|
Lene sa Sejdijuom o statusu Kosova
Izaslanik EU za status Kosova Štefan Lene izjavio je danas u Prištini da institucije Kosova treba da rade na ostvarivanju standarda kako bi proces utvrđivanja statusa mogao da se okonča. Posle razgovora sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, Lene je rekao da je proces statusa Kosova ušao u završnu fazu i da se svi slažu da je sadašnje stanje neodrživo, odnosno da vrlo brzo treba da se utvrdi politički status Kosova. "Treba mnogo da se radi na završnim pitanjima statusa, ne međunarodna zajednica, već i vlada Kosova koja treba da nastavi rad na ostvarivanju standarda", rekao je on. Lene je ocenio da je Kosovo uradilo dobar posao oko pregovora, ali da je potrebno da se nastavi i dalje. On je rekao da je sa Sejdijuom razgovarao i o prenošenju ovlašćenja sa UNMIK-a na institucije Kosova. "To je proces koji sada treba da počne. Vi treba da se pripremite za ostvarivanje rešenja statusa", rekao je on. Predsednik Kosova je rekao da je sa izaslanikom EU razgovarao o budućem civilnom međunarodnom prisustvu na Kosovu, koje će, kako je ocenio, biti velika pomoć u određenom periodu i koju institucije Kosova traže, zajedno sa prisustvom snaga NATO-a u fazi nakon utvrđivanja statusa Kosova. Tokom dana Lene će se sastati sa premijerom Kosova Agimom Čekuom i liderom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem. Sa Leneom je u Prištinu došao i Torbjorn Solstrom, izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i šef Grupe za pripremu misije EU na Kosovu posle određivanja statusa. |
|
Reforma sistema bezbednosti uslova za EU
Reforma sistema bezbednosti jedan je od osnovnih uslova za priključenje Srbije Evropskoj uniji (EU), ocenila je danas direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. Na skupu o reformi sistema bezbednosti u Sava centru Miščevićeva je ocenila da promene u toj oblasti podrazumevaju i reformu pravosuđa i novi koncept zaštite ljudskih prava, kao i prevenciju konflikata i demokratizaciju društva. Ona je kazala da Srbija ne treba zahteve EU da shvati kao uslovljavanje, već da zbog sebe i svojih građana treba da prihvati evropske vrednosti i principe. Ambasador Srbije pri NATO Branislav Milinković ocenio je da je neophodno da Srbija pristupi tom vojnom savezu, jer će na taj način biti bliža Evropskoj uniji. On je rekao da je javnost nepodeljena po pitanju podrške ulaska Srbije u NATO program Partnerstvo za mir, ali da je potrebno da se uradi više na promociji potrebe da se pristupi i NATO. Prema njegovim rečima, političari u Srbiji treba građanima da objasne da NATO nije samo oruđe u rukama spoljne politike SAD već da sve više prerasta i u politički savez demokratskih zemalja. Milinković je podsetio da su zemlje koje su pristupile NATO imale povećane strane investicije i brži ekonomski razvoj, ali i da su povećale svoje odbrambene kapacitete. Predstavnica ambasade Češke u Srbiji Jana Šindelkova kazala je da se politika uslovljavanja sprovodi prema svim zemljama koje žele da postanu članice EU i da je i Češka morala da sprovede sveobuhvatne reforme u proteklih 15 godina. Ona je rekla da je Češka imala mukotrpan posao u procesu reforme vojske i policije, ali da je u toj zemlji postojao konsenzus o sprovođenju reformi, a da je veliku pomoć u tom poslu pružila i Velika Britanija. |
|
Različiti stavovi SAD i EU o tajmingu za Kosovo
Iz Evropske unije i SAD danas su stigle različite izjave o vremenu rešenja statusa Kosova - Brisel smatra da konačni plan za Kosovo treba da sačeka izbore u Srbiji ukoliko oni budu održani do kraja godine, a Vašington istrajava na stavu da to pitanje treba rešiti do kraja 2006. Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je u Madridu da bi specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari trebalo da odloži iznošenje konačnog plana za budući status Kosova do izbora u Srbiji, ako se oni održe do kraja ove godine. "U tom slučaju, mislim da bi (bivši finski) predsednik Ahtisari i oni koji mu pomažu, trebalo da sačekaju sa donošenjem odluke o budućem statusu", izjavio je Solana novinarima. Specijalni izaslanik SAD za pregovore o Kosovu Frenk Vizner je, međutim, ponovio danas u Beogradu da pitanje statusa Kosova treba rešiti do kraja 2006. godine. Odlaganje odluke o statusu "ne bi ničemu doprinelo", rekao je Vizner na konferenciji za novinare u Ambasadi SAD u Beogradu i dodao da "to pitanje treba rešiti što pre kako region ne bi ostao u vakuumu". Na pitanje o mogućem odlaganju odluke o statusu Kosova zbog izbora u Srbiji, Vizner je rekao da "ne može hipotetički da govori jer datum izbora u Srbiji još nije utvrđen". Iz Njujorka je danas stigla vest da je specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari kompletirao predlog rešenja za Kosovo. Neimenovani visoki zapadni diplomata izjavio je juče agenciji Rojters da će Ahtisari sačekati sa iznošenjem predloga o nezavisnosti Kosova i da će ono dobiti pravo da uđe u međunarodne organizacije. |
|
Evropska komisija brani odluku o uvođenju novog komesara
Evropska komisija se danas zauzela za formiranje dobro plaćenog mesta "komesara za višejezičnost" - upravo za šta je Rumunija kandidovala svog Leonarda Orbana koji bi trebalo da bude njen prvi član Evropske komisije. Članstvo Rumunija i Bugarske u Evropskoj uniji (EU) formalno počinje 1. januara 2007. Predstavnik Komisije Pia Arenkilde-Hansen izjavila je da će Orban biti zadužen za prevođenje i objavljivanje dokumenata na čemu radi 3.400 ljudi što je oko 15 odsto od ukupnog broja službenika briselskog sedišta Evropske unije. Kritičari uvođenja novog komesara kažu da je taj posao ranije bio deo nadležnosti komesara za obrazovanje i kulturu. "Problem je što postoji 27 komesara ..., ali realno ne postoji 27 radnih mesta. Možda 15 ili tako nešto", rekao je neimenovani evropski diplomata. "Istakla bih da je ovo veliko i važno mesto i da zauzima centralno mesto među evropskim vrednostima, čiji je cilj obezbediti kulturnu i jezičku različitost", rekla je Arenkilde-Hansen novinarima o Orbanovom budućem poslu. Ona je, međutim, odbila da opiše šta će Orban po ceo dan raditi u kancelariji za platu veću od 18.000 evra mesečno, ne računajući dodatke. Jezički problemi u EU uvećali su se nakon velikog proširenja 2004, kada se broj zvaničnih jezika povećao sa 11 na 20 što je povećalo troškove prevođenja. Još tri jezika EU će dobiti nakon ulaska Rumunije i Bugarske u Uniju i pošto irski postane zvaničan jezik 1. januara 2007. EU nedostaju prevodioci za irski i malteški koji govori manje od 400.000 ljudi, a ove godine je dozvolila upotrebu katalonskog i baskijskog ukoliko Španija plati prevođenje. |
|
EU zadovoljna urednim održavanjem referenduma u Srbiji
Evropska unija (EU) je zadovoljna "dobrim i urednim" održavanjem referenduma o Ustavu Srbije i sada treba očekivati da se posle novih izbora stvori stabilna demokratska vlast u zemlji, rekli su danas zvaničnici EU u Briselu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana danas bi trebalo da izda saopštenje o referendumu u Srbiji, rekli su agenciji Beta zvaničnici u Solaninom kabinetu. U Evropskoj komisiji i drugim telima EU proučen je tekst srpskog ustava i zaključeno da predstavlja značajan korak napred u usvajanju evropskih standarda, kao i ispunjenje važnog uslova za dalji proces stabilizacije i pridruživanje Srbije EU. U Ustav Srbije su ugrađeni ključni evropski demokratski postulati, posebno kad je reč o standardima poštovanja ljudskih i manjinskih prava, sloboda i odredbi o demokratskom ustrojstvu institucija vlasti. Prošlog petka je to zaključio i Političko-bezbednosni komitet EU. Komitet je imao i primedbi na nedovoljno jasno predviđenu nezavisnost sudske vlasti u novom Ustavu Srbije. To se posebno odnosi na odredbu da je skupština ta koja ima poslednju reč pri izboru tužilaca i sudija, kao i nejasnoće oko lustracije. Zvaničnici u Solaninom kabinetu su naglasili da je odluka o raspisivanju parlamentarnih i drugih izbora "stvar o kojoj treba da odluče srpske vlasti". "Mi u EU očekujemo nastavak tog procesa i da vidimo šta će se dalje događati, imajući u vidu nedavne sastanke Solane i čelnika srpske vlade. Sve što je rečeno u tim susretima ostaje i dalje na snazi", rekli su zvaničnici u okruženju visokog predstavnika EU. Funkcioneri u Političko-bezbednosnom komitetu EU su Beti ponovili da je srpski premijer Vojislav Koštunica na sastanku sa ministarskom "trojkom" EU, prošle nedelje u Luksemburgu, stavio do znanja da će do kraja ove godine biti održani izbori u Srbiji. Izbori bi trebalo da budu raspisani nekoliko dana posle referenduma o Ustavu, čim bude usvojen i zakon o primeni Ustava. A ostala je, kako je objašnjeno, jedino "izvesna nedoumica" da li bi istovremeno bili održani i skupštinski i predsednički izbori. Koštunica je o tome razgovarao nasamo i sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, čiji je portparol Kristina Galjak prenela da je Solana ocenio da bi bilo dobro da se u Srbiji održe i parlamentarni i predsednički izbori. Raspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora bi, praktično je usaglašen stav u EU, odložilo bi proces rešavanja statusa Kosova i trebalo da doprinese konačnom dogovoru o rešenju, zahvaljujući i očekivanju da se u Srbiji stvore stabilne demokratske institucije vlasti, opredeljene za Evropu. |
|
Rumunija predlaže novog kandidata za evropskog komesara
Zamenik ministra za evropske integracije Leonard Orban novi je kandidat Rumunije za evropskog komesara, rečeno je danas Rojtersu u vrhu jedne od dve vladajuće stranke. "Leonard Orban je rumunski kandidat za evropskog komesara", rekao je Rojtersu zamenik predsednika Liberalne partije Trajan Dobre. Rumunska vlada za vikend je saopštila da će predložiti novog kandidata za evropskog komesara pošto je njen prvi kandidat Varžan Vozganijan povukao kandidaturu, zbog optužbi za korupciju i saradnju sa komunističkom tajnom policijom. U saopštenju vlade nije navedeno ko će biti novi kandidat Rumunije za evropskog komesara, a predstavnica za štampu nije mogla da potvrdi da je novi kandidat Orban. Rumunija 1. janaura 2007. ulazi u EU. Sve članice EU imaju pravo da kandiduju zvaničnika koji će biti član Komisije. |
|
K. Nađ: Referendum važan jer je zamenjen Milosevićev ustav
Evropska komisija ocenila je da usvajanje novog Ustava predstavlja važan događaj za Srbiju zato što je time "zamenjen prevaziđeni Miloševićev ustav", izjavila je danas portparol evropskog komesara Olija Rena, Kristina Nađ. Kristina Nađ je istakla da je Evropska unija (EU) Srbiji preporučila da u novi Ustav unese promene u skladu s evropskim standardima, što će biti ocenjeno u godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, koji će biti objavljen 8. novembra. Predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenja je dodala da "nezvanični rezultati referenduma o novom srpskom ustavu... ukazuju da je srpski narod usvojio novi Ustav" i da Evropska komisija "pozdravlja prve izveštaje o urednom toku referenduma". "Ako to i zvanično bude potvrđeno, nadomeštaj prevaziđenog Miloševićevog ustava će biti važan razvoj za Srbiju", podvukla je Renova portparolka, čime je odgovorila na pitanje novinara da li činjenica da je u novom Ustavu Srbije Kosovo navedeno kao nerazdvojivi deo srpske teritorije "može imati upliva na kretanje Srbije ka članstvu u EU". Kristina Nađ je dodala da je Brisel, kada je reč o sadržini Ustava, pažljivo pratio raspravu o Ustavu u Srbiji tokom kampanje za referendum i primio na znanje "razna mišljenja ispoljena o sadržini, kao i načinu na koji je utvrđen nacrt ustava". "Evropska unija je Srbiji preporučila da u svom ustavu izvrši promene u saglasnosti sa evropskim standardima. I ocena o tome će biti data u predstojećem Izveštaju o napretku (Srbije) koji Evropska komisija treba da objavi 8. novembra", dodala je Nađ. Prema njenim rečima, "pitanje budućeg statusa Kosova je odvojena stvar" i ostvaruje se u okviru procesa rešavanja statusa koji vodi (izaslanik UN Marti) Ahtisari". Renovu predstavnicu za štampu novinari su pitali da, ne ulazeći u to da li Kosovo treba ili ne da bude nezavisno, kaže šta Evropska komisija misli o oceni da bi "rešavanje statusa Kosova moglo biti još složenije zbog toga što Srbija već sad kaže da je Kosovo deo njene teritorije". Kristina Nađ je uzvratila da, kad je u pitanju "spominjanje, isticanje suvereniteta nad Kosovom u novom Ustavu, onda to ukazuje i na protivrečnost u činjenici da na juče održanom referendumu korišćeni izborni spiskovi potiču iz 2001. godine". Ona je dodala da "ti spiskovi ne uključuju većinu stanovništva na Kosovu, dok se istovremeno u tekstu ustava navodi da je Kosovo integralni deo srpske teritorije. I to je jedino što o ovom pitanju sada mogu reći". |
|
Rojters: Strah od podela EU zbog nejasnog rešenja za Kosovo
