|
U Beogradu održana prva sednica Nacionalnog konventa o EU
U Beogradu je danas održano prvo plenarno zasedanje Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji, u okviru kojeg će se voditi debata o strateškim pitanjima u vezi sa pregovorima Srbije i EU o Sprazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Projekat Nacionalni konvent o EU u Srbiji je pokrenuo Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Slovačkom asocijacijom za spoljnu politiku (SFPA), a proizašao je iz iskustva koje je SFPA stekla organizujući sličan projekat u Slovačkoj. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovečević i član Predsedništva Nacionalnog konventa o EU, istakao je, na otvaranju prvog plenarnog zasedanja, da je "opredeljenost za pridruživanje Srbije EU nedvosmislena" i "jedini politički cilj koji podržava javno mnjenje Srbije u visokom procentu". Suština ovog projekta je partnerstvo između državnog sektora, odnosno institucija direktno uključenih u proces pregovaranja, nedržavnog sektora, NVO, političkih partija, akademske javnosti, privrednika, mladih, medija i šire javnosti. U tom procesu su ključni, kako je rekao Kovačević, informisanost građana, transparentnost procesa i partnerstvo države i civilnog društva. Kako se ističe, princip partnerstva će omogućiti da se sve te strukture osposobe da raspravljaju o evropskim temama, što će doprineti legitimnosti samog procesa pregovaranja sa EU i formulisanju nacionalne pozicije tokom pregovora. Predsednik parlamenta Predrag Marković, takođe član Predsedništva Nacionalnog konventa o EU, istakao je potrebu da "Srbija, poštujući svoje opredeljenosti, postigne dogovor o ključnim stvarima tako što... će pažljivo čuti argumente drugih". Ambasador Slovačke u Beogradu Igor Furdik je istakao je da je "važno gledati i misliti unapred, bez obzira koliko je čovek preokupiran sadašnjom situacijom". "Morali smo da naučimo da diskutujemo, da dođemo do takvih zaključaka koji bi mogli da budu implementirani, da razlikujemo bitno od nebitnog, da stvari posmatramo iz šire perspektive", rekao je Furdik, prenoseći neka negativna i pozitivna iskustva Slovačke. U Predsedništvu Nacionalnog konventa o EU su, pored Kovačevića i Markovića, srpski ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije Tanja Miščević i predsednik Stalne konferencije gradova i opština Željko Ožegović. Prvo plenarno zasedanje u Domu Narodne skupštine počelo je intoniranjem srpske himne "Bože pravde" i evropske himne "Oda radosti". |
|
Propali pregovori EU i SAD o razmeni podataka o putnicima
Evropska komisija saopštila je danas da pregovori sa SAD o razmeni podataka o avionskim putnicima nisu uspeli, što znači da bi avio-prevoznici koji posle ponoći 30. septembra takve informacije proslede SAD-u mogli da suoče sa pravnim posledicama. "Razgovori su propali. Amerikanci su jutros na sto stavili dodatne zahteve, koji su van mandata evropskih pregovarača", rekao je portparol Evropske komisije Džonatan Tod. On je naveo i da će avio-prevoznici koji pruže podatke o svojim putnicima "mogli da se suoče sa zakonskim postupcima u matičnim državama". Tod je, međutim, dodao i da bi avio-prevoznici koji Amerikancima ne daju zatražene podatke mogli da izgube pravo sletanja na tlo SAD. Posle 11. septembra postignut je dogovor u okviru borbe protiv terorizma da evropski avio-prevoznici šalju podatke nadležnima u SAD o putnicima koji putuju u Ameriku, uključujući ime, adresu, detalje o načinu plaćanja i broj telefona. Sud EU je taj dogovor osporio u maju ove godine, ali je dao rok EU i SAD da postojeći dogovor zamene novim do 30. septembra. |
|
Ren: Ne očekivati odmah odluku o pregovorima sa Srbijom
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) ocenio je danas da je važno da Srbija ostane u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da Beograd mora u potpunosti sa sarađuje sa Haškim tribunalom. Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) trebalo bi da danas neformalno obavesti Rena o naporima koje vlasti Srbije ulažu kako bi pronašle i uhapsile haškog optuženika Ratka Mladića. Ren je rekao za finsku državnu televiziju da ne treba očekivati da će odmah uslediti odluka o pitanju nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji su prekinuti u maju zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom. "Danas ne treba očekivati nikakve odluke, lopta je stvarno u dvorištu Srbije i ključno pitanje je da li Srbija, osim što pravi planove, te planove i sprovodi u delo", rekao je on. Evropski komesar je naglasio da je EU spremna da obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim bude ocenjeno da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, prenela je danas finska televizija. "Mi smo, s naše strane, spremni da ponovo počnemo pregovore o pridruživanju čak istog dana kada Srbija dostigne punu saradnju s Haškim tribunalom, što mora voditi hapšenju Ratka Mladića i njegovom izvođenu pred sud kako bi odgovarao za ono što je učinio", rekao je on. Ren je istakao da je Srbija ključna zemlja za mir i stabilnost zapadnog Balkana i da je veoma važno da "EU zadrži Srbiju u procesu pridruživanja". U Helsinkiju se danas održava sastanak trojke EU koju pored Rena, čine visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i predsedavajući Unije, finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja. |
|
Nagli pad inflacije u evrozoni
Inflacija u 12 država koje za zajednički novac imaju evro oštro je pala na 1,8 procenat u septembru, saopštila je danas statistička agencija Evropske unije, Eurostat, u prvoj proceni za ovaj mesec. Na godišnjem nivou inflacija je u avgustu bila 2,3 odsto, znatno iznad cilja Evropske centralne banke (ECB) o ispod 2 procenta, postavljenog u leto 2005. Usporavanje inflacije će možda staviti tačku na predviđanja analitičara da će ECB do kraja godine ponovo povećati kamatne stope. |
|
Del Ponte: Nisam zadovoljna sprovođenjem Akcionog plana
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) izjavi;la je danas da "nije zadovoljna" sprovođenjem Akcionog plan Vlade Srbije za saradnju s Haškim tribunalom, koji treba da dovede do hapšenja i izručenja haškog optuženika Ratka Mladića. "Nismo zadovoljni. Prema našoj proceni, one (sprske vlasti) ne rade na način koji bi im omogućio da lociraju Mladića", rekla je Del Ponteova novinarima uoči sastanka u Helsinkiju sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom (Olli Rehn). Ona je ocenila da je Beograd "još daleko od pune saradnje" s tribunalom. Del Ponteova je rekla da je uverena da će Mladić biti izručen pravdi, ako Evropska unija ostane pri uslovima koje je postavila Srbiji. "Ako EU produži suspenziju pregovora do pune saradnje (Srbije) s nama - a puna saradnja jeste Mladić u Hagu ili njegovo lociranje i da, ako je lociran, nakon dva sata bude uhapšen i izručen - ako EU ostavi taj uslov, optimista sam da ćemo imati Mladića", rekla je ona. Del Ponteova je ocenila da je došao "ključan trenutak" u naporima da se Srbija privoli da u potpunosti sarađuje s Tribunalom i pozvala EU da se ne premišlja oko toga. Činjenicu da se u bekstvu i dalje nalazi više optuženika, ona je obrazložila "nedostatkom političke volje". Glavna tužiteljka Haškog tribunala treba da Rena neformalno obavesti o naporima koje vlasti Srbije ulažu kako bi pronašle i uhapsile Mladića. Ren je ranije danas rekao za finsku državnu televiziju da ne treba očekivati da će odmah uslediti odluka o pitanju nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji su prekinuti u maju zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom. "Danas ne treba očekivati nikakve odluke, lopta je stvarno u dvorištu Srbije i ključno pitanje je da li Srbija, osim što pravi planove, te planove i sprovodi u delo", rekao je on. Evropski komesar je naglasio da je EU spremna da obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim bude ocenjeno da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. |
|
Izvestilac Evropskog parlamenta sa liderima opozicije
Crnogorska opoziciona partija Pokret za promene (PZP) ocenila je danas da je Crnoj Gori neophodna podrška Evropske unije (EU) u sprovođenju suštinskih reformi, posebno u policiji i pravosuđu. Čelnici PZP-a sastali su se danas u Podgorici sa izvestiocem Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marčelom Vernolom, saopšteno je iz te stranke. Vernola je autor nacrta rezolucije o perspektivi Crne Gore poslije obnove državnosti koju bi do kraja oktobra trebalo da razmotri Evropski parlament. Izvestilac za Crnu Goru je, kako se navodi, saopštio da je Evropski parlament zainteresovan za stavove PZP-a, dok su čelnici te opozicione političke partije preneli da će tražiti da rukovode skupštinskim odborom za bezbednost i odbranu, što je, kako su ocenili, u skladu sa evropskom parlamentarnom praksom. Član predsedništva PZP-a Koča Pavlović je preneo Vernoli ocenu te opozicione stranke da je "stanje u elektronskim medijima, posebno na Radio Televiziji Crne Gore (RTCG), ozbiljna prepreka za početak stvarnih reformi i primenu evropskih standarda". Pavlović je izvestiocu Evropskog parlamenta kazao da su "najveći protivnici evropskih standarda krugovi bliski vrhu vlasti koji nastoje da zaštite stečene monopole". Vernola se danas u Podgorici sastao sa predsednicima skupštine I vlade Rankom Krivokapićem u Milom Đukanovićem i funkcionerom opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Srđanom Milićem. U nacrtu rezolucije koju je pripremio izvestilac za Crnu Goru se, između ostalog navodi, da će tempo pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zavisiti od sposobnosti države da sprovede reforme i ukazuje da pregovori sa Evropskom komisijom "zahtevaju zdravu i kompetentnu administraciju". Takođe se ukazuje da je neophodna "efikasna i nezavisna državna i sudska administracija" na putu ka ispunjavanju evropskih standarda. U nacrtu se od opozicije traži da "bude konstruktivna u postreferendumskom procesu", a od svih parlamentarnih stranaka "široka saglasnost oko zahtevnih ustavnih reformi". |
|
Ministri juga Evrope o sprečavanju ilegalne imigracije
Ministri spoljnih i unutrašnjih poslova osam zemalja južne Evrope dogovorili su se večeras da se ujedine u borbi protiv ilegalne imigracije preko mora iz Afrike, prenose agencije. Ministri su se složili da pojačaju kontrolu na Sredozemlju, da uspostave zajedničku "mrežu" obalske straže i razviju elektronski sistem obaveštavanja pomoću kojeg će obalska straža moći lovi neprijavljene brodove sa ilegalnim imigrantima. Ove godine više od 24.000 Afrikanaca je ilegalno došlo do Kanarskih ostrva, dok su se drugi domogli Evrope preko Italije i Malte. "Složili smo se da je ilegalna imigracija naš zajednički problem", izjavila je potrpedsednik Vlade Španije Marija Tereza Fernandes de la Vega (Maria Teresa Fernandez). Ministar unutrašnjih poslova Francuske, desničar Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) predložio je na skupu zabranu "masove regularizacije" i založio se za izbacivanje stranaca koji nemaju dozvole boravka u Evropi. Ministri su razmotrili predlog "modela rukovođenja imigracijom na morskim granicama južne Evrope". Taj predlog će biti podnet šefovima država ili vlada zemalja Evropske unije na njihovom narednom neformalnom sastanku 20. oktobra u finskom gradu Lahti. Na skupu su bili ministri iz Španije, Francuske, Italije, Portugala, Grčke, Malte, Kipra i Slovenije. |
|
Sastanak predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije
U Beogradu se danas održava sektorski sastanak Unapređenog stalnog dijaloga predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije na kojem se razmatraju reforme u oblasti životne sredine, veterinarskih i fitosanitarnih pitanja, ribarstva i finansijske kontrole. U saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji navodi se da će vladini stručnjaci predstaviti Nacionalnu strategiju za održivi razvoj i Nacionalnu strategiju za zaštitu životne sredine, kao i napredak u harmonizaciji i sprovođenju zakonodavstva u tom sektoru. Razgovaraće se i o ulaganjima u životnu sredinu, institucionalnim kapacitetima za primenu i sprovođenje zakonodavstva na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, te o regionalnoj i međunarodnoj saradnji u oblasti životne sredine. Posebno će biti reči o unutrašnjoj finansijskoj kontroli, sistemima, odgovornosti i kontrole organa uprave nadležnih za prikupljanje prihoda i trošenje sredstava. Tema sastanka biće i usklađenost zakonodavstva i institucionalni kapaciteti u oblasti sigurnosti hrane i u sektoru ribarstva. Na skupu, koji je otvorila potpredsednica srpske vlade Ivana Dulić-Marković, učestvuju predstavnici ministarstava za nauku i životnu sredinu, finansija, poljoprivrede, za ekonomske odnose sa inostranstvom, predstavnici nadležnih odbora Skupštine Srbije, kao i stručnjaci Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije. |
|
Kacin i Laks za ublažavanje viznog režima za Balkan
