|
Inflacija u evrozoni pala na 2,3 odsto
Inflacija u 12 država koje za zajednički novac imaju evro skliznula je na 2,3 procenta u avgustu, saopštila je danas statistička agencija EU, čime je pojačan pritisak na Evropsku centralnu banku da ne dira u kamatne stope. Inflacija na godišnjem nivou bila je 2,4 odsto u julu, pošto je dospela na 2,5 procenta u maju i junu - gurana skokom cena nafte i ubrzanjem stopa privrednog rasta posle višegodišnjih malih pomaka. Agencija Eurostat ne objašnjava razloge pada inflacije, dok se od Evropske centralne banke uveliko očekuje da neće povećati svoju osnovnu kamatnu stopu. Ipak, analitičari kažu da tržište motri na znake koji bi u roku od mesec dana mogli da, sa sadašnjih tri odsto, dovedu do povećanja kamata za četvrtinu procentnog poena. Privreda u zemljama evrozone porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa prethodna tri meseca, što je brže nego i u SAD i u Japanu. Prema istom prošlogodišnjem razdoblju, rast iznosi 2,4 procenta. |
|
Mala uloga skupštine u evropskim integracijama
Skupština Srbije ne utiče dovoljno na proces evropske integracije Srbije, jer je izvršna vlast preuzela primat u rešavanju tog pitanja, ocenjeno je danas na skupu Beogradskog centra za evropske integracije (BeCei). Na promociji mesečnika BeCei-ja "Evropski forum", objavljenom pod naslovom "Parlament i evropska integracija", generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević rekla je da je pitanje da li poslanici imaju neki uticaj na proces priključenja Evropskoj uniji (EU), jer je "u tom procesu jedini vidljivi akter Vlada Srbije". "Pregovore (sa EU) o Stabilizaciji i pridruživanju vodi vlada bez neposrednog učešća skupštine. Pregovaračka platforma nosi oznaku državne tajne i poslanici sa njom ne mogu biti upoznati", rekla je Milivojevićeva. Prema njenim rečima, ulogu skupštine u procesu evropskih integracija slabi činjenica da je o tom prioritetnom pitanju za Srbiju jedino raspravljala prilikom usvajanja Rezolucije o pridruživanju EU u oktobru 2004. godine. Nekadašnji predsednik Odbora Skupštine Srbije i Crne Gore za evropske integracije Oliver Dulić ocenio je da u Srbiji trenutno ne postoji konsenzus o pravcu kretanja ka EU, jer to pitanje nije prioritetno za političku elitu i društvo. Dulić je rekao da kroz permanentnu edukaciju poslanika i skupštinskih stručnih službi o celokupnom procesu evropskih integracija, treba redefinisati i ojačati ulogu skupštine kako bi se ostvario njen veći uticaj na izvršnu vlast, koja rukovodi procesom priključenja EU. Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić istakla je da su glavne prepreke u radu tog tela i skupštine nedostatak stručnih kadrova koji bi svojim mišljenjem mogli pomoći poslanicima da na pravi način shvate potrebu usklađivanja domaćih zakona sa evropskim standardima. |
|
Drašković pisao čelnicima NATO i EU
Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković istakao je u pismu čelnicima NATO i EU da bi brz ulazak Srbije u program Partnerstvo za mir i obnova pregovora o pridruživanju s EU snažno pomogli učvršćenju proevropskih demokratskih snaga i otklanjanju prepreka u saradnji s Haškim sudom. Jedan zvaničnik u sedištu NATO je potvrdio agenciji Beta da je generalni sekretar te organizacije Jap de Hop Shefer, koji se danas vratio s odmora, pročitao Draškovićevo pismo, ali da zasad nema nikakvog reagovanja na iznesene predloge srpskog ministra. Evropski i NATO izvori u Briselu su istakli da je Drašković kopiju ovog pisma uputio i šefovima diplomatija Atlantskog saveza, predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, evropskom komesaru Oliju Renu i visokom predstavniku EU Havijeru Solani. Drašković je u pismu podvukao da je brz ulazak Srbije u Partnerstvo za mir u interesu evroatlantske integracije Srbije, njene vojske i celog zapadnobalkanskog regiona. Srpski ministar je istakao neopozivu političku volju vlade u Beogradu da sprovede Akcioni plan za uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom, što mora dovesti i do hapšenja i izručenja Hagu optuženog Ratka Mladića. Drašković navodi da je svestan činjenice da sam plan ne može biti zamena za izručenje Mladića Hagu, ali ocenjuje da bi članstvo Srbije u Partnerstvu za mir bilo presudna podrška sprovođenju Akcionog plana. Jer bi, kako je objasnio, mreža koja skriva Mladića i nazadne političke snage shvatile da su izgubile odlučujuću bitku i da se Srbija više ne može vratiti u prošlost. Time bi, dodao je Drašković, proevropske snage u Srbiji bile snažno ohrabrene, a za učvršćenje Srbije na demokratskom proevropskom putu odlučujuće bi bilo da se obnove pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Drašković dodaje da bi pregovore trebalo obnoviti, ali da oni, razumljivo, ne bi bili okončani sporazumom ako na kraju Mladić još ne bi bio u Hagu. Ministar ističe da bi tom cilju trebalo "zajedno" da teže Srbija i njeni evroatlantski partneri. U protivnom, naveo je, korist bi mogli da imaju samo haški optuženici i političke snage bivšeg režima Slobodana Miloševića. Šef diplomatije Srbije je želeo da istakne da je velika većina Srba proevropski i demokratski opredeljena, ali da njihove nade treba ohrabriti, a ne ostaviti ih da stalno čekaju i uvek pred sobom imaju prepreke koje sputavaju napredak. |
|
Vlada usvojila Deklaraciju o uspostavljanju dijaloga sa EU
Crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Vlahović izjavio je da je vlada danas prihvatila Deklaraciju o uspostavljanju redovnog političkog dijaloga sa Evropskom unijom i ocenio kako je to potvrda da Crna Gora evropskim integracijama daje najveći značaj. "Crna Gora je usmerena na standardizaciju ukupnog sistema, uspostavljanje principa i standarda ekonomskog, političkog i demokratskog okvira, kao i institucija koje će joj omogućiti da u najskorije vreme nastavi put prema EU", rekao je Vlahović novinarima nakon sednice crnogorske vlade. On je rekao da je saglasnost na tekst zajedničke Deklaracije, kao i jučerašnji zahtev za prijem u program Partnerstvo za mir, potvrda da Crna Gora želi da što pre postane deo evropskih i evroatlantskih struktura. |
|
EU najavila dodatnih 42 miliona evra za obnovu Libana
Evropska komisija danas je saopštila da će izdvojiti dodatnih 42 miliona evra za obnovu Libana. Evropska komisija je nova sredstva izdvojila u okviru donatorske konferencije za obnovu Libana, koja sutra počinje u Stokholmu. Očekuje se da će na toj konferenciji biti sakupljeno oko 390 miliona evra ili 500 miliona dolara. U saopštenju Evropske komisije se navodi da će sredstva koja će izdvojiti, biti "prvi doprinos" naporima za obnovu Libana, nakon završetka rata između radikalnog pokreta Hezbolah i izraelskih snaga na jugu te zemlje. Najveći deo pomoći, 18 miliona evra, biće namenjen obnovi libanske privrede, dok će ostatak biti upotrebljen za obnovu puteva i druge infrastrukture, kao i za pomoć raseljenim licima. Deo sredstava biće namenjen unapređenju libanskih snaga bezbednosti. Evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner (Ferrero-Waldner) rekla je da je Evropska unija u potpunosti posvećena pomaganju i obnovi Libana, ali da će dugoročan oporavak zahtevati političke i ekonomske reforme u zemlji. Evropska komisija je ranije odobrila 50 miliona evra pomoći Libanu. Sukobi Hezbolaha i Izraela okončani su 14. avgusta, nakon 34 dana borbi na jugu Libana. Libanske vlasti su procenile materijalnu štetu pričinjenu u izraelskoj vojnoj ofanzivi, koja je počela 12. avgusta, na oko 3,6 milijardi. U napadima je uništeno ili oštećeno oko 15.000 kuća, 80 mostova i 94 puta. |
|
Poljski premijer sutra u poseti Briselu
Novi poljski premijer Jaroslav Kačinjski sutra će otputovati u Brisel u nastojanju da poboljša odnose sa Evropskom unijom, koje su uzdrmali konzervativni stavovi Varšave o pitanjima poput prava homoseksualaca i smrtne kazne. Kačinjski je izabrao Brisel za odredište svoje prve zvanične posete inostranstvu kako bi ukazao na značaj koji pridaje odnosima sa Unijom, dok Poljska nastoji da poboljša svoj problematični imidž u zapadnoj Evropi, rekla je danas šefica poljske diplomatije Ana Fotiga. "Priznajem da negativan imidž Poljske ima neke vrlo ozbiljne aspekte", rekla je ona dopisnicima stranih medija u Varšavi. Ana Fotiga je rekla da će se Kačinjski tokom jednodnevne posete Briselu sastati sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom (Jose Barroso), visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom (Javier) i predsednikom Evropskog parlamenta Žozepom Borelom (Josep Borrell). Cilj posete će biti da se sagovornici međusobno upoznaju i "daju lični pečat politici", rekla je ona. Šefica poljske diplomatije je rekla da ne očekuje da će se brzo doći do napretka u rešavanju pitanja evropskog ustava ili drugih "institucionalnih promena" i podsetila da se "blok i dalje nalazi u periodu razmišljanja". Od pobede konzervativne stranke Pravo i pravda, koju predvodi Kačinjski, na parlamentarnim izborima prošle jeseni, u odnosima Brisela i Varšava došlo je do nesuglasica. Jaroslav Kačinjski je imenovan za premijera početkom jula. Njegovu vladajuću koaliciju čine i populisti i konzervativna katolička stranka, čiji su stavovi često u suprotnosti sa opštim principima u zapadnoj Evropi. Funkcioneri desničarske Lige poljskih porodica, manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, govorili su protiv homoseksualaca, a nezadovoljstvo je izazvala i nedavna izjava poljskog predsednika Leha Kačinjskog da podržava smrtnu kaznu u slučajevima ubistva. Leh Kačinjski, brat blizanac poljskog premijera, predložio je otvaranje rasprave o ponovnom uvođenje smrtne kazne. Smrtna kazna je zabranjena u EU, kojoj je Poljska pristupila 2004. godine. Evropski parlament je nedavno usvojio rezoluciju u kojoj je kritikovao Poljsku zbog netolerancije. |