Evropski zvaničnici strahuju da će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari izbeći da jasno definiše konačni status Kosova, čime se rizikuje jednostrano proglašenje nezavisnosti koje bi moglo izazvati krizu i podeliti Evropsku uniju, upozorila je danas agencija Rojters. EU bi, kako je ukazao neimenovani diplomata iz Brisela, rizikovala da bude podeljena sa jedne strane na "pravoslavne i habsburške" zemlje članice, koje su bliže Srbiji, i one druge, poput Britanije, koje bi individualno mogle priznati Kosovo. "Zvaničnici koji poznaju način razmišljanja finskog posrednika Martija Ahtisarija kažu da on sigurno neće predložiti nezavisnost za separatističku pokrajinu Srbije, kurtoazno popuštajući suprotstavljanju iz Beograda i snažnom protivljenju Rusije", ocenila je britanska agencija u analizi. Komesar za proširenje EU Oli Ren, koji je zadužen za buduću integraciju zapadnog Balkana, pozvao je Ahtisarija da njegov predlog rešenja, koji će biti završen u novembru, bude jasan. Mnogi evropski zvaničnici pozivaju posrednika da odloži rešenje do održavanja izbora u Srbiji, koji se očekuju u decembtu. Rojters, međutim, podseća da SAD i Velika Britanija vrše pritisak da se odluka o statusu donese ove godine, upozoravajući da bi odlaganje moglo podstaći većinske kosovske Albance na nasilje. Dok Vašington i London tvrde da je situacija na Kosovu jedinstvena, Rusija je vidi kao presedan za menjanje međunarodnih granica bez pristanka zemlje o čijim je granicama reč. Ukoliko Kosovo dobije nezavisnost protivno želji Beograda, onda i separatističke oblasti u Moldaviji i Gruziji koje podržava Moskva treba da dobiju isto pravo, smatraju ruski zvaničnici, kako podseća Rojters. Neimenovani zvaničnik EU koga agencija citira smatra da Ahtisari ne oseća da je njegova dužnost da donese "solomonsku odluku". "On planira da definiše pravne aranžmane za upravljanje, decentralizaciju i manjinska prava, ali da krajnju odluku o statusu ostavi Savetu bezbednosti UN", dodaje Rojters. Prištinski dnevnik "Ekspres" je danas javio, pozivajući se na diplomatske izvore koji su videli Ahtisarijev nacrt, da u planu neće biti izričito pomenuta nezavisnost, već da će biti preporučeno da Kosovo ima "ovlašćenja za sklapanje sporazuma" i pravo da se pridruži međunarodnim organizacijama. Neimenovani visoki diplomata u Prištini rekao je za Rojters da je takva tvrdnja "prilično u skladu sa onim što mi znamo". "U dokumentu se ne pominje nezavisnost, ali Ahtisari opisuje odlike koje karakterišu nezavisnu zemlju", objasnio je on. Zvaničnik EU u Briselu je, međutim, upozorio da bi to moglo pokrenuti "komplikovan scenario" u kome bi Savet bezbednosti UN bio blokiran, a Vlada Kosova, možda sa odobrenjem Vašingtona, samostalno proglasila nezavisnost. Ukoliko se to dogodi, došlo bi do intenzivne diplomatske bitke oko priznanja, sa SAD koje bi verovatno prednjačile u želji da se prizna nezavisnost, a Rusija u odupiranju. Diplomata iz EU izjavio je u Briselu da je prošlonedeljna rasprava među ambasadorima 25-članog bloka o Kosovu bila zasnovana na pretpostavci da će Ahtisari odložiti predlog rešenja. "Sada izgleda kao da je čitav raspored odložen. Ahtisari će hteti da se srpski izbori održe pre nego što predstavi svoj izveštaj. Ljudi priznaju da je to veoma komplikovan proces", kazao je taj diplomata. |
|
Pomoć lokalnim samoupravama u Srbiji
Evropska agencija za rekonstrukciju i Savet Evrope izdvojiće 1,8 miliona evra za pomoć i jačanje kapaciteta opština u Srbiji, saopštila je danas Kancelarija Saveta Evrope. "Radni program za bolju lokalnu samoupravu" treba da pruži podršku Vladi Srbije i Stalnoj konferenciji gradova i opština za razvoj efektivne demokratske vlasti na lokalnom nivou. Podrška Vladi Srbije biće pružena kroz pomoć u izradi novih zakona i regulative iz oblasti prenosa nadležnosti na opštine, međusobne odnose opštinskih organa, fiskalnu decentralizaciju, opštinsku imovinu i status zaposlenih u lokalnoj samoupravi Predviđeno je da program traje do juna 2008. godine. |
|
BIRN: EU formirala tim za novu misiju na Kosovu
Evropska unija sačinila je desetočlani tim za planiranje Međunarodne civilne kancelarije (ICO, Aj-Si-O) koja će posle odluke o statusu Kosova preuzeti tamošnju međunarodnu civilnu misiju. Tim predvodi 32-godišnji švedski diplomata Torbjorn Sulstrom, specijalni izaslanik za Kosovo visokog predstavnika EU Havijera Solane, piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u analizi prilika na Kosovu koju je uradio britanski stručnjak Tim Džuda. "Za sada, ICO tim će odgovarati direktno Solani. Devet od deset članova su iz zemalja Evropske unije, dok je jedan iz SAD. Solanin kabinet izdvojio je 890 hiljada evra za finansiranje te kancelarije", navodi BIRN. Sulstrom je objasnio da će ICO u mnogo čemu ličiti na Ured visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Većina ingerencija UNMIK-a postepeno će preći u nadležnost kosovskih institucija. Pošto se očekuje da će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predložiti uslovnu nezavisnost Kosova, ICO, odnosno EU, preuzeće ona ovlašćenja u kojima Kosovo neće imati suverenitet. Sulstrom kaže da će šef nove misije na Kosovu imati dvostruku ulogu, kao i visoki predstavnik u BiH, što znači da će se taj međunarodni civilni predstavnik nalaziti na čelu ICO administracije, dok će u isto vreme delovati i kao specijalni izaslanik EU. Tehnički, ICO neće biti telo EU, da bi se omogućilo i drugima, pre svega SAD, da učestvuju u misiji. EU će, međutim, voditi paralelnu misiju koja će nadgledati uspostavljanje vladavine prava na Kosovu. Trupe od vođstvom NATO pakta ostaju, kao i Misija OEBS. Švedski diplomata tvrdi da će šef nove misije na Kosovu intervenisati isključivo u pitanjima koja se tiču decentralizacije, verskog i kulturnog nasleđa, prava manjina i bezbednosti. "Drugim rečima, u svim bitnim oblastima", komentariše Džuda. Glavno predstavništvo misije ICO biće u Prištini, mada će verovatno imati filijalu u severnom delu Mitrovice koju kontrolišu Srbi, gde će imati zadatak da sever Kosova reintegriše u institucije sistema. Rezolucija o konačnom statusu Kosova će, kako očekuje autor BIRN-ove analize, biti odložena do marta iduće godine, a biće usvojena "posle donošenja labave rezolucije UN u kojoj se neće pominjati reč nezavisnost". "Parlament Kosova će posle toga verovatno proglasiti nezavisnost, koju će neke zemlje priznati. Neke druge, naročito Rusija i Grčka, neće", ocenio je britanski analitičar. Vlada Kosova, prema njegovim rečima, neće imati stvarnu vlast u delovima severnog Kosova gde će Vlada Srbije zadržati svoje ingerencije. ICO, kako dodaje Džuda, "možda neće biti u mogućnosti da spreči Srbe da se otcepe". "Kako novonastala država bude dobijala međunarodno priznanje od sve većeg broja zemalja, tako će srpski policajci, koji se trenutno nalaze u sastavu Kosovske policijske službe, početi da izvršavaju naređenja lokalnih srpskih organa na severu Kosova", ocenio je on. BIRN ukazuje i da je "malo verovatno" da će Kosovo brzo i jednostavno dobiti stolicu u UN, jer to zahteva dvotrećinsku većinu na zasedanju Generalne skupštine UN sledeće jeseni. |
|
EU neće imati nevolja sa uvozom ruskog gasa preko Ukrajine
Upravo postignuti sporazum Ukrajine sa Rusijom o ceni gasa trebalo bi da spreči prekide u snabdevanju Evropske unije ove zime, izjavila je komesar EU za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner (Ferrero Waldner), pred početak današnjeg samita sa Ukrajinom. Države EU našle su se u stanju uzbune zbog kratkog prekida dotoka ruskog gasa preko Ukrajine u januaru, izazvanog ogorčenim sukobom Kijeva i Moskve oko cene. "Činjenica da je postignut novi sporazum znači da se po svoj prilici neće ponoviti situacija iz prošlog januara," rekla je ona Rojtersu telefonom iz Helsinkija, gde će se održati samit EU i Ukrajine. EU očekuje od Ukrajine da potvrdi obećanje dato u septembru o sigurnom snabdevanju Evrope ruskim gasom. Ferero-Valdner kaže da je za EU "politička stabilnost Ukrajine od najvećeg značaja." "Politička stabilnost je jedan od ključnih prioriteta koje predsednik Juščenko mora da postigne da bi zatim mogao da sprovede reforme u pravosuđu, povede borbu protiv korupcije i poboljša poslovnu klimu." Ferero-Valdner je pozdravila jučerašnju izjavu Juščenka u Helsinkiju da će Ukrajina okončati rad na zakonima kako bi mogla da se ove godine uključi u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). EU se nada da će početkom iduće godine početi pregovore o proširenju ugovora sa Ukrajinom koji bi zamenio Sporazum o partnerstvu i saradnji koji ističe krajem 2007. Suština novog ugovora bio bi sporazum o slobodi trgovine, koji je uslovljen članstvom Ukrajine u STO. Na samitu u Helsinkiju se očekuje da će dve strane potpisati dogovor koji će Ukrajincima olakšati dobijanje viza za EU. Takođe se očekuje da će Ukrajina ponoviti svoju želju da uđe u članstvo Evropske unije, mada Evropska komisija ponavlja da to za sad nije u izgledu. |
|
Figel: Podrška Srbiji za uključivanje u projekte kulture
Evropska komisija je spremna da omogući učešće Srbije u projektima kulturne saradnje, koje organizuje Evropska unija, izjavio je danas evropski komesar za kulturu i obrazovanje Jan Figel nakon razgovora sa ministrom kulture Srbije Draganom Kojadinovićem. Figel je nakon susreta sa Kojadinovićem u Narodnoj biblioteci Srbije naglasio da će Evropska komisija učiniti sve da olakša uključivanje Srbije u projekte EU. "Evropska komisija podržaće ideju da manifestacija 'Dani evropske baštine' krene iz Srbije naredne godine," rekao je Figel. On je pozdravio i spremnost Vlade i Skupštine Srbije da ratifikuje Povelju UNESKO-a o zaštiti kulturne baštine. Evropski komesar je ocenio da na produbljivanje kulturne saradnje Srbije i EU utiču i partnerski projekti na regionalnom nivou, poput bratimljenja gradova. Ministar kulture Dragan Kojadinović ocenio je da je kulturna saradnja "brza pruga ka EU", ukazavši na značaj te saradnje sa zemljama u regionu. "Saradnja sa zemljama našeg regiona predstavlja most za uspostavljanje pokidanih veza i prevazilaženje nesporazuma iz prošlosti", rekao je Kojadinović. On je dodao da će ta saradnja uticati da se razvije svest da sve zemlje regiona pripadaju evropskoj porodici. Kojadinović je rekao da je sa Figelom razgovarao o preporukama Evropske komisije o kulturnoj saradnji, zaštiti kulturne baštine, poštovanju kulturnog diverziteta, procesu digitalizacije i projektima koje organizuju Savet Evrope, UNESKO i druge svetske institucije. Ministar kulture naveo je da je evropski komesar obećao da će pomoći da Srbija dobije vizne olakšice kako bi mladi ljudi, studenti i umetnici mogli lakše da putuju u Evropu. |
|
Premijer brani kandidata za evropskog komesara
Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu stao je danas u odbranu rumunskog kandidata za evropskog komesara Varužana Vosganjana koga optužuju za korupciju i saradnju sa komunističkom tajnom policijom. Zbog tih optužbi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo još nije prihvatio kandidaturu Vosganjana za evropskog komesara. Prema pisanju rumunske štampe, Vosganjan je početkom '80-ih godina počeo da radi za Spoljnu obaveštajnu službu, a navodno je povezan i sa "grupama ekonomskih oligarha". Taričeanu, koji je predložio Varužana Vosganjana za evropskog komesara, izjavio je danas da je blagovremeno dobio potvrdu od odgovornih institucija da on nije sarađivao sa bivšim tajnim službama. Premijer je sinoć, posle napisa o Vosganjanu u štampi, kontaktirao Spoljnu obaveštajnu službu gde mu je rečeno da su u pitanju "špekulacije bez ikakve osnove". Taričeanu je danas istakao da su napadi na Vosganjana usmereni upravo na za Brisel najosetljivije tačke - saradnju sa bivšom tajnom službom i veze sa sumnjivim ekonomskim krugovima. Dodao je da bi "Rumunija trebalo da podržava svog kandidata". Varužan Vosganjan je danas na konferenciji za novinare rekao da "nema problema sa zvaničnicima iz Brisela, već sa političarima i štampom iz Rumunije". On je kategorički odbacio optužbe da je ikada sarađivao sa bivšom službom Sekuritatea i sa sumnjivim ekonomskim krugovima, precizirajući da su njegovi jedini prihodi primanja senatora u rumunskom parlamentu i akcionara u nekoliko malih firmi. Varužan Vosganjan je još rekao da će tužiti novine koje su objavile optužbe protiv njega. |
|
Od izbora u Srbiji zavisi kad će Ahtisari podneti predlog
Predlog rešenja za status Kosova bi mogao biti podnesen Beogradu i Prištini polovinom novembra, ali ako budu sazvani izbori u Srbiji, izaslanik UN Marti Ahtisari će, uz saglasnost Kontakt grupe, ceo proces pomeriti za januar i februar 2007, saznaje agencija Beta u Briselu. Ahtisari zato smatra da bi se, posle ponovnih konsultacija, verovatno 10. novembra u Njujorku, s Kontakt grupom, i pod uslovom da dotad ne budu sazvani izbori u Srbiji, moralo izaći sa "sveobuhvatnim predlogom" rešenja statusa. Na takav dokument bi srpska i albanska strana mogle dati "dopune". Izaslanik UN je na sastanku u Beču izneo i precizne zamisli o decentralizaciji, uspostavljanju opština sa srpskom većinom, zaštitnim zonama oko srpskih crkava i manastira, naglašavajući da je želeo da uvaži interese Srba i Srpske pravoslavne crkve. Rusija pre svih, a to su donekle uvažile još dve članice Kontakt grupe, traži da se ostane pri stavu da Ahtisarijev predlog mora biti "osnov za pospešenje daljih pregovora". Zamisli koje je Ahtisari izneo 23. oktobra Kontakt grupi bi se mogle svesti na "projekat rešenja" koji bi značio neku vrstu "ograničenog suvereniteta" za Kosovo. Izaslanik UN je, tvrde zvaničnici koje je kontaktirala Beta, rekao da je ponudio bitno važna rešenja za i da je stav da vlasti u Prištini treba da imaju ovlašćenje da sklapaju sporazume s međunarodnim finansijskim organizacijama, ali se dosad nije spominjala mogućnost da Kosovo postane član UN i sličnih međunarodnih organizacija. Ahtisari smatra da što pre treba da bude pripremljen i usvojen ustav Kosova. Kosovo s "ograničenim suverenitetom", za šta bi se morala doneti nova rezolucija UN uz konsultacije Kontakt grupe, UN i šire međunarodne zajednice, bi moglo imati neke "bezbednosne snage" za bitku protiv organizovanog kriminala i očuvanje javnog reda. Ne spominje se mogućnost da to budu i neke istinske vojne snage, već se ima na umu pre svega tip žandarmerije kakav postoji i u zemljama EU. Ostaje da se vidi da li bi te bezbednosne snage Kosova bile obučene od strane NATO ili Evropske unije, koja ima sopstvene žandarmerijske trupe sa štabom u Italiji. Na pravu budućih vlasti Kosova da sklapa međunarodne finansijske sporazume naročito insistira Evropska komisija, budući da je sve uvreženije uverenje Kontakt grupe i UN da će Evropska unija imati presudnu i, zajedno s NATO i Kforom, dugotrajniju ulogu u obezbeđivanju samosvojnog ekonomskog razvoja Kosova, uz brigu o delovanju pravne države, zaštiti manjinskih prava i, posebno, položaja srpske zajednice. Prema evropskim diplomatskim izvorima, Ahtisari je u konsultacijama s čelnicima EU naglasio da Evropska unija, zajedno s drugim međunarodnim činiocima, mora što pre preuzeti svoju ulogu na Kosovu, pošto se utvrdi rešenje statusa. Poželjni rok bi bio polovina iduće godine. |
