 plus dve zemlje, Bugarskoj i Rumuniji, koje treba da se pridruže bloku, ali da zbog toga ne misli da bi trebalo odustati od evropskog puta. "Ja zaista mislim da nema alternativne politike (za Srbiju)", rekao je Svilanović i dodao da je na Srbiji da promeni sliku o sebi u Evropi i to tako što će postati bogatija zemlja, koju onda građani EU neće doživljavati kao pretnju. Zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova SCG Dejan Šahović rekao je da, bez obzira što se u ovom trenutku ne zna u kom pravcu će se EU razvijati, Srbija treba da prevaziđe trenutne prepreke u pregovorima za ulazak u Uniju. On je, govoreći o referendumu u Crnoj Gori, rekao da je razdruživanje dve države prilika da se Ministarstvo spoljnih poslova redefiniše, kako bi bolje funkcionisalo. Prema njegovoj oceni, uloga ministarstva spoljnih poslova SCG bila je nedefinisana kada je u pitanju pregovarački proces sa EU, a formiranjem novog ministarstva steći će se uslovi da se ta uloga redefiniše. I saradnik Instituta ESPI Milan Pajević složio se da ulogu Ministarstva spoljnih poslova treba redefinisati, odnosno da i to, ali i druga ministarstva, treba reformisati po evropskom modelu. On je zaključio reforme, pre svega, "radimo zbog nas samih, a ne zbog Evropske unije". Predstavljanje mesečnika za evropske integracije "Evropski forum" organizovao je Beogradski centar za evropske integracije. |
|
Makedonski biciklisti ka ujedinjenoj Evropi
Biciklistički maraton "Makedonski sportisti u ujedinjenoj Evropi" sa maršrutom Skoplje-Brisel-Njujork počeće sutra, a proći će i kroz Srbiju i Crnu Goru. Kako je danas saopšteno iz ambasade Makedonije u SCG, glavni protagonista maratona biće Emil Ilić, koji će u sedištu EU u Briselu predati pismo sa porukom: "Republika Makedonija sa ustavnim imenom - članica Evropske unije i NATO". Trasa maratona prolazi kroz Srbiju i Crnu Goru, a biciklisti će 29. maja boraviti u Beogradu. |
|
Samit EU-Rusija: Potpisani sporazumi o vizama i readmisiji
Rusija i Evropska unija potpisale su danas sporazume o olakšanom viznom režimu i o readmisiji za nelegalne imigrante. Sporazum je potpisan u Sočiju, u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina i lidera EU - predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barozo, kancelara Austrije, predsedavajuće EU, Volfganga Šisela i Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane. Prema sporazumu o vizama, predviđen je rok od deset dana da se donese odluka o izdavanju kratkotrajne vize, kao i olakšavanje procedure za vize sa više ulazaka u EU za službena putovanja. Na konferenciji za novinare nakon potpisivanja, Putin je izrazio zadovoljstvo rezultatima 17. samita EU-Rusija, navodeći da ih njegova zemlja "visoko ocenjuje". Sporazum o vizama, o kojem su dve strane pregovarale nekoliko godina, predstavlja, rekao je Putin, "prvi korak ka uvođenju bezviznog režima za građane Rusije i EU". Na pitanja o saradnji u oblasti energetike, Putin je kazao da je Rusija "bila, jeste i biće siguran partner" za Evropu na energetskom planu. On je naveo da Rusija radi na povećanju svojih energetskih mogućnosti i da namerava da svojim resursima izlazi na svetska tržišta. Putin je ukazao da, ako evropski partneri očekuju da će im u Rusiji biti dopuštena privatizacija u energetskoj oblasti, onda Rusija očekuje od evropskih partnera "korake u susret u kritičnim i najvažnijim pravcima razvoja" Rusije. Barozo je kazao da Evropa "ne želi da doživljava ruske resurse kao svoje", ali da želi "priznanje o uzajamnoj zavisnosti, jer potrošaču je potreban isporučilac, a isporučiocu je potreban potrošač". Moskva želi da ojača pozicije "Gazproma" u Evropi, objašnjavajući da konstantne isporuke gasa iz Rusije doprinose stabilnom globalnom ekonomskom razvoju. Predstavnici EU, međutim, očekuju od Rusije da ratifikuje Moskovsku energetsku povelju, koja, između ostalog, podrazumeva rad stranih kompanija na ruskim nalazištima gasa i pristup stranih firmi eksportnoj mreži gasovoda "Gazproma". Barozo je naveo da su tokom samita razmotreni i najaktuelniji međunarodni problemi, kao što su Bliski istok, situacija oko iranskog nuklearnog programa i situacija na Balkanu. "Rezultati diskusije su potvrdili da su prilazi Rusije i EU u rešavanju evropskih i globalnih problema slični ili se podudaraju", kazao je Putin, dodajući da je to "dobra osnova za još realniju saradnju u jačanju bezbednosti u Evropi i svetu". On je zahvalio liderima EU na "konstruktivnom i uzajamno korisnom dijalogu". "Uveren sam da će ovaj samit poslužiti realnom napretku naših zajedničkih planova i u celini koristiti razvoju celog kompleksa partnerskih veza Rusije i EU", rekao je predsednik Rusije. |
|
Barozo i Putin o referendumu u Crnoj Gori
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je danas u Sočiju da je mogućnost ulaska u Evropsku uniju "jedinstveni pozitivni motiv koji je pomogao da se smanji napetost" u odnosima Srbije i Crne Gore. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom posle samita Rusija-EU, on je izrazio nadu da će se Srbiji, "posle rešavanja nekih problema vezanih za saradnju Beograda s Haškim tribunalom, takva perspektiva otvoriti još više". Barozo je ukazao da se referendum u Crnoj Gori ne može posmatrati kao "univerzalno sredstvo, neki standard", kao i da je pri rešavanju sličnih problema neophodna "elastičnost I pragmatizam". On je ocenio da je Rusija u odnosu na crnogorsko pitanje "odigrala konstruktivnu ulogu" i naveo da je Crna Gora "dobar primer kada unapred usaglašene odluke dovode do demokratskog rešenja". Putin je kazao da je "pri rešavanju problema takvog tipa neophodno uzimati u obzir veliki broj faktora, i svu energiju usmeriti na izradu univerzalnog instrumenta za rešavanje sličnih pitanja". Po njegovim rečima, usvojene norme treba da se primenjuju prema svima i tek tada će se postići stabilnost arhitekture međunarodnih odnosa ne samo u ovom već i u sledećem veku. |
|
Evropski komesar: Granice mogu da oslabe EU
Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) upozorio je danas evropske lidere da ne sastavljaju konačne granice Unije, jer bi neke zemlje mogle da budu nepravedno isključene. "Granice mogu da oslabe EU", rekao je Ren u intervjuu za današnje izdanje belgijskog dnevnika "Standard". "Nije mudro crtati guste geografske linije na mapi", dodao je evropski komesar. Nekoliko zemalja EU, među kojima Holandija i Nemačka, žele da Unija razmotri mogućnost ograničavanja proširenja i da sastavi konačne granice EU. Ren smatra da bi to uništilo "nerazdvojivu dinamiku" ekonomskog i političkog razvoja. "To bi bila strateška greška, ako, na primer, kažemo 'nikada' Ukrajini. To bi ugrozilo naš uticaj i oslabilo nas", ocenio je Ren. Lideri EU će na samitu 15. i 16. juna u Briselu razgovarati o tome, kao i o ustavu EU, koji su prošle godine na referendumu odbacile Francuska i Holandija. |
