|
Danas prva runda pregovora o viznim olakšicama
Prva runda pregovora Srbije o viznim olakšicama i sporazumu o readmisiji sa Evropskom unijom održaće se danas u Briselu. Ministarska konferencija koju je tim povodom organizovao potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini, trebalo bi da označi početak pregovora za koje se očekuje da će biti okončani u toku prve polovine 2007. godine. Vlada Srbije je najavila da će ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić predvoditi njen pregovarački tim na konferenciji na kojoj će učestvovati ministri zemalja Zapadnog Balkana. Odmah po okončanju ministarskog sastanka, pregovarački tim Srbije razgovaraće sa predstavnicima Evropske komisije o olakšicama u izdavanju viza koje bi trebalo da olakšaju putovanje državljana Srbije u zemlje Evropske unije. U ponedeljak, 4. decembra, nastaviće se pregovori o zaključivanju Jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa Evropskom unijom. |
|
Srbija bi mogla da računa na 600 miliona evra pomoći EU
Srbija bi kao kandidat za pridruživanje EU mogla da računa na oko 600 miliona evra pretpristupnih sredstava u periodu od 2007. do 2009. godine, rečeno je danas na predstavljanja instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA) EU. Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da će sredstva iz IPA, u periodu dok je Srbija potencijalni kandidat za pridruživanje EU, moći da se koriste za izgradnju institucija, civilnog sektora i građanskog društva. Ona je navela da sredstva konkretno mogu da se upotrebe za izgradnju dobro opremljene i osposobljene komisije za zaštitu konkurencije, veterinarskih laboratorija ili kompjutersko povezivanja diplomatskih i konzularnih predstavništava Srbije u inostranstvu. Miščevićeva je rekla da je EU odlučila da racionalizuje i harmonizuje pretpristupnu pomoć zajednice upućenu potencijalnim članovima EU, a kontrolu trošenja novca podeli sa vladom određene zemlje i lokalnom samoupravom uvođenjem IPA. IPA, kako je objasnila, nije novi, ni poseban fond EU, već spaja komponente postojećih fondova pomoći, ali sa pojednostavljivanim procedurama za konkurisanje i korišćenje sredstava. Predstavnica Evropske komisije u Srbiji Esmeralda Herrnadez Aragones rekla je da je za te programe pomoći zemljama potencijalnim kandidatima i kandidatima za ulazak u EU planirano ukupno 10,2 milijarde evra. Ona je istakla da će IPA za Srbiju predstavljati korak dalje na putu evropskih integracija. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević najavio je da će napraviti priručnik za IPA fondove koji će biti predstavljen u 10 opština Srbije - Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Zaječaru, Novom Pazaru, Valjevu, Zrenjaninu i Majdanpeku. |
|
Fratini: Do kraja 2007 vizne olakšice za Zapadni Balkan
Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove, Franko Fratini, izrazio je danas očekivanje da će do kraja iduće godine biti okončani pregovori sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana o sporazumima o viznim olakšicama i readmisiji. Očekujem da do tada sporazumi dobrim delom budu i sprovedeni, izjavio je Fratini posle susreta sa ministrima unutrašnjih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije, čime su zvanično počeli pregovori o viznim olakšicama i readmisiji. Danas su u Briselu počeli pregovori s Makedonijom, a sutra počinju sa Srbijom. Albanija već ima sporazum o readmisiji sa EU, što znači da prihvata da iz zemalja Evropske unije budu vraćena lica koja ilegalno s albanske teritorije dođu u EU. Fratini je naglasio da je veoma zadovoljan što su svi ministri država regiona pružili političku podršku za policijsku saradnju sa EU i podvukao da je ta politička obaveza od presudnog značaja za proces koji vodi viznim olakšicama i sporazumima o readmisiji. Zemlje regiona su se obavezale da će svojim građanima i Evropi zajamčiti bezbednost i zaštitu od organizovanog kriminala i sigurnost ličnih isprava, a stalno se boriti protiv ilegalne imigracije. Fratini je, u odgovoru na pitanje novinara, istakao da ne bi trebalo neposredno povezivati ove pregovore i činjenicu da je Srbija pozvana da pristupi Partnerstvu za mir. On je podvukao da je to "u interesu I Srbije i Evrope", i da smatra da će pregovori sa Srbijom biti uspešni. |
|
Jočić: Izveštaj EU o srpskoj policiji ne odgovara istini
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić izjavio je u Briselu da u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji ima mnogo neistinitih tvrdnji o reformi policije. Jočić je to rekao posle sastanka evropskog komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Franka Fratinija sa ministrima unutrašnjih poslova zemalja Zapadnog Balkana, čime su počeli pregovori o viznim olakšicama i readmisiji. Zamoljen da prokomentariše primedbu u godišnjem izveštaju Evropske komisije o sporosti u reformi policije, Jočić je rekao da "izveštaj nije korektan i jedinim delom, što se tiče policije, nije tačan". "Proizvoljno je pisan, u njemu ima... potpunih netačnosti i mnogo stvari koje ne odgovaraju istini", rekao je ministar kao i to da je "zapanjen da je tako nešto moglo da se stavi" u izveštaj. "Kao da ga je neko pisao sa potpuno zlom namerom, ne osvrćući se uopšte na realnost u Srbiji. A realnost u Srbiji je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, reformisana policija i policija koja deluje", rekao je ministar. Jočić je rekao da se "u izveštaju kaže da uopšte ne postoji policijsko školstvo, da ono nije reformisano", ali "pre mesec i po dana je počela da radi nova Kriminalističko-policijska akademija". Jočić je rekao i da "policija nije nešto što može preko noći da se promeni, to nije stvar ljudi, jer ih ne možete naći preko noći". "Morate da polako ubacite poverenje u policiju, da je reorganizujete da bude funkcionalna. Znači suština sadašnjih reformi jeste da smo uspeli da jednu hijerarhijski ustrojenu policiju decentralizujemo na direkciju policije i različite sektore", izjavio je ministar. |
|
Ren očekuje da Hrvatska do 2010. uđe u EU
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izrazio je danas u Zagrebu nadu da će Hrvatska, ako ispuni sve potrebne uslove, do kraja ove decenije biti spremna za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Ren je na zajedničkoj konferenciji za novinare s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom rekao da bi EU morala što pre da postigne dogovor o institucionalnoj reformi, odnosno već 2007. ili 2008. godine, do kada bi sledeća država, nakon Rumunije i Bugarske, bila spremna za ulazak. Ren koji je danas doputovao u dvodnevnu posetu Hrvatskoj, prisustvovao je sednici hrvatske vlade. Evropski komesar je istakao da će 2007. godina biti izuzetno važna za Hrvatsku, jer će biti potrebno da zadrži zamah reformi i usklađivanja zakonodavstva, bez obzira na činjenicu da zemlju u toj godini očekuju parlamentarni izbori. "Ako to uspe da učini, to će biti veliki skok za nju u naporima za pristupanje EU", istakao je Ren, dodajući da je u izveštaju Evropske komisije od 8. novembra prepoznat napredak koji je Hrvatska ostvarila u reformama i usklađivanju zakonodavstva, ali da su u njemu identifikovani i brojni izazovi i pitanja koja još treba rešiti. Ren je istakao da je ključ napretka pregovora u rukama hrvatske vlade, ministarstava, parlamenta i predstavnika civilnog društva, jer se pregovori, kako je ukazao, vode isključivo na osnovu dostignuća same Hrvatske i njene spremnosti da ostvari sve što se od nje traži. Govoreći o reformama pravosuđa i javne uprave, kao i borbe protiv korupcije, Ren je rekao da je Evropska komisija na osnovu iskustava s Rumunijom i Bugarskom naučila da je reforme na tim područjima potrebno pokrenuti i ostvariti što ranije. "To nije važno samo zbog pregovora i da se udovolji funkcionerima u Briselu, to je važno za kvalitet života kasnije i za dobru poslovnu klimu za ljude koji dolaze da rade u Hrvatsku", objasnio je on. Ren je takođe pohvalio odnose Hrvatske sa zemljama u regionu, dodajući da bi otvorena granična pitanja sa Slovenijom trebalo rešiti bilateralnim putem, kao što to i preporučuje Evropska komisija. Sanader je rekao da je hrvatska vlada izuzetno zadovoljna izveštajem Evropske komisije, složivši se s Renom da dokument ukazuje na područja na kojima je ostvaren napredak, ali i ističe delove na kojima treba još mnogo raditi. "Izveštaj EK je objektivan i uravnotežen", rekao je premijer, dodajući da "on samo može da pomogne, ukazujući na ono što Hrvatsku čeka na putu prema punopravnom članstvu u EU". Sanader se takođe složio sa ocenom da su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i reforma javne uprave trajni zadaci Hrvatske. Oli Ren će razgovarati i sa predsednikom Hrvatske Stjepanom Mesićem, predsednikom Sabora Vladimirom Šeksom, predsednikom Nacionalnog odbora za praćenje pregovora Ivicom Račanom, a i održaće predavanje na temu "Izazovi pred Hrvatskom u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije". |
|
Karavan izbrisanih se vratio iz Brisela
Karavan predstavnika izbrisanih iz registra građana Slovenije i nevladinih organizacije vratio se danas iz Brisela zadovoljan obavljenim poslom, izjavio je predsednik Inicijativnog odbora udruženja izbrisanih Aleksandar Todorović. Predstavnici izbrisanih otputovali su Brisel 27. novembra na poziv evropskog komesara za pravosuđe Franka Fratinija da bi poslanicima Evropskog parlamenta ukazali na svoj problem, koji je ulaskom Slovenije u Evropsku uniju (EU) postao evropski problem. "Evropski poslanici i predstavnici i nevladine organizacije sa kojima smo se sastali smatraju da Slovenija 2008. godine ne može predsedavati EU, ako ne reši problem izbrisanih", rekli su predstavnici izbrisanih posle povratka iz Brisela. U toku putovanja u Brisel, izbrisani su se zaustavili u Trstu, Monfalkoneu i Parizu, gde su tamošnjim političarima i nevladinim organizacijama govorili o svom problemu. Predstavnici socijalista, komunista, zelenih i Unije za narodni pokret francuskog parlamenta obećali su da će o problemu obavestiti i francuskog predsednika Žaka Širaka, a ako Slovenija do 2008. godine ne reši njihov problem, zahtevaće od predsednika da "upotrebi svoj autoritet da Slovenija 2008. godine ne predsedava EU", rekao je predstavnik izbrisanih Andrej Kurnik. U Briselu su predstavnici izbrisanih razgovarali s predstavnicima levice u Evropskom parlamentu, koji su, takođe, izrazili mišljenje da država koja na takav način krši ljudska prava ne može predsedavati EU. Fratini obećao je izbrisanima da će narednih dana na razgovor o rešavanju njihovih problema pozvati ministra unutrašnjih poslova Slovenije Dragutina Mata. Slovenija je nakon osamostaljenja 1992. godine, iz registra građana izbrisala najmanje 18.000 ljudi, kako se navodi u zvaničnim evidencijama. "Izbrisani" su tako izgubili sva građanska prava, a reč je, pre svega, o građanima koji su u Sloveniju iz bivših jugoslovenskih republika došli u vreme zajedničke države. |
|
Srbija, Crna Gora i BiH u Partnerstvu za mir
Lideri NATO-a pozvali su danas Srbiju, Crnu Goru i BiH da se pridruže pripremnom programu Partnerstvo za mir, ali su od Srbije i BiH zatražili punu saradnju sa Haškim tribunalom. Na kraju dvodnevnog zasedanja, čelnici NATO su konstatovali da bi članstvo te tri zemlje u programu NATO-a bilo važno za stabilnost u regionu. Ranije su se članstvu Srbije i BiH u Partnerstvu za mir protivili naročito SAD, Britanija i Holandija, insistirajući čvrsto na prethodnom ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu. Prijem u Partnerstvo za mir nije uslovljen, kako je to ranije najavljivano, već je od te dve zemlje zatraženo striktno ispunjenje haških obaveza. "Nadziraćemo taj proces", ukazuju diplomatski izvori u Rigi, ostavljajući prostor za suspendovanje saradnje ukoliko se bude odugovlačilo sa saradnjom sa Haškim sudom. |
|
EK preporučila delimičnu suspenziju pregovora s Turskom
Evropska komisija je danas preporučila delimičnu suspenziju pregovora o približavanju Turske Uniji, pošto Ankara nije otvorila svoje luke kiparskim brodovima. Evropska komisija je u saopštenju precizirala da je reč o osam od 35 poglavlja oko kojih postoje neslaganja i preporučila da nijedno poglavlje ne bude zatvoreno sve dok ne bude rešeno pitanje Kipra. Šefovi diplomatija EU će 11. decembra, nekoliko dana uoči samita, odlučivati o tim preporukama. Turska odbija da uspostavi saobraćajne veze sa Kiprom koji je 1. maja 2004. godine postao član EU. Uspostavljanje saobraćajnih veza sa Kiprom postavljeno je kao uslov za nastavak pregovora o približavanju Turske Uniji. |
|
Sutra prva runda pregovora o viznim olakšicama
Prva runda pregovora o viznim olakšicama i sporazumu o readmisiji sa Evropskom unijom održaće se sutra u Briselu, saopšteno je danas iz Vlade Srbije. Ministarska konferencija, koju je tim povodom organizovao potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini, trebalo bi da označi početak pregovora za koje se očekuje da će biti okončani u roku od nekoliko meseci, odnosno u toku prve polovine 2007. godine. Kako se navodi u saopštenju iz Vlade Srbije, pregovarački tim Srbije na ministarskoj konferenciji na kojoj će učestvovati nadležni ministri zemalja zapadnog Balkana, predvodiće ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić. Odmah po okončanju ministarskog sastanka, u petak, 1. decembra, pregovarački tim Srbije vodiće razgovore sa predstavnicima Evropske komisije na temu viznih olakšica koje bi trebalo da olakšaju putovanje naših građana u okviru Evropske unije. U saopštenju se dodaje da će u ponedeljak, 4. decembra biti nastavljeni pregovori o zaključivanju Jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa Evropskom unijom. |
|
Solana: Partnerstvo će olakšati Srbiji približavanje EU