|
Figel: Srbija ima sve što je potrebno da se priključi EU
Srbija poseduje sve što je potrebno da nadoknadi propušteno i da se kao punopravni član priključi Evropskoj uniji, izjavio je danas u Beogradu evropski komesar za obrazovanje i kulturu Jan Figel. "Treba još mnogo da uradimo zajedno, ali nam je budućnost vedra", rekao je Figel u Rektoratu beogradskog Univerziteta, gde je održao predavanje na temu "Evropska perspektiva Srbije: od ideje do ostvarivanja cilja". Slovački diplomata ocenio je da je važno da je Srbija utrla put ka reformama i istakao da Unija želi da pomogne Srbiji da ostvari svoju evropsku perspektivu. "Unija nije samo posmatrač, već želimo da pružimo ruku", rekao je on. Figel je ocenio da će se pregovori o priključenju Srbije EU uskoro nastaviti, ali da, i dok su oni u prekidu, saradnja evropskih institucija i Srbije traje, kao i da je "učešće Unije u Srbiji produbljeno". Evropski komesar je istakao da su najavljene olakšice viznog režima, o čemu zemlje EU treba da donesu odluku sledeće nedelje, "znak da je Unija zainteresovana za zapadni Balkan". On je pozdravio napore srpskih institucija u reformisanju sistema obrazovanja i usvajanje zakona o visokom školstvu. "Srbija je shvatila da put u članstvo EU počinje sa obrazovanjem", istakao je Figel. "Potrebno je da se studenti kreću i Srbija za tim ima najveću potrebu", rekao je on, ocenivši da EU u tome pomaže besplatnim vizama za studente, programima za stipendiranje studenata i razmene mladih. Predavanju su prisustvovali i ministar prosvete i sporta Srbije Slobodan Vuksanović, šef Delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras i rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović. Tokom dvodnevne posete Beogradu, Figel se sastao i sa potredsednicom Vlade Srbije Ivanom Dulić-Marković i ministrom kulture Draganom Kojadinovićem. On je razgovarao i s predstavnicima verskih zajednica i nevladinih organizacija, a posetio je i slovačku zajednicu u Vojvodini. Tokom dana sastaće se i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. |
|
Tadić i Figel razgovarali o viznim olakšicama
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu sa evropskim komesarom za obrazovanje Janom Figelom o uspostavljanju viznih olakšica za studente, profesore, umetnike i kulturne radnike iz Srbije za sve zemlje Evropske unije. Kako se navodi u saopštenju pres službe predsednika Srbije, na sastanku je osim o viznim olakšicama za studente, profesore, umetnike i kulturne radnike dogovoren i nastavak programa razmene studenata "Erasmus mundus". Taj program će, prema rečima evropskog komesara za obrazovanje Jana Figela, omogućiti integraciju studenata iz Srbije u evropske obrazovne tokove. Predsednik Tadić je naglasio da je ulaganje u obrazovanje strateški cilj Srbije. Sagovornici su se saglasili da članovi Studijske grupe za evropsko pravo na Pravnom fakultetu, koji su nedavno podneli Savetu Evrope predlog konvencije o zaštiti starih i tradicionalnih zanata, posete uskoro institucije EU u Briselu, navodi se u saopštenju. Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je proteklih meseci u više navrata sa komesarom za proširenje EU Oli Renom o uvođenju viznih olakšica za sve građane Srbije. |
|
EU: Mađarska da objasni da li je policija koristila silu
Evropska komisija zatražila je od Mađarske da objasni da li je policija upotrebila prekomernu silu kako bi rasturila antivladine proteste u kojima je povređeno više od stotinu ljudi, saopštila je danas EU. Prema informacijama nekih evropskih parlamentaraca i grupa za zaštitu ljudskih prava, prilikom demonstracija policija je upotrebljavala silu, objasnio je portparol evropskog komesara za pravo Franka Fratinija. "U pismu koje smo juče poslali mađarskom ministru pravde Jožefu Petreteju, zatražili smo informacije i razjašnjenja, a pogotovo nalaze njihovih istraga. U tome nema optužbi, želimo samo da utvrdimo činjenice", rekao je on. Priznanje mađarskog premijera Ferenca Đurčanja da je lagao o stanju budžeta kako bi pobedio na izborima u aprilu, izazvalo je oštru osudu javnosti i višednevne proteste na kojima je više od 250 ljudi povređeno. U demonstracijama u ponedeljak, tokom obeležavanja 50. godišnjice ustanka Mađarske protiv sovjetske vlasti, kada je policija koristila gumene metke, vodene topove i suzavac kako bi rasterala demonstrante, 167 ljudi je povređeno. Najveća mađarska opoziciona stranka Fideš tvrdi da je policija upotrebila nedozvoljenu silu protiv demonstranata koji su mirno protestovali i zahtevaju ostavku načelnika policije Budimpešte. Protiv policije podneto je i više desetina krivičnih prijava. Đurčanj je okrivio opoziciju za proteste, rekavši da je Fideš taj koji je odabrao da vodi politiku na ulicama i bojkotuje skupštinske sednice. Fideš je odbacio te optužbe. |
|
Merkel: EU da ubedi građane da Brisel radi za njih
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da želi da Evropska unija ubedi svoje građane da Brisel radi za njih, kako bi se ponovo pokrenuo proces pregovora o ustavu EU. "Mi kažemo, hajde prvo da pogledamo evropske projekte koje možemo da pokažemo ljudima; to je ono zašto je Evropa dobra, jer niko ne može da rešava svoj problem sam. To će ljude učiniti otvorenijim da slušaju", rekla je Merkelova posle sastanka sa holandskim premijerom Janom Peterom Balkenendeom u Hagu. Nemačka će preuzeti šestomesečno predsedavanje EU u drugoj polovini sledeće godine, ali je Merkelova upozorila da njena vlada neće biti u mogućnosti da pitanje dogovora o ustavu postavi kao prioritet. "Za to će biti potrebno neko vreme, i to svakako neće biti rešeno tokom nemačkog predsedavanja", rekla je ona novinarima. Predlog ustava EU, koji bi trebalo da reguliše način donošenja odluka unutar tog bloka, ratifikovalo je 13 država, ali je ceo proces obustavljen pošto su Holanđani i Francuzi na referendumima prošle godine glasali protiv. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nedavno je pozvao lidere EU da nađu rešenje za ustav do kraja 2008. godine. Merkelova je navela danas u Hagu i da će prioriteti nemačkog predsedavanja blokom biti energetska pitanja, redukcija emisije štetnih gasova i klimatske promene. Balkendende je pohvalio nemački pristup i rekao da "je glavna stvar ono zbog čega nam je Evropa i potrebna - pitanja poput energije i klime". |
|
Figel: Srbija ima potencijal da izgradi evropsku perspektivu
EU je posvećena podršci demokratije u Srbiji i regionu, rekao je danas evropski komesar za obrazovanje i kulturu Jan Figel i dodao da je uveren da Srbija ima potencijal da se modernizuje i da izgradi svoju evropsku perspektivu. "Obrazovanje je ključ za budućnost pojedinca i društva, za bolje poslove... društvenu koheziju", poručio je Figel na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim ministrom za obrazovanje i sport Slobodanom Vuksanovićem u Medija centru u Beogradu. Figel je rekao da je cilj njegove posete da otvori više prostora za saradnju sa Srbijom u programima EU i izrazio zadovoljstvo što Srbija nastavlja proces modernizacije obrazovnog sistema. Evropski komesar je istakao važnost zajedničkog rada na ostvarivanju ciljeva kao što su kvalitet, priznavanje kvalifikacija, bolja primena znanja u praksi, borba protiv nezaposlenosti i u tom smislu "EU i Srbija imaju iste ciljeve". Figel je istakao da Srbija, kao i ostale zemlje, treba da izgradi strategiju "doživotnog učenja". Na pitanje o viznim olakšicama za studente i naučnike u Srbiji, Figel je rekao da je "ohrabren porukama" EU ove nedelje. On je, uoči dolaska u Beograd, rekao da bi mandat Evropskoj komisiji za pregovore o viznim olakšicama sa Srbijom i regionom trebalo da bude usvojen početkom novembra i nagovestio da bi vize za EU mogle biti ukinute za studente i naučnike iz Srbije. Na pitanje kako se može sprečiti odliv mozgova, Figel je rekao da je izgradnja evropske perspektive u tom smislu od velikog značaja i da veruje da će se disbalans, koji sada postoji, vremenom promeniti. "Za to su potrebni vreme, energija i društveni i politički konsenzus da je obrazovanje važno, da se ne može menjati od izbora do izbora, ili od vlade do vlade", rekao je evropski komesar. On je ponovio da EU želi da intenzivira Tempus program i da formira novi okvir saradnje sa zemljama zapadnog Balkana u okviru programa "Erazmus mundus", kao i da je ove nedelje Evropski parlament usvojio predlog Evropske komisije za program "Omladina na delu" (Youth in action), koji otvara nove mogućnosti za saradnju. Vuksanović je rekao je da "politika ne mora da bude presudan faktor, kada je reč o deci i đacima". "Svi, bez obzira na stranačku simpatiju i pripadnost, imaju decu u istoj učionici i svi, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, imaju decu u istoj učionici", istakao je Vuksanović. Prema njegovim rečima, "možda je obrazovanje najbolji most i put da živimo što pre u što mirnijem demokratskom društvu". Tokom dvodnevne posete, Figel se u Beogradu sastaje i sa potredsednicom Vlade Srbije Ivanom Dulić-Marković i ministrom kulture Draganom Kojadinovićem i učestvuje u radu regionalne konferencije "Uloga obrazovanja u procesu evropske integracije" u Centru "Sava". Figel će održati i predavanje na Univerzitetu u Beogradu i razgovarati s predstavnicima verskih zajednica i nevladinih organizacija, a posetiće i slovačku zajednicu u Vojvodini. |
|
Ivana Dulić Marković razgovarala sa evropskim komesarom
Potpredsednica Vlade Srbije u ostavci Ivana Dulić Marković istakla je danas veliki značaj što bržeg otpočinjanja pregovora o viznim olakšicama za građane Srbije i izrazila nadu da će ubrzo biti odobren mandat za te pregovore, saopšteno je iz njenog kabineta. Dulić Markovićeva je u razgovoru sa evropskim komesarom za kulturu i obrazovanje Janom Figelom ukazala na važnost unapređenja znanja i međunarodne saradnje u ovoj oblasti za dalji napredak Srbije. Ona je ocenila da obrazovanje, nauka i inovacije treba da postanu strateški prioritet Srbije, jer dobra ekonomska politika, politička infrastruktura i administracija nisu dovoljne bez stručnih i obrazovnih pojedinaca. Ističući da Evropska komisija visokom obrazovanju daje prvenstvo u saradnji sa državama jugoistočne Evrope, Figel je predstavio nove programe za jačanje saradnje EU i Srbije u oblasti obrazovanja i najavio veći broj stipendija za studente i naučnike iz Srbije. Dulić Markovićeva je istakla da je država dužna da napravi okvir za doživotno učenje i usavršavanje koje je jedini garant jačanja zaposlenosti i konkurentnosti na tržištu. Ona je takođe rekla da će Srbiji biti od velike koristi novi program EU namenjen kontinuiranom, dopunskom obrazovanju i usavršavanju odraslih. |
|
Solana pozvao Izrael da ponovo otvori prelaz u Rafi
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Tel Avivu da se nada da će granični prelaz koji spaja Gazu sa ostalim delom sveta uskoro ponovo biti otvoren. Prelaz u Rafi, između Gaze i Egipta, poslednja četiri meseca drže zatvorenim izraelske snage, iz kako tvrde, bezbednosnih razloga. Taj prelaza je od prošle godine u zajedničkoj nadležnosti EU i Palestinaca. Zvaničnici EU koji nadziru taj prelaz zapretili su da će obustaviti svoju misiju ako ga Izrael i dalje bude držao zatvorenim. "Nadamo se da ćemo za nekoliko dana ili nedelja, dobiti odgovor o obnavljanju našeg prisustva u Rafi", rekao je Solana na zajedničkoj konferenciji za novinare sa izraelskom šeficom diplomatije Cipi Livni. Livnijeva je istakla da je Izrael zadovoljan učešćem EU u nadgledanju prelaza u Rafi, iako će biti neophodan dogovor o operativnim pitanjima. Solana je, u okviru šestodnevne posete Bliskom istoku, juče doputovao u Izrael kako bi se sastao sa najvišim izraelskim i palestinskim zvaničnicima u cilju ponovnog pokretanja mirovnih pregovora. On je razgovarao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Ramali, na Zapadnoj obali, i sa vicepremijerom Izraela Šimonom Peresom, koji je pre susreta sa Solanom optužio međunarodnu zajednicu da nije odgovorila dovoljno oštro na nuklearne ambicije Irana. I izraelska šefica diplomatije govorila je o Iranu, ocenivši da svet ne sme da čeka da Iran izgradi nuklearno oružje, već da mora da deluje mnogo pre toga. "Svet ne sme sebi da dozvoli da Iran postane nuklearna sila... Neophodne su sankcije", rekla je Livnijeva. Očekivalo se da će Solana ubediti Abasa i njegovu Fatah partiju da osnuju vladu jedinstva sa palestinskom vladom koju predvodi Hamas, izopšten iz međunarodne zajednice zbog odbijanja da prizna Izrael i odrekne se nasilja. Međutim, posle sastanka, Abas je rekao da nema smisla u nastavljanju dijaloga Fataha i Hamasa. "Dijalog je zloupotrebljen i sve je jasno sada", rekao je on. Jedan od njegovih savetnika izjavio je da se Abas sada zalaže da vlada u kojoj većinu ima Hamas bude zamenjena ekspertskom vladom i da očekuje da će za nekoliko dana doneti odluku o tome. |
|
Poljska otvara vrata Bugarima i Rumunima