Evropska unija mora da liberalizuje vizni režim kako bi se izbegla dalja izolacija zemalja zapadnog Balkana, ocenili su članovi Evropskog parlamenta Jelko Kacin i Henrik Laks (Lax). U članku u "Internešanel herald tribjunu" (International Herald Tribune), evropski parlamentarci su naveli da Unija svojim previše strogim viznim režimom nastavlja izolaciju zemalja zapadnog Balkana od građana i društava zapadne Evrope. Oni su ukazali da je upravo jedan od razloga zbog kojih su građani Srbije svrgnuli režim Slobodana Miloševića bila i izolacija u koju ih je dovela njegova politika, ali su upozorili da je nakon promena 5. oktobra 2000. godine, evropski vizni režim samo postao još strožiji. "Nastavak međunarodne izolacije mogao bi da ima ozbiljne posledice, ako ljudi izgube veru u perspektivu evropske budućnosti dok njihovo razočarenje ide na ruku nacionalističkim i radikalnim partijama", upozorili su Kacin i Laks, koji su članovi Evropskog parlamenta iz Slovenije i Finske. Oni su ocenili da je politika evropskog viznog režima na pogrešnom putu i da Unija mora da napravi konkretan plan kako da poboljša protok ljudi. Sadašnji vizni režim sprečava protok ljudi i razmenu znanja sa istočnom Evropom, dok je mobilnost neophodni uslov za razvoj ekonomije. Kacin i Laks su upozorili na visoke troškove za vize, dugo čekanje, obimnu dokumentaciju i ponižavajuće intervjue, koji su nepremostiva prepreka za putovanja i razmenu iskustava. Prema njihovim rečima, EU je potrebna savremena politika viznog režima, ako želi da ujedini kontinent. Takva strategija će zahtevati nužno ispunjavanje bezbednosnih kriterijuma, ali njen dugoročni cilj mora biti ukidanje viza prema zemljama sa kojima se Unija graniči, a kratkoročni cilj - pojeftinjenje viza i brža i jednostavnija procedura izdavanja viza. Kacin i Laks su rekli da bi zemlje EU trebalo da značajno povećaju broj izdatih viza sa više ulazaka na period do godinu dana za privrednike koji često putuju, kao i za one koji učestvuju u projektima razmene. Oni su rekli da zemlje zapadnog Balkana, da bi razvejale strahove EU, treba da uvere Brisel da čine sve kako bi suzbile ilegalnu imigraciju, kao i da ulože dodatne napore kako bi sklopile sporazume o readmisiji sa članicama EU. Evropska komisija mora da zauzme aktivnu ulogu i predstavi listu mera koje te zemlje moraju da ispune u okviru plana za liberalizaciju viznog režima, uz snažnu saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, rekli su evropski parlamentarci. |
|
Širak: Francuska ima pravo na referendum o proširenju EU
Francuski predsednik Žak Širak insistirao je danas da Francuska ima pravo da održi referendum o proširenju EU, i dodao da je evropskom bloku neophodna temeljna debata i reforma pre prijema novih članica. "Što se Francuske tiče, ona ima pravo da svoje odluke o bilo kakvom novom proširenju donese na referendumu", rekao je Širak u intervjuu francuskom RFI radiju, na marginama sastanka frankofonih zemalja u Rumuniji. "Mora da postoji stvarna debata o proširenju, o principima proširenja unutar EU", rekao je on. Njegovi komentari usledili su nekoliko dana pošto je EU odobrila prijem Rumunije i Bugarske u Uniju sledeće godine, ali uz upozorenje tim zemljama da sprovedu dodatne reforme kako bi ojačale pravosuđe i izborile se sa korupcijom. Širak je rekao da je princip proširenja pozitivan, ali da mora da postoji široka podrška da bi taj princip mogao da funkcioniše i da institucije EU moraju da se prilagode kako bi dobro funkcionisale i sa novim članicama. "Proširenje je usidrenje mira i demokratije. Teoretski je poželjno. U praksi, ne možete da se organizujete u velikom broju bez posledica", naveo je Širak. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso rekao je da bi bilo kakvo dalje proširenje posle ulaska Rumunije i Bugarske moralo da sačeka dok se ne reformišu institucije EU. "Za širenje mora da postoji minimum političkog konsenzusa, mora da postoji odobrenje naroda. Zato sam odlučio da od sledećeg proširenja mora da se održi referendum u Francuskoj o tome", rekao je Širak. Francuski skepticizam u vezi sa proširenjem EU posebno je veliki kada je u pitanju Turska, koja je počela pripreme, ali se njen ulazak u Uniju očekuje tek za nekoliko godina. |
|
Sutra novi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga
Predstavnici Vlade Srbije i Evropske komisije održaće sutra sektorski sastanak Unapređenog stalnog dijaloga, saopšteno je iz vladine kancelarije za pridruživanje EU. Na sastanku će se razmatrati reforme u oblasti životne sredine, veterinarskih i fitosanitarnih pitanja, ribarstva i finansijske kontrole. Stručnjaci vlade tokom susreta predstaviće i nacionalne strategije za održivi razvoj i za zaštitu životne sredine, kao i napredak u harmonizaciji i sprovođenju zakonodavstva u navedenim sektorima, precizira se u saopštenju. |
|
EP: Turska mora da ubrza sprovođenje reformi
Evropski parlament poručio je danas u izveštaju da Turska mora ubrzati sprovođenje sistemskih reformi ako želi da postane članica Evropske unije. Poslanici EU usvojili su izrazito kritički intoniran izveštaj, u kojem se vlasti u Ankari optužuju da nisu ispunile obećanja data u oktobru prošle godine, kada je Turska dobila status kandidata za prijem u članstvo Unije. Evropski parlament, navodi se u izveštaju, "žali zbog usporavanja reformskog procesa", i činjenice da Turska od početka pristupnih pregovora, pre 11 meseci, nije ostvarila "dovoljan pomak" u oblastima kao što su sloboda izražavanja, poštovanje verskih i manjinskih prava, prava žena i vladavine prava. Od Turske se ponovo zahteva da ispuni svoju obavezu i otvori luke i aerodrome za saobraćaj sa Kipra i da proširi carinsku uniju i na tu zemlju, članicu EU. Ankara odbija da se povinuje tom zahtevu i traži da EU obustavi ekonomsku izolaciju vlasti kiparskih Turaka. Istovremeno, turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je danas na konferenciji za novinare u Istanbulu da će njegova vlada nastaviti da sprovodi reforme neophodne za pristupanje evropskom bloku, ali je ukazao da neće prihvatiti nove kriterijume za članstvo. "Mi ne tražimo ništa specijalno od EU u procesu koji je pred nama, i samim tim, ne možemo da prihvatimo uvođenje novih kriterijuma", rekao je Erdogan. |
|
Barozo: Rumunija zaslužuje svoje mesto u EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren složili su se danas u Bukureštu da potvrda o prijemu Rumunije u Evropsku uniju naredne godine predstavlja "jak impuls" toj zemlji da nastavi sprovođenje reformi. "Rumunija zaslužuje svoje mesto u EU. Vaša zemlja je učinila izvanredan posao i zaslužila je da joj čestitamo ovo istorijsko ostvarenje", rekao je Barozo i poručio da "danas proslavljamo a od sutra nastavljamo da radimo". Barozo i Ren doputovali su danas u Bukurešt da bi, kako je najavljeno, čestitali Rumunima zvaničnu potvrdu ulaska u EU, ali i da bi naglasili da napore u sprovođenju reformi treba nastaviti. Predsednik Evropske komisije je kazao da 1.januar 2007. nije kraj puta, jer se mora učiniti još puno toga da bi Rumunija postala snažan partner EU, a Rumuni su kako je ocenio, spremni za to. Ulazak u EU, rekao je Barozo, predstavlja "jak impuls" u razvoju na političkom, ekonomskom i socijalnom planu, ali svakako da to neće biti lako, a rezultati se neće videti odmah. "Ne mislimo samo na to šta može EU da učini za Rumuniju, već i šta može ona da učini za Evropu", rekao je Barozo i precizirao da Evropska komisija računa na iskustvo Rumunije u ovom regionu "u ispunjenju zajedničkih ciljeva". Evropski komesar za proširenje EU Oli Ren je zahvalio lično premijeru Kalinu Popesku Taričeanuu, vladi, parlamentu, drugim institucijama na "izvanrednoj saradnji, aktivnom duhu koji su pokazali za poslednjih 20 meseca od kada su se ubrzale reforme". Oli Ren je rekao da ima poverenja da će Rumunija ispuniti svoje ciljeve i da "jedva čeka" da radi sa tom zemljom unutar EU. Premijer Taričeanu je kazao da je Rumunija "učinila to što treba da bi bila prihvaćena u EU" i da je po zasluzi ušla na "glavna vrata", ali da će nastaviti reforme još bržim ritmom. On je rekao da je sa Barozom i Renom razgovarao o oblastima u kojima Rumunija još treba da radi, a to su u prvom redu pravosuđe, poljoprivreda i sanitarno-veterinarski sistem. Rumunija će u Evropskom parlamentu imati 35 poslanika, a u Evropskoj komisiji jednog komesara, kojeg na predlog Bukurešta treba da potvrdi Barozo. |
|
Stara Evropa po novom receptu vraća poljske radnike
Stare članice Evropske unije našle su novi recept kako da izađu na kraj sa neviđenim talasom poljskih radnika i vrate ih u domovinu preko ulaganja u Poljskoj. Devet španskih preduzeća planira za naredno proleće ulaganja u proizvodne pogone u Malopoljskom regionu, ali ne i otvaranje radnih mesta, pošto želi da zaposli Poljake koji su trbuhom za kruhom stigli u Španiju. "Španci su došli na revolucionarnu ideju. Žele da povuku u nove pogone u Malopoljski region Poljake koji su emigrirali da traže posao u Španiji", potvrdio je dnevniku "Gazeta Viborča" (Wyborcza) šef agencije za razvoj tog regiona Vitold Šmjalek (Witold Smialek). Španija računa da poljski gastarbajteri nisu došli za stalno, jer su u Poljskoj ostavili porodice i da zato ima nade da uspe plan da preko novih ulaganja započne proces reemigracije i povratka poljskih gastarbajtera u domovinu. "Stalo nam je do toga da u novim pogonima prvi posao nađu ljudi koji su emigrirali iz našeg regiona", upozorio je Šmjalek, da povratak ne mora da teče glatko. Isti recept primenjuje i najveći svetski proizvođač kompjutera "Del" (Dell), koji je ovih dana potpisao sporazum sa poljskim vlastima o izgradnji velike fabrike u Lođu. Ulaganje je vredno 200 miliona evra, još 50 miliona uložili bi kooperanti i posao bi u samom "Delu" u Lođu našlo 3.000 ljudi a sa kooperantima čak 12.000. "Računamo za Lođ na Poljake koji rade kod nas u Irskoj. U fabrici u Limeriku oni čine 20 odsto zaposlenih. Već spremamo za njih ponudu, tražimo stanove, spremamo informacije o školama u Lođu", kazao je potpredsednik kompanije za Evropu, Bliski istok i Afriku Šon Korkeri (Sean Corkery). Kampanju da se gastarbajteri vrate u domovinu, gde već u nekim profesijama u pojedinim regionima nedostaju ruke voljne da rade, uprkos stopi nezaposlenosti od 15,6 odsto, započela su i poljska preduzeća i uspešni regioni. Grad Vroclav, koji od masivnih stranih ulaganja očekuje u narednim godinama čak 100.000 novih radnih mesta, Poljake koji bi bili voljni da se nasele u tom gradu u jugo-zapadnoj Poljskoj od ovog septembra traži preko reklamne kampanje direktno i Velikoj Britaniji i Irskoj. Probleme sa nalaženjem radne snage ilustruju ovih dana bilbordi u Varšavi sa porukom francuskog trgovinskog lanca u Poljskoj "Karfur": "Čestitam. Našao si posao. Javi se". Građevinsko preduzeće "Budimeks" radnike je tražilo na ulicama najvećih poljskih gradova preko poruka "Želiš da emigriraš? Više ne moraš". Prema nezvaničnim procenama, iz Poljske je posle ulaska u Evropsku uniju 2004. godine na Zapadu bolji život i posao potražilo čak dva miliona Poljaka. |
|
Barozo predložio da se zastane za proširenjem EU
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zauzeo se danas za obustavljanje širenja Evropske unije posle prijema Bugarske i Rumunije u članstvo. Barozo je rekao da EU mora da donese odluku o ustavu pre prijema drugih novih članica. "Ne bi bilo mudro nastaviti sa daljim proširenjem pre nego se pozabavimo pitanjem ustava", rekao je Barozo novinarima posle sastanka sa premijerom Francuske Dominikom de Vilpenom. |
|
Drašković zahvalio Pribeu za saradnju
Direktor Direkcije za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe izrazio je danas u Beogradu nadu da će Srbija uskoro ispuniti obaveze prema Haškom tribunalu i nastaviti pregovore sa Evropskom unijom. Pribe je to izjavio tokom oproštajne posete ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Draškoviću, piše u saopštenju Ministarstva. Drašković je zahvalio Pribeu za saradnju tokom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. EU je obustavila pregovore sa Srbijom početkom maja zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. |
|
Otkazan sastanak trojke EU i Srbije
Finsko predsedništvo Evropske unije otkazalo je za 29. septembar predviđeni sastanak "trojke EU" u Helsinkiju, potvrdio je danas agenciji Beta savetnik za štampu u stalnom predstavništvu Finske pri EU, Marko Ruonala. Ruonala je rekao da je to odlučeno zato što "nema uslova za sastanak" i dodao da zasad nije predviđeno kad bi novi sastanak mogao biti zakazan, ali da će to biti naknadno razmotreno. Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Unije su Beti preneli da je sastanak "evropske trojke", na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova evropske dvadesetpetorice i potpredsednice srpske vlade Ivane Dulić-Marković, otkazan zato što je ocenjeno da to nije svrsishodno pre nego što se bude znalo hoće li do početka oktobra vlasti u Beogradu učiniti opipljive korake u postizanju pune saradnje s Haškim tribunalom. Istog dana, kad je bio predviđen sastanak "trojka EU"-Srbija, u Helsinkiju će se sastati evropski komesar Oli Ren i glavni haški tužilac Karla del Ponte, koja Rena treba da obavesti o saznanjima haškog tužilaštva da li je bilo napretka u sprovođenju "akcionog plana" srpske vlade za saradnju s Hagom. Karla del Ponte će 2. oktobra o tome razgovarati u Beogradu sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i drugim zvaničnicima i potom dati izveštaj Evropskoj komisiji. Zvaničnici u Briselu su rekli da se zato "o budućnosti odnosa EU - Srbije", u okviru "trojke EU" i Srbije, koja posebno treba da razmotri saradnju s Hagom, može sadržajno razgovarati tek kad se bude znalo kakve su ocene haškog tužilaštva i, pre svega, svih nadležnih u EU o tome da li je ostvaren napredak koji omogućava obnovu pregovora EU i Srbije o pridruživanju. "Kako sad stvari stoje", kažu u Evropskoj komisiji, "našli smo se skoro u slepoj ulici - pred zidom". "Iako je dosad ostvaren veliki napredak u odloženim pregovorima sa Srbijom i tehnički je još uvek moguće da se do kraja godine sklopi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom", predočili su izvori u EU. Funkcioneri u Briselu su ukazali na važnost pisma koje je prošle nedelje Ren uputio srpskom premijeru Koštunici, s porukom da "više nema vremena za gubljenje". Ren je stavio do znanja da EU računa na "ličnu vodeću ulogu" srpskog premijera za realizaciju akcionog plana za saradnju s Hagom. "Predstojeće nedelje će biti presudne", predočio je Ren. "Naša politika se nije promenila. Ratko Mladić i ostali optuženi za ratne zločine moraju biti pronađeni, uhapšeni i prebačeni u Hag", naglasio je on. "Specijalni tužilac za ratne zločine Vojislav Vukčević mora dobiti neophodna zakonska i administrativna ovlašćenja, a konkretni rezultati se mogu postići jedino ako je delovanje svih državnih tela, a posebno civilne i vojne obaveštajne službe, istinski usklađeno", istakao je Ren. |
|
Evropska komisija za prijem Bugarske i Rumunije u 2007.