|
Evropska komisija zabrinuta zbog zakona o radiodifuziji
Evropska komisija izrazila je danas zabrinutost zbog nedavno usvojenih amandmana zakona o radiodifuziji. U pismu upućenom predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću navodi se da je Evropska komisija "zabrinuta zbog nedavno usvojenih amandmana zakona o radiodifuziji u skupštini po hitnom postupku". Evropska komisija naglašava neophodnost da se dozvoli vreme "za javnu raspravu", i dodaje da je Komisija spremna da obezbedi tehničku ekspertizu tokom takve procedure. "Pored postojeće zabrinutosti zbog procedure dodeljivanja frekvencija, Evropska komisija je zabrinuta i zbog činjenice da je bez odgovarajućih konsultacija, parlament usvojio kontroverzne amandmane zakona o radiodifuziji", navodi se u saopštenju. Zakon o radiodifuziji usvojen je 2002. godine. Međutim, Skupština Srbije usvojila je prošlog meseca izmene i dopune tog zakona, uprkos zahtevima Misije OEBS-a i novinarskih udruženja (NUNS i UNS) za povlačenje tog predloga iz hitne procedure i upućivanje na javnu raspravu. Izmene i dopune usvojene su na predlog većine članova skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. Njima je utvrđeno da je emiter, kome je trajno ili privremeno oduzeta dozvola za rad, dužan da obustavi program odmah po dostavljanju konačne odluke Saveta RRA, koja će, u suprotnom, biti prinudno izvršena. Utvrđena je i dužnost imalaca dozvole za emitovanje programa da za svaku promenu vlasničke strukture pribave prethodnu saglasnost RRA, a rok za početak emitovanja programa TV stanice u osnivanju produžen je sa 60 na 90 dana od dobijanja dozvole. RRA, kako je predviđeno izmenama i dopunama, izdaje dozvole za kablovsko i satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev operatera. Pismo u kome Evropska komisija kritikuje ove izmene upućeno je i potpredsednici Vlade Srbije Ivani Dulić-Marković, ministru kulture Draganu Kojadinoviću i predsedniku RRA Nenadu Cekiću. |
|
Dokument: Bolji etnički odnosi ključ za približavanje EU
Akcioni plan Kosova za evropsku integraciju ne prejudicira budući međunarodni status pokrajine, ali navodi da će rešenje statusa doneti nova ovlašćenja i nove izazove. To se navodi u novom dokumentu za ostvarivanje "evropskog partnerstva" Kosova koji su UNMIK i vlada u Prištini dostavili Evropskoj komisiji, a u koji je imala uvida agencija Beta. U dorađenom "Akcionom planu za sprovođenje evropskog partnerstva u 2006." podvlači se da je "poboljšanje etničkih odnosa i dalje ključni prioritet za političke lidere Kosova". Takođe se ističe da je "u slobodi kretanja ostvaren vidan napredak" i da "najnovije istraživanje Kosovske policijske službe pokazuje da su se 99 odsto ispitanika iz redova etničkih manjina kretali izvan njihovih mesta boravaka, dok se 80 odsto njih osećaju bezbednim da to čine". "Vlada (u Prištini) nastavlja da dela kako bi obezbedila da prilike na Kosovu vode povratku (izbeglica) i politički lideri na svim nivoima takvu poruku sve snažnije upućuju", navode kosovska vlada i UNMIK. U dokumentu piše da će za povratak izbeglica glavna sredstva dati Vlada Kosova, što je "jedinstven slučaj u regionu i možda i drugde". Vlada i UNMIK ocenjuju da je broj dosadašnjih povratnika "razočaravajuć", kao i da "oba protokola o povratku, potpisana sa Srbijom i Crnom Gorom, u svojim rukama drži Beograd". "Prepreka za napredak je, takođe, izostanak pouzdane informacije o broju raseljenih lica u Srbiji", navodi se dalje. Kratkoročno je cilj da se "svi oni koji imaju pravo na boravak na Kosovu, budu realno u mogućnosti da iskoriste to pravo, ako to žele", a dugoročni cilj je sprovođenje Plana povratka u gradska područja. Kad je reč o pitanjima vlasništva, "naglasak je na tome da se sa utvrđivanja prava na posed, pređe na sprovođenje tog prava, kao i da se upravlja imovinom odsutnih vlasnika sa ciljem da se obezbedi maksimalna zaštita njihovih interesa". U prioritete se stavlja i bitka protiv korupcije i najavljuje stvaranje Antikorupcione agencije u pokrajini. Podvlači se i da će u ravni političkih ustanova "ključni izazov biti da se uspostavi sistem koji će uravnotežiti prava većine i manjina, a ne samo etničkih zajednica", kao i stvaranje državne uprave koja će biti nepristrasna, delotvorna, otporna na političke i druge pritiske. Pored ostalog se navodi da pravosudni sistem, uz pomanjkanje iskustva ima velike zaostatke u radu. Za Kosovsku policijsku službu se navodi da je "opšte viđena kao regionalna uspešna priča". U dokumentu stoji da je na Kosovu "značajan napredak ostvaren na mnogim poljima posle 1999", ali se napominje da se "nerešavanje međunarodnog pravnog statusa može navesti kao kočnica za napredak". "Manjkavosti u strukturama" Kosova, kako se dodaje, zahtevaju reforme da bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi Evropske unije. U prioritete "Evropskog partnerstva" uvršteno je 109 standarda koji moraju biti sprovedeni da bi se ostvarile reforme koje vode usaglašavanju kosovskih zakona s evropskim pravnim sistemom. Okvir evropske integracije Kosova je proces stabilizacije i pridruživanja, a Evropska unija kroz poseban "mehanizam za praćenje" tog procesa nadzire ostvarivanje uslova za pomoć reformama i finansijsku podršku Kosovu. |
|
Dokument: Napredak u privatizaciji bitan za približavanje EU
Kosovo je suočeno sa ogromnim ekonomskim izazovima, velikom nezaposlenošću, izvozom koji pokriva samo četiri odsto uvoza, ali je "značajan napredak ostvaren u privatizaciji, restrukturaciji društvenih preduzeća i ubiranju poreza". To se naglašava u "Akcionom planu za sprovođenje evropskog partnerstva u 2006", koji su izradili i Evropskoj komisiji dostavili UNMIK i vlada u Prištini. "Kosovo ima značajne rezerve lignita i drugih ruda", navodi se u dokumentu i kaže da bi obnova proizvodnje znatno poboljšala platni bilans pokrajine, "a Kosovo bi dugoročno moglo postati izvoznik električne energije". Visok porast proizvodnje je nužan da bi se smanjila velika nezaposlenost, što je, kako je navedeno, "posledica dvadeset godina slabih ulaganja, neulaganja, demografske strukture, sukoba, političke neizvesnosti i doslovne obustave većine oblika proizvodnje od 1999. do početaka privatizacije u 2005". "Pošto je zvanična valuta Kosova evro, vlastima nisu dostupni monetarni instrumenti. A sve dok je status neodređen, Kosovo nije u stanju da suvereno upravlja svojim dugom, mada će njegova sposobnost da to valjano čini biti ograničena i posle utvrđivanja statusa", stoji u dokumentu. Plan za evropsku integraciju Kosova u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja ističe da se u cilju povećanja proizvodnje i zaposlenosti predviđa stvaranje pravnih uslova za privlačenje privatnih investicija, "posebno imajući u vidu da je sužen priliv donatorskih sredstava". "Od posebnog značaja je da se poboljša naplata računa i prihoda Kosovske električne kompanije, kako bi se zajamčila redovna isporuka električne energije i da se kroz tu kompaniju više ne odlivaju javna finansijska sredstva", navodi se u tekstu. Dodaje se takođe da je od izuzetne važnosti i da bude restrukturiran rudarski kompleks Trepča. |
|
Brok: Hrvatska je deo sadašnjeg proširenja EU
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta (EP) Elmar Brok izjavio je danas u Zagrebu da EU smatra da je Hrvatska deo sadašnjeg, a ne budućeg proširenja Unije. "EU smatra da Hrvatska nije deo budućeg procesa proširenja, već poslednji deo sadašnjeg procesa proširenja, prema formuli 10+2+1", rekao je nakon sastanka sa premijerom Ivom Sanaderom Brok, koji je danas stigao u jednodnevnu zvaničnu posetu Hrvatskoj. Sanader je podsetio da je upravo Elmar Brok u Evropskom parlamentu promovisao formulu 10 plus 2 plus 1, i dodao da je deset novih članica pristupilo Evropskoj uniji u maju 2004., dve sledeće članice su Rumunija i Bugarska, a treća je Hrvatska. Evropski zvaničnik kazao da je spoljnopolitički odbor EP-a vodeći u procesu proširenja Evropske unije i da će "njegove odluke biti važne" i istakao vodeću ulogu Hrvatske u regionu. Brok i Sanader izrazili su nadu da će rasprave o Ustavu EU biti završene do kraja 2008. i da bi u tom procesu mogli učestvovati i hrvatski stručnjaci, rečeno je na konferenciji za novinare. Premijer Sanader obavestio je Broka o toku procesa "skrininga" - pregleda usklađenosti hrvatskog pravnog sistema sa evropskim. Dvojica zvaničnika razgovarali su i o toku procesa pregovora o pojedinim oblastima hrvatskih stručnjaka s Evropskom komisijom u Briselu, a bilo je reči i o odlaganju "skrininga" za oblast pravosuđa. Brok je, takođe, hrvatskom premijeru preneo poruku nemačke kancelarke Angele Merkel da će tokom nemačkog predsedavanja Unijom u prvoj polovini 2007. podneti inicijative kako bi se pregovori o evropskom Ustavu dovršili u predviđenom roku do kraja 2008. godine. Brok je izrazio nadu da će sporazum o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji biti potpisan pre izbora za Evropski parlament 2009., čime bi hrvatski promatrači automatski postali punopravni zastupnici EP-a. Kako je rečeno je na konferenciji za novinare, juni 2009. bio bi rok za dovršenje sva tri pitanja - dovršenje pregovora s EU, potpisivanje sporazuma o pristupu Hrvatske EU, kao i izbor hrvatskih predstavnika u Evropskom parlamentu. Na pitanje novinara o mogućem učestvovanju hrvatskih vojnika u mirovnim snagama u Libanu, Sanader je rekao da hrvatska Vlada još nije dobila nikakav zvanični zahtev iz Ujedinjenih nacija, ali da je, ako ga dobije, spremna da ga razmotri. |