Poljska se uprkos visokoj nezaposlenosti ne plaši gastarbajtera iz Rumunije i Bugarske i otvoriće za njih svoje tržište rada čim te dve zemlje uđu u EU, izjavio je zamenik poljskog ministra rada Kažimjež Kuberski. "Ne plašimo se poplave radnika iz tih zemalja. Želimo da damo primer ostalim zemljama Unije", kazao je Kuberski za današnje izdanje dnevnika "Gazeta viborča". Poljska vlada računa da bi primer Poljske, koja sama ima veoma visoku stopu nezaposlenosti od 15,5 odsto, a ipak vidi koristi od otvaranja tržišta rada, mogao da pomogne da i stare članice ukinu svoje ranije prelazne restrikcije za Poljake. Poljske vlasti izdale su prošle godine 200 radnih dozvola Rumunima i Bugarima, a minimalni broj njih radi na crno. Ministarstvo rada i socijalne politike procenjuje da, ni ako bi radnika iz najnovijih članica EU bilo deset puta više, to neće predstavljati problem. Istovremeno, pošto su Poljaci masovno kao gastarbajteri pohrlili na Zapad, poljskoj vladi dolazak radnika sa Balkana, ali i olakšano zapošljavanje u građevinarstvu koje se planira za Beloruse i Ukrajince, može da pomogne da reši gorući problem nedostatka radne snage. "Nemamo drugog rešenja, nego da tražimo radnike iz inostranstva", kazao je dnevniku "Žečpospolita" Edvard Švarc, potpredsednik Saveza poslodavaca u građevinarstvu. Fenomen visoke nezaposlenosti, ali i veliki broj novih radnih mesta za koja ne mogu da se nađu voljni da rade, tipičan poslednjih meseci za ceo region Srednje Evrope, ozbiljno počinje da zagorčava život građevinarima. Poljska preduzeća gube mnoge unosne poslove jer ne mogu da ih završe u roku. Slovačka takođe neće uvoditi prelazne restrikcije pri zapošljavanju građana Bugarske i Rumunije, a ista odluka očekuje se i od Češke. Velika Britanija i Irska juče su uvele restrikcije u zapošljavanju Rumuna i Bugara i kvotu od 20.000 nekvalifikovanih radnika, a ostali državljani te dve zemlje i dalje će morati da traže radnu dozvolu. |
|
Evropska komisija podržava program Tempus u Srbiji
Šef Evropske komisije za Srbiju Žozep Ljoveras danas je u Beogradu izrazio je nadu da će program Tempus pružiti "bolju evropsku perspektivu studentima iz Srbije". Na konferenciji u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, posvećenoj programu Tempus o reformi visokoškolskog obrazovanja, Ljoveras je rekao da je Evropska unija svesna značaja razmene studenata iz Srbije sa zemljama EU i istakao da je Tempus "stalan i veoma uspešan program". On je istakao i da Evropska komisija smatra da Univerzitet u Beogradu ima veoma značajnu ulogu u tranziciji Srbije. Tempus je program podrške za modernizaciju i povećanje kvaliteta visokog obrazovanja u zemljama partnerima, među kojima je i Srbija. Jedna od ključnih uloga Tempusa je pružanje pomoći u sprovođenju Bolonjske deklaracije, samim tim i reformi u visokoškolskom obrazovanju. Generalni direktor za prosvetu i kulturu Eevropske komisije Klaus Kerner naveo je da mnoge zemlje imaju koristi od programa Tempus na njihovom putu ka članstvu u EU. Kerner je izrazio zadovoljstvo što je Evropska komisija učestvovala u ključnim reformama u zemlji i dodao da će nastaviti to da čini. "Budite ponosni na ono što ste do sada učinili", rekao je Kerner. Pomoćnik ministra za prosvete Emilija Stanković kazala je da je usvojen zakon o sprovođenju Bolonjske deklaracije, kojim će do 2010. biti formirana "evrozona visokog obrazovanja, uz očuvanje kulture, jezika i nacionalnih specifičnosti". Srbija hoće da kvalitet obrazovanja podigne na najviši nivo, kazala je ona i izrazila zahvalnost Kancelariji Tempusa u Srbiji, čija je pomoć od "neprocenjive važnosti u formiranju evrozone" u oblasti obrazovanja. "Predstoje nam četiri godine još napornijeg rada, pošto do 2010. treba potpuno sprovesti Bolonjsku deklaraciju", istakla je i izrazila nadu da će Srbija, u oblasti obrazovanja, "postati deo Evrope". Stefan Dukianđiev iz Kancelarije Tempusa u Srbiji, pozvao je na uključivanje što većeg broja institucija visokog obrazovanja iz Srbije u Tempus. Navodeći da je dosadašnji petogodišnji rad Tempusa u Srbiji izuzetno uspešan, on je dodao da su potrebni dodatni napori univerziteta za uključivanje u taj program. Tempus omogućava saradnju univerziteta iz zemalja EU s univerzitetima zapadnog Balkana, istočne Evrope, centralne Azije i Mediterana u oblasti modernizacije visokoškolskog obrazovanja. Osnovan 1990, Tempus je obnavljan tri puta: Tempus 2, Tempus 2bis i Tempus 3 (koji traje od 2000. do kraja 2006). |
|
Švedska: Verovatno bez ograničenja za Rumune i Bugare
Švedska se verovatno neće pridružiti Britaniji i Irskoj u restrikcijama pristupa tržištu rada za državljane Bugarske i Rumunije, koje od 1. januara iduće godine postaju nove članice Evropske unije. Britanija, Irska i Švedska su bile jedine države koje su odmah dozvolile slobodan ulazak radnika iz 10 zemalja koje se pre gotovo tri godine uključile u blok. Sada će Švedska ostati jedina zemlja iz 15-članog briselskog kruga koja će dozvoliti slobodan ulazak radne snage iz država novih članica EU. Britanija i Irska su juče saopštile da neće dati Bugarima i Rumunima slobodan pristup tržištu rada i zavele su ograničenja u težnji da spreče talas novih došljaka. Britanci navode da je oko 600.000 radnika iz istočnoevropskih zemalja, nakon njihovog prijema u EU, došlo u njihovu zemlju, dok se u Irsku doselilo oko 200.000. "Švedska nije imala negativne efekte na svom tržištu rada posle poslednjeg proširenja", izjavio je švedski ministar za migracije Tobias Bilstrem (Billstrom), prenosi agencija TT. Do aprila ove godine, u Švedskoj je samo oko 10.000 ljudi iz 10 zemalja koje su se 2004. pridružile EU zatražilo radne dozvole, od kojih najveći broj iz susednih zemalja - Poljske, Litvanije, Estonije i Letonije. Bilstrem je, takođe, rekao da je proširenje imalo pozitivne, mada male efekte na švedsko tržište rada i da nije bilo zloupotrebe švedskog sistema raznih naknada i pomoći koje neki nazivaju socijalnim turizmom. |
|
Solana razgovarao sa liderom izraelske ekstremne desnice
Visoki predstavnik EU Havijer Solana (Javier) sastao se danas u Jerusalimu sa Avigdorom Libermanom (Lieberman), šefom izraelske ekstremno-desničarske partije Beitenu koja uskoro treba da uđe u vladinu koaliciju. "U suštini se ne slažem uopšte sa onim što je on (Liberman) rekao, ali treba sa svima da razgovoramo", rekao je Solana izraelskom vojnom radiju posle sastanka u parlamentu. Stranka Beitenu ima 11 poslaničkim mesta i zalaže se za zamenu teritorije i razmenu stanovništva između Izraela i palestinske samouprave kako bi se stvorile "dve etnički homogene države". "Pokušao sam da obrazložim svoj plan Solani i Evropljanima", rekao je Liberman. Očekuje se da će Libermanova stranka, na bazi političkog programa većine, ući u vladinu koaliciju premijera Ehuda Olmerta. Koalicija će imati 78 od ukupno 120 poslaničkih mesta. |
|
Anketa: Većina građana Turske nema poverenja u EU
Većina građana Turske nema poverenja u Evropsku Uniju, proizilazi iz istraživanja javnog mnjenja koje danas objavljuje list "Milijet", uz zaključak da u toj zemlji opada broj pristalica ulaska Ankara u EU. Kako prenose agencije, 78,1 odsto anketiranih izjavilo je da nema poverenja u EU, dok je onih koji se uzdaju u Uniju tek nešto više od sedam odsto. Eventualno buduće članstvo Turske u EU podržava 32,2 odsto stanovnika, dok se toj ideji protivi 25,6 odsto, a neopredeljenih je 33 odsto. U sličnoj anketi sprovedenoj 2004. godine eventualno članstvo Turske u Uniji podržavalo je čak 67,5 odsto Turaka, a prošle godine već ih je bilo za desetak odsto manje, navodi turski dnevnik. Prema anketi koja je sprovedena pre nego što je u francuskom parlamentu usvojen nacrt zakona o zabrani negiranja genocida nad Jermenima, što je izazvalo gnev Ankare, Francuska se, sa 76,1 odsto glasova, nalazila među zemljama u koje Turci imaju najmanje poverenja. Osim Francuske, popularnost među Turcima ne uživaju ni Grčka, ni SAD. |
|
Taričeanu: Odluka Britanije nije najsrećnija
Odluka Velike Britanije da ograniči pristup Rumuna tržištu rada "nije, na duži rok, najsrećnija ideja" jer je do sada strana radna snaga donela koristi britanskoj ekonomiji, ocenio je danas rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu. Vlada Rumunije je više puta od britanskih vlasti tražila da ne uvedu restrikcije za rumunske radnike, i nastaviće to i dalje da čini kako bi se skratio period predviđene tranzicije, rekao je Taričeanu. On je naveo da je pristup Rumuna britanskom tržištu rada ograničen samo za nekvalifikovanu radnu snagu, dok će se za visoko kvalifikovane i dalje primenjivati postojeća pravila. Rumunski premijer je ocenio da ne postoji realna pretnja od velike migracije Rumuna u Veliku Britaniju jer stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosi pet odsto, a zbog brzog ekonomskog rasta očekuje se otvaranje novih radnih mesta. Britanske i irske vlasti odlučile su danas da uvedu ograničenja za radnike Rumunije i Bugarske koje će stupiti na snagu sa ulaskom ovih zemalja u EU u januaru 2007. Britanija strahuje od prevelikog priliva radne snage i političkih posledica koji će on doneti. U zemljama EU radi dva miliona Rumuna, posebno u Španiji i Italiji koje su im, kao latinske zemlje, bliže po jeziku, kulturi i mentalitetu. |
|
Ljoveras i Parivodić potpisali finansijski sporazum Cards
Finansijski sporazum kojim se Srbiji daje novčana pomoć od 144 miliona evra, danas su u Beogradu potpisali ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozef Ljoveras. "Potpisivanjem finansijskog sporazuma CARDS 2006. između vlade Srbije i Evropske komisije, ostvaruje se još jedan u nizu koraka ka evropskoj integraciji naše zemlje, a pružanje bespovratne finansijske pomoći EU Srbiji tumači se kao jasan signal dugoročne podrške EU evropskoj perspektivi Srbije", rekao je novinarima Parivodić. On je rekao da se realizacijom projekta koji će se finansirati iz paketa pomoći EU podstiče "demokratski preobražaj Srbije i njen ekonomski prosperitet i trajna politička stabilizacija". U okviru programa CARDS Srbija je od 2001. godine primila milijardu i 124 miliona evra. Parivodić je rekao da je deo tih sredstava iskorišćen za "hitnu humanitarnu pomoć stanovništva koje je bilo na ivici gladi, za sprečavanje kolapsa energetskog sistema, za snabdevanja bolnica lekovima". Parivodić je kazao da privreda Srbije već "treću godinu beleži snažan porast bruto nacionalnog dohotka od preko šest odsto, državni prihodi su u porastu što zbog reformisanog poreskog sistema, što iz priliva sredstava kroz direktne strane investicije koje će ove godine premašiti četiri milijarde dolara. "Time postajemo apsolutni šampion po stranim direktnim investicijama na zapadnom Balkanu", rekao je ministar. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Ljoveras rekao je da je "normalno što Srbija napreduje u procesu tranzicije tako da se sa davanja pomoći prešlo na pružanje podrške ekonomskom razvoju. "Samo jedan element u našem odnosu je trenutno zaustavljen -pregovori sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i Evropska komisija bi veoma želela da se ti pregovori ponovo otvore čim se dobro poznati uslovi ispune", rekao je Ljoveras, aludirajući na saradnju sa Tribunalom u Hagu. On je poručio da Srbiju "ništa ne bi trebalo da je odvrati od odlučnosti da napreduje bez pauze prema punoj realizaciji svoje evropske perspektive". Evropska komisija će, podsetio je Ljoveras, objaviti svoj godišnji "paket za proširenje" 8. novembra i u njemu će biti i izveštaj o napretku Srbije sa detaljnim opisom napretka u proteklih 12 meseci ka evropskim integracijama. Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Lazarević rekla je da se akcioni program EU pomoći sastoji od tri osnovne komponente. To su stabilizacija demokratskog društva gde će biti uloženo 11,5 miliona evra, državnoj upravi i izgradnji institucija biće odobreno 60,3 miliona evra, a za ekonomski i društveni razvoj biće odvojeno 64,5 miliona evra. Ona je dodala da je u okviru odobrene pomoći predviđena i opšta tehnička pomoć i programska rezerva u iznosu od 7,7 miliona evra. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i šef kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju Kristof Gofas, direktor Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević, kao i ambasadori i predstavnici ambasada zemalja-članica EU. |
|
Ograničenja za rumunske i bugarske radnike u Britaniji
Vlad Velike Britanije namerava da ograniče prava Rumuna i Bugara na privremenom radu u Velikoj Britaniji po ulasku ove dve zemlje u EU, rekla je danas državni ministar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Barones Skotland. Skotland je Gornjem domu parlamenta rekla da će postojati neka ograničenja, koja je nazvala "tranziciona kontrola" u slobodi rada za Bugare i Rumune u Britaniji, ali nije iznela detalje. "Pristup tržištu rada za nove zemlje članice biće postepen", rekla je ona. Britanija je bila jedna od tri zemlje EU koje su odmah dozvolile slobodan priliv radnika iz novih članica EU 2004. Gotovo 450.000 ljudi iz novih zemalja članica je došlo u Britaniju. Mada je migracija izazvala malo političkih problema, vlada je pod kritikom da nije uspela da predvidi njenu veličinu i sada raste politički pritisak da se slična situacija ne dogodi sa ulaskom Rumunije i Bugarske u EU. Po najavama štampe, ministar unutrašnjih poslova Džon Rid će tražiti odobrenje britanskog Kabineta da ograniči broj Bugara i Rumuna kojima će biti dozvoljeno da rade u Britaniji, ali će ograničenja sa godinama biti sve manja. Barones Skotland je rekla da Britanija želi da bude gostoprimljiva, ali da je naučila lekciju kada je dozvolila imigrantima iz zemalja koje su 2004. ušle u EU da rade bez restrikcija. Ona je rekla da će vlada ove sedmice objaviti detalje plana za "postepeno uvođenje" novih zaposlenih u Britaniju čime će se štititi i interesi Britanaca. Kabinet premijera Tonija Blera odbio je da komentariše ove izjave, dok je najavio da će Ministarstvo unutrašnjih poslova izdati saopštenje kasnije ove nedelje. |
|
Proterivanje zvaničnika ugrozilo odnose Etiopija-EU
