|
Fratini sa bugarskim zvaničnicima o ulasku u EU
Evropski komesar za unutrašnje poslove i pravdu Franko Fratini razgovarao je danas u Sofiji sa bugarskim zvaničnicima o pripremama za pristup Bugarske EU iduće godine. Fratini se kratko sastao sa bugarskim predsednikom Georgi Parvanovim, a trebalo bi da se sastane i sa premijerom Sergejom Staniševom. Rumunija se nada da će u EU ući 1. januara 2007. godine zajedno sa susednom Rumunijom. Ukoliko ne pokaže jasan napredak u borbi protiv korupcije i kriminala, njen ulazak u Uniju mogao bi da bude odložen. Konačna odluka o pristupanju Bugarske EU očekuje se u septembru. I pored niza mafijaških ubistava proteklih godina i čestih izveštaja o navodnoj korupciji na visokom nivou, značajnijih hapšenja nije bilo. |
|
Inflacija u evrozoni na stabilnih 2,5 odsto
Inflacija u 12 država koje za novac imaju evro održala se na stabilnih 2,5 odsto u julu, saopštio je danas statistički biro EU, Eurostat. Strahovanja oko skoka cena dovela su do odluke Evropske centralne banke da poveća kamatne stope u više navrata od decembra. Banka se ponovo sastaje u četvrtak uz opšte očekivanje da će podići ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, na 3 odsto. Visoke cene nafte i sporiji evropski ekonomski rast držali su inflaciju u evro zoni iznad preporuke banke o nešto ispod 2 procenta. Jednogodišnja inflacija je takodje bila 2,5 odsto u junu i maju, u odnosu na 2,4 procenata u aprilu i 2,2 odsto u martu. |
|
EU: Prekid vatre u Libanu iskoristiti za humanitarnu pomoć
Evropska unija je danas saopštila da prekid vazdušnih napada izraelske vojske od 48 sati treba da bude iskorišćen za pružanje preko potrebne pomoći stanovništvu južnog Libana koje je najugroženije u sukobima. "Ovaj 48-časovni prekid vatre je važan olakšavajući korak a posebno kada je u pitanju humanitarna situacija. U svakom slučaju Evropska komisija misli da konačni cilj uvek treba da bude trenutni prekid vatre i trajno rešenje sukoba", rekao je portparol EU Amadeu Altafaj Tardio. Ministri inostranih poslova EU sastaće se sutra u Briselu kako bi pokušali da pomognu u bezuslovnom uspostavljanju prekida vatre i ubrzali napore za pružanje humanitarne pomoći za raseljena lica i sve druge koji su zahvaćeni ratom u Libanu. Izrael je sinoć pristao da prekine vazdušne napade na Liban na 48 sati, nakon što je u napadu na mesto Kana na jugu Libana poginulo najmanje 56 civila, uglavnom žena i dece. Vlasti u Izraelu izrazili su žaljenje za žrtve u Kani, ali su istovremeno okrivile Hezbolah za taj događaj jer su navodno borci te organizacije koristili to područje za lansiranje raketa na Izrael. Ujedinjene nacije saopštile su danas da su poslale hranu i medicinsku opremu na jug Libana - u Kanu i grad Tir na Sredozemnom moru. Nade da bi trenutni prekid vatre mogao da postane i trajni, raspršile su se kada je danas izraelski ministar odbrane Amir Perec izjavio u parlamentu Izraela da će vojne akcije protiv Hezbolaha biti proširene. Očekuje se da će ministri spoljih poslova EU sutra razgovarati o daljim koracima koje treba preduzeti da bi Savet bezbednosti UN ove sedmice usvojio rezoluciju kojom bi se zahtevao trenutni prekid vatre. Ministri bi trebalo da odluče o podršci planu UN o formiranju međunarodnih mirovnih trupa koje bi trebalo da budu pod komandom UN. Španija, Portugal, Italija, Francuska i Turska su već izrazile spremnost za slanje svojih vojnika u okviru tih snaga. Evropska komisija je prošle sedmice na jug Libana poslala humanitarnu pomoć u vrednosti od 20 miliona evra. |
|
Eurobarometar: Građani EU sve vise za pridruživanje Srbije
Sve više građana zemalja Evropske unije podržava ulazak Srbije u Uniju, pokazuje poslednje istraživanje Evropske komisije "Eurobarometar". Rezultati istraživanja pokazuju da je 47 odsto ispitanika podržalo ulazak Srbije u EU dok je protiv bilo 39 odsto, piše "Blic" u izdanju od nedelje dodajući da takav rezultat predstavlja povećanje podrške Srbiji za osam procenata u odnosu na istraživanje od pre šest meseci. Najraspoloženiji da Srbiju prime u EU su Grci, Slovenci, Švedjani, Danci, Kiprani i Holanđani a ulasku se najviše protive Austrijanci, Nemci, Finci, Mađari i Italijani, pokazalo je istraživanje "Eurobarametar" urađeno u martu. Šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević ocenila je da je veća podrška građana EU rezultat toga sto sada iz Srbije ne stižu samo negativne vesti i dodala da tome ide u prilog i činjenica da Evropska komisija hvali napredak Srbije u pregovorima. Ona je dodala da se sada vidi i spremnost Srbije da pregovara o statusu Kosova što nailazi na pozitivnu ocenu, da su ekonomski pokazatelji bolji ali i da je Srbija privlačna turistička destinacija za građane EU. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da, od zemalja Zapadnog Balkana, građani 25 zemalja EU najviše žele da im se pridruži Hrvatska, zatim Makedonija, SCG i na kraju Albanija. |
|
Zvaničnici EU traže trenutni prekid borbi
Najviši zvaničnici Evropske unije osudili su danas napade izraelske vojske na Kanu, na jugu Libana, u kojima je poginulo više od 50 civila, i pozvali na trenutni prekid borbi. "Razgovarao sam sa libanskim premijerom Fuadom Siniorom. Rekao sam mu da sam duboko potresen i izrazio mu saučešće zbog smrti nedužnih civila u napadu na Kanu. To ništa ne može opravdati", navodi se u saopštenju komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane (Javier). Solana je, u saopštenju koje je objavljeno na sajtu Evropskog saveta, naglasio da je preneo Siniori da EU neprekidno radi na uspostavljanju trenutnog prekida vatre. Komesar EU za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner (Ferrero-Waldner) je, takodje, pozvala je na trenutni prekid neprijateljstava između izraelskih snaga i pripadnika Hezbolaha. "Izraelski napad na Kanu znači dalju eskalaciju nasilja što je neprihvatljivo, pogotovo u trenutku kada čitava međunarodna zajednica radi na iznalaženju rešenja za taj konflikt", navodi se u saopštenju Ferero-Valdnerove. Ona je istakla da je "prekid nasilja i neprijateljstava" sada važnije nego ikada. "Ubijanje nevinih ljudi, naročito dece, mora biti zaustavljeno", zaključuje se u saopštenju Ferero-Valdnerove. |
|
Slovenija planira 60 miliona evra za predsedavanje EU
Predsedavanje Slovenije Evropskom unijom (EU) u prvoj polovini 2007. godine, koštaće tu zemlju 13,7 milijardi tolara ili oko 60 miliona evra. "Istina je da ne možemo reći koliko će nas sve koštati na kraju", rekao je za "Delo" državni sekretar za evropska pitanja Janez Lenarčič. Lenarčič je ukazao na sve veću ulogu Evropskog parlamenta u postupku odlučivanja u EU, zbog čega će slovenački predstavnici, a pre svega ministri i državni sekretari, u vreme predsedavanja tesno sarađivati sa evropskim poslanicima. "Lični kontakti sa najvažnijim parlamentarnim faktorima i učestvovanje u plenarnim sednicama i sednicama odbora najvažniji su deo te saradnje", dodao je on. Državni sekretar je dodao da se "samo iz prestonice ne može predsedavati" i da će slovenački ministri morati 24 sata dnevno da budu na raspolaganju stalnom predstavništvu Slovenije u EU. "Za efikasno predsedavanje potrebna je efikasna komunikacija", rekao je Lenarčič, prenoseći poruku nedavnog savetovanja Slovenije sa predstavnicima zemalja koje su do sada predsedavale EU. |
|
Lopandić: Dobro teku pregovori o slobodnoj trgovini u region
Pregovori zemalja jugoistočne Evrope o uspostavljanju zone slobodne trgovine "CEFTA 2006" dobro teku i u protekla dva dana su bili angažovani carinski eksperti i stručnjaci drugih ministarstava, a cilj je da do kraja godine sporazum o tome bude i zaključen. Neke zemlje smatraju da bi ovi pregovori, uz posredovanje Evropske unije i Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope, mogli biti okončani već krajem septembra, izjavio je novinarima šef srpske delegacije, pomoćnik ministra za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Duško Lopandić, koji je ocenio da je to ipak "možda preambiciozno". Lopandić je istakao da su pregovori obuhvatili i posledice prestanka postojanja državne zajednice SCG i delovanje Srbije i Crne Gore kao nezavisnih država, kao što je, recimo, razgraničenje kvota za poljoprivredne proizvode, utvrđenih na nivou ranije SCG. Srbija, Crna Gora i ostale zapadnobalkanske zemlje, kao i Rumunija i Bugarska, pregovaraju o tome da se svi bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini objedine u jedan regionalni sporazum po uzoru na Srednjoevropsku zonu slobodne trgovine (CEFTA), ali uz nove, savremenije odredbe. Tako bi, po rečima Lopandića, sporazumom bile otklonjene mnoge prepreke i utvrđeni novi oblici trgovine, kao što je sektor usluga, a uvedena bi bila i pravila za konkurenciju, javnu pomoć firmama. Predviđeno je da se formira jedan komitet "CEFTA 2006", koji bi imao i moć arbitraže. Važna stavka je i uvođenje "dijagonalne akumulacije porekla" proizvoda, naročito za industrijsku robu, što znači da bi zemlje regionalne zone slobodne trgovine mogle da se udruže u proizvodnji međusobno i sa nekom od zemalja EU i da onda zajednički proizvod mogu slobodno da izvoze na tržište evropske dvadesetpetorice. Zamoljen da kaže da li je u pregovorima bilo reči i o problemu uvođenja dodatnih carina Bosne i Hercegovine za poljoprivredne proizvode iz Srbije i Hrvatske, Lopandić je rekao da su vlasti u Sarajevu sačinile nove predloge sa prevazilaženje tog problema. Na inicijativu šefa Pakta stabilnosti, Erharda Buseka, premijeri Srbije, Hrvatske i BiH će o tome posebno razgovarati na margini susreta lidera zemalja Jugoistočne Evrope, iduće nedelje u Salcburgu. Lopandić je napomenuo da su vlasti BiH uvele čak neke dodatne carine za srpske i hrvatske proizvode, iako je Srbija ukinula subvencije na poljoprivredne proizvode, što je kao razlog za uvođenje dodatnih uvoznih ograničenja navodila vlada u Sarajevu. |
|
Zvaničnik: EU će se snažno angažovati na Kosovu
Evropska unija (EU)će se snažno angažovati na Kosovu kako bi se životni uslovi poboljšali i taj region krenuo putem evropske integracije, rekao je danas u Zvečanu lični izaslanik Havijera Solane Torbjorn Solstrom. Solstrom je nakon sastanka sa predstavnicima opština sa severa Kosova, načelnikom kosovskomitrovačkog okruga i predsednikom Srpskog nacionalnog veća (SNV), rekao da će angažman EU biti proširen i preko Ibra kako bi i tamošnji lideri bili ohrabreni na saradnju sa Unijom. Predsednik SNV Milan Ivanović je izjavo da program razvoja opština na severu Kosova kroz izgradnju infrastrukture i zapošljavanje, a koji je Solstrom predstavio, ne zadovoljava jer su ulaganja nesrazmerna. Program predviđa mnogo veća ulaganja u albanske nego u srpske sredine čak i na severu Kosova, kazao je Ivanović. Ivanović je rekao da je na sastanku izrazio i veliku zabrinutost zbog gomilanja snaga bezbednosti u srpskim sredinama. "Stiče se utisak da su pripadnici Kfora i UNMIK policije ovde da bi intervenisali ako rešenje statusa ne bude povoljno za Srbe", rekao je Ivanović. On je izrazio protest i zbog izjava Havijera Solane i komesara EU za proširenje Olija Rena, rekavši da one prejudiciraju status Kosova. "Ako status bude nepovoljan za Srbe, stvaranje ekonomskih preduslova za život neće uroditi plodom. Da bi se sačuvalo multietničko Kosovo, rešenje mora zadovoljiti sve narode koji ovde žive, a ne samo jedan narod koji je u našoj zemlji nacionalna manjina", rekao je Ivanović. |
|
Tuomioja: Izrael pogrešno shvatio zaključke iz Rima
Zvaničnici Evropske unije (EU) saopštili su danas da je Izrael pogrešno protumačio ishod rimske konferencije posvećene krizi u Libanu i da treba odmah da obustavi napade. Govoreći u ime EU, finski ministar inostranih poslova Erki Tuomioja naglasio je da je "potpuno pogrešno" tumačenje Izraela, prema kojem deklaracija koja je usvojena u Rimu dozvoljava Izraelu da nastavi ofanzivu. Finski ministar je ipak najavio da će EU i ubuduće nastaviti da aktivno učestvuje u procesima na Bliskom istoku kako bi pomogla da se pronađe rešenje za mir. Na konferenciji u Rimu održanoj juče, kao što se i pretpostavljalo, nije se došlo do rešenja kako odmah zaustaviti borbe koje se vode na jugu Libana između Hezbolaha i izraelske vojske. Ranije je izraelski ministar pravde Haim Ramon izjavio da je Izrael razumeo da mu je u Rimu dato zeleno svetlo da nastavi napade na pripadnike Hezbolaha. Konferenciji u Rimu su prisustvovali američki državni sekretar Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice), predstavnici EU, arapskih zemalja i Izraela. |
|
Ambasadorska Finske: EU se nada ispunjenju Akcionog plana
Ambasadorka predsedavajuće EU Finske Ana Maija Korpi izrazila je danas u Beogradu, na sastanku Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU, očekivanje da će Akcioni plan srpske vlade za okončanje saradnje sa Haškim sudom brzo dovesti do rezultata. "Evropska perspektiva je ključni element ekonomsko-socijalnog razvoja Srbije i EU je, imajući to u vidu, usvojila novi, izmenjeni mandat za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pokrenula proceduru da se na jesen ove godine počne sa pregovorima o liberalizaciji viznog režima", rekla je Korpijeva, navodi se u saopštenju Kancelarije za pridruživanje EU. Ambasadorka Finske u Srbiji istakla je da su za Srbiju otvorena 23 programa EU, uključujući i budući glavni instrument pretpristupne pomoći IPA (Instrument za pretpristupnu pomoć). Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković rekla je da je sastanak predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije ohrabrujući signal u odnosima sa EU, navodi se u saopštenju. "Današnji sastanak Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i Evropske unije ohrabrujući je signal u odnosima sa EU, koji nas podstiče da naporno radimo da bismo rešili problem koji nas je privremeno zaustavio na putu evropskih integracija, kao i da nastavimo započete reforme", rekla je Dulić-Marković na otvaranju skupa. U saopštenju se navodi da je direktor Direktorata za zapadni Balkan Evropske komisije Rajnhard Pribe istakao da je usvajanje novog mandata za pregovore bitan signal koji ukazuje da su države članice EU saglasne da treba nastaviti dijalog sa Srbijom i da će Sporazum biti zaključen do kraja godine, ako bude ispunjena neophodna stavka - saradnja sa Tribunalom u Hagu. Predstavnici Vlade Srbije i Evropske komisije razgovarali su o sprovođenju Evropskog partnerstva, zatim o pravnim i institucionalnim aspektima preuzimanja nadležnosti sa nivoa bivše državne zajednice, pre svega u oblasti spoljnih poslova, odbrane, ljudskih i manjinskih prava, viza, azila i migracija. Razgovarano je i o zaštiti prava intelektualne svojine, statistike i infrastrukture kvaliteta, a razmotrena su i pitanja državne uprave, revizije Ustava, kao i carine i trgovine. |
