|
U. Plasnik i I. Dulić Marković o nastavku pregovora sa EU
Potpredsednica vlade Srbije Ivana Dulić Marković i austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik složile su se danas u Beogradu da je veoma važno da Srbija preuzme inicijativu i pokaže spremnost da ispuni uslove za nastavak pregovora sa EU. Kako je saopšteno iz kabineta potpredsednice srpske vlade, one su se složile i da je saradnja demokratski orijentisanih snaga, uz dijalog s međunarodnom zajednicom, uslov za uspešno sprovođenje reformi u Srbiji i za rešavanje konkretnih problema građana. Ivana Dulić Marković, kako se dodaje, istakla je čvrsto opredeljenje srpske vlade za evropske integracije, izrazivši nadu da će pregovori sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ubrzo biti nastavljeni. Potpredsednica vlade Srbije zahvalila je Plasnikovoj na naporima koje je Austrija uložila tokom predsedavanja Evropskom unijom i izrazila uverenje da će dobra saradnja na tom planu biti nastavljena. Austrija je od 1. januara predsedavala EU, a od 1. jula predsedavanje preuzima Finska. Plasnikova se danas u Beogradu sastala i s predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem. Ona je razgovarala i sa studentima koji su protekle godine učestvovali u projektu "Putujemo u Evropu" i s predstavnicima gradskih vlasti Beograda. Po dolasku u Beograd, Ursula Plasnik je sinoć razgovarala s ministrom finansija Srbije Mlađanom Dinkićem. |
|
Plasnik: EU će pomoći Srbiji u primeni akcionog plana
Evropska unija će rado pomoći Srbiji u primeni akcionog plana saradnje sa Haškim tribunalom, ali je važno što je sama Srbija preuzela tu inicijativu, izjavila je danas šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik. Plasnikova, koja poslednjeg dana austrijskog predsedavanja EU boravi u Beogradu, rekla je posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem da "Srbija mora ostvariti punu saradnju sa Tribunalom" i da "tu nema nikakve sumnje i nikakvih olakšica, mada je moguće da i mi pomognemo na praktičan način". "Rado ćemo pomoći u tom smislu, ali nam je drago da Srbija preuzima inicijativu na tom polju", kazala je Ursula Plasnik i istovremeno zahvalila Tadiću na "podršci koju je iskazao tome projektu". Tadić je rekao da očekuje od Vlade Srbije da "pokrene inicijativu" i sprovede akcioni plan uz pomoć institucija EU i izrazio nadu da će to pitanje biti rešeno "na najbolji način". "Srbija ima svoj prvi strateški cilj da postane članica EU. Sve prepreke na tom putu će biti prevaziđene", rekao je Tadić, koji je takođe naveo da je sprovođenje akcionog plana u nadležnosti vlade. U vezi sa pregovorima o budućnosti Kosova, Tadić je rekao da će Srbija "svom snagom" učestvovati u njima "do samog kraja" sa ciljem da se pronađe "kompromisno rešenje", ali je ocenio da pregovarački proces "ne ide najbolje, posebno u domenu decentralizacije i zaštite crkve". "Nadamo se da ćemo u narednim danima da napravimo iskorak", kazao je predsednik. Tadić je rekao da su pored pregovora o budućnosti Kosova i evropske perspektive Srbije, teme razgovora bile i ekonomska saradnja, bezbednosne reforme i pitanje viznih olakšica kako bi građani Srbije mogli da putuju i "donesu pozitivna iskustva evropskog razvoja". Iako je na Srbiji da "učini mnogo toga" kako bi dospela na takozvanu belu šengensku listu, i EU može pomoći da se vizni režim olakša, kazao je Tadić. Srpski predsednik je takođe rekao da je cilj njegove balkanske turneje proteklih nekoliko dana bio da "nakon uspostavljanja Srbije kao članice UN pošaljem snažnu poruku mira, stabilnosti i saradnje", pošto će regionalna saradnja doprineti evropskim integracijama svih zemalja zapadnog Balkana. Tadić je najavio da će u oktobru, zajedno sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim, biti domaćin regionalnog samita u Beogradu koji će biti posvećen borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i da će odmah zatim pokrenuti inicijativu za održavanje samita protiv korupcije. Zamoljen da komentariše rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Bosni i Hercegovini, Tadić je ponovio da je "celovita BiH - vitalni interes Srbije", kako u bezbednosnom, tako i u ekonomskom smislu. Istovremeno, rekao je Tadić, "neprekidni i konstantni napadi na Republiku Srpsku ne doprinose stabilizaciji BiH". Celovita BiH, kako je poručio, ne isključuje "celovitu RS". Ursula Plasnik je rekla da joj je želja bila da poslednji dan austrijskog predsedavanja Evropskom unijom provede "ovde" i da je smisao njenog dolaska da to bude "poseta ohrabrenja" Srbiji na njenom evropskom putu. "Austrija je pouzdani partner Srbije u ostvarivanju njene evropske perspektive", kao i čitavog zapadnog Balkana, kazala je Plasnikova i dodala da sve zemlje regiona moraju individualno preduzeti "jasne, konkretne korake" na tom putu. "Mi možemo da ukažemo na evropski put, možemo da pomognemo, ali je na narodu Srbije da taj put pređe", rekla je ona. |
|
Koštunica i Plasnikova: Srbija da nastavi pregovore s EU
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i šefica diplomatije Austrije Ursula Plasnik složili su se danas, u Beogradu, da je od posebne važnosti da Srbija nastavi pregovore s Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju. Kako je saopšteno iz Kancelarije za saradnju s medijima, Koštunica je naveo da je neophodno puno partnerstvo Srbije i Evropske unije u pronalaženju evropskog i trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Premijer Srbije je na sastanku s predsedavajućom Saveta ministara Evropske unije takođe predočio rešenja za budući status Kosova i Metohije, koja su sadržana u Platformi Pregovaračkog tima iz Srbije. Koštunica je, navodi se dalje, ukazao da Srbija mora da sledi evropsko iskustvo u rešavanju takvih pitanja, a to znači iznalaženje prave mere autonomije i samouprave za Kosovo i Metohiju. Srbija je opredeljena za kompromisno rešenje u skladu s načelima međunarodnog prava, kazao je Koštunica i dodao da suštinska autonomija predstavlja dugoročno, održivo i istinski kompromisno rešenje za južnu Pokrajinu, piše dalje u saopštenju. Na sastanku je bilo reči i o pripremi Akcionog plana za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. |
|
Ahtisari razgovarao s Renom, sutra sastanak Kontakt grupe
Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari razgovarao je danas u Briselu sa komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom o pregovaračkom procesu koji je u toku u Beču i koracima koje namerava da preduzme. "Gospodin Ahtisari koristi svaku priliku kada može da se sastane sa svojim starim prijateljem Olijem Renom", rekla je agenciji Beta Ahtisarijeva predstavnica Hua Đijang i dodala da je glavna tema njihovog razgovora bilo Kosovo. Dvojica zvaničnika su razmenila mišljenja i konsultovali se ne samo o utvrđivanju statusa Kosova i narednim koracima u tom procesu, nego i drugim pitanjima vezanim za razvoj događaja na Kosovu, rekla je Hua Đijang. Ahtisari je danas doputovao u Brisel gde će sutra učestvovati na sastanku Kontakt grupe koji će biti održan na nivou političkih direktora šest zemalja koje su njene članice. Pre toga, glavni međunarodni posrednik u pregovorima o Kosovu će odvojeno razgovarati sa američkim državnim podsekretarom Nikolasom Bernsom, koji je jedan od učesnika novog sastanka Kontakt grupe o Kosovu. Pored Bernsa, u Briselu danas boravi specijalni američki izaslanik za pregovore o Kosovu Frank Vizner, sa kojim će se Ahtisari sastati večeras, rekla je Hua Đijang. Prethodno, finski diplomata će danas tokom popodneva razgovarati sa predsednicom belgijskog Senata An-Mari Lizen. Kontakt grupa, koju čine SAD, Rusija, Francuska, Britanija i Nemačka, održala je juče sastanak u Londonu na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova tih zemalja, a tema razgovora bila je kako će se nastaviti pregovarački proces. Ahtisari je učesnike tog sastanka obavestio da namerava da u julu organizuje sastanak najviših predstavnika Srbije i Kosova, odnosno da u Beč dovede dvojicu predsednika ili premijera. Tim sastankom bi se sa tehničkih, "statusno-neutralnih" tema, prešlo na konkretne pregovore o samom statusu. "Nikad nije moguće ostvariti napredak ako se dve strane ne susreću", kazao je Ahtisari danas u Briselu. Do sada je u Beču održano šest rundi pregovora o tehničkim pitanjima čije rešavanje ne zavisi od odluke o statusu - o decentralizaciji, zaštiti verske i kulturne baštine i o ekonomiji. Izvestan napredak ostvaren je samo u četvrtoj rundi, kada su delegacije Beograda i Prištine donekle približile stavove o uspostavljanju zaštitnih zona oko verskih i kulturnih spomenika. |
|
Tuomioja: Polovinom jula EU raspravlja o Srbiji
Šef finske diplomatije Erki Tuomioja, zemlje koja u julu preuzima predsedavanje EU, rekao je danas u Briselu da će ministri spoljnih polova EU 17. jula raspravljati o Srbiji, i najavio mogući susret sa nekim od srpskih zvaničnika u tom periodu. Tuomioja je danas predstavio program finskog predsedavanja EU, koje počinje od 1. jula, naglasivši da će Unija u sklopu razmatranja budućeg procesa proširivanja jasno potvrditi evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana, što znači i potencijalnu kandidaturu za članstvo u EU. Zvaničnici EU su nezvanično rekli agenciji Beta da postoji mogućnost da polovinom jula, tokom ministarskog sastanka EU, Brisel poseti i srpski premijer Vojislav Koštunica. Očekuje se da će ministri EU tada razmotriti predlog Evropske komisije o novom mandatu za pregovore o pridruživanju sa Crnom Gorom, kao i o "preinačenom" mandatu za pregovore sa Srbijom. Tuomioja je naglasio da je jako važno da se u ministarskoj raspravi ne šalje pogrešna poruka, a to je da EU na bilo koji način zatvara vrata budućem proširivanju na nove članice. Finski ministar je, takođe, rekao da će Evropska unija u tesnoj saradnji sa specijalnim izaslanikom UN za pregovore o Kosovu Martijem Ahtisarijem raditi na rešavanju kosovskog pitanja i rešavanju statusa pokrajine. Predlog za rešenje statusa mora biti usvojen u Savetu bezbednosti UN, rekao je on i ukazao da za sada "nije jasno da li će taj predlog biti okončan tokom finskog predsedništva EU", odnosno do kraja ove godine. Tuomioja je istakao da će Finska kao predsedavajuća EU dati prvenstvo odnosima EU-Rusija, što se pre svega odnosi na saradnju u energetici, zatim ključnim međunarodnim problemima Irana i Bliskog istoka, a glavna pažnja na unutrašnjem planu EU biće posvećena institucionalnom i ustavnom preustrojstvu evropske dvadesetpetorice. |
|
Hrvatska ulazi u EU posle Bugarske i Rumunije
Hrvatska će ući u EU odmah posle Bugarske i Rumunije i predstavlja model za ostale zemlje u regionu koje će ući posle nje, izjavili su danas u Briselu evropski parlamentarci Hans Svoboda i Pal Šmit. "Hrvatska je bez sumnje evropska zemlja i ne postavlja se pitanje da li će ući u EU, već kada", izjavio je Svoboda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Šmitom. Kako je prenela agencija Hina, Svoboda smatra da će Hrvatska sigurno ući u EU u periodu između 2009. i 2011. godine, dok Šmit očekuje da će do toga doći pre 2010. godine i da će učestvovati na izborima za Evropski parlament 2009. Pre ulaska Hrvatske, EU mora da donese evropski ustav na osnovu kojeg će moći efikasno da funkcioniše i dalje se širi, rekao je Svoboda. Šmit je rekao i da Hrvatska treba da bude poslednja zemlja koja će ući u EU u sadašnjem krugu proširenja, a ne prva u idućem. Oba poslanika istakli su da je Hrvatska model za druge zemlje zapadnog Balkana i pozvali Zagreb da nastavi sprovođenje reformi, pre svega u oblasti pravosuđa. |
|
Ren: Nema sličnosti između RS i Crne Gore
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) izjavio je da ustav BiH ne predviđa mogućnost referenduma o samoopredeljenju i da nema nikakvih sličnosti između Republike Srpske (RS) i Crne Gore. Komentarišući nedavne istupe premijera RS Milorada Dodika o mogućem referendumu o odvajanju RS iz BiH, Ren je izrazio uverenje da su takve izjave prošlost. "Snažno poručujem i preporučujem da to pitanje ostane u prošlosti. Referendum nije na evropskom dnevnom redu, te ne treba biti ni na dnevnom redu u BiH. Ustav BiH, koji izvire iz Dejtonskog sporazuma, ne predviđa nikakav referendum o samoodređenju. Zbog toga nema i ne može, naprimer, biti nikakve sličnosti sa Crnom Gorom", rekao je Ren za današnji "Dnevni avaz". Ren je ocenio da za sada pregovori sa BiH o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju dobro napreduju i da bi mogli biti završeni do kraja godine. "No, taj cilj može se ostvariti samo ako se reforme budu sprovodile na zadovoljavajući način. U tom kontekstu, napredak u reformi policije, u skladu sa sporazumom postignutim u oktobru 2005. godine, od suštinskog je značaja za zaključenje pregovora", izjavio je. Prema rečima evropskog komesara od prioritetne važnosti je da radi Direkcija za reformu policije, da ne bude sumnje u saradnju BiH s Tribunalom u Hagu i da bude vidljiv progres u oblasti reforme javnog RTV sektora i javne administracije. Ren je rekao da je najbolji način da se očuva stabilnost BiH da se ljudi koncentrišu na evropsku budućnost, umesto što gledaju u nacionalističku prošlost. Istakao je da političari u BiH moraju raditi na reformama Ustava BiH kako bi se izgradio održivi demokratski sistem i dodao da međunarodna zajednica želi da vidi poštovanje vladavine prava i dalju stabilnost BiH. Ren je rekao da sve zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu. "Pored jako važnih pregovora o Stabilizaciji, EU radi i na drugim, sasvim konkretnim zadacima kako bi se evropske perspektive regiona mogle prikazati mnogo vidljivije i konkretnije. Radimo na povećanju obima trgovine među sobom, povećanju broja stipendija za ljude sa zapadnog Balkana, pojednostavljujemo vizni režim", rekao je Ren. On nije želeo da kaže kada bi koja zemlja iz regiona mogla ući u EU i istakao da u tom procesu nije važna brzina, već kvalitet. "A ulazak u EU moguć je jedino ako su svi preduslovi u potpunosti ispunjeni. Svaka zemlja biće ocenjivana na osnovu onoga što sama uradi", rekao je Ren. |
|
Svoboda i Virsma: Ograničeni suverenitet za Kosovo