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana snažno je danas pozdravio odluku lidera NATO da ponude Srbiji, Crnoj Gori i BiH članstvo u Partnerstvo za mir kao "još jedan važan korak u naporima zemalja Zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti" i pridruže se EU i NATO. Solana je podvukao da odluka samita NATO u Rigi takođe "znači priznanje za napredak koji su poslednjih godina na sektoru bezbednosti ostvarile" Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. "To će dati važan podstrek u nastojanjima da se osnaži modernizacija i demokratizacija oružanih snaga" te tri zapadnobalkanske države, istakao je visoki predstavnik EU. On je dodao da će to "isto tako otvoriti nove mogućnosti tim zemljama da se uključe u međunarodnu vojnu saradnju i doprinesu međunarodnom miru i stabilnosti". "To je novi važan korak u naporima zemalja Zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti i krenu napred u priključivanju evropskoj i atlantskoj saradnji", zaključio je Solana. |
|
Erdogan: Odluka Evropske komisije je neprihvatljiva
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izrazio je danas oštro neslaganje sa preporukom Evropske komisije da se delimično suspenduju pregovori o pridruživanju Turske Evropskoj uniji. "Takva odluka je neprihvatljiva", rekao je Erdogan za privatnu NTV televiziju. Erdoganov savetnik za spoljnu politiku Egeman Bagis je rekao za NTV da Turska neće dozvoliti da se gaze njena prava. On je dodao da će turski lideri pokušati da spreče delimičnu suspenziju. Ministar spoljnih poslova Abdulah Gul, koji je sa Erdoganaom bio u Rigi na samitu NATO, nije javno reagovao na preporuku Komisije. Evropska komisija je ranije u toku dana preporučila delimičnu suspenziju pregovora o ulasku Turske u Evropsku uniju zato što je ova zemlja odbila da otvori svoje luke za kiparske brodove. |
|
Većina država EU nedovoljno radi na sprečavanju rasizma
Većina država Evropske unije nedovoljno dobro prati slučajeve rasističkih incidenata ili diskriminacije u oblastima zapošljavanja, obrazivanja i stanovanja, saopštila je danas agencija EU za nadzor rasizma. U godišnjem izveštaju za 2005. godinu agencija je loše ocenila pokazatelje rasizma i ksenofobije u evropskom bloku, i zaključila da EU treba da "pojača napore u borbi protiv rasizma". Direktor Evropskog centra za monitoring rasizma i ksenofobije Beti Vinkler navela je da većini od 25 zemalja članica EU "nedostaju neophodni podaci kako bi mogle da nadgledaju uticaj socijalne i ekonomske politike na etničke zajednice". Ona je u izveštaju navela da nedostatak tih podataka proizvodi rupe "koje mogu da rezultiraju diskriminacijom u ključnim oblastima koje ostaju neprimećene". U izveštaju se navodi da samo Britanija i Finska imaju "sveobuhvatan sistem za prikupljanje podataka" o rasističkom nasilju, o žrtvama i mestu gde su se incidenti dogodili. Takođe, navodi se da u Grčkoj, Španiji, Italiji, Kipru i Malti uopšte nisu dostupni zvanični podaci o nasilju i kriminalu na rasnoj osnovi. "Posledica je da nema adekvatnog odgovora države na moguću diskriminaciju nekih etničkih manjinskih grupa", navela je Vinklerova. Agencija EU je naglasila da je neophodno imati relevantne statističke podatke da bi iskorenjivanje rasizma i ksenofobije bilo moguće. U izveštaju se navodi da su oko osam miliona Roma i dalje glavne mete diskriminacije i napada na rasnoj osnovi širom Evrope. Romi su, ocenjuje se, "posebno ranjivi" na politiku segregacije, naročito u oblasti obrazovanja. Evropska agencija navela je Češku, Slovačku i Mađarsku kao zemlje koje dozvoljavaju odvajanje romske dece iz redovnog obrazovnog sistema, što vodi nejednakosti. Navodi se i da je povećan broj fizičkih i verbalnih napada na muslimane, kao i da se nastavljaju incidenti u kojima su napadani Jevreji. Izveštaj ukazuje da pripadnici etničkih manjina imaju problem i da nađu smeštaj, a navode se i incidenti prijavljeni u Belgiji, gde ljudi koji imaju strana imena ne mogu da iznajme stanove kod pojedinih stanodavaca. Slične pojave zabeležene su i u Danskoj, Francuskoj, Italiji i Finskoj. Takođe, agencija, čije je sedište u Beču, ocenila je da je nasilje u predgrađima Pariza i drugim delovima Francuske prošle godine, u kome su učestvovali uglavnom mladi afričko-arapskog porekla, posledica višedecenijske diskriminacije prema toj populaciji kada je u pitanju stanovanje i zapošljavanje. Agencija je pozvala sve zemlje EU da "u potpunosti primene" antidiskriminacione zakone, kao i poboljšaju sistem za prikupljanje podataka o incidentima na rasnoj osnovi. |
|
Vladajuća CDU za sada protiv prijema novih članica u EU
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) premijera Nemačke Angele Merkel izjasnila se protiv prijema novih članica u Evropsku uniju u dogledno vreme. Hrvatska je izuzeta iz ovakvog opredeljenja. CDU u Berlinu od novembra 2005. vlada u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD). Na kongresu konzervativaca u Drezdenu delegati su sinoć usvojili odluku u kojoj se kaže da posle Rumunije i Bugarske prijema novih država može da bude tek kada bude usvojen novi ustav EU i budu sprovedene sa njim povezane reforme evropskih institucija. "Izuzetak od ovog pravila može da bude napravljen samo u slučaju Hrvatske", navodi se u odluci Kongresa. Nemačka će u prvoj polovini 2007. predsedavati Unijom. EU želi da problem ustava reši do 2009. godine kada se održavaju izbori za Evropski parlament. Potom bi trebalo da budu sprovedene ustavom predviđene reforme. Procedura usvajanja ustava EU obustavljena je pošto ga nisu usvojili građani na referendumima u Francuskoj i Holandiji. U odluci konzervativaca ponovljeno je i poznato izričito protivljenje CDU ulasku Turske u EU. Istaknuto je da je za konzervativce "privilegovano partnerstvo EU sa Turskom pravo rešenje". Istovremeno je Angela Merkel navela da će, uprkos protivljenje CDU ulasku Turske u EU, ona kao kancelarka poštovati sva obećanja koja je EU dala Turskoj u vezi sa pregovorima o prijemu. Ona je nedavno na međunarodnom forumu fondacije Bertelsman u Berlinu izrekla sličan stav o daljem širenju EU, kao sinoć CDU. "U dogledno vreme mi ne možemo - tu sada isključujem Balkan - davati nikakva nova obećanja, što se tiče članstva u EU. Ja zastupam taj stav jer verujem da prvo moramo da vidimo kako ćemo kao članice EU da budemo sposobne za delovanje i kako ćemo sačuvati konkurentsku sposobnost", rekla je Merkelova. Predsednik druge vladajuće stranke, SPD, Kurt Bek (Beck) je pak početkom novembra na jednom skupu svoje stranke rekao da "čvrsto veruje da će se Nemačka dok bude predsedavajuća EU odlučno pobrinuti za stabilnost Zapadnog Balkana". "Pri tome je nezamenljiva perspektiva ulaska (država Zapadnog Balkana) u EU i njena konkretizacija kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Nadam se da će odgovarajući ugovori moći da se zaključe sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom", rekao je Bek. |
|
Božović sa zvaničnicima EU i Belgije o reformi policije
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović razgovarao je danas u Briselu sa zvaničnicima Evropske unije i belgijske vlade o reformama srpske policije i službi bezbednosti, kao i o daljem nužnom napretku tih reformi za proces pridruživanja zemlje Evropskoj uniji. Božović je agenciji Beta rekao da je sagovornicima u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji ukazao na dosad ostvarene rezultate u reformi policije u Srbiji. Razmotrena su, prema njegovim rečima, i pitanja vezana za uzroke odlaganja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, na koje je ukazao evropski komesar Oli Ren. Ta pitanja se odnose na nedovoljnu reformisanost i uspešnost u obnovi policije, civilne i vojne službe bezbednosti, kao i nadzornih mehanizama sektora bezbednosti. Zvaničnici Evropske komisije, Tereza Sobjeski i Alberto Kamarata, nastojali su da se upoznaju sa dostignutim stepenom preobražaja policije u Srbiji, kao i ulozi i problemima sa kojima se suočava sektor unutrašnje kontrole. Posebno su bili zainteresovani za dosledno poštovanje zakona o policiji i činjenice da, osim generalnog inspektorata srpske policije (što je sada sektor unutrašnje kontrole), ne postoji nijedno drugo nadzorno telo policije, kao i da generalni inspektor BIA nije izabran, iako je usvojen zakon koji to nalaže. Takođe, zvaničnike Evropske komisije zanimalo je zašto nije izabran generalni inspektor vojnih službi bezbednosti Srbije, iako po zakonu postoji, kao i zašto nije imenovan ombudsman, niti je ustanovljeno parlamentarno telo koje bi nadziralo policiju i službe bezbednosti. Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije ukazao je na to da se, posle obustave pregovora s EU, zemlja "nalazi u dosta teškom razdoblju, u kojem je jedina kontrolna institucija, Sektor unutrašnje kontrole policije, suočena s brojnim problemima i opstrukcijama u radu". "Ja se nadam", dodao je Božović "da će vlada u Srbiji ozbiljno shvatiti i ove preporuke, dobijene danas od svih važnih evropskih institucija, da se moraju jačati mehanizmi unutrašnje policije u Srbiji, jer je to navedeno u studiji o izvodljivosti EU, kao i u godišnjem izveštaju Evropske komisije, gde se naglašava potreba jačanja mehanizma unutrašnje policije". Božović, koji je i šef Sektora unutrašnje kontrole policije, sastao se i sa generalnim inspektorom belgijske policije Likom Klozeom (Luc Closet), koji je izrazio svoje službe da prenošenjem iskustava i znanja pomogne Sektoru unutrašnje kontrole policije Srbije. Kloze će posetiti Beograd da bi se utvrdili oblici saradnje, a dogovoreno je i da iduće godine nekoliko inspektora Sektora unutrašnje kontrole policije Srbije dođu u Brisel i prođu studijsku obuku u Generalnom inspektoratu belgijske policije. Božović je istakao da činjenica da u Belgiji, demokratskoj i pravno uređenoj državi-članici EU, pored generalnog inspektorata policije, postoji i parlamentarni komitet za nadzor tajnih službi, kao i ombudsman, "najbolje govori kolika je potreba da se jačaju mehanizmi unutrašnje kontrole policije i sektora bezbednosti u Srbiji". To, po njegovim rečima, pokazuje i "kolika je potreba da se suštinski reformiše sektor bezbednosti, i to jednom suštinskom i pravom reformom, kroz otvaranje tajnih dosijea, kroz čišćenje i lustraciju svih kadrova koji su činili krivična dela ili učestvovali u kršenju ljudskih prava". Božović će se sutra sastati i s predsednikom Stalnog saveta za nadzor policije Parlamenta Belgije Andreom Vandorenom. On je, takođe, razgovarao sa zvaničnicima Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope koji su se zanimali za reforme službi bezbednosti Srbije i ulozi Sektora unutrašnje kontrole srpske policije. |
|
Propali pregovori Turske i EU o Kipru
Pregovori EU i Turske o pitanju Kipra su propali, čime je ugrožen nastavak pregovora Ankare o članstvu u Uniji, rekao je danas finski šef diplomatije Erki Tuomioja, a prenele agencije. "Nema potrebe ulaziti u detalje, jednostavno smo morali da zaključimo da uslovi koje su postavile sve strane ne vode do toga da se, u ovom trenutku, postigne rešenje", rekao je Tuomioja novinarima. Finski ministar danas se odvojeno sastao sa turskim kolegom Abdulahom Gulom i ministrom spoljnih poslova grčkog Kipra Jorgosom Lilikasom. Tuomioja, čija je zemlja predsedavajući EU, rekao je da nije utvrđen novi datum pregovora o problemu Kipra i da će EU sada morati da odluči o članstvu Turske. "Zajedno sa Komisijom pripremićemo odluku o nastavku pregovora o pristupanju", rekao je on i dodao da će EU odluku o tome doneti 11. decembra. EU tvrdi da Turska, koja je prošle godine počela pregovore o pristupanju Uniji, mora da do kraja godine otvori svoje luke za kiparske brodove ako ne želi posledice po pregovore o članstvu. Turska je saopštila da će to učiniti tek kada EU okonča ekonomsku izolaciju turskog severnog dela Kipra koji je priznala samo Ankara. |
|
Troškovi misije EU na Kosovu koče dogovor o budžetu
Neslaganja oko fondova za finansiranje zajedničke spoljne politike Evropske unije (EU) i nepoznanice vezane za troškove buduće misije EU na Kosovu blokirale su pregovore o budžetu EU za 2007. godinu. Evropski parlament saopštio je danas da su pregovori o budžetu za 2007, od oko 120 milijardi evra, prekinuti kasno sinoć, posle 12 sati rasprave. Razlog su neslaganja poslanika Evropskog parlamenta i predstavnika vlada 25 zemalja članica EU oko uloge Evropskog parlamenta u nadgledanju troškova za spoljnu politiku. "Delegacije Evropskog parlamenta i Saveta odlučile su da suspenduju razgovore, budući da razlike o metodama saradnje nisu otklonjene... kada je reč o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike", navodi se u saopštenju. Evropski parlament, kako se navodi, insistirao je da se visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani prepolovi predviđeni budžet od oko 160 miliona evra, ukoliko poslanici ne budu bolje obaveštavani o tome kako se novac troši. Evropski parlament posebno je nezadovoljan zbog toga što nije detaljno obavešten o budućim troškovima misije EU na Kosovu, gde EU planira da pošalje izaslanika i uspostavi policijsku misiju kako bi pomogla da se postigne političko rešenje i održi unutrašnja stabilnost. Evropski parlament u saopštenju navodi da je problem otežan time što "Savet nije na adekvatan način Parlamentu objasnio buduću misiju na Kosovu", a posebno "u svetlu značajnih troškova koje će verovatno izazvati". Spor poslanika Evropskog parlamenta sa predstavnicima vlada EU posledica je dugotrajnog nastojanja parlamenta EU da za sebe obezbedi veći uticaj na spoljnu politiku, što zemlje članice ljubomorno čuvaju kao prerogativ vlade. Pregovori o budžetu EU biće nastavljeni 28. novembra, a glasanje u parlamentu predviđeno je za 14. decembar. |