Komesar Evropske unije (EU) za razvoj i humanitarnu pomoć Luj Mišel poručio je danas premijeru Etiopije Melesu Zenaviju da je proterivanje dva zvaničnika EU iz te zemlje ugrozilo odnose EU-Etiopija. Mišelov portparol Amadeu Altafaj rekao je da je on izrazio duboko žaljenje u ime Evropke komisije zbog načina na koji su se vlasti Etiopije ponele prema zvaničnicima EU. "Mišel je podvukao da će ovaj incident pogoršati odnose EU i Etopije i da će imati posledice", dodao je Altafaj. Vlasti u Etiopiji zatražile su od dva evropska zvaničnika juče da napuste zemlju, jer su uhvaćeni u pokušaju da ilegalno preko granice prevedu dva Etiopljanina za kojima je raspisana poternica. U saopštenju imigracionih vlasti se navodi da su jedan Italijan i jedan Šveđanin, zvaničnici kancelarije Evropske komisije u Adis Abebi, zaustavljeni na graničnom prelazu Mojale sa Kenijom, oko 785 kilometara južno od glavnog grada Etiopije. "Budući da su prekrišili diplomatski status i zakonske norme... od dvojice diplomata je zatraženo da napuste zemlju", ističe se u saopštenju. U saopštenju nisu navedena imena zvaničnika, kao ni za šta su optuženi Etiopljani koje su pokušali da prevedu preko granice. Dvojica optuženih Etiopljana od kojih je jedan zaposlen u kancelariji Komisije u Adis Abebi, su pritvorena. Etiopija dobija veliki deo iz fonda Evropske pomoći za razvoj namenjene podsaharskoj Africi. Evropska unija je prekinula upućivanje direktne novčane pomoći Etiopiji posle nereda koji su prošle godine izbili nakon izbora. |
|
Energija i zaštita ljudskih prava glavne teme samita
Lideri 25 zemalja Evropske unije će razgovaraće danas u finskom mestu Lahti sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom prvenstveno o energiji i poštovanju ljudskih prava, javljaju agencije. Na inicijativu Finske, predsedavajuće EU do 1. januara 2007, evropski lideri sastaće se na večeri sa Putinom u Lahtiju, oko 100 kilometara severno od Helsinkija. Energija, a posebno snabdevanje evropskih zemalja ruskim gasom, biće centralna tema pregovora o novom sporazumu o partnerstvu i saradnji između EU i Rusije. Evropska komisija je dan uoči samita odobrila plan prema kojem bi se do 2020. godine potrošnja energije smanjila za 20 odsto, pošto postoje velike sumnje u snabdevanje ruskim energentima. Zvaničnik Kremlja zadužen za odnose s EU Segej Jastržembski izjavio je agenciji Itar-Tas da je "vreme da se unesu izmene u povelju, ukoliko Rusija nije spremna da ga ratifikuje". Moskva odbija da ratifikuje povelju sa EU zato što se protivi protokolu kojim se Rusija obavezuje da i drugim kompanijama omogući da koriste mrežu Gasproma za izvoz. Evropski lideri su uoči samita ocenili da moraju odlučno nastupiti na sastanku sa Putinom kad je reč o energiji i poštovanju ljudskih prava. Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker je najavio da će se kod Putina zauzeti za "privilegovano partnerstvo koje treba da počiva na prihvatljivoj osnovi" za obe strane kad je reč o snabdevanju energijom. "Između Rusije i EU postoji međuprostor između prijateljstva i interesa. Ne treba zaboraviti nijedan od ova dva elementa", istakao je Junker. Austrijski kancelar u ostavci Volfgang Šisel uveren je da će "EU nastupiti jedinstveno", kao i letonski premijer Aigar Kalvitis koji se takođe zalaže za "zajedničku strategiju" dvadesetpetorice. Na pitanje da li će biti pomenuto ubistvo ruske novinarke Ane Politkovske i poštovanje ljudskih prava i slobode izražavanja, Junker je odgovorio: "Ne treba izbegavati neke kritičnije razgovore". |
|
D'Alema: Italija će insistirati na nastavku pregovora
Ministar inostranih poslova Italije Masimo d'Alema izjavio je da će Italija insistirati na nastavku pregovora Srbije sa Evropskom unijom, ocenivši da Kosovo, izgleda, ide ka nezavisnosti. "Mislimo da bi bilo pravedno nastaviti pregovore sa Srbijom, uz klauzulu da oni mogu biti zaključeni samo ako Srbija dostigne punu saradnju sa Haškim tribunalom", rekao je D'Alema u intevjuu za današnje "Večernje novosti", i dodao da to ne znači oslobađanje od obaveze hapšenja Ratka Mladića. D'Alema, koji je u Luksemburgu pokrenuo pitanje odnosa EU prema Srbiji, tražeći da EU odmah nastavi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom, istakao je da Italija neće odustati od insistiranja da se Evropa otvori prema Srbiji. Šef italijanske diplomatije je ukazao da, ako se pažljivo pročitaju zaključci sa Saveta ministara EU, može se videti da hapšenje Mladića nije uslov za nastavak pregovora, već 'dostizanje pune saradnje sa Haškim tribunalom'. "Mi nećemo odustati od naših namera da nastavimo što pre pregovore sa Srbijom. Tražili smo od komesara Olija Rena, (visokog predstavnika) Havijera Solane i predsedništva EU da razmisle dobro o našem predlogu", naglasio je on. Nastavak pregovora, prema njegovim rečima, bio bi dokaz naše podrške proevropskim demokratskim snagama u Srbiji, znak da smo uz njih. Govoreći o pregovorima o budućem statusu Kosova, d'Alema je rekao da se u međunarodnoj zajednici stiče utisak da Kosovo ide ka nezavisnosti. "Izgleda da je to neizbežno. To je i želja većine stanovništva na Kosovu. To ce biti veliki udarac za Srbiju, a mi, mislim na celu EU, moramo maksimalno da pomognemo Srbiji da izdrži taj kontraudarac", rekao je d'Alema za "Novosti". Sa druge strane, istakao je on, bezuslovna nezavisnost Kosova je u ovom momentu neprihvatljiva. "Ja sam za to da nađemo dogovoreno, a ne nametnuto rešenje. Zato treba da imamo jedan funkcionalni pregovarački proces. Mislim da moramo da pružimo garancije, iza kojih ce stati čitava međunarodna zajednica", objasnio je italijanski šef diplomatije. On je istakao da pitanje konačnog statusa Kosova mora da bude predmet debate sa novom vladom Srbije, a ne sa ovom kojoj ističe mandat i koja bi se našla u teškoj situaciji. |
|
Merkel: Rusija da dozvoli pristup svom energetskom tržištu
Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je danas od Rusije da poštuje ugovore i omogući pristup svom energetskom tržištu, a za uzvrat će dobiti ugovore o snabdevanju sa evropskim zemljama. Ona je po dolasku na samit lidera EU i Rusije Putina u Lahti, u Finskoj, novinarima rekla da su strateški odnosi dve strane jaki, ali da im je potrebna fer trgovinska razmena kada je reč o energentima. "Naravno da ćemo jasno staviti do znanja da nudimo bezbedne ugovore i isto to očekujemo od Rusije, naročito kada je reč o ugovorima i pristupu ruskom tržištu", rekla je Merkelova. Ona je dodala da EU želi da Rusija ratifikuje Sporazum o energentima kako bi obezbedila pravnu osnovu za sklapanje ugovora na ovom polju. Moskva je odbila da ratifikuje sporazum na osnovu koga bi svoje naftovode morala da otvori i za treću stanu. "Mislim da ćemo jasno staviti do znanja da je sadržaj Povelje o energentima dobar i da se ne može odbaciti", rekla je nemačka kancelarka. Nemačka je najveći potrošač ruskog gasa. EU je uznemirena nedavnim odlukama Moskve da dovede u pitanje ugovore koji su tokom 90-ih potpisani sa kompanijama Rojal dač šel i Total, kao i odlukom da ne dozvoli strana ulaganja u ogromno naftno polje Stokman. |
|
Kacirdakis: Nema šanse da odstupimo od Mladića
Rukovodilac Odeljenja za saradnju u odbrani NATO Džordž Kacirdakis (George Katsirdakis) izjavio je danas da ne postoji šansa da međunarodna zajednica odstupi od zahteva da Srbija mora da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu pre nego što njen put ka evroatlantskim integracijama bude nastavljen. "Ne radi se o jednom čoveku, već o ozbiljnosti da se ispuni obećano i tako prevaziđe kriza poverenja... Nema šanse da zaboravimo na poznati uslov - to je stvar principa", rekao je Kacirdakis na međunarodnoj konferenciji o budućnosti Srbije i BiH u evroatlantskim integracijama. Prema njegovim rečima, Srbija će, takođe, da bi mogla da produbi odnose sa NATO i EU morati da svoj sektor bezbednosti podvrgne opsežnim reformama. "U EU je nezamislivo da imate bilo kakvu bezbednosnu strukturu koja nije pod punom kontrolom države, a stvari ovde i dalje ne stoje tako", kazao je Kacirdakis. Isto se, kako je istakao, odnosi i na NATO, koji "nove članice ne prima zbog lepih očiju", već od zemalja učesnica u evroatlantskim bezbednosnim integracijama zahteva da dele evropske civilizacijske vrednosti i da daju doprinos zajedničkoj bezbednosti, za šta je preduslov reforma vojske, sektora bezbednosti i sudstva. "Ne možemo ozbiljno sarađivati sa zemljom koja ne može da uhapsi čoveka za koga se sumnja da se nalazi na njenoj teritoriji ili da na njoj često boravi", kazao je Kacirdakis. Sličnu poruku je na konferenciji uputila i Džudi Bet (Judy Batt), istraživač Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, koja je kazala da je Srbija obuhvaćena strategijom budućeg širenja EU, ali da prethodno mora da dokaže da deli evropske vrednosti i da neće oklevati da ih sprovodi. "Problem Ratka Mladića nije pitanje jednog čoveka. Pitanje je zašto Srbija nije sposobna da realizuje saradnju sa Haškim sudom i ispuni svoje međunarodne obaveze", rekla je Džudi Bet. Dvodnevna konferencija "Drina-BiH/Srbija" održava se u Beogradu u organizaciji holandskog Centra za evropske bezbednosne studije iz Groningena, Beogradskog centra za evropske integracije i sarajevskog Centra za sigurnosne studije. |
|
Štampa: Dzurinda bi mogao da nasledi Solanu
Donedavni slovački premijer Mikulaš Dzurinda je favorit Nemačke da zameni sadašnjeg predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, javlja danas slovačka novinska agencija TASR. Vest da bi Havijera Solanu koji se uskoro povlači zbog bolesti, mogao da zameni Dzurinda, prvi je objavio austrijski dnevnik "Kurir", pozivajući se na obaveštene izvore u Berlinu. Nemačka predsedava EU u prvoj polovini 2007. godine, a kancelar Angela Markel je najavila da želi da se za vreme nemačkog predsedavanja uspostavi funkcija šefa evropske diplomatije, kakavu predviđa još neprihvaćena evropska ustavna povelja. Pravne analize govore da bi imenovanje ministra spoljnih poslova EU bilo moguće i bez ratifikacije ustavne povelje koja nije prihvaćena referendumima u Francuskoj i Holandiji. U prilog Dzurindi, kako navodi TASR, govori i to što ga veoma cene u SAD. Mikulaš Dzurinda bio je na čelu slovačke vlade osam godina, a ambiciozne, ali bolne reforme koje je sproveo u Slovačkoj u poslednje tri godine koštale su ga pobede na izborima 17. juna ove godine. |
|
Delo: Koštunica nije spreman da žrtvuje karijeru
Srbija se tako dobro pripremila za pregovore sa Evropskom unijom (EU) o usklađivanju svojih standarda sa evropskim, da je primer ne samo Crnoj Gori i drugima koji čekaju pred briselskim vratima, nego i mnogim mlađim članicama unije, piše današnje "Delo". To je, navodi list, "nakon poslednjeg susreta sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, priznao i evropski komesar Oli Ren požalivši se što toliki intelektualni potencijal Srbije ne daje rezultate". Zbog toga je u utorak došla očekivana odluka Saveta ministara EU koji o produžetku suspenzije pregovora sa Srbijom o njenom evropskom putu, na kojem bi Beograd mogao svim balkanskim susedima izvan unije, duvati za vrat, smatra Delo. Politička jesen u Srbiji, i povodom neispunjenja haških obaveza Beograda, nije ne samo spolja, već ni iznutra uporediva sa događajima od pre pola godine, piše "Delo", navodeći da je razlog tome "približavanje raspleta kosovske krize". List takođe piše da premijer Srbije Vojislav Koštunica "nije spreman da žrtvuje svoju političku karijeru lovom na generala Ratka Mladića, a haškom sudu bi ga predao samo kada bi se general sam predao". Međutim, "ovog puta nije reč samo o političkoj sudbini Vojislava Koštunice, već o sudbini cele Srbije jer bi se, dva meseca pre prevremenih parlamentarnih izbora, Srbija sasvim verovatno okrenula na stranu Šešeljevih radikala u slučaju da Koštunica i njegovi Mladića otpreme u Hag", smatra Delo. List zaključuje da su tih činjenica na ministarskom sastanku EU u Luksemburgu, pored Slovenije, bili svesni njeni susedi članice EU, kada su uzalud predlagali nastavak pregovora sa Beogradom što bi sigurno ojačalo slabašne proevropske snage u srpskoj politici. |
|
Ren za kompromisno rešenje pristupa kiparskim lukama
Komesar Evropske unije (EU) za proširenje Oli Ren (Rehn) podržao je danas kompromisno rešenje koje treba da reši spor između Turske i Kipra oko pristupa kiparskim lukama i aerodromima. Grčke vlasti na Kipru smatraju da luke na severu ostrva ne bi trebalo da budu otvorene za međunarodnu trgovinu ukoliko ne dođe do povratka grčkih izbeglica proteranih 1974. posle turske invazije na to ostrvo. Ren se danas u Atini, gde se održava Konferencija za razvoj jugoistočne Evrope u organizaciji Evropske investicione banke, sastao sa glavnim turskim pregovaračem za članstvo u EU Alijem Babakanom i grčkom ministarkom spoljnih poslova Dorom Bakojani. "Još uvek ima vremena za Tursku da ispuni svoje obaveze, iako bi bilo bolje da se to dogodilo još juče, ili prošle godine. Mi smo, istovremeno, usredsređeni i svu našu energiju i napore smo fokusirali na podršku finskoj formuli za rešenje situacije", rekao je Ren. Pregovori između Turske oko ulaska u EU otežani zbog turskog nepriznavanja Kipra kao države, ali je Finska, trenutno predsedavajuća Unijom, predložila kompromisno rešenje kojim se uvode trgovinske olakšice za kiparske Turke. Kipar, koji je od 1974. podeljen na grčki i turski deo, ušao je u EU 2004. godine, ali je severni deo te zemlje naseljen Turcima ostao van EU jer njihova država nije međunarodno priznata. "Mi podržavamo evropski kurs Turske... Svi kandidati (za članstvo u EU) moraju da ispune zahteve i obaveze na koje su pristali", izjavila je Bakojani. Ona je istakla da sporazum o otvaranju luka i aerodroma za sve države članice EU, nije povezan sa drugim pitanjima od interesa za EU, poput trgovinskih sporazuma sa turskim delom Kipra. |
|
Dimitrij Rupel: Pitanje Kosova ostaje otvoreno
Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel rekao je danas da se region jugoistočne Evrope suočava sa novim izazovima, ali da je poslednjih nekoliko godina postignut veliki napredak. Govoreći na Konferenciji u Atini posvećenoj razvoju regiona jugoistočne Evrope, Rupel je naveo da je jedno od pitanja koje je ostalo otvoreno rešenje budućeg statusa Kosova. Rupel je rekao da Slovenija podržava odluku koja bi doprinela stabilnosti kako Kosova, tako i regiona u celini i koja bi se temeljila na evroatlantskoj perspektivi, saopšteno je iz kabineta slovenačkog ministra spoljnih poslova. Rupel je istakao da je na Kosovu važno međunarodno civilno i vojno prisustvo, i dodao da bi države u regionu morale tešnje da sarađuju sa sudom u Hagu, jer bi to doprinelo razjašnjenju događaja iz prošlosti. Prema njegovom mišljenju, region je poslednjih godina postigao veliki napredak jer je otklonjena pretnja oružanog sukoba, države regiona se približavaju Evropskoj uniji (EU), tri zemlje već učestvuju u Partnerstvu za mir, a ostale će se uskoro priključiti. Šef slovenačke diplomatije naglasio je i ekonomski napredak regiona, ali i rekao da se neke zemlje još uvek suočavaju sa strukturalnim problemima, nedostatkom reformi, visokom nezaposlenošću i značajnim učešćem sive ekonomije. Rezultat toga je, prema Rupelu, "odliv mozgova", što uzrokuje strogu viznu politiku međunarodne zajednice i samim tim izolaciju stanovništva regiona. Slovenija je, rekao je Rupel u Atini, zajedno sa nekim partnerskim državama u EU zagovornica blažeg viznog režima. Šef slovenačke diplomatije je istakao da će članstvom Bugarske i Rumunije u EU, države jugoistočne Evrope biti okružene državama članicama EU. Dodao je da države u regionu ne smeju zbog toga da postanu siva zona između Slovenije i Grčke. To je razlog, pored ostalog, što Slovenija zagovara jasnu evropsku perspektivu za te zemlje. EU i NATO moraju imati na svom dnevnom redu članstvo država jugoistočne Evrope. Nakon uspešnog širenja EU državama srednje i istočne Evrope, širenje Unije državama iz jugoistočne Evrope predstavlja nov izazov i novu šansu, rekao je slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel. Konferencija o razvoju jugoistočne Evrope održava se u Atini pod pokroviteljstvom Evropske investicione banke. |
|
Memorandum o saradnji s Kancelarijom za pridruživanje
Rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović ocenio je danas da je potrebno angažovati sve potencijale, pre svega intelektualne, kako bi se ostvario nacionalni zadatak prvog reda - pridruživanje Srbije EU. "Otuda uloga univerziteta mora da bude itekako važna. Moramo privući mlade ljude i ukazati im na ono što ih očekuje u ovom velikom procesu", rekao je Popović na potpisivanju Memoranduma o saradnji univerziteta u Srbiji i vladine Kancelarije za pridruživanje EU u zgradi Rektorata u Beogradu. Prema njegovim rečima, proces ulaska Srbije u EU podrazumeva ozbiljne promene u srpskom društvu, da univerzitet tome može mnogo da doprinese, ali da se u tom procesu očekuje i podrška Unije. Na okruglom stolu "Obrazovanje za Evropu", u okviru koga je potpisan memorandum, rektori univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu ponovili su podatak da 70 odsto studentske populacije nije putovalo van granica Srbije. Rektori univerziteta u Srbiji zajednički su ocenili da je Srbija najbliža EU u oblasti visokog obrazovanja i nauke. Ako ne radimo na unapređenju znanja i veština nećemo daleko odmaći, a baza za sticanje novih kapaciteta jesu univerziteti, rekla je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević. Ona je najavila da će od sledeće godine početi primena integrisanog programa obrazovanja i obuke EU, koji će obuhvatiti program doživotnog obrazovanja starijih i razmenu studenata. Potpisivanju Memoranduma o saradnji u procesu evropskih integracija u zgradi Rektoratu u Beogradu, između ostalih, prisustvovali su šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urštad i pomoćnica ministra prosvete i sporta Emilija Stanković. Cilj potpisivanja memoranduma je unapređenje saradnje, kao i uključivanje profesora, studenata i mladih u proces pridruživanja Srbije EU. |
|
Busek savetnik Gruevskog za članstvo Makedonije u EU
Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek, postao je danas novi savetnik makedonskog premijera Nikole Gruevskog, zadužen za spoljnu politiku i reforme potrebne za dostizanje evropskih standarda. "Danas sam predložio Buseku da bude savetnik", izjavio Gruevski i ocenio da Busek, kao bivši vicekancelar, ministar i gradonačelnik Beča, koji je direktno ucestvovao u pregovorima za ulazak Austrije u EU, može mnogo da pomogne Makedoniji. "Kao savetnik, koristiću lične kontakte koje imam", istakao je Busek, posle postignutog dogovora u makedonskoj vladi. Busek će paralelno sa savetničkom funkcijom u makedonskoj vladi voditi i Pakt za stabilnost, koji će u toj formi postojati do 2008. godine, nakon čega će biti transformiran u regionalni savet za saradnju. U makedonskoj vladi ne saopštavaju koliko će biti plačena savetnička funkcija Buseka. On je nakon Tea Vajgela drugi savetnik premijera Gruevskog sa nemačkog jezičnog područja. |
|
Baroso: Putin mora da izvede ubice Politkovske pred sud
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozvao je zemlje Evropske unije da zauzmu jedinstven i čvrst stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kada je u pitanju istraga o ubistvu novinarke Ane Politkovske. Putin bi trebalo da se u petak u Finskoj sastane sa šefovima država i vlada EU. Na pitanje novinara da li medju članicama EU postoji podeljenost na one koji zastupaju čvrstu politiku prema Moskvi i protivnike takve politike, Baroso je sinoć kazao da takav problem ne postoji u institucijama, EU već među samim članicama. "Ako tu postoji neki problem, njega nema u EU već među članicama Unije koje nisu sposobne da pošalju jedinstvenu poruku Rusiji", rekao je Baroso na okruglom stolu održanom u Londonu. "Ja se zalažem za to da se od Putina zahteva da pred lice pravde izvede ubice novinarke Politkovske", kazao je on. Ana Politkovska, novinarka lista "Novaja Gazeta" i oštar kritičar Putinove politike u Čečeniji, ubijena je 7. oktobra na stepenicama svoje zgrade. |
|
T. Miščević: Uprkos zastoju, nastavljamo evropske reforme
Uprkos odluci ministara Evropske unije da se pregovori sa Srbijom ne nastave, proces evropske integracije kroz ispunjavanje kriterijuma za prijem u EU nije zaustavljen, izjavila je danas šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Uniji Tanja Miščević. Odluka koja je doneta juče u Luksemburgu "nije konačna", već se "odnosi na trenutno stanje u vezi sa implementacijom akcionog plana i ocenom glavne tužiteljke da saradnja Srbije sa Haškim tribunalom još uvek nije zadovoljavajuća", objasnila je Miščevićeva na panel diskusiji na temu "Da li Srbija ima evropsku budućnost?". Direktorka vladine kancelarije za evropske integracije je istakla da je procenat građana koji podržavaju ulazak u EU porastao sa 64 u decembru prošle godine na 70 odsto u septembru, te je ukazala na činjenicu da će Evropska komisija dati pozitivnu ocenu o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za članstvo. "Imamo podršku javnosti za ovaj proces, a da li imamo pravu političku podršku, videćemo na izborima", kazala je Tanja Miščević. Na izborima u BiH, pitanje evropskih integracija "uopšte nije bilo element njihovih sučeljavanja", ukazala je Miščevićeva i upozorila da je "opasno da se tako nešto desi i u našem slučaju". Srbija "gotovo pola godine stoji u mestu sa zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" EU, ali "proces unutrašnjih reformi (potrebnih za članstvo) teče nesmetano", istakla je ona i upozorila na raskorak između "tehničke spremnosti" i političkog konsenzusa o ulasku u Uniju. Bivši evropski zvaničnik Patrik Rok, savetnik nekadašnjeg komesara EU za spoljne poslove Krisa Patena, ukazao je da u Srbiji postoji tendencija da se pokuša zaobilaženje uslova za članstvo u Uniji, "da se lobira jedna ili druga članica EU, umesto da se fokusira na rešavanje problema". "Srbija neće moći da obiđe uslove, moraće da ih prihvati", istakao je Rok i podsetio da "ti uslovi nisu izmišljeni zbog Srbije, niti da bi se Srbija diskriminisala". "Ratko Mladić nije srpski heroj", kazao je on i objasnio da "nije ništa strašno ni nerazumno u zahtevu da on bude uhapšen", jer je optužen za najteže zločine. Uslovi se, prema njegovim rečima, neće menjati ni zbog predstojećih izbora u Srbiji jer, kako je objasnio, niko u EU nije spreman da menja čitavu politiku proširenja "da bi se manipulisalo izbornim rezultatom za nekoliko procenata za jednu ili drugu partiju". Ukoliko, međutim, uslov saradnje s Tribunalom bude ispunjen, pregovori se mogu nastaviti već za nedelju-dve dana i Srbija bi u tom slučaju u ovo vreme iduće godine mogla da započne pregovore o pristupanju, sa odavno sklopljenim Sporazumom o stabilizaciji, kazao je Rok. Da bi okončala saradnju i uhapsila najvažnije optužene, nova vlada će posle izbora morati da razmotri da li su bezbednosne strukture uspostavljene kako treba i da napravi određene promene, a "EU bi u tom slučaju bila spremna da odgovori na pozitivan način", ocenio je bivši savetnik Krisa Patena. |
|
Bez uslovne obnove pregovora
Šefovi diplomatija nekoliko zemalja Evropske unije (EU) su se na današnjem zasedanju u Luksemburgu založili da se uslovno obnove pregovori EU sa Beogradom, ali su većina ministara, kao i Evropska komisija, bili protiv toga. Izvori zasedanja su agenciji Beti rekli da su ministri Italije, Austrije, Slovenije i Mađarske predložili da se, uprkos jučerašnjoj nepovoljnoj oceni saradnje Beograda s Haškim sudom, uslovno obnove pregovori o pridruživanju s Beogradom. Jer, kako su istakli, time bi se pomoglo jačanju srpskih demokratskih, proevropskih snaga, posebno imajući u vidu izglede za održavanje izbora u Srbiji do kraja godine. Ostali partneri i Evropska komisija su, međutim, u raspravi koja je trajala mnogo duže nego što je bilo predviđeno, bili mišljenja da se to ne može prihvatiti upravo zato što su i juče dostavljeni pismeni izveštaj Karle del Ponte Evropskoj uniji i njene izjave o saradnji srpskih vlasti s Hagom bili veoma nepovoljni. Zagovornici "uslovne obnove" pregovora sa Srbijom, a to znači da nema potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ako Beograd ne bi uspostavio punu saradnju sa Tribunalom, bili su mišljenja da bi Srbiji trebalo dati "neku šargarepu" i podstaći brži proevropski razvoj. Holandija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, kao i Evropska komisija su, međutim, ukazali na činjenicu da su pregovori sa Srbijom i bili pokrenuti s takvom "uslovnom klauzulom", ali su i odloženi, kako je rečeno, upravo zato što je izostao napredak u saradnji srpskih vlasti s tribunalom u Hagu. Posle jučerašnje krajnje nepovoljne ocene Karle del Ponte o sprovođenju "akcionog plana" srpske vlade, zaključak je većine partnera u EU, bilo bi jednostavno neprihvatljivo da se pregovori čak i uslovno obnavljaju, jer bi to dovelo u pitanje kredibilitet spoljne politike Evropske unije. Šefovi diplomatija Evropske unije su stavili do znanja spremnost za nastavak "ojačanog političkog dijaloga" sa Beogradom da bi se podržao proevropski razvoj Srbije, uključujući nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, čim srpske vlasti uspostave punu saradnju s Haškim sudom. Oni su pozdravili održavanje drugog sastanka "trojke" EU i Srbije i razgovore sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, juče u Luksemburgu. |
|
EU oštro kritikuje Rusiju zbog stava prema Gruziji
Evropska unija danas je, neuobičajeno oštro, kritikovala Rusiju zbog ponašanja prema Gruziji. EU je u saopštenju pozvala Moskvu da prekine sa uznemiravanjem Gruzijaca koji žive u Rusiji i osudila rusku blokadu Gruzije. Odnosi dve zemlje su pogoršani posle hapšenja četiri ruska oficira u Gruziji optužena za špijunažu. EU "izražava veliku zabrinutost zbog mera koje je Ruska Federacija usvojila protiv Gruzije i njihovih ekonomskih, političkih i humanitarnih posledica", navodi se u saopštenju izdatom posle samita šefova diplomatije EU u Luksemburgu. Moskva je posle hapšenja oficira prekinula sve saobraćajne veze sa Gruzijom, prestala je sa izdavanjem viza i Gruzijcima koji žive u Rusiji ja nametnula restrikcije. Politički stručnjaci smatraju da je Moskva besna zbog sve bližih veza Tbilisija sa EU i NATO-om. Mnogi ruski političari strahuju da uticaj Moskve u Gruziji slabi. "Izvor nestabilnosti nisu Gruzija ili gruzijske usijane glave. Pozivamo Rusiju da smiri situaciju u samoj Ruskoj Federaciji", rekao je češki ministar Aleksandr Vondra. Britanska ministarka Margaret Beket rekla je novinarima da EU želi smanjenje tenzija i mirno rešenje, "ali i poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije". U Finskoj će u petak biti održan samit lidera EU i ruskog predsednika Vladimira Putina. Ministri i zvaničnici tvrde da je prvobitna tema samita EU-Rusija bila saradnja na planu energetike, ali da će verovatno biti reči i o zaštiti ljudskih prava, kao i o istrazi ruskih vlasti povodom ubistva novinarke Ane Politkovske. |
|
Ahtisari: Podneću rešenje Savetu bezbednosti do kraja 2006
Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari izjavio je danas u Luksemburgu da sprema predlog rešenja za status Kosova koji će podneti Savetu bezbednosti UN znatno pre kraja godine. Ahtisari je, posle susreta sa premijerom Luksemburga Žan-Klodom Junkerom, rekao da bi "svako razuman uvek bio za dogovoreno rešenje, ali ako to nije moguće jedan predlog će biti podnesen dvema stranama i Savetu bezbednosti UN". Ahtisari je to kazao odgovarajući na pitanje da li je moguće nametnuti rešenje za status pokrajine. Specijalni izaslanik UN je najavio da će se krajem meseca sastati u Beču sa političkim direktorima za Balkan u vladama zemalja članica Kontakt grupe. "Mi smo već izneli i stavićemo na sto neke prve zamisli o rešenju statusa Kosova", rekao je on i dodao da će se sa političkim direktorima ponovo naći u prvoj polovini novembra. "Za sada je moj cilj da članicama Saveta bezbednosti iznesem moje zamisli do kraja godine, i osim ako ne čujem nešto drugačije ostaću pri ovim rokovima i programu", kazao je on. Odgovarajući na pitanje da li izbori u Srbiji mogu da pomere rešavanje statusa Kosova, specijalni izaslanik je rekao da je za to zadužena Kontakt grupa. "Za sada ništa nisam čuo o tome osim da posao treba nastaviti po planu, a ništa nisam čuo ni o izborima u Srbiji". Zamoljen da kaže šta će se desiti ako izbori u Srbiji na primer budu zakazani za deset dana, Ahtisari je uzvratio da takvo pitanje treba postaviti Kontakt grupi, a "meni je nalozeno da rešenje pronađem do kraja godine i takve smernice se nisu promenile". Ahtisari je izrazio uverenje da bi njegov predlog koji priprema za rešavanje statusa Kosova mogao ponovo podstaći direktne pregovore albanske i srpske strane. "Imam vrlo jasna uputstva da pripremim predlog rešenja i treba da razgovaram ne samo sa Kontakt grupom, već i sa generalnim sekretarom UN i ljudima u Njujorku", rekao je on. Na pitanje novinara da li smatra da rešenje mora da se nađe do kraja godine, premijer Junker je ocenio da su "ljudi umorni i ne žele da tamo (na Kosovu) budu predugo, jer bi ta situacija mogla da postane sve opasnija ako ne bi bilo nađeno rešenje". Ahtisari je još kazao da mu nije poznato da je programom predviđen njegov susret sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom koji, takođe, boravi u Luksemburgu. |
|
Francuska odluka bez uticaja na prijem Turske u EU
Odluka francuskih poslanika da uvedu kaznu za svakog ko poriče genocid nad Jermenima neće imati uticaja na prijem Turske u Evropsku uniju, ocenila je danas evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner. "Ono što se događa u Francuskoj i ono što mi radimo kao EU sa zemljama kandidatima su dve različite stvari", kazala je Ferero-Valdner finskoj televiziji Ile. "U Francuskoj pitanje genocida nad Jermenima se redovno postavlja, zato što tamo postoji mnogobrojna jermenska zajednica koja se za to snažno zalaže", dodala je ona. Francuska Nacionalna skupština prihvatila je juče predlog zakona koji predviđa godinu dana zatvora i novčanu kaznu do 45.000 evra za svaku osobu koja poriče da je masakr Jermena 1915-17. bio genocid. Takva odluka parlamenta u Parizu izazvala je gnev Ankare i neslaganje Brisela. U masakru i deportaciji Jermena iz Otomanskog carstva je prema jermenskim podacima ubijeno više od milion i po Jermena, dok Turska tvrdi da je stradalo između 250.000 i 500.000. Turska odbacuje tvrdnju da je to bio genocid što su, međutim, priznale Francuska, Kanada i Evropski parlament. |
|
Zvaničnici EU: Teško do obnove pregovora sa Srbijom
Na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije u ponedeljak i utorak u Luksemburgu ne očekuju se bitnije promene u odnosima Srbije i EU, rekli su zvaničnici Evropske komisije u Briselu. Zamisao Beograda da se uslovno obnove pregovori o pridruživanju s Unijom, međutim, jeste predmet razmatranja na današnjem susretu čelnika EU s predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Helsinkiju. O tome će, po svemu sudeći, biti reči i u ponedeljak na ministarskom sastanku "trojke EU" sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom u Luksemburgu. To su istakli zvaničnici EU u Briselu i rekli da se, "prema poslednjim saznanjima, teško može reći da je ostvarena puna saradnja Srbije s Haškim sudom", a to je, kako je naglašeno, i dalje ključni uslov za obnovu pregovora sa Srbijom. Na pitanje da li je EU dobila izveštaj ili informaciju od haškog tužioca Karle del Ponte o rezultatima sprovođenja akcionog plana srpske vlade za saradnju s Haškim sudom, jedan funkcioner finskog predsedništva Unije je odgovorio da su "poslednje reči o tome bile kritičke" i da "situacija nije laka". Prema evropskim diplomatskim izvorima, prva naznaka ocene haškog tužioca o saradnji Beograda s Hagom dobijena je kroz njene izjave, koje su u EU uglavnom shvaćene kao poruka da - iako su vidljivi napori i volja da se akcioni plan sprovede - još nema naznaka da li bi u dogledno vreme mogao biti pronađen otpuženi Ratko Mladić. Na povoljan odjek je naišla izjava Karle del Ponte da ona ima poverenja u glavne zadužene za sprovođenje akcionog plana: Vojislava Vukčevića i Rasima Ljajića, kao i činjenica da joj je premijer Koštunica u Beogradu naglasio da referendum i izbori u Srbiji neće ometati napore za saradnju s Tribunalom. Očekuje se da Karla del Ponte do ponedeljka pošalje izveštaj EU, ili, što je i sama posredno najavila, da ona dođe u Luksemburg i o svojim zaključima o saradnji Beograda s Tribunalom izvesti evropske šefove diplomatija koji će tamo zasedati. Zamoljeni da kažu kako se u EU gleda na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da se pregovori o pridruživanju obnove uslovno, s tim da ne budu zaključeni sve dok Haškom sudu ne bude predat optuženi Ratko Mladić, izvori EU su rekli da je ta zamisao dosad iznošena samo kroz izjave zvaničnika Srbije. Objašnjenje šta to tačno podrazumeva čelnici EU će, kako su naveli, dobiti u razgovoru s Tadićem i Koštunicom. Tadić posle susreta s evropskim komesarom Olijem Renom popodne treba da se sastane s predsedavajućim Saveta ministara EU, šefom finske diplomatije Erki Tuomiojom i sa visokim predstavnikom Unije Havijerom Solanom. Tadić i Solana su u ponedeljak razgovarali telefonom, a u toku je i snažna diplomatska aktivnost EU prema zapadnom Balkanu, rekli su Solanini saradnici. |
|
Ahtisari u Luksemburgu u vreme sastanka EU
Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari doputovaće u ponedeljak u Luksemburg da bi sa zvaničnicima razgovarao o procesu utvrđivanja statusa, rekla je danas agenciji Beta Ahtisarijev portparol Hua Đijang. Ahtisari će u Luksemburgu boraviti u vreme održavanja dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije, ali za sada nije izvesno da li će se sa njima susresti, rekla je Hua Đijang u telefonskoj izjavi za Betu. "Predviđeno je da se sastane sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Luksemburga", kazala je ona. Hua je potvrdila da su postojali planovi da Ahtisari izvesti evropske ministre o najnovijim događajima vezanim za proces utvrđivanja statusa Kosova, ali da takav sastanak za sada nije zakazan. U vreme održavanja ministarskog sastanka EU, u Luksemburgu će boraviti premijer Srbije Vojislav Koštunica koji treba da se sastane sa "trojkom" Evropske unije. EU očekuje da joj glavni tužilac haškog Tribunala Karla del Ponte do ponedeljka dostavi izveštaj o saradnji Srbije sa tim sudom, koja je uslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Del Ponte je posredno najavila da bi mogla doći u Luksemburg da izvesti šefove evropskih diplomatija o svojim zaključcima o saradnji Beograda s Tribunalom. |
|
EU traži konstruktivnost Beograda i Prištine s Ahtisarijem
Šefovi diplomatija Evropske unije pozvaće u utorak Beograd i Prištinu da "konstruktivno rade s izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem kako bi se prevazišle razlike u stavovima" o rešavanju statusa Kosova. To su danas novinarima rekli zvaničnici finskog predsedništva EU koji su dodali da očekuju da ministri evropske dvadesetpetorice na sastanku u Luksemburgu "ponove podršku Ahtisariju u vođenju političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosova". Na zasedanju šefova evropskih diplomatija će biti ukazano i na važnost tekuće pripreme nadležnosti EU u oblasti vladavine prava na Kosovu posle utvrđivanja statusa, kao i na značaj učešća EU u budućoj međunarodnoj civilnoj misiji na Kosovu. Ahtisari će u ponedeljak razgovarati s luksemburškim premijerom Žan-Klodom Junkerom i ministrom inostranih poslova Žanom Aselbornom. Očekuje se da Junker i Ahtisari potom održe konferenciju za novinare. Bilo je planirano da se Ahtisari ministre evropske dvadesetpetorice izvesti o stanju procesa utvrđivanja statusa, ali takav sastanak još nije zakazan, rekla je agenciji Beta Ahtisarijev portparol Hua Đijang. Ni zvaničnici EU u Briselu nisu mogli da potvrde da će do tog susreta doći. |
|
Tadić traži rešenje za Kosovo posle izbora u Srbiji
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je danas u Helsinkiju da se predlog konačnog rešenja za status Kosova iznese posle održavanja izbora u Srbiji. "Mnogo je bolje da se izbori u Srbiji održe pre sporazuma o statusu. Ne tražim da se taj proces odlaže, tražim racionalnost", rekao je Tadić posle sastanka sa komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom. "Izbori su uvek nabijeni emocijama. Održavanje izbora u toj atmosferi bilo bi kontraproduktivno", kazao je predsednik, a prenose agencije. Tadić je rekao da i dalje veruje da je dogovor o rešenju za Kosovo moguć, uprkos teškoćama sa kojima je suočen glavni međunarodni pregovarač Marti Ahtisari. "Nadam se da ćemo imati konkretan rezultat prihvatljiv za obe strane, albansku i srpsku", kazao je Tadić. "Nije reč samo o Kosovu, nego o regionalnim perspektivama EU. Ishod treba da ide u prilog regionalne stabilnosti. Bez stabilnosti, nema razvoja niti perspektive za naše zemlje i naše narode", rekao je on. Tadić je izrazio očekivanje da će specijalni izaslanik UN "zaključiti ovaj proces u tom duhu" i pritom naveo da lično poštuje Martija Ahtisarija. |
|
Zbog mahinacija Češka zamrzla sredstva iz EU
Češka je zbog afere oko zloupotrebe sredstava iz fondova Evropske unije, u kojoj je uhapšen bivši šef kabineta dvojice premijera, zamrzla finansiranje svih projekata. "To je kao kada su sruši avion, odmah se povuku svi ostali istog tipa, dok se ne proveri da li je u pitanju sistemska greška", objasnio je ministar za lokalni razvoj Petr Gandalovič zašto zaustavlja sve projekte koji se finansiraju dotacijama iz EU. Kao koordinator korišćenja sredstava iz evrofondova, ministarstvo namerava da proveri sve predložene i realizovane projekte u poslednje dve godine. Razlog je pokušaj Zdenjeka Doležala, bivšeg šefa kabineta socijaldemokratskih premijera Stanjislava Grosa i Jiržija Paroubeka, i predsednika opštine Budišov, takođe socijaldemokrate Ladislava Pete, da nadzidaju cenu za renoviranje lokalnog zamka i iz novca EU u svoj džep preliju milion evra u preračunu. Plan je policiji i komercijalnoj televiziji Nova u proleće odao arhitekta koji je pripremao projekat, a odbio je da učestvuje u prevari, pa su Doležal i saučesnici počeli da ga ucenjuju i zastrašuju. TV Nova je u grupu oko Doležala uspela da ubaci svog čoveka koji se pretvarao da želi da učestvuje u prevari i za to je dobio mito od 5.300 evra, a sve je snimao skrivenom kamerom. Doležalu i Peti preti do 12 godina zatvora. Peta je izbačen odmah iz socijaldemokratske, stranke a bivši premijer i lider socijaldemokrata Jirži Paroubek odmah se izvinio javnosti i kategorično distancirao od afere. Policija je naišla i na trag da je Doležal pokušavao da nađe plaćenika da likvidira šefa odeljenja policije za borbu protiv organizovanog kriminala Jana Kubicu. "Izbacio sam ga (s funkcije šefa kabineta) još pre trinaest meseci. Ako je tačno da je tražio plaćenog ubicu, tom čoveku je mesto ili u zatvoru ili u ludnici", kazao je Paroubek. EU za sada zvanično nije reagovala na aferu sa zloupotrebom njenih fondova u Češkoj. Nezvanično su njeni eksperti češkoj televiziji rekli da je češki sistem javnih nabavki i dotacija iz evrofondova podložan korupciji i mahinacijama, ali da Češka nije jedina i da su se slični problemi javljali i posle proširenja na Španiju. |
|
Napredak malih i srednjih preduzeća u Srbiji
Direktor sektora Evropske komisije za razvoja preduzeća (DG Enterprise and Industry) Filip Žan (Philippe Jean) izjavio je danas u Beogradu da su mala i srednja preduzeća u Srbiji postigla "opipljiv progres". Na godišnjem sastanku Evrospke komisije i Vlade Srbije u Beogradu, Žan je novinarima rekao da je u srpskoj ekonomiji "uspostavljen pozitivan sistem, time što su mala i srednja preduzeća stavljena u centar". Prema njegovim rečima, izveštaj o poslovanju malog biznisa u Srbiji u proteklom periodu danas su pozitivno ocenili predstavnici Evropske komisije, koji su boravili u Beogradu. "Ima smisla i mi to vidimo", ocenio je Žan. On je preporučio ekonomskim stručnjacima srpske vlade da rade na "prenošenju evropskog zakonodavstva" na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji. "Upravo današnji izveštaj koji razmatramo, deo je evropske Povelje koju je odobrilo 25 članica EU, a koja pruža sigurnost da će svaka sadašnja ili nova članica voditi privredne aktivnosti u pravom smeru", precizirao je Žan. On je istakao da se dokument odnosi i na Srbiju, koja je u procesu pristupanja EU. Prema njegovim rečima, izazovi koje danas imaju članice EU slični su izazovima pred kojima se Srbija nalazi danas. "Kad neka zemlja postaje član EU, mora da ispuni veliki broj kriterijuma, a kad uđe u EU mora već preneti evropsko zakonodavstvo i biti konkurentna ekonomijama ostalih zemalja članica", naglasio je predstavnik Evropske komisije. On je ocenio da će "ekonomija koja to ne uradi na vreme, u momentu ulaska u EU patiti zbog pritisaka kojima će biti izložena". |
|
Neformalni sastanak ministara sredozemnih članica EU