U međunarodnoj zajednici preovladava mišljenje da bi status Kosova trebalo da bude od UN, EU i NATO garantovani ograničeni suverenitet, preneli su novinarima u Briselu potpredsednici grupe socijalističkih stranaka u Evropskom parlamentu (EP), Hanes Svoboda i Jan Virsma. Svoboda i Virsma, koji su nedavno posetili Beograd i Kosovo, su naveli da su takvo rešenje spremni da kosovski Albanci i da bi ono uključivalo potpunu zaštitu za Srbe, verske objekte, povratak izbeglica i rešavanje imovinskih pitanja. Albanska većina i vlasti u Prištini bi, prema njihovim rečima, trebalo da preuzmu potpunu odgovornost za zaštitu manjina, povratak izbeglica i ekonomsko-socijalni oporavak Kosova, a snage NATO i EU će nadzirati i obezbeđivati da se to zaista i čini. Za Srbe bi na lokalnom i centralnom nivou vlasti bili stvoreni mehanizmi bezbednosti i zaštite. Pitanja decentralizacije, povratka izbeglica, povratka imovine kosovskim Srbima, zaštita verskih objekata bi, kaže Virsma, bila rešena kroz konačan ishod pregovora o statusu. Beograd i kosovski Srbi moraju što pre imati zajednički stav o rešenju statusa Kosova, jer međunarodna zajednica "neće više čekati". Finska kao novi predsedavajući Evropske unije je, kažu Svoboda i Virsma, spremna da sačeka još tri meseca i posle decembra ove godine, ako bi rešenje statusa bilo na pomolu. Oni su dodali da, istovremeno, Srbija treba da što pre postane članica Evropske unije i da taj cilj treba mnogo konkretnijim potezima i podrškom učiniti prijemčivim za srpsko stanovništvo. EU zato mora nešto opipljivo ponuditi Srbiji. Potpredsednici socijalističke grupe u EP su objasnili da bi "ograničeni suverenitet" značio da bi država Srbija bila jedan od jemaca takvog statusa i "uvažen partner" za zaštitu interesa srpskog življa na Kosovu, ali nisu isključili da bi to, eventualno, mogli biti samo "konsultativno pravo". Objasnili su da Kosovo ne bi imalo vojsku, već neku vrstu žandarmerije. Bezbednost na dugi rok bi garantovale trupe NATO, dok bi snažno prisustvo Evropske unije pre svega bilo na poljima policije, pravosuđa i delom ekonomije Kosova i to bi suštinski i značilo "ograničenje suvereniteta" Kosova. Granice sadašnje pokrajine bi nadzirale međunarodne snage, rekao je Virsma, koji je istakao da bi Kosovo možda moglo imati ovlašćenja i u međunarodnim odnosima, pa i, eventualno, stolicu u UN. On je istakao da je u razgovorima sa srpskim predsednikom, Borisom Tadićem, premijerom, Vojislavom Koštunicom, šefom diplomatije, Vukom Draškovićem, predočen ovakav mogući ishod pregovora o statusu Kosova, koji će početi u julu. Virsma je dodao da je, na opasku Draškovića da bi to bilo suprotno Povelji UN, dato objašnjenje da bi odluka Saveta bezbednosti UN upravo potvrdila da je to u saglasnosti sa odredbama Povelje UN. "Srbija", dodao je, "nema moći da se suprotstavi SBUN i NATO". Dvojica potpredsednika Grupe socijalista u EP su naveli da "ima znakova" da bi Rusija možda pristala na takvo rešenje, koje bi bilo "jedinstveno, samo za Kosovo, a ne univerzalno", kako je podvukao Virsma. Svoboda i Virsma su rekli da je njihov "utisak" da i rukovodstvu u Beogradu postaje jasno da rešenje za Kosovo može biti "dosta drugačije od onoga što je manje od nezavisnosti, a više od autonomije". Uloga EU će biti, kako su istakli, da se "prijateljima u Srbiji objasni da se treba baviti ne samo pitanjima državnosti, već i socijalnim, ekonomskim problemima, jačanjem evropskih reformi". Dodali su da Srbija, posle razdvajanja sa Crnom Gorom, i kad "sredi kosovsko pitanje", može da se posveti "ovaploćenju svojih snažnih potencijala" i postane moćan partner EU na Balkanu. |
|
Dulić-Marković očekuje odluku EU o mandatu u julu
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković izrazila je danas očekivanje da će odluka o usvajanju mandata za pregovore Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom biti usvojena tokom jula na ministarskom sastanku EU. Dulić-Marković je, u razgovoru sa ambasadorima država-članica Evropske unije u Beogradu, istakla da proces evropske integracije Srbije ne sme biti doveden u pitanje i da je nastavak pregovora sa EU glavni prioritet vlade, saopšteno je iz Vlade Srbije. Srbija priprema Akcioni plan, kojim bi se, uz pomoć EU, završila saradnja sa Haškim tribunalom, rekla je Dulić-Marković. Evropska unija je početkom maja suspendovala pregovore sa Srbijom zbog nepotpune saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno zbog neuspeha vlasti da uhapse i izruče haškog begunca Ratka Mladića. Govoreći o nasleđivanju međunarodno-pravnog kontinuiteta državne zajednice, potpredsednica vlade obavestila je ambasadore da se proces preuzimanja nadležnosti od organa državne zajednice odvija po planu i da institucije neometano funkcionišu. Dulić-Marković je zahvalila Austriji na naporima koje je ta zemlja uložila tokom predsedavanja Evropskom unijom da čitav region Zapadnog Balkana, a time i Srbija, održi u centru pažnje, kao i na naporima da se formulišu konkretne politike koje bi koristile Srbiji, poput politike olakšavanja viznog režima, navodi se u saopštenju vlade. Predsedavanje Evropskom unijom od jula preuzima Finska. |
|
Nikolić primio delegaciju EU
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je danas da će svaki razgovor o ulasku zemlje u Evropsku uniju (EU) biti besmislen, ukoliko unija bude "učestvovala u otimanju Kosova i Metohije". U razgovoru sa šeficom posmatračke misije Evropske unije (EU) u Srbiji Aleksandrom Vagner, Nikolić je poručio da će ukoliko EU zaštiti teritorijalni integritet Srbije i doprinese ostanku Kosova i Metohije u srpskim granicama, "SRS predvoditi kolonu stranaka koje žele ulazak u EU". SRS je saopštila da je Nikolić sa Vagner i njenim saradnicima razgovarao i o političkoj situaciju Srbiji i odnosima sa EU. |
|
EU ubrzava pregovore sa Hrvatskom u odnosu na Tursku
Evropska unija odlučila je danas da ubrza pregovore sa Hrvatskom u odnosu na Tursku, koja takođe ima status kandidata za članstvo, pošto Ankara odbija da otvori svoje luke i aerodrome za saobraćaj sa Kipra. Portparol austrijskog predsedništva EU rekao je da su se ambasadori članica Unije saglasili da pokrenu detaljne pregovore sa obe zemlje o politici konkurentnosti, ali samo sa Zagrebom o pitanjima carinske unije. U obrazloženju takve odluke navodi se da Evropska komisija još nije okončala proces utvrđivanja usklađenosti turskog zakonodavstva sa carinskim zakonima EU zbog protivljenja Turske da se povinuje zahtevima Brisela u vezi sa Kiprom. Portparol je rekao da bi bilo pogrešno takvu odluku nazvati razdvajanjem dva kandidata, koji su početkom prošlog oktobra dobili taj status. On je, međutim, dodao da se današnjom odlukom po prvi put pravi razlika između te dve zemlje u okviru pristupnih pregovora. Komentarišući odluku sa poslednjeg sastanka tokom austrijskog predsedavanja Unijom, diplomate su ocenila da ona ima simbolički značaj, jer se Turska po prvi put kažnjava zbog svog stava prema Kipru, koji je nedavno potvrdio i premijer Redžep Tajip Erdogan. "Komisija i dalje utvrđuje usklađenost Turske u oblasti carinske unije, budući da je u nju uključeno i pitanje Kipra", rekao je portparol. Evropska unija zaključila je početkom meseca prve detaljne pregovore sa oba kandidata u oblasti nauke i istraživanja, koje se smatraju lakšim od 35 "poglavlja" na koje je podeljeno zakonodavstvo EU. EU je, međutim, upozorila Ankaru da će proces priključivanja Uniji biti ugrožen ako ne ispuni obavezu da proširi carinsku uniju za njenih deset novih članica, uključujući i Kipar. |
|
Terzić i Ren o sporazumu o pridruženju BiH EU
Bosanski premijer Adnan Terzić izjavio je danas u Briselu da bi bila greška okončati mandat visokog predstavnika UN i BiH pre zaključenja sporazuma o njenom priključenju Evropskoj uniji. "Verujem da je greška podržati zatvaranje kancelarije visokog predstavnika bez sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" sa EU, kazao je Terzić novinarima posle razgovora s komesarom za proširenje EU Olijem Renom. Ren je na istoj konferenciji za novinare podvukao da potpisivanje sporazuma o pridruživanju Uniji zavisi od sprovođenja reformi u BiH. Terzić je rekao novinarima da se on i Ren nisu složili o tom pitanju. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling, koji će od sledećeg juna raditi kao specijalni predstavnik EU, neće imati jasan mandat bez sporazuma o pridruživanju, rekao je Terzić. "Ako ne bude imao jasan mandat, neće imati ni jasnu nadležnost", ocenio je premijer BiH. Ren je, međutim, novinarima rekao da je njegov cilj potpisivanje sporazuma o pridruživanju do kraja ove godine, ali da to zavisi od napretka u reformama u BiH. "Na žalost, nismo videli veliki napredak kada je u pitanju reforma policije", rekao je Ren i dodao da ta poruka mora pre svega da se prosledi Republici Srpskoj. Kazao je i da će se svi osećati kao gubitnici ako sporazum o pridruživanju ne bude potpisan pre leta 2007. godine. |
|
Švarc-Šiling: 2007. odluka o međunarodnom uticaju u BiH
Visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling izjavio je danas u Briselu da će u februaru 2007. biti odlučeno da li će biti potpuno sprovedeno planirano ukidanje položaja visokog predstavnika ili će ta funkcija možda biti samo preinačena. Švarc-Šiling je novinarima objasnio da Evropska unija, koja će preuzeti bitne odgovornosti u BiH, i međunarodna zajednica žele da prenesu na vlasti BiH odgovornost za razvoj zemlje. On je, međutim, dodao da to umnogome zavisi od toga da li će na oktobarskim izborima pobediti demokratske, proevropske snage ili nacionalističke, ekstremne stranke. Takođe je nužno da se blagovremeno reše problemi blokiranih ustavnih promena, neusvajanja zakona o javnoj radio i tv difuziji, kao i pitanje završetka policijske reforme. Zamoljen da kaže kako će visoki predstavnik uticati na rasplet zastoja u BiH, ako je činjenica da ne samo, kako on navodi, znatan problem predstavlja odbijanje Republike Srpske da se do kraja sprovede policijska reforma i pretnja Banja Luke referendumom, već i da je bošnjačka strana blokirala ustavne promene a Hrvati zakon o radiodifuziji, Švarc-Šiling je rekao "to nije u mom programu". "Ako počnem time da se bavim, a i druge loše stvari nisu na mom dnevnom redu, onda će me kritikovati... Ali, sveukupna situacija će biti procenjena u februaru 2007. i biće odlučeno da li ćemo ukinuti položaj visokog predstavnika ili morati da to preispitamo. U svakom slučaju ovlašćenja visokog predstavnika će biti promenjena i neće ostati ista", rekao je Švarc-Šiling. Na pitanje ne vidi li promene u strukturi vlasti i vladi Republike Srpske, posebno kad je u pitanju ideologija i politika premijera Milorada Dodika i njegove stranke, Švarc-Šiling je odgovorio da je Dodik "u pitanju saradnje sa Haškim tribunalom mnogo kompetentniji i jasniji u delovanju". Kako je rekao, premijer RS je "izvršio promene u policijskim snagama, integrisao je ministarstva, neki sumnjivi ljudi su iz njih uklonjeni. Tako da je, naravno, Dodik pouzdaniji jer, na kraju krajeva, nije lično ni bio upleten u stvari u koje su bili uključeni ljudi Srpske demokratske stranke, kao što je sada presečeni dotok novca Karadžićevoj mreži". Stav premijera Dodika prema Haškom tribunalu i optuženima za ratne zločine "svakako je velika promena i veliki korak napred", zaključio je Švarc-Šiling. |
|
Švarc-Šiling: Beograd preko RS rešava unutrašnje pitanje
Visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling ocenio je danas u Briselu da je pitanje Kosova potpuno odvojeno od razvoja u BiH i naglasio da rešenje za Kosovo mora jamčiti "za dobru budućnost Srbije i Kosova". On je novinarima rekao da, kad su u pitanju nagoveštaji o referendumu u Republici Srpskoj, vlasti u Beogradu možda to više gledaju kao oruđe za rešavanje nekih unutrašnjih problema vezanih za samu Srbiju, a ne da stvaraju probleme u BiH. Osvrćući se na kosovski problem, visoki predstavnik je istakao da je, ako se pogleda istorija, jasno da to nikakve veze nema sa Republikom Srpskom koja je stvorena u Dejtonu, dok je Kosovo dugo istorijsko pitanje. Visoki predstavnik za BiH je ocenio da treba videti da li će premijer Republike Srpske Milorad Dodik nastaviti da insistira na "profilu branitelja" srpskog entiteta na isti način i posle oktobarskih izbora. "Videćemo da li će on nastaviti da zagovara Republiku Srpsku ne samo kao entitet u BiH, već i njen razvoj u suverenu državu", podvukao je Švarc-Šiling. "Ja sam Dodiku snažno predočio da to zadire u Dejton i da poseta srpskog premijera Vojislava Koštunice Banja Luci nije državna poseta, već u sklopu specijalnih veza RS i Srbije. Beograd mnogo više koristi pitanje RS kao dodatno oruđe za donošenje nekih odluka na sopstvenom prostoru i rešavanje svojih pitanja, nego zaista kao mogućnost da izazove teškoće u BiH", rekao je Švarc-Šiling. Prema tome, kako je rekao, oni treba da uvide da moraju da dalje unapređuju evropske zamisli, da reše problem saradnje s Haškim sudom, jer koče BiH i celo područje. Odgovarajući na pitanje kako Hrvatska utiče na razvoj u BiH, Švarc-Šiling je rekao da je u Zagrebu nedavno imao veoma dobre razgovore sa premijerom Ivom Sanaderom i dodao da vlasti u Zagrebu "u mnogo čemu pomažu, ali naravno imaju i sopstvene nacionalne interese". "Oni ne čine baš sve u korist BiH, ali im je jasno da, ako BiH zapadne u lošu situaciju, onda ni Hrvatskoj neće biti bolje, već samo gore. Zato mislim da tu ima napretka", rekao je visoki predstavnik. On je, takođe, rekao da nije siguran da će pitanje ulaska BiH u Partnerstvo za mir biti rešeno ako najpre ne dođe do raspleta oko haškog problema. Zamoljen da kaže vidi li mogućnost da BiH zaključi pregovore o pridruživanju sa EU i uđe u Partnerstvo za mir, a da Karadžić ne bude u Hagu, Švarc-Šiling je naglasio da mu je haški tužilac Karla del Ponte "lepo rekla da za to ima mogućnosti". "Ja nisam stručnjak za to. Mada, s druge strane, ima raznih mišljenja gde je on (Karadžić) - jedni kažu da je u Srbiji, drugi u manastiru u Crnoj Gori, neki u Rusiji. A ruski ministar inostranih poslova (Sergej Lavrov) mi je rekao da je to potpuna besmislica i da Karadžić nije u Rusiji", rekao je Švarc-Šiling. "Ja sam zatražio da se ne prekinu pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU... jer je to kolektivno kažnjavanje celog regiona", rekao je on. Švarc-Šiling je dodao da je njegovo objašnjenje bilo da, ako postoje znaci da "Srbija loše postupa, onda kaznite Srbiju, a ne ceo region. Tako je i učinjeno - BiH nastavlja pregovore, a sa Srbijom su zaustavljeni". |