|
Priprema se spisak obaveza za Rumuniju i Bugarsku
Evropska komisija priprema listu preciznih obaveza koje će Rumunija i Bugarska do oktobra morati da ispune da bi 2007. bile primljene u EU. "Trenutno pripremamo listu obaveza kako bi precizno naveli razne etape tokom kojih bi se rešavali različiti problemi koji se napominju u izveštaju" Evropske komisije od 16. maja, izjavio je danas Rikardo Paskual Bremon, zadužen za koordinaciju strategije proširenja pri Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije. "Sačinićemo tu listu u saradnji sa vladama dveju država, kako bi obe shvatile šta smo hteli da im poručimo u izveštaju Evropske komisije, rekao je Bremon na skupu koji je organizovao istraživački centar pri Centru za evropsku politiku u Briselu. Bugarska i Rumunija su u aprilu 2005. potpisale Sporazum o pridruživanju EU kojim je predviđeno da će te dve zemlje postati članice EU 1. januara 2007. Tim sporazumom je međutim, predviđeno istovremeno i da dvadesetpetorica mogu da odlože to članstvo za godinu dana ako se pokaže da Sofija i Bukurešt "nisu spremni". Među obavezama koje bi Rumunija i Bugarska trebalo da ispune su pored ostalog, reforma pravosuđa i reforma administrativnih službi. |
|
Haukas čestitao vladi i građanima Crne Gore
Šef Posmatračke misije Evropske unije u Podgorici Jan Haukas čestitao je danas, u razgovoru sa premijerom Milom Đukanovićem, vladi i građanima Crne Gore na organizaciji referenduma i preliminarnim rezultatima po kojima je izglasana nezavisnost. Kako je saopštila Vlada Crne Gore, Đukanović je kazao da je zadovoljan referendumskim rezultatom, jer je "kroz demokratsko izjašnjavanje ostvaren cilj kojem je težila uverljiva većina građana Crne Gore". Đukanović je izrazio uverenje da će nezavisnost Crne Gore predstavljati dragocenu novu okolnost za region i Srbiju, jer će omogućiti uspostavljanje odnosa među susedima na zdravim i trajnim temeljima. On je naveo da će obnova državnosti doprineti izgradnji i uspostavljanju poverenja u društvu, kao i da će se vlada, u narednom periodu, posvetiti evropskim i transatlantskim integracijama Crne Gore, dodaje se u saopštenju. |
|
Solana od Tačija zatražio konstruktivan stav
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, danas je u Briselu zatražio od lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija i njegove stranke "konstruktivan stav" u rešavanju kosovskog pitanja i naglasio da je neophodno sprovođenje standarda. Solana je u kratkom razgovoru s Tačijem rekao da međunarodna zajednica ceni njegovu "kooperativnost" u procesu decentralizacije na Kosovu, rekli su agenciji Beta funkcioneri u kabinetu visokog predstavnika EU. Solana je rekao da je sprovođenje demokratskih standarda izuzetno važno za rešavanje statusa Kosova i predočio da EU to očekuje od vlade u Prištini, kao što od Tačija očekuje da obezbedi sprovođenje standarda. |
|
Danas otvaranje Centra za evropsku budućnost
U starom dvorcu Jable kod Mengeša, nedaleko od Ljubljane, danas će svečano biti otvoren Centar za evropsku budućnost namenjen pomoći i podršci zemljama jugoistočne Evrope i državama susedima Evropske unije, na njihovom putu u približavanju EU. Ceremoniji otvaranja prisustvovaće šefovi diplomatija država regiona i brojni ugledni gosti iz Evrope i sveta, među kojima crnogorski ministar spoljnih poslova Miodrag Vlahović i Dejan Šahović, zamenik generalnog direktora Direkcije za EU u Ministarstvu inostranih poslova. Osnivanjem centra, koji će otvoriti premijer Janez Janša i šef diplomatije Dimitrij Rupel, Slovenija želi dati svoj doprinos procesu širenja EU i evroatlantskom povezivanju. Rad centra će započeti osnivačkim sastankom savetničkog odbora, u kojem su ugledne političke ličnosti, te nastaviti ministarskim zasedanjem na kojem će pored domaćina govoriti ministri inostranih poslova BiH, Mađarske, Makedonije, predstavnik SCG i šef crnogorske diplomatije. Umesto ranije najavljenog ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića, svečanosti otvaranja prisustvovaće zvaničnik Ministarstva inostranih poslova Dejan Šahović. U savetničkom odboru Centra za evropsku budućnost, koji je nevladina organizacija, su bivša ministarka inostranih poslova Estonije Kristina Ojland, bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, bivši američki ambasador u Sloveniji Viktor Jaković, bivši ministar inostranih poslova Norveške Jan Petersen, bivši šef diplomatije SCG Goran Svilanović. Svečanosti neće moći prisustvovati ranije najavljeni članovi odbora - britanski profesor, istoričar i esejista Tomoti Garton Eš, šef korejanske diplomatije Ba Ki-mun, visoki predstavnik EU Havire Solana, ministar unutrašnjih poslova Italije Đulijano Amato i bivši savetnik američkog predsednika Zbignjev Bžežinski. Centar će biti i sedište slovenačkog predsedavanja EU 2008. godine. |
|
EU: Sve strane treba da prihvate rezultat referenduma
Evropska unija je danas saopštila da "u potpunosti poštuje odluku građana Crne Gore" i zatražila od "svih zainteresovanih strana da prihvate rezultat" referenduma o državno-pravnom statusu republike, saopštilo je danas austrijsko predsedništvo EU. Unija je pozvala Beograd i Podgoricu da "što pre je moguće započnu direktan dijalog o tome kako treba nastaviti dalje" i izrazila spremnost da taj dijalog podrži. EU pozdravlja uspešnu organizaciju referenduma o nezavisnosti Crne Gore i podseća da je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) procenila da je glasanje sprovedeno u skladu sa obavezama prema OEBS-u i Savetu Evrope i drugim međunarodnim standardima demokratskih izbora. "Način na koji je referendum sproveden je znak zrelosti političkih snaga i naroda Crne Gore", ocenilo je predsedništvo Unije. "EU ponovo potvrđuje da zapadni Balkan ima evropsku perspektivu na osnovu Procesa stabilizacije i pridruživanja", piše na kraju saopštenja austrijskog predsedništva Unije. |
|
Ren: Crna Gora će nastaviti pregovore sa EU
Evropska komisija preporučiće da se Crnom Gorom nastave pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju odvojeno od Srbije, nakon što su se građani Crne Gore na referendumu opredelili za nezavisnost. Evropski komesar za proširenje Oli Ren saopštio je danas da će Evropska komisija pripremiti odvojene predloge za pregovaračke mandate za sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom i da pregovori sa Crnom Gorom mogu da se nastave "tamo gde su prekinuti", "Crnoj Gori je otvorena evropska perspektiva, baš kao i Srbiji kada ispuni kriterijume, a pre svega saradnju sa Haškim tribunalom, naveo je Ren u saopštenju. Evropski komesar rekao je još da od Podgorice i Beograda očekuje da se u direktnom razgovoru dogovore o sprovođenju referendumske odluke. |
|
Ren: U pripremi odvojeni mandati za pregovore