Evropska komisija će predložiti osnovne ciljeve reformi koje Bugarska i Rumunija moraju da ispune da bi izbegle sankcije kada postanu članice Evropske unije, proizilazi iz nacrta izveštaja komisije. Evropska komisija će narednog utorka predložiti da te dve zemlje postanu punopravne članice 2007. godine, kako je ranije i bilo najavljivano. Kao datum za njihov prijem u članstvo pominjala se i 2008. godina, ako te zemlje ne ostvare pomak u sprovođenju reformi. U nacrtu izveštaja, u koji je agencija Rojters imala uvid, navodi se da su "Bugarska i Rumunija ostvarile dalji napredak u procesu okončanja priprema za članstvo, čime su demonstrirale sposobnost da od 1. januara 2007. prihvate principe i zakonodavstvo EU". Kako prenosi Rojters, uslovi prijema za Bugarsku i Rumuniju biće najteži koji su postavljeni nekoj od novih članica Unije, i dolaze u vreme kada javnost pokazuje sve veći skepticizam u vezi sa daljim proširenjem 25-članog bloka. Izvor Rojtersa u Evropskoj komisiji navodi da će preporuka da Bugarska i Rumunija budu primljene u članstvo 2007. biti uvrštena u nacrt izveštaja početkom sledeće nedelje, pošto će izvršno telo EU do tada raditi na usaglašavanju konačnog teksta. Zvaničnici u Briselu smatraju da pitanja korupcije i organizovanog kriminala i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, posebno u slučaju Bugarske. U dokumentu Evropske komisije posebno se ukazuje na ciljeve, ili osnovne smernice u kojim oblastima treba ostvariti napredak, uz upozorenje da će komisija primeniti mere ako neka od zemalja ne odgovori adekvatno na postavljene smernice. EU u tom slučaju raspolaže merama da jednu ili obe zemlje privremeno isključi iz pojedinih političkih oblasti ili da zamrzne prebacivanje pomoći iz jednog od fondova Unije. |
|
Nove članice sporo troše pomoć EU
Evropska unija (EU) je danas upozorila nove članice iz centralne i istočne Evrope da presporo troše milijarde evra pomoći koja je ključna za njihov ekonomski rast. Nove članice, njih deset, mahom bivše komunističke zemlje, potrošile su samo 26,2 odsto regionalne razvojne pomoći planirane za period 2004-06, saopštila je Evropska komisija. "To nije katastrofa, ali jeste upozorenje", rekla je evropska komesarka za budžet Dalija Gribauskaite i ukazala na Poljsku i Češku koje imaju posebne teškoće sa korišćenjem pomoći EU. Gribauskaite je takođe ponovila da EU premalo troši na istraživanja i inovacije i da njen budžet, kojim dominiraju regionalna i poljoprivredna pomoć, mora da se reformiše. Nova desetorka je od maja 2004, kada je ušla u EU, potrošila 5,6 milijardi evra prema predviđenih za trošenje do kraja tekuće godine 21,5 milijardi. Do fondova EU za izgradnju autoputeva, čišćenje čovekove sredine ili naučna istraživanja teško je doći kroz birokratske "lavirinte" koje je EU napravila u strahu da će biti optužena da se novac poreskih obveznika ne troši kako treba. Neke nove članice su, pored toga, i same podigle nepotrebne birokratske prepreke kojima usporavaju priliv fondova, napomenula je evropska komesarka. To se, pre svih, odnosi na Poljsku, najveću novu članicu. U toj zemlji priliv pomoći usporavaju politička nestabilnost i česte promene funkcionera, ocenila je Gribauskaite. Poljska je od maja 2004. iskoristila 2,7 milijarde evra "strukturne pomoći" EU od 11 milijardi, koliko je planirano za period do kraja 2006. Češka je potrošila 522 miliona evra od predviđene 2,2 milijarde, Mađarska 959 miliona od gotovo tri milijarde, a Slovačka 452 miliona od 1,6 milijardi, pokazuju zvanični podaci. "Taj novac još nije izgubljen", rekla je Gribauskaite, pitajući se istovremeno kako će nove članice apsorbovati mnogo veću regionalnu pomoć alociranu budžetom za 2007-13. od čak 167 milijardi evra. Za trošenje sredstava za period 2004-06. ne postoji rok. Međutim, od sledeće godine zemlje će imati rok od dve godine da uzmu sredstva iz linije za određenu godinu ili će izgubiti taj novac. Komisija procenjuje da bi fondovi EU, ako se ispravno iskoriste, omogućili otvaranje još dva i po miliona radnih mesta u regionu i doprineli ekonomskoj proizvodnji sa 12 odsto. Podaci Komisije takođe su pokazali da su Grčka, Portugalija i baltičke zemlje prošle godine najviše dobile iz budžeta EU dok su Holandija, Švedska i Nemačka najviše dale. |
|
Solstron: EU će nadgledati sprovođenje rešenja za Kosovo
Izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za Kosovo Torbjorn Solstron najavio je danas da će buduća misija EU nadgledati primenu sporazuma iz oblasti decentralizacije, zaštite verske baštine i prava manjina. Solstron je za Televiziju Most iz Kosovske Mitrovice rekao da će misija EU imati pravo da interveniše ako dođe do kršenja tačaka sporazuma o budućem statusu. Postojaće, kako je dodao, i posebna misija EU u oblasti pravosuđa, policije i carine da bi se obezbedila vladavina zakona i prava svih ljudi na Kosovu. "Status Kosova će biti rezultat procesa koji vode (specijalni izaslanik UN Marti) Ahtisari i Ujedinjene nacije, a ne Savet Evrope", rekao je Solstron komentarišući predlog nove rezolucije Saveta Evrope u kojoj se nezavisno Kosovo sugeriše kao jedino moguće rešenje. Povodom izjave predsednika Skupštine Kosova Kolj Berise da bi svako drugo rešenje osim nezavisnog Kosova izazvalo burnu reakciju Albanaca, Solstron je naglasio da je svaka pretnja nasiljem nedopustiva. |
|
Peticija za ukidanje dva sedišta Evropskog parlamenta
Milion stanovnika zemalja Evropske unije potpisalo je peticiju kojom traže da se ukine postojanje dva sedišta Evropskog parlamenta - u Briselu i Strazburu što poreske obveznike godišnje košta 200 miliona evra. "Širenje aktivnosti Parlamenta negativno utiče na utrošeno vreme i troškove, ali i na ukupan imidž Evropske unije", navodi se u saopštenju organizacije "Kampanja za parlamentarnu reformu" (CPR) koja je organizovala sakupljanje potpisa. CPR okuplja više od 100 evropskih poslanika iz 14 zemalja. U saopštenju se ocenjuje da Evropski parlament kojeg pogrdno nazivaju "putujućim cirkusom", sve više dobija obrise neozbiljne ustanove. Sedište Evropskog parlamenta može se promeniti samo jednoglasnom odlukom svih 25 članica EU. Francuska i Nemačka smatraju da je dobro što se evropski poslanici sastaju u Strazburu, gradu na francusko-nemačkoj granici, simbolu posleratnog evropskog jedinstva. Prema sporazumu iz 1992, Parlament mora da održi najmanje 12 četvorodnevnih zasedanja godišnje u Strazburu. Kraća zasedanja se održavaju u Briselu gde se sastaje i najveći broj komiteta parlamenta. Predsednik Evropskog parlamenta Hosep Borel zatražio je juna od vođa zemalja EU da razmotre potrebu ukidanja stalnih putovanja između dva grada, ali njegov apel nije imao odjeka. Borel se utešio time što je u Strazburu, na ime potreba Evropskog parlamenta, kupio tri zgrade koje su do tada iznajmljivane. |
|
Brisel: Povoljni znaci u pregovorima o Kosovu
U Evropskoj uniji se smatra da ima povoljnih znakova u pregovorima o decentralizaciji i statusu Kosova i da pregovore svakako treba nastaviti jer je to jedini način da se, uprkos svoj složenosti situacije, ukaže put ka rešenju. To su agenciji Beta rekli zvaničnici u EU, koji su upućeni u tok pregovora albanske i srpske strane. Oni su naglasili da se pripreme za sastanak šefova diplomatija Kontakt-grupe u Njujorku odvijaju u vrlo konstruktivnoj atmosferi. Ocena je da su vidljivi "odmereniji tonovi i pristup, kako s jedne strane, SAD I Velike Britanije, tako i s druge strane, Rusije". Na nedavnom sastanku visokih diplomatskih funkcionera EU i SAD u Briselu, zaključeno je da treba sve učiniti da se u pregovorima o decentralizaciji i "nestatusnim" pitanjima postigne što veći napredak i nagodba srpske i albanske strane jer će to biti dragoceno, ako ne i presudno za nalaženje rešenja za status. Tek tad bi se moglo razmišljati i o novoj rezoluciji SB UN. Izaslanik UN Marti Ahtisari zato treba da nastavi pregovore, a sa njim će se u četvrtak u Njujorku sastati šefovi diplomatija Evropske unije i njen visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Među evropskom dvadesetpetoricom je preovladao stav da rešenje statusa Kosova mora doneti stabilnu osnovu za apsolutno nužno pospešenje pre svega ekonomsko-socijalnog stanja u pokrajini gde će Evropska unija preuzeti ključni upliv. Partneri u EU smatraju i da to mora obavezno značiti unutrašnju stabilizaciju Srbije i njeno što brže uključivanje u strukture Evropske unije, uz prethodno neminovno rešenje problema saradnje Beograda s Haškim sudom. Iako iz Kontakt grupe i od Ahtisarija i dalje stižu tvrdnje da rešenje statusa treba izdejstvovati do kraja godine, u Evropskoj uniji većina partnera smatra da to može da se pomeri i do proleća, ako je izvesno da će ishod biti bolji za stabilnost Kosova, Srbije i regiona. Solana je na zasedanju šefova diplomatija EU, u petak, jasno ukazao i na mogućnost da se sačeka da u Srbiji najpre bude usvojen novi ustav i održani izbori, te da se onda prione na rešavanje statusa Kosova. Solana je podvukao da se, takođe, želi stabilizacija Srbije i da Evropska unija hoće da bude "deo rešenja, a ne problema". Zamoljeni da ocene Ahtisarijeve izjave o tome da su "svi Srbi krivi za ono što je činio Milošević" i da zato Kosovo treba da bude nezavisno, zvaničnici u Evropskoj uniji su rekli da "nekad ne razumeju politiku komuniciranja izaslanika UN". Isto to je rečeno i za izjavu njegovog pomoćnika Albera Roana da u pregovorima nema nikakvog napretka i da ovako mogu trajati godinama bez izgleda na uspeh. Odlično obavešteni međunarodni diplomatski izvori su Beti preneli da Ahtisari traži podršku Kontakt grupe za to da se ubede obe strane za kompromis, posebno u pitanju decentralizacije I utvrđivanja opština sa srpskom većino I njihovih nadležnosti. Ali, kako se tvrdi, Ahtisari smatra da bi, iako nema drugog izbora, davanje širokih ovlašćenja za opštine sa srpskom većinom u suštini dovelo do "odvajanja" i ne bi doprinelo "multietničkom Kosovu". |
|
Švarc-Šiling: Mere protiv onih koji ruše stabilnost BiH
Visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling upozorio je danas u Briselu da će morati da preduzme mere protiv svakog političara koji ugrozi stabilnost BiH, uključujući i premijera RS Milorada Dodika, ako sazove referendum o nezavisnosti RS. Švarc-Šiling je u izlaganju ambasadorima u Političko-bezbednosnom komitetu Evropske unije izrazio zadovoljstvo što su šefovi diplomatija EU prošlog petka izrazili zabrinutost zbog "zapaljivih poruka" u predizbornoj kampanji u BiH. "Ako bilo ko unazađuje ili ruši stabilnost Bosne i Hercegovine, onda visoki predstavnik ima ovlašćenje da deluje. I to protiv svakoga, uključujući - a to kažem zato što mi je postavljeno takvo pitanje - protiv premijera Republike Srpske, ako on konkretno sazove referendum i pozove na akciju održavanja referenduma. Jer bi to rušilo stabilnost Bosne i Hercegovine", istakao je on. Švarc-Šiling je novinarima time odgovorio na pitanje o tome da li može da potvrdi svoju izjavu austrijskom radiju da će smeniti premijera RS Dodika ako sazove referendum. U komentaru austrijskog radija je rečeno i da Dodik takve izjave daje zato što bošnjačko-muslimanski političari traže ukidanje Republike Srpske. Evropski zvaničnici su agenciji Beta rekli da je u susretu Švarca-Šilinga i ambasadora Unije naglašeno da se druge strane, uključujući bošnjačke političare, moraju uzdržati od oštrih i zapaljivih izjava. Visoki predstavnik je sagovornike u Briselu obavestio i o pripremama za snažniju ulogu Evropske unije u Bosni. On je ukazao i na važno pitanje sprovođenja dogovora o preustrojstvu policije u BiH bez čega ne može biti zaključenja pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Reviziju dogovora o reformi policije traži Republika Srpska. Iz izvora Unije je stavljeno do znanja da zbog sveukupne situacije predstojeća runda tih pregovora može biti i odložena. Švarc-Šiling je ukazao i da bi veoma povoljan uticaj na naklonost građana evropskim reformama imala odluka Evropske unije da odobri olakšice za vize bar nekim kategorijama državljana BiH. Na sastanku je ukazano na nužnost sprovođenja ustavnih promena koje je zaustavila bošnjačka strana, kao i usvajanja zakona o javnoj radiotelevizijskoj mreži, na koji suštinske primedbe imaju hrvatski predstavnici. |
|
EU: Papine reči ne treba vaditi iz konteksta
Evropska komisija saopštila je danas da nedavne komentare pape Benedikta Šesnaestog o islamu ne treba vaditi iz konteksta i da bes, koji su izazvali, ne sme da ugrozi slobodu izražavanja. "Komisija smatra da svako reagovanje mora biti zasnovano na onome što je zaista rečeno, a ne na citatima izvađenim iz konteksta i još manje na citatima namerno izvađenim iz konteksta", rekao je portparol Evropske komisije Johanes Lajtenberger. Portparol Komisije je istakao da su neprihvatljive reakcije koje su nesrazmerne i ravne odbacivanju slobode govora. "Sloboda govora je kamen temeljac poretka EU", rekao je on. Papin govor, koji je održao 12. septembra na nemačkom univerzitetu u Regensburgu u kojem je pročitao jedan citat iz srednjovekovnog spisa o islamu i mržnji, izazvao je oštre proteste širom muslimanskog sveta. Benedikt Šesnaesti je juče ponovo rekao da duboko žali što je njegov govor uvredio muslimane, ali to nije zadovoljilo neke islamističke grupe koje i dalje zahtevaju "jasno" izvinjenje. |
|
Ljoveras pozvao na smirivanje situacije u Novom Pazaru
Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras izrazio je danas zabrinutost zbog događaja u Novom Pazaru tokom prošlih lokalnih izbora i apelovao na političke i društvene aktere da doprinesu smirivanju situacije. Na predstavljanju programa pomoći za šest opština jugozapadne Srbije, među kojima je i Novi Pazar, on je kazao da nasilje nije zamena za dijalog. Ljoveras je izrazio nadu da će finansijska pomoć razvoju lokalnih zajednica u tom regionu doprineti uspostavljanju stabilnosti. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić ocenio je da je ubistvo čoveka koji je pošao na glasanje napad na osnove društvenog poretka zemlje i naglasio da će država reagovati na odgovarajući način na takvo ponašanje. |
|
Ministri EU zabrinuti zbog govora mržnje u kampanji
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) su danas, u Briselu, izrazili zabrinutost zbog govora mržnje tokom izborne kampanje u Bosni i Hercegovini (BiH) i potvrdili nenarušivost Dejtonskog sporazuma i teritorijalne celovitosti BiH. U ministarskoj raspravi je predočeno da se "zapaljive poruke", kako stoji u zaključcima zasedanja, prepoznaju kako u pozivima na sazivanje referenduma u Republici Srpskoj (RS), tako i u izjavama pojedinih političkih ličnosti u Federaciji BiH. Evropski ministri su u zaključcima podvukli nužnost da se izbori u BiH, 1. oktobra, održe u skladu s međunarodnim standardima. Oni su stavili do znanja da će, "s obzirom na prestanak dužnosti visokog predstavnika (za BiH), ti izbori biti od posebnog značaja, jer će izabrani vođi morati da preuzmu veću odgovornost za evropsku perspektivu BiH". Savet ministara EU, kako je podvučeno, "izražava zabrinutost zbog nedavnih slučajeva zapaljivih poruka tokom predizborne kampanje. S tim u vezi Savet ministara ponovo ističe nedvojbenu podršku Dejtonsko-pariskom sporazumu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine". Šefovi diplomatija EU su izrazili zadovoljstvo zbog napretka u pregovorima BiH i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Predočili su, međutim, i da "žale zbog toga što su mnoge ključne reforme odložene tokom 2006". Minsitri su zato pozvali nadležne vlasti da usvoje i što pre sprovedu reforme nužne za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju. "Savet ministara EU posebno izražava zabrinutost zbog izostanka napretka u primeni sporazuma iz oktobra 2005. o preustrojstvu policija i očekuje brzo uklanjanje ove prepreke", navodi se u zaključicma sa današnjeg sastanka u Briselu. |
|
EU ustanovila tim za pripremu misije na Kosovu
Evropska unija je danas ustanovila tim za pripremu buduće međunarodne civilne misije na Kosovu, pošto se utvrdi budući status Kosova i prestane mandat UNMIK-a. EU će imati ključne nadležnosti u policiji i pravosuđu na Kosovu, ističe se u odluci ministara spoljnih poslova EU. Oni su istakli da se "evropski doprinos" međunarodnom prisustvu na Kosovu priprema imajući u vidu proces rešavanja statusa pokrajine i činjenicu da će UNMIK biti angažovan na Kosovu "do kraja važenja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN". Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, rekla je novinarima da će taj tim "stvoriti embrion političke misije EU na Kosovu" i raditi u saradnji s međunarodnom zajednicom i s kosovskim institucijama. Na čelu tima će biti Torbjorn Solstrem, specijalni izaslanik Havijera Solane u Prištini. |
|
Lopandić: Napredak u pregovorima o proširenoj CEFTA
Postignut je napredak u pregovorima Srbije i ostalih zemalja jugoistočne Evrope o zoni slobodne trgovine (CEFTA) koji će se nastaviti u oktobru. To je novinarima izjavio šef delegacije Srbije Duško Lopandić i naglasio da je u upravo završenoj trećoj rundi pregovora o proširenoj zoni CEFTA ostvaren veliki napredak u oblastima konkurencije, pravila o poreklu robe i otklanjanju tehničkih prepreka za trgovinu. Predstavnici Srbije, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, BiH, Moldavije, Crne Gore, Albanije i Unmika koji predstavlja Kosovo, ponovo će se sastati 19. oktobra. Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, pod čijim se okriljem pregovara, saopštio je da je preostalo da se reše bilateralna pitanja između potencijalnih partnera u zoni slobodne trgovine koja bi bila jedno tržište sa 55 miliona potrošača. Prema izvorima Pakta stabilnosti, srpska pregovaračka strana je imala najviše problema sa hrvatskim pregovaračkim timom oko liberalizacije naftnog tržišta i akciza na duvanske proizvode. Lopandić je objasnio da su "pregovori vrlo složeni, a u pojedinim oblastima nije bilo konsenzusa". "Takođe je bilo i institucionalnih problema (oko stvaranja sekretarijata CEFTA) kao i pokušaja iskakanja Unmika iz okvira mandata, određenog rezolucijom 1244 SB UN na šta je naša delegacija (Srbije) uvek reagovala... Naš osnovni cilj je bio da zaštitimo što je bolje moguće našu naftnu industriju", rekao je Lopandić. On je dodao da je postignut napredak ka formiranju sekretarijata CEFTA čije će sedište najverovatnije biti u Ženevi ili Briselu. Šef delegacije Hrvatske Vladimir Vranković rekao je novinarima da je "na dobrom putu" rešavanje pitanja trgovine cigaretama sa Srbijom. Vranković nije želeo da iznese stav Hrvatske o zahtevu Beograda da još nekoliko godina zadrži zaštitu za srpsku naftnu privredu kako bi se oporavila od NATO bombardovanja 1999. i mogla da s mnogo boljih osnova uđe u proces privatizacije. Vranković je naveo da će pitanje sedišta CEFTA najverovatnije biti rešeno tako što će predsedavajuća zemlja sazivati "zajednički odbor", dok bi, kako je predložila Švajcarska, sedište moglo da bude u sastavu EFTA, u Ženevi. |
|
Nove članice EU nezadovoljne zbog kašnjenja Šengena
Nove članice Evropske unije nezadovoljne su zbog odlaganja proširenja "šengenske zone" i zahtevaju da najavljeno kašnjenje njihovog prijema bude što kraće. "Za nas je odlaganje apsolutno neprihvatljivo. Insistiraću da nam se jasno objasne razlozi, a tražiću obavezujući rok u kome će naši građani moći da uživaju jednu od osnovnih sloboda unije", rekao je danas dnevniku "Lidove novini" češki ministar unutrašnjih poslova Ivan Langr. Priznanje Evropske komisije da će kontrole sa unutrašnjih granica između zemalja EU i novih članica nestati možda tek 2009, ogorčilo je šefa češke diplomatije Aleksandra Vondru. "Za mene je problem da prihvatim objašnjenje da su uzrok odlaganja nekakvi tehnički problemi sa hlađenjem kompjutera", rekao je u sredu Vondra tokom posete Berlinu. "Ne prihvatamo da zbog tehničkih problema bude dovedena u pitanje takva važna politička odluka", kategorične su i poljske diplomate u Briselu za današnje izdanje dnevnika "Gazeta Viborča" (Wyborcza). Poljski list iz diplomatskih izvora saznaje da po Briselu kruže četiri verzije ko je krivac za kašnjenje. Prva krivicu svaljuje na Francusku koja neće na vreme izgraditi centralu šengenske baze podataka i sistema SIS II u Strazburu, druga na probleme sa tenderom za kompjutere i softver, treća da već mesecima u Evropskom parlamentu leže neusvojeni pravni propisi neophodni za SIS II. Četvrta da su glavni krivac nove zemlje članice, pre svega Poljska, jer neće uspeti blagovoremeno da na zadovoljavajući način obezbede granice prema Rusiji i Ukrajini. "Prestanimo da se uzajamno optužujemo. Krivica je i na starim i na novim članicama EU", rekao je poljskom listu portparol Evropske komisije Friso Abing. Da će Slovačka zajedno sa zemljama Višegradske četvorke, Češkom, Poljskom i Mađarskom, insistirati da uđe u "šengensku zonu" u prvobitnom roku, oktobra 2007. godine, najavio je slovački ministar inostranih poslova Jan Kubiš. "Mi kao članice EU polazimo od toga da smo se nešto dogovorili i da za naše građane važi rok ulaska u šengen 2007. godine", rekao je Kubiš. Kašnjenje proširenja "šengenske zone' glavna je tema sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja EU od 20. do 22. septembra u Finskoj. |
|
Ministri EU sutra raspravljaju o Crnoj Gori i Bosni
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra u Briselu pozvaće buduću vladu Crne Gore da "odlučno krene u evropske reforme". Ministri EU će, uz osudu govora mržnje u izbornoj kampanji, potvrditi nenarušivost Dejtonskog sporazuma i teritorijalne celovitosti Bosne i Hercegovine -, proizilazi iz nacrta zaključaka ministarskog zasedanja u koje je imala uvid agencija Beta. Crna Gora i BiH su jedine dve teme rasprave o Zapadnom Balkanu a u pripremljenim zaključcima navodi se da će biti zatraženo brzo formiranje nove vlade i usvajanje novog ustava Crne Gore, u koji moraju biti ugrađeni evropski standardi. Evropski ministri će, takođe, predočiti nužnost da se u Crnoj Gori sprovedu reforme na poljima sloboda, pravosuđa i bezbednosti, kao i da se ojača sposobnost državne uprave. Izvori finskog predsedništva EU su preneli da se očekuje da ministri evropske dvadesetpetorice "ponovo istaknu rešenost da se podrži evropski put Crne Gore". Oni će pozdraviti nameru Evropske komisije da uskoro ponovo pokrene pregovore s Podgoricom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, istakli su izvori EU. U nacrtu zaključaka se precizira da će "brzina i zaključivanje tih pregovora zavisiti od napretka Crne Gore u sprovođenju suštinskih reformi". Ministri EU će istaći nužnost da se izbori u BiH, 1. oktobra, održe u saglasnosti s međunarodnim standardima. Kako se navodi u nacrtu zaključaka, "Savet ministara EU izražava zabrinutost zbog nedavnih slučajeva zapaljivih poruka tokom predizborne kampanje. S tim u vezi Savet ministara ponovo ističe nedvosmislenu podršku Dejtonsko-pariskom sporazumu i teritorijalnom integritetu BiH". Funkcioneri finskog predsedništva EU su rekli da će vlasti BiH biti pozvane da se dogovore o sprovođenju reformi, nužnih za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU. Kako je rečeno, postoji zabrinutost među ministrima EU zbog kašnjenja ključnih reformi, a posebno zbog nesprovođenja dogovora o preustrojstvu policije iz oktobra 2005. Šef tima BiH u pregovorima o pridruživanju sa EU, Igor Davidović, uoči zasedanja ministara EU, rekao je u Briselu na okruglom stolu o evropskom putu ka Evropi, da je poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja stanovništva od ključne važnosti. Sporazum o pridruživanju morao bi da privuče i velike inostrane investicije u zemlju, naveo je Davidović ocenivši da ni političari, ni narod u BiH, zasad ne dovode u pitanje integraciju Bosne u EU. Upozorio je, međutim, da ispoljeno "osećanje zamora u Evropskoj uniji od proširivanja na nove članice" sada utiče i na "zamor od reformi u Bosni" i naglasio da je u zemlji nezaposlenost jako velika, a standard nizak. Davidović je izrazio uverenje da ni nova vlada posle izbora neće prekinuti proces pridruživanja EU, uz napomenu da u tom cilju mora preduzeti korenite reforme. Bosanski nezavisni analitičar Davor Vuletić, ocenio je na ovom okruglom stolu, da su za približavanje BiH Evropi ključni saradnja s Haškim sudom, reforma policije, za koju je rekao da ju je loše pripremila međunarodna zajednica, zakon o javnoj radiodifuziji i sprovođenje ustavnih promena. U raspravi je jedan zvaničnik Evropske komisije zatražio odgovor na pitanje hoće li se, imajući u vidu sadašnje unutrašnje sukobe i trzavice, BiH uopšte održati kao multietnička zemlja, ili raspasti, imajući u vidu "fragmentacione procese na Balkanu, poput Crne Gore i Kosova". Davidović je uzvratio da su u BiH svi za evropski put, ali da moraju osetiti ekonomski boljitak. Vuletić je ocenio da su pretnje za ukidanje entiteta, odnosno sazivanje referenduma prevashodno deo predizborne kampanje. |
|
Incident kod Hotize stvar Slovenije i Hrvatske
Spor kod graničnog prelaza Hotize treba da rešavaju vlade Slovenije i Hrvatske, saopšteno je danas iz kabineta komesara Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane (Javier). Predstavnica za medije Solane Kristina Galjak potvrdila je da su u Solaninu kancelariju stigla pisma slovenačkog ministra inostranih poslova Dimitrija Rupela, u kojem opisuje događaj na graničnom prelazu Hotize i iznosi stavove Slovenije o tom slučaju. "Generalno, visoki predstavnik Solana smatra da Slovenija i Hrvatska probleme kao što je granično pitanje, moraju da rešavaju dijalogom i o tome je u više navrata razgovarao sa predstavnicima obeju vlade", rekla je za slovenačku državnu agenciju STA Galjak. Slične stavove o događajima na granici Slovenije i Hrvatske izneli su i u kabinetu evropskog komesara za proširenje Olija Rena (Ollih Renh). "Evropska komisija poziva kako Sloveniju, tako i Hrvatsku da urade sve kako bi se smanjila napetost i da se uzdrže od akata koji bi vodili zaoštravanju prilika",kazala je predstavnik za medije Olija Rena Kristina Nađi. U emisiji slovenačke državne televizije govorili su večeras neki od stanovnika spornog područja. Oni su istakli da sa susedima Hrvatima "žive kao braća" i da su mnoge porodice u tom kraju u srodstvu jer potiču iz mešovitih brakova. Meštani tog područja istakli su da ih iznenađuje prisustvo slovenačkih i hrvatskih specijalaca u velikom broju, dodajući da im njihovo prisustvo smeta jer ni ne znaju o čemu se radi. "Neka stvar reše Ljubljana i Zagreb, a nas neka ostave na miru", rekao je jedan od hrvatskih državljana u toj emisiji. |
|
EU sprečava blokadu prekograničnih integracija