U grčkom letovalištu Lagonisi, kod Atine, večeras počinje neformalni sastanak sredozemnih zemalja članica Evropske unije. Na dvodnevnom sastanku, kojim će predsedavati grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani, šefovi diplomatija osam članica EU razmotriće pitanja sa kojima se suočavaju zemlje sredozemnog regiona, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Grčke. Oni će razmotriti pitanja ilegalnih imigranata, obezbeđivanja spoljašnje granice EU, ekološke zaštite Sredozemlja i saradnje sa drugim sredozemnim susedima. Članice EU iz regiona Sredozemlja imaju veoma slične stavove o nizu važnih pitanja za EU, uključujući Bliski istok, budućnosti EU, reviziju budžeta Unije i prijem novih članica. Cilj sastanka je jačanje saradnje Grčke, Francuske, Kipra, Portugalije, Španije, Italije, Malte i Slovenije. Grčka smatra da sredozemne članice EU mogu da uspostave poseban, neformalan međusobni dijalog o zajedničkim temama. Ministri i zvaničnici osam sredozemnih zemalja EU večeras će na radnoj večeri razgovorati o budućnosti EU, odnosno njenim institucionalnim reformama i širenju, kao i zbivanjima na Bliskom istoku. Oni će sutra razmotriti pitanja ilegalne imigracije, saradnje u obezbeđivanju spoljne pomorske granice EU, jačanju koordinacije u upravljanju krizama i saradnje sa susedima u Sredozemlju. Ministarka spoljnih poslova Grčke danas će se sastati sa ministrom inostranih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom, a sutra sa kiparskim kolegom Jorgosom Lilikasom. U okviru skupa, Grčka i Malta će sutra potpisati sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. |
|
Stefan Lene i Branko Crvenkovski o pregovorima o Kosovu
Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski danas je u Skoplju, u razgovoru sa izaslanikom EU za Kosovo Stefanom Leneom, apelovao na Beograd i Prištinu da dođu do "zajedničkog prihvatljivog rešenja za status Kosova". Kako se navodi u saopštenju iz predsedničkog kabineta, Crvenkovski je u razgovoru s Leneom ponovio stav Makedonije da će poštovati rešenje koje će proizaći iz pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova. Crvenkovski i Lene su se saglasili da je demarkacija makedonske granice prema Kosovu tehnička operacija koja treba da bude realizovana u definisanju finalnog statusa i pre nego što ta odluka stupi na snagu. Kancelarija EU u Skoplju saopštila je da je Lene u "rutinskoj" poseti Makedoniji i da će se sastati i sa premijerom Nikolom Gruevskim, predsednikom skupštine Ljubišom Georgievskim i liderima vodećih političkih stranaka. |
|
Boris Tadić u petak u Briselu
Predsednik Srbije Boris Tadić doputovaće u petak u kratku posetu Briselu, gde će razgovarati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. Kako je agenciji Beta rečeno u kabinetu predsednika,Tadić u posetu putuje u sklopu diplomatskih napora da uveri čelne ljude EU da je nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU veoma važan za Srbiju i njene evropske integracije. Predsednik Srbije je za vreme boravka u Napulju telefonom razgovarao sa Havijerom Solanom i Olijem Renom i tom prilikom se sa njima dogovorio o predstojećoj poseti Briselu. Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte nedavno je najavila da će izveštaj o saradnji Srbije podneti Evropskoj uniji 16. ili 17. oktobra. Od procene Del Ponteove i drugih elemenata zavisiće da li će EU odlučiti da obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Pregovori su suspendovani u maju, pošto Beograd nije izručio Ratka Mladića u obećanom roku. |
|
Stručnjaci: EU jasno da treba nastaviti sa proširenjem
Mada EU postaje sve strožija u pogledu kriterijuma za proširivanje, "državama članicama je jasno da u slučaju zapadnog Balkana proces treba nastaviti", izjavila je Katinka Baris iz londonske ekspertske organizacije Centar za evropsku reformu. "Blokiranjem napredovanja zemalja na zapadu Balkana ne može se steći značajniji politički kapital", rekla je Baris za Balkan insajt net, koji je internet publikaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN). "Nema razloga za uznemirenost, jer će nas Evropa prihvatiti kada za to dođe trenutak", slaže se Ivan Vejvoda iz Balkanskog trusta za demokratiju. "U Briselu se proširivanje nastavlja, a na našim je zemljama da urade svoje domaće zadatke." Viši istraživač na Institutu EU za istraživanje bezbednosti Džudi Bat smatra da su nedavne izjave o pauzi u primanju novih članica EU bile namenjene unutrašnjoj publici u EU i da je zapravo "glavna prepreka proširenju, sporo napredovanje ovih zemalja u pripremama za preduzimanje potrebnih koraka". Džudi Bat je, međutim, izrazila zabrinutost da ovakve izjave izazivaju strahove koji mogu dovesti u pitanje sadašnji stepen pritiska da se nastavi sa reformama. "Ako poveruju da ih EU neće primiti bez obzira na to šta oni čine, ljudi na zapadu Balkana mogu u očajanju odustati i zapitati se čemu sve to", rekla je Bat. U cilju obnavljanja pozitivnih efekata koje je sama perspektiva članstva u EU imala na reforme i razrešavanje sukoba u regionu, mnogi sada zahtevaju da Brisel pošalje jasniju poruku zemljama zapadnog Balkana. Balkan insajt net navodi i da je, kada je u pitanju zapadni Balkan, neophodno uložiti napor da se ukloni preuveličano loša reputacija regiona i naglase dobre strane perspektive ulaska u EU. "Na nama u regionu je da pokažemo napredak u reformama", izjavio je Vejvoda. U međuvremenu, posmatrači lamentiraju nad činjenicom da Srbija nastavlja da vrši opstrukciju ključnih institucija kao što je Haški tribunal Nesposobnost Srbije da uhapsi najtraženijeg optuženika za ratne zločine Ratka Mladića, onemogućila joj je da stigne i do prve stepenice procesa pridruživanja EU - pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Ako Srbija nije spremna da sarađuje s Haškim tribunalom, moramo se zapitati sa kakvom to zemljom imamo posla", rekla je Džudi Bat. Vejvoda se, u međuvremenu, poziva na nedavno obavljeno istraživanje nemačkog Maršalovog fonda koje pokazuje da će čitava Evropa biti na dobitku kada se zapadni Balkan priključi kontinentalnoj glavnini, navodi Balkan insajt. |
|
EK: Kosovo se ne može porediti s južnim Kavkazom
Evropska komisija je danas u Briselu ponovila svoj stav da odluka o budućem statusu Kosova ne može biti presedan za druge sporne oblasti u svetu. Portparol Evropske komisije Ema Advin naglasila je danas da ne može biti poređenja između Kosova i drugih područja, uključujući južni Kavkaz. Ona je time odgovorila na pitanje novinara o tome "da li Evropska komisija vidi neku vezu između najnovijih događaja u Gruziji i tekućeg procesa UN za rešenje statusa Kosova". "Mi tu situaciju vidimo kao posebnu i koja se mora procenjivati na temelju njoj svojstvenih saznanja. Kosovo je imalo veoma posebno iskustvo sa Srbijom što se ne može porediti sa slučajevima Južne Osetije ili Abhazije, rekla je Ema Advin. "Prema tome", podvukla je ona, "mi ne vidimo da neka odluka o Kosovu može postaviti presedan za druge situacije". |
|
Švarc-Šiling protiv prevremenog povlačenja EU iz BiH
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling) danas je upozorio da bi smanjenje angažovanja Evropske unije (EU) izazvalo nove probleme u BiH. "Često, kada odvratimo pogled suviše rano, problemi se ponovo pojave", rekao je Švarc-Šiling u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta. Evropska unija razmatra mogućnost smanjenja svojih snaga u BiH (Eufor) koje su 2004. godine preuzele misiju od NATO. Zapovednik Eufora, general Džon Rit (John Reith) predložio je da se snage koje sada broje 5.800 vojnika, smanje na 1.500. "Balkan treba da ostane prioritet za EU, kako bi se garantovala stabilnost. Neophodna je detaljna analiza pre donošenja i najmanje odluke o smanjenju snaga Eufora", rekao je Švarc-Šiling koji je i predstavnik EU u BiH. Visoki predstavnik u BiH čija kancelarija treba da bude zatvorena 2007. godine kako bi ustupila mesto predstavniku EU, govorio je i o planovima za završetak svoje misije. "Ako odemo suviše rano, nismo li onda uzalud ulagali?", rekao je on i pozvao EU da ispuni svoja obećanja o evropskoj perspektivi BiH. Švarc-Šiling je ocenio da EU nije dovoljno ozbiljno shvatila obećanja koje je dala na samitu u Solunu 2003. godine o evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. "Potrebno im je pružiti primamljivu perspektivu kako separatizam ne bi pobedio", rekao je on. |
|
Višegradska grupa razočarana odlaganjem Šengena
Premijeri četiri države-članice Višegradske grupe danas su u tom gradu na severu Mađarske razgovarali o nedavnom odlaganju Evropske unije (EU) da primi nove države u Šengenski sporazum o kretanju ljudi i vizama. Jubilarnom 15. sastanku u Višegradu prisustvovali su premijeri Češke - Mirek Topolanek, Poljske - Jaroslav Kačinjski (Jaroslaw Kaczynski), Slovačke - Roberto Fico i Mađarske - Ferenc Đurčanj (Gyurcsany). Prihvatanje ulaska u Šengenski sporazum 10 država koje su 2004. godine pristupile EU, nedavno je odloženo najmanje do sredine 2008. Većina novih članica, među kojima su sve četiri članice Višegradske grupe, očekivala je da će njhovi državljani već od 1. januara 2007. putovati bez pasoša unutar EU. "Očekujem da naši državljani budu jednaki sa ostalim... ili onda ne možemo da govorimo o jednakosti", izjavio je posle sastanka slovački premijer Fico. Neočekivano, konferencija za novinare se pretvorila u otvorenu raspravu mađarskog i slovačkog premijera oko nedavne serije etnički motivisanih napada na Mađare u Slovačkoj. Đurčanj je čak rekao da ne želi da se odvojeno sastane sa slovačkim kolegom jer imaju različita viđenja uzroka tih napada. On je kritikovao Fica što je formirao koalicionu vladu sa radikalnom Slovačkom narodnom strankom i Narodnim pokretom za demokratsku Slovačku bivšeg premijera Vladimira Mečijara, optužujući Fica da je "omogućio prodor nacionalističkih snaga". |
|
Rusija: Bez saglasnosti Beograda nema rešenja za Kosovo
Rusija je Evropskoj uniji prenela stav da rešenje statusa Kosova ne može biti nametnuto Srbiji protiv njene volje, naglasivši da to Moskva neće podržati ni u Kontakt grupi, niti u Savetu bezbednosti UN. Kako saznaje agencija Beta, zvanična Moskva je objasnila da delovanje i saradnja Rusije s partnerima u Kontakt grupi znači i da, ako i za srpsku i za albansku stranu rešenje ne može da se nađe do kraja 2006, onda pregovore treba nastaviti i u 2007. Odlično obavešteni međunarodni izvori u Briselu rekli su Beti da je takav stav Moskva takođe prenela i nekim partnerima u Kontakt grupi i izaslaniku UN Martiju Ahtisariju. U poruci je naglašeno da je Kontakt grupa od Ahtisarija zatražila da pripremi "sveobuhvatan predlog" za status Kosova, o kojem prvo treba da raspravljaju partneri u Kontakt grupi. Rusija je predočila da je to prihvatila, s tim da se podrazumeva da posle rasprave u Kontakt grupi, predlog za rešenje statusa Kosova mora biti podnesen i Prištini i Beogradu, i da je cilj da se obe strane podstaknu da pospeše dalji proces pregovora. Izvori u Briselu su precizirali da je Moskva u nekoj vrsti demarša, koji je dobilo finsko predsedništvo EU, posebno naglasila svoj stav da Kontakt grupa, dajući nalog Ahtisariju za izradu predloga o statusu Kosova, ne namerava da nametne bilo kakvo rešenje Srbiji. Rusija je, takođe, objasnila da je neodrživa bilo kakva "sugestija" koja bi podrila razgovore s Beogradom, a to je slučaj da se dovedu u pitanje prava Srbije kao suverene države. To je, kako je "vrlo precizno" predočeno u demaršu Kremlja, da se Kosovu odrede ovlašćenja da učestvuje u međunarodnim organizacijama ili da deluje na drugim područjima koja mogu značiti da se time podrivaju prava Srbije, kao suverene države. Zamoljeni da objasne da li to znači da je Rusija protiv članstva Kosova u UN i davanja prava Prištini na sopstvenu diplomatiju, izvori u Briselu su rekli da još nije jasno da li su partneri Moskve u EU i Kontakt grupi već razmenili mišljenja o demaršu Moskve. Konsultovani evropski diplomatski izvori, koji nisu hteli ni da potvrde, ni da opovrgnu da je Rusija poslala poruku EU, stavili su, međutim, do znanja da se razmišljanja kod većine u evropskoj dvadesetpetorici kreću ka kompromisnom utvrđivanju statusa Kosova koji bi suštinski značio "ograničeni suverenitet" bez stolice u UN. |
|
Trojka EU i Koštunica 16. oktobra u Luksemburgu
Finsko predsedništvo Evropske unije pozvalo je premijera Srbije Vojislava Koštunicu na sastanak sa ministarskom "trojkom" 16. oktobra u Luksemburgu, na kojem će biti razmotreno sprovođenje Akcionog plana srpske vlade za saradnju s Haškim sudom. To su agenciji Beta u Briselu rekli diplomatski izvori EU, koji su naveli da se pre toga očekuje da haška tužiteljka Karla del Ponte dostavi evropskom komesaru Oliju Renu izveštaj o stepenu saradnje Beograda s Tribunalom. Zamoljeni da se osvrnu na pisanje srpskih medija da će Koštunica tražiti od evropskih sagovornika da obnove pregovore o pridruživanju i time podrže demokratske snage u Srbiji pred očekivane izbore, oni su odgovorili da će ocena Karle del Ponte biti izuzetno važna za sagledavanje sveukupnih odnosa sa Srbijom. Izvori u Briselu rekli su da će teme sastanka Koštunice i "trojke" EU biti i ukupni odnosi Srbije i EU, kao i unutrašnje političke prilike u Srbiji, posebno u svetlu referenduma o ustavu i očekivanog raspisivanja parlamentarnih izbora. S tim u vezi će, svakako, biti razmotren i proces rešavanja statusa Kosova, uključujući nagoveštaje da bi to moglo da se odloži za nekoliko meseci ako se održi referendum o ustavu i u Srbiji budu sazvani izbori za kraj godine, navodi se u Briselu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana je u sredu u Evropskom parlamentu izjavio da bi, u tom slučaju, odlaganje pregovora o statusu bila "razumna odluka" i da je o tome razgovarao sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem. Sastanak srpskog premijera Koštunice i "trojke" EU, u kojoj će biti Erki Tuomioja, šef diplomatije Finske, predsedavajuće EU, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer, austrijska ministarka Ursula Plasnik, kao i s Renom i Solanom, biće održan na margini zasedanja šefova diplomatija evropske dvadesetpetorice u Luksemburgu. Evropski ministri biće obavešteni o tome kako je Karla del Ponte ocenila sprovođenje Akcionog plana, a očekuje se i da se dotaknu sveukupnog unutrašnjeg razvoja u Srbiji. Šefovi diploma | |