Evropski komesar Oli Ren danas je saopštio da Evropska komisija priprema novi mandat za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za nezavisnu Crnu Goru, kao i izmenjeni mandat za SSP za Srbiju, kao državu naslednicu državne zajednice. Evropska komisija to priprema, objasnio je, u očekivanju da konačni rezultati referenduma u Crnoj Gori potvrde da je pobedilo opredeljenje za nezavisnost. Predlozi za novi mandat za Crnu Goru i preinačeni mandat za Srbiju “će učvrstiti dosad ostvarene rezultate u pregovorima o pridruživanju i biće osnova na kojoj će se pregovori nastaviti. Evropska perspektiva je otvorena za Crnu Goru isto kao i za Srbiju, čim za to budu ispunjena razna merila, a posebno saradnja s Haškim sudom, rekao je evropski komesar i istakao da sad očekuje da Beograd i Podgorica "pokrenu neposredne razgovore o praktičnoj primeni ishoda referenduma. Oli Ren je izrazio zadovoljstvo povodom izveštaja da je referendum u Crnoj Gori održan u miru i na profesionalan način i uz veliki odziv birača. To je važno za legitimitet glasanja, ukazao je on i naveo da najavljeni zvanični rezultati pokazuju da je pobedilo opredeljenje za nezavisnost. Sve strane moraju ispoštovati taj rezultat i zajedno sarađivati kako bi se izgradio konsenzus na temelju usvajanja evropskih vrednosti i standarda, predočio je Ren. Zvaničnici u Evropskoj komisiji kazali su agenciji Beta da Renovo saopštenje znači da su priznati valjanost i legitimitet celog procesa održavanja referenduma, ali da se čeka na konačnu potvrdu ishoda, da bi EU krenula u nove odnose i saradnju sa sada nezavisnom Crnom Gorom i državom naslednicom dosadašnje državne zajednice SCG, a to je Srbija. Mnogo posla je, kako je objašnjeno, za Crnu Goru i za Srbiju već obavljeno u pregovorima o pridruživanju na temelju dvostrukog koloseka, budući da se praktično u svim ekonomskim sektorima pregovaralo odvojeno. Ostalo je da se sad i ono o čemu se pregovaralo na nivou državne zajednice - spoljni poslovi, odbrana, ljudska prava i međunarodni ugovori - prenese na dve samostalne države. |
|
Amnesti kritikuje EU zbog kršenja prava imigranata
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International, AI) kritikovala je danas u svom godišnjem izveštaju Evropsku uniju zbog odnosa prema imigrantima. Više od polovine zemalja članica EU pominje se u godišnjem izveštaju AI-a zbog nedovoljnog poštovanja prava imigranata. U nekim zemljama EU, kako se navodi u izveštaju, na snazi su strogi zakoni kojima se imigranti lišavaju osnovne zaštite, dok neke članice Unije pribegavaju i sili kako bi odagnale imigraciju. Direktor kancelarije AI-a za EU Dik Usting (Dick Oosting) rekao je da Evropa definitivno više "nije kontinent koji nudi gostoprimstvo prognanima". Kako dodaje Amnesti u drugim zemljama EU policija suviše upotrebljava silu, najčešće prema strancima i manjinama. "Pogoršavanje standarda u ljudskim pravima širom Evrope ima dodatne posledice - ono slabi legitimitet EU u optuživanju drugih zemalja koje krše ljudska prava i preti da ugrozi osnovnu ulogu EU koja je globalna zaštita ljudskih prava", dodao je Usting. U godišnjem izveštaju, koji obuhvata period od januara do decembra 2005. pominje se i Srbija i Crna Gora, u kojoj su, kako konstatuje AI, glavni problemi nepoštovanje ljudskih prava Roma, trgovina ženama i napadi na pripadnike mađarske manjine u Vojvodini. Amnesti navodi i da su Srbima na Kosovu ljudska prava ozbiljno narušena. |
|
Oliver Dulić na Konferenciji parlamentarnih odbora u Beču
Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine SCG učestvovaće danas i sutra u Beču na 35. sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije država članica EU (COSAC). Na dnevnom redu Konferencije su teme koje vezane za perspektive i budućnost Evrope i ulogu nacionalnih parlamenata, kao i teme vezane za zapadni Balkan i politiku dobrosusedstva, navodi se u saopštenju službe za informisanje Skupštine SCG. COSAP je regionalna organizacija parlamentarnih komiteta za evropske integracije u kojoj učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i SCG. |
|
EP: Nužna konstruktivna saradnja Beograda i Podgorice
Grupacije evropskih socijalista i demohrišćansko-konzervativnih stranaka danas su naglasile nužnost da se uspostave što bliži i konstruktivni odnosi Srbije i Crne Gore, sa glavnim ciljem ispunjavanja uslova za pridruživanje Evropskoj uniji. Šef delegacije za jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu Doris Pak pozdravila je regularnost referenduma u Crnoj Gori i pozvala sve strane u Crnoj Gori i Srbiji da poštuju njegov ishod i "u potpunosti se usredsrede na ispunjavanje merila za ulazak u Evropsku uniju". To znači, naglasila je, i jačanje dobrih susedskih odnosa i sklapanje sporazuma o saradnji Beograda i Podgorice. "Od presudnog značaja je da Srbija, isto kao i Crna Gora, nastave ispunjavanje svih pristupnih merila za članstvo u EU", poručila je Doris Pak. Ona je predočila da "Srbija i Crna Gora, umesto da gledaju u prošlost, sada treba da ojačaju dobrosusedske veze i streme bliskim vezama i sklapanju sporazuma o saradnji, na poljima gde je to svrsishodno." "Na Srbiji i Crnoj Gori sada leži odgovornost za krojenje sopstvene sudbine, što je bez i najmanje sumnje perspektiva ulaska obe zemlje u EU", dodala je Doris Pak. "Zato", naglasila je, "snage ne smeju biti trošene na veštačke sporeve Beograda i Podgorice. Naprotiv, obe zemlje moraju dostići punu sposobnost za učlanjenje (u EU), što u slučaju Srbije, znači i da budu uhapšeni svi optuženi za ratne zločine, uključujući Ratka Mladića". Konačni rezultat od 55,4 odsto glasova za nezavisnost na referendumu u Crnoj Gori "bez ikakve sumnje ispunjava prag koji je postavila EU" i "jasno predstavlja političku volju naroda u Crnoj Gori", zaključila je šef delegacije za jugoistočnu Evropu u parlamentu EU. Jan Virsma i Hanes Svoboda, potpredsednici Evropske socijalističke partije, koja okuplja sve socijaldemokratske I srodne stranke u zemljama EU, istakli su da "svi moraju poštovati rezultat slobodnog i poštenog referenduma", čiji je ishod opredeljenje za nezavisnost. Virsma i Svoboda dodali su da "žele dobro Crnoj Gori u času kad kreće putem nezavisnosti" i podvukli da "očekuju konstruktivne odnose Crne Gore i Srbije, a odgovornost za to leži na svima u obe zemlje". "Crnoj Gori će biti potrebna stabilnost zbog izazovima koji je očekuju", a, kako su zaključili potpredsednici evropskih socijalista, "u tome ulogu od presudnog značaja treba da odigraju bratske socijaldemokratske partije". Prvaci i premijeri iz redova socijaldemokratskih i njima srodnih stranaka će se krajem meseca sastati u Sofiji i na tom sastanku će učestvovati i predsednik Srbije i čelnik Demokratske stranke Boris Tadić, kao i premijer i šef crnogorske Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. |
|
Predsednik Srbije krajem maja u Sofiji