|
Solana za pregovore sa Iranom o nuklearnom programu
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) izjavio je danas da je neophodno pregovarati sa Iranom o nuklearnom programu. "Odgovor (Irana) sadrži elemente koji su različiti od onoga što smo predložili. Zbog toga je potrebno da razgovaramo sa Irancima kako bi se razjasnila situacija", rekao je Solana za španski radio RNE. Teheranske vlasti su u utorak uputile neodređen odgovor na zahtev međunarodne zajednice da suspenduje aktivnosti obogaćivanja uranijuma, navodeći da je Iran spreman "za ozbiljne pregovore" o tom pitanju. Savet bezbednosti UN je Iranu dao rok do 31. avgusta da obustavi proces obogaćivanja uranijuma, jer se u protivnom može suočiti sa sankcijama. |
|
Ahern: EU će poslati do 9.000 vojnika u Liban
Ukupni doprinos zemalja Evropske unije mirovnim snagama UN u Libanu mogao bi da dosegne 9.000 vojnika, rekao je danas irski ministar spoljnih poslova Dermot Ahern posle hitnog sastanka EU u Briselu. "Sada kada smo dobili garancije od velikih zemalja, i druge zemlje su se pridružile i izgleda da ćemo, kada se brojevi saberu moći da pošaljemo između 8.000 i 9.000 hiljada vojnika", rekao je Ahern novinarima. Generalni sekretar UN Kofi Anan, koji je prisustvovao sastanku EU u Briselu, kazao je na konferenciji za novinare da je slanje "više od polovine vojnika dogovoreno danas", od 15.000, koliko UN nameravaju da pošalju u Liban. |
|
Glavna vojna baza SAD u Seulu postaje gradski park
Južna Koreja je danas objavila da će zemljište koje sada zauzima vojna komanda SAD u glavnom gradu, Seulu, pretvoriti u rekreativni prostor ravan Centralnom parku u Njujorku, čim američke trupe napuste prostor. Garnizon Jongsan, Osme američke armije, treba da se preseli iz centra Seula u grad udaljen oko 60 kilometara na jug do kraja 2008. godine, na osnovu planova Pentagona o reorganizaciji američkih trupa u Južnoj Koreji. Izgradnja parka od 320 hektara počeće 2010. godine a očekuje se da će biti završena oko 2045, izjavio je Dzeon Čang-hjun iz državnog komiteta zaduženog za projekt. Prostor koji danas zauzima garnizon je približno jednak veličini njujorškog Centralnog parka. "Nigde na svetu više ne postoji tako veliki komad zemlje u centru ogromnog grada, kao prazna stranica na kojoj cela nova slika može da se nacrta," izjavio je južnokorejski predsednik Ro Mu-hjun na današnjoj svečanosti kojom je projekt zvanično pokrenut. Odlaskom garnizona Jongsan, glavni južnokorejski grad će prvi put biti bez stranih trupa posle više od jednog veka. Opština Jongsan, ili "Zmajevo brdo," bila je pod okupacijom stranih sila od 1882. godine, kada su kineske trupe ušle u Seul. Sledili su Japanci, pa Amerikanci. Oko 29.500 američkih vojnika sada je stacionirano u Južnoj Koreji. Planirano je da njihov broj bude smanjen na 25.000 do 2008. |
|
EU zabrinuta zbog stanja ljudskih prava u Iranu
Evropska unija (EU) je danas izrazila zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Iranu i zatražila istragu o smrti iranskog studenta Akbara Mohamadija u zatvoru. "Evropska unija traži od iranskih vlasti da sprovedu nezavisnu istragu o Mohamadijevoj smrti", navodi se u saopštenju iz Finske, koja je predsedavajuća EU. Mohamadi, koji je uhapšen zbog učestvovanja u demokratskim demonstracijama 1999. godine, umro je 31. jula, dok je štrajkovao glađu. To je u poslednjih nekoliko godina prvi politički disident, koji je umro u iranskom zatvoru. "EU je ozbiljno zabrinuta zbog situacije u kojoj se nalaze borci za ljudska prava", navodi se u saopštenju i dodaje da je ostaje otvoreno pitanje da li je Mohamadi dobio odgovarajuću medicinsku negu za vreme štrajka glađu. Iranski ministar pravosuđa Džamal Karimirad izjavio je u julu da je Mohamadi bio pod stalnim medicinskim nadzorom. Mohamadi je prvobitno bio osuđen na smrt zbog učešća u demonstracijama, ali je 2000. godine posle intervencije iranskog verskog vođe Ajatolaha Ali Hameneija, njegova kazna promenjena na 15 godina zatvora. |
|
Osnovana radna grupa za pregovore o viznim olakšicama
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković izjavila je danas da je osnovana radna grupa za pregovore o olakšicama viznog režima sa EU. Vlada Srbije će na sutrašnjoj sednici izabrati članove tima za pregovore o viznim olakšicama, rekla je ona novinarima u Domu vojske u Pančevu gde je prisustvovala predaji američke donacije ministarstvu odbrane namenjene civilnoj zaštiti. Dulić-Marković je kazala da su ona i ministar finansija Mlađan Dinkić prošle nedelje u Briselu izložili ideje "Plana Plus" koji se, pored viznih olakšica, odnosi i na ekonomsku i oblast obrazovanja. Po njenim rečima, Evropskoj komisiji nije podnet nikakav formalni dokument jer bi ih tada doveli u situaciju da pregovaraju sa Srbijom iako su pregovori obustavljeni. Vlada Srbije sada će pripremiti šta koje ministarstvo treba da uradi kako bi se ispunile obaveze Srbije, dodala je ona i naglasila da će to biti izneto komesaru za proširenje EU Oliju Renu tokom njegove posete Srbiji u oktobru. |
|
Pripreme za novi program pomoći EU
Tehnička misija Evropske komisije dolazi danas u Beograd u sklopu priprema za početak primene novog programa finansijske pomoći EU zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo (IPA) od 1. januara 2007. Kako je Beti rečeno u kancelariji Evropske komisije u Beogradu, zvaničnici iz Brisela dolaze radi tehničkih pregovora, kako bi predstavnicima nadležnih srpskih ministarstava obrazložili novi program i utvrdili mogućnosti njegovog sprovođenja. Program IPA (Instrument za predpristupnu pomoć) novi je finansijski instrument EU za period 2007-2013. godine koji će objediniti dosadašnjih pet predpristupnih finansijskih insturmenata: PHARE, ISPA, SAPARD, predpristupni instrument za Tursku i CARDS koji je bio namenjen zapadnom Balkanu. EU će iz IPA godišnje izdvajati po 500 miliona evra za zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja. Koliko će koja dobiti zavisiće od valjanosti projekata koje podnese Evropskoj komisiji. Srbija je za sada kvalifikovana da dobija sredstva iz dve od pet oblasti IPA kojima je obuhvaćena podrška osposobljavanju državne uprave, obrazovanju i jačanju infrastrukture. Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU bi Srbiji omogućilo širi pristup tim sredstvima, a dobijanje statusa kandidata za članstvo značilo bi i mogućnost povlačenja sredstava iz zamašnih predpristupnih fondova EU. |
|
EU i Srbija će se dogovoriti o primeni paketa plus
U Beograd će sutra doputovati jedan funkcioner Evropske komisije u sklopu nastojanja Evropske unije i Srbije da se dogovore o tome kako je i šta najbolje sprovesti iz prošle nedelje razmotrenog "paketa plus", rekli su agenciji Beta evropski izvori u Briselu. Prošle nedelje su potpredsednica vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mlađan Dinkić Evropskoj komisiji podrobno objasnili ranije dostavljeni "paket plus" za snažniju ekonomsku podršku radi oživljavanja srpske privrede i zapošljavanja, i za podršku obrazovanju po evropskim standardima i davanje viznih olakšica srpskim građanima. Zvaničnik Evropske komisije će sutra u Beogradu, kako je Beti rečeno u Briselu, obrazložiti višegodišnji EU program IPA za pomoć zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Program ubrzavanja evropske integracije Srbije upravo računa na početak primene programa IPA od 1. januara iduće godine i, prema evropskim izvorima. Srpski zvaničnici su ocenili da bi za snažniji ekonomsko-socijalni oporavak Srbije godišnje trebalo po 800 miliona evra. EU će iz IPA godišnje izdvajati po 500 miliona evra za zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja. Koliko će koja dobiti zavisiće od valjanosti projekata koje podnese Evropskoj komisiji. Srbija je već kvalifikovana da dobija sredstva iz dve od pet oblasti IPA. To su podrška osposobljavanju državne uprave, obrazovanju i jačanju infrastrukture. Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU bi Srbiji omogućilo širi pristup tim sredstvima, a dobijanje statusa kandidata za članstvo bi značilo i mogućnost povlačenja sredstava iz zamašnih predpristupnih fondova EU. Ministar Dinkić je u razgovoru sa evropskim komesarom Olijem Renom i drugim funkcionerima predočio da bi veoma značajnu potporu predstavljalo i otpisivanje dela inostranih dugova Srbije, s tim da srpske vlasti novac namenjen servisiranju tog dela duga namenski ulože u oživljavanje privrede. To je takozvani "SWAP model" koji je već primenjen u ekonomskoj saradnji Srbije s nekim evropskim zemljama. Predstavnici srpske vlade su izjavili da očekuju da bi predviđene olakšice viznog režima EU za studente, naučnike, profesore, umetnike iz Srbije, bile proširene na mnogo šire kategorije srpskih građana. Tu je reč i o davanju stipendija za školovanje studenata i srednjoškolaca, kao i specijalizaciju nastavnika u okviru politike EU o "transferu znanja". U tom cilju će evropski komesar za nauku i obrazovanje, Jan Figel, oktobra posetiti Srbiju. "Paket plus" je sažetak poluga i komponenti buduće brže evropske integracije Srbije, pod uslovom da se hitno otkloni politička prepreka saradnje s Haškim sudom. Evropska unija je, rekli su izvori u Briselu, jasno pokazala na junskom i julskom sastanku svojih lidera i šefova diplomatija da je svesna nužnosti da se bitno i opipljivo pomogne Srbiji, suočenoj s teškim problemima Kosova, saradnje s Haškim sudom, i unutrašnjepolitičkim i ekonomsko-socijalnim teškoćama. "Uslov nad uslovima" je, kako je ponovo naglašeno, uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom. |
|
Britanija planira da ograniči priliv radne snage
Velika Britanija planira da pooštri kriterijume za ulazak rumunske i bugarske radne snage na britansko tržište rada, po prijemu Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, planiranom za 2007. godinu, rekli su danas britanski zvaničnici. Britanija je, za razliku od većine članica EU, primila bez ograničenja više stotina hiljada radnika iz Poljske i baltičkih zemalja, po proširenju Unije u maju 2004. godine. Pod pritiskom opozicionih konzervativaca, vlada premijera Tonija Blera (Tony Blair) sada razmatra mogućnost da zbog predstojećeg prijema Bugarske i Rumunije u EU ograniči priliv radne snage u skladu sa svojim potrebama. "Moramo da razmotrimo, u saradnji sa drugim zemljama i drugim institucijama u zemlji, koji su naši kriterijumi", rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) britanski ministar trgovine i industrije Alister Darling (Alistair) i izrazio očekivanje da će biti omogućena "odgovarajuća kontrola imigracija". On je dodao da britanske vlasti treba da razmotre potrebe zemlje i naveo je da su britanskoj ekonomiji u određenim oblastima potrebni stručnjaci. Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je za dnevnik "Gardijan" da će "odluka zavisiti od više faktora, uključujući procenu potreba britanskog tržišta rada, efekte prethodnog proširenja 2004. godine i stavove drugih članica (EU)". On je rekao da će odluka o prijemu rumunskih i bugarskih radnika biti doneta krajem godine, čim bude utvrđen konačni datum prijema dve zemlje. Britanski konzervativci su u subotu saopštili da vlasti treba da nauče lekciju zbog velikog broja radnika, pre svega Poljaka, koji su došli u Britaniju nakon proširenja. Britanske vlasti su planirale u vreme proširenja EU da će oko 25.000 poljskih radnika doći da rade u Britaniji, a najnovija istraživanja pokazuju da je između 500.000 i 600.000 Poljaka prisutno na britanskom tržištu rada. |
|
Eufor pretresa objekte osumnjičenog za pomoć beguncu
Pripadnici Eufora počeli su danas pretres objekata u vlasništvu Tome Đurića u Banjaluci i Prnjavoru zbog sumnje da čini mrežu podrške haškom beguncu Stojanu Župljaninu, saopšteno je iz sedišta Eufora u Sarajevu. Izvor iz MUP-a Republike Srpske Beti je rekao da vojnici Eufora pretresaju Đurićev stan u Banjaluci i kuću u Prnjavoru. Isti izvor je kazao da iz Eufora tvrde da Đurić nije priveden, iako su se pojavile informacije prema kojima su vojnici međunarodnih snaga priveli Đurića. Akciji Eufora prisustvuju i pripadnici policije RS, koja obezbeđuju područje, ali ne učestvuje u operaciji. Stojan Župljanin optužen je pred Haškim tribunalom za ratne zločine nad Bošnjacima i Hrvatima na području Bosanske Krajine. |
|
Predsedavajuća EU pozdravila imenovanje Rikera
Ministarstvo inostranih poslova Finske koja u ovom polugodištu predsedava Evropskom unijom (EU), obećalo je punu podršku novom specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN na Kosovu i šefu UNMIK-a, nemačkom diplomati Joakimu Rikeru. "Predsedništvo daje punu podršku g. Rikeru u njegovom nastojanju da primeni rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i pripremi prelazak sa UNMIK na buduće međunarodno prisustvo na Kosovu kada bude utvrđen status Kosova", piše u saopštenju dostavljenom danas agenciji Beta. Ministarstvo je istaklo veliko Rikerovo iskustvo i poznavanje regiona i ukazalo da se predsedavajuća EU Finska nada bliskoj saradnji sa novim šefom UNMIK-a "i želi mu sve najbolje u obavljanju zahtevnih zadataka dok proces utvrđivanja statusa (Kosova) ulazi u ključnu fazu". |
|
Delegacija Vlade Srbije predstavila paket plus
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mlađan Dinkić predstavili su danas u Briselu evropskom komesaru sa proširenje Oliju Renu plan o saradnji i budućim odnosima Beograda i Brisela, nazvan "paket plus". Razgovor srpske delegacije sa Renom počeo je u 12.00 i trajao je nešto više od jednog sata. Dulić-Marković i Dinkić nakon tog razgovora otišli su na zakazani sastanak sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom. |
|
Dulić-Marković i Dinkić: Srbiji širom otvorena vrata
Srbiji su širom otvorena vrata u Evropsku uniji, istakli su potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mlađan Dinkić nakon današnjih razgovora u Briselu sa evropskom komesaru za proširenje Olijem Renom. "Sve zavisi od Srbije. Možemo ekspresno da uđemo u EU, ako ekspresno završimo saradnju sa Hagom i nastavimo sa sprovođenjem reformi. Evropska unija je spremna da podrži Srbiju, ali mi prvo moramo da uradimo svoj domaći zadatak", rekao je Dinkić. Srpska delegacija predstavila je Renu plan o saradnji i budućim odnosima Beograda i Brisela, nazvan "paket plus". Dulić-Marković i Dinkić izneli su Renu sugestije o načinu na koji EU može pomoći Srbiji u narednom periodu. Te ideje odnose se, pre svega, na ekonomsku podršku u oblasti investicija, kao i na podršku EU u oblasti obrazovanja i olakšavanju viznog režima. Dulić Marković i Dinkić istakli su u izjavama za Betu da su "veoma ohrabreni današnjim razgovorom sa Olijem Renom i da su im je preneta poruka da su "Srbiji širom otvorena Evropske unije". "Dobili smo uveravanja da Evropska unija nije odustala od Srbije", rekla je Dulić Marković i dodala da je Ren izrazio zadovoljstvo što Srbija ima program i što nastavlja da sprovodi reforme. Ren je na današnjem sastanku, kako su preneli Dulić-Marković i Dinkić, istakao da reforme u Srbiji idu u dobrom pravcu. On je izrazio zadovoljstvo što je akcenat današnjih razgovora bio na investicijama i mogućnosti tešnje saradnje u oblasti obrazovanja. "Ren je pozitivno ocenio što se Srbija sprema da više investira i izrazio spremnost Evropske unije da svojim fondovima poveća investicije. Evropska komisija već je obezbedila pretpristupne fondove za Srbiju, a kada se pregovori sa EU nastave, ta pomoć će biti znatno veća", rekao je Dinkić. U razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje bilo je reči i o viznim olakšicama za građane Srbije, kao i o podršci Evropske unije u oblasti obrazovanja. "Nakon što dobijemo mandat o viznim olakšicama, Vlada Srbije će sastaviti dokument koji će sadržati sve ono što mi, sa svoje strane, treba da uradimo. Dakle, Srbija je svesna svojih obaveza i očekujemo da ce Evropska komisija da učini dodatne napore da se taj plan sto pre ostvari, jer su i oni svesni važnosti slobodnog kretanja ljudi i razmene iskustava", rekla je Ivana Dulić. "Evopska komisija spremna je da pomogne Srbiji i u oblasti obrazovanja, kroz tešnju bilateralnu saradnju, a posebno kroz stipendije za naše đake i studente. Ren nam je preneo da će evropski komesar za obrazovanje Jan Figel posetiti Beograd u oktobru i da će tom prilikom biti više reči o konkretnijim aspektima saradnje", rekla je Dulić Marković. Ona je istakla da u današnjem razgovoru delegacija Vlade Srbije nije iznela "spisak želja", već predloge o budućim odnosima naše zemlje i Evropske unije. Ona je dodala da je Srbija svesna svojih obaveza i ponovila da je ispunjavanje obaveza predviđenih Akcionim planom preduslov budućeg aranžmana sa EU. "On je naglasio da EU ima "spremne pretpristupne fondove za Srbiju, ali prvi korak koji Srbija mora da učini je da nastavi u potpunosti saradnju sa Haškim tribunalom". Dulić-Marković je dodala da se najveći broj pitanja odnosio na to šta Srbija radi na Akcionom planu za hapšenje Ratka Mladića. "Ja sam stvarno pokušala da dam odgovor na sva pitanja da li će biti rezultata akcija hapšenja Mladića zbog ratnih zločina", navela je ona. Dinkić je preneo zadovoljstvo komesara za proširenje Evropske unije Oli Rena da je unija "svakako ohrabrena sve većim interesom stranih ulagača za Srbiju", navodeći da se ove godine u Srbiji očekuje više od 3,5 milijarde dolara stranih direktnih investicija. On je dodao da EU zato ima obavezu da pomogne stvaranje infrastrukture i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Prema njegovim rečima, danas izložene ideje u Paketu plus, zavise i od Vlade i od građana Srbije. "Ako mi uradimo našu obavezu, sprovedemo reforme i ispunimo saradnju sa Hagom, Evropska unija je spremna da nas prati, ali ne može Srbija ući u Evropsku uniju tako što će je neko uvući", ocenio je srpski ministar finansija. Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković istakla je da "nije bilo razgovora detaljno o pretpristupnoj pomoći" Evropske unije za Srbiju, ali je kazala da je Oli Ren rekao da je Evropska komisija spremna da sarađuje sa Srbijom na tom planu. Dinkić je rekao da su ta sredstva obezbeđena za Srbiju pre nego postane kandidat za Evropsku uniju, ali u manjem iznosu, te je zato ocenio da je "u interesu Srbije da što pre postane kandidat za Evropsku uniju". |