|
Pribe i Dulić Marković o Unapređenom stalnom dijalogu
Direktor Direktorata za zapadni Balkan Evropske komisije Rajnhard Pribe izjavio je danas u Beogradu da bez obzira na zaustavljanje pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i povezivanju Srbije i Evropske unije (EU), postoje mnogi instrumenti u okviru kojih se može raditi u tom pravcu. "Očekujemo nastavak dijaloga o povezivanju i bez obzira što je trenutno zaustavljen, postoje mnogi instrumenti na kojima se može raditi", izjavio je Pribe posle prvog sastanka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU u Beogradu, po razdvajanju državne zajednice. Pribe je rekao da Akcioni plan za završetak saradnje sa Haškim tribunalom nije bio tema današnjeg razgovora, već prošlonedeljnog u Briselu koji je ocenio kao "veoma ohrabrujući". On je rekao da su predstavnici EU primetili da reorganizacija državne uprave posle razdvajanja Srbije i Crne Gore protiče "u konstruktivnom duhu". Na današnjem sastanku je bilo reči i o Kancelariji za ljudska i manjinska prava koja je naslednik Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kazao je Pribe i istakao da je poštovanje tih prava veoma bitan aspekt ispunjavanja standarda EU. On je rekao da je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković obavestio predstavnike EU o radu na novom ustavu i da su oni podržali Srbiju u tome, jer je veoma značajno da novi ustav bude veoma moderan i evropski. Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković je rekla da su današnji razgovori nastavak dijaloga sa EU koji pomaže Srbiji da unapredi reforme i da se približi evropskim standardima. Po njenim rečima, bilo je reči i o evropskom partnerstvu, aktivnostima koje je Srbija preduzela kao sukcesor državne zajednice, a najviše o sprovođenju manjinskih i prava čoveka, reformi pravosuđa i civilnoj kontroli vojske. Dulić Marković je dodala da su razgovarali i o odnosima sa Crnom Gorom u oblasti prava građana na školovanje i penzijsko osiguranje. Ona je izrazila uverenje da će se saradnja sa Evropskom komisijom uspešno nastaviti. |
|
Dulić Marković: Plan plus je još u radnoj verziji
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković izjavila je danas da se "plan plus" koji će Vlada ponuditi Evropskoj uniji (EU) odnosi na političke i ekonomske mogućnosti koje bi Srbija imala ukoliko što pre ispuni Akcioni plan o saradnji sa Haškim tribunalom. Navodeći da je "plan plus" još u radnoj verziji, Dulić Marković je novinarima izjavila da je cilj plana da se pokaže koliko su otvorena vrata EU. Time treba da se pokaže koje bi mogućnosti građani imali nakon ispunjavanja Akcionog plana, rekla je ona. To su lakše dobijanje viza za putovanje u zemlje EU, programi ekonomske podrške kroz strukturalne fondove EU, bolja saradnja u obrazovanju. Potpredsednica Vlade je kazala da operativni deo Akcionog plana za završetak saradnje sa Haškim tribunalom treba da bude urađen do kraja nedelje. Utvrđuju se poslovi ko je odgovoran za njihovo sprovođenje. Dulić Marković je govorila i o nameri da sve političke snage zajednički nastupe u medijima, kako bi se pokazalo da zaista postoji politička volja u Srbiji da se plan saradnje sa Tribunalom sprovede što pre. |
|
EU traži istragu o bombardovanju posmatrača
Evropska unija (EU) osudila je danas izraelsko bombardovanje posmatračkog punkta UN u Libanu kao neprihvatljivo i zatražila punu istragu o napadu u kojem su poginula četvorica pripadnika misije UNIFIL, među kojima i jedan Finac. "Predsedavajuća (EU) je u velikom šoku primila vest o napadu", navodi se u saopštenju Finske, koja u ovom polugođu predsedava EU. Helsinki je, takođe, pozvao sve strane da udruže napore kako bi se okončali sukobi u Libanu. Predsednica Finske Tarja Halonen je danas ocenila da nema opravdanja za napad i zatražila od izraelskih zvaničnika "da u potpunosti razjasne okolnosti incidenta". U izraelskom bombardovanju pogođeni su objekat i bunker UN u mestu Kiam, na jugu Libana. Poginuli su Austrijanac, Finac, Kanađanin i Kinez. Na bombardovanje punkta UN reagovao je i finski premijer Mati Vanhanen, koji je telefonom pozvao svog izraelskog kolegu Ehuda Olmerta i rekao mu da je šokiran i da traži punu i brzu istragu. "Premijer Olmert je tvrdio (Vahanenu) da napad nije mogao biti nameran, i izrazio najdublje saučešće finskom narodu", saopštio je kabinet finskog premijera. Olmert je, kako se navodi, preneo da će izraelske vlasti sprovesti opsežnu istragu. Savet bezbednosti UN održaće večeras konsultacije u vezi sa pogibijom pripadnika Posmatračke misije UN u Libanu u izraelskom bombardovanju, najavila je misija Francuske koja ovog meseca predsedava Savetom. |
|
Dinkić: Ohrabrujuća odluka Saveta ministara EU
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da je ohrabrujuća i za Srbiju pozitivna jučerašnja odluka Saveta ministara Evropske unije (EU) o promeni mandata za pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i povezivanju sa EU. "To pokazuje da su Finci vrlo efikasni u predsedavanju EU. Drugo, to je jasan signal EU građanima Srbije da žele da što pre Srbija bude u njenom članstvu", rekao je Dinkić novinarima prilikom posete Vatrogasnoj brigadi u Beogradu. Savet ministara EU juče je u Briselu usvojio promenjen mandat za pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanja, i novi mandat za pregovore sa Crnom Gorom o tome. Mandat za pregovore je promenjen zbog raspada Državne zajednice SCG. "Od nas zavisi kada ćemo nastaviti pregovore. Otklonjene su tehničke prepreke. EU nam je poslala jasan pozitivan signal i to ohrabruje", rekao je Dinkić. Najavio je da će sa potpredsednicom Vlade Srbije Ivanom Dulić-Marković otputovati 17. avgusta u Brisel gde će evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu izložiti plan intenzivnije saradnje na finansijskom polju EU i Srbije, nazvan Plan plus. |
|
Pribe: Usvajanje mandata dokaz političke podrške
Direktor Direkcije za Zapadni Balkan Evropske komisije Rajhard Pribe izjavio je danas da je brzo usvajanje mandata za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju još jedan dokaz političke podrške i spremnosti EU da podrži evropske integracije Crne Gore. Pribe je u razgovoru sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem kazao da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU biti nastavljeni u septembru, saopšteno je iz kabineta crnogorskog premijera. Đukanović je izrazio zadovoljstvo odlukom Saveta ministara EU da po ubrzanoj proceduri odobri novi mandat za pregovore i ponovio da je prioritet vlade brzi i kvalitetan nastavak pregovora, s ciljem da se on zaključi do kraja ove godine. U odvojenom razgovoru sa predsednikom crnogorskog parlamenta Rankom Krivokapićem, Pribe je ocenio da je nastavak poslova na snaženju administrativnih kapaciteta prioritetna aktivnost institucija u svim zemljama koje se nalaze u procesu pristupanja Evropskoj uniji. On je kazao da će u EU u tom procesu pružiti finansijsku i ekspertsku podršku Skupštini Crne Gore. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika parlamenta, Krivokapić je kazao da je odobravanje novog mandata za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Crnom Gorom jasan signal da su evropske institucije prepoznale rezultate i napore koje je ona uložila u evropske integracije. |
|
Miščević: Pozitivan akt EU
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević pozdravila je današnju odluku Saveta ministara EU da usvoji promenjen mandat za pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Miščević je agenciji Beta rekla da je "veoma pozitivan akt političke podrške Srbiji" što je sada usvojena izmena mandata za pregovore o pridruživanju, iako je prethodno bilo očekivano da se to desi u septembru. "To neće, naravno, značiti otvaranje pregovora, ali su time ispunjeni svi tehnički uslovi za otvaranje pregovora u momentu kad se ispuni obaveza saradnje s Haškim tribunalom", rekla je Miščević. Zvaničnici na zasedanju ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova EU u Briselu potvrdili su danas da su mandate za Srbiju i Crnu Goru usvojili bez rasprave, praktično onako kako ih je početkom jula i predložila Evropska komisija. Evropska komisija je 6. jula usvojila izmenjen mandat za Srbiju i nove mandate za pregovore o pridruživanju sa Crnom Gorom, naglasivši da je posle referenduma na kojem je u Crnoj Gori izglasana nezavisnost, neophodno nastaviti odvojene pregovore sa dotadašnjim članicama državne zajednice SCG, "na temelju dosad ostvarenih rezultata". U obrazloženju Evropske komisije je naglašeno da preporuka Savetu ministara da usvoji odvojene mandate "nema nikakvih posledica po odluku Evropske komisije od 3. maja da se otkažu pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom sve dok ona ne ispuni obavezu pune saradnje s Haškim sudom". |
|
EU: Usvojeni mandati za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom
Savet ministara Evropske unije danas je u Briselu po ubrzanom postupku usvojio izmenjeni mandat za pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanja, kao i novi mandat za te pregovore sa Crnom Gorom. To su agenciji Beta saopštili zvaničnici na zasedanju ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova EU koji su mandate za Srbiju i Crnu Goru usvojili bez rasprave, praktično onako kako ih je i predložila početkom jula Evropska komisija. Očekivalo se da mandati za pregovore o pridruživanju budu usvojeni u septembru. Portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Kristina Nađi je Beti prenela da je time uspostavljen pravni osnov za nastavak pregovora sa Srbijom i sa Crnom Gorom i da bi odvojeni pregovori mogli biti nastavljeni teoretski odmah. Funkcioneri na ministarskom zasedanju su istakli da je činjenica da su mandati usvojeni već sada jasan dokaz volje Evropske unije za pospešenje odnosa, kao i da se ubrza i ohrabri jačanje demokratskih snaga i proevropskih reformi, posebno u Srbiji, koja je suočena s unutrašnjepolitičkim teškoćama i mukotrpnim rešavanjem statusa Kosova. Evropski komesar Oli Ren je pozdravio činjenicu da je Savet ministara EU usvojio mnogo brže nego što se očekivalo izmenjeni mandat za pregovore o pridruživanju sa Srbijom i novi mandat za Crnu Goru. Ren je istakao da je to dokaz jasnog opredeljenja EU da se ostvari evropska perspektiva zapadnog Balkana, prenela je njegov portparol Kristina Nadji. "Sada pošto su sve tehničke prepreke otklonjene, Evropska unija je spremna da obnovi pregovore sa Srbijom čim bude uspostavljena potpuna saradnja vlasti u Srbiji sa Haškim sudom", istakao je evropski komesar za proširivanje. Zvaničnici u Briselu su, takodje, rekli da se verovatno ove nedelje očekuje usvajanje neke vrste zajedničke deklaracije Evropska unija-Crna Gora o uspostavljanju političke saradnje i daljem razvoju odnosa u sklopu programa iz Soluna. Na pitanje kad se može očekivati nastavak pregovora s Podgoricom, rečeno je da će to biti utanačeno zajedničkim dogovorom Evropske komisije i crnogorske vlade. Evropska komisija je 6. jula usvojila izmenjeni mandat za Srbiju i novi mandat za pregovore o pridruživanju sa Crnom Gorom, naglasivši da je posle referenduma na kojem je u Crnoj Gori izglasana nezavisnost, neophodno nastaviti odvojene pregovore sa dotadašnjim članicama državne zajednice SCG, "na temelju dosad ostvarenih rezultata". U obrazloženju Evropske komisije je naglašeno da preporuka Savetu ministara da usvoji odvojene mandate "nema nikakvih posledica po odluku Evropske komisije od 3. maja da se otkažu pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom sve dok ona ne ispuni obavezu pune saradnje s Haškim sudom". "Promena mandata će, međutim, omogućiti Komisiji da brzo obnovi te pregovore čim obaveze prema Haškom sudu budu ispunjene", navela je Evropska komisija. Evropska komisija je polovinom jula takodje usvojila mandate za pregovore o sporazumima o viznim olakšicama i readmisiji sa Srbijom i drugim zemljama zapadnog Balkana, ali ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU o tim mandatima danas nisu raspravljali. Rasprava o tome će, rečeno je, biti na dnevnom redu zasedanja u septembru. |
|
Solana pozdravio direktne pregovore o Kosovu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana pozdravio je današnje prve direktne pregovore zvaničnika Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i ocenio da je počela nova faza razgovora o budućnosti pokrajine. Solana je, kako je saopštila njegova portparolka Kristina Galjak, pozdravio sastanak. "Jasno, postoje podeljeni stavovi po pitanju statusa (Kosova), ali važno je da je ovim sastankom počela nova faza razgovora", ocenio je Solana. "Od sada, svi aspekti procesa (utvrđivanja) statusa biće predmet intenzivnog rada... Očekujemo od obe strane da se konstruktivno angažuju i da pokažu fleksibilnost", istakao je Solana. Solana je takodje ponovio snažnu podršku izaslaniku generalnog sekretara UN za Kosovo Martiju Ahtisariju i potvrdio spremnost EU da doprinese ovom procesu. "Ovaj proces, po našem mišljenju, treba da dovede do Kosova koje je multietničko, demokratsko i bezbedno za sve građane, koje može da doprinese regionalnoj stabilnosti i koje može da napreduje prema EU", dodao je Solana. Najviši zvanični Beograda i Prištine održali su danas u Beču prve direktne pregovore o budućem statusu Kosova. |