|
Parlamentarci Srbije i EU: Nužna podrška EU Srbiji
Parlamentarci Srbije i poslanici Evropskog parlamenta ocenili su danas u Briselu da je, s obzirom na "vidno osetljive političke prilike u Srbiji, potrebna i opravdana snažnija politička predanost i angažovanje Evropske unije". To je rečeno u zajedničkoj izjavi koju su delegacija Narodne skupštine Srbije i poslanici Evropskog parlamenta usvojili posle prvog dvodnevnog interparlamentarnog dijaloga. U izjavi je istaknuto žaljenje zbog prekida pregovora o pridruživanju EU i Srbije i izražena želja da se oni što pre obnove i zaključe sporazumom. Srpske vlasti su u dokumentu pozvane da što pre "nadoknade izgubljeno vreme tako što će odlučno nastaviti potrebne reforme da bi se popravili izgledi, životni standard građana", kao i da se Srbija "s punim pravom iskaže kao legitiman kandidat za članstvo u EU". Takođe je naglašena potreba da se strogo poštuju ustav i demokratski standardi u predizbornoj kampanji u Srbiji. U raspravi je dotaknuto i pitanje Kosova, ali zaključci o tom pitanju nisu sačinjen, niti je to uneseno u zajedničku deklaraciju. Slovenački poslanik Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju, posebno je insistirao na tome da Kosovo mora biti nezavisno da bi, kako je protumačio, kao država moglo da pregovara i sklopi sporazum s EU. Srpski poslanici su ocenili da je jedino prihvatljivo kompromisno rešenje za status Kosova i naročito su naglasili da je potpuno neodrživa teza da bi Srbija brže napredovala ka EU "bez Kosova". Šef koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju i Jug Srbije Nenad Popović, koji je učestvovao u diskusiji, objasnio je da je široka autonomija ekonomski najkorisnije rešenje za Kosovo, jer je samostalno Kosovo ekonomski neodrživo. Predsednik odbora za evropsku integraciju srpskog parlamenta Suzana Grubješić novinarima je prenela da je u raspravi bilo pitanja hoće li u Srbiji biti promena posle izbora i da je srpska strana prenela uverenje da će nova parlamentarna većina biti formirana od stranaka demokratskog opredeljenja. Sastav novog parlamenta će odraziti volju birača, a očekuje se, rečeno je poslanicima EP, da novi parlament i vlada budu formirani već do polovine februara da bi se nastavio dijalog s EP i svim važnim međunarodnim institucijama. U raspravi je, po rečima Suzane Grubješić, naglasak bio i na toku reforme pravosuđa i onome što je učinjeno u saradnji srpskih vlasti s Haškim sudom. U zajedničkoj izjavi je podvučeno da će novi srpski parlament morati da se sučeli s "teškim izazovima, posebno u pogledu pripreme zemlje za evropsku integraciju" i da će zato politički programi stranaka morati da budu usredsređeni na "jačanje demokratije i poboljšanje životnog standarda srpskih građana". Evropski i srpski parlamentarci su predočili važnost funkcionisanja demokratskih institucija, vladavine zakona, civilnog nadzora nad vojskom, kao i delotvornosti državne uprave. Takođe izraženo je zadovoljstvo činjenicom da su u novom ustavu Srbije usvojene odredbe o temeljnim pravima i slobodama, uključujući zaštitu manjina, uspostavljanja ombudsmana i demokratskog nadzora nad vojskom. Naglašen je "prioritet da se medijima i nevladinim organizacijama obezbedi sloboda izražavanja i zaštita od bilo kakvog uplitanja" u njihovo delovanje. Ukazujući na nužnost reformi pravosuđa, posebno sa ciljem da se obezbedi nezavisnost i spreči politički upliv na sudstvo, evropski i srpski parlamentarci su se založili i za znatno veću delotvornost pravosuđa u Srbiji. U izjavi je zatraženo da se hitno sprovedu odluke EU o viznim olakšicama za srpske građane, uz opasku da će predviđeni sporazum za pojedine kategorije srpskih građana biti samo "simboličan korak da se običnim Srbima omogući da putuju u zonu Šengena". Poslanici EP i srpskog parlamenta su ukazali i na vidne makroekonomske rezultate srpske vlade, ali su predočili i "dramatičan problem nezaposlenosti". Oni su pohvalili odnose Srbije i Crne Gore i izrazili zadovoljstvo što je Srbije nastavila da doprinosi regionalnoj saradnji. |
|
Drašković zatražio novu podršku EU Srbiji
Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković izjavio je danas u Briselu da bi "novi prilaz Srbiji" kroz obnovu pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju i njen ulazak u Partnerstvo za mir, dali mnogo veće rezultate. U izlaganju i raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, on je ocenio da bi to ojačalo evropske snage u Srbiji i nanelo udarac antievropskim snagama bivšeg režima Slobodana Miloševića. Potrebno je da Evropska unija kroz podršku sličnu onoj koja je posle Drugog svetskog rata data Nemačkoj "Maršalovim planom", uputi snažnu poruku da Evropa prihvata Srbiju. To bi, kako je naveo, konačno razočaralo i pogodilo antievropske i ekstremne snage, pa i samu mrežu koja u Srbiji štiti begunce od Haškog suda. Drašković je, takođe, naglasio da se mora poštovati suverenitet Srbije i da niko u Srbiji ne bi prihvatio nametnuto rešenje za Kosovo. "To bi bila neka 'marionetska država' na teritoriji Srbije, i 'političko rešenje' koje ne bi bilo održivo, već bi bilo uzrok nove nestabilnosti u regionu", upozorio je Drašković. Ministar spoljnih poslova Srbije posebno je ukazao na činjenicu da je Kosovo za Srbe ne samo teritorijalno već i emotivno i istorijsko pitanje. U raspravi su neki poslanici EP iznosili tezu da je Kosovo zbog ponašanja Miloševićevog režima "izgubljeno za Srbiju" i da Srbi to treba da prihvate. Izneta je čak i tvrdnja da unošenje Kosova u preambulu novog ustava znači "teritorijalne pretenzije Srbije" na teritoriju koja treba da se osamostali. Srpski šef diplomatije podsetio je da se mora zapitati šta se na Kosovu desilo u međuvremenu, jer je još 1941. na tom području živelo pedeset odsto Srba i isto toliko Albanaca. On se založio za kompromis, naglasivši da Srbija ne želi da upravlja unutrašnjim životom Albanaca na Kosovu, već samo da zaštiti prava kosovskih Srba, kao i svoje crkve i manastire. Drašković je izrazio bojazan da bi nametanje statusa pokrajine "ugasilo evropsko svetlo u Srbiji". Srpski ministar je istakao da je moguće naći kompromis kao u slučaju "jedne Kine i dva sistema", pa bi se tako moglo zamisliti i poštovanje suvereniteta Srbije kroz "jednu Srbiju i dva sistema". On je ukazao na to da svi priznaju da privreda dobro funkcioniše u Srbiji, da institucije dobro funkcionišu i da se usvajaju evropski zakoni. Priznaje se takođe da "Srbija ima sve potencijale da se pridruži Evropi, a da (na tom putu) jedino stoji haška prepreka koju, nažalost, nismo otklonili, ali je svakako moramo ispuniti", naveo je Drašković. Novi prilaz i opipljivija podrška EU Srbiji slomili bi "Miloševićeve obaveštajne snage koje su i ubile premijera Zorana Đinđića", podvukao je Drašković, napomenuvši da te snage čine najjaču mrežu koja štiti haške optuženike i koče kretanje Srbije ka Evropi. Šef srpske diplomatije sutra će u Briselu razgovarati s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom. |
|
Poljska zbog ruskog embarga gubi milion evra dnevno
Poljska na embargu na izvoz mesa u Rusiju gubi milion dolara dnevno, a Varšava će prestati da blokira pregovore o partnerstvu Evropske unije i Rusije samo ako Moskva ukine embargo, kazao je danas poljskoj televiziji TVN24 ministar poljoprivrede Andžej Leper. Do samita EU-Rusija u Helsinkiju ostala su svega tri dana i Finska kao predsedavajući EU i evropski komesar Markos Kiprijanu grozničavo traže kompromis, koji bi omogućio da Poljska od veta odustane i razgovori počnu, s obzirom da stari sporazum EU i Rusije ističe krajem decembra. Evropska komisija je poslala u Poljsku svoje inspektore koji bi u četvrtak, kako očekuje zvanična Varšava, saopštili EU da poljski izvoznici mesa i povrća poštuju sve higijenske i veterinarske propise i standarde, te da nema razloga za embargo. "Nadam se da će u četvrtak Rusija promeniti mišljenje a to će nama omogućiti da odustanemo od veta", rekao je sinoć po povratku iz Brisela poljski ministar poljoprivrede Leper. "Ako ustanovimo da je u Poljskoj sve u redu, na dalji embargo gledaćemo kao na politički problem i slučaj neopravdanih trgovinskih barijera", kazao je za današnje izdanje lista "Gazeta Viborča" evropski komesar Kiprijanu. Poljska je već odustala od zahteva da Rusija potpiše energetsku povelju i omogući pristup u svoju energetiku i tržište sirovina kojim je do danas uslovljavala odustajanje od veta. "Zahtevi oko energetike su za poljsku stranu manje važni od ukidanja embarga", potvrđeno je dnevniku "Žečpospolita" u kancelariji finskog premijera Matija Vanhanena, koji je prošlog petka boravio u blic poseti Varšavi da pokuša da izgladi spor. Rusija je embargo na meso i neke poljoprivredne proizvode iz Poljske uvela pre godinu dana s obrazloženjem da su potvrde koje prate isporuke falsifikovane, da Poljska ne poštuje propise i omogućava sa svoje teritorije izvoz mesa iz trećih zemalja. Poljska je optužila Rusiju da je embargom na meso kažnjava za podršku narandžastoj revoluciji u Ukrajini, mada je, s istim obrazloženjem kao i Moskva, embargo na meso iz Poljske krajem marta ove godine stavio i Varšavi blagonakloni Kijev. Ukrajinski inspektori paralelno sa evropskim započeli su juče kontrole poljskih izvoznika a ako se za 10 dana uvere da je sve u redu Ukrajina je obećala da će skinuti embargo. "Poljski veto dovodi u pitanje poverenje u celu Evropsku uniju kao u instituciju koja je u stanju da sprovodi jedinstvenu politiku", upozorio je danas savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Sergej Jastžembski, prenose poljski mediji. Jastžembski je kazao da je "istup Poljske loša vest za celu EU", ali je naglasio da je to njena unutrašnja stvar sa kojom mora sama da izađe na kraj. |
|
Barozo: Odlučnije ograničiti emisiju štetnih gasova
Evropska komisija mora biti odlučnija u ograničavanju emisije gasova koji izazivaju klimatske promene, izjavio je danas predsednik te komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso). U tekstu za francuske novine "Tribin" (La Tribune), Barozo je naveo da Evropska unija (EU) za period od 2008. do 2012. mora usvojiti čvršću i restriktivniju politiku kontrole gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, poput ugljen-dioksida, kako bi se ispunile obaveze preuzete u Kjotu. Prema protokolu Ujedinjenih nacija iz Kjota, bogate zemlje imaju obavezu da do 2012. za pet procenata smanje emisiju štetnih gasova, na nivo koji bi bio niži od onog iz 1990. godine. "Moramo odlučnije da se uhvatimo u koštac sa problemom klimatskih promena", napisao je Barozo. Barozo je podržao Stavrosa Dimasa, člana Komisije za ekologiju, koji je rekao da su planovi koji EU članicama daju određena prava za emisiju ugljen-dioksida isuviše slabi. Očekuje se da komisija sledeće nedelje prihvati ili odbaci neke od nacionalnih planova koji treba da regulišu emisiju ugljen-dioksida. Barozo je izjavio da je cilj EU da se do 2050. godine njen udeo u emisiji štetnih gasova sa sadašnjih 14 smanji na osam procenata. Prema njegovim rečima, Evropska komisija će početkom sleće godine napraviti predlog o ograničenju emisije štetnih gasova u oblasti vazdušnog saobraćaja. Komisija, takođe, početkom 2007. godine, treba da predstavi dokument sa preporukama za dodatne mere koje EU treba da preduzme posle 2012. godine, kada prestaje da važi sporazum iz Kjota. |
|
Popović: Struja za Srbe na Kosovu humanitarno pitanje
Šef ekonomskog tima Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Nenad Popović danas je u Briselu visokim funkcionerima Evropske komisije predočio da zbog nestašice struje srpskom narodu u pokrajini preti "humanitarna katastrofa". UNMIK i vlasti u Prištini, istovremeno, odbijaju ponudu Srbije da se kao čista humanitarna inicijativa obezbedi isporuka 50 miliona kilovat sati struje i za Srbe i za Albance koji žive na severu Kosova i u enklavama, rekao je Popović vršiocu dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Terezi Sobjeskoj, specijalnom izaslaniku EU za status Kosova Štefanu Leneu i drugim sagovornicima. Popović je upozorio i da je "učinjen pravi udar na Telekom na Kosovu i Metohiji, jer je ova srpska kompanija dobila licencu 1997. i platila 125 miliona maraka za celu teritoriju Srbije", a sad je Telekomu onemogućeno da i dalje posluje u pokrajini. Od 300.000 korisnika Telekoma na Kosovu, 200.000 su Albanci. Zato što, podvlači Popović, Telekom ima najbolji servis, tri puta je jeftiniji od "fantomske kompanije" iz Monaka "koja čak i narušava i međunarodne ugovore o telekomunikacijama". Popović je zvaničnike u Evropskoj komisiji upoznao i sa devet inicijativa srpske vlade u telekomunikacijama, saobraćaju, trgovini za mesta na Kosovu gde je većinski srpski živalj. "Za to još nemamo odgovor, ali većina inicijativa ipak nailazi na prvi povoljan odgovor", kazao je Popović i dodao da su on i njegov tim bili i u Vašingtonu, Moskvi i Pekingu, i da su sad hteli da o svemu obaveste i važne činioce u Briselu. On je istakao da "samo neposredan dijalog, uključujući razgovor s albanskom stranom, može doneti rezultat". "Najviše smo insistirali na toj 'humanitarnoj inicijativi' za isporuku struje srpskom življu na Kosmetu, na šta su ukazali i premijer Vojislav Koštunica u pismu Havijeru Solani, i šef koordinacionog centra za Kosmet Sanda Rašković-Ivić u pismu šefu UNMIK-a Joahimu Rikeru", kazao je Popović. On je podvukao da je u Evropskoj komisiji ukazao i na činjenicu da je "za buduću stabilnost Kosova održiva ekonomija osnovni uslov". "Nezavisno Kosovo je ekonomski neodrživo, ono je bilo ekonomski neodrživo i ranije. Nezavisnost Kosova bi bila pre svega ekonomska katastrofa, ali ona bi za sobom povukla jednu veliku dugu nestabilnu situaciju u celom regionu', ocenio je Popović. Kako je kazao, sa ekonomske tačke gledišta predlog o najvišoj autonomiji u okviru Srbije je zato optimalna varijanta za status i za mogućnost privlačenja investicija, "jer je to za investitore onda tržište, ne od jedva dva, već od 10 miliona stanovnika". Popović je preneo i da će u decembru doći da partnerima objasni dugoročnu ekonomsku strategiju za deo Kosova sa srpskim življem, koju srpska vlada dovršava. Predočen je i finansijski plan od 32,6 miliona evra koje će srpska vlada uložiti u projekte na Kosovu. Takođe će, u tom cilju, biti održan sastanak s pripremljenim timom EU za preuzimanje misije UN na Kosovu. |