|
Laridžani: Solana uskoro u Teheranu
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana posetiće uskoro Teheran, saopštio je glavni iranski nuklearni pregovarač Ali Laridžani. Solana će doći u Teheran kako bi sa iranskim zvaničnicima razgovarao o detaljima ponude pet članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke, koja ima za cilj da ubedi Iranske vlasti da prekinu svoj nuklearni program, rekao je sinoć Laridžani. Visoki zvaničnik EU za spoljnu politiku je početkom meseca u Teheranu predstavio paket ponuda Francuske, Britanije, Nemačke, Rusije, Kine i SAD, koji za cilj ima rešavanje krize oko spornog nuklearnog programa Irana, za koji pojedine zapadne zemlje strahuju da služi stvaranju atomskog oružja. "Solana će uskoro doći u Iran. Razgovaraćemo o ponudi", rekao je Laridžani nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova Turske Abdulahom Gulom. Laridžani nije precizirao kada će tačno Solana doći u Teheran. Iranski glavni pregovarač ponovio je da ne sme biti uslovljavanja pregovora, prenela je agencija IRNA. "Iran ozbiljno razmatra ponudu... Daćemo odgovor na ponudu u najskorije vreme", rekao je Laridžani. Šest zemalja koje su usaglasile paket ponuda za Iran, saopštile su da žele odgovor Teherana o ponudi do samita Grupe osam, koji će biti održan od 15. do 17. jula u Sankt Petersburgu. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je prošle nedelje da će Teheran odgovoriti na ponudu zapada do 22. avgusta. "Ovo pitanje može biti rešeno samo razgovorima. Ali mi želimo pregovore bez prethodnog postavljanja uslova", ponovio je Laridžani. Šest vodećih zemalja sveta saopštilo je da će obustaviti rad na rezoluciji koja bi omogućila da savet bezbednosti UN uvede političke i ekonomske sankcije Iranu, ukoliko ta zemlja obustavi obogaćivanje uranijuma. |
|
Česi žale za krunama, Slovencima tolari neće nedostajati
Česi zajedno sa žiteljima baltičkih republika žale najviše što će jednog dana početi da plaćaju evrima, dok su prema svojim tolarima najmanje nostalgični Slovenci. Čak 65 odsto Slovenaca ne žali nimalo što se odriče nacionalne monete i prelazi na evro, kao ni 56 odsto Mađara, ni 54 odsto Slovaka, citira danas iz ankete Evropske komisije češka štampa. U Poljskoj se nacija podelila i tačno 50 odsto s nestrpljenjem očekuje evro, dok bi polovina u novčanicima radije zadržala zlote. U Češkoj bez žaljenja krune želi da odbaci 39 odsto anketiranih a još više nostalgije osećaju Litvanci, gde je 33 odsto spremno za evro i Estonci gde bi evro pozdravilo samo 31 odsto anketiranih. Najverniji nacionalnoj moneti su Letonci, gde evro želi svega 28 odsto nacije. Iako Slovaci spadaju u evrooptimiste i kada je u pitanju zajednička evropska moneta, budući premijer, socijaldemokrata Robert Fico najavio je odlaganje. "Evro će početi da važi u Slovačkoj možda godinu dana kasnije a na od januara 2009. godine, ako to bude za Slovačku povoljnije", rekao je ovog vikenda Fico. Prema izveštaju Evropske komisije među novim članicama Evropske unije za evro je najmanje spremna Poljska. "Poljska se ne sprema za prelazak na evro zato što nedostaje politička odluka o datumu ulaska. Ipak, iako još nema nacionalnog plana za evro, Poljska neće počinjati od nule", kazao je jedan ekspert EU poljskoj agenciji PAP povodom izveštaja o spremnosti novih članica za ulazak u evrozonu. Premijer Kažimjež Marćinkjevič želi datum ulaska Poljske u evrozonu da odredi tek 2009. godine, pošto očekuje da će tek tada zemlja ispuniti kriterijume iz Mastrihta. Evro je, međutim, ovih dana u Poljskoj dobio novog neočekivanog saveznika, donedavno izrazito antievropske populiste iz Samoodbrane, od maja partnera u vladajućoj koaliciji. "Ne možemo od toga da pobegnemo. Evropska unija je velika šansa Poljske i vlada ne sme da je propusti. Uprkos bojaznima Poljska zbog članstva nije izgubila nacionalni identitet", rekao je nedavno u Sejmu poslanik Samoodbrane Miroslav Krajevski. |
|
EU pozvala na potpisivanje konvencije protiv torture
Evropska unija je danas pozvala sve države da potpišu konvenciju protiv torture, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, 26. juna. "Nije prihvatljiva nikakva kultura kažnjavanja", upozorilo je austrijsko predsedništvo EU i najavilo nastavak i intenziviranje napora u cilju stvaranja sveta bez torture. EU je takođe osudila svaki pokušaj država ili javnih zvaničnika da legalizuju ili pristanu na takvo ponašanje "pod izvesnim okolnostima, uključujući i pitanja nacionalne bezbednosti". U saopštenju se ne pominju informacije o navodnom postojanju zatvora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u istočnoj Evropi u kojima su zatočene osobe osumnjičene za terorizam, što je izazvalo veliku zabrinutost evropskih zemalja. "Tortura nije samo tragedija za žrtve - direktne i indirektne žrtve, već je ponižavajuće i štetno kako za one koji sprovode torturu i ponašaju se okrutno i nehumano, tako i za sama društva koja to tolerišu", ocenjuje EU. Pozivajući zemlje da potpišu Međunarodnu konvenciju protiv torture, EU je istakla veliki značaj UN u borbi protiv torture i pružanja podrške žrtvama. EU je u junu 2005. usvojila mere kojima se zabranjuje trgovina predmetima koji služe isključivo za sprovođenje torture ili za izvršavanje smrtne kazne. |
|
Ren: Predlog mandata za Srbiju i Crnu Goru do kraja nedelje
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da Evropska komisija do kraja iduće nedelje treba da okonča izradu novog mandata za pregovore Evropske unije s Crnom Gorom o pridruživanju i "preinačenog mandata" za pregovore sa Srbijom. Ti dokumenti će potom biti podneti na usvajanje Savetu ministara Evropske unije. Ren je, u raspravi s parlamentarcima Srbije, Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskom parlamentu, istakao da je to "tehničko pitanje". On je time odgovorio na pitanje crnogorskog parlamentarca Miodraga Vlahovića da li Savet ministara može usvojiti novi mandat za Crnu Goru "po skraćenom postupku". Evropski komesar za proširenje novinarima je rekao da će predlozi mandata biti podneseni Savetu ministara, "i da onda vlade zemalja članica treba da ih razmotre i donesu odluku o njima". Ren je dodao da će potom pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Crnom Gorom i Srbijom biti nastavljeni "na temelju novog, odnosno preinačenog mandata, kao i na osnovu konsolidovanih rezultata, već ostvarenih u procesu stabilizacije i pridruživanja". On je predočio da je do otkazivanja pregovora sa Srbijom došlo zbog izostanka pune saradnje s Haškim sudom. "Zajednički je stav Savete ministara EU i Evropske komisije da smo spremni da obnovimo pregovore čim se ta puna saradnja s Hagom uspostavi, čak i istog tog dana kad se to postigne", naglasio je Ren. Zamoljen da objasni da li stav Komisije da je usvajanje novog mandata za Crnu Goru, a preinačenog za Srbiju "tehničko pitanje" znači da na Savetu ministara i u vladama članicama EU ne bi, s tim u vezi, trebalo da bude i nekih političkih rasprava, on je uzvratio da je tu stvar u "tehničkom prilagođavanju ta dva mandata". "Ti predlozi mandata u potpunosti su u skladu s našom duže vremena primenjivanom politikom 'dvojakog koloseka' u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom", pojasnio je evropski komesar. On je posebno želeo da ukaže da je Zapadni Balkan "suočen s veoma ozbiljnim izazovom Kosova i, šire gledano, potrebom regionalne saradnje". Pregovori o statusu Kosova za sve zemlje regiona, EU i međunarodnu zajednicu predstavljaju "dodatni izazov", ocenio je Ren. On je naglasio da će "čvrsto opredeljenje svih strana, kako Beograda i Prištine, drugih zemalja regiona, tako i EU i međunarodne zajednice u celini, za uspostavljanje demokratskog, multietničkog i stabilnog Kosova, biti od presudne važnosti za postizanje održivog rešenja, kao i za obezbeđenje daljeg napretka svih zemalja tog područja ka EU". Ren je objasnio da Evropska unija aktivno učestvuje u pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja i imaće znatno veću odgovornost i prisustvo na Kosovu pošto se nađe rešenje za status pokrajine. Otud je za EU jako važno da rešenje statusa bude "održivo, zasnovano na načelima demokratskog, multietničkog razvoja, u kojem svim građani i ljudi na Kosovu mogu živeti zajedno, uključujući sve manjine, a što sobom nosi stabilnost u regionu", istakao je Ren. "Status mora biti i u saglasnost sa evropskom perspektivom Kosova i celog regiona", zaključio je evropski komesar za proširenje. |
|
Zvaničnik suda: Krajem godine možda suđenje Šešelju
Zvaničnik Haškog suda Žan-Danijel Riš (Jean-Daniel Ruche) izjavio je večeras u Evropskom parlamentu u Briselu da "postoje prva razmišljanja" da se krajem godine pokrene suđenje šefu Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju. Šešelj se dobrovoljno predao tribunalu u Hagu pre tri godine. Riš, koji je specijalni savetnik glavne tužiteljke Haškog suda Karle del Ponte (Carla), potvrdio je da više neće biti novih optužnica, da će sve prvostepene presude biti izrečene 2008, ali da Sud neće prestati sa aktivnošću sve dok ne budu uhapšeni "glavni optuženi - Radovan Karadžić i Ratko Mladić". Od 161 optuženog za ratne i zločine protiv čovečnosti, šestorica su i dalje u bekstvu i, kako je naglasio Riš, "glavni cilj je da se pronađu dvojica najbitnijih optuženika - Karadžić i Mladić". "Zato smo odlučili da sve snage pošaljemo na teren kako bi oni bili uhapšeni", kazao je Riš. Predstavnik Haškog suda je, u raspravi s parlamentarcima zemalja Zapadnog Balkana, predočio da u julu počinje suđenje za Srebrenicu i da je zato, pored Mladića, veoma važno da bude uhapšen i njegov saradnik Zdravko Tolimir, kome bi se posebno sudilo. U raspravi je potegnuto i pitanje kako to da se Haški sud nije bavio pogubnom huškačkom ulogom medija i novinara u ratnim zbivanjima, kao i ulogom medija u stvaranju "heroja" od optuženih za ratne zločine. Riš je odgovorio da je Haški sud optužio neke novinare, ali samo za objavljivanje poverljivih podataka, čime su ugroženi zaštićeni svedoci. |
|
Lene: Od Beograda se očekuje konkretno angažovanje
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković izjavila je danas da je Beograd čvrsto opredeljen za evropske integracije i što brže uključivanje Srbije u zajednicu evropskih država. U razgovoru sa predstavnikom Evropske unije (EU) za pregovore o statusu Kosova Štefanom Leneom, potpredsednica vlade je istakla da Srbija neće odustati od svoje evropske perspektive i izrazila nadu da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ubrzo biti nastavljeni, kaže se u saopštenju Vlade Srbije. Lene je preneo Ivani Dulić Marković da u Uniji postoji politička volja da se pomogne Srbiji, ali i da se od Beograda očekuje da ispunio svoje obaveze. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, u razgovoru u Vladi Srbije on je rekao da su obaveze Beograda konstruktivan i konkretan angažman u rešavanju ključnih pitanja i za završetak saradnje s Haškim tribunalom, Ocenjujući da od političke stabilnosti i ekonomskog napretka u Srbiji zavisi i stabilnost cele jugoistočne Evrope, Lene je istakao da je Srbija ključni partner u regionu i da je u interesu Evropske unije dalja integracija Srbije. Ivana Dulić Marković i Štefan Lene složili su se u današnjem razgovoru da je konsenzus demokratskih snaga, uz dijalog sa međunarodnom zajednicom, preduslov za nastavak uspešnog sprovođenja reformi u Srbiji, dodaje se u saopštenju. |
|
U Sarajevu drugi dan sastanka Saveta za implementaciju mira
U Sarajevu je danas nastavljen sastanak Saveta za implementaciju mira kojem prisustvuju direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe (Reinhard Priebe) i izaslanik generalnog sekretara EU Robert Kuper. Drugog dana sastanka na kome se razgovara o transformaciji Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice (Office of High Representative - OHR) u Kancelariju specijalnog predstavnika EU u BiH, obratio se predsedavajući Veća ministara BiH Adnan Terzić. Terzić je ocenio da je OHR u sadašnjem kapacitetu Bosni i Hercegovini potreban do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i dodao da bi OHR mogao biti od pomoći političarima u BiH da promene Ustav. "Odlazak OHR-a ne sme biti vezivan za datume, nego za procese", rekao je Terzić i istakao da tranzicija OHR-a može početi kada BiH potpiše ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što će značiti da je BiH postala država koja ima kapacitete i političku volju da sprovede preuzete obaveze". Terzić je istakao da reforma policije mora biti uskoro završena, kao i da je neprihvatljiva retorika političara iz Republike Srpske prema kojoj ta reforma ne može početi pre održavanja opštih izbora u oktobru. Direktor Direkcije za zapadni Balkan u EU Rajnhard Pribe održao je juče sastanak sa Terzićem i entitetskim premijerima Ahmetom Hadžipašićem i Miloradom Dodikom, na kojem ih je upozorio da se reforme moraju nastaviti. Pribe je tokom razgovora sa trojicom zvaničnika BiH izrazio zabrinutost Brisela zbog blokade u reformi policije. On im je preneo poruku komesara Rena da se, ukoliko se ne ostvari očekivani napredak u reformi policije do 30. septembra, ne može očekivati pozitivna ocena u oktobarskom izveštaju o napretku BiH, što će značiti odgodu zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU. |
|
Koštunica primio ambasadore zemalja EU u Srbiji