Evropska komisija je objavila detalje predloženih propisa čiji je cilj da spreče vlade u pokušajima da blokiraju prekogranična preuzimanja banaka. Prema važećim propisima EU, nacionalne finansijske nadzorne vlasti mogu da zaustave predloženu integraciju ako smatraju da bi "ispravna i mudra uprava" kompanije koja je na meti mogla da bude dovedena u pitanje. Novim propisima, taj kriterijum će biti sužen. Nacionalnim vlastima, kako je predloženo, biće ostavljen rok od mesec dana za sve primedbe na planiranu integraciju prema tri meseca sada. Pored toga, navodi se u saopštenju Komisije, primedbe će morati da budu zasnovane na činjenicama koje dokazuju da kupac nema "finansijsku snagu" ili da je umešan u pranje novca ili finansiranje terorizma. Nadzorna tela će morati da jasno, transparentno i dosledno ocenjuju prekogranične integracije i akvizicije, rekao je evropski komesar za unutrašnju trgovinu Čarli Mekrivi (Charlie McCreevy) i dodao da tako neće biti mesta za politička mešanja i protekcionizam. Komisija predloženim propisima želi da izbegne da se ponovi ono što se dešavalo lane sa italijanskom centralnom bankom oko ponude za dve italijanske banke. Strane banke su optužile tadašnjeg guvernera centralne banke Italije da koči njihove ponude, iako su ta preuzimanja dobila "zeleno svetlo" Evropske komisije. To je dovelo do sporenja Komisije i italijanskih vlasti. Predložene propise moraju da odobre vlade svih 25 članica EU i Evropski parlament što će potrajati najmanje godinu dana. |
|
Srbija traži zaštitu za NIS u CEFTA sporazumu
Srbija i druge zemlje jugoistočne Evrope danas u Briselu u pregovorima o proširenoj Srednjoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA Plus) razmatraju konkretna pitanja kao što je zahtev Beograda da održi još neko vreme zaštitu za srpsku naftnu industriju NIS. Hrvatska delegacija, kako se saznaje, smatra da Beograd time želi da izbegne ulazak hrvatske kompanije INA na srpsko tržište, ali je u pitanju prevashodno želja Srbije da nacionalnu naftnu privredu oporavi od teških razaranja u bombardovanju NATO 1999. godine. Beograd u tome ima i razumevanje i podršku Evropske komisije, budući da je srpska strana objasnila da bi se time vidno uvećala i vrednost NIS-a i stvorili temelji za mnogo uspešniju privatizaciju srpske naftne privrede. Cilj trodnevne runde pregovora je da se utanači nacrt sporazuma i razjasne neke sporne tačke u liberalizaciji međusobne trgovine. Jedno od pitanja je i uspostavljanje jednog sekretarijata proširene CEFTA, a srpska delegacija je kandidovala Beograd za sedište ovog tela. Kako navode hrvatski izvori, Zagreb nije sklon da to podrži, a jedan zvaničnik delegacije BiH je takođe rekao da "ne mora obavezno Beograd biti sedište sekretarijata" CEFTA. Zvaničnici u Briselu su rekli da nisu tačne tvrdnje da specijalni koordinator Pakta stabilnosti "lobira" za to da Beograd bude sedište sekretarijata CEFTA. Razmatraju se, međutim, i mogućnosti da se proširenom CEFTA-om upravlja i tako što bi svaka zemlja u svojoj administraciji imala stalno zadužene ljude za delovanje tog ustrojstva slobodne trgovine, ili neki drugi mehanizam. Kako su novinarima rekli stručnjaci Evropske komisije i Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, za potpisivanje sporazuma, koji bi stupio na snagu u 2007. godini, nužan je i dogovor oko aneksa i dodatni tehnički sastanak. Cilj je da se uklone prepreke koje u sistemu sadašnjih bilateralnih sporazuma otežavaju trgovinu zemalja koje pregovaraju - Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Albanije. Ovaj prošireni sporazum CEFTA će zameniti postojeću mrežu od 31 bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, a glavna korist treba da bude pospešenje trgovine i privlačenje zamašnijih investicija u region koji će postati tržište od 55 miliona potrošača. Uporedo s trodnevnom rundom pregovora, u Briselu će biti održan i niz bilateralnih sastanaka koji treba da omoguće da se reše bilateralni problemi i time izbegne da to izazove teškoće u sklopu sporazuma CEFTA. Tako Hrvatska i Srbija treba da razjasne problem dodatnih carina koje je Bosna i Hercegovina uvela na uvoz srpskih i hrvatskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Izvesna nerešena pitanja postoje i oko liberalizacije trgovine cigaretama. Pregovori o proširenoj zoni CEFTA se odvijaju pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Evropske komisije, a učestvuju i stručnjaci Svetske trgovinske organizacije (STO). Prošireni CEFTA sporazum će značiti da su zemlje članice prihvatile i sve standarde STO i delom zahtevne standarde Evropske unije. Time će, rekli su stručnjaci Evropske komisije, sprovođenje CEFTA sporazuma biti i test za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji. |
|
EK žali zbog odlaganja otvaranja unutrašnjih granica
Evropska komisija izrazila je danas žaljenje zbog odlaganja otvaranja unutrašnjih granica Unije za nove članice, navodeći da će nastojati da to kašnjenje minimalizuje. Evropska unija je najpre planirala da u oktobru 2007. omogući grupi od 10 novih članica, koje su 2004. ušle u EU, pristup šengenskom prostoru. Međutim, zbog tehničkih i pravnih problema u izgradnji nove centralne baze podataka otvaranje granica će biti odloženo za najmanje godinu dana. "Svesni smo frustracije građana novih članica... Žalimo zbog toga i nastojaćemo da minimalizujemo odlaganje", izjavio je novinarima portparol Evropske komisije Frizo Roskam Abing. Češko ministarstvo spoljnih poslova koje je kritikovalo ovo odlaganje, navelo je u saopštenju da češkim građanima nije omogućeno slobodno kretanje što je jedna od osnovnih evropskih sloboda. Abing je odbio da kaže do kada bi moglo da traje odlaganje, ali se u poverljivom izveštaju Evropske komisije do kojeg je došla agencija Rojters, ocenjuje da je reč o odlaganju na najmanje godinu dana. Diplomate očekuju da sastanak ministara unutrašnjih poslova EU u oktobru bude buran, pošto bi trebalo da bude reči o proširenju šengenske zone. |
|
Žene u crnom među devet kandidata za nagradu Saharov 2006.
Poslanici u Evropskom parlamentu danas su imenovali devet kandidata za ovogodišnju nagradu Saharov, među kojima je i nevladina organizacija iz Srbije "Žene u crnom". Evropski parlament dodeljuje nagradu Saharov pojedincu ili grupi za njihovo zalaganje za slobodu mišljenja, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda i unapređenje demokratije i vladavine prava. Nagrada, koja je ustanovljena 1988. godine, nosi ime po ruskom borcu za ljudska prava Andreju Saharovu i dodeljuje se u decembru, na dan kada su Ujedinjene nacije usvojile Deklaraciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Nagrada iznosi 50.000 evra. Evropski parlament će kasnije ovog meseca napraviti uži izbor od tri kandidata, a zatim će dobitnika nagrade izabrati u oktobru. Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin predložio je početkom septembra "Žene u crnom" za ovogodišnju nagradu Saharov. Kacin je obrazložio predlog time da se "Žene u crnom" zalažu za pomirenje među narodima i etničkim grupama na teritoriji bivše Jugoslavije i da su nenasilnim sredstvima vodile upornu borbu protiv režima Slobodana Miloševića, ratova i mržnje. Među kandidatima za ovogodišnju nagradu Saharov su i opozicioni kandidat na beloruskim predsedničkim izborima u martu Aleksandar Milinkevič i predsednički kandidat na izborima u Kolumbiji Ingirid Betankur (Betancourt) koju su pobunjenici oteli tokom predizborne kampanje 2002. godine i od tada se vodi kao nestala. Za nagradu je kandidovan i libanski poslanik i novinar Hasan Tueni, u ime svog sina, novinara Gebrana Tueinija i svih drugih Libanaca koji su ubijeni jer se nisu slagali sa prosirijskom politikom vlasti, uključujući i bivšeg premijera Rafika Haririja. Među kandidatima su i Vladimir Kozlov koji se bori za prava manjine Mari u Rusiji, aktivista za prava plemena u amazonskim šumama, biskup Ervin Krucer, kao i aktivista za ljudska prava iz Etiopije Mesfin Volde-Mariam. Za nagradu je predložen i borac protiv seksualne eksploatacije žena i dece u Kambodži Somali Mam i šef projekta borbe protiv seksualnog sakaćenja u Keniji Mutgard Hinkelman-Teve. Prošle godine nagradu su podelili kubanski pokret Žene u belom, nigerijski advokat za ljudska prava Hauva Ibrahim i nevladina organizacija "Reporteri bez granica". |
|
Švarc-Šiling:Reforme ključ za ublažavanje viznog režima
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling) rekao je danas da bi pripreme za ublažavanje viznog režima za građane BiH mogle da počnu naredne godine. Do potpune liberalizacije viznog režima može doći samo ako BiH sprovede neophodne reforme, rekao je on tokom okruglog stola u Sarajevu o viznom režimu. Švarc-Šiling je istakao da je potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za pravosuđe, slobode i bezbednost Franko Fratini izrazio spremnost da se nastavi radi na ublažavanju viznog režima Evropske unije za BiH. "Međutim, još uvek postoje prepreke koje je potrebno prevazići kako bi putovanje bez viza postalo stvarnost, a te prepreke moraju prevazići političari kandidovani za (parlamentarne) izbore (u BiH) 1. oktobra", rekao je Švarc-Šiling. On je rekao da se stvarni napredak u ublažavanju viznog režima za građane BiH može ostvariti samo ako političari pretvore predizborna obećanja u praktične mere i dok se u BiH ne završi sprovođenje sveobuhvatnih reformi, pre svega policije. Na skupu koji su danas u Sarajevu organizovali Centar za civilne inicijative i Projekat parlamentarne prakse "Istok-Zapad", Švarc-Šiling je naglasio da je, potrebna i puna saradnja sa Haškim tribunalom. |
|
Ren: Očekujem uskoro rezultate u saradnji Beograda s Hagom
Evropski komesar Oli Ren danas je izrazio nadu da će "vrlo skoro doći do konkretnih rezultata" u postizanju pune saradnje srpskih vlasti s Haškim sudom i dodao da do obnove pregovora Srbije i EU o pridruživanju može doći istog dana kad se to postigne. "To je jako važno za evropsku budućnost i demokratski proces u Srbiji", rekao je evropski komesar na konferenciji za štampu s makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim. Ren je naglasio da srpska vlada mora "u potpunosti da se usredsredi na saradnju s Haškim sudom, što mora voditi hapšenju i izručenju Ratka Mladića" tom tribunalu. Ren je podvukao da ne može EU da "upravlja unutrašnjim demokratskim procesom u Srbiji, kao što se ni spolja ne može rukovoditi Unijom". Evropski komesar je time odgovorio na pitanje novinara da li misli da najnovija nepovoljna ocena haškog tužioca Karle del Ponte o saradnji Beograda s Hagom i "tvrd stav EU s tim u vezi" mogu dovesti do izlaska stranke G17 plus iz vlade i destabilizacije kabineta Vojislava Koštunice. "Nadam se da neću morati da ponavljam ovu poruku i nadam se da će u vrlo kratkom roku doći do veoma konkretnih rezultata", kad je reč o saradnji srpske vlade s tribunalom u Hagu, podvukao je Ren. Novi makedonski premijer Gruevski je istakao da će vlasti u Skoplju prihvatiti svaku odluku UN i međunarodne zajednice o statusu Kosova i rekao da se nada da takvo rešenje statusa za Kosovo neće imati nepovoljne posledice za suverenitet Makedonije. "Ako to rešenje bude nezavisnost, podržaćemo. Ako bude nešto drugo podržaćemo, istakao je makedonski premijer, koji je Renu izložio ključne ciljeve svoje vlade. Gruevski je izrazio nadu da će Makedonija uspeti da sprovede sve reforme i ispuni nužne uslove kako bi iduće godine počeli pregovori o ulasku te zemlje u članstvo Evropske unije. Komesar Ren je posebno podvukao da je za uspeh evropske integracije Makedonije jako značajno da se ojača bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije i postigne politička stabilnost u zemlji. Gruevski je naglasio da je njegov kabinet već pripremio mere u tom cilju i naglasio da su organizovani kriminal i korupcija ograničavajući faktor za razvoj ekonomije i društva u Makedoniji. On je zatražio podršku EU u sprovođenju reformi i založio se za olakšice i konačno potpuno ukidanje viza za putovanja makedonskih građana u zemlje EU. |
|
CEFTA zemlje sutra pregovaraju o sporazumu
Srbija i druge zemlje Jugoistočne Evrope sutra će u Briselu početi treću rundu pregovora o proširenoj Srednjoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA Plus) čiji je cilj potpisivanje sporazuma. Kako su novinarima rekli stručnjaci Evropske komisije i Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, za potpisivanje sporazuma, koji bi stupio na snagu u 2007. godini, nužan je i dogovor oko aneksa i dodatni tehnički sastanak. Cilj je da se uklone prepreke koje u sistemu sadašnjih bilateralnih sporazuma opterećuju trgovinu zemalja koje pregovaraju - Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Albanije. Prošireni sporazum CEFTA zameniće postojeću mrežu od 31 bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, a glavna korist treba da bude pospešenje trgovine i privlačenje zamašnijih investicija u region koji će postati tržište od 55 miliona potrošača. Uporedo s trodnevnom rundom pregovora, u Briselu će biti održan i niz bilateralnih sastanaka, koji treba da omoguće da se reše bilateralni problemi i time izbegne da to izazove teškoće u sklopu sporazuma CEFTA. Tako Hrvatska i Srbija treba da razjasne problem dodatnih carina koje je Bosna i Hercegovina uvela na uvoz srpskih i hrvatskih poljoprivrednih proizvoda. Srbija, takođe, traži veći vremenski period za sprovođenje tranzicije srpske naftne privrede. Pregovori o proširenoj zoni CEFTA se odvijaju pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Evropske komisije, a učestvuju i stručnjaci Svetske trgovinske organizacije (STO). Prošireni CEFTA sporazum će značiti da su zemlje članice prihvatile i sve standarde STO i delom zahtevne standarde Evropske unije. Time će, rekli su stručnjaci Evropske komisije, sprovođenje CEFTA sporazuma biti i test za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji. |