|
EU će organizovati isporuku pomoći za Liban
Evropska unija saopštila je danas da će organizovati isporučivanje pomoći evropskih zemalja za Liban, kao i da će na Kipar uputiti tim za pomoć u organizaciji povratka hiljada ljudi evakuisanih iz Libana. Evropska komisija saopštila je da je Liban zatražio pomoć u lekovima, skloništima, građevinskom materijalu i opremi za borbu protiv požara, dok je vlastima u Kipru potrebna pomoć u slanju stranih državljana, evakuisanih iz kriznih područja, nazad u njihove zemlje. Vlasti Kipra navode da za sada imaju dovoljno hrane, lekova i prostora za smeštaj evakuisanih osoba, ali da je potrebno napraviti planove za njihov povratak kućama. "Kipar je suočen sa izuzetno teškom situacijom. Svim evakuisanim osobama potreban je u narednim danima hitan transport sa Kipra u različite zemlje u kojima žive", rekao je komesar EU za zaštitu okoline Stavros Dimas. Dimas je rekao da je EU obavestila svih 25 članica o hitnim potrebama Libana i o svojoj saradnji sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta u pružanju pomoći ugroženima. |
|
Kjarini: Neću dopustiti ugrožavanje mira u BiH
Komandant EUFOR-a u BiH, italijanski general Đan Marko Kjarini (Gian Marco Chiarini) izjavio je da neće dopustiti ugrožavanje mira i stabilnosti u BiH i da, u slučaju "da se ukaže nužda, neće oklevati da upotrebi silu". "Moj mandat je jasan i neću pitati nikoga da posegnem za njim, ako bude trebalo. To podrazumeva, takođe, da ću se koristiti i oružjem da zaštitim stabilno i sigurno okruženje u BiH", rekao je Kjarini u intervjuu za "Dnevni avaz". Komandant EUFOR-a u BiH ocenio je da su sada pred izbore u BiH, podignute tenzije i da se stavovi radikalizuju. On je, međutim, dodao da nije karakteristično samo za tu zemlju da pred izbore, političke grupe daju "različite, pa i zapaljive izjave". "Ne, to me ne brine. Sigurnosna situacija svaki dan se sve više poboljšava. To ne znači da je zemlja potpuno sigurna, ali mogući problemi mogu biti rešeni i policija bi se mogla nositi s tim", ocenio je Kjarini. On je rekao da ne zna gde se kriju Radovan Karadžić i Ratko Mladić i da nema nikakvih elemenata koji bi ga naveli na pomisao da se oni nalaze u BiH. "Naše obaveštajne informacije, a one su jako dobre kada je BiH u pitanju, pokazuju da se oni ne nalaze ovde. Siguran sam da bismo mi, da su oni ovde, znali za to. Ponavljam da smo spremni uhapsiti ne samo Karadžića i Mladića", rekao je Kjarini. On je pohvalio rad policije u RS za koju je rekao da je "sve bolja" i podsetio da je policija RS sa novom Vladom, uhapsila 20 optuženih za ratne zločine i da se uspješno nosi i sa organizovanim kriminalom. Komandant EUFOR-a smatra da je reforma policije u BiH težak posao i da ga otežavaju politički problemi. Prema njegovom mišljenju, reforma odbrane u BiH je dobar primer kako treba da teku procesi u BiH i istakao da sakriveno oružje predstavlja veliki problem. "Od januara do juna ove godine na četiri mesta našli smo municije i oružja čija težina premašuje tonu. Kriminal postoji svugde u svetu, ali ne možete svuda u svetu na jednom mestu naći nekoliko tona naoružanja. To i mi i lokalne vlasti treba da rešavamo", izjavio je Kjarini. On je izrazio sumnju u mogućnost izbijanja novog rata, ali je ocenio da postoji opasnost za BiH, ali i region, zbog tolike količine oružja, jer se ono može izvoziti. |
|
Ministarstvo: Pregovore odobriti sada, ne u septembru
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je danas da bi dodatni podstrek primeni Akcionog plana Vlade Srbije bila odluka Saveta ministara EU da već ovog meseca bude odobren izmenjeni mandat za pregovore Srbije o stabilizaciji i pridruživanju EU. "Dodatni podstrek primeni Akcionog plana Vlade Srbije predstavljala bi odluka Saveta ministara EU da već ovog meseca, a ne u septembru, bude odobren izmenjeni mandat za pregovore Srbije o stabilizaciji i pridruživanju EU", navodi se u saopštenju ministarstva. Kako se dodaje, "nema, naime, potrebe da se čeka septembar za usvajanje mandata za nastavak pregovora, ako optuženi budu u Hagu pre septembra, jer je EU saopštila da će pregovori sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju biti nastavljeni odmah po uklanjanju haške prepreke". |
|
EU pozvala na prekid vatre i obećala pomoć
Evropska unija (EU) je danas pozvala na prekid vatre u južnom Libanu i da se tamo rasporede međunarodne mirovne snage, a obećala 10 miliona evra za pomoć civilnim žrtvama sukoba. Mati Vanhanen (Matti), premijer Finske koja predsedava Unijom, pozvao je izraelsku vojsku i gerilce Hezbolaha da okončaju nasilje. Vanhanen je rekao da strane u sukobu za sada "ne slušaju dovoljno" Evropsku uniju i UN. On je istakao da je Unija "izrazito zabrinuta" zbog situacije na Bliskom istoku i da će biti aktivna u rešavanju krize. "EU je spremna da pomogne. U južnom Libanu bi moglo da bude potrebno jako međunarodno prisustvo koje će podržati Savet bezbednosti UN", rekao je premijer Vanhanen. Rešenje za krizu iziskuje "prave uslove kako bi Savet bezbednosti UN mogao da donese odluku", rekao je finski premijer i dodao: "Potreban je naporan rad posebno na diplomatskom nivou". "Nasilje mora da prestane, raketni napadi moraju da prestanu. Oteti vojnici treba da budu oslobođeni", istakao je on. |
|
Plan EU:Na Kosovu međunarodna misija s važnim ovlašćenjima
Plan Evropske unije (EU) za Kosovo predviđa uspostavljanje međunarodne misije na Kosovu posle rešenja statusa i da potom kosovske vlasti preuzmu odgovornost za ekonomski i politički život, uz mogućnost ulaska u članstvo međunarodnih finansijskih organizacija. Plan, koji je ranije delimično objavljen, a u čiju celinu je sada imala uvida agencija Beta, predviđa da rešenje statusa ima ustavni okvir koji će vladu u Prištini osposobiti da "deluje kao partner EU" kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Pod uslovom da Kosovo, kako je istaknuto, "dostigne dovoljan stepen demokratske i institucionalne stabilnosti, uključujući dalji napredak u primeni Evropskog partnerstva i zadovoljavajuće sprovođenje budućeg rešenja statusa, svi instrumenti (EU) predviđeni za Zapadni Balkan treba da budu raspoloživi i za Kosovo, uključujući izglede za ugovorne odnose sa EU". Zvaničnici u Savetu ministara i Evropskoj komisiji rekli su da ovaj stav o "izgledima za ugovorne odnose sa EU" ni na koji način ne prejudicira rešenje statusa Kosova, već znači da se potvrđuje "evropska perspektiva". Kako se, međutim, navodi u ovom dokumentu, "izgledi da se zaključi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, delovaće kao podsticaj za reformu na Kosovu, kao i drugde u regionu". Ističe se da će "EU pomagati ekonomski i politički razvoj Kosova da bi se obezbedilo da Kosovo postane pouzdan partner koji zajedno s ostalim delom Zapadnog Balkana napreduje ka integraciji u EU". U izveštaju "Buduća uloga i doprinos EU na Kosovu", koji su izradili saradnici evropskog komesara Olija Rena i visokog predstavnika EU Havijera Solane, kaže se da će "Međunarodna civilna misija" i njen šef imati ovlašćenja da menjaju zakone i odluke, smenjuju i kažnjavaju funkcionere, kao i da, "u krajnjim slučajevima", preuzimaju izvršne funkcije vlasti i naimenuju zvaničnike. Takođe će biti uspostavljen i "međunarodni nadzor" sprovođenja rešenja statusa, stalnog sprovođenja standarda i prava manjina. Međunarodna civilna misija će biti postavljena na Kosovu odlukom Saveta bezbednosti UN. Plan je usvojio Savet ministara EU, pozdravivši upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosuđa i policije. U izveštaju Solane i Rena je istaknuto da "Ahtisari radi na jasnijem sporazumevanju o parametrima budućeg rešenja" za status Kosova, kao na "utvrđivanju zajedničke osnove za dve strane". "Od najveće je važnosti da se obezbedi da ishod statusnog procesa ispoštuje evropsku perspektivu Kosova i stvori uslove za funkcionalno i održivo Kosovo, ugrađeno u region", ističe se u izveštaju. Takođe je naglašeno da "napredak u rešavanju statusa zavisi od napretka u primeni standarda", a to je "nužno i za ispunjavanje dugoročnih političkih (EU) merila iz Kopenhagena". "Prava kosovskih Srba i drugih manjina će biti bolje zaštićena ako se Priština angažuje u primeni evropskih standarda o ljudskim i pravima manjina i vladavini zakona", dodaje se . U izveštaju je podvučeno da posle prestanka misije UNMIK-a, "kosovske institucije treba da budu odgovorne za vođenje poslova", a "međunarodno prisustvo će morati da se uspostavi na Kosovu da bi se pratilo sprovođenje rešenja statusa, vladavine zakona, nekih ekonomskih i poreskih pitanja". "Proces stabilizacije i pridruživanja i perspektiva (članstva) u EU su uveliko ojačali stabilnost i bezbednost regiona. Složene strukture vlasti, etnički sastav i raspored stanovništva, mala teritorija i skromna finansijska sredstva zahtevaju jasno delatno ustrojstvo vlasti i državne uprave, što je posebno važno za reformu lokalne samouprave (decentralizaciju)", dodaje se u dokumentu EU. Evropska unija je uputila jasnu poruku kosovskim vlastima da sprovođenje standarda UN nije samo nužno da se utre put rešenju statusa, već i da se ispune politički kriterijumi iz Kopenhagena. Prava kosovskih Srba i ostalih manjina će, dodaje se u izveštaju, "biti bolje zaštićena ako Priština bude angažovana da primenjuje evropske standarde ljudskih i manjinskih prava i vladavine zakona". |
|
EU: Mandati za pregovore sa Srbijom o viznim olakšicama
Evropska komisija je danas objavila mandate za pregovore o viznim olakšicama i sporazumima o readmisiji sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom, kojima se predviđa uprošćenje i ubrzanje postupka, kao i izdavanje višekratnih viza na duži rok za ulazak studenata, istraživača, umetnika i poslovnih ljudi na teritoriju Evropske unije. Predloženim mandatima je predviđeno i da se vize izdaju po nižoj tarifi ili besplatno, kao i da nosioci diplomatskih pasoša budu izuzeti od obaveze da vade vize za putovanja u EU. O mandatima će se u ponedeljak u Briselu izjasniti ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU, a usvajanje se očekuje u septembru. Evropski komesar za pravosuđe, slobodu i bezbednost Franko Fratini izjavio je da su sporazumi o vizama i readmisiji, prihvatanju ilegalnih imigranata, od ključne važnosti zato što će vizne olakšice olakšati putovanja u EU određenim kategorijama građana zapadnobalkanskih zemalja. "A istovremeno će zajamčiti povratak u zemlje porekla onih lica koja se ilegalno nalaze u EU", rekao je on i dodao da će "Evropska unija i njene članice izvući snažnu korist iz ojačane saradnje u bitni, protiv organizovanog kriminala, korupcije, ilegalne imigracije, poboljšanja granične kontrole i bezbednosti dokumenata". "Ja, prema tome, ohrabrujem zemlje članice EU da prihvate naše predloge i usvoje mandate što pre", poručio je Fratini. Evropski komesar Oli Ren je ocenio da su "vizne olakšice veoma važne običnim građanima regiona za putovanja, studije, lakše pravljenje poslova sa EU". "Lakši pristup vizama će i evropsku perspektivu učiniti opipljivijom svim građanima", istakao je on. Evropska komisija je u maju predložila mandate za pregovore s Makedonijom o viznim olakšicama i readmisiji. EU s Albanijom već od maja ove godine ima na snazi sporazum o readmisiji, a Evropska komisija je zasad predložila nacrt mandata za vizne olakšice sa tom zemljom. |
|
Tadić danas sa generalnim sekretarom NATO i ambasadorima
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovaraće danas u Briselu sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom i ambasadorima u Savetu Atlantskog saveza. Predsednik Srbije, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Briselu na poziv Japa de Hopa Shefera, govoriće i na sednici Severnoatlantskog saveta, operativnog tela NATO u kome učestvuju ambasadori svih 26 zemalja članica. Tadić je juče u Briselu razgovarao sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom o evropskim intergacijama Srbije i pregovorima o statusu Kosova. Tadić se sastao i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom sa kojim je razgovarao o situaciji na Kosovu u svetlu bečkih pregovora o decentralizaciji i zaštiti verskog i kulturnog nasleđa. Sa Tadićem u Briselu boravi i načelnik generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš. |
|
Ivanić: Bez reforme policije nema sporazuma BiH-EU
Šef diplomatije BiH Mladen Ivanić rekao je da je tokom razgovora sa evropskim zvaničnicima u Briselu upozoren da bez reforme policije, BiH neće moći da do kraja godine zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. "Ključ svih ključeva je reforma policije. To je glavni problem za našu državu. Sve drugo, uključujući i nezaobilaznu saradnju s Haškim tribunalom, ima određenu težinu, ali u tim drugim oblastima načinjeni su pomaci. Od BiH se sada očekuje da završi poglavlje reforme policije", rekao je on. Ivanić je za "Dnevni avaz" rekao da je stav EU jasan i da "Evropa ima vremena da čeka, ali da BiH nema više vremena". Ivanić je naveo da je stav Brisela jasan i kada je u pitanju saradnja BiH sa sudom u Hagu. "Od institucija BiH očekuje se da uspostave još bolju saradnju s Beogradom i da se jasno vidi da institucije BiH sarađuju s Tribunalom. Posebno se od nas očekuje dobra saradnja u razbijanju eventualne mreže pomagača haških optuženika", rekao je on. Prema njegovim rečima, zvaničnici EU su izrazili i zabrinutost zbog izjava političara iz Republike Srpske o referendumu o otcepljenju RS iz BiH. "Izneo sam im moj stav, a to je da bi oni svaki oblik ugrožavanja Dejtonskog sporazuma trebalo da tretiraju na isti način. Dakle, isto se odnositi i prema zahtevima za pokušaj ukidanja RS. Samo je isti aršin i za one koji zagovaraju referendum i za one koji su pobornici ukidanja RS najbolji način da se obezbedi stabilnost BiH", rekao je Ivanić. |
|
Početak pregovora o viznim olakšicama krajem godine