Premijer Srbije Vojislav Koštunica primio je danas ambasadore zemalja članica Evropske unije (EU) u Beogradu, saopštila je Vlada Srbije. Koštunica je u razgovoru sa ambasadorima istakao da je za Srbiju veoma važno da budu nastavljeni pregovori sa EU i ukazao na neophodnost punih partnerskih odnosa između Srbije i EU, navodi se u saopštenju. Govoreći o Kosovu, premijer je naglasio da rešenje za budući status Kosova mora da se zasniva na poštovanju međunarodnog prava i uvažavanju evropskih vrednosti. Srbija je spremna da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju, u okviru Srbije, rekao je Koštunica, naglasivši da je takvo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Koštunica je ukazao da rešenje za Kosovo ne sme biti nametnuto, već ono treba da bude rezultat kompromisa, što se navodi i u principima Kontakt grupe. Ambasadori zemalja članica EU su takođe ocenili da je potrebno doći do kompromisnog rešenja za budući status Kosova i istakli da je za EU veoma važna stabilnost u regionu zapadnog Balkana. |
|
Dulić Marković: Srbija čvrsto opredeljenja za put ka EU
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković istakla je danas da čvrsto opredeljene vlade za evropske integracije ostaje nepromenjeno i da je članstvo u Evropskoj uniji i dalje glavni prioritet Srbije. Povodom izjava koje su poslednjih dana izazvale dileme o daljim odnosima Republike Srbije i EU, Dulić Marković je saopštila da će sa mesta potpredsednika vlade uložiti napore da obezbedi uslove za nastavak unutrašnjih reformi i da otkloni prepreke koje stoje na putu ka EU. "Uverena sam da ćemo na ostvarivanju ovih ciljeva, imajući u vidu pre svega sopstvenu odgovornost, nastaviti da radimo zajedno sa evropskim i drugim međunarodnim partnerima", istakla je Ivana Dulić Marković u izjavi dostavljenoj medijima. |
|
Švarc-Šiling: Gašenje OHR-a 30. juna iduće godine
Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR) biće zatvorena 30. juna 2007, izjavio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling. On je, takođe, rekao da će odluka o zatvaranju OHR-a i njene transformacije u Kancelariju specijalnog predstavnika EU biti objavljena verovatno u februaru iduće godine. Pripreme za prestanak rada OHR-a počeće odmah, rekao je Švarc-Šiling i dodao da će on ostati na funkciji specijalnog predstavnika EU. Sastanku u Sarajevu, na kojem je bilo reči o transformaciji OHR-a, prisustvovali su direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji za proširenje Rajnhard Pribe i izaslanik generalnog sekretara EU Robert Kuper. Posle sastanka sa direktorima Saveta za implementaciju mira (PIC), Švarc-Šiling je rekao novinarima da se BiH danas kreće ka evroatlanskim procesima, od Dejtona ka Briselu. On je istakao da odluka o zatvaranju OHR-a ne znači i prestanak aktivnosti i prisustva međunarodne zajednice u BiH, jer će ona biti prisutna u institucijama kao što su EUFOR, NATO, EUPM. Švarc-Šiling je pozvao građane u BiH da na opštim izborima u oktobru ove godine biraju političare koji će doneti napredak u reformi obrazovanja, javnog RTV sistema, policije, nezavisnog pravosuđa i ostalim oblastima. Visoki predstavnik je, takođe, naglasio da direktori Saveta za implementaciju mira i dalje zahtevaju punu saradnju vlasti u BiH sa Tribunalom u Hagu. |
|
Lene: Brisel posvećen evroatlantskim integracijama Srbije
Specijalni predstavnik Evropske unije Štefan Lene izjavio je da je Brisel maksimalno posvećen uključenju Srbije u evropske integracije i deblokadi pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Lene je to rekao ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Draškoviću, prilikom njihovog susreta u Beogradu. Lene je Draškoviću preneo i posebnu poruku za predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunicu da sačine Akcioni plan o najboljem načinu ispunjenja obaveza Srbije prema Tribunalu u Hagu, koji ne isključuje i odgovarajuću saradnju sa Evropskom unijom. Čelni ljudi Srbije taj Plan trebalo bi da predstave visokim zvaničnicima Evropske unije polovinom jula u Briselu. Sličan plan je svojevremeno sačinila i Hrvatska. |
|
Pribe sa Tihićem i Terzićem
U Sarajevu danas počinje dvodnevni sastanak političkih direktora Veća za implementaciju mira sa zvaničnicima BiH. Kako je saopšteno iz OHR-a, na tom sastanku biće govora o sprovođenju reformi i putu BiH ka evroatlantskim integracijama. Predstavnike vlasti BiH na sastanku predvodiće predsedavajući Predsedništva i Veća ministara BiH Sulejman Tihić i Adnan Terzić. Delegaciju EU predvodi direktor Generalnog direktorata za proširenje EU Rajnhard Pribe. |
|
EU predlaže radikalnu reformu produkcije vina
Evropska komisija će danas predložiti radiklani preokret u brižno negovanom evropskom sektoru produkcije vina, u potezu koji treba da omogući dugoročno preživljavanje vinogradara koji posrću pod konkurencijom iz zemalja kao što su Čile, SAD i Južna Afrika. Plan kome je cilj da evropska vina, čija prodaja pada, učini kupcima privlačnijim, poziva na zatiranje gotovo jedne šestine evropskih vinograda da bi se eliminisao višak vina koje niko neće da kupi. Komisija predlaže da se proizvodnja vina niskog kvaliteta neutrališe tako što će se vinogradarima platiti oko dve milijarde evra tokom narednih šest godina da iskorene 400.000 hektara vinograda. Plan EU istovremeno stavlja tačku na ograničavajuća i često zbrkana pravila etiketiranja i proizvodnje vina, što bi trebalo da pomogne kupcu da lakše vidi šta kupuje. Početkom meseca, EU je odlučila da stotine miliona boca italijanskog i francuskog vina destiliše u industrijski alkohol, ili biološko gorivo, da bi sprečila da ogromna ponuda obori cene. Potez je koštao budžet EU 131 milion evra (168 miliona dolara). Međtim, kažu zvaničnici EU, okretanje ka destilaciji nudi samo kratkoročno olakšanje proizvođačima koji moraju da prihvate promene da bi se nosili sa rivalima. |
|
Beriša: Evropske integracije projekat 21. veka za Albaniju
Priključenje EU je za Albaniju najveći projekat 21. veka, izjavio je danas u Briselu albanski premijer Salji Beriša. "Za Albaniju je priključenje EU najveći projekat 21. veka, projekat budućnosti kakvu mi zaslužujemo", rekao je Beriša pred Komisijom za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Beriša je podvukao da, uprkos patnjama iz prošlog veka i uprkos diktaturi koja je potpuno izolovala zemlju, Albanija nikada nije izgubila nadu u težnji ka evropskim integracijama. Albanija je prošle sedmice potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je prvi korak u približavanju EU. Beriša je istakao da je potpisivanje tog sporazuma "značajan istorijski događaj". Albanski premijer je, takođe, govorio i o značaju priključenja ostalih balkanskih država Uniji. "Potpuna integracija naših zemalja (Balkana) EU i NATO je i dalje najbolji instrument regionalne stabilnosti, mira, bezbednosti i ekonomskog razvoja", istakao je on. Govoreći o Kosovu, Beriša je pozvao Albance i Srbe da "blisko sarađuju, bez obzira na etničku i versku pripadnost, kako bi izgradili Kosovo, državu zasnovanu na pravu". |
|
EU se sprema za preuzimanje vodeće uloge na Kosovu
Evropska unija će imati veću ulogu u okviru budućeg međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu posle utvrđivanja statusa te pokrajine, rekli su danas u Prištini predstavnici EU. "Ulaskom u drugu fazu rešavanja statusa ubrzavaju se pripreme za uspostavljanje nove uloge EU, ali vreme je da i Kosovo ubrza svoje pripreme kako bi se suočilo sa novom realnošću posle rešenja statusa", izjavio je Torbjorn Sohlstrom, predstavnik visokog predstavnika EU Havijera Solane na Kosovu. On je na konferenciji za novinare rekao da će misija EU biti koncentrisana na unapređenje policije i pravosuđa, i da će cilj tog angažovanja biti ulazak Kosova u evropske tokove. "Buduće međunarodno civilno prisustvo biće drugačije od onoga koje je prisutno u poslednjih šest godina", izjavio je Solanin predstavnik. EU je trenutno na Kosovu prisutna preko svojih agencija zaduženih za ekonomski razvoj, dok se za period posle statusa planira njena veća uloga u oblasti policije i pravosuđa. Zato je u Prištini nedavno formiran tim Evropske unije za planiranje u policiji i pravosuđu. Sohlstrom je kazao da je EU utvrdila vodeće principe na osnovu kojih će definisati buduću misiju. "Buduće prisustvo biće razrađeno u saradnji sa kosovskim institucijama sa kojima ćemo zajedno raditi. Cilj je da se pomogne Kosovu da prevaziđe određene izazove u sprovođenju statusnog rešenja i oblasti vladavine zakona na određeno vreme", kazao je Sohlstrom. Prema njegovim rečima, takvo zalaganje EU treba da osigura kretanje Kosova ka evropskim integracijama. Predstavnici EU na Kosovu podržali su i rad specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija i istakli važnost ispunjenja standarda. Oni su ponovili stav da je budućnost zapadnog Balkana u Evropi, ali tek pošto se ispune uslovi. |
|
Pokrenuta inicijativa za pojačani angažman EU u BiH
Na sastanku Delegacije Evropske unije sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine danas u Sarajevu, formalno je pokrenuta inicijativa za pojačani angažman EU u BiH. Kako je saopšteno iz Predsedništva, sastanak je imao i konsultativni karakter neposredno pred održavanje sednice Veća za implementaciju mira u Sarajevu. Delegaciju Evropske unije predvodili su Robert Kuper i Rajnhard Pribe kao izaslanici generalnog sekretara EU Havijera Solane i komesara za proširenje Oli Rena. Članovi Predsedništva su upoznali delegaciju EU sa svim reformskim procesima koji su u toku u Bosni i Hercegovini, pre svega, u oblasti bezbednosti, RTV servisa, školskog sistema i javne uprave. Kuper je članovima Predsedništva BiH uručio pismo namere o postepenoj transformaciji Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Kancelariju specijalnog predstavnika EU u BiH. Naglašeno je da se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju odvijaju veoma dobro i da će biti završeni prema zacrtanoj dinamici. Posle tog sastanka, održan je i sastanak političkih direktora Veća za implementaciju mira (PIC) sa zvaničnicima BiH na kojem je razgovarano o sprovođenju reformi. Na sastanku PIC-a, koji se nastavlja i sutra u Sarajevu, razgovaraće se o putu BiH ka evro-atlantskim integracijama. |
|
Buš doputovao u Beč na samit SAD-EU
Američki predsednik Džordž Buš doputovao je na samit EU - SAD u Beču uz veliko obezbeđenje i neprijateljstvo javnosti i trebalo bi jutros da se sastane sa predsednikom Hejncom Fišerom i kancelarom Volfgangom Šiselom. Njih trojica će potom, zajedno sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom i evropskim komesarom Hozeom Manuelom Barosom, razmotriti široki spektar pitanja od trgovine i energetske bezbednosni, do klime, situacije na Bliskom istoku i Iranu, javljaju agencije. Širom Evrope raste zabrinutost zbog stanja u američkom zatvoru Gvantanamo, kampanji SAD u Iraku i navodnom postojanju tajnih zatvora CIA-e u Evropi. Strahuje se da bi upravo ova pitanja mogla da izazovu propast današnjih razgovora. U nacrtu deklaracije sa današnjeg samita, koji je dostavljen agenciji AP, navodi se da će zvaničnici EU i SAD "u skladu sa zajedničkim vrednostima" udvostručiti napore kako bi bile preduzete mere borbe protiv terorizma i koje će biti u skladu sa međunarodnim obavezama i ljudskim pravima. U nacrtu se ne pominje Gvantanamo, ali upućeni tvrde da deklaracija ukazuje na sve veću zabrinutost Evrope zbog toga što se zatvorenici tamo drže bez suđenja. Posle samita, Buš će otputovati u Budimpeštu gde će sutra prisustvovati proslavi 50-godišnjice mađarske revolucije. Obezbeđenje u Beču je na visokom nivou, budući da Buš nije mnogo popularan u Austriji. Austrijska policija je, u strahu od najavljenih protesta protiv Buša, angažovala oko 3.000 policajaca, od kojih će njih 1.000 biti fokusirano isključivo na današnje proteste. Buš je, inače, prvi američki predsednik koji je posetio Austriju od 1979. godine kada je tadašnji predsednik Džimi Karter potpisao nuklearni sporazum sa Sovjetima u Beču. |
|
Propale investicije EU u Rumuniju i Bugarsku
Turistički kompleks sa suvim bazenom, poluzavršeni kongresni centar i investicioni fond koji guta gotovo polovinu na plate od novca koji ulaže, su neki od belih slonova koje je Evropska unija ostavila u svom poletu da pripremi Rumuniju i Bugarsku za učlanjenje. Gotovo polovina od 1,9 milijardu evra (2,4 milijarde dolara) pomoći koja je data dvema balkanskim zemljama pred njihov očekivani ulazak u EU iduće godine je loše potrošena, piše danas londonski "Fajnešl Tajms" (Finacial Times) pozivajući se na zvanične izvore EU. Izveštaj Suda auditora u novac dat između 2000. i 2004. godine kaže da "kod više od polovine projekata, novac nije potrošen ili je samo delom iskorišćen za nameravani cilj." Neki projekti su kasnili do dve godine, a neki su potpuni propali. Razlog je u administrativnoj neumešnosti lokalnih vlasti i ponekad u lošem izboru od strane Evropske komisije, koja kontroliše fondove Fare (Phare). Izveštaj ukazuje na to kakve su teškoće u gradnji društava iz osnova, naročito u siromašnim bivšim diktaturama. Pokazalo se da Komisija daje dozvole za poslove, ali da lokalna vlast ne uspeva da ih obavi. Tako je 3,1 kilometra dug most preko reke Prut, između Rumunije i Moldavije, završen 2004. godine, ali do nedavno nije korišćen jer do mosta nije bilo puta sa moldavske strane. Radovi na međunarodnom kongresnom centru u rumunskoj luci Konstanci prekinuti su 2004. godine kada je državni savet poništio dozvolu za gradnju iz neobrazloženih tehničkih razloga. Centar od 6,4 miliona evra verovatno nikad neće biti sagrađen. Drugi neuspeh je bugarski postprivatizacioni investicioni fond, koji je 1998. godine osnovala Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. EBRD je dala 30 miliona evra dok je EU ponudila da plati rukovodeće osoblje. Pre nego što je poduhvat prekinut 2002. godine direktor i savetnici fonda su za plate dobili 4,5 miliona evra dok je investirano samo 11,6 miliona u šest kompanija. Od toga je 4 miliona otišlo u firmu koja je bankrotirala. Autori izveštaja kažu da je iskustvo slično onom u osam bivših komunističkih država koje su ušle u EU 2004. |
|
EU pozvala Pjongjang da otkaže lansiranje projektila