|
Dijalog Srbija-EU: Ubrzano u EU, čim se premosti Hag
Zvaničnici Evropske unije su na današnjem prvom interparlamentarnom dijalogu Srbije i EU istakli da je "upečatljiva" ispoljena sposobnost srpske privrede, kao i dobrog dela političkih ustanova i državne uprave, za integraciju u evropske strukture. Ali nedostignuta puna saradnja s Haškim sudom je glavna prepreka za obnovu pregovora o pridruživanju EU i Srbije, posle čega bi Beograd, inače, ubrzano mogao napredovati i ka višem stepenu odnosa s Unijom, stavili su do znanja direktor za zapadni Balkan pri finskom predsedništvu EU Juha Otman i direktor za proširivanje u Evropskoj komisiji Majkl Li. Zvaničnici EU su, u razgovorima sa delegacijom Narodne skupštine Srbije, naglasili da je Srbija znatan napredak ostvarila I bez sklopljenog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ali su primetili i da, posle uspešnog usvajanja novog Ustava, Srbiji predstoji i rešavanje važnih nedostataka u dostizanju nezavisnosti pravosuđa, civilnom i demokratskom nadzoru nad vojskom, vladavini zakona. Tanja Miščević, šef Kancelarije za evropske integracije u vladi Srbije je, u raspravi na interparlamentarnom dijalogu EU-Srbija, podvukla da će reforme u Srbiji biti nastavljene na temelju preporuka Evropske komisije i godišnjeg izveštaja o Srbiji, za koji je istakla da je sveukupno bio objektivan. Tanja Miščević je ukazala na bitne strukturne ekonomske i druge reforme, jačanje kapaciteta državne uprave, novi ustav, privatizaciju, što je već uveliko sprovedeno u Srbiji u procesu koji vodi evropskoj integraciji. Izazov je, po njenim rečima, kako održati zamah reformi bez nastavka pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s EU, imajući u vidu i predizbornu kampanju i očekivanje da se posle izbora formira nova vlada. Šef kancelarije za evropsku integraciju u vladi Srbije je naglasila da se reforme u Srbiji sprovode ne samo radi pridruživanja EU, već i zato što se želi da se u Srbiji učvrsti demokratija, vladavina prava, zdrava tržišna privreda. Ona je stavila do znanja da su srpska administracija i privreda praktično spremni da daju projekte i preuzmu sredstva iz pretpristupnih fondova EU, što će se dogoditi kad stepen saradnje i ugovornih odnosa EU i Srbije dostigne novu fazu. Tanja Mišćević je istakla da je, uprkos svim teškoćama, preko 70 odsto srpskih građana i dalje za članstvo u EU. Šef delegacije za jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, Doris Pak, je u raspravi naglasila da se mora iskoristiti povoljan trenutak i pružiti podrška Srbiji, istakavši da je veoma važno da se ubedljiva većina srpskih građana opredeljuje za Evropu. Interparlamentarni dijalog EP-Srbija se nastavlja sutra, a u delegaciji Srbije su i Suzana Grubješić, Gordana Čomić, Vojkan Tomić, Željko Ivanji, Vuko Antonijević i Gordana Kurir. |
|
Nova politika osiguranja energetskih potreba EU
U težnji da osigura snabdevanje energijom, Evropska unija će ove sedmice početi pregovore sa Rusijom i zvaničnicima drugih država izvoznica nafte i gasa. Evropske energetske potrebe su sve veće dok se njena izvorišta nafte i prirodnog gasa u Severnom moru smanjuju. Suočena sa izgledom da će uvoziti 70 odsto potrebne energije tokom narednih 15 godina, EU želi da učvrsti veze sa snabdevačima na koje se sada oslanja i da istovremeno traži nove partnere i nove puteve, kažu danas zvaničnici u Briselu. EU je voljna da podigne na viši nivo ekonomske odnose sa Rusijom, koja joj sada isporučuje četvrtinu nafte i dve petine potrebnog gasa. Brisel će možda biti primoran da smanji očekivanja, jer Moskva izbegava da uključi energetska trgovinska pravila u novo strateško partnerstvo sa EU, zato što želi da svoje probitačne izvore nafte i gasa sačuva za ruske kompanije. Poljska je već zapretila da će staviti veto na otvaranje pregovora EU sa Rusijom, 24. novembra u Finskoj, ako Moskva ne promeni ton i ne ukine zabranu na uvoz poljskog mesa i druge hrane. Istovremeno, EU je otvorila vrata drugim energetskim igračima, pa danas i sutra drži značajnu konferenciju u Briselu na kojoj će evropski ministri razgovarati o nafti i gasu sa zvaničnicima iz Norveške, Ukrajine, Nigerije i Azerbejdžana, kao i sa direktorima najvećih svetskih petrolejskih korporacija. To je prvi put da se EU postavlja u položaj jedinstvenog predstavnika Evrope u energetskim pitanjima, uzimajući u svoje ruke dosadašnje pojedinačne napore 25 država članica u snabdevanju naftom i gasom. Međutim, evropske vođe tek treba da odluče, idućeg marta, kolika će ovlašćenja dati Evropskoj komisiji da o nafti i gasu pregovara u ime bloka. Komisija smatra da će biti od velike koristi ako ona preuzme poslove u energetici. "EU je vodeći klijent za proizvođače nafte i gasa, a evropski potrošači imaju značajnu kupovnu moć", rekla je danas komesar EU za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner (Ferrero-Waldner). "Moramo obezbediti zajednički rad kako bi napravili najbolji i najsigurniji posao za sve Evropljane." EU je objavila da će pokrenuti i razgovore o trgovini i ulaganjima sa Irakom, čiji je cilj, kako je rečeno, stabilizovanje ove naftom bogate zemlje. |
|
Švedska: Što manje nametnuti rešenje za Kosovo
Švedska je partnerima u Evropskoj uniji uputila "ed-memoar" u kojem naglašava da "što više bude nametnuto" rešenje za Kosovo, "to će i međunarodna zajednica imati da nosi veći teret" u njegovom sprovođenju. U dokumentu se podvlači da "Evropska unija ne može prenebregnuti činjenicu da je za održivo rešenje nužno da se računa sa Srbijom". I, stavlja do znanja da je za izglede da rešenje statusa Kosova bude sprovedeno, "neophodno izdejstvovati bar prećutnu saglasnost obe strane", Prištine i Beograda. Švedski "ed-memoar", koji je naišao na vidnu pažnju među članicama EU, predočava da je u tom cilju potrebno da međunarodna zajednica utvrdi "oko čega dve strane mogu da se sporazumeju i u čemu se razilaze". Ali ističe i da "rešenje mora biti utemeljeno odlukom Saveta bezbednosti UN, bež čega nije izvesno da bi EU bila u stanju da preuzme vodeću ulogu na Kosovu", u sklopu planirane međunarodne misije koja će zameniti UNMIK. Radi stabilnosti regiona i mogućnosti sprovođenja procesa stabilizacije i pridruživanja sa EU, mora se izbeći, kako se navodi, "činjenička podela i nesposobna kosovska država (u kojoj centralne vlasti nemaju nadzor nad celom teritorijom)". Ipak, partnerima postavlja i pitanje "treba li da preuzmemo nadzor nad severnim Kosovom ili prihvatimo činjeničku podelu i tražimo pomirenje i nagodbu kroz dugoročne diplomatske napore?" Stokholm ukazuje i na pitanje koliko su vlasti na Kosovu sposobne da sprovedu složene zahteve sprovođenja odredbi statusa, kao i mogućeg pomanjkanja političke volje "kod svih strana" da se to učini. Upozoreno je i da je "neizvesno hoće li kosovski Albanci ispoštovati ono što sledi posle statusa", da li će opstati sadašnji konsenzus među njima i "hoće li Priština biti u stanju da drži pod kontrolom ekstremističke delove stanovništva". U "ed-memoaru" se primećuje da će "volja kosovskih Srba da daju svoj pristanak u svakom slučaju biti ograničena, dok je verovatnije da će Beograd pre činiti prepreke, nego što će olakšavati primenu rešenja". Isto tako se skreće pažnja i na to da se sve pripreme između EU, NATO, OEBS-a, Evropske komisije i Svetske banke moraju obaviti i za primenu "nedogovorenog rešenja za status", odnosno onog koje "u određenoj meri mora biti nametnuto". S tim u vezi je važno i kakve će poruke EU poslati Beogradu i pre i posle izbora u Srbiji, u sklopu odnosa sa evropskom dvadesetpetoricom, navodi se u analizi koju je kolegama u EU uručio šef švedske diplomatije Karl Bilt. Diplomatski izvori u Briselu navode da je Bilt, koga u evropskim i međunarodnim krugovima, zajedno s Joškom Fišerom i još nekim ličnostima, spominju kao mogućeg kandidata za budućeg ministra inostranih poslova EU, imajući na umu "švedski podstrek raspletu kosovskog pitanja", zato i posetio Beograd i region. U okviru "ambiciozne turneje" Bilt će posetiti i neke važne svetske centre odlučivanja o kosovskom problemu. |
|
Delegacija Narodne skupštine Srbije sutra u Briselu
Delegacija Narodne skupštine Srbije otputovala je danas u Brisel, gde će 21. i 22. novembra sastati sa delegacijom Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope. Kako je saopšteno iz Narodne skupštine, to će biti prvi interparlametarni sastanak organizovan između Evropskog parlamenta i Narodne skupštine, na kome će biti razmenjena mišljenja o političkoj situaciji u Srbiji i njenim perspektivama u procesu stabilizacije i pridruživanja. Kako se navodi u saopštenju, tokom razgovora biće reči i o rezultatima referenduma o novom Ustavu Srbije, o ostvarivanju vladavine prava, kao i o nekim pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, uključujući i saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Razgovaraće se i o Kosovu i perspektivama za okončanje procesa pregovora o konačnom statusu pokrajine, kao i o ekonomskoj situaciji u Srbiji. Srpsku delegaciju čine predsednice Odbora za evropske integracije i inostrane poslove Suzana Grubješić i Gordana Čomić, kao i narodni poslanici Vuko Antonijević, Vojkan Tomić i Željko Ivanji, dok će vladu Srbije predstavljati direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević. Delegaciju Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope predvodiće Doris Pak, a nakon razgovora dve delegacije očekuje se zajednička izjava šefova delegacija. |
|
Sulstrem: Ne očekujem destabilizaciju posle rešenja statusa
Šef tima EU za planiranje Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu (ICO) Torbjorn Sulstrem (Torbjorn Sohlstrom) izjavio je danas da ne očekuje da će rešenje statusa Kosova dovesti do destabilizacije iako su Beograd i Priština duboko podeljeni po tom pitanju. "Rešenje nudi put napred; status kvo je neodrživ. Stabilnost nudi pojedincima priliku da vode svoje živote i snove. Mislim da je ovo nešto što većina u Srbiji i na Kosovu želi i razlog što je 25 vlada toliko tvrdoglavo posvećeno nuđenju evropske perspektive zapadnom Balkanu", rekao je Sulstrem u intervjuu agenciji Beta. Sulstrem, koji je lični izaslanik visokog predstavnika EU Havijera Solane u Prištini, odbio je da spekuliše o ishodu pregovora o statusu Kosova, ali je naglasio da podela Kosova "nije opcija". Švedski diplomata je naglasio da specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari još radi na predlogu rešenja statusa koje će predstaviti svim stranama odmah posle izbora u Srbiji, 21. januara 2007. Sulstrem, koji radi na pripremi ICO-a koja bi, prema najavama trebalo da liči na Kancelariju visokog predstavnika u BiH (OHR), naglasio je da će "administrator" Kosova biti narod Kosova i njihovi predstavnici. "Ja lično definitivno neću biti gubernator. Moj posao je da izvedem pripreme. Neko drugi će biti postavljen za specijalnog predstavnika EU, ali čak i ta osoba neće biti međunarodni administrator Kosova", rekao je švedski diplomata. Sulstrem tvrdi da će ICO i OHR, kako stvari za sada stoje, imati dve glavne sličnosti i jednu ključnu razliku. "Jedna od sličnosti je snažna posvećenost EU. Vidimo da je EU proteklih godina izuzetno posvećena postizanju onoga što bi se u širem smislu moglo nazvati 'međunarodna odgovornost'. Unutar evropskog partnerstva EU ohrabruje institucije zapadnog Balkana da rade svoj posao i poštuju evropske zakone", objasnio je on. Druga sličnost je da će osoba koja će postati Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu posle rešenja statusa imati jedan mandat za širu međunarodnu zajednicu i drugi mandat od svih zemalja članica EU, dodao je diplomata. Za razliku od BiH, ovlašćenja civilnog predstavnika na Kosovu nisu jasno definisana, ali će biti ograničena. Želimo da izabrani zvaničnici - i niko drugi - ponude svojim biračima političku i zakonodavnu budućnost, označio je Sulstrem glavnu razliku ICO-a i OHR-a. Na pitanje Bete da li misija EU ima strategiju o integraciji manjina u kosovsko društvo, švedski diplomata je naglasio da će EU na Kosovu imati nekoliko mandata, a ne samo jednu misiju. S jedne strane, EU će intenzivirati svoju podršku kako bi pokrenuli "civilno društvo, preduzimače, farmere i druge ka evropskim integracijama", a postojaće i Međunarodna civilna kancelarija sa zadatkom da nadgleda implementaciju rešenja statusa i da radi na zaštiti i poštovanju prava svih zajednica. Postojaće i misija EU u široj oblasti vladavine prava, a ideja integracije manjina na Kosovu je sledeći korak, rekao je Sulstrem. "Zemlje članice EU svakodnevno razmatraju ovo pitanje... Za mene lično, integracija znači da sve grupe moraju da sednu i artikulišu šta žele....Za Kosovo, to znači da EU može da postavi jasne ciljeve zajedničkog života. Ali oni koje mi pozivamo da idu ka ovim ciljevima su narod Kosova", naglasio je Sulstrem. Na pitanje da li bi bilo moguće odvajanje severnog dela Kosova u slučaju nezavisnosti Kosova, Sulstrem je odgovorio da podela Kosova nije opcija. "Ne želim da špekulišem o procesu oko statusa Kosova. Jedna stvar je jasna:podela nije opcija", rekao je Sulstrem. EU je krajem oktobra sačinila desetočlani tim za planiranje ICO-a koja će posle odluke o statusu Kosova preuzeti tamošnju međunarodnu civilnu misiju. Specijalni izaslanik UN za status Marti Ahtisari odlučio je, posle sastanka sa članovima Kontakt grupe u Beču, da svoj predlog rešenja statusa dostavi Beogradu i Prištini odmah posle izbora u Srbiji koji su zakazani za 21. januar 2007. godine. |