Pregovori sa Evropskom unijom o viznim olakšicama za građane Srbije počeće krajem godine i neće zavisiti od ispunjenja haških obaveza, rekla je za "Danas" od ponedeljka predstavnica Kancelarije za pridruživanje Srbije EU Sanja Mrvaljević. Prema njenim rečima, i u slučaju da EU odbaci Akcioni plan za saradnju sa sudom u Hagu i da haški optuženik Ratko Mladić ne bude uhapšen do jeseni, Srbija će najverovatnije nastaviti pregovore oko dobijanja viznih olakšica. Ona je naglasila da se početak tih pregovora očekuje krajem godine, kada bi se potpisao jedinstven sporazum o readmisiji sa EU, a ne, kao što je do sada bio slučaj, sa svakom zemljom članicom posebno. "Ovo neće biti liberalizacija viznog sistema, već samo dobijanje viznih olakšica. To se, pre svega, odnosi na cenu viza koja u Srbiji nije povećana, kao i na olakšavanje procedure njihovog dobijanja", istakla je Mrvaljevićeva i dodala da će se vizne olakšice odnositi smo na pojedine kategorije građana u Srbiji. Profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Delević Đilas izjavila za "Danas" da su uslovi koje Srbija treba da ispuni za olakšicu viznog režima, pored potpisivanja sporazuma o readmisiji, i prenos kontrole carine sa vojske na policiju, kao i pouzdanost ličnih isprava. |
|
Barozo-Tadić: Sporazum Srbija-EU moguć do kraja godine
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da ima vremena da se do kraja godine sklopi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, ukoliko bude sproveden akcioni plan srpske vlade za punu saradnju sa Haškim sudom. Barozo je naglasio da je ta saradnja, uz izručenje Mladića, od suštinske važnosti zato što EU želi da se obezbedi evropska perspektiva Srbije i članstvo u Uniji. Barozo je posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, kojem je prisustvovao i evropski komesar za proširenja Oli Ren, rekao da EU nastoji da pruži olakšice i podršku Srbiji i podsetio da joj je EU od 2000. godine dala milijardu i po evra pomoći. Čelnik Evropske komisije je podvukao da se saradnjom sa Hagom i izručenjem Mladića takođe jamči evropska perspektiva i to da će Srbija postati član EU. Tadić je izjavio da je akcioni plan za saradnju sa Hagom od ključnog značaja za evropsku perspektivu i članstvo Srbije u EU, ali je podvukao da treba mnogo više otvoriti vrata Evrope Srbiji da bi se nova evropska iskustva prenela u Srbiju i zapadni Balkan. "Srbija će učiniti sve u svojoj moći da postane član EU i to je naš cilj', rekao je predsednik Srbije, primetivši da je jasno da unutar evropske dvadesetpetorice postoji određeni "zamor od proširivanja". Tadić je istovremeno iskazao uverenje da će se to promeniti, da će Srbija moći da uđe u redove EU i da se upravo zato u zemlji sprovode ključne reforme. Ukazao je na više problema sa kojima se suočavala Srbija: od referenduma u Crnoj Gori, do Kosova. Rekao je da nije zadovoljan dosadašnjim pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja, istakavši da više očekuje u budućnosti od tih pregovora. "Poštujemo legitimne interese albanskog naroda, ali branimo i legitimne interese Srbije, a to je teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje", kazao je Tadić. Predsednik Srbije je upozorio da bi nezavisnost Kosova bila presedan i problem za stabilnost Balkana i drugih područja sveta. Srpski predsednik je rekao da očekuje dodatne predloge specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija za sastanak ključnih ličnosti Beograda i Prištine u Beču. Barozo je naglasio da niko ne pokušava da nametne rešenje za Kosovo. "Mi nastojimo da se rešenje pronađe kroz konstruktivne razgovora. A ključno je da to bude održivo rešenje", rekao je predsednik Evropske komisije. Barozo je ocenio da je akcioni plan važan, ali da se postavlja pitanje zašto on nije bio sačinjen ranije ako je neophodan. "Sad ga treba sprovesti", rekao je Barozo, dodavši da je to važno za odnose Srbije sa EU, ali i za "sveukupnu sliku Srbije". "Jer nije pošteno prema srpskom narodu da jedan ili par optuženih za ratne zločine drže u zastoju demokratsku budućnost Srbije", ukazao je predsednik Evropske komisije. Tadić je kazao da smatra da je važnost akcionog plana to što su koordinatori konkretno odgovorni za njegovo sprovođenje, ali je naglasio da je i srpska vlada odgovorna za stvaranje atmosfere i za akciju kako bi Mladić konačno otišao u Hag. "To nije deo moje odgovornosti, ali ja podržavam srpsku vladu u sprovođenju tog plana", kazao ja predsednik Tadić. |
|
Solana: Znaci dobrih odnosa sa Srbijom
Visoki predstavnik Evroske unije Havijer Solana izjavio je posle razgovora s Predsednikom Srbije Borisom Tadićem da su jučerašnji i današnji susreti čelnika EU i Srbije "dva važna dana" i "znak dobrih odnosa koje želimo s tako važnom državom kao što je Srbija". Solana je istakao da su odnosi EU i Srbije svestrani, naglasivši da je "Srbija veoma važna zemlja u regionu i mi ne možemo postići stabilnost regiona bez stabilnosti Srbije". On je ukazao na značaj sprovođenja Akcionog plana srpske vlade za saradnju s Haškim sudom i podvukao da je evropska perspektiva Srbije zajamčena, kao i da je "dobro i za Srbiju i za Evropsku uniju da Srbija konačno bude unutar Evropske unije". Tadić je izrazio uverenje da Akcioni plan srpske vlade može biti rešen u idućih nekoliko meseci i ocenio da je ključno da optuženi Ratko Mladić ode u Hag. "Moramo da rešimo pitanje Mladića i očigledno je da je potrebna tehnička podrška za to. Vlada je spremna da završi taj pošao ali joj je potrebna tehnička podrška, jer je to očigledno tehnički problem", rekao je on i istakao da bi još bolje bilo da i Srbija, poput Hrvatske, ima u tome još temeljitiju podršku. Tadić je dodao i da bi bilo bolje da je Srbija još ranije imala Akcioni plan za saradnju s Haškim sudom, jer bi srpske vlasti mogle mnogo konkretnije i operativnije da rade uz suštinsku podršku Evropske unije na ispunjenju obaveza prema Hagu. "Važno je znati da praktičnu potvrdu te saradnje utvrđuje upravo Tribunal u Hagu. Posebno je značajno da su imenovani odgovorni za svaku pojedinačnu aktivnost plana, da se znaju rokovi i da se znaju procedure, kazao je on. "EU takođe traži da se utvrdi sistem poteza u sprovođenju Akcionog plana u dogovoru s Haškim sudom, što posebno pojašnjava rokove", rekao je Tadić i ukazao da Srbija, bez rešenja prioritetnog zadatka s Haškim sudom, ne može nastaviti pregovore o pridruživanju, ne može izdejstvovati status zemlje kandidata za članstvo u EU. Srpski predsednik je takođe naveo da se "ne može odblokirati podrška SAD za bitne reforme u našoj zemlji, ne možemo dobiti ni podršku svih važnih zemalja u međunarodnim finansijskim institucijama i ne možemo obezbediti ni pristup strukturnim fondovima EU koji bi mogli biti upotrebljeni za izgradnju infrastrukture, kao pretpostavke ključnih reformi u Srbiji". "A to je i uslov da se podigne životni standard građana i sprovedu suštinske reforme koje vode članstvu u EU", rekao je srpski predsednik. Tadić je u Briselu danas razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom. Srpski predsednik je podvukao da bi sva pitanja regiona trebalo da se posmatraju racionalno, jer bi svaka politička promena granica bila strukturna promena koja ima značajne posledice. "Ne postoji nijedan region u svetu u kome bi se desila promena granica, a da bi posle ostalo sve kao i pre", objasnio je šef srpske države. "Oni koji upotrebljavaju nezavisnost Kosova kao pretnju, ne čine dobru stvar za regionalnu stabilnost. Ja uvek govorim o nezavisnosti Kosova kao suštinskoj promeni u regionu i koja može da otvori mnoga trenutno dobro zatvorena pitanja", dodao je on. Tadić je istakao da je "cela Bosna i Hercegovina takođe vitalni interes države Srbije". "To ne znači da se mi zalažemo za ukidanje entiteta, već za očuvanje celovite BiH, kao i za dalje promene u BiH, u saglasnosti s načelom prihvatljivosti za sva tri naroda koji žive u BiH", rekao je on. "Kosovo kao presedan može biti uzrok destabilizacije svih složenih država, ne samo u regionu, a ima ih mnogo složenih, multietničkih, čija složena državna struktura može biti dovedena u pitanje. A može biti faktor destabilizacije drugih država u svetu - u nekim posebno osetljivim područjima kao što su Kavkaz, isto kao i neke članice Evropske unije", upozorio je Tadić. "Ja razumem interes Albanaca na Kosovu i Metohiji, ali danas niko ne živi sam na svetu. Danas svi delimo odgovornost za stabilnost ne samo našeg regiona nego čitavog sveta", zaključio je Tadić. Tadić koji je danas doputovao u Brisel, sutra će razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom. |
|
Ahtisari: Ne očekujem prodor u pregovorima u Beču
Izaslanik UN za status Kosova, Marti Ahtisari, izjavio je danas u Briselu da iduće nedelje u Beču ne očekuje "prodor" u pregovorima o statusu Kosova ali je naglasio da je taj susret "veoma važan". Iduće nedelje će u Beču razgovarati predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom. Ahtisari je posle razgovora s šefovima diplomatija Evropske unije novinarima rekao da veruje da će neki rezultati biti ostvareni u septembru, kada će se, u okviru zasedanja generalne skupštine UN, u Njujorku, na ministarskom nivou sastati i Kontakt grupa. Ahtisari je dodao de će tada razgovarati i sa ministrima drugih zemalja, uključujući šefove diplomatija država balkanskog regiona. Izaslanik UN je rekao da ministri inostranih poslova EU razmatraju "više varijanti rešenja", iako dosad nije za to utvrđen nijedan određeniji predlog. On je time odgovorio na pitanje da li misli da bi bilo "održivo" nametnuto rešenje statusa za Kosovo. Ukazavši na to da tek sledi prvi susret Tadića i Koštunice sa Sejdiuom i Čekuom, objasnio je da "ne zna" da li bi nametnuto rešenje bilo održivo "pošto je to prvi susret političara na najvišem nivou sa ciljem da se time pozabave". "Ja ne očekujem neki prodor na tom sastanku, zato što je namera da to bude prilika da svaka strana predstavi svoje stavove. A potom ćemo nastaviti. Važni pregovori će se nastaviti o tehničkim pitanjima tokom letnje pauze. Posle toga ćemo zakazati nove susrete", rekao je on Zamoljen da oceni da li bi jasno predočavanje mogućnosti za članstvo Srbije u Evropskoj uniji pomoglo u pregovorima o statusu Kosova, Ahtisari je odgovorio da su to dve odvojene stvari i daje njegov posao da se bavi kosovskim pitanjem. "A kao što dobro znate, Evropska unija razmatra i besumnje traži rešenje za to... A svakako će ministri EU pažljivo nastojati da sagledaju kako u ovom času mogu pomoći Srbiji sa ciljem učine u tom cilju nužne promene", rekao je Ahtisari. Predstavnik UN je dodao da će sutra u Beču biti nastavljeni pregovori o kulturnom nasleđu i verskim objektima a u sredu o decentralizaciji, naglasivši da je to "jako važno jer će se proveriti sposobnost strana da nađu sporazum". |
|
EU za direktne pregovore o Kosovu i sprovođenje standarda
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas podržali nastojanje da se pokrenu direktni pregovori Beograda i Prištine o rešavanju statusa Kosova i naglasili "potrebu za dalje ubrzano i istinsko sprovođenje standarda". Ministri EU su u zaključcima o Zapadnom Balkanu, podržali napore izaslanika UN Martija Ahtisarija za organizovanje neposrednog dijaloga o statusu Kosova, pošto su saslušali njegov izveštaj o dosadašnjem toku pregovora. U zaključcima je upućen poziv "obema stranama da se konstruktivno angažuju u toj fazi" direktnih političkih pregovora, a od Beograda je zatraženo da "podstakne kosovske Srbe da učestvuju u radu institucija" na Kosovu. U tim institucijama, kako su to naveli evropski ministri, kosovski Srbi "mogu istinski da se bore za sopstvene interese". Takođe su podvukli da su "primili na znanje napredak u sprovođenju standarda, naveden u izveštaju šefa UNMIK-a Savetu bezbednosti UN i ponovo istakli nužnost daljeg ubrzanog i istinskog sprovođenja standarda". Evropski ministri su saopštili da "cene" rad dosadašnjeg šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Peteresena i da "očekuju naimenovanje njegovog naslednika". Na zasedanju je podržan dopunjeni zajednički izveštaj evropskog komesara Olija Rena i visokog predstavnika EU Havijera Solane o "budućoj ulozi i doprinosu EU na Kosovu", u saradnji sa ostalim međunarodnim činiocima. Savet ministara EU je pozdravio upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosuđa i policije. U izveštaju Solane i Rena je istaknuto da "Ahtisari radi na jasnijem sporazumevanju o parametrima budućeg rešenja" za status Kosova, kao i na "utvrđivanju zajedničke osnove za dve strane". "Od najveće je važnosti da se obezbedi da ishod statusnog procesa ispoštuje evropsku perspektivu Kosova i stvori uslove za funkcionalno i održivo Kosova, ugrađeno u region", navodi se u izveštaju Solane i Rena. Naglašeno je takođe da "napredak u rešavanju statusa zavisi od napretka u primeni standarda", a to je "nužno i za ispunjavanje dugoročnih političkih (EU) merila iz Kopenhagena". "Prava kosovskih Srba i drugih manjina će biti bolje zaštićena ako se Priština angažuje u primeni evropskih standarda o ljudskim i pravima manjina i vladavini zakona". U izveštaju je naglašeno da posle prestanka misije UNMIK-a, "kosovske institucije treba da budu odgovorne za vođenje poslova", a "međunarodno prisustvo će morati da se uspostavi na Kosovu da bi se pratilo sprovođenje rešenja statusa, vladavine zakona, nekih ekonomskih i poreskih pitanja". "Proces stabilizacije i pridruživanja i perspektiva (članstva) u EU su uveliko ojačali stabilnost i bezbednost regiona", navodi se u tekstu. "Pod uslovom da Kosovo dostigne dovoljan stepen demokratske i institucionalne stabilnosti, uključujući dalji napredak u primeni Evropskog partnerstva i zadovoljavajuće sprovođenje budućeg rešenja statusa, svi instrumenti (EU) predviđeni za Zapadni Balkan treba da budu raspoloživi i za Kosovo, uključujući izglede za ugovorne odnose sa EU", dodaje se u izveštaju. Zvaničnici u Savetu ministara i Evropskoj komisiji su rekli da ovaj stav o "izgledima za ugovorne odnose sa EU" ni na koji način ne prejudicira rešenje statusa Kosova, već znači da se potvrđuje "evropska perspektiva". A to je, kako je predočeno, i mogućnost koja proizilazi iz posebnog vida saradnje EU s Kosovom u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, u sklopu tzv "pratećeg mehanizma". |