Evropska unija apelovala je danas na Severnu Koreju da otkaže planirano test lansiranje projektila dugog dometa. Međunarodna zajednica mora da "vrlo jasno i vrlo oštro porazgovara sa Severnom Korejom" kako bi Pjongjang otkazao probno lansiranje, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. "Moramo da kažemo da će to što pokušavaju da urade...imati posledice", rekao je Solana na početku samita SAD-EU u Beču. Severna Koreja saopštila je danas da želi direktne razgovore sa SAD oko svog nuklearnog programa. SAD i Japan su upozorili da će razmotriti uvođenje sankcija ako Pjongjang nastavi sa planovima i lansira projektil. U Beču se danas održava samit EU-SAD. Američki predsednik Džordž Buš razgovaraće sa evropskim zvaničnicima, na čelu sa austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom o nizu pitanja, uključujući nuklearni program Irana i Severne Koreje, situaciju na Bliskom istoku i u američkom zatvoru Gvantanamo. |
|
Gvantanamo najosetljivija tema razgovora na samitu SAD-EU
Samit SAD-EU, koji je počeo jutros u Beču, proteći će dosta u znaku zahteva Brisela da se američki zatvor Gvantanamo na Kubi, u kome su zatvoreni osumnjičeni za terorizam, zatvori. Kako su javile agencije, američki predsednik Džordž Buš je radni dan počeo susretom sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom (Heinz Fischer) i kancelarom Volfgangom Šiselom (Wolfgang Schuessel). Njima su se kasnije na radnom ručku pridružili visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). Evropski zvaničnici su na radnom ručku sa Bušom razgovarali o mnogim pitanjima, među kojima i o trgovini, globalnoj energetskoj bezbednost, klimatskim promenama, situaciji na Bliskom istoku i krizi oko iranskog nuklearnog programa. Solana je naglasio da međunarodna zajednica mora da bude čvrsta u odnosu sa Severnom Korejom, kako bi tu zemlju primorala da odustane od planova da testira balističke rakete velikog dometa, za koje se veruje da mogu da dolete do teritorije SAD. Očekuje se da će najproblematičniji deo razgovora zvaničnika EU sa Bušom biti vezan za američki vojni zatvor Gvantanamo, na Kubi, na čijem zatvaranju Brisel insistira. "Gvantanamo je nešto što mnogi Amerikanci ne vole. Mi to ne volimo", rekao je danas Solana u intervjuu agenciji Asošijejted pres (AP). U nacrtu završne deklaracije današnjeg samita SAD-EU, u koji je imala uvid agencija Asošijejted pres, navodi se da će evropski i američki zvaničnici ostati dosledni svojim zajedničkim vrednostima. U dokumentu se navodi da će zvaničnici EU i SAD udvostručiti napore kako bi "mere u borbi protiv terorizma u potpunosti uskladili sa međunarodnim obavezama, uključujući zakon o ljudskim pravima, izbeglicama i međunarodni humanitarni zakon". U nacrtu deklaracije se ne spominje Gvantanamo poimence, ali zvaničnici kažu da sadržina dokumenta odražava rastuću zabrinutost zbog držanja ljudi u zatvoru bez formalnih optužbi. Trojica zatvorenika Gvantanama izvršila su ovog meseca samoubistvo, što je ponovo podstaklo debate u Evropi da je Bušova administracija spremna da žrtvuje ljudska prava zbog svog rata protiv terorizma. Američkog predsednika je dočekalo i oko 1.200 studenata koji su šetajući austrijskom prestonicom uzvikivali "Buš, idi kući". U Beču je pojačano obezbeđenje, a 1.000 policajaca određeno je isključivo za praćenje demonstracija. Zvaničnici su upozorili da demonstrantima neće biti dozvoljeno da se približe mestu održavanja samita. Očekuje se da će se na većim demonstracijama popodne okupiti oko 10.000 ljudi. |
|
EU odbacila kritike Koštunice
Evropska unija (EU) je danas odbacila kritike srpskog premijera Vojislava Koštunice na račun politike EU prema Srbiji i poručila da se na Evropsku uniju nikako ne mogu svaljivati propusti koji se čine u samoj Srbiji. Kristina Nađi, portparolka evropskog komesara Olija Rena izjavila je novinarima da komesar Ren smatra da je na Srbiji i njenom rukovodstvu da ispuni uslove za perspektivu ulaska u Evropsku uniju, naglasivši da se to prvenstveno odnosi na postizanje pune saradnje s Haškim sudom. "Zato nije ozbiljno optuživati Evropsku uniju za propuste koje čini ta sama zemlja. Potpuna saradnja s Haškim sudom je za Srbiju odavno postojeći uslov i mi Srbiju podstičemo da ukloni tu prepreku s puta svoje evropske budućnosti", stav je evropskog komesara. Kristina Nađi je takođe prenela da evropski komesar "ponovo naglašava da će pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti odmah obnovljeni čim se taj uslov ispuni". Portparolka Olija Rena je time odgovorila na pitanje novinara kako Evropska komisija gleda na izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice da je evropska politika stalnih uslovljavanja i pritisaka na Srbiju izazvala samo nepovoljne posledice. Ona se najpre našalila rekavši da "komesar Ren gleda na kritike premijera Koštunice na račun evropske politike prema Srbiji tako da je zahvalan ako premijer Koštunica jasno prekine s prebacivanjem odgovornosti na Evropsku uniju za poraz Srbije i Crne Gore od šest prema nula u susretu s Argentinom na svetskom fudbalskom prvenstvu". Potom je istakla da Evropska unija ima dugotrajnu politiku uslova u procesu evropske integracije i da je ta politika ista za svaku zemlju na putu u Evropsku uniju. "Mi smo privrženi evropskoj budućnosti Srbije i to je rečeno u mnogim saopštenjima na visokom nivou. A jedno od tih su u i zaključi najnovijeg susreta lidera Evropske unije", rekla je Kristina Nađi. Evropski komesar je stavio do znanja i da je "jako važno sagledati da Evropska unija sprovodi i konkretne mere, putem rada na ekonomskom razvoju, boljim trgovinskim odnosima, kao i pospešenju međuljudskih veza Evropske unije i Srbije. "Tu se svakako misli na vizne olakšice i studentske stipendije...I važno je ukazati i na to da Evropska unija pruža zamašnu finansijsku pomoć Srbiji", zaključila je portparolka Olija Rena. |
|
Ahmadinedžad: Polovinom avgusta odgovor na predlog EU
Iran će polovinom avgusta odgovoriti na predlog zapadnih zemalja o obustavi nuklearnog programa, izjavio je danas iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. "Proučavamo predloge. Nadamo se da ćemo predstaviti svoj stav polovinom avgusta", rekao je Ahmadinedžad u govoru prikazanom na iranskoj državnoj televiziji. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) predložio je 6. juna teheranskim vlastima da uvedu dugoročni moratorijum na obogaćivanje uranijuma. Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) upozorio je u ponedeljak da će se Iran, ukoliko odbaci evropski predlog, suočiti sa reakcijama Saveta bezbednosti UN, strožom politikom i ekonomskim sankcijama. Vladajuća hijerarhija u Iranu ima podeljeni stav o tome. Jedan deo smatra da treba kategorično odbaciti predlog EU, dok drugi ocenjuju da je predlog prihvatljiv i da je neophodno da se promeni u određenim tačkama. |
|
Đurić: Nije korektno reći da je Koštunica optužio EU
Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić naveo je danas da nije "ni korektno, ni ozbiljno" reći da je premijer Vojislav Koštunica "optužio Evropsku uniju za sopstvene neuspehe". Đurić je, odgovarajući na stavove portparolke evropskog komesara za proširenje Kristine Nađi, agenciji Beta kazao da je Vlada Srbije, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, omogućila da 16 optuženika ode u Hag. "Zanimljivo je da se ta činjenica karakteriše kao neuspeh. U interesu je Srbije, a verujem i u obostranom interesu, da gradimo partnerske odnose, da rešavamo sve tehničke obaveze i sve tehničke uslove, ali svakako ne i da se vodi politika uslovljavanja", rekao je Đurić. Prema njegovim rečima, nije ni lepo davati kvalifikacije da li je neka politika uspešna ili ne. "Što se tiče opaske o fudbalu, za razliku od naše reprezentacije, Finska se nije ni plasirala na Svetsko prvenstvo, a ne sećam se ni kada je poslednji put to ostvarila", rekao je Đurić. Evropska unija (EU) je danas odbacila kritike srpskog premijera Vojislava Koštunice na račun politike EU prema Srbiji i poručila da se na Evropsku uniju nikako ne mogu svaljivati propusti koji se čine u samoj Srbiji. Kristina Nađi, portparolka evropskog komesara Olija Rena izjavila je novinarima da komesar Ren smatra da je na Srbiji i njenom rukovodstvu da ispuni uslove za perspektivu ulaska u Evropsku uniju, naglasivši da se to prvenstveno odnosi na postizanje pune saradnje s Haškim sudom. "Zato nije ozbiljno optuživati Evropsku uniju za propuste koje čini ta sama zemlja. Potpuna saradnja s Haškim sudom je za Srbiju odavno postojeći uslov i mi Srbiju podstičemo da ukloni tu prepreku s puta svoje evropske budućnosti", stav je evropskog komesara. Ona se najpre našalila rekavši da "komesar Ren gleda na kritike premijera Koštunice na račun evropske politike prema Srbiji tako da je zahvalan ako premijer Koštunica jasno prekine s prebacivanjem odgovornosti na Evropsku uniju za poraz Srbije i Crne Gore od šest prema nula u susretu s Argentinom na svetskom fudbalskom prvenstvu". |
|
Lideri EU i SAD: Naredna godina suštinska za Zapadni Balkan
Naredna godina biće period koji će biti od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, istakli su lideri Evropske unije i SAD u deklaraciji sa danas održanog samita u Beču i dodali da će se i dalje raditi na ostvarivanju bezbednosti i prosperiteta tog regiona. Iskoristićemo iskustvo uspešne transatlantske saradnje i nastaviti da sarađujemo u cilju stabilizacije zemalja tog regiona, podrške njihovim evropskim i evroatlantskim perspektivama i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u deklaraciji. "Nastavićemo da radimo sa NATO i OEBS-om kako bismo osigurali bezbednost i prosperitet regiona", dodaje se u tekstu. "Kada je reč o Kosovu, nastavićemo da obezbeđujemo zbližavanje naših stavova u tekućim pregovorima kako bismo promovisali dugotrajni status koji poštuje principe Kontakt grupe", ističe se u deklaraciji. Lideri EU i SAD su, takođe, istakli da će razviti odnose sa nezavisnom Crnom Gorom. "Razvićemo odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državnom i pozivamo i Srbiju i Crnu Goru da nastave direktan i konstruktivan dijalog o njihovim budućim odnosima", navodi se u tekstu. O Zapadnom Balkanu lideri SAD i EU su i u Izveštaju o političkim i bezbednosnim pitanjima istakli da su usaglasili poruke kako bi podržali proces rešavanja budućeg statusa Kosova, uz blisku saradnju sa specijalnim izaslanikom UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem i UNMIK-om. "Tražili smo promovisanje ustavne reforme i policijske reforme i, u saradnji sa NATO, reformu odbrambenih snaga u BiH, kao i konsolidaciju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori... Istakli smo da je neophodna saradnja sa Haškim tribunalom za integracije u evropske i evroatlantske strukture", navodi se u izveštaju. Lideri EU i SAD su na samitu odlučili da intenziviraju saradnju u promovisanju mira, ljudskih prava i demokratije u svetu, suočavanju sa izazovima, uključujući bezbednost, jačanju prosperiteta i promovisanju strateške saradnje u oblastima energije i održivog razvoja. "Napredak demokratije strateški je prioritet našeg doba", ističe se u deklaraciji lidera EU i SAD. "Mi ćemo pojačati napore u promovisanju mira, demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u svetu, kako bi on bio bezbedniji i prosperitetniji za sve". U deklaraciji se ističe i da će evropski i američki lideri nastaviti saradnju kada je u pitanju Bliski istok i da pozdravljaju privremeni međunarodni mehanizam pomoći koji je upućen direktno palestinskom narodu. Navodi se, takođe, da će lideri EU i SAD nastaviti da apeluju na novu palestinsku vladu da prizna pravo Izraela na postojanje i prihvati postojeće obaveze u sporazume, kao i na Izrael da ublaži restrikcije pristupa i kretanja u cilju bolje "humanitarne situacije palestinskog naroda". Lideri EU i SAD navode, takođe, da će "podržati novu iračku vladu" i da će nastaviti da pružaju pomoć u formiranju jednog nezavisnog, stabilnog, sigurnog, demokratskog, prosperitetnog i ujedinjenog Iraka, koji će živeti u miru sa susedima i međunarodnom zajednicom". Navodi se i da je, tokom protekle godine, saradnja EU i SAD sa Iranom "dostigla novi novo". Podsećajući da su EU i SAD postigli dogovor o nizu predloga kao osnovu pregovora sa Iranom, lideri apeluju na Iran izabere "pozitivan put". U deklaraciji se ističe i značaj saradnje u cilju borbe protiv terorizma i sprečavanju da oružje za masovno uništenje padne u ruke terorista. Lideri EU i SAD su, takođe, ponovili značaj prevencije i borbe protiv pretnji širenja pandemija, uključujući sidu, malariju, tuberkulozu, hepatitis i SARS. Prioritet treba da bude, kako se navodi, promovisanje efikasnih mera kontrole kod životinja kako bi se smanjilo izbijanje ptičijeg gripa H5N1 kod ptica. |
|
AI: EU da zatraži od SAD zatvaranje Gvantanama
Evropska unija bi trebalo da zatraži od SAD da zatvore zatvor u zalivu Gvantanamo, na Kubi, i da dozvole međunarodnim posmatračima pristup u druge zatvore širom sveta, saopštila je Amnesti internešenel (AI) uoči samita EU-SAD. Predsedavajući EU - Austrija, koja će biti domaćin samita u sredu, saopštila je da je smrt trojice Arapa u Gvantanamu pokazala da je potrebno da se taj zatvor, u kome se nalazi 460 osoba, zatvori. Organizacija za zaštitu ljudskih prava pozvala je EU da zatraži i jasno objašnjenje američkog programa "izručenja", odnosno programa prebacivanja zatvorenika preko Evrope u zatvore. "Posle četiri godine, EU napokon deluje spremno da traži zatvaranje Gvantanama", navodi se u saopštenju šefa kancelarije AI pri EU Dika Ustinga. "To je pozitivan korak, ali EU ne može da ignoriše druge zatvore ili saučestvovanje drugih zemalja članica u programu izručenja koji se koristio za slanje zatvorenika iz Gvantanama i drugih mesta", navodi se u saopštenju. Amnesti internešenel ocenjuje i da EU treba da zatraži da u zatvore slobodno mogu da uđu nezavisni psiholozi i lekari, kao i predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava i UN, koji bi utvrdili da li su zatvori u skladu sa međunarodnim zakonima i standardima. "U Iraku i Avganistanu, američke vlasti i dalje drže na hiljade ljudi kojima je uskraćena pravda i koji su, verovatno, izloženi mučenju ili lošem tretmanu", navodi se u saopštenju. |
|
Drašković o spoljnoj politici Srbije na skupštini ZEU