|
Ahtisari će posle izbora posetiti Beograd i Prištinu
Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari će u danima posle izbora u Srbiji doputovati u Beograd i Prištinu s "celovitim predlogom" za status, kako bi tokom razgovora sa srpskim i kosovskim zvaničnicima ustanovio šta oni misle o sadržini tog predloga. Moguće "razložne sugestije" lidera u Beogradu i Prištini Ahtisari bi mogao da ugradi u predlog rešenja statusa pokrajine, koji bi potom podneo Savetu bezbednosti UN, saznaje agencija Beta u obaveštenim evropskim diplomatskim izvorima u Briselu. Izaslanik UN za sada nije nagovestio da bi mogao pokrenuti nove, dodatne pregovore albanske i srpske strane, ako bi se ispostavilo da one vide mogućnost ili potrebu da se to učini. Diplomate u Briselu tvrde da to, međutim, u Kontakt grupi smatra nužnim Rusija, koja se poziva na septembarske zaključke Kontakt grupe u kojima se navodi da Ahtisarijev predlog mora biti osnova i podstrek za dodatne pregovore dve strane o poželjnom dogovornom rešenju. Ahtisari je podrobnije svoje glavne zamisli i planove oko statusa Kosova izneo na poslednjem zasedanju Kontakt grupe prošle sedmice, ali to nije učinio i prilikom razgovora sa šefovima diplomatija EU u ponedeljak u Briselu. Izaslanik UN je ministrima EU predočio svoje uverenje da je jaz u stavovima srpske i albanske strane toliko velik da ne postoji mogućnost da se do rešenja dođe makar i delimičnim dogovorom. Izaslanik UN je evropskim ministrima rekao i da će njegov predlog statusa sadržati i nacrt nove rezolucije Saveta bezbednosti o statusu Kosova, što je, prema Ahtisariju, nužno za angažovanje međunarodne zajednice i posebno EU, u sprovođenju sadržine rešenja za status i odredbi iz rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ahtisari namerava da uz pripremu "sveobuhvatnog predloga" statusa Kosova, radi i na pripremi prelaznog razdoblja u kojem će međunarodna zajednica, a pre svega EU, od UNMIK-a preuzeti neke ključne sektore, kao što su pravosuđe, policija i nadzor sprovođenja odredbi u statusu. Evropski zvaničnici u Briselu su ocenili da će, posle januarskih izbora u Srbiji i potonjih Ahtisarijevih konsultacija sa srpskom i albanskom stranom a možda i dodatnih pregovora, biti potrebno da prođe "izvesno vreme" dok se u Savetu bezbednosti UN ne usaglase stavovi i usvoji nova rezolucija. Diplomatski izvori EU su rekli da otud ne treba "preteranu pažnju" pridavati nekim "prenagljenim izjavama" albanskih zvaničnika i političara u Prištini koji traže neodložno proglašavanje nezavisnosti pokrajine. Većina kosovskih albanskih političara, dodali su, prihvata realnost odlaganja rešavanja statusa za razdoblje posle izbora u Srbiji. Neki zvaničnici EU su i javno prokomentarisali takve izjave i Kristina Galjak, portparolka visokog predstavnika Havijera Solane, je Beti rekla da "EU ponovo naglašava zajednički stav međunarodne zajednice koja poziva sve strane da izbegnu jednostrane poteze" pri rešavanju kosovskog pitanja. Kristina Nađ, portparol evropskog komesara Olija Rena, je takođe Beti izjavila da se moraju u potpunosti poštovati "odrednice Kontakt grupe da nijedna strana ne sme činiti jednostrane poteze", kao i da se "ne sme posegnuti za nasiljem" u pokušaju da nešto iznudi tokom pregovora i nastojanja da se dođe do rešenja za status. Funkcioner u sedištu Atlantskog saveza, koji je želeo da ostane anoniman, je preneo stav NATO da "nijedna strana na Kosovu ili drugde ne sme davati izjave o jednostranim potezima". Funkcioner je dodao da je "u toku proces koji se mora slediti". |
|
Bilt i Tadić o evropskim integracijama
Šef švedske diplomatije Karl Bilt i predsednik Srbije Boris Tadić razgovarali su večeras u Beogradu o evropskoj integraciji Srbije, njenoj saradnji sa Hagom i pregovorima o Kosovu. Bilt je, na konferenciji za novinare posle susreta sa Tadićem, istakao važnu ulogu Srbije u regionu, ali i neophodnost daljeg nastavka demokratskih i ekonomskih reformi radi približavanja EU. Švedski ministar je izrazio nadu da će Srbija učiniti sve na putu integracija i obećao pomoć svoje zemlje kada "ovde oseti spremnost da se ide dalje na putu integracija". "Nadam se da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da dalje ojača svoja nastojanja na putu evropskih integracija. Švedska je čvrsto opredeljena da na tom putu pomogne i spremna je da kada ovde bude postojala spremnost da preduzme sve korake koji su potrebni da se ide dalje na putu integracija", rekao je on. Podsetivši da je ranije danas posetio Zagreb gde je izrazio nadu da će Hrvatska i Švedska uskoro biti zajedno u EU, Bilt je rekao da se "nada da nije daleka budućost da i Srbija bude članica EU" i ukazao da je prethodno potrebno doneti značajne odluke u Srbiji i EU. Tadić je ponovio zalaganje da se nastave pregovori Srbije sa EU, a da se sporazum o stabilizaciji i pridruživanju primeni nakon izručenja haškog optuženika Ratka Mladića Tribunalu. Predsednik Srbije se takođe založio da Srbija bude primljena u program NATO Partnerstvo za mir, na decembarskom samitu NATO u Rigi. Tadić je, međutim, ukazao da je pregovarački položaj Srbije mnogo slabiji zbog neispunjena haške obaveze. "Mi ne znamo da li je Mladić na prostoru Srbije, ali nastavljamo sa potragom, i to ne činimo zbog Haškog tribunala i evropske perspektive, već zbog nas samih, jer svako ko je optužen za ratne zločine mora da odgovara pred sudom za ratne zločine", rekao je on. Tadić je zato istakao da će saradnja sa Hagom kao osnovna prepreka za približavanje Srbije EU biti glavni prioritet i nove vlade. Predsednik Srbije je rekao da nema nikakvih novih detalja o pregovorima o Kosovu i istakao zalaganje za nastavak pregovora. "Veoma važna pitanja su i decentralizacija, zaštita kulturnog nasleđa, a ne samo budući status Kosova", istakao je Tadić i ukazao da se tokom izbora usporavaju pregovarački procesi, ali i ubrzavaju kada oni prođu. Tadić se založio za kompromisno rešenje za Kosovo i ukazao da je neophodno voditi računa o ljudima koji tamo žive, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Bilt je rekao da je potrebno naći rešenje za Kosovo jer, kako je ocenio, bila bi "najgora situacija da Srbija i Kosovo, onakvi kakvi jesu, beskonačno nastave sa nerešenim pitanjima". "Rešenje svakako mora da se nađe" i to, kako je rekao, tako što bi se "maksimalno sužavao jaz u stavovima dveju strana". "Postoje brojna pitanja o kojima se može razgovarati i za koja se rešenje može naći bez obzira na rešenje konačnog statusa", rekao je Bilt, napominjući da to govori u ime Švedske kao članice EU, a ne članice Kontakt-grupe. Bilt koji je večeras doputovao u Beograd, razgovaraće sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, šefom diplomatije Vukom Draškovićem i predsednikom G17 Plus Mlađanom Dinkićem. |
|
Turska prekinula vojne veze sa Francuskom
Turska je danas prekinula vojne odnose sa Francuskom zbog toga što je Donji dom Skupštine Francuske doneo zakon kojim je ubistvo milion i po Jermena u Turskoj u Prvom svetskom ratu nazvano genocidom. Komandant Kopnene vojske Turske General Ilker Bazbug rekao je novinarima na prijemu u Ankari: "Odnosi sa Francuskom na vojnom polju su prekinuti", a upitan da li će posete oficira biti otkazane dodao: "Nema poseta na visokom nivou", prenela je državna turska agencija Anadolija. Turska smatra da je francuski zakon neprijateljski potez prema Turskoj i da je duboko narušio međudržavne odnose. Da bi sporni zakon stupio na snagu, neophodno je da bude odobren i u Gornjem domu parlamenta i da ga potpiše predsednik Žak Širak. Francuska i Turska, članice NATO, imale su tesne vojne veze, a Turska je kupovala oružje francuske proizvodnje. Turska negira da je izvela genocid na Jermenima tokom Prvog svetskog rata. Mada priznaje da je veliki broj Jermena izgubio život u masovnom proterivanju i borbama, Ankara smatra da je broj poginulih koji se navodi preveliki. Prema Jermenima, ali i drugim zemljama, oko milion i po Jermena je ubijeno u genocidnoj kampanji koju su sprovele turske vlasti tokom Prvog savetskog rata. Evropska unija, kao i SAD, kritikovali su francuski zakon o genocidu nad Jermenima. EU smatra da taj zakon nije u skladu sa principom slobode izražavanja, kao i da ne pomaže dijalogu sa Turskom koja je kandidat za prijem u članstvo. SAD smatraju da je zakon prepreka uspostavljanju tursko-jermenskog dijaloga. |
|
BBC: Ahtisarijev izveštaj izneo na videlo podele unutar EU
U sedištu EU su, posle izveštaja specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, na videlo izbile prilične razlike u stavovima EU o tome da li je uslovna nezavisnost ili ograničeni suverenitet pravo rešenje za region, Evropu i širu međunarodnu zajednicu, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Ahtisari, posle satanka sa šefovima diplomatija EU iza zatvorenih vrata, nije davao izjave novinarima. Predstavnici Britanije i Belgije založili su se, posle sastanka sa Ahtisarijem, za uslovnu nezavisnost Kosova. Šefica britanske diplomatije Margaret Beket je na sastanku ponovila da se London zalaže za neki vid nezavisnosti Kosova, a njen stav da odlaganje rešenja ničemu ne vodi podržao je i belgijski ministar Karel de Guht, rekli su BBC zvaničnici koji su pratili sastanak. "Evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji sve više diktira stav Evropske komisije da rešenje za status Kosova mora biti brzo i politički i pravno jasno, što mnogi razumeju kao neku vrstu nezavisnosti ili ograničenog suvereniteta, praktično je u potpunosti podržao stavove svog finskog sunarodnika Ahtisarija", navodi BBC. Šef holandske diplomatije Bernard Bot rekao je novinarima da je Ahtisari ministrima stavio do znanja da ne veruje da se do rešenja može doći pregovorima, jer je jaz između srpske i albanske strane preveliki. "Otud će rešenje, po svemu sudeći, morati da bude 'nametnuto', iako Ahtisari tvrdi da će ipak pokušati da dve strane privoli da približe stavove", navodi BBC. Španija, Italija i Rumunija se, međutim, protive nezavisnosti Kosova. Španski državni sekretar Alberto Navaro je novinarima rekao da se Madrid protivi predlogu samoopredeljenja ili ograničene nezavisnosti Kosova i naglasio da to "nema pravnu osnovu u srpskom Ustavu". Navaro je upozorio na opasne posledice ako Kosovo dobije nezavisnost i skrenuo pažnju da predsednik RS "već traži ista prava na samoopredeljenje" Srba u BiH, prenosi britanski servis. Navaro i rumunski ministar Mihaj Razvan Ungureanu su naglasili da bi nezavisnost značila kršenje Helsinškog akta o nepromenljivosti granica u Evropi. Zamenik ministra spoljnih poslova Italije Famijano Kručaneli je zatražio da se "uslovno obnove pregovori" o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU kako bi se Beogradu pomoglo da "prevaziđe šok moguće nezavisnosti Kosova". |
|
Moskva kaže da ne prihvata ucene
Ruski predstavnik pri EU Sergej Jastražembski izrazio je danas nadu da će Moskva i Brisel uskoro doći do novog sporazuma o ekonomskoj saradnji, ali je rekao da Rusiji sporazum nije do te mere nužan da bi se priklonila onome što je nazvao ucenom. Opaska Jastražembskog usledila je posle jučerašnjeg stavljanja veta Poljske na plan EU o pokretanju razgovora sa Rusijom o proširenju saradnje. Varšava traži da Moskva prvo ukine zabranu uvoza mesa i povrća iz Poljske. "Postoje partneri koji pokušavaju da svoje čisto domaće probleme dignu na evropski nivo i uvuku EU u razračunavanje, što je neprihvatljivo za nas", rekao je Jastažembski agenciji Interfaks. "Mi smo zainteresovani za novi sporazum isto onoliko koliko i naši evropski partneri i ni jotu više. Rusija neće prihvatiti jezik ucene". Poljski veto je sprečio ministre spoljnih poslova EU da okončaju pregovaračku poziciju bloka za proces zamene anemičnog trgovinskog sprazuma sa Rusijom iz 1997. godine. Očekivalo se da će pregovori o novom, ambicioznom sporazumu početi na sastanku EU sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Helsinkiju 24. novembra. Moskva tvrdi da su poljski proizvodi loši i da ih zato ne kupuje, a Poljska optužuje Rusiju da krši pravila poštene trgovine u svom izvozu gasa i nafte i ne dozvoljava slobodan tranzit energije iz zemalja kao što su Uzbekistan i Kazahstan. Sve zavisnija od ruskog gasa i nafte, EU želi da Putin ratifikuje međunarodnu energetsku povelju koja bi olakšala stranim kompanijama da ulažu u ruski sektor nafte i gasa i dala zakonske garancije investitorima. Od 1998. godine energetsku povelju je potpisalo 50 država, uključujučhi Rusiju. Ali, Moskva odlaže ratifikaciju, a Putin je ponovo odbio da to učini kada se prošlog meseca sastao sa vođama EU. Njegovo oklevanje je od mnogih viđeno kao pokušaj čuvanja ruskih energetskih izvora za domaće kompanije i držanje stranih rivala na distanci. Rusija sada učestvuje sa 30 proceneta u energetskom uvozu EU i 44 odsto u uvozu gasa. Međutim, kažu zvaničnici EU, Rusija takođe zavisi od evropskog tržišta i tehnološke i finansijske podrške zapada da bi mogla u potpunosti da koristi svoje ogromne izvore. |
|
Evropska svemirska agencija priprema lansiranje satelita