|
Ministri EU o merama za otkrivanje eksploziva
Vlasti u Evropi, alarmirane nedavnim pokušajem podmetanja eksplozivnih naprava u avione, razmatraju mere za poboljšanje policijske saradnje, za pouzdanije otkrivanje tečnog eksploziva i za borbu protiv radikalizacije među muslimanima, rečno je danas u Londonu na sastanku ministara unutrašnjih poslova nekoliko evropskih zemalja. Britanski ministar Džon Rid (John Reid) rekao je na konferenciji za novinare da su pred Evropom "stalne i vrlo realne pretnje". Na sastanku na kojem su britanski zvaničnici izneli detalje istrage pokušaja podmetanja eksploziva u avione na liniji prema SAD, učestvovali su ministri Francuske, Nemačke, Finske, Portugalije i Slovenije, komesar za pravosuđe EU i koordinator za borbu protiv terorizma. Učestvovali su predstavnici zemalja koje će u naredne dve i po godine predsedavati EU jer, rekao je Rid, "radi se o trajnoj pretnji i ona zahteva... trajan odgovor". Britanska policija uhapsila je prošle nedelje 24 osumnjičena za planiranje napada na nekoliko aviona na liniji od Londona prema SAD. Komesar pravde EU Franko Fratini (Franco Frattini) rekao je da su ministri razgovarali o merama za suzbijanje radikalizacije među muslimanskim stanovništvom, navodeći da je najviše reči bilo o inicijativi za obuku imama. Agencija Rojters podseća da su pojedini imami u EU bili optuženi za širenje ekstremističkih stavova. "Mi želimo islam u Evropi i to je veoma važno, ne samo da bismo time pokazali islamskim zajednicama da u celosti poštujemo druge religije... takođe želimo da (oni) poštuju državne zakone, evropske zakone i osnovna prava - pre svih pravo na život", dodao je on. Fratini je najavio da će narednih dana predložiti mere za otkrivanje eksploziva i za nadzor prodaje eksplozivnih sredstava. Komesar EU je rekao da će predložiti da EU, SAD, Kanada i Australija prošire program razmene podataka o putnicima. Zemlje EU traže uvođenje identifikacije putnika pomoću biometrijskih podataka na graničnim prelazima i aerodromima, dodao je on. Fratini je rekao da će EU razmotriti predlog francuskog ministra unutrašnjih poslova Nikole Sarkozija da se na nivou EU formira tim za borbu protiv terorizma. |
|
Dulić Marković pokušava da poboljša odnose EU-Srbija
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković otputovaće sutra u Brisel kako bi pokušala da poboljša odnose Srbije i EU koja je u maju zamrzla razgovore o stabilizaciji i pridruživanju zbog nesaradnje Beograda sa Haškim tribunalom. "Proteklih meseci smo dobijali signale da su nam vrata ponovo otvorena. Želimo da iniciramo ovaj dijalog", rekla je Dulić-Marković, Hrvatica i jedina žena u kabinetu premijera Vojislava Koštunice. "Želimo da pokažemo građanima da se otvaraju nove perspektive, da Evropa želi Srbiju u svom društvu i da to nije samo u interesu Srbije, već i u interesu Evrope", rekla je Dulić-Marković agenciji Rojters. Ključno je pokazati da je Beograd spreman na reforme, rekla je ona i ocenila da je bitno i da Srbi ostanu zainteresovani za Evropu, a EU za Srbiju. "Prošli smo kroz veoma težak period. Još nismo prošli katarzu i nismo se suočili sa našom prošlošću, ali nam je potrebna podrška... građanima su potrebni pomoć i ohrabrenje, a ne kazna", rekla je potpredsednica Vlade Srbije. Niko ne dovodi u pitanje obavezu Srbije da uhapsi haškog optuženika Ratka Mladića, ali će Beograd zatražiti od Brisela da olakša vizni režim za državljane Srbije, kao i da pruži ekonomsku i pomoć u vidu školskih stipendija, navodi Rojters. Agencija podseća da Srbija želi da se gotovo polovina od 2,3 milijarde dolara duga Pariskom klubu otpiše i da se ta suma investira u infrastrukturu. "Ovo nisu zahtevi. Ovo su ideje i mi želimo da čujemo konkretne odgovore", objasnila je Dulić-Marković. "Srbija se uvek suočavala sa izazovima, ali mi se čini da je ključna stvar ove godine njihovo rešavanje", dodala je ona i navela da su glavni izazovi hapšenje Mladića, nastavak pregovora sa EU i rešavanje statusa Kosova. Ministarka tvrdi da Srbija ozbiljno radi na hapšenju Mladića. "Mislim da je većini građana jasno da Mladić mora da bude uhapšen i da mu se sudi, i da mi ne zaslužujemo da budemo taoci jednog čoveka. Verujem da postoji politički sporazum o ovom pitanju", rekla je ona. Kada se ukloni ta prepreka, Srbija će završiti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i dobiti status kandidata sredinom 2008. godine što je Dulić-Marković nazvala "optimističnim, ali ipak realističnim datumom". Pre toga, smatra Dulić-Marković, Srbi moraju da odluče gde leži njihova budućnost. "Da li je u Evropi koja je okrenuta demokratiji, boljim standardima, radu i studiranju? Ili je naša budućnost u povratku u prošlost, mržnju i razgovore o istoriji i prošlosti?" - rekla je potpredsednica vlade. "Čini mi se da je deo Srbije koji želi napred u blagoj prednosti, ali stara garda se ne predaje lako", zaključila je Ivana Dulić-Marković u intervjuu Rojtersu. |
|
Solana pozdravio imenovanje Rikera za šefa UNMIK-a
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana pozdravio je danas imenovanje nemačkog diplomate Joakima Rikera za šefa Misije UN na Kosovu. "Pozdravljam odluku o imenovanju Joakima Rikera za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na Kosovu", saopštio je Solana. Visoki predstavnik EU je podsetio da se Kosovo, pregovorima o statusu, suočava sa "krucijalnim izazovima", a da se odlukom o imenovanju Rikera, kako je ocenio, "obezbeđuje neophodni kontinuitet" na čelu Misije UN na Kosovu. Kao šef Unmikovog ekonomskog odeljenja, Riker je stekao neophodno iskustvo kao i poštovanje potrebno za vođenje UNMIK-a u periodu koji bi mogao da bude "završni, ali sigurno ne manje važan", ocenio je Solana. Solana je Rikeru obećao punu podršku EU i najavio da će lično tesno sarađivati sa njim. Riker koga je generalni sekretar UN Kofi Anan juče imenovao za novog šefa UNMIK-a, nakon ostavke Sorena Jesen-Petersena, stupiće na tu dužnost 1. septembra. |
|
Eufor završio pretres kuće penzionisanog oficira vojske RS
Vojnici Eufora okončali su danas pretres stana penzionisanog poručnika Vojske Republike Srpske (RS) Gorana Sivca, koga snage EU sumnjiče da je povezan sa mrežom podrške osobama optuženim za ratne zločine. Sivac je novinarima rekao da su vojnici Eufora u njegov stan u banjalučkom naselju Obilićevo ušli jutros oko 5.15 sati, ali da nisu nasilno upali pošto ih je on "ranije primetio". Akcija je okončana u 15.15 sati. Portparol Eufora u Banjaluci Ričard Volas izjavio je da je stan bivšeg pripadnika vojne policije RS pretražen zbog sumnje da je Sivac umešan u kriminalne aktivnosti i mrežu podrške osobama optuženim za ratne zločine. Eufor je, takođe, saopštio da sprovodi operaciju "Hrastvovo drvo" u cilju podrške Haškom tribunalu, odnosno hapšenja optuženih za ratne zločine u BiH i lociranja njihovih pomagača. Volas je naveo da je slična akcija izvedena i u banjalučkom naselju Lauš, ali nije naveo detalje te operacije. |
|
Zahvaljujući evrofondovima manje stečajeva u Poljskoj
Poljska je u poslednje četiri godine uspela da prepolovi broj stečajeva i dok je 2002. godine stečaj oglasilo 1.900 preduzeća, prošle godine propalo je svega 800. Poljska preduzeća za manji rizik imaju da zahvale pre svega sredstvima iz evropskih fondova i povoljnim privrednim kretanjima otkako je Poljska ušla u Evropsku uniju (EU). "Sredstva iz fondova EU uglavnom idu uspešnim, rentabilnim preduzećima, ali ona naručuju i daju posao slabijim i manje uspešnim", objasnio je u dnevniku "Žečpospolita" efekat novca iz briselske kase predsednik poljske Privredne komore Andžej Arendarski. Među preduzećima koja su otišla pod stečaj najviše je iz trgovine, a EU najviše je pomogla prehrambenoj industriji. U toj grani u prvom polugođu je bankrotiralo svega 14 preduzeća, što je za 56 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a u punoj meri pokazao se efekat otvaranja evropskog tržišta za poljske izvoznike prehrambenih proizvoda. Poljska je uspešnija u korišćenju evropskih fondova nego što su predviđale pesimističke prognoze, iako uspeva da iskoristi manje novca iz briselske kase nego Slovačka ili Slovenija, ali zato znatno više od Češke. Do sada je Poljska iskoristila 17 odsto novca namenjenog za period od 2000. do 2006. godine, a koji iz fondova može da vuče do 2008. godine. Prema izveštaju o korišćenju fondova koji danas objavljuje dnevnik "Gazeta Viborča", Poljska će do kraja godine uspeti da iskoristi 42 odsto od 8,5 milijardi evra koje su joj dodeljene iz evropskog budžeta za period do 2006. godine. |