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković govoriće danas o spoljnoj politici Srbije na plenarnom zasedanju Interparlamentarne skupštine Zapadnoevropske unije (ZEU) u Parizu. Drašković će se parlamentarcima zapadnoevropskih zemalja obratiti u delu zasedanja posvećenog jugoistočnoj Evropi. Šef diplomatije sastaće se tokom dana i sa predsednikom Interparlamentarne skupštine ZEU Žan Pjerom Masaretom, a za sutra su predviđeni razgovori sa predstavnicima političkog komiteta tog parlamenta. ZEU, koja se bavi pre svega pitanjima iz domena odbrane i bezbednosti, osnovana je 1954. godine. Njene stalne članice su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Španija, Belgija, Grčka, Luksemburg, Portugal i Holandija. Ostale zemlje EU ili su pridružene članice ili imaju status posmatrača. |
|
SAD i EU udružuju snage u borbi protiv piraterije
SAD i EU kreću u zajedničku borbu protiv ogromne svetske trgovine lažnom i piratskom robom, sa početkom u Rusiji i Kini, saopštili su evropski zvaničnici. "Pojačanje sprovođenja zakona traži zajedničku strategiju i mora da ima zube," izjavio je danas trgovinski komesar EU, Peter Mandelson. Do pokretanja inicijative dolazi uporedo sa godišnjim samitom SAD - EU sutra u Beču američkog predsednika Džordža Buša (George Bush), predsednika evropske komisije Žozea Manuela Barroza (Hose Barroso) i austrijskog kancelara Volfganga Šisela (Wolfgang Schussel). Međunarodna privredna komora je procenila da svetska prodaja falsifikovane robe iznosi oko 650 milijardi dolara godišnje - što je ravno godišnjoj svetskoj trgovini energijom, ili polovini vrednosti godišnjeg izvoza robe i usluga SAD. "Pitanje zaštite intelektualne svojine zadire u suštinu mogućnosti EU i SAD da se takmiče u svetskoj privredi jer naša visokovredna roba ima snažan intelektualni sadržaj," kaže Mandelson. Svetska trgovina lažnom robom ide u opsegu od lekova do električnih aparata, igračaka do auto delova, dok piraterija pljačka proizvođače softvera, muzike, filmova i knjiga. Grupacija IIPA, koja predstavlja vlasnike autorskih prava u SAD, ceni da je piraterija koštala njihove kompanije najmanje 15,8 milijardi dolara 2005. godine u izgubljenoj prodaji. Mada će svoje zajedničke napore usredsrediti na smanjenje krađe intelektualne svojine u Rusiji i Kini, SAD i EU takođe imaju puno posla širom Azije, Latinske Amerike i Bliskog istoka, kaže se u saopštenju EU. Prekoatlantski trgovinski partneri će pojačati zajedničke napore da zaustave lažnu robu na granicama i osnovaće timove američkih i evropskih zvaničnika koji će raditi na smanjenju prometa falsifikovane i piratske robe u trećim zemljama, kaže EU. Zaplene lazne robe na granicama od strane EU povećale su se za više od 1.000 procenata između 1998. i 2004. godine. Vrsta ove trgovine izmenila se sa falsifikovanih luksuznih predmeta tokom 1980-ih godina na falsifikovane obične stvari, kao što su hrana i piće i gotovo svaki industrijski proizvod, kaže EU. |
|
Beriša pred parlamentom EU o spoljnoj politici Albanije
Albanski premijer Salji Beriša (Sali Berisha) predstaviće, pred Evropskim parlamentom, spoljnu politiku Albanije, saopštila je danas albanska vlada. Beriša će se danas obratiti komitetu za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, u sklopu procedure za finalizaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, dodaje se u saopštenju. Albanija je predpristupni sporazum potpisala 12. juna, čime se obavezala da će sprovesti ekonomske i političke reforme koje su uslov za pristupanje zemlje Evropskoj uniji. EU je pozvala Albaniju da sporazum iskoristi za ubrzavanje reformi, posebno u oblastima javnog sektora, slobode medija, vraćanja imovine i prava manjina. Evropska dvadesetpetorica ocenila su da Albanija preduzima "ohrabrujuće korake" u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ističući da Tirana mora da nastavi na putu razvoja. Albanija još nije dobila konačan datum za pristupanje Uniji. |
|
Drašković: Opasnost od povratka retrogradnih snaga
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković rekao je danas u Parizu da "evropska svetla u Srbiji" može da pogasi samo nasilna odluka moćnih da na teritoriji Srbije proglasi nezavisnu državu Kosovo. Govoreći o spoljnoj politici Srbije na plenarnom zasedanju Interparlamentarne skupštine Zapadnoevropske unije (ZEU) u Parizu, Drašković je rekao da bi proglašenje nezavisnog Kosova Srbi u celom svetu doživeli kao nacionalno poniženje, dodajući da bi na takvom osećanju teško bio moguć evroentuzijazam u Srbiji. "Retrogradne političke snage preuzele bi, verovatno, vlast u Beogradu, a za te snage Evropska unija, SAD i NATO su neprijatelji", rekao je Drašković i upozorio da bi pobedom tih snaga sadašnja spoljna politika Srbije bila dramatično promenjena i da bi, po zakonu spojenih sudova, ceo region doživeo opasne potrese. Drašković je dodao da je glasanja na izborima u Srbiji unutrašnja stvar zemlje, ali da je to "da li će moćne države našeg sveta doneti odluku o razbijanju i ponižavanju Srbije, isključivo pitanje spoljne politike međunarodne zajednice prema Srbiji". Šef diplomatije Srbije je ponovio da Srbija traži međunarodne garancije za prava Srba na Kosovu i poštovanje međunarodno priznatih granica Srbije. "Na šta, od ovo dvoje, nemamo pravo? Neka se to kaže, umesto što se sve uvija u maglu, da ono što pripada svim narodima i državama u svetu ne mora, baš, da pripadne i Srbima i Srbiji", rekao je Drašković. Pojedina objašnjenja da Albanci na Kosovu imaju pravo na svoju državu, na isti način na koji je to pravo dobio i narod Crne Gore, Drašković je nazvao nasiljem i nad istorijom i nad pravom, navodeći da je Crna Gora nekada bila međunarodno suverena država a da Kosovo to nikada nije bilo. "Pravo pitanje glasi: hoće li status Kosova biti rešen po sili prava ili po pravu sile? Odgovor, na žalost, ne zavisi od Srbije. Mogu reći samo to da, eventualnu, presudu sile o proglašenju Kosova za međunarodnu suverenu državu Srbija neće prihvatiti, ni uz nagrade ni uz kazne", rekao je Drašković. Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Drašković je izrazio uverenje da su potencijali Srbije "za let ka Briselu" respektabilni, a da izvan Evropske unije Beograd želi posebne partnerske odnose sa drugim državama, pre svega sa SAD i Rusijom. Drašković je spoljnu politiku Beograda slikovito opisao kao avion čiji je trup Evropska unija, motor iz Srbije, a krila iz SAD, Rusije i drugih zemalja. Šef diplomatije Srbije je takođe rekao da je Srbija najveća i centralna država zapadnog Balkana, da su najbolji odnosi sa svim susedima njeno strateško opredeljenje, a posebni odnosi sa Crnom Gorom, uzajamna istorijska i potreba i obaveza. Drašković je takođe govorio o saradnji sa Haškim tribunalom i naveo da je potpuna saradnja sa tim sudom moralna i nacionalna obaveza Srbije i dodao da "samo jedan čovek neće i ne može pomračiti evropsku budućnost Srbije". "Ipak, kada bih ja bio Evropska komisija, presudio bih da je budućnost jedne države i osam miliona njenih građana važnija od jednog begunca od poternice", rekao je Drašković. Zapadnoevropska unija osnovana je 1954. godine. Njen generalni sekretar je Havijer Solana, a stalne članice su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Španija, Belgija, Grčka, Luksemburg, Portugal i Holandija. Ostale zemlje Evropske unije su ili pridružene članice ili imaju svojstvo posmatrača. |
|
Drašković: Za Mladićem i strane obaveštajne službe
Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković izjavio je danas da je prekid pregovora sa Evropskom unijom ojačao promiloševićevske snage u Srbiji i pozvao evropske zemlje da njihove obaveštajne službe pomognu da Ratko Mladić bude uhapšen. "Ako Vlada Srbije neprestano ponavlja da čini sve da uhapsi Mladića, ne vidim zbog čega ta potraga ne bi bila ojačana predstavnicima obaveštajnih službi evropskih zemalja. Logično je da bi tada potraga bila uspešnija", rekao je Drašković novinarima posle obraćanja parlamentarcima Zapadnoevropske Unije (ZEU) u Parizu. Drašković je na zasedanju Interparlamentarne skupštine ZEU govorio o spoljnoj politici Srbije i preprekama na putu u EU. Odgovarajući na pitanje poslanika, Drašković je rekao da su promiloševićevske snage u Srbiji "ekstremno srećne" zbog prekida pregovora sa EU i da haškog begunca Ratka Mladića smatraju herojem. Šef diplomatije Srbije je rekao da nema sumnje da EU ima najbolje namere, ali da on pokušava "da objasni prijateljima u Briselu da ne treba da čine ništa što bi snage starog režima prihvatile sa zadovoljstvom". "...Ako Evropska unija kaže 'u redu, poslaćemo obaveštajne službe da pomognu srpskim obaveštajnim službama u potrazi za Mladićem i nastavićemo pregovore sa Srbijom', tvrdim vam - za ne više od mesec dana Mladić će se predati jer će shvatiti da je izgubio bitku", rekao je Drašković. U razgovoru sa novinarima šef srpske diplomatije ocenio je da je zatvaranje Srbije prema Evropi najveća greška i da treba da se pronađe neki drugi model za nastavak saradnje. Rekao je da se sada pokušava da EU, uz insistiranje na Ratku Mladiću, Srbiji obezbedi pomoć iz svojih fondova kao da je sporazum potpisan i da se pronađe specifično rešenje za olakšice u viznom režimu, posebno za mlade, studente, sportiste i poslovne ljude. Drašković je rekao da je Srbija, kao i druge zemlje zapadnog Balkana, unutar istočnih granica EU i da Evropa ne može da živi "sa crnom rupom u sebi". "To lekari nazivaju tumor pa mislim da balkanski tumor nije u interesu ni Balkana ni Evrope", rekao je. Govoreći o Kosovu, Drašković je pred parlamentarcima ZEU ponovio stavove Beograda i pozvao međunarodnu zajednicu da kosovskim Albancima uputi jasnu poruku da se Povelja UN mora poštovati. Rekao je da Srbija ne želi da vlada Kosovom i da bi većinski Albanci imali svu vlast uz samo dve obaveze - da štite prava Srba i drugih manjina i da poštuju državne granice Srbije pod sadašnjim imenom. Drašković je dodao i da je Srbija spremna na kompromis u vezi sa granicama, koje treba da postoje samo na papiru, a ne i na terenu. "Želimo i da na Kosovu granice budu most a ne minsko polje ili zid", rekao je Drašković pred parlamentarcima ZEU u Parizu. |
|
Buš večeras stiže u Beč, na samit SAD-EU
Američki zatvori Gvantanamo i Abu Graib, situacija u Iraku i na Bliskom istoku, kao i nuklearni program Irana biće neke od glavnih tema sutrašnjeg samita američkog predsednika Džordža Buša i lidera EU u Beču. Buš će u Beč doputovati večeras, a posle sutrašnjeg samita SAD-EU otputovaće za Budimpeštu gde će prisustvovati 50-godišnjici mađarske pobune protiv sovjetske vladavine. Buša će na turneji pratiti i američki državni sekretar Kondoliza Rajs. Očekuje se da će Buš pozvati Evropu da ukine poljoprivredne povlastice kako bi razgovori o globalnom sporazumu o slobodnoj trgovini mogli da krenu napred. Buš će takođe pozvati evropske vlade da pomognu u rekonstrukciji Iraka i zajedno sa SAD izvrše pritisak na Teheran da odustane od svog nuklearnog programa. Buš i zvaničnici EU će razgovarati i o zalihama nafte i gasa, promeni klime i situaciji na Bliskom istoku gde je na čelo palestinske vlade došao Hamas. Savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hadli rekao je, uoči Bušove posete Beču, da ne veruje da će predsednik SAD reći bilo šta o samoubistvima u Gvantanamu, zlostavljanju zatvorenika u Iraku ili masakru nenaoružaih civila u iračkom gradu Hadita. Za milione Evropljana upravo ova pitanja su od suštinskog značaja i njihovu zabrinutost dele političari u EU. Zanimljivo je i da samitu neće prisustvovati lideri velikih evropskih zemalja poput Britanije, Francuske ili Nemačke. Austrijski kancelar Volfgang Šisel, čija je zemlja predsedavajući EU, zatražiće od Buša da zatvori Gvantanamo. EU je postala sve otvorenija po pitanju zatvaranja Gvantanama, i evropski lideri tvrde da zatvori i uskraćivanje suđenja zatvorenicima nisu vredni zemlje koja tvrdi da se pridržava vladavine prava i demokratskih vrednosti. Zvaničnici EU tvrde da nema neslaganja u tome da je potrebno boriti se protiv terorizma - što je prioritet Bušove politike. "Ali moramo da budemo sigurni da u borbi protiv terorizma ne načinimo štetu sebi i našem demokratskom i pravnom sistemu", rekao je danas portparol EU Johanes Latenberger. Austrijska policija je u stanju pripravnosti zbog mogućih protesta zbog dolaska Buša i oko 3.000 policajaca patrolira centrom Beča, dok su parkovi i centralne ulice zatvoreni uoči dolaska američkog predsednika. Buš će biti prvi američki predsednik koji će posetiti Austriji od potpisivanja sporazuma SALT II o nuklearnom naoružanju koji je 1979. godine tadašnji predsednik SAD Džimi Karter potpisao sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom. |
|
EU razmatra pružanje pomoći Srbiji
Evropska unija saopštila je danas da će razmotriti pružanje pomoći Srbiji u sastavljanju akcionog plana poboljšanja saradnje sa Haškim tribunalom. Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Uniji prekinuti su zbog neizručenja haškog optuženika Ratka Mladića i nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. EU je saopštila danas da je svesna da bi suspenzija pregovora mogla da izazove porast popularnosti radikala u Srbiji i dodatno udalji Srbiju od Evrope. "Trebalo bi da pomognemo Srbiji da sastavi akcioni plan kako bi poboljšala saradnju sa Hagom", rekao je austrijski ministar za evropske polove Hans Vinkler, čija je zemlja predsedavajući EU. "Moramo da ih nekako podstaknemo kako bi Srbija želela da sarađuje", rekao je on i dodao da bi jedan od načina podsticanja bile vizne olakšice za putovanje u EU. Srpski političari kritikovali su strogu politiku EU rekavši da ona ima samo negativne posledice. |
|
Drašković s predstavnicima političkog komiteta ZEU