Predsednik Srbije Boris Tadić učestvovaće 29. i 30. maja na konferenciji Partije evropskih socijalista (PES) u Sofiji. Konferencija će biti posvećena evropskoj perspektivi država iz regiona Balkana i odnosima tih zemalja sa Evropskom unijom (EU), saopštili su iz PES. Kako je najavljeno, konferenciji će prisustvovati premijeri, ministri i lideri stranaka iz redova evropskih socijalističkih, socijaldemokratskih i laburističkih partija. Na konferenciji u Sofiji će između ostalih učestvovati predsednik PES-a Pol Nirup Rasmusen (Paul Nyrup Rassmusen), ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn (Jean Asselborn), premijeri Bugarske i Makedonije Sergej Stanišev i Vlado Bučkovski, lider SDP iz Hrvatske Ivica Račan, kao i premijeri Crne Gore i Republike Srpske Milo Đukanović i Milorad Dodik. Organizacija PES osnovana je 1992. godine i okuplja partije socijalističke i socijaldemokratske orijentacije. PES ima 33 partije članice iz 25 država, dok su po pet partija posmatrači i pridruženi članovi. |
|
Izvori EU: Očekujemo pregovore o odvajanju
EU će se o referendumu u Crnoj Gori oglasiti sutra, pošto budu poznati zvanični rezultati, ali su diplomatski zvaničnici EU večeras agenciji Beta rekli da, ako se potvrde prve procene, onda Brisel očekuje da Beograd i Podgorica pokrenu pregovore o "odvajanju" Crne Gore od državne zajednice sa Srbijom. Evropska unija će pre svega sačekati izveštaj OEBS-a da bi dala zvaničnu ocenu, ali se već sad može reći da je referendum protekao "sasvim uredno" i da je učešće građana bilo izuzetno veliko. Ukoliko konačan ishod bude takav da potvrdi da su se građani Crne Gore izjasnili za nezavisnost, onda će Evropska unija "podstaći vlasti u Beogradu i Podgorici na dijalog o onome što sledi-odvajanju Crne Gore od državne veze sa Srbijom", objasnili su funkcioneri EU. Naglasili su da bi Evropska unija "ohrabrila dijalog Srbije i Crne Gore i da je ishod referenduma drugačiji, nego ovaj na koji ukazuju prve procene". Sada sledi postupak osamostaljenja Crne Gore koji znači i korake ka njenom međunarodnom priznavanju od svih činilaca međunarodne zajednice, uključujući zemlje Evropske unije. Izvori u Briselu su naglasili da bi, ukoliko se potvrde procene o ishodu referenduma, što pre trebalo omogućiti nastavak pregovora o pridruživanju, kako Srbije, tako i Crne Gore. Visoki predstavnik EU Havijer Solana i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer će sutra prepodne dati izjave o referendumu u Crnoj Gori na konferenciju za štampu, posle sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO. Očekuje se da saopštenje o tome da i predsedavajući EU, Austrija, u ime svih 25 zemalja članica Unije. |
|
Ren: Srbija da iskoristi ogroman potencijal na putu ka EU
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da se nada da će Srbija uspeti da ovaploti svoj ogroman ekonomski, kulturni i drugi potencijal i, uz punu saradnju s Haškim sudom, da "ostavi iza sebe nacionalističku prošlost" i do kraja godine sklopi sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Ren je to izjavio na skupu o proširivanju EU, naglasivši da je za prijem novih članica nužno da se unutar Unije prethodno, negde do kraja 2008. ili u 2009, "izgradi novi jednoglasan stav" o kapacitetu da se to ostvari. Uz predstojeći ulazak u članstvo Rumunije i Bugarske, pregovore o članstvu sa Hrvatskom i Turskom, Evropska unija u potpunosti garantuje i evropsku perspektivu zapadnom Balkanu, podvukao je on. Postoji, međutim, kako je predočio evropski komesar, "zamor od proširivanja" među građanima Unije i zato je nužan taj "novi konsenzus" o proširenju koji mora "poštovati strategijske interese Evropske unije i jamčiti sposobnost Unije da funkcioniše". To, kako su objasnili i izvori iz Komisije, znači da je potrebno da EU do 2008. ili najkasnije 2009. iznutra preuredi svoje institucije, mehanizme odlučivanja, utvrdi buduću politiku i obezbedi finansijska sredstva, "čime bi se obezbedila konkurentnost i solidarnost" i kada su buduće članice u pitanju. Renovo izlaganje potvrđuje informacije da će šefovi diplomatija EU, krajem meseca, na neformalnom zasedanju u Austriji, zaključiti da se razmišljanje o daljem mehanizmu proširivanja na nove članice mora produžiti za još godinu dana. Potonje finsko, zatim nemačko, francusko i ostala predsedništva EU trebalo bi da obezbede da se ustavno-institucionalno uređenje Unije, a to znači ustanove, mehanizmi odlučivanja, budžetska sredstva i politika EU, u potpunosti pripreme do 2009, da bi kapaciteti za prijem postojali u trenutku kada bi, verovatno 2010. ili 2011, moglo da se razmišlja o ulasku Hrvatske, a potom i drugih država u EU. Zapadni Balkan nije "zadnje dvorište" ili "predsoblje" Evropske unije, već "budući deo naše kuće", rekao je Ren. "Sa stanovišta naših interesa, nije dobro stvarati utisak da te zemlje idu putem koji ne vodi nikuda", kazao je on. U raspravi u Evropskom političkom centru u Briselu, Ren je rekao da se "nada da će Srbija ostaviti iza sebe nacionalističku prošlost, jer ima ogroman ekonomski, kulturni i drugi potencijal", i da se nada da će moći da ga ostvari, jer njenu budućnost "u mnogome drži u ruci jedno vođstvo". Evropska komisija i EU rade na pospešenju evropske perspektive Srbije i nastoje da je učine što je moguće opipljivijom, ali to podrazumeva punu saradnju s Haškim sudom. "Mi nastojimo", dodao je on, "da se pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zaključe do kraja godine, s tim da prethodno Ratko Mladić bude izručen Haškom sudu". Sporazum o pridruživanju s Beogradom je, kako je istakao, jako važan i sa stanovišta širenja trgovine, dolaska investicija, učešća u programima EU i političkom dijalogu. S tim u vezi je naveo i da bi mandat Saveta ministara EU za pregovore o viznim olakšicama sa SCG trebalo da bude dat pre kraja jula, a da bi sporazum o tome trebalo da bude spreman do kraja godine. Ren je dodao da je EU odlučila da sporazum o viznim olakšicama ne vezuje za ispunjavanje uslova pune saradnje Srbije s Haškim sudom, zato što želi da uspostavi direktan kontakt i saradnju sa civilnim društvom u Srbiji, i da se građanima Srbije otvori neposredno evropska perspektiva olakšicama za putovanje u zemlje EU. |
|
Solana pozvao na što skoriji nastavak zamrznutih pregovora