|
Privrede članica EU beleže rast od 2,6 procenata
Privreda 12 evropskih država koje za zajednički novac koriste evro porasla je za 2,4 odsto u drugom tromesečju, saopštila je danas EU. Statistička agencija Eurostar kaže da je ekonomija evrozone povećana za 2,4 procenta u poređenju sa istim razdobljem prošle godine. U prva tri meseca rast je bio dva odsto. Svih 25 država EU beleže rast od 2,6 odsto, kaže agencija. |
|
Sastanak ministara policije EU o sigurnosti avio saobraćaja
Ministri unutrašnjih poslova iz više zemalja Evropske unije sastaće se u sredu u Londonu sa britanskim kolegom Džonom Ridom kako bi procenili kako će prošlonedeljni događaji u Londonu uticati na politiku borbe protiv terorizma, najavio je danas portparol EU. Osujećena zavera da se unište avioni na komercijalnim letovima za SAD uzburkala je širom Evrope i rasplamsala strahove zbog mogućnosti da teroristi unesu eksploziv kroz bezbednosne sisteme na aerodromima. Prošle nedelje, EU je najavila da će na sastanku u Londonu učestvovati ministri policije Finske i Nemačke, Kari Rajamaki i Volfgang Šojble, i evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini. Pridružiće im se i ministri unutrašnjih poslova Portugala, Slovenije i Francuske, koja će narednih meseci preuzeti rotirajuće predsedavanje Unijom, saopšteno je danas u Briselu. "Cilj je da se održi sastanak na najvišem političkom nivou kako bi se procenilo šta prošlonedeljni događaji znače za politiku borbe protiv terorizma u EU", rekao je portparol Evropske komisije Frisko Roskam Abing. Najavljen je još jedan sastanak, u Briselu, najverovatnije u četvrtak ili petak, na kome će se okupiti eksperti za bezbednost avijacije i za borbu protiv terorizma, kako bi razmotrili šta bi se ubuduće moglo preduzeti, uključujući moguće bezbednosne kontrole na nivou čitave EU. |
|
Solana pozdravio usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN
Visoki izaslanik EU za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) pozdravio je danas usvajanje rezolucije UN kojom se poziva na okončanje jednomesečnog rata između Izraela i radikalne islamističke organizacije Hezbolah. "Bilo je potrebno verovatno previše vremena da se donese (rezolucija), ali sada je jednoglasno usvojena u Savetu bezbednosti ", rekao je Solana novinarima u Bejrutu, gde se sastao sa libanskim premijerom Fuadom Siniorom i ostalim libanskim zvaničnicima. Solana je izrazio nadu da će, kada vlade Izraela i Libana budu usvojile rezoluciju, prekid vatre stupiti na snagu. Izvori u libanskoj vladi juče su rekli da će vlada na sastanku u subotu prihvatiti nacrt rezolucije UN o prekidu jednomesečnog rata između Izraela i gerilaca Hezbolaha. Izraelski premijer Ehud Olmert već je podržao nacrt rezolucije, ali je naložio vojsci da nastavi sa širom ofanzivom protiv Hezbolaha do sastanka vlade u nedelju. |
|
UE, Rusija za hitno sprovođenje Rezolucije o Libanu
Evropska unija, Rusija, Francuska i Nemačka pozdravile su danas usvajanje Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN o prekidu sukoba u Libanu, ističući neophodnost da ona bude što je moguće brže primenjena, javljaju agencije. Predsedavajuća EU, Finska, pozdravila je tu rezoluciju i pozvala zaraćene strane da je "bez oklevanja" primene. Ova rezolucija "uspostavlja neophodan okvir za politički sporazum koji jedino može da dovede do trajnog rešenja ove krize", ocenjeno je u saopštenju finske vlade koja je pružila podršku dvema stranama da poštuju Rezoluciju i bez oklevanja je primene. Rusko ministarstvo inostranih poslova je takođe pozdravilo usvajanje te rezolucije, ali je istaklo i potrebu oživljavanja bliskoistočnog mirovnog procesa kako bi se izbegli budući konflikti. Rezolucija predstavlja "značajan, prvi korak u okončanju krajnje opasne krize", ocenjuje se u saopštenju. Nemački zvaničnici su, pozdravljajući usvajanje Rezolucije, pozvali i na njeno "brzo i dosledno" sprovođenje. "Ovo je važan znak odlučnosti međunarodne zajednice za okončanje vojnih operacija. Sada je na redu brzo i dosledno sprovođenje Rezolucije", saopšteno je iz kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel. Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi je u intervjuu pariskom "Mondu" rekao da je SB UN odlučio da, usvajanjem Rezolucije, zaustavi jednomesečni rat između Izraela i šiitskog radikalnog pokreta Hezbolah u Libanu. Dust-Blazi je precizirao da Rezolucija, kratkoročno, znači "kraj patnji", a da, dugoročno gledano, predstavlja "globalno i političko rešenje kako se one ne bi više nikada ponovile". Savet bezbednosti UN je rano jutros jednoglasno usvojio Rezoluciju 1701 kojom se Hezbolah poziva da odmah prekine sve napade, a Izrael da obustavi ofanzivne akcije, nakon čega bi na jug Libana bile poslate međunarodne snage. Za mesec dana koliko traju neprijateljstva, poginulo je više od hiljadu Libanaca i 121 Izraelac. |
|
Gastarbajteri krče put poljskim namirnicama
Oko dva miliona Poljaka, koji su kao gastarbajteri otišli u "staru Evropu" nakon ulaska Poljske u Evropsku uniju, prethodnica su koja krči put izvozu poljskih namirnica i alkoholnih pića. Poljske pivare, koje ranije nisu ni sanjale da bi mogle da izvoze na zahtevno tržište piva Velike Britanije, radikalno su povećale izvoz zahvaljujući emigrantima. Druga najveća poljska pivara "Živjec" povećala je izvoz u Veliku Britaniju i Nemačku čak tri puta, a poljski Karlsberg beleži porast izvoza piva za 14 odsto tokom prošle godine. "Izvoz u Veliku Britaniju i Irsku odgovara tempu kojim u te zemlje odlaze gastarbajteri. Poljaci traže poljsko pivo. Naše pivo ide i u mnoge pabove u Velikoj Britaniji, Irskoj ili Nemačkoj", rekla je dnevniku "Gazeta Viborča" Barbara Pleban iz najveće poljske pivare Kompanija Pivovarska, koja kontroliše 37 odsto tržišta u Poljskoj. Na potrošački patriotizam Poljaka, i kada su daleko domovine, mogu da računaju i poljski proizvođači suhomesnatih proizvoda, peciva, slatkiša i sokova. Poljski mediji, kao ovih dana dnevni list "Djenjik polski", objavljuju sve češće slike radnjica u Londonu ili Dablinu u četvrtima u koje su se naselili poljski gastarbajteri, sa velikim reklamama u izlozima: "poljski specijaliteti". Kutak sa hranom "mejd in Poland" masovno otvaraju i veliki supermarketi u Velikoj Britaniji, Irskoj, Holandiji, Nemačkoj, što je do sada bio fenomen prisutan samo u SAD i Kanadi, zbog tamošnje brojne poljske dijaspore. Radnjice sa bogatim izborom poljskih specijaliteta ne otvaraju samo Poljaci, već su se novom trendu potražnje "poljske hrane" prilagodili i tradicionalni britanski trgovci na malo - Turci i Indijci. |
|
EU ponovo poziva na prekid sukoba
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo apelovao je danas na zaraćene strane na Bliskom istoku da odmah prekinu sukob koji traje već mesec dana i dozvole da se humanitarna pomoć dostavi civilnom stanovništvu južnog Libana. "Prvo i najvažnije je da se neprijateljstva prekinu odmah", rekao je Žoze Manuel Barozo. "Humanitarna pomoć mora hitno stići do civilnog stanovništva, koje je previše patilo za vreme ovog sukoba", dodao je. Barozo je podsetio da je EU već obećala i izdvojila preko sto miliona evra humanitarne pomoći za libansko stanovništvo. EU je od početka rata 12. jula u više navrata pozivala na brzo okončanje borbi. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana danas dolazi u posetu Bejrutu da bi se sastao sa premijerom Fuadom Seniorom i drugim libanskim zvaničnicima. Evropski komesar za razvoj i humanitarnu pomoć Luj Mišel treba da poseti Liban od 14. do 16, a Izrael 17. avgusta. |
|
Solana sutra na Bliskom istoku
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) otputovaće sutra na Bliski istok kako bi pokušao da doprinese naporima za zaustavljanje rata u Libanu. Njegova kancelarija je saopštila da će se Solana u petak i subotu sastati sa libanskim, a u nedelju sa izraelskim i palestinskim zvaničnicima. To će biti treće putovanje Solane na Bliski istok od početka rata između Izraela i libanskog radikalnog pokreta Hezbolaha 12. jula. Jedan evropski diplomata rekao je da će Solana svojim sagovornicima predstaviti stavove EU i pokušati da omogući napredak ka usvajanju rezolucije u Savetu bezbednosti UN o obustavljanju rata u Libanu. Taj izvor je rekao da Solana tokom posete neće "potpisati neki sporazumni tekst, niti išta slično tome". |
|
Evropska komisija ponovo upozorava na katastrofu u Libanu