Evropska svemirska agencija (ESA) saopštila je danas da će sledećeg meseca lansirati prvi satelit koji će pokušati da otkrije nove planete van Sunčevog sistema. Satelit će biti lansiran 21. decembra, a iza projekta pod nazivom COROT stoje Francuzi. Cilj je slanje u orbitu satelita opremljenog specijalnim teleskopom koji će biti u stanju da detektuje planete manje nego što je bilo koji sadašnji teleskop u stanju da uoči. "COROT može da uoči toliko planeta tog novog tipa, zajedno sa mnoštvom planeta starog, da će astronomi biti u stanju da načine njihov statistički proračun", navodi se u saopštenju naučnika ESA Malkoma Fridlanda (Malcolm Fridlund) koji učestvuje u projektu COROT. To bi trebalo da omogući naučnicima predviđanje broja i vrste planeta koje kruže a koje bi potencijalno mogle da budu nove zvezde. Naučnici su i do sada pronalazili slične zvezde, kao što je to u našem sistemu Sunce, ali one nikada nisu mogle da budu uočene. Astronomi su zaključili da one postoje na osnovu gravitacione sile koja primorava planete da se oko njih okreću. Projekat COROT delo je francuskog Nacionalnog centra za svemirske studije (CNES) i omogućiće otkrivanje malih planeta koristeći novu tehnologiju. Ta tehnologija omogućava merenje emisije svetla zvezda na osnovu uočavanje smanjenja osvetljenosti koje nastaje u trenutka kada neka planeta prolazi snop svetlosti koje emituje zvezda. ESA je saopštila da je američka NASA najavila da će 2008. godine lansirati teleskop koji će, prema njihovim tvrdnjama, biti u stanju da uoči planete veličine Zemlje u drugim orbitama koje su slične našoj. |
|
U Briselu danas sastanak Unapređenog stalnog dijaloga
U Brisel je danas otputovala delegacija Vlade Srbije koja će učestvovati na Trećem sektorskom sastanku o ekonomskim i finansijskim pitanjima u okviru Unapređenog stalnog dijaloga između komisije Evropske unije i Srbije. Na sastanku, kojem prisustvuju i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i njegovi saradnici, razgovaraće se o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u EU i Srbiji. Centralna tema biće makroekonomska situaciju u Srbiji, fiskalna i monetarna politika, Nacionalni investicioni plan, monetarna politika, stabilnost finansijskog sektora i odnosi sa međunarodnim finansijskim organizacijama. U Bisel je otputovao i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, bivši ministar finansija. On će učestvovati na sastanku Unapređenog stalnog dijaloga, a sastaće se i sa komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom, na njegov poziv. Dinkić će sa Renom, kako je saopštio G17 plus, razgovarati o uvođenju viznih olakšica za određene kategorije stanovništva Srbije, kao i o Paketu plus koji je letos predložio G17 plus, kao plan unapređenja odnosa sa EU, nakon realizacije Akcionog plana. Vizne olakšice, za koje će se Dinkić zalagati, trebalo bi da dobiju, pored studenata, mladih naučnika, novinara i vladinih službenika, sportisti i zaposleni u kulturi. |
|
EU želi jače ekonomske veze sa Rusijom
Šefovi diplomatija EU razmotriće danas predloge uspostavljanja bližih privrednih veza sa Rusijom, ali će biti suočeni sa mogućim vetom Poljske ako Moskva ne ukine zabranu uvoza poljskog mesa i ne prihvati međunarodnu povelju o energetici. EU priprema ekonomski sporazum širokog spektra sa Rusijom koji treba da zameni ugovor iz 1997. godine. Zvaničnici EU se nadaju da će sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, 24. novembra u Helsinkiju voditi ka otvaranju pregovora. Međutim, Poljska preti da će blokirati proces ako Moskva ne pristane da isporučuje ruski gas i naftu po "poštenijim trgovinskim pravilima" i ne garantuje tranzitna prava energetskih isporuka zemljama kao što su Uzbekistan i Kazahstan. "Osećamo se krajnje nesigurno u pitanju snabdevanja energijom," izjavio je u Varšavi ministar poljske privrede Pjotr Voznjak (Piotr Wozniak). Varšava traži i da Rusija ukine godinu dana staru zabranu uvoza mesa i neke druge hrane iz Poljske. Moskva kaže da su poljski proizvodi loši, ali Varšava tvrdi da je zabrana politički motivisana od kako su se odnosi dveju država pogoršali zbog podrške koju je Poljska dala demokratskim promenama u Ukrajini 2004. Sve zavisnija od uvoza ruskog gasa i nafte, EU pritiska na Putina da potiše međunarodni sporazum o energiji koji će olakšati stranim kompanijama da ulažu u ruski energetski sektor i zakonom garantovati sigurnost investicija. Zapravo, od 1998. godine energetsku povelju je potpisalo 50 država, uključujući Rusiju. Ali, Moskva odlaže ratifikaciju, a Putin je ponovo odbio da to učini kada se prošlog meseca sastao sa vođama EU. Njegovo oklevanje je od mnogih viđeno kao pokušaj čuvanja ruskih energetskih izvora za domaće kompanije i držanje stranih rivala na distanci. Čekajući na rusku ratifikaciju međunarodnog sporazuma, EU želi da upakuje svoje trgovačke i ulagačke principe u novi bilateralnli sporazum o saradnji. Rusija sada učestvuje sa 30 procenata u energetskom uvozu EU i 44 odsto samo u uvozu gasa. Međutim, kažu zvaničnici EU, Rusija takođe zavisi od evropskog tržišta i tehnološke i finansijske podrške Zapada da bi mogla u potpunosti da koristi svoje ogromne izvore. Energija čini 25 odsto ekonomskog učinka Rusije, koja 60 proceneta svoje nafte i gasa izvozi u EU. "Treba još raditi na učvršćivanju uzajamnog poverenja", rekao je komesar za energetiku EU Andris Piebalgs na rusko-evropskoj konferenciji za energiju pre dve sedmice u Moskvi. "Dugoročni ugovori o prirodnom gasu mogu da omoguće ulaganja koja su neophodna za zadovoljenje budućih zahteva", rekao je on. "Takvi sporazumu grade poverenje koje privlači kako ruske, tako i evropske ulagače". |
|
Ministri EU odobrili vizne olakšice
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas, u Briselu, usvojili mandate za pregovore sa Srbijom i drugim državama Zapadnog Balkana o uprošćenom i bržem izdavanju viza za putovanje u zemlje EU. Među olakšicama su višestruke i besplatne vize na duži rok za studente, učenike i naučno osoblje, višestruke vize za poslovne ljude i novinare iz zapadnobalkanskih zemalja. Pregovori bi trebalo da počnu ovog meseca i budu što pre okončani, odlučili su ministri. Na zasedanju je odobreno i pokretanje pregovora sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, i Makedonijom o sporazumima o readmisiji - prihvatanju odbijenih ilegalnih imigranata. Albanija je već potpisala takav ugovor sa EU. Sporazumima o olakšicama, postupak izdavanja viza za putovanje u zemlje EU biće uprošćen i ubrzan za sve građane regiona, te i Srbije. Ministri su u odluci o usvajanju mandata za pregovore o viznim olakšicama i readmisiji, koje će pokrenuti Evropska komisija, naglasili da će to biti "važan podsticaj vezama između ljudi u zemljama Zapadnog Balkana i u EU". Zvaničnici Evropske komisije su istakli da će cena "šengenske" vize za državljane Zapadnog Balkana ostati ista, 35 evra. Zapadni Balkan je izuzet iz nedavne odluke EU da za sve "treće zemlje" od januara 2007. povisi cenu vize na 65 evra jer će, kako je obrazložila, nove, "biometrijske" vize, biti tehnološki mnogo komplikovanije i skuplje. Vizne olakšice će biti uvedene na temelju dugoročnog cilja, utvrđenog "Solunskom agendom" EU iz 2003, da se ojačaju veze stanovništva EU i Zapadnog Balkana. Savet ministara EU istakao je danas da od vlasti regiona očekuje da pospeše reforme radi jačanja vladavine zakone, suzbijanja organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne migracije. Vlade zemalja Zapadnog Balkana takođe moraju ojačati nadzor granica i bezbednost ličnih isprava, odlučili su šefovi diplomatija EU. |
|
Dinkić: Vizne olakšice od 1. januara iduće godine
Predsednik G17 plus i da bivši ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je danas da očekuje da će svi građani Srbije bez viza moći da putuju u sve zemlje Evropske unije (EU) godinu dana posle formiranja nove vlade Srbije. "U Briselu je danas usvojen mandat za pregovore EU o viznim olakšicama sa Srbijom i one će početi vrlo brzo, a prvi efekti će se osetiti od 1. januara iduće godine", rekao je Dinkić za Betu u telefonskoj izjavi iz Brisela. Dinkić je objasnio da će od iduće godine vizne olakšice dobiti mladi i naučnici, i da je važno što će na taj način početi da se realizuje Paket plus, letos predstavljen EU. "Evropska komisiji danas je predstavila izveštaj o ekonomskom napretku Srbije, gde je navedeno da Srbija napreduje brže od drugih zemalja u regionu", naveo je Dinkić. Po njegovim rečima, posebno su pozitivno ocenjeni priliv stranih direktnih investicija, privredni rast, obaranje inflacije, jak dinar koji ne sprečava visok rast izvoza i smanjenje javnog duga. "Zajednički je ocenjeno da je u ovom trenutku jedan od najveći problema Srbije visoka stopa nezaposlenosti i zato sam evropskim zvaničnima predstavio Nacionalni investicioni plan, koji treba da poveća zaposlenost ulaganjem u infrastrukturu i privredni razvoj", rekao je Dinkić. Predstavnici Evropske centralne banke danas su, kako je naglasio, izrazili neslaganje sa rešenjem u Ustavnom zakonu kojim je predviđen reizbor guvernera Narodne banke Srbije na prvoj sednici novog saziva Skupštine Srbije. "To je protiv svih evropskih pravila, kojima se štiti nezavisnost centralne banke", ukazao je Dinkić. Dinkić će večeras razgovarati sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom. |
|
Solana i Ren: Posle izbora bez daljeg odlaganja rešenja
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da nema naznaka da bi posle januarskih izbora u Srbiji trebalo da bude novih odlaganja u rešavanju statusa Kosova. Šef finske diplomatije Erki Tuomioja je, na završetku zasedanja šefova diplomatija EU, ocenio da odlaganje procesa do srpskih izbora ne može destabilizovati pokrajinu. Tuomioja je podvukao da je izaslanik UN Marti Ahtisari tu odluku doneo posle razmene mišljenja u Kontakt grupi "upravo sa ciljem da se svede na najmanju meru mogućnost bilo kakve destabilizacije u regionu". Finski ministar je time odgovorio na pitanje novinara može li odluka o odlaganju predloga za status izazvati destabilizaciju, imajući u vidu pretnju kosovskih Albanaca da će u parlamentu proglasiti nezavisnost. Tuomioja je istakao važnost pokretanja pregovora o viznim olakšicama sa Srbijom i zemljama regiona i naglasio značaj koji EU pridaje očuvanju evropske perspektive Srbije i da Evropska unija ostane zajedno sa Srbijom u njenom razvoju. Evropski komesar Oli Ren je, na zajedničkog konferenciji za novinare po završetku zasedanja šefova diplomatija EU, istakao da je odluka o "kratkom ograničenom pomeranju" roka za predlog o statusu Kosova bila "razložna" zbog izbora u Srbiji i "imala za cilj da se omogući dalje politička stabilizacija u regionu". Ren je, međutim, podvukao da predugog odlaganja u naporima da se nađe rešenje za status Kosova ne bi smelo biti zato što bi zapretila opasnost da pokrajina zapadne u "pravni škripac". Tuomioja je posebno naglasio značaj pokretanja pregovora o viznim olakšicama i "veliki značaj koji je Evropska unija predočila da daje da Srbija ostane privržena (EU) i da se očuva konkretna evropska perspektiva za Srbiju, iako, nažalost, nismo uspeli da nastavimo pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". Na pitanje novinara da li je Ahtisari evropskim ministrima stavio do znanja da će, bez obzira na "preveliki jaz" u stavovima albanske i srpske strane, ipak pokušati da obnovi pregovore dve strane, Tuomioja je uzvratio da "odluku treba da donese Ahtisari". On je dodao da ne misli da u tome ima neslaganja između EU i izaslanika UN i da "na temelju onoga što znamo, nema razloga da se to odlaže u nedogled". Šef holandske diplomatije Bernard Bot je novinarima preneo da je Ahtisari ministrima EU stavio do znanja da ne veruje da se do rešenja za status Kosova može doći pregovorima, već da će to, po svemu sudeći, morati da bude "nametnuto". Ali je, prema Botovim rečima, izaslanik UN dodao da će, uprkos ogromnim razlikama između dve strane, ipak pokušati da ih privoli da približe stavove. Ahtisari je, prema izvorima zasedanja, pokazao ministrima jedan "papir" sa zamislima za rešenje, koje nije obrazložio. Ali je jedino rekao da će u predlogu koji bude podneo Savetu bezbednosti UN, stajati i nacrt nove rezolucije o Kosovu. |
|
Ahtisari u ponedeljak sa šefovima diplomatija EU
Izaslanik UN Marti Ahtisari će u ponedeljak u Briselu sa šefovima diplomatija Evropske unije razmeniti mišljenje i obavestiti ih o glavnim tačkama za predlog o statusu Kosova, posebno u svetlu današnjeg sastanka Kontakt grupe u Beču i najave izbora u Srbiji. To su saopštili funkcioneri Evropske komisije, koji su istakli da ne mogu reći hoće li održavanje izbora u Srbiji uticati na odlaganje rokova za rešavanje statusa Kosova, uz napomenu da se očekuje da to razmotri danas Kontakt grupa. Izvori EU istakli da Evropska unija želi da se za Kosovo nađe "jasan i održiv status", kako je to predočio u sredu i evropski komesar Oli Ren. Ren smatra, dodali su, da bi "dugo" odlaganje rešavanja kosovskog problema imalo "nepovoljan upliv na razvoj u regionu". Na pitanje novinara da li Evropska komisija smatra da bi odlaganje rešavanja kosovskog statusa nakon srpskih izbora u januaru značilo da je to "predugo odlaganje", zvaničnici EU su uzvratili da to ne mogu komentarisati i da svakako treba sačekati današnju raspravu u Kontakt grupi. Evropski funkcioneri su naglasili da će kosovski status biti smatran "jedinstvenim rešenjem" i da to za Evropsku uniju neće moći da se smatra "uzorom" za rešavanje drugih "žarišta" u svetu. Jer, preneli su izvori Komisije, Evropska unija smatra da svaka teritorijalno-etnička sporna situacija i žarište u svetu ima svoju istoriju, posebne uzroke i stanje u kojem se nalazi. Ahtisarija su juče u Briselu, predsednik Evropske komisije Žože Manuel Barozo i evropski komesar Oli Ren upoznali sa gledištima evropske dvadesetpetorice o daljem procesu rešavanja statusa Kosova. Odlično obavešteni evropski diplomatski izvori su agenciji Beta rekli da su Barozo, Ren i drugi evropski komesari Ahtisariju predočili da EU podržava stav Kontakt grupe da Ahtisari, pošto svi napori za postizanje dogovornog rešenja budu iscrpljeni, treba da Savetu bezbednosti UN podnese svoje "celovite ocene i preporuke" za rešenje statusa Kosova. EU stoji iza stava Kontakt grupe da nastojanja za rešenje putem pregovora ne smeju biti zakočena jednostranom blokadom srpske ili albanske strane, a podržava i stanovište Ahtisarija da se mora postići realistično rešenje koje će odslikavati stvarno stanje na terenu u pokrajini. To znači da bude odgovor na pravo svih zajednica da žive dostojno, bezbedno i da imaju ekonomski održivu životnu situaciju. Evropska unija, prema ovim izvorima, traži da rešenje za status Kosova bude pravno i politički jasno i da ne bude "dvosmisleno", odnosno "nejasno", jer su postojeće stanje ili uvođenje međunarodnog protektorata neodrživi. EU će biti snažno angažovana na Kosovu sa ciljem da se dugoročno pospeši samostojna, trajno održiva ekonomsko-socijalna situacija i Kosovo osposobi za evropsku integraciju. |