|
Rupel: Kosovu nezavisnost, Srbiji članstvo u EU
Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel založio se danas na ministarskom zasedanju Evropske unije (EU) za uslovnu ili drugu vrstu nezavisnosti Kosova, pod uslovom da Srbija postane članica EU, ali njegovo mišljenje ne dele drugi ministri EU. Rupel je u Briselu kazao da bi "bez evropske Srbije i Kosovo teško bilo stabilno" jer, kako je rekao, "ne može biti stabilizovan jedan deo Zapadnog Balkana, ako ne bude stabilizovan i drugi - Srbija". "Uslovi za punu državnost Kosova će biti ispunjeni tek pošto ceo zapadni Balkan bude uključen u EU. Prema tome, nezavisnost Kosova pod uslovom da Srbija postane puna članica Evropske unije", zaključio je slovenački ministar. Međutim, ministri drugih zemalja članica Unije nisu se složili sa njegovim mišljenjem. Između ostalih, šef luksemburške diplomatije Žan Ašelborn ukazao je da nikako ne treba povezivati rešavanje statusa Kosova sa procesom stabilizacije i pridruživanja koji Srbiji omogućava da postane članica EU. Evropski komesar Oli Ren je na zasedanju predočio da je i Akcioni plan za postizanje pune saradnje Srbije s Haškim sudom, a time i obnovu pregovora o pridruživanju s Beogradom, deo napora i Srbije i EU da se vidno pospeši saradnja i pomogne Srbiji da prevaziđe sadašnje teškoće, uključujući rešavanje statusa Kosova. Rupel je, međutim, naglasio da će Srbija postati članica EU kad uspostavi punu saradnju s Hagom i ispuni evropske uslove i standarde, ali je upozorio da je "sada velika pažnja posvećena Kosovu, a pri tome treba posvetiti pažnju i Srbiji". |
|
EU pozvala na obustavu nasilja na Bliskom istoku
Evropska unija (EU) je danas osudila napade libanskog šiitskog pokreta Hezbolah na Izrael koji je pozvala na uzdržanost, saopšteno je nakon današnjeg sastanka šefova diplomatije EU u Briselu. "EU osuđuje napade Hezbolaha na Izrael i otmicu dvojice izraelskih vojnika. Poziva na njihovo momentalno i bezuslovno oslobađanje i na obustavu svih napada na izraelske gradove", ističe se u zajedničkom saopštenju ministara EU. EU je priznala "legitimno pravo Izraela na samoodbranu", ali i ponovo apelovala na izraelsku vojsku da bude "uzdržana" i da ne pribegava "merama koje su suprotne međunarodnom humanitarnom pravu". Ministri su izrazili veliku zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije i uništenja civilnih objekata, izražavajući žaljenje zbog civilnih žrtava na obe strane. "Hitno treba obustaviti nasilje i vratiti se diplomatiji. Samo politički proces pregovora može doneti trajni mir regionu", istakli su ministri EU. Dvadesetpetorica su takođe pozdravili aktivnu ulogu Saveta bezbednosti UN, uključujući i mogućnost slanja mirovnih snaga u Liban. |
|
Tuomioja: Pominjanje referenduma u RS je ugrožavanje Dejtona
Predsedavajući Saveta ministara EU, finski ministar inostranih poslova Erki Tuomioja izrazio je večeras zabrinutost Unije zbog toga što su neki političari u RS pominjali mogućnost raspisivanja referenduma o nezavisnosti. Evropska unija se zalaže za "puno poštovanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine", rekao je Tuomioja posle susreta trojke EU i šefa diplomatije BiH Mladena Ivanića. Finski ministar je ocenio da bi referendumom u RS bio ugrožen Dejtonski sporazum. Na sastanku je posebna pažnja posvećena toku pregovora EU i BiH o stabilizaciji i pridruživanju, a evropski komesar za proširenje Oli Ren je novinarima rekao da mora da se ubrza policijska reforma i da oni koji to koče, koče i put BiH u EU. Šef diplomatije BiH Ivanić je istakao da su na tehničkom planu dosad dobro tekli pregovori o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU, ali je dodao da problem predstavlja policijska reforma, kao i saradnja s Haškim sudom. |
|
Koštunica predstavio akcioni plan, EU zadovoljna
Zvaničnici Evropske unije izrazili su večeras u Briselu zadovoljstvo akcionim planom o punoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, koji je predstavio srpski premijer Vojislav Koštunica. Koštunica je posle razgovora s trojkom EU rekao da "akcioni plan" za saradnju s Haškim sudom ima tri strane, "isto kao i hrvatski", i naglasio da će biti izrađen i vrlo podroban "operativni plan" za njegovo sprovođenje, za šta postoji snažna politička volja. On je naglasio da će se i pre izrade "operativnog plana" snažno raditi na sprovođenju "akcionog plana" i ići u akciju i pre nego što taj operativni plan o saradnji s Haškim sudom bude pripremljen. "Uspostavljena je puna saradnja naših službi s koordinatorima" koji će rukovoditi sprovođenjem plana, a oni će, po rečima Koštunice, "direktno sarađivati s Haškim sudom i njegovim glavnim tužiocem". "Ovaj plan nas čini više nego optimistima kada su u pitanju dalji koraci na putu Srbije ka Evropskoj uniji", podvukao je srpski premijer. Koštunica je naglasio da srpski narod u potpunosti podržava evropsku orijentaciju Srbije, što uključuje i saradnju s Haškim sudom. Predsedavajući Saveta ministara EU, šef finske diplomatije Erki Tuomioja je na zajedničkoj konferenciji za štampu preneo da će jedan koordinator biti na čelu "akcionog plana" srpske vlade, a drugi će rukovoditi "operacijama istrage". On je podvukao da je akcioni plan veoma dobra osnova, ali ga treba odmah sprovesti, što će pomno pratiti i EU i "evropska trojka". "Plan sadrži čvrstu odlučnost za punu saradnju s Haškim sudom, uključujući hapšenje i transfer u Hag Ratka Mladića", rekao je Tuomioja. On je istakao da je na sastanku razgovarano o sveukupnoj saradnji EU sa Srbijom i davanju raznih olakšica, uz sagledavanje mogućnosti za finansijsku podršku Srbiji kroz fondove za pristup u članstvo EU. Sprovođenje plana će, prema rečima finskog ministra, otvoriti vrata obnovi pregovora o sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji EU sa Srbijom i "olakšati put Srbije u Evropu". Koštunica je posle razgovora sa nemačkim ministrom Frankom Štajnmajerom, evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom, stavio do znanja da će akcioni plan biti propraćen i medijskom kampanjom. On je naveo da je sprovođenje plana predviđa uključenje sektora bezbednosti, koordinaciju s pravosuđem i saradnju s Haškim sudom, kao i izmene nekih specifičnih zakona. "To je bazično struktura ovog dokumenta koji je u osnovi usaglašen večeras na ovom sastanku i povezan u potpunosti sa daljom punom saradnjom sa glavnim tužiocem Haškog suda i, naravno, sa Evropskom unijom i trojkom EU", dodao je Koštunica. Ren je podvukao da je uslov za obnovu pregovora EU o pridruživanju sa Srbijom "potpuna saradnja s Haškim sudom koja mora voditi hapšenju i transferu Ratka Mladića i drugih preostalih optuženih u Hag". "Prema mojem saznanju, Savet ministara Evropske unije jednodušno podržava taj stav, ali ako i ima nekih razlika, na to pitanje može odgovoriti finsko predsedništvo EU", dodao je Ren. On je podvukao da EU ohrabruje Srbiju da sprovede akcioni plan, ali je naglasio da su za njegovo sprovođenje prvenstveno odgovorne srpske vlasti. Evropski komesar je istakao da će EU podržavati demokratiju i stabilnosti u Srbiji. Srbija želi da "ostvari svoju evropsku perspektivu" i "ima potencijal da učini brži napredak u tome", rekao je Ren. Koštunica je istakao da je "prvenstveni interes Srbije da uspostavi punu saradnju s Haškim sudom". "Mislim da će kroz ovaj dokument dovršetak te saradnje biti efikasniji. I dosad je Srbija dokazivala političku volju za tu saradnju i za manje od godinu dana je 16 optuženih izručeno Hagu. A to dokazuje da Srbija želi tu saradnju i to je van svake sumnje", rekao je Koštunica. "Preostali slučajevi, uključujući Ratka Mladića, to ne smeju nikako promeniti", dodao je Koštunica i ocenio da će to svakako dovesti do pune saradnje s Hagom i potom do nastavka pregovora o pridruživanju sa EU. On je naglasio da su teškoće u pronalaženju Mladića bile, pored ostalog, i u okolnosti da "on nije iz Srbije" i da je učestvovao u ratnim operacijama u Bosni, ali da ništa neće dovesti u pitanje snažnu volju Beograda za punu saradnju s Haškim sudom. "Možda je najbolji odgovor na to da sam ja, na pitanje glavnog tužioca Karle del Ponte kada će puna saradnja s haškim sudom biti dostignuta, rekao: 'juče'", izjavio je Koštunica. Solana je rekao da je zadovoljan i da ne sumnja da će "biti uspešan" akcioni plan, koji je usaglašen sa evropskom "trojkom" i s Haškim sudom. |
|
Štajnmajer: Biće nužni dokazi da se sprovodi plan
Šef nemačke diplomatije Frank Štajnmajer izjavio je večeras u Briselu posle susreta "trojke" Evropske unije sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom da će biti nužni dokazi da se sprovodi Akcioni plan srpske vlade za punu saradnju s Haškim sudom. Štajnmajer, koji je ministar zemlje buduće predsedavajuće zemlje EU, istakao je da će istražitelji operativci u sprovođenju tog plana morati da budu zaštićeni i nezavisni u radu. Zato je, po njegovim rečima, neophodno da se uspostave mehanizmi koji će to jamčiti, kao i da Akcioni plan obuhvati zakonske promene u cilju zaštite ljudi koji će operativno raditi na sprovođenju plana. Štajnmajer je dodao da se slaže sa ocenom haške tužiteljke Karle del Ponte da će biti potrebno vremena za postizanje rezultata u primeni plana srpske vlade. |
|
Koštunica sutra u Briselu predstavlja Akcioni plan
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica predstaviće sutra u Briselu, pred ministarskom trojkom Evropske unije, Akcioni plan za realizaciju pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Izveštaj, koji bi prema najavama iz Brisela mogao dovesti do nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i bez isporučivanja haškog begunca Ratka Mladića, biće predstavljen na margini zasedanja šefova diplomatija EU. Diplomate u sedištu EU su najavile da bi pregovori mogli biti nastavljeni ukoliko se proceni da je Akcioni plan vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom uverljiv, odnosno ako ministri spoljnih poslova EU procene da Srbija čini sve što je u njenoj moći kako bi ostvarila tu saradnju. EU je početkom maja prekinula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa tadašnjom Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Iako je formalni zahtev EU ostvarivanje pune saradnje sa Haškim sudom, strani zvaničnici su taj uslov najčešće svodili na potrebu izručenja nekadašnjeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića. Iz Vlade Srbije još nisu saopšteni detalji o poseti premijera Koštunice Briselu. U Briselu će u utorak i predsednik Srbije Boris Tadić razgovarati s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Tadić će se u sredu sastati i sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom i ambasadorima u Savetu Severnoatlantske alijanse. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljaljić izjavio je u petak da Akcioni plan nije potpuno "izbrušen" i da će njegov konačni tekst biti formulisan pre odlaska premijera Koštunice u Brisel. Javnost Srbije nije do sada obaveštavana o sadržaju Akcionog plana, a ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar najavio da će oni delovi dokumenta koji ne nose oznaku "službena tajna" biti predstavljeni kada on bude "uobličen do kraja". |
|
Evropska komisija sutra o preinačenom mandatu za Srbiju
Evropska komisija sutra će, u Briselu, šefovima diplomatija Evropske unije predstaviti preinačeni mandat za pregovore o sporazumima o stabilizaciji sa Srbijom, kao i novi mandat za te pregovore sa Crnom Gorom. Može se očekivati da će ministri EU te mandate usvojiti tek u septembru, preneli su novinarima zvaničnici Evropske komisije. Zvaničnici su istakli da se usvajanje tih mandata smatra "tehničkim", a ne političkim pitanjem, tako da se i ne očekuje rasprava na zasedanju šefova diplomatija EU o političkim uslovima ili ciljevima procesa pridruživanja, vezanim za te mandate. Mandati za pregovore EU o viznim olakšicama sa Srbijom i Makedonijom, a potom i drugim zapadnobalkanskim zemljama, neće sutra biti dati na uvid na ministarskom zasedanju EU. Ali, kako je rečeno, Evropska komisija na njima ubrzano radi i samo je pitanje dana kada će biti završeni. Očekuje se da ministri EU donesu odluku o uspostavljanju političkog dijaloga sa Crnom Gorom, dodali su ovi izvori, objasnivši da će taj dijalog sa Srbijom biti automatski nastavljen pošto Beograd nastavlja kontinuitet Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Zvaničnici u Evropskoj komisiji su naglasili da će evropski komesar za proširenje Oli Ren i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana predstaviti evropskim ministrima dopunjen plan za ulogu EU u rešavanju statusa Kosova, a posebno za razdoblje kada, posle rešenja statusa, EU treba da preuzme odgovornost za policiju, pravosuđe i makroekonomiju pokrajine. Očekuje se i da će specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari sutra izneti svoje zaključke ministrima EU, posle izveštaja i rasprave u Savetu bezbednosti UN, i obrazložiti pripreme za susret najviših srpskih zvaničnika i predstavnika prelaznih vlasti u Prištini. EU podržava neposredne pregovore Beograda i Prištine o statusu i ističe "presudnu važnost primene standarda za pronalaženje rešenja za status Kosova", naglasili su zvaničnici Evropske komisije. |
|
Solana neočekivano doputovao u Liban