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) izjavio je danas da bi moglo doći do nastavka zamrznutih pregovora sa Srbijom, uz ocenu da Beograd čini sve da uhvati haškog optuženika Ratka Mladića. EU je 3. maja odložila pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom (SCG) o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zbog nepovoljnog izveštaja Karle del Ponte o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom. Komesar za proširenje EU Oli Ren je rekao da Ratko Mladić mora biti uhapšen i prebačen u Hag i da će tek posle toga razgovori biti nastavljeni. Agencija Beta saznaje iz evropskih diplomatskih izvora da je Solana smatrao da je bolje da se odluka o otkazivanju pregovora koju je Ren doneo 3. maja, usvoji posle referenduma u Crnoj Gori. Solana nije danas direktno kritikovao tu odluku ali je rekao da bi trebalo što pre nastaviti pregovore. "Treba da nastavimo pregovore sa Srbijom, što ranije to bolje", rekao je Solana na Briselskom ekonomskom forumu. Na pitanje da li su uslovi za nastavak pregovora ostali isti, Solana je odgovorio: "Za sada nisam video nikakve promene... Komisija je donela odluku i za sada tu odluku nije promenila". Solana je rekao da bi Brisel trebalo da promeni svoj stav, ako glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) potvrdi da Beograd čini sve što je moguće da uhvati Mladića. "Ako Vlada Srbije, prema gospođi Del Ponte, pokaže jasno da je uložila 100 odsto napora, a ja mislim da oni (vlasti u Beogradu) čine najviše u tom pravcu, situacija se može promeniti i u tom slučaju bi trebalo da se promeni", rekao je Solana. |
|
Ren: Posle Rumunije i Bugarske Island možda u EU
Island, zemlja koja se bori sa ekonomskim problemima, mogao bi da postane sledeća članica EU, nakon što Brisel u svoje članstvo sledeće godine ili 2008. primi Rumuniju i Bugarsku, izjavio je danas evropski komesar za proširenje Oli Ren. Ren je u Evropskom institutu za politiku poručio da Island, koji se nikada nije kandidovao za učlanjenje u EU, definitivno ispunjava uslove za učlanjenje u Uniju, s obzirom da Rejkjavik poštuje evropske vrednosti. Prema njegovim rečima, sledeće širenje EU posle primanja Bugarske i Rumunije u članstvo moći će da nastupi tek pošto članice postignu sporazum o ustavu Unije i njenom budžetu za period od 2008. do 2009. godine. "To će jasno nastupiti pre sledećeg širenja, bilo da ono bude usmereno ka Hrvatskoj ili Islandu", rekao je Ren. Island, koji ima oko 300.000 stanovnika, ove godine je zahvatila ekonomska kriza kada se vrednost valute te zemlje umanjila za oko 20 odsto u odnosu na evro. U Islandu, koji je član NATO, godišnja inflacija je oko 10 odsto. Islandski premijer Haldor Asgrismon (Asgrissmon) izjavio je u februaru da svoju zemlju vidi kao članicu EU do 2015. godine. |
|
Solana: Što pre nastaviti pregovore sa Srbijom
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana (Javier) izjavio je danas u Briselu da bi moglo doći do nastavka otkazanih pregovora EU sa Srbijom, s tim da se oceni da Beograd čini sve da uhapsi i Haškom sudu preda optuženog Ratka Mladića. Solana je u izlaganju na Briselskom ekonomskom forumu rekao da bi se to moglo dogoditi ako takvu ocenu da haški tužilac Karla del Ponte. Solana je podvukao da proširenje EU mora biti nastavljeno, a evropska perspektiva Zapadnog Balkana ispoštovana. Istakavši da što pre treba nastaviti pregovore sa Beogradom, visoki evropski predstavnik je naglasio da "bez Srbije koja ulazi u Evropsku uniju, neće biti stabilnosti na Balkanu, a time ni na našem kontinentu u celini". "Ja ću insistirati i učiniti sve što mogu da Beograd što brže obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. I videćemo da će stabilizacija u Srbiji biti važan element koji će Evropu učiniti bogatijom sa stanovišta raznolikosti, kao i stoga što će važne zemlje biti bliže Evropskoj uniji", kazao je Solana. On je stavio do znanja da, "ako želimo blagostanje i stabilnost na našem kontinentu, obećanje (o članstvu Zapadnog Balkana u EU) mora biti ispunjeno ne samo na rečima, već i na delu". EU je 3. maja odložila pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom (SCG) o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zbog nepovoljnog izveštaja Karle del Ponte o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom. Komesar za proširenje EU Oli Ren je rekao da Ratko Mladić mora biti uhapšen i prebačen u Hag i da će tek posle toga razgovori biti nastavljeni. Agencija Beta saznaje iz evropskih diplomatskih izvora da je Solana smatrao da je bolje da se odluka o otkazivanju pregovora koju je Ren doneo 3. maja, usvoji posle referenduma u Crnoj Gori. Solana nije danas neposredno kritikovao tu odluku ali je rekao da bi trebalo što pre nastaviti pregovore. "Treba da nastavimo pregovore sa Srbijom, što ranije to bolje", rekao je Solana na Briselskom ekonomskom forumu. Na pitanje da li su uslovi za nastavak pregovora ostali isti, Solana je odgovorio: "Za sada nisam video nikakve promene... Komisija je donela odluku i za sada tu odluku nije promenila". Solana je rekao da bi Brisel trebalo da promeni svoj stav, ako glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) potvrdi da Beograd čini sve što je moguće da uhvati Mladića. "Ako Vlada Srbije, prema gospođi Del Ponte, pokaže jasno da je uložila 100 odsto napora, a ja mislim da oni (vlasti u Beogradu) čine najviše u tom pravcu, situacija se može promeniti i u tom slučaju bi trebalo da se promeni", rekao je Solana. Evropski zvaničnik je naglasio da je Evropska unija "obećala evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu. To će biti magnetni pol koji će stabilizovati Balkan". "Mi, Evropljani, imamo veoma velike odgovornosti prema Balkanu, zato što to nismo u trenutku kakav je bio 1990-ih godina. I bar moramo biti na visini situacije u ovom veku i ne smemo ponoviti iste greške", zaključio je Solana. |
|
Umesto Bugara i Rumuna, Poljaci bi u EU Hrvate
Poljaci spadaju među najveće zagovornike skorog daljeg proširenja Evropske unije, ali bi radije kao "nove Evropljane" dočekali Hrvate i Ukrajince, nego Rumune i Bugare. Za ulazak Hrvatske u EU izjasnilo se 79 odsto Poljaka u anketi za dnevnik "Gazeta Viborča" (Wyborcza), a među njima 38 odsto želi da vidi Hrvatsku u Uniji što je brže moguće. Prijem Ukrajine podržava 78 odsto anketiranih a 38 odsto želi da to proširenje na istok bude brzo. Brzi prijem Bugarske podržava 30 odsto Poljaka, Rumunije svega 22 odsto a otprilike isto toliko, 20 odsto, ima zagovornika brzog učlanjenja Turske u EU. Želju Poljaka da u EU uđu prvo Hrvati i Ukrajinci a za njima Bugari a tek onda eventualno Rumuni, poljski list objašnjava željom da u zajedničkoj evropskoj porodici budu narodi koje Poljaci dobro znaju. Ukrajina može da računa na istorijsku sentimentalnost Poljaka, oživelu posle narandžaste revolucije, a Hrvatsku zbog njenih plaža Poljaci dobro poznaju sa godišnjih odmora, što važi i za Bugarsku u poslednje vreme. U Poljskoj su veći skeptici prema proširenju mladi i visokoobrazovani, dok ljudi sa srednjim i osnovnim obrazovanjem ne iskazuju bojazni da bi novi balkanski gastarbajteri mogli da im oduzmu posao. Barijere za slobodno zapošljavanje Bugara i Rumuna kada uđu u EU neće postavljati ni susedna Češka i Slovačka. Poljaci, Slovaci i Česi koji kao nepravdu osećaju to što im je većina starih članica na prelazni period onemogućila jednu od osnovnih sloboda Unije, slobodno zapošljavanje, smatraju da bi bio apsurd da oni to učine građanima iz budućih članica. U Slovačkoj je kategorično protiv barijera vladajuća koalicija, dok u najjačoj slovačkoj partiji, opozicionom SMER-u vladaju podeljena mišljenja. Slovački eksperti ne veruju da će Slovačka biti atraktivna za nove balkanske gastarbajtere, jer razlike u platama nisu tako velike. Češka, koja bi za gastarbajtere bila privlačnija, zvanično ne namerava da uvodi restrikcije za zapošljavanje, ali je ostavila izlaz za slučaj nužde, ukoliko bi se pokazalo da je njeno tržište rada ugroženo prilivom gastarbajtera. |