|
U ponedeljak zeleno svetlo za vizne olakšice
Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak treba da daju zeleno svetlo za pregovore sa Srbijom i drugim zapadnobalkanskim državama o olakšicama za vize građanima regiona koji putuju u EU, uključujući višestruke i besplatne vize za studente, učenike i naučno osoblje. To su danas saopštili zvaničnici Evropske komisije, koji su naglasili da će evropski ministri Evropskoj komisiji dati mandate da već ovog meseca sa zemljama zapadnog Balkana počne pregovore o viznim olakšicama i sklapanju sporazuma o readmisiji - prihvatanju povraćaja ilegalnih imigranata. Olakšice će značiti da će za sve kategorije građana Srbije i regiona postupak izdavanja viza biti uprošćen i ubrzan, a višestruke vize na duži rok su predviđene i za poslovne ljude i novinare. Cena "šengenske" vize za državljane zapadnog Balkana ostaje ista, 35 evra, jer je taj region izuzet iz nedavno usvojene mere EU da se za sve "treće zemlje" od januara 2007. povisi cena te usluge na 65 evra, s obrazloženjem da će nove "biometrijske" vize zahtevati i veće troškove administracije EU i konzularnih službi. Vizne olakšice će biti uvedene na temelju dugoročnog cilja, utvrđenog "Solunskom agendum" EU, da se ojača neposredan kontakt između ljudi" unutar evropske dvadesetpetorice i država zapadnog Balkana. Savet ministara EU će u ponedeljak, ujedno, ponoviti da od vlasti regiona očekuje da pospeše reforme na poljima vladavine zakona, bitke protiv organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne imigracije. Takođe se očekuje da da ojačaju kapacitete upravljanja i kontrole granica, kao i bezbednosti dokumenata. |
|
Li: Ukloniti nedostatke i dvosmislenosti u Ustavu Srbije
Direktor Direktorata za proširenje Evropske komisije Majkl Li izjavio je danas u Beogradu da EU pozdravlja novi Ustav Srbije i raspisivanje izbora, ali i naveo da bi trebalo otkloniti izvesne nejasnoće i dvosmislenosti u novom najviše pravnom aktu Srbije. Li je na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio o godišnjem izveštaju o napretku Srbije, ponovio da je Evropska komisija spremna da nastavi pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju istog dana kada se uveri da je Srbija ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom. On je istakao potrebu za punom saradnjom sa Haškim tribunalom, kao i konstruktivnim pristupom Srbije u pregovorima o konačnom statusu Kosova. "Želimo da se uverimo da Beograd stvarno ohrabruje kosovske Srbe da učestvuju u privremenim institucijama Vlade Kosova", rekao je Li. On je rekao da je ohrabren što su na današnjem sastanku stalnog unapređenog dijaloga ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar i predsednik parlamenta Predrag Marković govorili o potrebi što bržeg otklanjanja prepreka za nastavak pregovora sa EU. Li je rekao da je Srbija uprkos krupnim nerešenim pitanjima ostvarila značajan napredak, ali da najpre mora ukloniti prepreke. Prema njegovim rečima, u izveštaju o napretku Srbije je konstatovano i odlaganje uspostavljanja administrativnog i apelacionog suda, zabrinutost zbog korupcije, a navodi se da je potrebno uspostaviti i institucionalnu infrastrukturu koja i dalje nedostaje u cilju borbe protiv korupcije. Potrebno je uložiti dalje napore u borbi protiv organizovanog, kriminala, kao i sprovoditi zakon o policiji i ostaje i dalje usvajanje zakona o bezbednosnim službama, rekao je Li. Povodom odredbi u novom Ustavu Srbije, Li je rekao da je potrebno raditi na pitanjima kao što su nezavisnost sudstva, kontroli koju političke stranke imaju nad mandatima poslanika, opštoj teritorijalnoj decentralizaciji, kao i odnosu domaćeg zakonodavstva i međunarodnog prava. Govoreći o preambuli u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, Li je rekao da će budući status Kosova biti određen u okviru procesa koji je pod nadležnošću Rezolucije 1244 SB UN. Dodao je da ustav treba sprovodi tako da se obezbedi adekvatna građanska, demokratska kontrola nad vojskom, a da Evropska komisja, kada je reč o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, "želi da vidi na delu funkcionisanje nove uspostavljene kancelarije pri vladi". Istakao je i važnost pitanja ravnopravnog tretmana svih verskih zajednica, potrebu za sveobuhvatnim zakonom protiv diskriminacije, većim napori za jačanje tolerancije, kao i rešavanje pitanja povraćaja imovine. Li je dodao da treba rešiti i pitanje dovoljne informisanosti na maternjim jezicima manjina, da posebnu pažnju u tom pogledu treba posvetiti jugu Srbije i Sandžaku, i uložiti dalje napore na poboljšanju položaja Roma. Kao pozitivne odredbe novog ustava, Li je naveo odredbe o ljudskim pravima i zaštiti manjinskih prava, uspostavljanje institucije ombudsmana, demokratsku civilnu kontrolu nad vojskom, a pozdravio je i to što je predviđena mnogo lakšu proceduru izmene ustava. Naveo je da je potrebno još raditi na ekonomskim kriterijumima za priključenje EU, što podrazumeva odgovornu poresku politiku, jačanje preduzetničkog sektora i više "grinfild" investicija. Li je naveo da veću pažnju zaslužuju pitanja kao što su državna pomoć, javne nabavke, prava intelektualne svojine, radiodifuzija, kao i upravljanje javnim rashodima i praćenje raspodele javnih rashoda i oporezivanja. On je pozdravio i reformu državne uprave i pravosuđa, nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, pozitivnu ulogu Srbije u saradnji sa susednim državama, i istakao dragocen rad vladine kancelarije za pridruživanje EU. "Nadam se da će izveštaj i moje prisustvo u Beogradu potvrditi da EU nastavlja da bude aktivno i čvrsto angažovana u saradnji sa Srbijom", rekao je Li i dodao da se nada da će se što pre steći uslovi za nastavak pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
Evropskoj komisiji predstavljen novi Ustav Srbije
Novi Ustav Srbije predstavljen je danas Evropskoj komisiji na drugom plenarnom sastanku Unapređenog stalnog dijaloga Vlade Srbije i Evropske unije (EU) u Beogradu, saopštila je vladina Kancelarija za pridruživanje Uniji. Drugi plenarni sastanak Unapređenog dijaloga Srbije i EU posvećen je novom Ustavu Srbije, Ustavnom zakonu i izbornom zakonodavstvu, piše u saopštenju. Predstavnicima Evropske komisije predstavljena su osnovna načela i novine u Ustavu, način njegove promene, odnos međunarodnog prava i Ustava, pravne osnove za evropske integracije, kao i ostvarivanje kriterijuma iz Kopenhagena u tom osnovnom pravnom dokumentu. U saopštenju se navodi da je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar na otvaranju sastanka izjavio da novi Ustav otvara vrata za budućnost Srbije u evropskim integracijama i omogućava joj da se, uz rešavanje prepreka na tom putu, priključi EU. "Današnji dan je istorijski za Srbiju, jer je Ustav koji je dobila izraz visokog stepena političkog konsenzusa u Narodnoj skupštini i demokratske potvrde koju su na referendumskom izjašnjavanju dali građani Srbije", rekao je Lončar. U saopštenju Vladine Kancelarije za pridruživanje EU navodi se da je ambasadorka Finske, države predsedavajuće EU, Ana Maija Korpi još jednom potvrdila izvesnost evropske budućnosti Srbije i najavila usvajanje mandata za pregovore o olakšavanju viznog režima, kao i buduću značajnu finansijsku podršku EU Srbiji. Ambasadorka Korpi je izjavila da je Unija spremna da nastavi pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom odmah po ostvarivanju pune saradnje sa Haškim sudom, piše u saopštenju. Generalni direktor Direktorata za proširenje Evropske komisije Majkl Li izjavio je, kako se navodi u saopštenju, da je u Godišnjem izveštaju o napretku Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja posebno naglašeno da EU ostaje opredeljena za čvrstu saradnju sa Srbijom u ostvarivanju svih obaveza u procesu evropskih integracija, Navodi se da je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković rekao da će predstojeći parlamentarni izbori potvrditi demokratsku legitimaciju političkih aktera i najvažnijih institucija u Srbiji. |
|
Ambasadori EU usvojili načelno vizne olakšice
Predstavnici Evropske unije načelno su se dogovorili o usvajanju mandata za pregovore sa Srbijom i drugim zapadnobalkanskim zemljama o sklapanju sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji - obavezu povratka ilegalnih imigranata. Prema tom predlogu, EU bi Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju izuzela od poskupljenja viza, dok bi sa pojedine kategorije stanovništva, kao što su studenti, bilo olakšano dobijanje viza. Kako je agenciji Beta rekao jedan visoki zvaničnik u Briselu, taj predlog ambasadora EU biće podnet šefovima diplomatija koji se u ponedeljak sastaju u Briselu, a pregovori sa državama zapadnog Balkana bi trebalo da počnu krajem ovog ili početkom narednog meseca. Odluka o davanju viznih olakšica građanima država zapadnog Balkana za putovanja u EU donosi se na osnovu stava da je nužno poboljšati neposredne kontakte građana Unije i zapadnobalkanskog regiona, kao i prenos znanja i tehnologije u region. Ostale balkanske države, Hrvatska, Bugarska i Rumunija, nisu deo tog predloga s obzirom da su već izuzete od plaćanja troškova za vizu prilikom ulaska u zemlje EU. Bugarska i Rumunija će 1. januara 2007. postati punopravne članice Unije, dok je Hrvatska počela pregovore o ulasku u EU. |
|
Parafiran sporazum CEFTA, Srbija i BiH čekaju 12. decembar
Osam zemalja jugoistočne Evrope večeras je u Briselu parafiralo sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine u regionu CEFTA, ali su Srbija i Bosna i Hercegovina odredile 12. decembar kao rok za njegovo prihvatanje, zato što traže dodatne dogovore o režimu uvoza cigareta u Srbiju, odnosno mesa i mleka u BiH. Sporazum bi trebalo da predsednici vlada tih zemalja potpišu 19. decembra u Bukureštu. Šef srpske delegacije, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović izjavio je da je večerašnji dogovor u svakom slučaju napredak, ali da je sad potrebno da više vlasti u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj nađu rešenje za spomenuta sporna pitanja. On je istakao da kad je reč o režimu uvoza cigareta u Srbiju to pre svega odnosi na Hrvatsku koja ne deli da prihvati stav Srbije da se uz izjednačavanje akciza podignu carine na uvoz cigareta u Srbiju. Sekulović je objasnio da je u Hrvatskoj 95 odsto tržišta cigareta pod kontrolom jedne firme i da Srbija traži da se liberalizacija srpskog tržišta duvanskih proizvoda uslovi daljom liberalizacijom tržišta u celom regionu. Zamoljen da objasni današnju izjavu srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića da Srbija trenutno ima zaštitu na uvoz cigareta od 15 odsto, Hrvatska 38 odsto, a EU 58 odsto, Sekulović je rekao da je onda vidljivo da bi ujednačavanje akciza nanelo štetu srpskim proizvođačima cigareta. Srbija je, kako je dodao, zato predložila da se ujednači nivo akciza, ali da ona podigne carine na 57 odsto do roka od 2009. godine. On je objasnio i da Hrvatska i Srbija nisu prihvatile zahtev BiH da se do 2009. zadrži viši nivo zaštite na uvoz mleka i mesa. Sekulović je istakao da je Srbija na svu sreću imala podršku ostalih partnera, a posebno EU i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope za svoj stav da je uz ujednačavanje akciza nužno povisiti carinu na uvoz cigareta u Srbiju. U saopštenju koje je povodom parafiranja sporazuma CEFTA izdao Pakt, navodi se da sve "preostale strane" izražavaju želju da BiH i Srbija potpišu novi CEFTA sporazum u decembru. Sporazum ima ukupno 370 stranica i njime se 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi ujedinjuju u jedan. Zemlje jugoistočne Evrope obuhvaćene sporazumom CEFTA su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Albanija, Bugarska, Rumunija, kao i UNMIK koji predstavlja Kosovo. Taj sporazum omogućava proizvođačima u zemljama regiona da nađu partnera u EU i zajedničke proizvode plasiraju bez carina i ograničenja na tržište evropske dvadesetpetorice. |
|
Komisija: Uprkos napretku, saradnja sa Hagom prepreka