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana doputovao je danas neočekivano u Bejrut gde bi trebalo da razgovara o eskalaciji nasilja na Bliskom istoku, prenele su agencije. Libanski zvaničnici su rekli da bi Solana trebalo uskoro da počne razgovore sa premijerom te zemlje Fuadom Siniorom, prenosi Rojters. Očekuje se, takođe, da će Solana održati konferenciju za novinare posle sastanaka u Bejrutu, koji uključuju i razgovor sa predsednikom libanskog parlamenta, rekao je jedan zvaničnik EU u Briselu. Agencija Asošiejtid pres prenela je saopštenje kancelarije visokog predstavnika EU u Briselu, u kome se navodi da će se Solana razgovarati sa libanskim zvaničnicima o širenju sukoba na Bliskom istoku. Očekuje se da će se Solana posle razgovora vratiti u Brisel, gde bi sutra trebalo da podnese izveštaj ministrima spoljnih poslova zemalja EU, prenele su agencije. |
|
Barozo: EU će uložiti napor zarad uspeha pregovora iz Dohe
Evropska unija je spremna da u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uloži napor za postizanje dogovora o liberalizaciji svetske trgovine, ali pod uslovom da to učine i druge strane, izjavio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). "Spremni smo da uložimo napor kako bismo postigli dogovor, ako i drugi mogu da to urade i ako se uverimo da su i ostali spremni da učine poslednji korak kako bismo uspeli da dovršimo" pregovore iz Dohe, pokrenute 2001, rekao je Barozo u Sankt Petersburgu. Stanje pregovora, nakon novog neuspeha krajem juna u Ženevi, naći će se na dnevnom redu razgovora koji će u ponedeljak biti održani u Sankt Petersburgu, u okviru samita G8. Razgovorima će prisustvovati nekoliko velikih ekonomskih sila koje su članice STO, zajedno sa Kinom, Indijom, Meksikom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a pridružiće im se i generalni direktor STO-a Paskal Lami (Pascal Lamy). |
|
EU: Od Koštunice očekujemo jasan plan saradnje sa Hagom
Evropska unija očekuje da srpski premijer Vojislav Koštunica u ponedeljak u Briselu predoči jasan "akcioni plan" s konkretnim potezima za postizanje pune saradnje s Haškim sudom koji neizostavno vodi hapšenju Ratka Mladića, a time i obnovi pregovora o pridruživanju EU i Srbije. To su danas saopštili zvaničnici finskog predsedništva EU i Saveta ministara Unije koji su najavili da će Koštunica taj plan obrazložiti u susretu s "trojkom EU", na margini zasedanja šefova diplomatija EU. Oni su naglasili da EU nikakve konkretne zaključke ne može izvlačiti pre nego što se dobije uvid u plan. Prema očekivanjima zvaničnika u Briselu, taj zasad tajni plan svakako mora obuhvatiti i reorganizaciju službi bezbednosti i drugih struktura vlasti važnih za uspešno sprovođenje plana što je, kako se primećuje, i najavio premijer Koštunica. Tu je, kako je rečeno agenciji Beta, od presudne važnosti da postoji politička volja srpske vlade i prvenstveno premijera, a jedna "ad hoc trojka" EU će, u tesnoj saradnji s Beogradom i tužiocem Haškog suda, stalno pratiti kako se sprovodi "akcioni plan". U Briselu će u utorak i predsednik Srbije Boris Tadić razgovarati s predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Tadić će u sredu razmeniti mišljenje s generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom i ambasadorima u Savetu Atlantskog saveza. Funkcioneri u Briselu su objasnili da će od presudnog značaja za nastavak pregovora sa Srbijom biti to da haški tužilac Karla del Ponte stavi do znanja da su srpske vlasti opipljivim sprovođenjem "akcionog plana" ostvarile takve poteze i kvalitativne promene koje svedoče da je uspostavljena puna saradnja s Haškim sudom. To bi značilo da, u takvim okolnostima, baš kao i u slučaju Hrvatske i sad uhapšenog Ante Gotovine, i ne mora Mladić odmah biti u Hagu da bi pregovori EU i Beograda bili obnovljeni. Ali svakako mora biti potpuno sigurno da je sve učinjeno da se Mladić u vrlo doglednom roku nađe u nadležnosti Haškog suda. Funkcioneri u Savetu ministara EU su želeli da podsete da je prva zamisao o "akcionom planu" došla sa srpske strane i da su to ministri EU prihvatili na junskoj raspravi o tome kako pomoći Srbiji da premosti sadašnju veoma tešku situaciju. Zaključeno je da "treba pomoći Srbiji da pomogne sebi i Evropi" kako bi se premostio zastoj pregovora o pridruživanju, usled manjkave saradnje s Haškim sudom, i da bi se vlastima i srpskom narodu dala podrška za prevazilaženje velikih teškoća u rešavanju kosovskog pitanja, imajući u vidu moguće i za demokratske snage neizvesne izbore u Srbiji, ako bi ovakvo stanje ostalo nepromenjeno. Izvori finskog predsedništva EU su saopštili i da će visoki predstavnik Havijer Solana šefovima diplomatija Unije obrazložiti plan buduće misije EU na Kosovu, pošto se nađe rešenje za status te pokrajine. Taj plan su Solana i njegovi saradnici izradili zajedno sa Evropskom komisijom i prva verzija je u junu predstavljena liderima i ministrima EU. Izaslanik UN za rešavanje statusa Kosova Marti Ahtisari će u ponedeljak takođe obavestiti ministre EU o izveštaju koji je podneo juče Savetu bezbednosti UN i daljim koracima koje on smera da predloži za pokretanje direktnih pregovora Beograda i Prištine o rešavanju statusa, kao i nastavku pregovora o decentralizaciji i drugim pitanjima. |
|
Akcioni plan 17. jula, paket plus u avgustu
Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom premijer Srbija Vojislav Koštunica predstaviće zvaničnicima Evropske unije (EU) u ponedeljak, 17. jula u Briselu, potvrdio je danas ministar finansija Mlađan Dinkić. Paket plus koji se odnosi na ekonomsku saradnju Srbije sa EU biće evropskim zvaničnicima predstavljen najverovatnije u trećoj nedelji avgusta, najavio je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. On je dodao da Srbija, ukoliko nastavi saradnju sa EU, računa na pomoć za planirane investicije u periodu od 2007. do 2011. godine. "Prioriteti Srbije su Koridor 10 i investicije u energetiku", naveo je Dinkić. Za Koridor 10 Dinkić očekuje pomoć javnih izvora, a za energetski sektor privatne investicije svetskih kompanija. |
|
Moguć nastavak pregovora EU sa Srbijom i bez Mladića
Evropska unija (EU) mogla bi obnoviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i bez hapšenja Ratka Mladića ukoliko proceni da je Akcioni plan vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom uverljiv, izjavile su diplomate u Briselu. Agencija dodaje da će premijer Srbije Vojislav Koštunica, kako se očekuje, predstaviti taj plan zvaničnicima EU i zemalja-članica tokom sastanka šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Briselu. "Ako je plan ubedljiv, onda postoji velika spremnost da se ponovo pokrenu pregovori", rekao je britanski diplomata čije ime nije objavljeno i dodao da bi se "to moglo dogoditi septembara", ali da zavisi od toga da li će Haški tribunal pozitivno oceniti Akcioni plan. Po rečima britanskog zvaničnika do sada se uglavnom tumačilo da je uslov za obnavljanje pregovora sa Srbijom izručenje Mladića, iako formalni zahtev glasi da Srbija treba da dostigne "punu saradnju" sa Haškim tribunalom. Ukoliko Srbija čini sve što može u smislu saradnje sa Tribunalom, ministri spoljnih poslova EU treba da razmotre da li time ispunjava taj uslov, dodao je izvor. Uz ocenu da je "reč delom o sivoj zoni", britanski diplomata je dodao da će akcioni plan Beograda "morati da bude vrlo, vrlo ubedljiv". "Mislim da ima prostora i da će Velika Britanija, ako budemo zadovoljni i procenimo da se čini dovoljno, želeti da podrži (nastavak pregovora sa Srbijom)", rekao je neimenovani diplomatski izvor. EU je početkom maja prekinula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa tadašnjom Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Rojters navodi da su zvaničnici EU ove nedelje saopštili da veruju da je premijer Srbije Vojislav Koštunica sada rešen da uhapsi Mladića, a ne samo da pokuša da isposluje njegovu dobrovoljnu predaju. Agencija podseća na izjavu komesara za proširenje EU Olija Rena da je njegov prošlonedeljni razgovor sa Koštunicom "bio konstruktivan i da se stvari popravljaju" i dodaje da se zvaničnici u Briselu nadaju da bi Mladić mogao da bude prebačen u Hag pre eventualnih prevremenih izbora u Srbiji koji bi se mogli održati novembre. |
|
EU i London veoma zabrinuti krizom na Bliskom istoku
London i Evropska unija izrazili su danas "veliku zabrinutost" zbog eskalacije nasilja na Bliskom istoku, uz ocenu da ono predstavlja pretnju i za Izrael i za Liban. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana je razgovarao u Londonu sa šeficom britanske diplomatije Margaret Beket. "Solana i ja veoma smo zabrinuti eskalacijom aktuelne krize koja sada predstavlja veliku pretnju, istovremeno i za Izrael i za Liban, ali i za bezbednost regiona", saopštila je Beketova nakon sastanka sa Solanom. Dvoje zvaničnika su zatražili da sve strane učine sve što mogu kako bi se sprečilo pogoršanje situacije. Najmanje 44 osobe, među kojima ima veliki broj dece, ubijeno je danas u izraelskim vazdušnim napadima u Libanu, nakon što je Hezbolah juče zarobio dva izraelska vojnika. |
|
Pribe: Radimo na pitanjima koje će Kosovo približiti EU
Rukovodilac kancelarije za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji, Rajnhard Pribe, izjavio je danas u Prištini da je značajno da se na Kosovu radi na dugoročnim pitanjima koja će pokrajinu približiti evroatlantskim integracijama. Posle sastanka sa premijerom Kosova Agimom Čekuom, Pribe je izjavio da očekuje da će na sutrašnjem 10. sastanku Pratećeg mehanizma za stabilizaciju i asocijaciju, čiji je Kosovo član, proceniti napredak u približavanju evtoatlantskim integracijama. "Na desetom sastanku raspravljaćemo o nekim ekonomskim pitanjima, fiskalnoj održivosti, ali i o oblicima organizovanja vlade kako bi se mogla suočiti sa pitanjima evropskih integracija", rekao je Pribe. Agim Čeku je izrazio nadu da će na sutrašnjem sastanku Pratećeg mehanizma za stabilizaciju i asocijaciju pozitivno oceniti dosadašnji rad vlade na projektima približavanja Kosova Evropskoj uniji. "Jedan od glavnih zadataka su evropske integracije. Pribe je ovde da bi ocenio naš rad, koliko smo blizu kriterijumima iz Kopenhagena, odnosno evropskom partnerstvu", rekao je Čeku. Kosovo je član Pratećeg mehanizma za stabilizaciju i asocijaciju od 2003. godine. Sutrašnji sastanak tog tela biće drugi otkako je na čelo Vlade Kosova došao Agim Čeku. |
|
Poljska odbija da EU štedi na novim članicama
Poljska odbija da planirane uštede u budžetu Evropske unije idu na uštrb zapošljavanja činovnika iz novih zemalja članica. Na prvi pogled marginalna stavka od 56 miliona evra u planu uštede 1,6 milijarde evra, po oceni poljskih zvaničnika značila bi zaustavljanje daljeg zapošljavanja evročinovnika, u trenutku kada je trebalo da nova pojačanja dođu gotovo isključivo iz novih zemalja. "Predlog Evropske komisije govorio je o 800 novih mesta, ali sa takvom štednjom neće nastati nijedno", rekao je poljskom dnevniku "Žečpospolita" izvor u Evropskoj komisiji. "Predlog da se uštedi novac poreskih obveznika za evropsku administraciju zaista zvuči popularno. Međutim žrtva će biti nove zemlje članice. Poljska će se usprotiviti tom predlogu", rekao je dnevniku zamenik ministra finansija Jaroslav Pjetras. Poljska upozorava da među nižim "evrokratima" ima 500 činovnika, dok slična po veličini, Španija ima 1.800. Još gori odnos je na najvišim administrativnim funkcijama, gde je jedan jedini Poljak na mestu zamenika generalnog direktora departmana, dok Španija ima 22. "Činovnici iz novih zemalja veoma su potrebni, jer u mnogo slučajeva zahvaljujući njima možemo bolje da razumemo planove Brisela, a i sama Komisija zahvaljujući ljudima koji poznaju prilike u Poljskoj može bolje da zna šta se dešava u našoj zemlji", rekao je Pjetras. Polovina novih radnih mesta u administraciji u Evropskoj komisiji trebalo je da pripadne Poljacima. |
|
Gasparovič kritikuje zahtev da EP nadzire Slovačku
Slovački predsednik Ivan Gašparovič kritikovao je danas zahtev poslanika iz slovačkih opozicionih stranaka u Evropskom parlamentu (EP) da se pomno prati razvoj u Slovačkoj zbog ulaska radikalnih nacionalista u vladu. Evropski poslanici iz Slovačke demokratske hrišćanske unije, Stranke mađarske koalicije i Hrišćanskog demokratskog pokreta zatražili su da Evropska narodna stranka, najjača frakcija u Evropskom parlamentu osnuje posebnu grupu koja bi nadzirala Slovačku. Frakcija socijalista u EP je pre toga odlučila da vladajućoj socijaldemokratskoj slovačkoj partiji SMER obustavi članstvo među evropskim socijalistima. Frakcija socijalista je svoju odluku obrazložila time da je neprihvatljivo da u demokratskoj vladi sede ekstremističke stranke, poput Slovačke narodne stranke, poznate po grubom vređanju nacionalnih manjina, pre svega oko pola miliona slovačkih Mađara. Zahtev da Evropa nadzire demokratiju u Slovačkoj je po uverenju Gašparoviča suprotan interesima Slovačke i njenih građana. "Ne smatram da je produktivno i korisno za našu zemlju da odmah u začetku sastavljanja vlade govorimo negativno o njoj, a da još nije imala šansu da pokaže svoje kvalitete i sposobnosti", rekao je slovački predsednik. Gašparovič dopušta da i evropski partneri i slovačko društvo imaju pravo da izraze zabrinutost, ali smatra da vladi Roberta Fica treba dati šansu. "Zahtev (slovačke opozicije) ne kritikuje konkretne korake vlade, već u stvari birače i njihovo slobodno odlučivanje", saopštio je Gašparovič, a prenosi slovačka agencija SITA. |
|
EU proglasila Sloveniju 13. članom evro zone
Ministri finansija Evropske unije (EU) proglasili su danas Sloveniju 13. članicom evro zone, dajući toj zemlji koja se pre dve godine priključila, malo više od pet meseci da odštampa i primeni novčanice evra i zameni tolar od januara iduće godine. Vrednost evra je fiksirana na 239.640 tolara, a Slovenija je prva od deset zemalja koje su se 2004. godine pridružile EU koja će primeniti evro. Ulazak Slovenije u EU uzbunio je novog Baltičkog kandidata Litvaniju, koja takođe želi da usvoji evro od januara iduće godine, ali će ipak morati da sačeka zbog previsoke inflacije. Evropska komisija procenjuje da će stopa inflacije u Litvaniji dostići 3,5 odsto na kraju ove godine, što će biti više od dva odsto zahtevane inflacije. Litvanija, kao i ostali novi kandidati za EU, mora da snizi neke ekonomske pokazatelje kako bi prosečnim stopama privrednog rasta uspela da se izbori sa inflacijom. |