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković razgovarao je danas u Parizu s članovima Političkog komiteta Zapadnoeveropske unije (ZEU) o situaciji u Srbiji i preprekama s kojima se ona suočava na putu ka Evropskoj uniji (EU). Drašković je parlamentarcima ZEU rekao da je neispunjavanje obaveze prema Haškom sudu zaustavilo Srbiju na putu ka Evropi, ali da pravu pretnju za njenu evropsku perspektivu predstavlja problem Kosova. Ponovio je i da Beograd prihvata sve legitimne zahteve kosovskih Albanaca i da nema nameru da vlada Kosovom, ali da ne može ići ispod dva zahteva, a to su zaštita prava Srba i drugih manjina i poštovanje međunarodno priznatih granica Srbije. Predstavnici ZEU su u razgovoru sa Draškovićem ocenili da javnost evropskih zemalja nije dovoljno upoznata sa situacijom na Kosovu i da zbog toga postoji nerazumevanje za ono što se tamo zaista zbiva. Šef slovenačke delegacije u Interparlamentarnoj skupštini ZEU Zmago Jelinčič podržao je Draškovićev zahtev za poštovanje principa nepromenljivosti granica i izrazio bojazan da bi nezavisnost Kosova mogla imati opasan domino efekat na čitavom Balkanu. Predstavnike političkog komiteta ZEU interesovalo je, takođe, zašto se kosovski Srbi ne uključe u institucije vlasti na Kosovu i ne uzmu aktivnu ulogu u određivanju sopstvene budućnosti. O rešavanju problema Kosova i preprekama na putu Srbije u EU Drašković je danas govorio i na plenarnom zasedanju Interparlamentarne skupštine ZEU i odgovarao na pitanja poslanika. Drašković se u Parizu sastao i sa predsednikom Interparlamnetarne skupštine ZEU Žan-Pjerom Masaretom. ZEU, koja se bavi pre svega pitanjima iz domena odbrane i bezbednosti, osnovana je 1954. godine. Njene stalne članice su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Španija, Belgija, Grčka, Luksemburg, Portugal i Holandija, ali su u njoj zastupljene i gotovo sve ostale evropske zemlje sa statusom pridruženog člana, posmatrača ili gosta. |
|
Ren upozorio Tursku da mora da ispuni svoje obaveze
Turska mora da ispuni svoje obaveze i da otvori svoje luke za pomorski saobraćaj sa Kipra, kako bi izbegla ozbiljne probleme u pristupnim pregovorima sa EU krajem ove godine, izjavio je danas u Briselu komesar EU za proširenje Oli Ren (Ollie Rehn). U obraćanju Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, on je rekao da je ove godine "apsolutno neophodan" dalji napredak u političkim reformama i poštovanju ljudskih prava da se bi pristupni pregovori odvijali predviđenim tempom. "Ako hoćemo da izbegnemo velike probleme na jesen, Turska mora da se drži onog što je obećala i to bez oklevanja", rekao je evropski komesar i dodao da Ankara treba da prestane da se žali na nepravde iz prošlosti i da pragmatično radi na budućim rešenjima. On je odbio da spekuliše šta bi moglo da se dogodi ako Turska odbije da izađe u susret Kipru, rekavši da je i još moguć pozitivan ishod ako bi obe strane ispunile svoje obaveze. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je u petak da njegova zemlja neće otvoriti svoje aerodrome i luke za Kipar, čak i ako Evropska unija zbog toga suspenduje pregovore o prijemu Turske. Erdogan traži da EU najpre ukine trgovinska ograničenja koja je uvela vlastima kiparskih Turaka na severnom delu ostrva. Brisel smatra da ta dva pitanja nisu povezana. |
|
Lene: Bez rešenja statusa Kosova pregovorima, odluka u SB UN
Visoki funkcioner Evropske unije Štefan Lene izjavio je da "nije razborito unapred presuđivati o rešenju statusa Kosova" i predočio da će Savet bezbednosti UN odlučiti o tom pitanju ako se rešenje ne nađe u pregovorima. U intervjuu za skopski TV magazin "Jurozum" (Eurozoom), koji je sinoć emitovala TV Sitel, saradnik Havijera Solane zadužen za Kosovo podsetio je na stav Kontakt grupe da ne može biti podele teritorije, povratka na stanje pre 1999, kao ni pripajanja Kosova susednim teritorijama sa albanskim stanovništvom, niti menjanja granica. Lene je istakao da su "to parametri za status i da nije razborito unapred davati sud o konačnom rešenju". Dodao je da su bečki pregovori delegacija Beograda i Prištine uveliko usredsređeni na pitanja koja nisu neposredno važna za status i da će verovatno na leto početi prvi razgovor o pitanju statusa. "To će, bez sumnje, biti teški pregovori, jer su stavovi dve strane veoma udaljeni. Ja u ovom času ne bih nagađao kakav bi konačan ishod mogao biti", rekao je Lene. Naveo je da su i Beograd i Priština saglasni oko toga da ne može biti podele teritorije Kosova i rekao da mu nije poznata "zamisao SAD i još nekih krugova o uspostavljanju fleksibilnih granica Kosova" - da će evropska perspektiva Kosova konačno dovesti do potpuno otvorenih granica. Lene je rekao da pitanje demarkacije dela granice Makedonije i Srbije prema Kosovu treba da bude rešeno u sklopu rešenja statusa pokrajine. Saglasivši se sa ocenom da se sada čini da će veoma teško biti približiti vrlo udaljene stavove albanske i srpske strane, on je rekao da su pregovarač UN Marti Ahtisari, EU, SAD i drugi međunarodni partneri veoma rešeni da utiču na približavanje pozicija pregovarača i na pronalaženje rešenja. Zamoljen da kaže da li je predsednik Srbije Boris Tadić obrazložio EU i Kontakt grupi svoje nedavne predloge da se unese nova snaga i krene ka "kreativnom rešenju" za Kosovo, Lene je rekao da su međunarodni činioci dobili zajedničku platformu Tadića i premijera Vojislava Koštunice. "I to je rešenje, koje se, uglavnom, zasniva na autonomiji. Geslo Beograda je i do sada bilo 'manje od nezavisnosti, više od autonomije', ali je to, očigledno, polazno stanovište. I od nekog pregovarača se ne može ni očekivati da odmah na početku otvori sve karte. Tako da očekujemo da taj stav doživi promene, u meri u kojoj se bude raspravljalo o stavovima", kazao je on. Na pitanje ima li Srbija političke snage da prihvati nezavisnost Kosova, visoki funkcioner EU ukazao je da je "Srbija u veoma teškoj situaciji, suočena s veoma teškim problemima". "Mislim da su Srbi prihvatili da pregovaraju, da sednu za sto i izlože svoje stavove, koje veoma dobro zastupaju. Beograd raspolaže velikom sposobnošću kad je u pitanju moć intelektualnog uobličavanja mišljenja i stavova, mnogi njihovi stručnjaci rade veoma dobar posao u pregovorima i ja se, svakako, nadam da će oni taj konstruktivan napor nastaviti", rekao je Lene. Upitan da li su albanski političari dovoljno politički sazreli da daju jemstva srpskoj manjini na Kosovu i za povratak izbeglica, odgovorio je da je "vidljiv značajan napredak poslednjih meseci". "Sada je u Prištini novo vođstvo koje je znatno odlučnije, sposobnije da učini pomak. Nadamo se da će (šef UNMIK-a Soren) Jesen-Petersen, u izveštaju Savetu bezbednosti UN 20. juna, biti u stanju da ukaže na značajan napredak na nekim područjima", ocenio je Lene. Prema njegovim rečima "Kontakt grupa je stavila do znanja da više želi rešenje postignuto pregovorima, ali da, na kraju svega, može doći do raspleta da Savet bezbednosti bude suočen s tim da mora da na sebe preuzme odgovornost". Lene je dodao da je rešenje pregovorima "daleko poželjnije" i da će se uložiti sve snage da oni "zaista imaju svoju šansu". Solanin saradnik je rekao da su stvoreni uslovi da tim kosovskih Albanaca, u kojem su zastupljene sve glavne političke stranke, "konstruktivno nastupa". "Kada se pogledaju predlozi oko verske baštine, decentralizacije, onda se čini da postoji istinska volja da se ispune ključni zahtevi za srpsku i druge manjine. Mislim da ti predlozi ne idu dovoljno daleko i, što se nas tiče, smatramo da moraju biti velikodušniji i dalje razvijeni", kazao je Lene. Ocenio je da su predlozi Prištine u načelu "usmereni u sasvim dobrom pravcu'. "Mi nismo pesimisti kad je reč o sposobnosti Prištine da konstruktivno učestvuje u procesu rešavanja statusa", kazao je Lene. Odgovarajući na pitanja o vraćanju imovine Srbima na Kosovu, on je rekao da je "bilo nekih koraka oko desetina hiljada stanova i kuća", da je proces povratka vlasništva odmakao i da su "presude mahom izrečene". Ustanovljena je, podsetio je, Kosovska poverilačka agencija za pitanja ekonomske i poljoprivredne imovine i "taj postupak je tek krenuo". "Mnogi zahtevi su postavljeni. Biće predviđen i pravosudni nadzor u tom postupku. Uporedo bi trebalo da dođe i do uključivanja kosovskih Srba u taj proces i međunarodno učešće. Imamo poverenje da bi taj mehanizam trebalo da donese plodove", ocenio je Lene. Govoreći o povraćaju crkvene imovine, on je rekao da je to pitanje "krajnje složeno" i da je većina tranzicionih zemalja istočne i jugoistočne Evrope imala velikih teškoća u rešavanju tog problema. Lene je ocenio da je Kosovo na samom početku sagledavanja tog pitanja i da će to biti proces za koji će biti potrebno više godina. Kada je reč o bezbednosti i uslovima za povratak izbeglica, visoki funkcioner EU naveo je da "nema spora da nije dovoljno učinjeno da se ohrabri povratak izbeglica", dodajući da je to jedna od oblasti u kojoj je nezadovoljan stepenom sprovođenja standarda. "Nedavno je bilo nekog pomaka, albanski političari na Kosovu nastoje da izađu u susret, posećuju raseljena lica, pozivaju ih da se vrate. Često je ekonomska situacija najveća prepreka za povratak, jer nema posla za izbeglice koji se vrate", kazao je Lene. On je naglasio da je jako važno što su i zvaničnici u Prištini prihvatili načelo da se izbeglicama mora omogućiti da se vrate u mesta u kojima su ranije živeli. Predstavnik EU je posebno naglasio da je "krupna strateška greška" i "bitna prepreka" za rešavanje statusa to što je "Beograd stalno obeshrabrivao kosovske Srbe da se uključe u politički proces". Na pitanje kako gleda na kritike da je odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen bio previše blizak s haškim optuženikom Ramušem Haradinajem, Lene je rekao da je Jesen-Petersen na Kosovu uradio dobar posao". Njegovo "najveće dostignuće jeste to što je izdejstvovao da se ostvari dovoljan napredak u standardima da bi početak pregovora o statusu postao moguć", zaključio je zvaničnik EU. |
|
BiH dobila deo ovlašćenja nad vazdušnim prostorom
Komandant Eufora u BiH Đan Marko Kjarini (Gian Marco Chiarini) i ministar saobraćaja i komunikacija BiH Branko Dokić potpisali su danas u Sarajevu Protokol o ograničenom prenosu ovlašćenja nad vazdušnim prostorom BiH. Protokol se odnosi na nadležnost i odgovornost za upravljanje vazdušnim prostorom u Bosni i Hercegovini, od nivoa letenja od 3.000 metara i više u skladu sa domaćim Zakonom o avijaciji. Protokol predstavlja važan korak ka normalizaciji u BiH, saopšteno je iz Eufora. Vazdušni prostor u BiH od kraja rata 1995. godine kontrolišu međunarodne mirovne snage. |
|
EU dala 60 miliona evra u fond za firme Zapadnog Balkana
Evropska komisija je danas odlučila da uloži 60 miliona evra u Evropski fond za jugoistočnu Evropu, koji pruža finansijsku podršku razvoju privatnog sektora, a pre svega manjih firmi i domaćinstava na Zapadnom Balkanu, saopšteno je u Briselu. Taj fond, čija sredstva trenutno iznose 200 miliona evra, su formirale zemlje donatori, nacionalne i međunarodne finansijske institucije i Evropska komisija u decembru prošle godine, a cilj je da privlačenjem daljeg učešća privatnih i javnih sredstava, fond u roku od pet godina uveća kapital na 500 miliona evra. Evropski komesar za proširivanje Oli Ren, je povodom odluke o ulaganju 60 miliona evra u fond, izjavio da je "dodatna vrednost ovog poduhvata to što će obezbediti trajnost finansiranja koje je istinski potrebno malim preduzećima i domaćinstvima". Prema Renovim rečima, fond će "podstaći značajan priliv iz privatnih fondova i time privatne investitore navesti da otkriju da je taj region zanimljiv za ulaganje". Kako je saopštila Evropska komisija, "razvoj privatnog sektora je važan preduslov za razvitak delujuće tržišne privrede, što je osnovno merilo koje moraju ispuniti sve zemlje budući kandidati za članstvo u Evropskoj uniji". "Porast trgovine i investicija, za koji mora postojati privatni sektor koji se razvija, stvoriće i uslove za otvaranje radnih mesta na Zapadnom Balkanu, gde je stopa nezaposlenosti posebno visoka", navodi se u saopštenju. |
|
Niz pozitivnih mera za Srbiju, uz uslov saradnje sa Hagom
Šefovi diplomatija Evropske unije dogovorili su se kasno sinoć u Briselu da se Srbiji pomogne "nizom pozitivnih mera", uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim sudom. To je izjavila predsedavajuća ministarske rasprave o situaciji u Srbiji, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, koja je istakla da su evropski ministri razgovarali o tome šta EU može da učini da se pomogne i podrži Srbija u kojoj postoji "osećanje razočaranja i delom gorčine". Rasprava evropskih ministara je, po rečima Ursule Plasnik, imala za cilj i to da se Srbija "pomogne i podrži da se opredeli za evropski put i da dela na evropskom razvitku. Za sve nas, okupljene večeras za stolom ovde, to je važno pitanje". "Mi smo zaustavili pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (sa Srbijom), jer se mora uspostaviti potpuna saradnja sa Haškim sudom. Tako da nema sumnje oko toga, niti prečice za to. Ali za ministarskim stolom je takođe iskazana volja da se potraže praktični putevi da se pomogne Srbiji u tom nastojanju", istakla je šefica austrijske diplomatije. "Večeras smo imali temeljitu raspravu o situaciji u Srbiji, gde smo sasvim svesni da postoji osećanje razočaranja i delom gorčine. I razgovarali smo o tome šta se može učiniti sa strane EU da se pomogne i podupre Srbija u takvoj situaciji", objasnila je Ursula Plasnik. Dodala je da "postoji i snažno uverenje da je pitanje viza EU veoma važno za mladu generaciju" Srbije. I ministri su izrazili zadovoljstvo zbog spremnosti Evropske komisije da izradi mandat za pregovore o viznim olakšicama za neke kategorije srpskih žitelja. "Radićemo na razvijanju niza pozitivnih mera, ali u očekivanju, istovremeno, da veoma jasno krene putem reformi i da posebno ojača napore za postizanje potpune saradnje s Haškim sudom", naglasila je Ursula Plasnik. Po njenim rečima, za austrijsko predsedništvo EU, Balkan je jedan od prioriteta u spoljnim odnosima. "Početkom ove nedelje u Luksemburgu smo preduzeli više konkretnih poteza koji su jasno pokazali da evropska perspektiva za zemlje Balkana nisu prazna obećanja, već nešto veoma opipljivo i stvarno". Ursula Plasnik je rekla da je to učinjeno pokretanjem pregovora o članstvu sa Hrvatskom, potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Albanijom i "davanjem političkog signala u vezi sa Crnom Gorom", kojim je zemljama članicama EU dato "zeleno svetlo" za bilateralno priznavanje nezavisnosti te zemlje. Šefovi država i vlada EU danas će usvojiti Deklaraciju o zapadnom Balkanu. |