|
EU zamrzla imovinu zvaničnika Belorusije
Evropska unija je danas saopštila da je zamrzla imovinu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i još 35 zvaničnika Belorusije, koje smatra odgovornim za kršenje međunarodnih izbornih normi, kao i za represiju opozicije. EU je u aprilu tim istim zvaničnicima uvela zabranu ulaznih viza i još tada upozorila na mogućnost uvođenja drugih mera, kao što je zamrzavanje dobara. Na predsedničkim izborima u Belorusiji, 19. marta, sa 83 odsto glasova pobedio Lukašenko. OEBS je tada ocenio da ti izbori nisu ispunili demokratske norme. |
|
Odložen sastanak EU3 povodom konflikta sa Iranom
Sastanak zvaničnika Velike Britanije, Kine, Francuske, Nemačke, Rusije i SAD, povodom iranskog nuklearnog spora, koji je trebalo da se održi ove nedelje, odložen je. "Sastanak zvaničnika trojke Evropske unije i Kine, Rusije i SAD odložen je kako bi se omogućilo više vremena za pripremanje ponude EU3 Iranu", saopštio je danas izvor iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova. Još uvek nije utvrđen novi datum održavanja tog sastanka, rekao je isti izvor. Trojka EU - Velika Britanija, Francuska i Nemačka - planira da ponudi Iranu, kao deo paketa inicijativa, reaktor koji koristi običnu vodu da bi navela Teheran da zaustavi program obogaćivanja uranijuma. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, međutim, izjavio je danas da bi prihvatanje ponude EU u zamenu za prekid iranskog nuklearnog programa značilo "menjanje zlata za bombone". "Oni kažu da žele da ponude Irancima inicijative, ali misle da imaju posla sa četvorogodišnjakom kojem govore da će mu dati bombone ili orahe, a zauzvrat od njega uzeti zlato", rekao je Ahmadinedžad u Araku, u centralnom Iranu, pred okupljenim narodom. Arak je mesto na kojem Iranci grade nuklearni reaktor na tešku vodu uprkos protivljenju zapadnih zemalja, zabrinutih da bi se nusproizvodi od plutonijuma iz tog reaktora mogli koristiti u ratne svrhe. "Iran neće prihvatiti nikakav prekid niti prestanak (nuklearnog razvoja)", istakao je iranski predsednik u govoru koji je prenela uživo državna televizija. |
|
Reforma pravosuđa i policije ključni za pridruživanje EU
Reforma sektora unutrašnjih poslova i pravosuđa su ključne za nastavak evropskih integracija Srbije i Crne Gore, ocenio je danas zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Srđan Majstorović. Komentarišući saopštenje Evropske komisije o odlaganju odluke o pristupanju Bugarske i Rumunije EU, Majstorović je agenciji Beta kazao da je očigledno da najveće napore treba uložiti u reformu ta dva sektora društva jer će samo tako država moći da garantuje da će sprovoditi preuzete obaveze na putu ka EU. "To nije loša ili negativna, već uobičajena poruka svim državama koje pretenduju da postanu članice EU. Obaveze koje su preuzete moraju se ispunjavati i iz poruke vladama Bugarske i Rumunije (da moraju da ulože dodatne napore u borbi protiv kriminala i korupcije) se vidi da EU želi da ispuni svoja obećanja", kazao je on. Dodao je da je politika uslovljavanja EU legitimna i da se sa njom sreću sve zemlje koje pretenduju za priključenje uniji. "I mi (SCG) ćemo imati uslove, na primer, u oblastima zaštite životne sredine ili zaštite potrošača. Tražiće se od nas da izradimo strateška dokumenta i predstavimo Evropskoj komisiji šta planiramo da uradimo da dostignemo standarde EU. Ali ispunjenje tih preuzetih obaveza moći ćemo da garantujemo samo ako se reformišu sektori pravosuđa i unutrašnjih poslova", kazao je Majstorović. I programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da bi srpske vlasti trebalo da veoma ozbiljno shvate upozorenje Evropske unije Bugarskoj i Rumuniji. Nenadić je Beti rekao da je za EU pitanje borbe protiv kriminala i korupcije principijelno pitanje, koje će se postaviti pred svakog kandidata za članstvo. "Vlasti u Srbiji trebalo bi ozbiljno da shvate upozorenja EU Bugarskoj i Rumuniji i da pojačaju napore u borbi protiv korupcije i kriminala. Treba istaći da su Bugarska i Rumunija krenule u reforme i borbu protiv korupcije pre nas", rekao je predstavnik TS. Prema njegovim rečima, stav Evropske komisije svedoči da je korupcija veoma važan faktor koji utiče na imidž države i šanse za pristupanje Uniji. Dodao je da je Srbija, po tom pitanju, u sličnom položaju sa Rumunijom i Bugarskom. Nenadić je naveo da su te dve države u nešto boljem položaju na indeksu percepcije korupcije od Srbije, ali da je u osnovi situacija slična za sve zemlje Balkana koje su i dalje "zaražene korupcijom u obimu koji ozbiljno utiče na poslovanje". |
|
Barozo: Bugarska u EU 2007. ako sprovede reformu sudstva
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) ocenio je danas u Sofiji da je "moguće" da se Bugarska 2007. godine priključi EU, ako ispuni glavni uslov koji se odnosi na reformu sudstva. "Trebalo bi da dostignete datum za priključenje 1. januara 2007. pod uslovom da prevaziđete identifikovane nedostatke, pogotovo kada je reč o reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije", rekao je Barozo na konferenciji za novinare posle razgovora sa bugarskim premijerom Sergejom Staničevim. Barozo je naglasio da je za Bugarsku reforma sudstva "prioritet nad prioritetima". Staničev je izjavio da bugarski i evropski eksperti razmatraju "akcioni plan" reforme sudstva, koji bi Sofija trebalo da sprovede do oktobra. Evropska komisija u utorak je odložila "najkasnije do oktobra" donošenje odluke o tome da li će Bugarska i Rumunija biti primljene naredne godine u Evropsku Uniju. |
|
Teheran odbacuje zahtev da obustavi obogaćivanje uranijuma