|
Slovačka okleva da se otvori za Rumune i Bugare
Slovačka okleva da otvori svoje tržište rada za Rumune i Bugare kada njihove zemlje uđu u Evropsku uniju, iako joj zbog obimnih stranih ulaganja u automobilsku industriju preti nestašica kvalifikovanih radnika. Slovačka prema najavama svog ministra inostranih poslova Jana Kubiša iščekuje kakav stav će zauzeti ostale zemlje Višegradske četvorke. "Mađarska, Češka, Poljska i Slovačka bi trebalo da koordiniraju svoje stavove", rekao je Kubiš za dnevnik "SME" i dodao da ne isključuje privremene restrikcije za gastarbajtere iz Rumunije i Bugarske. "Pojedine zemlje procenjuju situaciju i u pojedinim oblastima donose privremene mere. To je pravo svake države", kazao je Kubiš, koji će konačnu odluku predložiti slovačkoj vladi najkasnije za mesec dana. Automobilskoj industriji u Slovačkoj, kao i susednoj Češkoj već nedostaju visokokvalifikovani radnici, a dok je danas u toj grani zaposleno 60.000 ljudi, za godinu-dve potrebe će porasti na 100.000. Nove slovačke fabrike automobila trebalo bi za dve godine da proizvode 900.000 automobila godišnje i uslovi koje nude da privuku stranu kvalifikovanu radnu snagu postaju atraktivni i za susede u Poljskoj. U želji da izbegne nepoštene posrednike koji već mame poljske gastarbajtere, ambasada Poljske u Bratislavi počela je zajedno sa slovačkim vlastima da organizuje legalno zapošljavanje u Slovačkoj, piše danas poljski dnevnik "Žečposplita" (Rzeczpospolita). "Najviše problema imamo da nađemo kvalifikovano elektrotehničare iako nudimo najbolje uslove u zemlji. Ali u Slovačkoj nema dovoljno tehničkih škola u kojima bi mogli da se školuju", rekao je poljskom listu Miroslav Poljak iz kadrovske agencije "Amrop Jenevejn" specijalizovano za automobilsku industriju. |
|
Evropska komisija zabrinuta zbog Rumunije
Evropska unija upozorila je danas rumunske vlasti da ta država ne uspeva da održi obećanje da će se izboriti sa korupcijom. U pismu koje su poslali komesari EU za proširenje i pravosuđe Oli Ren (Rehn) i Franko Fratini (Franco) potpredsedniku vlade Rumunije Beli Marku, izražava se zabrinutost jer rumunski parlament nije usvojio paket zakona u borbi protiv korupcije koje je predložio Brisel. "Poslednji događaji u rumunskom parlamentu i senatu doprinose našoj zabrinutosti u vezi sa spremnošću svih političkih činilaca u Rumuniji da se efektivno i nepovratno suoče sa visokim stepenom korupcije", navodi se u pismu Evropske komisije od 8. septembra do kojeg je danas došla agencija Rojters (Reuters). Pismo najviših zvaničnika izvršnog tela EU pojavilo se samo dve sedmice pre nego što bi to telo trebalo da da konačne preporuke za prijem Rumunije i Bugarske u EU. "Posebno smo razočarani što nacrt zakona o osnivanju Nacionalne agencije za integritet nije prošao tokom rasprave u parlamentu u sredu (prošle sedmice)", dodaje se u pismu evropskih komesara. Ren i Fratini ističu da predloženi amandmani kojim bi se predložila procedura imenovanja glavnog državnog tužioca mogu da prouzrokuju nepotrebnu nestabilnost u pravnom sistemu i borbi protiv korupcije. Evropska komisija će, kako je najavljeno u maju, 26. septembra dati konačne ocene o šansama Rumunije i Bugarske za ulazak u EU 1. januara 2007. |
|
Ren: Za Crnu Goru ključni izazov reforme i vladavina zakona
Evropski komesar Oli Ren je ocenio da se Crna Gora posle jučerašnjih izbora "sada suočava s ključnim izazovom nastavka reformi i učvršćenja vladavine zakona" i za kraj ovog meseca najavio nastavak pregovora s Crnom Gorom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. On je izrazio zadovoljstvo što prvi izveštaji OEBS-a ukazuju da su izbori održani "uveliko u skladu s međunarodnim standardima". Ren je, u saopštenju, istakao da je "od životne važnosti za novu vladu da izgradi široki konsenzus za usvajanje novog ustava i sprovođenje svih neophodnih reformi, naročito na područjima sloboda, pravosuđa i bezbednosti". Evropski komesar je podvukao da je "u okviru evropske integracije posebno značajna nužnost da se poboljšaju institucionalni kapaciteti te zemlje". Ren je ukazao na to da su ovi izbori bili prvi pošto je Crna Gora stekla nezavisnost i saopštio da "Evropska komisija, pošto je Savet ministara EU u julu usvojio novi mandat, namerava da krajem ovog meseca ponovo pokrene pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Crnom Gorom". |
|
SAD i druge zemlje u misiji EU na Kosovu
Evropska unija namerava da u svoju buduću misiju na Kosovu, pošto se utvrdi status pokrajine, uključi i predstavnike SAD i drugih zemalja koje nisu članice EU, saznaje agencija Beta u dobro obaveštenim međunarodnim izvorima u Briselu. Evropsku komisiju i okruženje Visokog evropskog predstavnika Havijera Solane u načelu zanima da u misiju, koju bi EU trebalo da preuzme od UNMIK-a početkom iduće godine, uvrsti i iskusne policijske službenike, a delom i stručnjake za pravosuđe iz "trećih zemalja". Evropska unija će na Kosovu imati ključne nadležnosti u nadzoru sprovođenja odredbi statusa i standarda, kao i u obezbeđivanju delovanja pravne države i vladavine zakona. To se pre svega odnosi na pravosuđe i policiju. I, kako tvrde izvori u Briselu, iz prvih kontakata prozilazi da bi, pored ostalih, američka administracija i švajcarska vlada bili voljni da pošalju izvestan broj policijskih stručnjaka, a možda i sudija i tužilaca, koji bi pomagali misiji EU u uspostavljanju vladavine prava na Kosovu. Balkanske zemlje Bugarska i Rumunija, koje su veoma zainteresovane za održivo i za region stabilno rešenje statusa Kosova, a koje od 1. januara ulaze u članstvo EU, takođe bi mogle dati osoblje za misiju EU. Spominju se i, kako je rečeno, Turska i Hrvatska, kandidati za članstvo u EU, kao i Kanada i Australija, dok bi u obzir mogle doći, možda, i Ukrajina i Rusija. Međunarodni izvori ocenjuju da će od onoga šta konkretno bude značilo rešenje statusa za Kosovo, zavisiti i sastav misije Evropske unije, čiji pripremni tim uveliko radi na pripremi svih zadataka koje evropsku dvadesetpetoricu očekuju u pokrajini. |
|
Iran nagovestio privremen prekid obogaćivanja uranijuma
Iran je spreman da razmotri prekid obogaćivanja uranijuma na jedan ili dva meseca, prenele su danas agenciji AP diplomate bliske pregovorima EU i Irana o spornom nuklearnom programu Teherana. Diplomate, koje su želele da ostanu anonimne, kazale su da je kompromis pomenuo visoki iranski zvaničnik za nuklearna pitanja Ali Laridžani koji je danas u Beču razgovarao sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom (Javier). U rezoluciji Saveta bezbednosti UN traži se od Irana da obustavi obogaćivanje uranijuma koji, osim u mirnodopske svrhe, može da bude upotrebljen za proizvodnju nuklearnog oružja. Laridžani je, kako su navele diplomate upućene u sadržaj pregovora, nagovestio da bi Iran mogao da na jedan ili dva meseca obustavi obogaćivanje uranijuma "ukoliko se taj predlog iznese bez pritisaka". Diplomate nisu, međutim, navele kada bi Teheran mogao da se odluči na takav potez. Ranije danas Laridžani i Solana su govorili o napretku u pregovorima i složili se da se ponovo sastanu iduće sedmice. |
|
EU i Kina će pokrenuti pregovore o spornim pitanjima
Evropska unija i Kina danas su saopštile da će pokrenuti pregovore o sporazumu koji će obuhvatiti različita sporna pitanja u njihovim odnosima, od trgovinske razmene i investicija do pitanja ljudskih prava. Brisel i Peking su se složili da raščlane pitanja u ekonomskim odnosima i da ih razmotre na "relativno nezavisan način", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom nakon samita u Finskoj. EU i Kina već duže vreme žele da unaprede sporazume kojim su uređeni njihovi trgovinski odnosi, ali nisu uspele da se dogovore o odnosu ekonomskih pitanja i osetljivih političkih pitanja poput ljudskih prava. Kina je predložila da se održe dve vrste pregovora, ali je EU insistirala da sva pitanja treba razmatrati u okviru jednog, novog sporazuma - Sporazuma o partnerstvu i saradnji. U zajedničkom saopštenju se navodi da su Brisel i Peking istakli značaj preduzimanja "konkretnih koraka na polju ljudskih prava" na ravnopravan način i uz obostrano poštovanje. Kina je, takođe, ponovo pozvala EU da ukine embargo na izvoz oružja, koji je uvela nakon nasilnog suzbijanja studentskih demonstracija u pekingu 1989. godine. EU je istakla da "shavata značaj tog pitanja" i da će nastaviti rad na dovršavanju evropskog kodeksa za trgovinu oružjem, navodi se u saopštenju. |
|
Nastavak razgovora sa Iranom o nuklearnom programu
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i glavni pregovarač za nuklearni program Irana Ali Laridžani ocenili su večeras u Beču svoj razgovor kao konstruktivan i najavili nastavak u nedelju. Agencije prenose da razgovor Solane i Laridžanija može biti odlučujući za to da li će Iran biti kažnjen sankcijama zbog toga što je odbacio zahtev UN da obustavi obogaćivanje uranijuma. Cilj razgovora koji se vode u kabinetu kancelara Austrije je da se utvrdi da li ima osnova za spas pregovora koje šest svetskih sila - pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka, vode sa Iranom o njegovom nuklearnom programu. |
|
EU za reformu MMF ali ne na njenu štetu
Evropska unija (EU) podržava reformu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja uključuje i veću ulogu perspektivnih tržišta u razvoju, ali ne želi da to bude na njenu štetu. Evropska 25-torica se slažu da MMF, u sklopu dvogodišnjeg programa reformisanja Fonda, da veća glasačka prava Kini, Južnoj Koreji, Meksiku i Turskoj, rekao je danas finski ministar finansija Ero Heinaluoma pred sastanak ministara finansija EU. Uniji je, međutim, potrebno više vremena da razmotri mogućnost da EU ima jednog, zajedničkog predstavnika u Fondu, istakao je finski ministar i dodao da se tome protive manje evropske zemlje, poput Holandije i Finske. Trenutno najveće kvote, odnosno glasačko pravo u MMF, imaju SAD (17,08 odsto), Japan (6,13 odsto), Nemačka (5,99 odsto), Britanija i Francuska po 4,95 odsto, Italija (3,25 odsto), Kanada (2,94 odsto) i Rusija (2,74 odsto) dok ostale 174 zemlje imaju 51,07 odsto. Reforma MMF će biti na dnevnom redu godišnje skupštine tog kreditora i Svetske banke kasnije ovog meseca u Singapuru. |
|
Izvesno odlaganje ulaska novih članica EU u šengensku zonu
Ulazak 10 novih članica Evropske unije u šengensku zonu, planiran za jesen 2007. godine, biće verovatno odložen na najmanje godinu dana, javio je danas Rojters pozivajući se na izveštaj Evropske komisije. EU je prvobitno planirala da se novim članicama, koje su pristupile Uniji u maju 2004. godine, omogući ulazak u šengensku zonu u oktobru 2007. godine. Tehnički i pravni problemi u pripremi nove policijske baze podataka, čije je uspostavljanje preduslov za otvaranje granica 15 starih članica EU prema novim, odložili su planove za prijem novih članica, rekli su zvaničnici EU. U izveštaju Evropske komisije, u koji je Rojters imao uvid, ocenjuje se da će nova policijska baza podataka biti spremna za stare članice do juna 2008. godine, a da će za punu integraciju novih članica biti potrebno najmanje četiri meseca, odnosno najranije do oktobra 2008. godine. U izveštaju se dodaje da postoji mogućnost da se nove članice integrišu u sadašnju policijsku bazu podataka ili da dve baze podataka postoje paralelno, ali se ocenjuje da će obe opcije biti skupe i da će oduzeti mnogo vremena. Ministri unutrašnjih poslova EU će na sastanku u oktobru odlučiti o rokovima za uspostavljanje policijske baze podataka, na osnovu izveštaja Evropske komisije, rekli su evropski diplomatski izvori. Neimenovani evropski diplomata je rekao da je pitanje policijske baze podataka i dalje neizvesno i da 2007. godina očigledno više nije rok. Za ulazak u šengensku zonu Poljska, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Češka, Kipar i Malta moraju da ispune i bezbednosne kriterijume. U šengenskoj policijskoj bazi podataka čuvaju se podaci o ukradenim vozilima i osobama za kojima tragaju policije članica EU. Ukupno 13 starih članica EU, kao i Norveška i Island, koje nisu članice Unije, nalaze se u šengenskoj zoni, kojoj treba da pristupi i Švajcarska. Velika Britanija i Irska izabrale su da ne budu članice te zone slobodnog protoka ljudi. |
|
Bat: Srbija da postane funkcionalna država
Nastojanje Srbije da zadrži Kosovo unutar svojih granica može u velikoj meri da iskomplikuje proces pristupanja Srbije evropskim integracijama, izjavila je u Beogradu profesor na Institutu za proučavanje bezbednosti EU u Parizu Džudi Bat (Juddy Butt). Džudi Bat je, odgovarajući na pitanje da li je realan koncept da Srbija odustajanjem od Kosova ubrza pridruživanje EU, rekla da Brisel nikad nije postavio odustajanje Srbije od Kosova i Metohije kao uslov za ubrzavanje procesa pristupanja Uniji. Ona je naglasila da Srbija treba da se ozbiljno pozabavi zadatkom da postane funkcionalna država koja će sama ubrzati prijem u evropske integracije. Srbija "treba zaista da se zapita da li će time što nastoji da zadrži Kosovo, pomoći sebi u ubrzavanju procesa. To će u velikoj meri iskomplikovati proces pristupanja evropskim integracijama", ocenila je Bat u razgovoru sa novinarima, uoči sinoćnog predavanja u Francukom kulturnom centru u Beogradu. U osvrtu na spor između Beograda i posrednika UN za Kosovo Martija Ahtisarija zbog njegove izjave da su Srbi "krivi kao narod", Bat je rekla da su vlasti Srbije pogrešile nastojanjem da tu izjavu "naduvaju do razmera krupnog pitanja". Bat je ocenila da se tu radi samo o preuzimanju odgovornosti za postupke iz prošlosti, i dodala da su i neke druge evropske države prošle kroz taj proces. Upitana za mogućnost nastavka pregovora Srbije sa EU o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i povezivanju, i bez izručenja haškog optuženika Ratka Mladića, Bat je odgovorila da su komesar EU za proširenje Oli Ren (Ollie Rehn) i sve zemlje-članice EU bili sasvim jasni da je to uslov za nastavak pregovora, posebno zbog činjenice da tužilaštvo Tribunala tvrdi da "ima razloga da veruje" da se Mladić nalazi u Srbiji. "Vlada Srbije mora da ubedi zemlje-članice i (glavnog tužioca Tribunala) Karlu del Ponte da nije u mogućnosti da uhapsi Mladića, ali za sada to nije učinila", rekla je Bat. Džudi Bat je sinoć u Francuskom kulturnom centru održala predavanje na temu "Mitovi o zamoru EU od proširenja". |