Evropska komisija je danas ponovo upozorila na mogućnost humanitarne katastrofe na jugu Libana ukoliko sukob bude nastavljen, dok se pomoć ugroženom stanovništvu sve teže doprema. "Ukoliko sukob bude nastavljen, imaćemo humanitarnu katastrofu. Već je kriza, ali može da dođe i do katastrofe", upozorio je Sajmon Horner, zvaničnik kancelarije Evropske komisije za humanitarnu pomoć (ECHO). EĆO ne deluje direktno na terenu. Ta kancelarija, kao donator, radi sa partnerima kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Visoki komesarijat UN za izbeglice, Svetska zdravstvena organizacija i Svetski program hrane (PAM). "Naši partneri su bili primorani da otkažu konvoje. Svi imamo velike probleme da bi stigli do ljudi u najpogođenijim zonama sukoba", istakao je Horner i dodao da je, prema poslednjim informacijama, "sve blokirano". On je rekao da možda postoje ljudi koji kamionetima dopremaju pomoć, ali da je za velike isporuke poput, pošiljki PAM-a, "za sada veoma teško". Zabrana saobraćaja na jugu Libana, koju je u ponedeljak uveče uveo Izrael, komplikovala je dopremanje međunarodne pomoći. |
|
Predstavnik EU: Protesti DUI legitimni, ali da ostanu mirni
Specijalni izaslanik EU u Makedoniji Ervan Fuere izjavio je danas da su protesti Demokratske unije za integraciju (DUI) legitimni, ali da moraju ostati u okviru zakona. "Protesti su legitimni, njih ima u svim demokratskim državama u svetu, sve dok su u okviru zakona", poručio je on članovima DUI, jedne od dve vodeće stranke makedonskih Albanaca, ali je dodao da je sve nesporazume najbolje rešavati dijalogom, jer "nema zamene za dijalog". DUI je danas, treći dan, organizovala 30-minutnu blokadu magistralnih puteva zbog odluke mandatara Nikole Gruevskog da je ne uključi u sastav nove makedonske vlade, iako je ta stranka dobila najviše albanskih glasova na izborima 5. jula. Naime, u vladu će ući Demokratska partija Albanaca (DPA). Fuere je danas po podne razgovarao sa gradonačelnikom Tetova Hazbijem Likom koji je i član najvišeg rukovodstva stranke DUI. Gradonačelnik Tetova je preneo evropskom predstavniku stav DUI da buduća vlada "neće imati njihov legitimitet i da je oni neće prihvatiti". Lika je najavio da će blokade puteva trajati do 16. avgusta kada se očekuje izbor nove makedonske vlade u skupštini, a DUI će, nakon toga, kako je dodao Lika, svoj revolt izražavati drugačije, ne navodeći više detalja. U međuvremenu, stotinak albanskih intelektualaca i biznismena u Makedoniji, među kojima su akademici Ali Aliu i Luan Starova, potpisalo je pismo koje će ovih dana poslati američkoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs. Oni navode da Stejt department od svoje ambasade u Skoplju ne dobija "objektivne informacije o aktuelnoj političkoj situaciji u Makedoniji" i optužuju Gruevskog i njegovu stranku VMRO-DPMNE da "pokušavaju da izvrše reviziju Ohridskog sporazuma" kojim su okončani etnički sukobi u Makedoniji 2001. Dokaz za to, kako se navodi u pismu, jeste referendum koji je VMRO-DPMNE organizovala 2004. protiv decentralizacije vlasti i nove teritorijalne podele i odluka mandatara da nakon izbora, 5. jula, ne poštuje volju albanskih birača koji su više glasova dali DUI nego DPA koja će ući u vladu. U ambasadi SAD u Skoplju nisu želeli da komentarišu te optužbe i ne znaju za protestno pismo, već dodaju da će Stejt department saopštiti stav. |
|
EU osudila hapšenje predsednika palestinskog parlamenta
Predsednik Evropskog parlamenta Žozep Borel kritikovao je danas Izrael zbog hapšenja predsednika palestinskog parlamenta Abdela Aziza Duaika i pozvao na njegovo hitno puštanje na slobodu. "Hapšenje predsednika Duaika je potpuno neprihvatljivo. U ime Evropskog parlamenta, zahtevam da ga izraelske vlasti odmah oslobode", naveo je Borel u saopštenju. Izraelske snage su danas uhapsile Duaika. Šef njegove kancelarije i palestinski bezbednosni zvaničnici rekli su da je oko 20 izraelskih vojnih vozila opkolilo Duaikovu kuću, pre nego što su ga priveli. Izraelska vojska je saopštila da je hapšenje Duaika, kao jednog od lidera Hamasa, legitimno. Od 29. juna, izraelske vlasti su uhapsile na Zapadnoj obali preko deset zvaničnika Hamasa, uključujući i osam ministara. Jedan od ministara oslobođen je početkom ove nedelje. |
|
EU blokira raspravu o smrtnoj kazni
Poljski ministar pravde Zbignjev Žobro (Zbigniew Ziobro) optužio je Evropsku uniju (EU) da sprečava da se u Poljskoj čak samo i razgovara o ponovnom uvođenju smrtne kazne. "U Poljskoj nema predloga da se vrati smrtna kazna, već tek počinje rasprava na tu temu. Predstavnici EU pokušavaju da onemoguće raspravu", rekao je jutros Žobro u intervjuu poljskom radiju. Evropska komisija se oglasila u sredu, a Savet Evrope (SE) u četvrtak pismom poljskom predsedniku Lehu Kačinjskom, (Lech Kaczynski) sa upozorenjem da Poljska prestane da razmatra mogućnost da ponovo ozakoni smrtnu kaznu, pošto je to nespojivo sa osnovnim vrednostima EU i pošto bi joj bi pretilo izbacivanje iz SE. "O smrtnoj kazni treba voditi raspravu. U većini zemalja EU ona nije iščezla potpuno. Dopušta se u ratnim uslovima. Odluka o obnavljanju smrtne kazne bi trebalo da bude u nadležnosti vlada, a ne EU", rekao je na to poljski ministar pravde. U kampanji pred jesenje lokalne izbore, najmanji partner u vladi poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog, nacionalistička Liga poljskih porodica, počela je da prikuplja potpise za referendum da se vrati smrtna kazna za pedofile-ubice. Taj stranački predizborni potez izazvao je evropski odjek tek kada se predsednik Kačinjski izjasnio kao pristalica smrtne kazne, iako je uz to upozorio LPR da je to nerealno zbog međunarodnih obaveza. Dok inicijativa poljskih nacionalista, koji predlog zakona nameravaju da podnesu parlamentu još tokom avgusta, predviđa smrtnu kaznu za ubistvo vezano za seksualno zlostavljanje dece, ministar Žobro rekao je danas da bi najstroža kazna bila adekvatna "samo u izuzetnim slučajevima, za najnemoralnije i najokrutnije ubice". Pošto zbog međunarodnih obaveza uvođenje smrtne kazne nije još na dnevnom redu, Žobro je rekao da je pripremio predlog izmene krivičnog zakonika, tako da se kao najstroža uvede bezuslovna doživotna kazna zatvora. To znači da bi osuđeni tu kaznu morao da izdrži u celosti i da ne bi imao pravo čak ni na amnestiju. |
|
Hrvatska ima najveću podršku za ulazak u EU
Stanovništvo Evropske unije (EU) anketirano o prijemu zemalja zapadnog Balkana, najveću podršku daje Hrvatskoj, rezultat je najnovijeg istraživanja Evrobarometra. Za ulazak Hrvatske u EU je 56 odsto ispitanih, dok prijem Srbije i Crne Gore podržava manje od polovine anketiranih (47 odsto). Najviše pristalica prijema Srbije i Crne Gore u EU je u Holandiji (61 odsto), Belgiji (53 odsto) i Finskoj (49 odsto), a najviše protivnika u Luksemburgu (57 odsto), Danskoj (55 odsto), Italiji i Mađarskoj (po 45 odsto). Za prijem Makedonije u EU je 49 odsto, za ulazak BiH 48 odsto, a najmanju podršku za prijem u EU imaju Albanija i Turska. Zavisno od zemlje, 47 do 56 odsto anketiranih Evropljana smatra da države zapadnog Balkana treba primiti u EU. Međutim, za proširenje Unije je samo 45 odsto ispitanih. |
|
Za institucije BiH EU će 2007. dati oko 44 miliona evra
Evropska unija će sa 43,8 miliona evra 2007. godine pomoći modernizaciju institucija Bosne i Hercegovine (BIH). Ugovor o tome su danas potpisali premijer Adnan Terzić i zamenik šefa delegacije Evropske komisije u BiH Renco Davidi (Renzo Daviddi). Pomoć je deo programa EU pokrenutog 2001. za prilagođavanje institucija BIH standardima Unije. |
|
Očekuje se da će ECB povećati kamate na tri odsto
Poslovno poverenje je visoko, a nezaposlenost sve manja, što će po svoj prilici navesti Evropsku centralnu banku (ECB) da sutra poveća osnovnu kamatnu stopu na tri procenta - po četvrti put za osam meseci - sa ciljem da inflaciju drži na uzdi, a istovremeno ne ugrozi privredni rast. Malo je, međutim, verovatno da će to biti poslednje poskupljenje novca u Evropi ove godine. Uporno visoke cene nafte i strahovanja da će pritisak inflacije biti sve jači navode mnoge analitičare da očekuju nova povećanja kamata. Dvadeset devet ekonomista u anketi Dau Džonsa (Dow Jones) danas kažu da veruju da će do kraja godine kamata Evropske centralne banke biti 3,5 odsto, dok njih 17 kažu da će biti 3,25. Narednu povišicu očekuju u oktobru kada se banka sastaje u Parizu. Kada je prošlog meseca ECB svoju ključnu finansijsku ratu utvrdila na 2,75 odsto, predsedik banke Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) pripremio je teren za povećanja rekavši da će banka "budno stražariti" nad inflacijom. Istu opomenu je izrekao pred poslednja tri povećanja, od kojih je prvo bilo u decembru. Dok veće kamate podižu cenu hipoteka i zajmova za automobile, one su istovremeno od koristi potrošačima jer im donose veći prihod na novac uložen pod interes. Poslovno poverenje u 12 država evrozone dostiglo je u julu najviši nivo za više od pet godina, dok je nezaposlenost u junu pala na rekordno niskih 7,8 odsto. Drugi pokazatelji govore da industrijska produkcija u evrozoni raste brzinom najvećom u poslednjih šest godina. |
|
Nacionalisti ponovo sukobljavaju Poljsku sa EU