Svaki zahtev da Iran obustavi ili pauzira obogaćivanje uranijuma je "nelogičan i neprihvatljiv", izjavio je šef iranske diplomatije Manušer Motaki. "Svaki zahtev za obustavljanje ili pauziranje (obogaćivanja uranijuma) je nelogičan i neprihvatljiv i biće nesumnjivo odbačen", izjavio je Motaki na sastanku sa ambasadorima EU3 (Francuske, Velike Britanije i Nemačke). Motaki je, kako javlja iranska agencija Irna, istakao da su vlasti u Teheranu "spremne da pregovaraju i prihvate svaki konstruktivni predlog koji će, uz garantovanje legitimnih prava Irana, doprineti rešavanju nuklearnog pitanja". On je rekao da mere koje predlaže EU3, moraju da "priznaju apsolutno pravo Irana da upravlja nuklearnom tehnologijom i sredstvima radi realizacije" tog programa. "Evropljani su pokazali da se ne obaziru na naša prava i nisu iskreni kada kažu da hoće postizanje rešenja mirnim putem", dodao je iranski ministar. Motaki je danas primio i ambasadore Rusije i Kine, zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje se protive oštrim merama prema Iranu. EU je danas izrazila spremnost da pomogne Iranu u oblasti civilnog nuklearnog programa, ako Teheran obustavi proces obogaćivanja uranijuma. "Hoćemo da dokažemo Iračanima da nemamo ništa protiv činjenice da Iran koristi atomsku energiju u mirnodopske svrhe", izjavio je novinarima Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana. On je istakao da EU namerava da Iračanima predstavi "program saradnje koji će im jasno pokazati.... da će, ako hoće da izgrade nuklearnu elektranu, moći da iskoriste saradnju Evropljana i ostalih članica međunarodne zajednice i raspolažu najsofisticiranijom tehnologijom". "Ako odbiju, to će značiti da hoće nešto drugo", dodao je Solana. Zapad traži obustavu obogaćivanja uranijuma, proces koji je Iran u januaru nastavio, zato što postoji bojazan da bi Teheran mogao da ga iskoristi u vojne svrhe. |
|
Lene u Beogradu o ekonomskim problemima na Kosovu
Izaslanik Evropske unije za status Kosova Štefan Lene razgovaraće danas u Beogradu s ministrom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem i šefom Ekonomskog tima za Kosovo i jug Srbije Nenadom Popovićem. Oba susreta su zakazana za poslepodne, a veći deo razgovora Lenea i srpskih zvaničnika biće posvećen ekonomskim temama i problemima u vezi s Kosovom. Lene je u Beograd doputovao radi upoznavanja sa stavovima vlasti u Srbiji u okviru priprema za direktne pregovore o ekonomskim pitanjima na Kosovu, koji će biti održani u Beču krajem ovog ili početkom idućeg meseca. Zvaničnik EU je prošle nedelje boravio u Prištini, gde je sa tamošnjim zvaničnicima razgovarao o decentralizaciji i budućoj misiji EU na Kosovu posle utvrđivanja statusa. |
|
Barozo i Ren večeras putuju u Rumuniju
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) i komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) zvanično će posetiti Rumuniju i Bugarsku odmah posle objavljivanja odluke o prijemu te dve države. Oni će ići da "lično obaveste vlasti o odluci" EU, koja se očekuje danas posle podne, saopšteno je u Briselu. Barozo i Ren bi trebalo već večeras da putuju u Bukurešt, gde će razgovarati s rumunskim premijerom Kalinom Taričeanuom. Za sutra pre podne predviđeni su razgovori s drugim rumunskim zvaničnicima. Oni će potom otputovati u Sofiju, gde će ih primiti bugarski premijer Sergej Stanišev. Evropska komisija bi trebalo da danas objavi konačni izveštaj o rokovima za prijem Rumunije i Bugarske u EU, kao i izveštaj o pripremama Slovenije i Litvanije za uključenje u evro zonu. |
|
Abas upozorio na opasnost izbijanja novog talasa nasilja
Palestinski lider Mahmud Abas upozorio je danas na mogućnost izbijanja novog talasa nasilja na Bliskom istoku i pozvao međunarodnu zajednicu da "pruži šansu" palestinskoj vladi, kojom rukovodi radikalni pokret Hamas. "Međunarodna zajednica mora da odmah interveniše kako bi se izbegao novi talas nasilja u našem regionu", rekao je Abas, obraćajući se poslanicima pred Evropskim parlamentom u Strazburu. On je naglasio da je intervencija međunarodne zajednica neophodna kako bi se Izraelci i Palestinci doveli za pregovarački sto i došli do sporazuma. Abas je dodao da međunarodna zajednica ne treba da koristi politiku Izraela, koja se, kako je rekao, zasniva na "unilateralnim merama, diktatu i negaciji drugih naroda". Prema njegovim rečima, izraelski premijer Ehud Olmert je unilateralno zacrtao granice Izraela sa Palestincima. "Takav projekat prisvajanja širokih palestinskih sektora i transformisanja ostalih oblasti u izolovane kantone bez geografske veze, kompromituje rešenje koje bi se zasnivalo na postojanju dve države", kazao je palestinski lider. Abas je upozorio da bi sprovođenje Olmertovog plana "uništilo svaku nadu za ponovno pokretanje mirovnog procesa i označilo početak nove ere konflikata" . Palestinski lider je ujedno pozvao međunarodnu zajednicu da pruži šansu vladi na čijem je čelu Hamas, upozorivši na opasnost izbijanja humanitarne katastrofe zbog prekida evropske finansijske pomoći palestinskim vlastima. Međunarodna zajednica je uskratila pomoć palestinskoj vladi, tako da zaposleni u Palestinskoj upravi od marta nisu primili plate. Da bi nastavila da pruža finansijsku pomoć Palestinskoj upravi, međunarodna zajednica od palestinske Vlade zahteva da prizna državu Izrael i sporazume koji su sklopljeni između Izraelaca i Palestinaca, kao i da odustane od politike nasilja. |
|
Odložena odluka o prijemu Rumunije i Bugarske do oktobra
Evropska komisija danas je odložila "najkasnije do oktobra" donošenje odluke o tome da li će Bugarska i Rumunija biti primljene naredne godine u Evropsku Uniju, javile su agencije. U dugo iščekivanom izveštaju o postignutom napretku dve države na putu u članstvo u EU, navodi se da i dalje postoji mogućnost da se ulazak Bugarske i Rumunije odloži do 2008. ako Bukurešt i Sofija ne ulože dodatne napore u borbi protiv kriminala i za administrativne reforme. "Komisija će izvestiti o napretku koje su postigle Rumunija i Bugarska najkasnije do početka oktobra. Na osnovu toga komisija će razmotriti da li će datum prijema (Bugarske i Rumunije) u EU i dalje biti 1. januar 2007", navodi se u saopštenju Evropske komisije. Kako je ranije najavljeno predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) i komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) zvanično će posetiti Rumuniju i Bugarsku odmah posle donošenja odluke Evropske komisije o datumu ulaska dve zemlje u EU. |
|
EK predložila ulazak Slovenije u zonu evra za 1. januar 2007
Evropska komisija preporučila je danas ulazak Slovenije u zonu evra za 1. januar 2007, ali i odlaganje usvajanja zajedničke evropske valute u Litvaniji. Komisija je ocenila da Slovenija ispunjava pet ekonomskih kriterijuma za ulazak u zonu evra koji su postavljeni Sporazumom iz Mastrihta, dok je u Litvaniji, kako se dodaje, inflacija još uvek suviše visoka za ulazak te zemlje u zonu zajedničke evropske valute. "Slovenija ispunjava neophodne uslove za usvajanje evra. Komisija predlaže Savetu ministara EU da Slovenija usvoji evro 1. januara 2007. godine", navodi se u preporuci. Evropska komisija je ocenila da Litvanija ispunjava sve neophodne uslove osim odredbe koja je vezana za inflaciju. Komisija je navela da je inflacija u Litvaniji znatno veća od evropskog proseka, kao i da se do kraja godine očekuje njen dalji skok. Prema sporazumu iz Mastrihta, sve zemlje članice EU obavezne su da usvoje evro čim za to stvore uslove. Jedino Velika Britanija, Danska i Švedska nisu, na osnovu jedne posebne odredbe, obavezne da usvoje zajedničku evropsku valutu. |
|
Bugarska očekuju ulazak u EU 2007.