|
Evropski poslanici: Otkriti lokacije tajnih zatvora CIA
Evropski parlamentarci zatražili su danas od svojih vlada da otkriju lokacije tajnih zatvora CIA, pošto je predsednik SAD DŽordž Buš priznao da je Vašington držao osumnjičene za terorizam u zatvorima u inostranstvu. "Naš posao je da pomognemo da se spere prljavština ovog tajnog rata, koji je, kako smo konačno saznali, vođen potpuno van bilo kakvih pravnih okvira", rekao je predsednik parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden. Buš je juče rekao da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) ispitivala više desetina osumnjičenih po tajnim lokacijama u inostranstvu, a da je 14 osoba koje su na taj način ispitivane prebačeno u američki zatvor Gvantanamo na Kubi. "Lokacije tih zatvorskih kampova moraju biti obelodanjene. Neophodno je da znamo da li je bilo saučesništva zemalja EU u tim nezakonitim delima", naveo je nemački poslanik u evropskom parlamentu Volfgang Krajsl-Derfler, koji je učestvovao u istrazi navoda o tajnim zatvorima CIA u Evropi. On je pozvao članicu EU Poljsku i kandidata za članstvo Rumuniju da odgovore na optužbe da su imale tajne zatvore na svojim teritorijama. Britanski poslanik u Evropskom parlamentu Sara Ludford rekla je Rojtersu da se grupa poslanika sprema da, u sklopu istrage, poseti Poljsku i Rumuniju, ali i Britaniju i Nemačku. "Buš nije samo razotkrio sopstvenu laž. On je razotkrio i one arogantne lidere u Evropi koji su odbacili kao neosnovane naše slutnje o ekstrateritorijalnim prebacivanjima osumnjičenih bez pravnih osnova", navela je Ludfordova. |
|
Odložen sastanak Solane i Laridžanija u Beču
Sastanak visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i glavnog iranskog pregovarača Alija Laridžanija, koji je danas trebalo da se održi u Beču, odložen je na nekoliko dana, javile su danas agencije. Iranski izaslanik u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Ali Asgar Solatnijeh rekao je da se sastanak danas neće održati, već "za nekoliko dana". Soltanijeh je rekao da su obe strane pristale na odlaganje sastanka "zbog proceduralnih pitanja". U Beču je danas trebalo da Solana i Laridžani razgovaraju o pitanju iranskog nuklearnog programa, pošto je Iran odbio da do 31. avgusta, roka koji je postavio Savet bezbednosti UN, obustavi proces obogaćivanja urana. Sastanak je trebalo da se održi dan pre sastanka predstavnika šest sila - pet članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke, sutra u Berlinu, na kome će biti reči o eventualnim sankcijama protiv Teherana. Portparol visokog predstavnika EU Kristina Galjak rekla je da je Solana spreman da se sastane sa Laridžanijem bilo kada i navela da datum i mesto sastanka nisu utvrđeni. Šef iranske diplomatije Manučer Motaki rekao je danas u Teheranu da se nastavljaju razgovori o utvrđivanju datuma i mesta sastanka sa predstavnicima EU. Motaki je rekao da će dnevni red sastanka Solane i Laridžanija biti objavljen, pošto se utvrdi kada će održati sastanak. Sastanak Solane i Laridžanija je poslednji pokušaj da se utvrdi da li postoji osnova za otvaranje pregovora između šest sila i Irana o nuklearnom programu, iako je Teheran odbio zahtev UN da obustavi obogaćivanje urana. |
|
Ren: Za status Kosova ključna zaštita Srba
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas da Srbija kao ključna zemlja u regionu mora imati bitnu ulogu u zaštiti srpske manjine na Kosovu posle odluke o njegovom konačnom statusu. Misija Evropske unije na Kosovu biće da nadzire sprovođenje odredbi budućeg statusa, uz glavnu ulogu u policiji i pravosuđu, rekao je Ren na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu. On je u raspravi o budućoj misiji EU na Kosovu naglasio da bi rešenje za status trebalo da se nađe do kraja godine i da je u tome suštinski važna zaštita manjina, pre svega Srba. Ključne političke grupe u Evropskom parlamentu su se u raspravi založile za to da Kosovo rešenjem statusa dobije "uslovnu nezavisnost" ili "ograničeni suverenitet". Evropski komesar je podvukao da Srbija ima "jasnu i opipljivu perspektivu" ulaska u Uniju i predočio spremnost EU da odmah nastavi pregovore o pridruživanju sa Beogradom, čim srpske vlasti dostignu punu saradnju s Haškim sudom, koja će voditi hapšenju Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Srbiji treba omogućiti, kako je naglasio, da u punoj meri razvije svoj veliki ekonomski, intelektualni i kulturni potencijal. Više evropskih poslanika je istaklo da se kroz rešenje statusa Kosova mora zajamčiti i da to neće imati opasne unutrašnjepolitičke posledice po Srbiju. Tako je ocenjeno i da je obustava pregovora o pridruživanju bila velika greška i upozoreno da bi, ako se Srbiji ne pomogne, na vlast mogle doći snage vezane za bivši režim Slobodana Miloševića. Ren je podvukao da je za buduće delovanje zvaničnika EU na Kosovu nužno da se iz budžeta EU izdvoji više sredstava nego što je sada predviđeno. EU i Svetska banka će, po njegovim rečima, izraditi strategiju ekonomskog razvoja Kosova i po rešenju statusa će biti organizovana donatorska konferencija za prikupljanje sredstava za razvoj pokrajine. Ren je ukazao na to da je bolje ekonomski razvijati Kosovo, nego da "tamo šaljemo vojnike". Izuzev uloge u delovanju pravne države koju će zadržati EU, sva druga ovlašćenja na Kosovu biće prenesena na lokalnu vlast, rekao je on. Predstavnici glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu - socijalista, demohrišćana i konzervativaca i liberala - založili su se da Kosovo dobije "uslovnu nezavisnost" ili "ograničeni suverenitet", ali je podvučeno da stabilno rešenje mora značiti i da je zajamčeno poštovanje prava manjina. U raspravi je naglašeno da rešenje za Kosovo ne sme biti nametnuto, već da mora biti "dostojanstveno". Ocenjeno je i da se ne mogu samo Srbi biti kažnjeni, a Albanci nagrađeni, jer bi to uzdrmalo stabilnost regiona i susedne države - Grčku, Bugarsku, Makedoniju. Spomenuto je i da je celokupna situacija posledica NATO bombardovanja Srbije, u čemu su učestvovale i neke zemlje EU. Slovenački poslanik Jelko Kacin, inače izvestilac EP za Srbiju, rekao je da "Srbima treba objasniti da je Kosovo već nezavisno" i izneo tvrdnju da "Beograd manipuliše" i kosovskim Romima. Po mišljenju Kacina, Kosovo ima evropsku perspektivu, ali mora postati država. |
|
EP ratifikovao sporazum o pridruživanju sa Albanijom
Evropski parlament je danas ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Albanije i Evropske unije, koji je prva etapa ka eventualnom članstvu te zemlje u Uniji. "Ovo je vrlo važan putokaz na putu Albanije ka EU", rekao je evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) povodom glasanja u Evropskom parlamentu. Sporazum predviđa uspostavljanje zone slobodne razmene i približavanja evropskih vrednosti i propisa Albaniji, uz političku i finansijsku pomoć toj zemlji. Taj dokument ne predviđa datum ulaska Albanije u EU. Finska je, kao predsedavajuća EU, danas pozvala Tiranu da nastavi da sprovodi reforme, pre svega u oblasti slobode medija i poštovanja vladavine prava, kao i da pojača borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Politička atmosfera u Albaniji je zabrinjavajuća i predstavlja ozbiljnu kočnicu novim reformama", izjavila je u Evropskom parlamentu finska ministarka za razvoj Paula Lehtomeki. Polovinom jula, više hiljada pristalica opozicije se okupilo na demonstracijama u Tirani protiv desničarske vlade premijera Salija Beriše, optužujući ga da ugrožava demokratske slobode. |
|
EU poziva Izrael da obustavi izgradnju na Zapadnoj obali
Evropska unija pozvala je danas Izrael da zamrzne građevinsku aktivnost na Zapadnoj obali, uz ocenu da bi planirana izgradnja novih naselja ugrozila izglede za mir. "Predsedništvo EU (Finsku) je uznemirila vest da je vlada Izraela raspisala teneder za izgradnju 690 stambenih jedinica u naseljima Maleh Adumim i Bejtar Ilit na Zapadnoj obali", navodi se u saopštenju. Finska koja u ovom polugodištu predsedava EU ocenjuje dalje da planirana izgradnja predstavlja kršenje Ženevske konvencije kojom je ustanovljeno da okupaciona sila "ne sme da deportuje ili prebacuje svoje civilno stanovništvo na teritoriju koju je okupirala". Izraelski premijer Ehud Olmert nagovestio je nedavno da za sada neće sprovoditi plan povlačenja vojnika i naseljenika iz većeg dela Zapadne obale. Raspisivanje tendera, ukazuje EU, dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada su hitno potrebne mere za izgradnju poverenja u regionu. |
|
Rumunija i Bugarska verovatno u januaru članice EU
Evropska komisija će ovog meseca verovatno dozvoliti Bugarskoj i Rumuniji da se u januaru naredne godine pridruže Uniji, ali uz stroge uslove za njihovo učlanjenje, ocenio je danas jedan zvaničnik iz Brisela. Evropska komisija će 26. septembra izneti preporuke o ulasku Rumunije i Bugarske u Uniju, a 25 članica EU će verovatno u oktobru dati zeleno svetlo za novo proširenje EU. Međutim, ove dve balkanske zemlje bi mogle da u početku ne učestvuju u odlučivanju u oblastima u kojima nisu potpuno pripremljene za članstvo poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, što predstavlja problem posebno za Bugarsku. "Ozbiljna opcija jeste da se zemljama dozvoli priključenje EU u narednoj godini, ali uz određenu zaštitu", rekao je neimenovani zvaničnik Evropske komisije. Portparolka Evropske komisije Kristina Nađ je rekla da još nije doneta odluka o tome kada će dve zemlje ući u EU. "Mi smo u završnoj fazi pripreme izveštaja, ali, još je rano za izvlačenje zaključaka, tako da je svaka spekulacija preuranjena", objasnila je ona. Finski premijer Mati Vanhanen izrazio je danas uverenje da je Rumunija učinila jasan napredak kako bi u januaru 2007. postala članica Evropske unije. Vanhanen je, nakon susreta sa rumunskim premijerom Kalinom Popesku Taričeanuom, ocenio da će procena Evropske komisije biti "poštena" i da je došlo vreme da se deo po deo proceni napredak koji je Rumunija načinila. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo će danas u Strazburu razgovarati sa bugarskim premijerom Sergejem Staniševim o ulasku te zemlje u EU. |
|
Evropska komisija: Rezultati određuju odnose Srbije i EU
Evropska komisija je danas stavila do znanja da će svaki dalji korak u odnosima Srbije i Evropske unije, pa i dobijanje statusa kandidata za članstvo, zavisiti isključivo od rezultata Srbije u sprovođenju budućeg sporazuma o pridruživanju. To je izjavila Kristina Nađ, portparolka evropskog komesara Olija Rena, koja je time odgovorila na pitanje novinara da li Evropska komisija smatra mogućim ili ne jučerašnju ocenu srpskog ministra Mlađana Dinkića da Srbija u 2007. može steći status kandidata za članstvo u EU. "Stav Evropske komisije o Srbiji jeste da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju stavljeni na čekanje zbog pomanjkanja saradnje s Haškim sudom", podvukla je Renova portparolka. A, kako je dodala, "kad taj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude zaključen, on mora biti sproveden". "I, kao što je utvrđeno u strategijskom dokumentu Evropske komisije o proširivanju Evropske unije, jedino su rezultati u primeni takvog sporazuma od značaja za razmatranje daljeg koraka u odnosima EU sa nekom zemljom potencijalnim kandidatom za članstvo", naglasila Kristina Nađ. Ona je predočila da zato ne može da izvodi nikakvu "matematičku računicu" na pitanje da li je moguće ili ne da Srbija iduće godine dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. |
|
Turska odbacila izveštaj parlamenta EU kao neobjektivan