Konzervativna katolička i nacionalistička Liga poljskih porodica (LPR) ponovo je izazvala trzavice između Poljske i Evropske unije, ovog puta kampanjom za obnovu smrtne kazne i zahtevom da se drastično smanji mogućnost legalnih veštačkih prekida trudnoće. LPR, partner u vladi premijera Jaroslava Kačinjskog, započela je prošle nedelje kampanju prikupljanja 100.000 potpisa za obnavljanje smrtne kazne za pedofile-ubice, a juče najavila da ima ambiciju da prikupi pola miliona potpisa i tako obaveže vladu da o povratku smrtne kazne raspiše referendum. Poljsku obavezuju međunarodne konvencije kojima, kao i 45 država u Evropi, odbacuje smrtnu kaznu u mirnodopskim uslovima, upozorio je poljski predsednik Leh Kačinjski ali i on, kao i LPR, smatra da kampanja možda ima šanse. "U Evropi treba o tome raspravljati. Mislim da će Evropa vremenom promeniti mišljenje. Evropska civilizacija ima puteve koji nas vode u budućnost, ali takođe i u ćorsokake. Mislim da je to (odbacivanje smrtne kazne) jedan od takvih ćorsokaka", rekao je Leh Kačinjski ovih dana u intervjuu poljskom radiju. "Smrtna kazna je nespojiva sa evropskim vrednostima. Nema nikakve saglasnosti sa smrtnom kaznom i onim što predstavlja Evropska unija", odgovorio je u sredu portparol Evropske Komisije Stefan de Rink. Iako Poljska, kao duboko religiozna katolička zemlja, ima jedan od najkonzervativnijih zakona o prekidu trudnoće u Evropi, Liga poljskih porodica sprema izmene zakona tako da ni rizik po život buće majke ne bude dovoljno opravdanje za legalni veštački prekid trudnoće. "Nakon konsultacija, pre svega sa sveštenicima, pobrinućemo se za to da se još smanji broj veštačkih pobačaja. Ne može da bude, kao što je sada, da ugroženo zdravlje žene koristimo kao presedan da ubijamo ljudsko biće", najavio je kampanju za zabranu prekida trudnoće potpredsednik LPR Vojćeh Vježejski. |
|
Stare članice EU ne žele studente iz novih država
Stare zemlje članice Evropske unije zabrinute su zbog masovnog priliva studenata iz "nove" Evrope" i traže načine da im pritvore vrata. Tek što im se otvorila mogućnost studiranja u "staroj" Evropi posle proširenja EU pre dve godine, univerziteti starih članica EU sada sve glasnije traže od nacionalnih vlada da za strane studente sa istoka Unije uvedu kvote i tako daju više šanse domaćim. Na poplavu stranaca najviše se žale Belgijanci, Austrijanci i Danci, iako su najugroženije Velika Britanija i Nemačka. Belgija i Austrija uvode restrikcije za strane studente od ove jeseni, a danski ministar prosvete traži da se problemom pozabavi Evropska komisija iako je sud EU još proletos kvote za strane studente označio za nelegalne. Prošle sedmice je delegacija danskog ministarstva proveravala u Pragu da li bi Češka pristala na kvote. "Kazali smo kolegama iz Danske da smatramo da je njihov stav nerazuman, zato što je suprotan opštim tendencijama u EU", rekao je češkom dnevniku "Lidove novini" (Lidove noviny) Jozef Beneš, zadužen za visokoškolsko obrazovanje u češkom ministarstvu prosvete i fizičkog vaspitanja. "Neprijatelji smo kvota, posebno onih postavljenih na nacionalnom kriterijumu", odbio je ideju kvota portparol Evropske komisije Martin Selmajr, ali je dopustio da ta komisija traži način da ograniči pravo strancima na studije uz istovremeno poštovanje osnovnih sporazuma EU. Austrija od jeseni uvodi model po kome će 75 odsto mesta biti rezervisano za Austrijance, 20 odsto za studente iz drugih članica EU, a pet odsto bi ostalo kao kvota za studente iz trećih zemalja. Ta država je spremna da taj model brani i pred sudom. Univerziteti u "novoj" Evropi nisu privlačni za strane studente tako da, na primer u Češkoj, stranci čine svega osam odsto ukupnog broja studenata. Češka već nekoliko godina omogućava strancima koji mogu da prate nastavu na češkom jeziku da se upisuju i studiraju besplatno pod istim uslovima kao i Češi. Od oko 20.000 stranih studenata na univerzitetima širom Češke čak 17.000 su Slovaci. "Ako kod nas ostanu, onda ostaje kvalitetni deo njihove populacije. Ako se vrate u domovinu doprinose uspostavljanju dobre privredne saradnje", upozorio je na doprinos stranih studenata Beneš. |
|
EU poželela oporavak Kastru
EU je danas, u vrlo kratkoj poruci, poželela oporavak kubanskoj demokratiji i predsedniku Fidelu Kastru (Castro), koji se nalazi u bolnici zbog krvarenja gastrointestinalnog trakta. EU je saopštila i da za sada nema planova o tome kakvi će biti odnosi sa Kubom posle eventualnog definitivnog odlaska Kastra sa vlasti. "Ne postoje planovi. Mi želimo da se predsednik Fidel Kastro i kubanska demokratija brzo oporave i to je sve što možemo reći", rekao je portparol EU Pjetro Petruči (Pietro). Odnosi EU i Kube su tokom poslednjih godina bili vrlo hladni i Brisel je u više navrata kritikovao Kastra zbog kršenja ljudskih prava. EU je prošle godine ukinula sankcije protiv Kube, koje su podrazumevale izbegavanje razgovora na visokom nivou sa kubanskim zvaničnicima. Evropska unija nametnula je Havani sankcije 2003. godine, nakon što su kubanske vlasti uhapsile 75 političkih disidenata i osudile ih na dugogodišnje zatvorske kazne pod optužbom da su podrivali Kastrov režim Fidel Kastro, koji je na čelu Kube od 1959. godine, u utorak uveče je izjavio da mu je zdravstveno stanje stabilno i da je "bodrog duha" posle operacije stomaka. "Mogu da kažem da je stanje stabilno i da sam savršeno dobrog raspoloženja", naveo je Kastro u saopštenju koje je pročitano na državnoj televiziji. Kastro, koji je podvrgnut operaciji usled krvarenja gastrointestinalnog trakta, privremeno je preneo vlast na svog brata Raula. |
|
EU: Reforma pravosuđa ključna za ulazak Rumunije u EU
Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini izjavio je danas u Bukureštu da je za Rumuniju sada najvažnije da do kraja sprovede reforme u pravosuđu. Fratini je na konferenciji za novinare rekao da je Rumunija izgradila "jedan moderni pravosudni sistem", ali da on "treba da bude implementiran u potpunosti", i naglasio da je to glavni problem. Fratini je ukazao da je nepoverenje rumunskih građana u pravosuđe još uvek veliko i dodao da u Briselu gotovo svakodnevno dobija individualne žalbe građana u vezi sa funkcionisanjem pravosuđa. "Evropska komisija podržava Rumuniju i želi da nam se pridruži, ali je neprihvatljivo da neki ljudi budu van zakona, da postoji i najmanja sumnja u korektnost sudija", rekao je evropski komesar. On je precizirao da vlasti moraju raditi na vraćanju poverenja u pravosuđe, da sudovi moraju biti nepristrasni i efikasno funkcionisati i da će u tom cilju on lično sarađivati sa rumunskim vlastima. Po pitanju korupcije, Fratini je pozvao rumunske vlasti da do početka jeseni usvoje zakone važne za suzbijanje korupcije zvaničnika i visokih funkcionera i pozdravio usvajanje zakona o finansiranju političkih partija. Fratini je u Bukureštu razgovarao i o drugom pitanju važnom za pridruživanje Rumunije Evropskoj uniji - osiguranju državnih granica. On je istakao da je na tom planu učinjen veliki napredak, "imajući u vidu da će Rumunija imati ključnu ulogu u obezbeđenju buduće istočne granice prostora Evropske unije". Rumunija će morati da osigura 2.070 kilometara buduće spoljne granice EU, drugu po dužini među svim zemljama Unije. Fratini je u Bukureštu precizirao da Rumunija ima "vrlo značajnu ulogu u saradnji zemalja zapadnog Balkana, i da ima dobre odnose sa zemljama ovog regiona, posebno sa susednom Srbijom". Evropski komesar, koji već drugi put ove godine boravi u Bukureštu, naglasio je da je optimista po pitanju ulaska Rumunije u EU. Franko Fratini se sastao u Bukureštu sa predsednikom Trajanom Baseskuom, sa ministrom unutrašnjih poslova Vasileom Blagom, sa ministarkom pravde Monikom Makovej, predsednikom Poslaničkog doma rumunskog parlamenta Bogdanom Olteanuom i danas će razgovarati i sa premijerom Kalinom Popeskuom Taričeanuom. |
|
Odbačen nacrt rezolucije EU o sukobu u Libanu
Velika Britanija, Nemačka i Češka su danas odbacile nacrt rezolucije EU kojim se poziva na trenutan prekid vatre u sukobu Izraela i Hezbolaha, rekle su diplomate. Tri zemlje su na vanrednom sastanku šefova diplomatija EU, ponudile alternativni nacrt rezolucije kojim se poziva na eventualan "prekid neprijateljstava", ali bez vremenskog roka. U upozorenju u prvobitnom nacrtu rezolucije EU, koji je sastavila predsedavajući EU Finska, navodi se da odluka da se ne preduzmu mere kako bi se izbegle civilne žrtve u Libanu predstavlja "teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava". Britanija, Nemačka i Češka su ovo upozorenje promenile u poziv svim stranama "da učine sve što je u njihovoj moći da zaštite narod i da se uzdrže od akcija koje su u suprotnosti sa međunarodnim pravom". "Malo smo bliže pronalaženju zajedničkog jezika. Kompromis mora postojati u oba tabora", rekla je slovačka ministarka spoljnih poslova Diana Strofova. |
|
EU neće staviti Hezbolah na spisak terorističkih grupacija
Evropska unija ne namerava da muslimanski radikalni pokret Hezbolah stavi na spisak terorističkih organizacija, izjavio je danas šef finske diplomatije Erki Tuomioja (Erkki). "S obzirom na osetljivu situaciju u kojoj se nalazimo, ne verujem da ćemo to sada učiniti", rekao je Tuomioja novinarima posle sastanka šefova diplomatija EU posvećenog situaciji na Bliskom istoku. "Možda se to dogodi kasnije, kada vidimo rezultat političkog dogovora u kojem bi svi u Libanu trebalo da učestvuju", rekao je finski ministar, čija je zemlja predsedavajuća EU.
|
|