|
Ren: Srbija da izradi akcioni plan za punu saradnju s Hagom
Evropski komesar Oli Ren predložio je na samitu Evropske unije da Srbija izradi "akcioni plan" za postizanje pune saradnje s Haškim sudom, a da EU to prati i podržava ad-hoc telom u kojem bi bili predstavnici predsedništva Unije, visokog predstavnika Havijera Solane i Evropske komisije. Ren je to predložio u neformalnoj raspravi šefova diplomatija EU, posvećenoj teškoj situaciji u Srbiji, predočivši i korake za jačanje ekonomskih i trgovinskih veza sa Srbijom, naglasivši da je nužno "ojačati evropsku perspektivu Srbije". To je izjavila Renova predstavnica Kristina Nađi, dodavši da je evropski komesar podvukao da je potpuna saradnja Beograda s Haškim sudom i dalje nezaobilazan uslov. Ren je naglasio da je obaveza saradnje s Hagom "odgovornost Srbije, ali je važno i da joj se pomogne". Uz snažniju ekonomsku i trgovinsku saradnju, važno je osnažiti i "međuljudske kontakte, a tu je značajno pitanje viznih olakšica" za putovanja srpskih građana u EU, predočio je evropski komesar. Na ministarskom sastanku, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik je pozvala ministre unutrašnjih poslova Evropske unije da ulože napore i pokažu veću "savitljivost" kada je u pitanju sagledavanje viznih olakšica za srpske državljane. Ursula Plasnik je na konferenciji za novinare podvukla da među evropskom dvadesetpetoricom postoji spremnost da se "ohrabri Srbija" da istraje u evropskim reformama, jer se smatra da je Srbija važan partner za EU koji ima evropsku perspektivu. "Evropska unija je spremna da i dalje šalje snažne poruke podrške Srbiji i rešenost da se angažuje u rešavanju problema u Srbiji što je više i bolje moguće", dodala je šefica austrijske diplomatije. Ursula Plasnik je naglasila da su evropski ministri "svesni da se ti problemi (u Srbiji) moraju rešavati korak po korak". "Mi ćemo Srbiju bodriti na evropskom putu", istakla je ona. |
|
Poljska odbija optužbe da je netolerantna zemlja
Poljska odbija kritiku Evropskog parlamenta koji je u četvrtak u rezoluciji izrazio bojazan da netolerancija, antisemitizam i ksenofobija u Poljskoj postaju ozbiljan problem. To što su evropski poslanici, pre svega zbog diskriminacije homoseksualaca, uvrstili Poljsku, uz Nemačku, Francusku i Belgiju među zemlje u kojima netolerancija poprima ozbiljne razmere, kritikovao je premijer Kažimjež Marćinkjevič (Kazimierz Marcinkiewicz). "Ja poznajem Poljsku malo bolje nego Evropski parlament i ne susrećem se sa takvim ponašanjem. A kada naiđemo na tako nešto, naši zakoni su nemilosrdni i kažnjavaju", rekao je Marćinkjevič poljskim novinarima. Poljska neće zvanično uložiti protest zbog rezolucije, jer to po oceni premijera ne bi imalo nikakve efekte. "Pozvaćemo evropske poslanike da posete Poljsku pa nek pronađu to o čemu su pisali", kazao je Marćinkjevič dnevniku "Gazeta Viborča" (Wyborcza). Evropski parlament je, uprkos oštrom protivljenju poljskih evroposlanika, u rezoluciji izrazio zabrinutost zbog huškanja na netoleranciju na talasima katoličkog Radio Marije iz Torunja, bliskog sadašnjoj konzervativnoj vladi. Iako rezolucija odaje priznanje što je bez problema u Varšavi 10. juna održana gej parada, EP izražava zabrinutost što se pozivi na nasilje i diskriminaciju homoseksualaca čuju i od zvaničnika jedne od partija u vladajućoj koaliciji, nacionalističke Lige poljskih porodica (LPR). Na meti kritika se našao i lider LPR, ministar prosvete Roman Gjertih (Giertych), zato što je smenio šefa centra za obuku poljskih učitelja samo zato što je u obuku uveo priručnik Saveta Evrope kako učiti đake toleranciji. Povod da Poljska bude optužena za antisemitizam dao je fizički napad na glavnog rabina Poljske, Mihaela Šudriha (Michael Schudrich) na ulici u Varšavi, krajem maja, i otvoreni otrovni antisemitski ispadi u Radio Mariji. Optužbu za antisemitizam odbio je bivši šef poljske diplomatije Vladislav Bartoševski i preporučio "EU da ona uspostavi tako dobar odnos sa Izraelom, kakav ima Poljska". Od Radio Marije se, inače u nekoliko navrata, distancirao Vatikan i liberalno krilo u Poljskoj katoličkoj crkvi. Taj radio, međutim, ima podršku vladajuće stranke Pravo i Pravda, braće Jaroslava i Leha Kačinjski (Jaroslaw i Lech Kaczynski). |
|
Milivojević: Politika EU prema Srbiji se nije promenila
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević izjavila je danas da se politika Evropske unije prema Srbiji suštinski nije promenila. Milivojević je agenciji Beta kazala da dogovor šefova diplomatije EU da Srbiji pomognu "nizom pozitivnih mera" ne treba tumačiti na način da će EU nastaviti pregovore sa Srbijom pre nego što se ostvari puna saradnja sa haškim Tribunalom, oko čega se, kako je navela, dosta spekulisalo ovih dana. "Evropska perspektiva Srbije ostaje potpuno otvorena, tu nema nikakvih promena odnosno nema izolacije, ni sankcija, međutim, sa druge strane pregovori se neće nastaviti dokle god se ne ostvari puna saradnja sa Tribunalom", kazala je Milivojević, koja je bila predsednica Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije. "Potpuno je jasna zabrinutost EU za opštu situaciju u Srbiji" kazala je Milivojević navodeći da "dosta dobrih pomirujućih tonova verovatno proizilazi iz potrebe da se ta situacija na neki način amortizuje odnosno da se pokaže da EU nije digla ruke od Srbije". Šefovi diplomatija Evropske unije dogovorili su se kasno sinoć u Briselu da se Srbiji pomogne "nizom pozitivnih mera", uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim sudom. |
|
Majstorović: EU Srbiji poslala pozitivan signal
Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za pregovore sa EU Srđan Majstorović ocenio je danas da je na upravo okončanom samitu Evropske unije u Briselu Srbiji poslat pozitivan signal. "Evropska komisija preuzima izuzetno konstruktivnu ulogu u našim odnosima, percipirajući Srbiju kao zemlju bez čijeg uređenja u ovom regionu ne može biti stabilnosti", rekao je Majstorović agenciji Beta. Prema njegovim rečima, akcenat poruka iz Brisela je na stabilnosti regiona, kao jednom od prioriteta u procesu pridruživanja država Zapadnog Balkana EU. Majstorović je rekao da je na samitu u Briselu EU po prvi put ponudila Srbiji da zajednički reše pitanje saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Majstorović je izrazio očekivanje da će pregovori o viznim olakšicama za pojedine građane Srbije početi početkom septembra. "Građani kod nas ponekad imaju ponekad isuviše idealnu viziju o tome šta EU jeste. Tu postoji brojni pozitivni i negativni stereotipi. Naši građani se mogu uveriti u realnost slike samo ako ukoliko im se omogući da i sami posete države EU", dodao je Majstorović. Evropski komesar Oli Ren predložio je na samitu Evropske unije da Srbija izradi "akcioni plan" za postizanje pune saradnje s Haškim sudom, a da EU to prati i podržava ad-hok telom u kojem bi bili predstavnici predsedništva Unije, visokog predstavnika Havijera Solane i Evropske komisije. Ren je predočio i korake za jačanje ekonomskih i trgovinskih veza sa Srbijom, naglasivši da je neophodno "ojačati evropsku perspektivu Srbije". Ren je naglasio da je obaveza saradnje s Hagom "odgovornost Srbije, ali je važno i da joj se pomogne". Na ministarskom sastanku EU, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik je pozvala ministre unutrašnjih poslova Evropske unije da ulože napore i pokažu veću "savitljivost" kada je u pitanju sagledavanje viznih olakšica za srpske državljane. |
|
Rumunija i Bugarska da ubrzaju reforme
Zemlje Evropske unije podržavaju nastojanja Rumunije i Bugarske da 1. januara 2007. godine postanu punopravne članice Unije, ali traže od te dve balkanske zemlje da ubrzaju reforme i ispune određene uslove. U nacrtu saopštenja koje lideri EU treba da usvoje danas, na kraju dvodnevnog samita u Briselu, navodi se da Bugarska mora da pokaže rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, da usvoji antikorupcijske zakone, da iskoreni pranje novca i završi reforme u poljoprivredi. Rumunija, kako se navodi, treba da završi uspostavljanje agencija za raspodelu pomoći poljoprivrednicima iz fondova EU, da ubra reformu poljoprivrede i da unapredi sustem prikupljanja poreza kako bi se omogućilo i prikupljanje poreza na dodatu vrednost. I od Rumunije i od Bugarske, kako se navodi u nacrtu saopštenja, traži se da pojačaju napore kako bi odlučno i bez odlaganja rešile preostala sporna pitanja. U isto vreme Evropska komisija poručila je da je i dalje uverena da će uz postojanje političke volje i Rumunija i Bugarska uspeti da prevaziđu nedostatke i da do 1. januara 2007. postanu punopravne članice EU. Kada je reč o Turskoj evropski lideri će sa samita u Briselu podsetiti Ankaru da mora da normalizuje odnose sa Kiprom ukoliko ne želi da rizikuje odlaganje pristupnih pregovora sa EU. Svaki potez koji bi se mogao negativno odraziti na proces mirnog rešavanja sporova mora da se izbegne, upozorili su šefovi država ili vlada evropske dvadesetpetorice. |
|
Erdogan: Turska neće otvoriti luke za Kipar
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da njegova zemlja neće otvoriti svoje aerodrome i luke za Kipar, čak i ako Evropska unija zbog toga suspenduje pregovore o prijemu Turske u članstvo. Evropska unija traži od Ankare da otvori svoje aerodrome i luke za Kipar, članicu Unije, i da pokrene proces priznavanja međunarodno priznate vlade kiparskih Grka. Turska vlada traži da EU najpre ukine trgovinska ograničenja koja je Unija uvela vlastima kiparskih Turaka na severnom delu ostrva. "Sve dok kiparski Turci budu izolovani, nećemo otvoriti naše luke i aerodrome. Ako budu i obustavljeni pregovori sa (EU), neka bude tako", rekao je Erdogan u obraćanju Istanbuluskoj industrijskoj komori, što je bilo pozdravljeno aplauzima. U Turskoj je rasprostranjeno uverenje da Evropska unija nije trebalo da prizna vladu kiparskih Grka sve dok taj evropski blok najpre ne obezbedi postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. Kipar je već najavio da će razmotriti blokiranje pristupnih pregovora Turske ako ne bude pomaka oko otvaranja aerodroma i luka. Turska, koja od 1999. godine ima status kandidata za članstvo, otpočela je pregovore o pristupanju Uniji u oktobru prošle godine. |
|
EU spremna da finansijski podrži zapadni Balkan
Šefovi država i vlada Evropske unije su danas u Briselu poručili da je "miroljubiva i napredna Srbija, savršeno uključena u porodicu evropskih nacija, veoma važna za stabilnost regiona". Evropski vođi su u usvojenoj Deklaraciji o zapadnom Balkanu podsetili da je EU spremna da obnovi pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim saradnja Beograda sa Haškim sudom bude potpuna i celovita. U deklaraciji se ponovo potvrđuje da evropska dvadesetpetorica "bez ograda" podržavaju program utvrđen u Solunu 2003. godine i proces stabilizacije i pridruživanja za zemlje zapadnog Balkana i navodi da je EU rešena da taj region podrži "prikladnom finansijskom potporom, naročito kroz instrument pomoći za pripremu pristupanja u članstvo (EU), koji će biti izgrađen iduće godine". Takođe je naglašeno da su se EU i njene zemlje članice već dogovorile da razvijaju odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državom. "Evropski savet (vođi EU) poziva i Srbiju i Crnu Goru da uspostave neposredan i konstruktivan dijalog o budućim odnosima", navodi se u deklaraciji. Takođe se navodi da će EU i dalje pružati doprinos razgovorima o budućem statusu Kosova i podvlači "da je od suštinske važnosti da dođe do pospešenja standarda na Kosovu". U dokumentu usvojenom na samitu se kaže da "Evropska unija, uz tesne konsultacije s ključnim međunarodnim činiocima, izražava spremnost da ojača svoje prisustvo na Kosovu pošto status bude određen, i to posebno na područjima policije, pravne države i ekonomije". Evropska dvadesetpetorica su istakli da će i dalje pomagati Bosni i Hercegovini da obezbedi stabilnost i napreduje u bitnim reformama koje je pokrenula. Evropska unija, kako je podvučeno, "poziva bosanske vlasti da obezbede stvarni i opipljiv napredak u sprovođenju policijske reforme sa ciljem da se održi dinamika procesa stabilizacije i pridruživanja". Takođe je naglašena važnost sprovođenja ustavnih reformi u BiH. Lideri evropske dvadesetpetorice su pozvali sve strane u Makedoniji da obezbede da se izbori 5. jula održe u skladu sa međunarodnim normama. Takođe su "izrazili zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Albanijom i pozvali je da ostvari pomak u programu reformi. U deklaraciji se "snažno ohrabruje regionalna saradnja, naročito kroz proces saradnje u jugoistočnoj Evropi" i izražava zadovoljstvo zbog inicijative za stvaranje regionalne zone slobodne trgovine, pokrenute 6. aprila u Bukureštu. Pozdravljeno je i potpisivanje sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru EU i zemalja jugoistočne Evrope, kao i napredak u ratifikovanju Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope. "Evropski savet je svestan da je pitanje pojednostavljenja postupka izdavanja viza (EU) od posebnog značaja zemlje regiona. Evropska unija stoga očekuje da budu usvojeni mandati za pregovore o pojednostavljenju tog postupka, kao, tokom ove godine, sporazuma o readmisiji" između država EU i zapadnog Balkana. Vođi EU su precizirali da to treba da bude učinjeno u skladu s dogovorom evropskih partnera o uprošćavanju viznog režima , iz decembra 2005. godine, tako da pregovori o tome mogu da se okončaju u što kraćem roku, "poželjno u 2007-oj, ili što je brže moguće". |
|
Opipljive mere za jačanje evropske perspektive.
Šefovi država i vlada Evropske unije su danas u Briselu potvrdili da pred državama zapadnog Balkana stoji perspektiva uključivanja u EU kroz proces stabilizacije i pridruživanja i poručili da će "i dalje opipljivim merama pomoći da ta evropska perspektiva bude sve stvarnija". Lideri EU su pozvali Evropsku komisiju i Evropsku investicionu banku da, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i drugim međunarodnim finansijskim ustanovama prisutnim u regionu, ojačaju saradnju i "preduzmu neop | |