Turska je danas odbacila izveštaj Evropskog parlamenta, u kome se Ankara optužuje da sporo sprovodi reforme, uz obrazloženje da je politički pristrasan. "Mislimo da su pojedini delovi izveštaja politički motivisani i bez osećaja za realnost i nismo saglasni sa kredibilitetom i ozbiljnošću pristupa Evropskog parlamenta", naveo je portparol ministarstva spoljnih poslova Turske Namik Tan u saopštenju. U saopštenju se ne navodi kako će Turska odgovoriti na kritiku reformi koje sprovodi. Komitet Evropskog parlamenta za spoljne poslove odobrio je kasno sinoć izveštaj u kome se Turska kritikuje zbog neispunjavanja obaveza preuzetih prošlog oktobra, kada je ta zemlja dobila zeleno svetlo za pregovore o članstvu u evropskom bloku. U izveštaju se navodi da je napravljen nedovoljan pomak kada je u pitanju sloboda izražavanja, a izražava se i zabrinutost zbog položaja mnogobrojnih religijskih zajednica, korupcije i nasilja nad ženama. U izveštaju EU od Turske se traži, kao uslov za članstvo, i da Ankara prizna da je Otomansko carstvo počinilo genocid nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata. Jermenija i zemlje koje je podržavaju tvrde da je u toku Prvog svetskog rata oko 1,5 miliona Jermena nestalo u sistematskom genocidu koji su sprovele turske snage u periodu od 1915. i 1923. godine. Ankara poriče genocid, navodeći da je mnogo Jermena stradalo u gerilskim sukobima, u kojima je život izgubilo i dosta Turaka muslimana. "Naš stav po pitanju takozvanog genocida nad Jermenima je isti kao u ranije. Niko ne bi trebalo da očekuje da ga promenimo", rekao je turski premijer Redžep Tajip Erdogan agenciji Anatolija i dodao da odluke Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter. Parlament EU u izveštaju traži od Turske i da prizna Kipar. Izveštaj Evropskog parlamenta naći će se pred poslanicima krajem septembra. Parlament EU do sada nije stavljao veto na ulazak neke od zemalja u Uniju, ali je bio veoma efikasan u pritiscima na pojedine zemlje kako bi ubrzao reforme. Ulazak neke zemlje u članstvo EU mora da odobri Evropski parlament i svaka od zemalja članica pojedinačno. |
|
Nemačko predsedništvo EU u znaku federalnog uređenja
Savezna vlada kancelara Angele Merkel već se uveliko priprema za prvu polovinu naredne godine, kada će Nemačka biti predsedavajući Evropske unije (EU) i grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8). Mediji danas pišu, pozivajući se na neobjavljenu listu koju je načinila vlada, da će tokom polugodišnjeg predsedništva EU i G-8 u potpunosti doći do izražaja federalna struktura Nemačke, jer će samo mali broj predviđenih političkih sastanaka biti održan u Berlinu. U glavnom gradu će, doduše, krajem marta naredne godine biti održane svečanosti povodom 50. godišnjice potpisivanja Rimskog ugovora o osnivanju Unije, a Angela Merkel je već uputila pozive šefovima država ili vlada preostale 24 zemlje članice EU. Samit G-8 takođe neće biti održan u Berlinu, već u Hajligendamu na obali Baltičkog mora. Navodno je boravak američkog predsednika Džordža Buša (George Bush) u tom mestu početkom jula bio "generalna proba" za značajan događaj naredne godine. Nemački ministri su pretežno odlučili da sastanke sa EU-kolegama održavaju izvan Berlina i u svojim zavičajima. Susret EU-ministara odbrane će tako biti održan u Vizbadenu, ministara zdravlja u Ahenu, saobraćaja u Lajpcigu, a ministara za nauku i obrazovanje u Hajdelbergu, ministara za porodicu u Hanoveru, sve u mestima ili saveznim pokrajinama iz kojih su nadležni nemački ministri. U Berlinu neće tokom evropskog predsedništva zasedati ni ministri unutrašnjih poslova ni šefovi diplomatija. Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble) će svoje kolege ugostiti u Drezdenu, dok će samit ministara inostranih poslova EU Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) sazvati u Bremenu. Praznih ruku neće ostati ni nemački gradovi u kojima nije planiran ni jedan ministarski sastanak. Nemačka vlada, Komisija EU i Evropski parlament organizovali su akciju pod nazivom "Evropa slavi 50. rođendan" u okviru koje će u 50 nemačkih gradova povodom poluvekovnog jubileja EU biti održan niz različitih političkih, kulturnih i drugih manifestacija. |
|
Dinkić: EU podržava Srbiju, Mladić i dalje uslov
Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je danas u Briselu da je od čelnika Evropske unije dobio podršku za želju Srbije da u 2008. postane kandidat za članstvo u EU, pod uslovom da prethodno potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dinkić je rekao da je za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s EU "nužno da akcioni plan vlade Srbije za uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom da i konkretne rezultate i dobije potvrdu međunarodne zajednice". "A to znači da to mora da se završi hapšenjem generala Ratka Mladića da bismo se okrenuli budućnosti", naglasio je ministar finansija posle susreta s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, evropskim komesarom za finansije Hoakinom Almunijom i evropskom komesarkom za međunarodne poslove Benitom Ferero-Valdner. Dinkić je rekao da mu se "čini da svi zvaničnici u EU čekaju da akcioni plan bude na odgovarajući način ocenjen pozitivno, a onda će nam zaista EU u svemu priteći u pomoć". Prema njegovim rečima, "tome može pomoći i konsenzus koji su, iako to nije bilo nimalo lako, sve demokratske snage u Srbiji postigle oko Kosova, nužnosti sprovođenja akcionog plana za saradnju s Haškim sudom i toga da Srbija što brže mora da ide ka Evropskoj uniji". A, po Dinkićevom uverenju, "i za četvrto ključno pitanje je postignut konsenzus demokratskih snaga u Srbiji, a to je usvajanje novog ustava do kraja godine". Ministar finansija Srbije preneo je i da je od evropskih čelnika dobio političku podršku i za pregovore Beograda s Pariskim klubom banaka za otpis dela srpskog duga. U tome će glavnu reč imati Nemačka, a pregovore o otpisu dugova srpska vlada će voditi bilateralno sa zemljama članicama EU. Srpski ministar je saopštio da je Solani uručio pismo predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice u kojem se izražava spremnost vlasti u Beogradu da obezbede isporuke struje za srpsko stanovništvo na Kosovu čime bi se sprečila moguća humanitarna katastrofa zbog pretnje nestašice struje ove zime. Dinkić je istakao da je u EU s velikim zadovoljstvom primljena odluka srpske vlade da ponudi mirovnu pomoć za međunarodne misije u Libanu i Avganistanu. Ministar finansija u vladi Srbije je istakao da je u razgovoru s evropskim komesarom Almunijom ustanovljena spremnost EU da omogući veći pristup Srbije "pretpristupnim fondovima" EU, namenjenim zemljama koje se pripremaju za članstvo u Uniji. Dinkić je Almuniji preneo da je Srbiji u idućoj godini potrebno najmanje 250 miliona evra takvih sredstava, s tim da se ta sredstva povećavaju i dostignu 500 miliona evra u 2011. Iz razgovora s Almunijom proizlazi i da je EU spremna, dodao je Dinkić, da iz pretpristupnih fondova i kroz kredite Evropske investicione banke Srbija dobije dodatna sredstva za finansiranje koridora A-10 i drugih autoputeva i infrastrukture. Sa sagovornicima u EU je bilo reči i o ukidanju viza za srpske građane za putovanje u zemlje Unije, a to će postati moguće kad Srbija postane kandidat za članstvo u evropskoj dvadesetpetorici. Uskoro će biti pokrenuta i saradnja EU i Srbije u obrazovanju. U tom cilju evropski komesar za obrazovanje Jan Figel u oktobru će posetiti Beograd, preneo je srpski minsitar finansija. Dinkić je razgovore s komesarkom Ferero-Valdner ocenio kao "veoma dobre" dodajući da ona "veoma dobro shvata značaj Srbije za stabilnost u regionu". "Svi sagovornici u EU su saglasni da je potrebno pomoći Srbiji, a mi moramo shvatiti da moramo učiniti sve da bismo mogli pomoći sami sebi", rekao je Dinkić. |
|
Dinkić: Srpska vlada predala dokumentaciju o dugu Kosova
Ministarsto finansija Srbije predalo je UNOSEK-u dokumentaciju o delu inostranog kosovskog duga, izjavio je danas ministar finansija Mlađan Dinkić. On je rekao da je o tome danas u Briselu obavestio visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solanu. Posle razgovora sa Solanom i evropskim komesarima Hoakinom Almunijom i Benitom Ferero-Valdner, Dinkić je istakao da ta dokumentacija potvrđuje da je na teritoriju Kosova i Metohije "alocirano" oko milijardu i 70 miliona dolara spoljnog duga Srbije. "Taj deo duga trenutno servisira Srbija i dosad je srpska vlada uplatila oko 170 miliona dolara na ime kamata od 2001. godine do sada. A sada krećemo u pregovore s kosovskim Albancima da oni preuzmu servisiranje duga, imajući u vidu da na teritoriji na koju se odnosi ovaj dug, oni prikupljaju porez", rekao je sprski ministar. "Tu govorim o UNOSEK-u, UN i za taj iznos bi", podvukao je Dinkić, "svakako trebalo da bude rasterećen bilans Srbije i da srpski poreski obveznici ne plaćaju dug za teritoriju sa koje Srbija nema nikakve prihode". |
|
Solana:Povoljna ocena iz Haga uslov za nastavak pregovora
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana ponovio je danas da su "bitno poboljšanje" u saradnji Srbije s Haškim sudom i "povoljna ocena" tužioca Karle del Ponte uslov za obnovu pregovora EU i Beograda o sporazumu o pridruživanju. Solana je, u saopštenju posle razgovora sa srpskim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem u Briselu, "pozvao Srbiju da svoju energiju usredsredi na sprovođenje u julu usvojenog Akcionog plana za saradnju s Haškim tribunalom". Visoki evropski zvaničnik je, istovremeno, naglasio "snažnu spremnost i volju unutar Evropske unije da se završe pregovori sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". "Ali to, međutim, zahteva bitno poboljšanje u saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i povoljnu ocenu glavnog tužioca", objasnio je Solana. U saopštenju visokog predstavnika EU navodi se i da je tema razgovora bio "unutrašnji razvoj u Srbiji i na Kosovu". Solana je "pozdravio pozitivan razvoj na ekonomskom polju i izrazio zadovoljstvo zbog napretka ka usvajanju novog ustava u Srbiji", istakavši da bi "novi ustav Srbiji pomogao da ispuni merila Evropske unije". Visoki evropski predstavnik je "naglasio punu podršku (izaslaniku UN za Kosovo) Martiju Ahtisariju i ohrabrio srpsku delegaciju da uđe konstruktivno u predstojeću rundu pregovora" o Kosovu, navodi se u saopštenju. |
|
U EU očekuju nove pregovore sa Rusijom o saradnji
U Evropskoj uniji (EU) očekuju da će posle novembarskog samita EU i Rusije moći da pokrenu pregovore s tom zemljom o energetici, trgovini i poštovanju ljudskih prava, saopštilo je finsko ministarstvo inostranih poslova. Finska je trenutno predsedavajuća EU, a ministri spoljnih poslova, koji su se sastali u finskom gradu Lapenranta na granici sa Rusijom, pozdravili su nacrt novog predloga ugovora o saradnji sa Rusijom, koji bi trebalo da zameni dosadašnje partnerski ugovor koji ističe krajem sledeće godine. "Izgleda da je prilično jasno da ćemo dovršiti posao, nije bilo nikakvih bitnih razlika", izjavio je finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja (Errki) na konferenciji za novinare i najavio da će pregovori sa Rusijom biti nastavljeni posle samita. Evropska komisija predložila je sveobuhvatan sporazum koji će uključiti trgovinu, pitanja poštovanja ljudskih prava i demokratije, vladavinu prava i ono što je najvažnije - energetiku. Rusija obezbeđuje četvrtinu potreba zemalja EU za gasom, a problemi su nastali kada je u januaru nakratko prekinula snabdevanje Ukrajine, što se odrazilo i na države EU. Rusija je odbacila pritisak EU da potpiše povelju o energetici i otvori svoje naftovode za druge zemlje. Poljska takodje nije bila zadovoljna prošlogodišnjim sporazumom Nemačke i Rusije o izgradnji novog gasovoda koji će ići ispod Baltičkog mora i tako zaobići Poljsku i baltičke države. U Evropskoj komisiji se nadaju da će pregovori sa Rusijom biti nastavljeni krajem ove ili početkom naredne godine. U međuvremenu, sadašnji sporazum koji EU ima sa Rusijom biće na snazi. |
|
Finska upozorava na preuranjene sankcije Iranu
Finska koja predsedava Evropskom unijom (EU), izrazila je danas protivljenje preuranjenom uvođenju sankcija Iranu ocenivši da je "za EU, diplomatija glavni put napretka". Finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja rekao je "da nije ni vreme ni mesto" da UN uvedu Iranu sankcije jer nije obustavio nuklearni program. "Svi želimo da zajedno sa Iranom" pronađemo rešenje krize, rekao je Tuomioja. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u jučerašnjem izveštaju navela da Iran nije prekinuo obogaćivanje uranijuma, niti je pokazao nameru da to učini. Time je Savetu bezbednosti UN omogućeno da zavede sankcije protiv Teherana. UN su bile utvrdile 31. avgust kao rok do kojeg je trebalo da Iran prekine nuklearni program, a u protivnom slede sankcije. |
|
Stopa nezaposlenosti u EU na stabilnih 8 odsto
Nezaposlenost u Evropskoj uniji ostala je neizmenjena u julu, na 8 procenata, uprkos povećanju ekonomskog rasta od 0,9 odsto, saopštio je danas statistički ured EU. Jula prošle godine stopa nezaposlenosti je bila 8,7 odsto. Poljska, sa 15 odsto nezaposlenih, je na vrhu liste, a sledi je Slovačka sa 14 odsto. Druge nove članice EU beleže znatan pad nezaposlenosti. Stopa u Estoniji pala je na 4,2 odsto sa 7,6 odsto od jula 2005. godine, a u Litvaniji na 5,5 sa 8 odsto. |
|
Dinkić: Čekamo zvanično mišljenje EU
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić nije danas mogao da potvrdi navode da su zvaničnici iz Brisela spremni da nastave pregovore o priključenju Srbije EU pre potpunog okončanja saradnje sa Haškim tribunalom. "Što se tiče EU, moramo prvo da dobijemo zvanično mišljenje čelnika Evropske komisije", kazao je Dinkić na aerodromu Batajnica. Ministar je dodao da su od danas stupile na snagu poreske olakšice za poslodavce koji zapošljavaju radnike mlađe od 30 i starije od 45 godina. Prema njegovim rečima, poslodavci će biti oslobođeni obaveza na tri godine za sve pripravnike koje zaposle i na dve godine za sve ostale radnike koji pripadaju bilo kojoj od pomenute dve kategorije. Dinkić je ocenio da će na taj način biti podstaknuto zapošljavanje mladih ljudi koji su najbrojniji među nezaposlenima. On je, takođe, izrazio uverenje da će u 2006. godini inflacija biti jednocifrena. |
|
EU: Bugarska mora da uradi više u borbi protiv kriminala
Bugarska treba da pokaže napredak u borbi protiv organizovanog krimin | |