Bugarska će moći da ispuni uslove kako bi 1. januara 2007. postala članica Evropske unije, izjavila je danas bugarska ministarka za evropske integracije Meglena Kuneva. "Ostaje 227 dana (do 1. januara 2007), možemo stići", saopštila je ona, nakon odluke Evropske komisije da za oktobar odloži odluku o prijemu Bugarske i Rumunije u EU. Predsednica poslaničkog kluba Nacionalnog pokreta Simeon Drugi Anelija Mingova smatra da izveštaj predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Baroza predstavlja "pruženu ruku koja omogućava da, uz intenziviranje napora, postignemo cilj i uđemo 1. januara 2007". Evropska komisija danas je odložila "najkasnije do oktobra" donošenje odluke o tome da li će Bugarska i Rumunija biti primljene naredne godine u Evropsku Uniju. U dugo iščekivanom izveštaju o postignutom napretku dve države na putu u članstvo u EU, navodi se da i dalje postoji mogućnost da se ulazak Bugarske i Rumunije odloži do 2008. ako Bukurešt i Sofija ne ulože dodatne napore u borbi protiv kriminala i za administrativne reforme. Kako je ranije najavljeno, predsednik Evropske komisije Barozo i komesar za proširenje Oli Ren danas i sutra borave u poseti Bukureštu i Sofiji. |
|
Premijer: Najbolji izveštaj EK do sada o Rumuniji
Najvažniji zaključak izveštaja Evropske komisije za Rumuniju jeste da više ne postoje razlozi za odlaganje pridruživanja EU za godinu dana, izjavio je danas rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu. "U izveštaju je eksplicitno naglašen rok 1. januar 2007. za pridruživanje, a alternativa za 2008. nije uzeta u obzir u izveštaju", rekao je rumunski premijer. Odmah nakon što je evropski komesar za proširenje Oli Ren predstavio izveštaj, Taričeanu je ocenio da je to do sada najbolji izveštaj Evropske komisije o Rumuniji. "Izveštaj šalje dve poruke - ulazak u EU 2007. je potpuno ostvariv, kao i da je Rumunija poslednjih sedam meseci učinila napredak i sada treba da nastavi istim ritmom u istom pravcu", rekao je on i istakao da su rumunske vlasti "odlučne da istim ritmom nastave borbu protiv korupcije". Uslovi za pridruživanje Rumunije 1. januara 2007. su ranije bili borba protiv korupcije, posebno na visokom nivou i obezbeđivanje državne granice, a ta dva uslova, predviđena Sporazumom o pridruživanju, više nisu navedena među osetljivim problemima koje Bukurešt treba da reši. Kad je reč o korupciji u Rumuniji, Oli Ren je kazao da Rumunija i dalje treba da nastavi napredak u reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije. Taričeanu je istakao da izveštaj sadrži četiri upozorenja za Rumuniju isključivo tehničke prirode, od kojih se tri odnose na poljoprivredu, a četvrto na implementiranje informatičkog sistema prikupljanja poreza na dodatu vrednost. Od četrnaest upozorenja za Rumuniju koliko je sadržao izveštaj od oktobra prošle godine, sada su ostala samo četiri čisto tehnička pitanja. Bukurešt će morati da do oktobra ispuni sve obaveze kada će Evropska komisija predstaviti novi izveštaj. Rumunski premijer je ponovio da će njegova vlada i dalje naporno raditi da bi ispunila svoj cilj da se Rumunija pridruži Evropskoj uniji 1. januara 2007. i da će imati puno posla i nakon pridruživanja, do stvarne integracije u evropsku porodicu. Integrisanje u Evropsku uniju je nacionalni strateški cilj za Rumuniju, koji podržavaju sve parlamentarne stranke i većina Rumuna. Sporazum o pridruživanju Rumunije i Bugarske Evropskoj uniji je bio potpisan 25. aprila 2005. u Luksemburgu i do sada ga je ratifikovalo više od polovine parlamenata zemalja članica Evropske unije. Rumunija je počela proces pregovaranja o pridruživanju EU u februaru 2000. godine i okončala ga u decembru 2004. godine. Predsednik evropske komisije Žoze Manuel Baroso i evropski komesar sa proširenje Oli Ren danas i sutra borave u Bukureštu i Sofiji. |
|
EU: Iranu povlastice, ako obustavi obogaćivanje uranijuma
Evropska unija namerava da Iranu predloži da izgradi nuklearni reaktor na običnu vodu ako vlasti u Teheranu budu garantovale da neće raditi na proizvodnji nuklearnog oružja i ako odustanu od obogaćivanja uranijuma u samoj zemlji, rekle su danas diplomate u Beču, javljaju agencije. Ova ponuda je, prema tim izvorima, deo mera koje evropske zemlje nameravaju da predlože Iranu. Toj zemlji će biti odobreno da poseduje obogaćeni uranijum u mirnodopske, ali i u vojne svrhe u zavisnosti od stepena njegove koncentracije, pod uslovom da se uranijum obogaćuje u Rusiji. "Ponuda uključuje da Iran odustane od obogaćivanja na industrijskom nivou i prihvati da to bude urađeno u Rusiji", izjavio je jedan diplomata blizak Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). Isti izvor je dodao da bi Iran imao i trgovinske povlastice poput članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Iran nije zainteresovan za ponudu Evropske unije u zamenu za obustavljanje obogaćivanja uranijuma, izjavio je danas portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Hamid Reza Asefi. Jedan američki diplomata je rekao agenciji Asošijejted pres da će Vašington verovatno biti skeptičan prema tom predlogu. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana izjavio je juče da je EU spremna da pomogne Iranu, ali da ta zemlja mora da obustavi obogaćivanje uranijuma. |
|
Predsednik: Izveštaj EK o Rumuniji korektan
Predsednik Rumunije Trajan Basesku ocenio je da je Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju korektno i profesionalno procenila napredak Rumunije u procesu priprema za pridruživanje Evropskoj uniji. Basesku je iz bečke bolnice u kojoj je pre nedelju dana operisan, saopštio da izveštaj Evropske komisije sadrži potrebne argumente za pridruživanje Rumunije EU 1. januara 2007, bez pokretanja mehanizama za odlaganje. On je istakao da je i dalje potreban ozbiljan rad i da integracija u EU predstavlja kolektivni napor, nacionalni proces solidarnosti cele nacije oko tog značajnog cilja rumunske spoljne i unutrašnje politike. Evropska komisija danas je odložila "najkasnije do oktobra" donošenje odluke o tome da li će Bugarska i Rumunija biti primljene naredne godine u Evropsku uniju. |
|
Ministri EU: Obnova pregovora sa SCG čim Mladić bude u Hagu
Šefovi diplomatija EU saopštili su danas u Briselu da podržavaju odluku Evropske komisije o "otkazivanju" runde pregovora o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom, ali su naglasili da pregovori mogu biti obnovljeni čim vlasti u Beogradu dostignu punu saradnju s Haškom sudom. Evropski ministri su izrazili žaljenje zbog odlaganja pregovora sa SCG i "još jednom pozvali vlasti u Beogradu da obezbede da preostali begunci optuženi od Haškog suda, a pre svega Ratko Mladić, budu neodložno izvedeni pred pravdu". Šefovi evropskih diplomatija su istakli da je, čim SCG ispuni ovaj uslov, "dostižno brzo okončanje" pregovora u skladu s rokovima koje je utvrdila Evropska komisija, a to je do kraja ove godine, kako je to istakao i evropski komesar Oli Ren. Ministri EU su u zaključcima o Zapadnom Balkanu ocenili da Srbija i Crna Gora "i dalje ne sarađuje u punoj meri s Haškim sudom" i zato su podržali odluku Evropske komisije da otkaže rundu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koja je trebalo da se održi 11. maja. Izvori u Briselu su prethodno agenciji Beta preneli da su, iako je bilo različitih mišljenja, sve članice evropske dvadesetpetorice prihvatile stav većine, a posebno visokog predstavnika Havijera Solane, da se ne sme dozvoliti da "Srbija bude gurnuta u izolaciju". Rečeno je i da zato treba pomoći vlastima u Beogradu da premoste ovaj veoma težak i složen trenutak u kojem se zemlja našla, ali da to znači i da srpska vlada i sve demokratske snage moraju uložiti sve napore i naći snage da hitno reše problem hapšenja Mladića i usp | |