|
Ahmadinežad: Iran neće popustiti
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad ponovio je danas da njegova zemlja neće odustati od proizvodnje nuklearnog goriva, prenela je novinska agencija INSA. Ahmadinedžad je to izjavio dok je u Briselu u toku sastanak glavnog pregovarača Teherana Alija Laridžanija i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane o spornom nuklearnom programu Irana, javlja Rojters. Zapadne sile pozvale su Iran da do subotnjeg samita G8 prihvati predlog šest zemalja, učesnica pregovora, da Teheran u zamenu za odustajanje od obogaćivanja uranijuma dobije ekonomsku i tehnološku pomoć, i poboljšanje diplomatskih odnosa. Teheran, koji tvrdi da ima pravo na obogaćivanje uranijuma, najavio je odgovor do 22. avgusta. Laridžani i Solana rekli su nakon susreta da će ostati u kontaktu pošto visoki predstavnik EU na konferenciji u Parizu o sadržaju razgovora sutra izvesti ministre spoljnih poslova šest zemalja - Francuske, Kine, Nemačke, Rusije, SAD i Velike Britanije. U izjavi koja bi se mogla protumačiti kao nastojanje da se ublaži pritisak Zapada, Laridžani je rekao: "Pošto je pred nama dug proces, moramo biti strpljivi i raditi sve na pravi način." Zapad optužuje Iran da pokušava da razvije atomsko oružje, i upozorava da bi Savet bezbednosti mogao da reaguje u slučaju da Iran odbije ponudu. |
|
EU se nada dobroj saradnji i sa premijerom Kačinjskim
Evropska komisija očekuje da će sa novim premijerom Poljske Jaroslavom Kačinjskim sarađivati jednako plodno i uspešno kao i sa dosadašnjim Kažimježom Marćinkjevičem, izjavio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Marćinkjeviča koji je danas podneo ostavku, Evropska komisija je pohvalila da je "s jedne strane uspeo da bude angažovani borac za poljske interese a istovremeno se angažovao u evropskoj integraciji", prenose iz Brisela poljski mediji. Kačinjskog je danas za predsednika vlade imenovao šef države, njegov brat blizanac Leh Kačinjski, imenovanje će mu zvanično uručiti večeras. Kačinjski je uoči imenovanja u intervjuu za nedeljnik "Vprost" najavio zaokret u spoljnopolitičkom kursu tako da Poljska ojača nacionalnu državu unutar EU. "Spoljna politika mora da evoluira", kazao je Kačinjski i naglasio da "ne spada među evropske državnike koji vide nešto loše u nacionalnoj državi." "Nećemo voditi nacionalističku politiku, već normalnu politiku velike evropske države. Ne dopuštamo da nas ubede da u Evropi nema nacionalnih država, da nema nacionalne politike", rekao je Jaroslav Kačinjski. Novi premijer je zaključio da nema razloga da Poljska takvu politiku ne vodi, kada svoje nacionalne interese u uniji brane svi veliki evropski partneri. Po poljskom ustavu s ostavkom premijera pada i cela vlada, a Jaroslav Kačinjski će program nove, u kojoj se menja samo ministar finansija, podneti Donjem domu parlamenta, Sejmu, do početka naredne nedelje i zatražiti od Sejma poverenje za svoju vladu. Marćinkjevič koji je prošle jeseni postao premijer iz nužde - da Jaroslav Kačinjski ne bi bratu blizancu pokvario šanse za izbor na čelo države, vrlo brzo je postao najpopularniji političar u Poljskoj i poštovan partner u Briselu. Zvanično objašnjenje njegove neočekivane ostavke je to da je konzervativcima neophodan kao kandidat za gradonačelnika Varšave na jesenjim izborima, dok analitičari i mediji složno tvrde da je bio suviše umeren i počeo da vuče samostalne poteze, bez saglasnosti lidera stranke, Jaroslava Kačinjskog. |
|
Barozo apelovao na Švajcarce da prihvate donaciju za EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) apelovao je na švajcarske glasače da na mogućem referendumu kasnije ove godine prihvate plan prema kojem je predviđeno da njihova zemlja obezbedi donaciju od jedne milijarde švajcarskih franaka (oko 638 miliona evra) novim članicama EU. "Bilo da smo u Evropskoj uniji ili ne, ekonomska i socijalna stabilnost njenih novih članica je u interesu svih nas", rekao je Barozo novinarima posle razgovora sa švajcarskim predsednikom Moricom Lojenbergerom (Moritz Leuenberger) u Briselu. Švajcarska se složila da pomogne novim članicama EU u izgradnji infrastrukture i sprovođenju ekonomskih i administrativnih reformi, a gotovo polovina planirane donacija bila bi namenjena Poljskoj. Očekuje se, međutim, da će protivnici ovog plana zatražiti da se kasnije ove godine održi referendum o planiranoj donaciji. Švajcarski nedeljnik "Blik" (Blick) sproveo je istraživanje javnog mnjenja, u kojem se gotovo polovina ispitanih Švajcaraca sa pravom glasa izjasnila protiv ovog plana. Lojenberger je izjavio da je još rano pričati o referendumu, s obzirom da, kako je dodao, "debata o ovom pitanju još nije počela". |
|
Ren: EU želi da pomogne Srbiji
Evropska unija želi da pomogne Srbiji da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom kako bi Beograd ostvario bolje veze sa Briselom, izjavio je danas evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn). Ren, koji se upravo vratio iz posete Beogradu, rekao je u intervjuu agenciji Rojters da će sledeće sedmice srpski premijer Vojislav Koštunica posetiti Brisel gde će sa zvaničnicima EU razgovarati o planu srpske vlade za ostvarivanje pune saradnje te zemlje sa Haškim tribunalom. "Premijer Koštunica rekao je da će srpska vlada pripremiti akcioni plan kako bi ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom, koji bi trebalo da dovede do hapšenja i transfera Ratka Mladića", rekao je Ren. On je rekao da pozdravlja tu odluku Beograda i da je EU spremna da pomogne Srbiji da ostvari svoje ciljeve. Ren je ocenio da je njegov susret sa Koštunicom u Beogradu bio konstruktivan i da se prilike poboljšavaju. Ren je, takođe, ocenio da napori NATO alijanse da pomogne Srbiji da reformiše svoje snage bezbednosti i obaveštajne službe pre nego što postane članica Partnerstva za mir mogu pomoći da Beograd zadovolji zahteve Haškog suda. |
|
Zaključci Kontakt grupe posle sednice Saveta bezbednosti UN
Izaslanik UN Marti Ahtisari priprema za 24. jul u Beču "sastanak na vrhu" Beograda i Prištine, na kojem bi počeli neposredni pregovori o statusu Kosova, rekli su agenciji Beta međunarodni izvori u Briselu. Na poslednjem sastanku Kontakt grupe je ocenjeno da veoma dobro mora biti pripremljen taj susret predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom. Kontakt grupa bi sačekala izveštaj Ahtisarija Savetu bezbednosti 13. jula i u drugoj polovini meseca bi trebalo ponovo da se sastane i izda zaključke, viđenje šta treba učiniti da se do sada uglavnom neuspešni pregovori o Kosovu osetno pospeše. Odlično obavešteni međunarodni funkcioneri kažu da se s pažnjom očekuju i predstojeći razgovori najviših srpskih zvaničnika u Vašingtonu, a ne isključuje se i da bi premijer Koštunica mogao 13. jula izneti stavove Beograda na zasedanju Saveta bezbednosti UN. Na poslednjem sastanku Kontakt grupe, Rusija je iznela veoma oštre primedbe zbog toga što vlasti u Prištini praktično uopšte ne sprovode demokratske standarde koji su suštinski važni za rešavanje statusa, decentralizacije i drugih pitanja. Ruska strana je još 20. juna napismeno dostavila ove primedbe partnerima u Kontakt grupi i na poslednjem sastanku u Briselu u tome dobila podršku još nekih članica, uključujući Francusku i Italiju. Ruski stav je da, za razliku od insistiranja SAD da se rešenje za status nađe do kraja godine, ne treba ići na ishitrene odluke, niti postavljati rokove, jer sve dok traju pregovori postoji i šansa da se nađe kompromis. To je, tvrde izvori u Briselu, naišlo na određeno odobravanje većine članica Kontakt grupe, isto kao i mišljenje Moskve da se rešenje teško može nametnuti, već da se prevashodno kroz pregovora dođe do nagodbe. Ahtisari je bio "tvrd" u stavu da treba pitanje statusa okončati do kraja godine. On jeste nezadovoljan dosadašnjim rezultatima pregovora o decentralizaciji i "nestatusnim pitanjima", ali je predložio sastanak "ključnih činilaca" na srpskoj i albanskoj strani u Beču, najverovatnije 24. jula. Ali su svi predstavnici u Kontakt grupi naglasili da je nužno da se to veoma dobro pripremi da bi imalo izgleda za neki plodan ishod. Predstavnik EU Štefan Lene je ukazao da je veoma povoljno to što su srpski predsednik Boris Tadić premijer Vojislav Koštunica uputili pismo Kontakt grupi s konkretnim predlozima srpske strane za rešenje statusa i uporedo, sporazum o suštinskom pitanju decentralizacije, kao i drugim "nestatusnim pitanjima". Ahtisari je istakao da bi on u septembru sazvao još jedan takav sastanak ključnih aktera u Beogradu i Prištini da se vidi šta je postignuto i da li ima opipljivijeg rezultata. Neki zvaničnici u Kontakt grupi su stavili do znanja da time ne može biti okončan proces, već da se pregovori nastave, možda na nižoj ravni. Ruski predstavnik je ponovo naglasio odlučan stav Moskve da rešenje statusa Kosova ne može biti presedan, već da mora biti saglasno međunarodnom pravu i važiti i za druge sporne situacije u svetu. Svi članovi Kontakt grupe, a to je predočio i američki državnik podsekretar Nikolas Berns, smatraju da albanska strana i vlasti u Prištini moraju učiniti opipljiv napredak u ostvarivanju standarda. Dosad je, hteli su da podvuku izvori u Briselu, bio uglavnom nepodeljen stav Kontakt grupe, a posebno EU, da je ostvarivanje standarda vezano za uspešno rešenje statusa Kosova. Na opasku da su dosad albanski zvaničnici političari u Prištini manje-više jasno stavljali do znanja da oni smatraju da će sprovođenje standarda moći da dođe na red tek kad Kosovo dobije nezavisnost, odgovor funkcionera u Briselu je bio da je to "teško zamislivo". Najpre zato što bi opipljiviji pomak u sprovođenju standarda bio velika prepreka za pregovore o decentralizaciji i statusu, kao i zato što bi učinio veoma teško izvodljivom nužnu saglasnost o rešenju statusa u Kontakt grupi i objektivno doveo u velike teškoće misiju koju Evropska unija treba da preuzme na Kosovu. Napredak u sprovođenju standarda bi, smatra se, takođe pomogao da se kosovski Srbi i Beograd bar delom uvere da i na albanskoj strani postoji volja da se stanje poboljša i nađe osnov za sporazum. |
|
EU zabrinuta zbog humanitarne krize u Gazi
Evropska unija izrazila je danas veliku zabrinutost zbog humanitarne situacije u Gazi i zatražila od Izraela da pomogne u dopremanju pomoći ugroženom stanovništvu. "Predsedništvo EU izražava veliku zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije u oblasti Gaze", saopštilo je finsko predsedništvo EU u Helsinkiju. Izrael je ranije danas najavio nastavak vazdušnih i kopnenih napada u oblasti Gaze zbog otmice svog vojnika koga od 25. juna drže palestinski komandosi. EU je izrazila zabrinutost zbog posledica vojnih operacija u Gazi i zatražila od Izraela da otvori granične prelaze Rafa i Karni u cilju dopremanja humanitarne pomoći. "Predsedništvo snažno zahteva od Izraela da olakša i obezbedi dopremanje humanitarne pomoći", dodaje se u saopštenju. EU je ranije zatražila bezuslovno oslobađanje otetog vojnika, obustavu napada na teritoriju Izraela i oslobađanje palestinskih poslanika i ministara, pritvorenih u izraelskim zatvorima. EU je u petak optužila Izrael za prekomernu upotrebu sile nad Palestincima u Gazi i za pogoršanje humanitarne krize. |
|
Osnovi elementi paketa plus za EU
Osnovni elementi "paketa plus", koji će biti predočeni Briselu pored akcionog plana za saradnju sa Hagom, sadrže i uslovni otpis duga od jedne milijarde dolara duga Pariskom klubu, na jesen 2006. godine, za izgradnju "koridora deset" na jugu Srbije, saznaje danas agencija Beta. Pored toga u "paketu plus" predstavnici vlasti Srbije zatražiće da se deo tog duga upotrebi za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama. Od predstavnika Evropske unije (EU) biće zatraženi i veći pretpristupni fondovi EU Srbiji za podršku realizaciji projekata regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije. To bi se odnosilo na period od 2007. godine pa nadalje, uz godišnje finansiranje oko 25 odsto ukupne predviđene sume za investiranje namenjene regionalnim projektima. Tim projektima napravljena je računica za godišnji iznos od 250 do 500 miliona evra koji bi se rasporedio na regionalne projekte i to za Dunav, granične prelaze i hidroelektrane. "Paketom plus" predviđeno je i potpuno ukidanje viza za građane Srbije do 2008. godine kao i vizne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine. Od EU, kako je predviđeno tim paketom, biće zatražen i status zemlje kandidata za EU kako bi se članstvo postiglo najkasnije do 2008. godine. Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je juče da će EU biti ponuđen "paket plus", koji bi osim akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, obuhvatio i zahtev Srbije za veću pomoć EU u oblasti ekonomije i viznog režima. Dinkić je rekao da se o izradi plana dogovorio sa potpredsednicom vlade Ivanom Dulić-Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem i najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel sa "paketom plus". |
|
Laridžani: Iran i dalje ozbiljan po pitanju pregovora
Glavni iranski nuklearni pregovarač Ali Laridžani izjavio je danas da njegova zemlja i dalje "ozbiljan" po pitanju nastavljanja pregovora o rešavanju krize oko spornog nuklearnog programa te zemlje. "Ozbiljni smo po pitanju nastavka pregovora", rekao je Laridžani novinarima pred početak neformalne radne večere sa visokim zvaničnikom EU Havijerom Solanom i naveo da će formalni razgovori biti održani u utorak. Iranski pregovarač kazao je da je prihvatio poziv za današnju radnu večeru "iz poštovanja" prema Solani, ali da će o odgovoru Teherana na ponudu međunarodne zajednice za rešenje nuklearne krize govoriti naredne nedelje. "O tome ćemo razgovarati u utorak", rekao je Laridžani. Solana je izjavio da radi na "pokretanju procesa koji će biti koristan za obe strane". Zvaničnici EU, kako prenosi agencija AP, rekli su da Laridžani posle današnjeg neformalnog sastanka odlazi u Madrid, ali nisu mogli da saopšte razlog njegove posete. Zvanični razgovori sa Teheranom odloženi su do sledećeg utorka, a nikakva saopštenja neće biti objavljena do tada. "Radićemo i nećemo pričati mnogo", rekao je Solana novinarima. Cilj današnje neformalne večere ima za cilj da se dobije prvi odgovor Iranaca na ponudu međunarodne zajednice, izjavila je portparol visokog zvaničnika EU za spoljna pitanja Kristina Galjak. Iran je juče odložio pregovore o nuklearnom programu sa EU zbog, kako se pretpostavlja, posete Evropskom parlamentu Marijama Radžavija, vođe Iranskog nacionalnog saveta otpora koju Teheran smatra terorističkom organizacijom. Solana, koji je prošlog meseca predstavio vlastima u Teheranu paket ponuda šest zemalja, rekao je da će na današnjem susretu zahtevati jasan odgovor o tom paketu koji ima za cilj da ubedi Iran da obustavi program obogaćivanja uranijuma. Predlozi koje su usaglasile Kina, SAD, Francuska, Velika Britanija, Rusija i Nemačka, sadrže raznovrsne podsticajne ponude, ali i pretnju da bi Iran, ukoliko ne bude odustao od svog nuklearnog programa, mogao da se suoči sa akcijom Saveta bezbednosti UN. |
|
Poljaci i Slovenci zagovornici proširenja EU
Poljaci su među retkim narodima u Evropskoj uniji koje nije zahvatio pesimizam zbog daljeg proširenja, i žele da vrata ostanu širom otvorena za nove članice, prenose poljski mediji najnoviju anketu Evrobarometra. Zajedno sa Slovencima, Poljaci su glavni zagovornici proširenja Unije. Da EU ostane otvorena za one koji kucaju na njena vrata želi 72 odsto Poljaka i 73 odsto Slovenaca. Najmanje volje za širenje EU ima u Austriji, gde se svega 27 odsto anketiranih izjasnilo za proširenje, Nemačkoj, gde bi nove članice rado primilo 28 odsto ispitanih, i u Francuskoj gde razumevanja za proširenje ima 31 odsto građana. Anketa Evrobarometra pokazala je da je broj protivnika proširenja porastao sa 39 odsto u jesen prošle godine, na 42 odsto danas, bez obzira što većina građana u EU vidi stanje privrede sa više optimizma. "Rezultati nove ankete svedoče o tome da u Evropi nedostaju političke vođe koje bi objašnjavale društvu kakve sve koristi je donelo proširenje", rekao je poljskom listu "Gazeta Viborča" Mikolaj Dovgjelevič, portparol potpredsednice Evropske komisije Margot Valstrom. Kako odmiče vreme od učlanjenja u EU, Poljaci su sve više ubeđeni da su znatno prevagnule koristi koje im članstvo donosi. Da je članstvo u EU za zemlju korisno veruje 64 odsto Poljaka, dok 58 odsto smatra da u Poljskoj demokratija ne funkcioniše kako treba, isto toliko ima poverenja u evropsku demokratiju i institucije EU. |
|
Dinkić: Priprema se paket plus sa zahtevima Srbije EU
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će Evropskoj uniji biti ponuđen "paket plus", koji bi osim akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, obuhvatio i zahtev Srbije za veću pomoć EU u oblasti ekonomije i viznog režima. Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da se o izradi plana dogovorio sa potpredsednicom vlade Ivanom Dulić-Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem i najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel sa "paketom plus". "EU određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra", rekao je Dinkić i dodao da će tim paketom, pored akcionog plana, biti obuhvaćeni i zahtev Srbije za "daleko većim evropskim fondovima" za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, podrška EU da se završi Koridor 10 i omogući uslovni otpis do milijardu dolara dugova. "Neambiciozno je tražiti samo olakšice za mlade studente za vizne olakšice, treba da se traži potpuno ukidanje viznog režima za sve građane Srbije i mi idemo sa agresivnijim pristupom", rekao je ministar. Upitan da li ostaje pri izjavi da će napustiti vladu ako se ne nastave pregovori sa EU do kraja septembra, Dinkić je odgovorio: "To ćemo videti 1. oktobra". "Tačno je da je ključ akcioni plan za saradnju sa Hagom, ali to prosto nije dovoljno i EU daleko više može da pomogne Srbiji", rekao je Dinkić. On je kazao i da se "duboko ne slaže sa logikom ideje" koju je izneo ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović da se ljudima kojima je ostalo pet godina staža, a ostaju bez posla u procesu privatizacije, omogući prevremeno penzionisanje. "Sistem koji Srbija bude gradila biće potpuno obrnut - stimulacija da više rade, a ne da što pre odu u penziju. Slažem se sa namerom ministra Lalovića da treba pomoći ljudima koji su stariji da nađu posao i tu sam spreman da pomognem da damo stimulativne mere za te ljude, ali davati nekome pet godina naknade, a da on sedi ili radi neki drugi posao, u Srbiji koja je siromašna zemlja, nije moguće", rekao je on. |
|
Dinkić: Ako se pregovori ne nastave, podnosim ostavku
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da ostaje pri stavu da će napustiti vladu ako se do kraja septembra ne nastave pregovori Srbije sa Evropskom unijom. "Što se tiče napuštanja Vlade, ukoliko se u međuvremenu pregovori sa EU ne nastave, naše kovertirane ostavke su neopozive", rekao je Dinkić agenciji Beta. Upitan da prokomentariše jučerašnju izjavu evropskog komesara Olija Rena da će Evropska komisija pripremiti novi plan za pristup Srbije EU, ali da izručenje Ratka Mladića i dalje ostaje jedan od uslova, Dinkić je odgovorio "to ćemo videti 1. oktobra" i naglasio da "EU određuje uslove za nastavak pregovora". "Ali, mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra", rekao je Dinkić i podsetio da se, osim izrade Akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, priprema "paket plus". Dinkić je ranije danas na konferenciji za novinare rekao da će Evropskoj uniji biti ponuđen taj paket koji bi obuhvatio i zahtev Srbije za većom pomoći EU u oblasti ekonomije i viznog režima. |
|
EU osudila Izrael zbog prekomerne upotrebe sile
Evropska unija osudila je danas Izrael zbog upotrebe prekomerne sile protiv Palestinaca i zbog pogoršavanja humanitarne krize u pojasu Gaze. To je prvi put da je, od početka izbijanja krize oko otmice izraelskog vojnika 25. juna, zajednica 25 zemalja oštro kritikovala Izrael. "EU osuđuje gubitak života koje su izazvale izraelske odbrambene snage upotrebom prekomerne sile i humanitarnu krizu koja je time pogoršana", navodi se u saopštenju finskog premijera Matija (Matti) Vanhanena, čija zemlja narednih šest meseci predsedava Evropskom unijom. Reakcija finskog premijera, koji boravi u Sankt Petersburgu, usledila je posle ubistva 20 Palestinaca u današnjim okršajima koji su najkrvaviji od 2004. godine. "EU je veoma zabrinuta zbog odnosa Izraela i Palestinaca koji su dodatno pogoršani proteklih dana", navodi se u saopštenju. Evropska unija pozvala je na bezuslovno oslobađanje otetog izraelskog vojnika, obustavljanje raketnih napada na izraelsku teritoriju i oslobađanje palestinskih ministara i zvaničnika koje su uhapsili Izraelci. "Sve strane moraju se uzdržati od akcija koje dalje ometaju brzi povratak pregovorima o mirovnom procesu", navodi se u saopštenju EU. Pregovori su prekinuti 2000. godine i od tada nisu nastavljeni, iako su se izraelski premijer Ehud Olmert i palestinski predsednik Mahmud Abas sastali su se u Jordanu prošlog meseca i tada dogovorili o održavanju narednog sastanka. |
|
EU: SB UN će odlučiti o statusu Kosova ako nema sporazuma
Visoki zvaničnik Evropske unije danas je izjavio da će Savet bezbednosti UN morati da odluči o statusu Kosova ako se rešenje ne postigne pregovorima. Evropski diplomata,koji je želeo da ostane anoniman, naglasio je da rasplet oko Kosova nije povezan, niti uslov za integraciju Srbije u Evropsku uniju. Time je odgovorio na pitanje da li Srbija može očekivati da će blagovremeno ući u članstvo EU samo ako bude imala "konstruktivan pristup" u rešavanju kosovskog problema, odnosno da "bira između Kosova i Evrope". Taj diplomatski funkcioner EU istakao je da je za održivo rešenje statusa Kosova bitna evropska perspektiva svih zapadnobalkanskih zemalja i naglasio da će "status biti više održiv u onoj meri u kojoj više bude plod sporazuma". On je istakao da će uloga EU na Kosovu biti od velikog značaja, i da su srpski predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica pozvani da dođu 16. jula u Brisel da čelnicima EU obrazlože akcioni plan za saradnju s Haškim sudom. Tom prilikom, predsednik i premijer Srbije moći će da daju mišljenje o "koracima EU za povećanje poverenja", kako bi se "osnažilo angažovanje Beograda da reši pitanje Mladića". "Potpuno je pogrešan svaki zaključak da je akcioni plan zamena za izostanak hapšenja Mladića", dodao je evropski diplomata i podsetio na sličan postupak EU prema hrvatskoj vladi u slučaju optuženog Ante Gotovine. Diplomatski funkcioner EU je podvukao da u Kontakt grupi svi žele rešenje pregovorima do kraja godine, koje može biti sporazum Beograda i Prištine, garantovan od UN i međunarodne zajednice. To je, po njegovim rečima, i zaključak jučerašnjeg sastanka, u Helsinkiju, političkih direktora ministarstava inostranih poslova članica EU. Izaslanik UN Marti Ahtisari će, kako je rekao, posle izveštaja SB UN 13. jula, u drugoj polovini ovog meseca organizovati u Beču susret srpskog predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice i kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua i premijera Agima Čekua. Cilj tog sastanka biće pokretanje "suštinskih pitanja statusa" Kosova, uključujući bezbednost i međunarodno prisustvo. To je zatražio i Beograd, a spremnost postoji i u Prištini. U septembru bi Kontakt grupa na ministarskom nivou, u okviru zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, dala celovitu ocenu procesa i "više političke zaključke o daljem nastavku" pregovora o statusu. Zvaničnik EU je objasnio da Ahtisari želi da se uporedo nastave pregovori o decentralizaciji, zaštiti manjina, kulturnog nasleđa, ekonomiji, privatizaciji i drugim pitanjima koja nisu neposredno vezana za status. On je ocenio da je "glavna prepreka" to što vlasti u Beogradu rešavanje statusa povezuju s pitanjem decentralizacije, ali je dodao da i na polju decentralizacije, a posebno zaštite srpskih crkava i manastira, ima prostora za nagodbu. Diplomatski funkcioner EU je dodao da bi na sporne teritorije Južne Osetije i Transnistrije trebalo gledati kao na "specifične probleme koji treba da budu rešavani na specifičan način". I, kako je podvukao, "a to je, jasno, i slučaj s Kosovom". On je dodao da će Ahtisari 17. jula u Briselu o toku pregovora o Kosovu izvestiti šefove diplomatija EU, u Briselu. |
|
Doris Pak za ublažavanje viznog režima za zapadni Balkan
Predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak zatražila je danas od Evropske unije da što pre olakša izdavanje viza državljanima zemljama zapadnog Balkana. Na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu Pak je podržala inicijativu za unapređenje viznog režima EU prema zemljama zapadnog Balkana koju su pokrenule poslaničke grupe narodnjaka i demokrata, zajedno sa socijalistima i zelenima. "Zemlje zapadnog Balkana znaju da im put do EU otvaraju jedino reforme i one iskreno rade na tome. Međutim, regionalna saradnja i saradnja sa EU moguća je samo ako postoji sloboda kretanja. Postojeći režima viza sprečava tu slobodu kretanja", rekla je Doris Pak. Pak je navela da više od 70 odsto mladih u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu ili Makedoniji nikada nije putovalo u inostranstvo jer s prosečnim prihodima od oko 200 evra po porodici i sadašnjim viznim režimom ne mogu sebi to da priušte. Dodala je da "strog i nesrazmerno skup vizni režim" za zemlje zapadnog Balkana pogađa i političare iz tog regiona jer im otežava učešće na redovnim sastancima Saveta Evrope ili drugih organizacija čiji su članovi, kao i strane kompanije koje imaju predstavništva u regionu. |
|
Evropska komisija predstavila dva mandata za pregovore
Evropska komisija predstavila je danas dva nova mandata o vođenju odvojenih pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji za Srbiju i od nedavno nezavisnu Crnu Goru. Kako se navodi u saopštenju iz Brisela, Komisija je usvojila izmenjeni mandat za pregovore sa Srbijom i novi mandat za pregovore sa Crnom Gorom. Ta dva mandata odnose se na pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, a da bi pregovori mogli ponovo da započnu, mandate bi trebalo jednoglasno da usvoji svih 25 članica EU. Kada je reč o Srbiji, pregovori neće biti nastavljeni "sve dok Srbija u potpunosti ne ispuni obaveze o punoj saradnji sa Međunarodnim tribunalom u Hagu", navodi se u saopštenju Evropske komisije. Istovremeno, Crna Gora će moći da započne odvojene pregovore o pridruživanju EU čim njen mandat za pregovore odobri članice EU. |
|
Porast podrške javnosti Evropskoj uniji
Evropsku uniju (EU) podržava 55 odsto anketiranih građana, što je za pet odsto više nego prilikom prethodne ankete, navodi se u danas objavljenom istraživanju sprovedenom u EU, Rumuniji i Bugarskoj. U zaključcima se ističe i porast podrške Uniji od strane građana Velike Britanije, gde 42 odsto njih ocenjuje da je članstvo te zemlje u EU "dobra stvar". Isto mišljenje prošle godine je imalo 34 odsto Britanaca, a pre šest godina takav stav imalo je 25 procenata ispitanika. Zvaničnici Evropske unije ocenili su da je potrebno učiniti više napora u obaveštavanju javnosti o tome šta Unija čini za Evropljane. "Jedini način da EU povrati poverenje svojih stanovnika je da pokaže rezultate: bezbednost, bolje mogućnosti na tržištu rada i bolji kvalitet života", izjavila je evropska komesarka za institucionalne veze EU Margot Valstrom (Wallstrom). U istraživanju Evrobarometra (Eurobarometer), sprovedenom između 27. marta i 1. maja ove godine, navodi se da je podrška članstvu u EU porasla na 55 odsto, a 54 odsto Evropljana smatra da postoje beneficije od članstva u EU. Najveća podrška Uniji dolazi iz Irske, gde 77 procenata ispitanika ocenjuje članstvo kao "dobru stvar". Najmanj | |