Evropska komisija je danas saopštila da je Srbija ostvarila napredak u jačanju demokratije, ekonomskom razvoju i primeni evropskih standarda, ali je ponovila da je nedovoljna saradnja s Haškim sudom i dalje prepreka za sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. To se navodi godišnjem izveštaju o reformama u zemljama kandidatima I potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, koji je danas objavila Evropska komisija. Izvršna komisija EU je ponovila spremnost da obnovi pregovore s Beogradom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju "čim puna saradnja s Haškim sudom bude postignuta". Podvučeno je da Srbija i dalje uživa režim bescarinskog izvoza u EU za skoro sve svoje proizvode, da je nastavljen "ojačani politički dijalog" s Beogradom, kao i da je u 2006. Srbija dobila pomoć EU od 167 miliona evra. "Srbija je uspela da ostvari napredak u mnogim kratkoročnim i srednjoročnim prioritetima, zahvaljujući rezultatima dobrog Akcionog plana za primenu Evropskog partnerstva", što je glavni okvir i instrument za približavanje strukturama EU, navodi se u izveštaju. Pored saradnje s Hagom kao glavnom preprekom za obnovu pregovora s EU, Srbija, ipak, mora da prevaziđe i neke krupne nedostatke u cilju pridruživanja Uniji, napominje se u dokumentu Evropske komisije. Takođe se napominje da Srbija doprinosi regionalnoj saradnji i poboljšanju odnosa sa susedima, a da u pregovorima o statusu Kosova nužno je treba da "zauzme konstruktivan pristup u skladu s ključnim prioritetima Evropskog partnerstva". "Beograd je, međutim, obeshrabrio učešće kosovskih Srba u radu prelaznih ustanova samouprave" u pokrajini, navodi se u zaključcima izveštaja. Evropska komisija pozdravlja usvajanje novog ustava Srbije, pored ostalog i zato što je preko potrebno bilo zameniti ustav iz Miloševićevog doba. Navedeno je da novi srpski ustav sadrži niz odredbi o zaštiti ljudskih i prava manjina, ustanovljenju ombudsmana, demokratskoj civilnoj kontroli vojske i da omogućava buduće ustavne dopune, ali se navodi da "postoji zabrinutost" zbog pomanjkanje objektivnih mehanizama, oslobođenih političkog uticaja za unapređivanje i smenjivanje tužilaca i sudija. Zabrinutost je ispoljena i u pogledu "političkog nadzora nad mandatima parlamentaraca", razmere teritorijalne decentralizacije i "dvosmislenosti" u primeni domaćih i međunarodnih zakona. U dokumentu piše i da će "budućnost Kosova biti određena političkim procesom na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN". Evropska komisija ističe i da je reforma odbrane je nastavljena, "ali uz teškoće i otpore nekih elemenata unutar vojske, posebno u službama bezbednosti. Vojna obaveštajna služba i Agencija za bezbednost su reformisani i stavljeni pod neposredan nadzor ministra odbrane". "Izveštaj podnesen Ministarskom savetu državne zajednice (SCG) u februaru 2006. potvrđuje vezu između (mahom penzionisanih) armijskih oficira i optuženih od Haškog suda", navodi se u izveštaju i dodaje da je "civilni nadzor nad vojskom, što je ključni prioritet Evropskog partnerstva (Srbije) i dalje nedovoljan". Smatra se da su novi ustav i izmena pravilnika o radu parlamenta postavili osnove za delotvorniji civilni nadzor nad oružanim snagama Srbije. Navedeno je i da je usvojena i počela primena strategije u reformi pravosuđa sa ciljem da obezbedi puna nezavisnost sudstva, transparentnost, odgovornost i efikasnost tog sektora, ali uz opasku da je to "u povoju" i da je "nezavisnost sudstva, kao ključnog prioriteta Evropskog partnerstva i dalje ugrožena političkim uplivom. Povoljna kretanja su uočena u ubrzavanju postupaka u privrednim sudovima, ali je i dalje nezadovoljavajuća efikasnost administracije u pravosuđu". Takođe se primećuje da specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine nije dobilo odgovarajuću podršku. U zaključcima izveštaja se kaže i da su u sprovođenju nacionalnog plana za bitku protiv korupcije postignuti uspesi na nekim sektorima, mada "korupcija i dalje ostaje uzrok zabrinutosti i zahteva dalje reforme institucija. U Srbiji se stalno poboljšava situacija oko zaštite ljudskih i manjinskih prava, dok još nema sveobuhvatnog antidiskriminacionog zakona, a još je nerešeno i pitanje vraćanja vlasništva. Međuetnička situacija u Vojvodini je poboljšana i tamo su u opadanju incidenti, ali se ukazuje na "zategnutost" na jugu Srbije i u Sandžaku. Evropska komisija je ocenila da je srpska vlada poboljšala svoj rad, u koji se jasnije ima uvida, ali su primedbe stavljene na još ne dobro usaglašenu saradnju vlade i Kancelarije za evropske integracije, za koju je rečeno da je obavila dobar posao, posebno kad je reč o sprovođenju akcionog plana za primenu Evropskog partnerstva. Tu je ključni prioritet reforma državne uprave, a u tome "Srbija ima dobar kapacitet na više sektora", iako, recimo, još nije proradila instucija ombudsmana, navodi se u izveštaju. |
|
Komisija: Bitan napredak Srbije ka tržišnoj privredi
Evropska komisija ocenila je danas da je "Srbija ostvarila značajan napredak ka tome da postane efikasna tržišna privreda", uz makroekonomsku stabilnost i privredni rast, ali je naglasila da se napori za stabilizaciju i reforme moraju nastaviti. To se mora učiniti da bi srpska privreda u pridruživanju Evropskoj uniji bila u stanju da izdrži pritisak konkurencije i snaga unutrašnjeg tržišta EU, navodi se u izveštaju o reformama u Srbiji i balkanskim zemljama, koji je predstavio evropski komesar Oli Ren. Ren je na konferenciji za novinare kao "posebno povoljno" naznačio ekonomski napredak i sprovođenje ekonomskih reformi u Srbiji, podvukavši da Srbija, čim reši prepreku saradnje s Hagom, "može osloboditi ogroman politički, ekonomski i intelektualni kapacitet" i dostići ostatak regiona na putu u Evropu. U Srbiji je privredni rast dostigao stopu od 6,7 odsto, očuvan je jedinstven stav o rukovođenju privredom i reformama, iako inflacija, spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost ostaju visoki. Istaknuto je i da je platni deficit zemlje smanjen, zahvaljujući porastu izvoza, da su devizne rezerve povećane, a inostrane direktne investicije nastavile da rastu pre svega kroz privatizaciju. Monetarna politika je zaoštrena, konsolidacija budžeta nastavljena i u 2005, na temelju kresanja troškova i povećanja poreskih prihoda, smanjen je javni dug. Evropska komisija, međutim, upozorava da inflacija i spoljnotrgovinski deficit ostaju relativno visoki, da je konsolidacija budžeta od početka 2006. zaustavljena, dok planirano ubrzanje javnih investicija preti da ugrozi učvršćenje budžeta i makroekonomsku stabilnost. U izveštaju se navodi da je spoljni dug povećan, ali i da je povećana štednja privatnog sektora. "Stabilizacioni i reformski napori moraju biti nastavljeni da bi se Srbija osposobila da izdrži konkurentske pritiske u budućnosti", navodi se u izveštaju i napominje da je zato, pored ostalog, nužna stroga poreska politika. Takođe se konstatuje da je nezaposlenost povećana a da su "grinfild" investicije zanemarljive. Sektor preduzeća je u celosti slab, takođe zbog pomanjkanja konkurentnosti na domaćem tržištu i sporog napretka u restrukturaciji kompanija, privatizaciji i tržišnom nastupu. Komisija u Briselu smatra i da se u Srbiji novi zakon o stečaju često još ne sprovodi, dok je tržište kapitala u povoju, a državno uplitanje u ekonomiju i dalje preovlađujuće. |
|
Ren:Status Kosova mora biti pravno i politički jasan
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da rešenje statusa Kosova mora biti "pravno i politički jasno" da bi se u budućnosti omogućilo potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova i Evropske unije, kao i sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji-prihvatanju povraćaja ilegalnih imigranata. Ren je to rekao pošto je Evropska komisija objavila godišnji izveštaj o napretku balkanskih zemalja i "entiteta" u sprovođenju reformi za pridruživanje Evropskoj uniji. U izveštaju se podvlači da rešenje za status Kosova mora obezbediti temelj za stabilnu demokratiju za sve žitelje, učvrstiti vladavinu zakona i pospešiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Takođe se podvlači da kosovske institucije moraju početi da sagledavaju budućnost Kosova posle utvrđivanja statusa i usredsređivati se na temeljno vođenje politike, opreznu poresku politiku, efikasne institucije i dobro delovanje vlasti na svim nivoima. Ren je na konferenciji za novinare precizirao da status Kosova mora biti pravno i politički jasan zato da Kosovo ima moć da sklapa sporazume, zasad s Evropskom unijom. "Tako da možemo da počnemo pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, što je potrebno za ekonomski i demokratski razvoj Kosova". Ren je dodao da je to nužno i zato da Kosovo može da potpiše sporazum o readmisiji i viznim olakšicama sa EU, primetivši da je Kosovo sad isključeno iz mehanizma za sklapanje viznih olakšica, za šta će EU iduće nedelje usvojiti mandate za pregovore sa zapadnobalkanskim zemljama. Prema rečima evropskog komesara, Kosovo će morati da ima i moć za sklapanje ugovora sa međunarodnim finansijskim institucijama, tako da Kosovo samo sebi može da pomogne u ekonomskom razvoju i povećanju zaposlenosti. Evropska komisija u izveštaju napominje da je Kosovo ostalo stabilno i učinilo pomak ka prenosu odgovornosti na ustanove prelazne samouprave. Napominje se, međutim, da je u žiži delovanja lokalnih vlasti i albanskih političkih partija bio status, "što je dovelo do brze primene nekih standarda UN, ali je usporilo reforme". "Kosovo je učinilo izvestan napredak ka usaglašavanju zakona i politika sa evropskim standardima", ali ima malo rezultata u njihovom sprovođenju. Predsednik i premijer Kosova su, kako je rečeno, u proleće 2006. krenuli u "sveopštu kampanju prema manjinama", ali "manjine su i dalje u nepovoljnom položaju i nužni su dalji napori da se suzbije netrpeljvost". "Od leta 2006. je došlo do velikog broja napada na kosovske Srbe", dok su "uslovi za održiv povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje teški, a odnosi između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca su i dalje zaoštreni", stavlja do znanja Evropska komisija. Evropska komisija takođe tvrdi da je "Beograd obeshrabrivao kosovske Srbe da uzmu učešća u prelaznim ustanovama" koje su kosovski Srbi "nastavili da bojkotuju". Navodi se i da su "nužni dalji napori da bi se stvorila istinska policijska služba i ojačali lokalni kapaciteti za istragu korupcije i organizovanog kriminala" koji su i dalje "ozbiljan problem na Kosovu". "Kriminalna mreža je obuhvatila više društveno-ekonomskih područja i političare. Pronaći dobro obučene kosovske policajce je i dalje najveći izazov. Zakonodavstvo je i dalje manjkavo kad je reč o čuvanju indentiteta poverljivih svedoka na sudu", navodi EK. U izveštaju se dodaje da je "slab napredak postignut u bitki protiv trgovine ljudskim bićima i da je Kosovo i dalje izvor, tranzit i odredišna tačka krijumčarenja". "Kosovo je", prema izveštaju, "učinilo ograničen pomak ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede" ali "makroekonomska stabilnost nije postignuta, pre svega zbog slabe poreske i spoljnotrgovinske situacije, kao i manjkavog ostvarivanja vlasničkih prava". |
|
Kineska piraterija znači okove za EU
Neobuzdano kinesko falsifikovanje tuđih proizvoda predstavlja lance i đulad koji sputavaju evropsku konkurentnost i guše saradnju, rekao je danas u Pekingu šef trgovine EU Peter Mandelson. Ali, kaže on, EU nema nikakvih namera da zaoštrava odnose tako što bi Kinu tužila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog toga što kaska iza svojih obaveza. "Ja ne tragam za izgledima da izvedem Kinu pred STO, i veoma se nadam da to neće biti potrebno," rekao je trgovinski komesar EU u govoru na elitnom pekinškom univerzitetu Cingua. Nagađanja se šire da su SAD spremne da pred STO otvore slučaj protiv Kine zbog neuspeha u zašiti intelektualne svojine. Američke muzičke, filmske i druge autorske industrije cene da su izgubile više od 2,6 milijardi dolara u Kini prošle godine zbog pirata koji kontrolišu 85 do 90 odsto tržišta. Mandelson je danas pohvalio uzdizanje Kine u trgovinskog džina i svetskog diplomatskog igrača, ali je rekao da Peking još nije ispunio neka obećanja i obaveze kojih se prihvatio kada se ušao u članstvo STO 2001. godine. EU će izvršiti pritisak da se te obaveze ispune, rekao je on. "Evropa takođe želi da vidi oštriju akciju protiv falsifikovanja u Kini, koje kao lanci i đulad vezuju konkurentnost EU." Evropski zvaničnici i kompanije kažu da se njihovo širenje u Kini koči državnim ograničenjima u investicijama i naširoko rasprostranjenim ilegalnim kopiranjem modnih predmeta i odeće, patentirane tehnologije i drugih vrsta intelektualne svojine. Prošlog meseca, nemački MAN je tužio kineskog rivala, korporaciju Zongdu, da je falsifikovala ceo autobus - vodeći luksuzni model nemačkog proizvođača teških vozila. Zondga kaže da sama smislila autobus i da će se odbraniti na sudu. EU i Kina treba u januaru da počnu pregovore oko širokog novog sporazuma koji bi vodio bližoj ekonomskoj i političkoj saradnji. Kako se trgovinska razmena više nego udvostručila od 2000. godine i kako je EU uknjižila manjak u poslovanju sa Kinom od 106 milijardi dolara, Brisel ima preku potrebu za izmenom bilateralnih trgovinskih pravila. "Raste osećanje u Evropi - a nadamo se da kineski vođi to neće prenebregnuti - da Kina i EU ne trguju na osnovi pravog reciprociteta, pod jednakim uslovima," kaže Mendelson. Brisel i Vašington su se udružili u žalbi STO zbog kineskih propisa koji se odnose na uvoz auto delova. STO je objavila da će ispitati tvrdnje da Kina neopravdano štiti 19 milijardi dolara vredno tržište auto delova carinama od 25 odsto. |
|
Bez zastoja pomoći EU Srbiji za ekonomski razvoj
Evropska unija namerava da i dalje pomaže ekonomski razvoj Srbije, izjavio je danas šef beogradske kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju Danijel Đuglaris (Daniel Giuglaris). "Zastoj u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji ni na koji način neće omesti sprovođenje odobrenih programa pomoći", rekao je Đuglaris na Nacionalnoj konferenciji Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja. On je naglasio da Srbija mora da reši politički problem u saradnji sa EU, zatim da nastavi sa utvrđenim reformama u svim oblastima i da na najbolji način iskoristi finansijsku i tehničku pomoć koju joj pruža Unija. Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja, koji finansira EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, počeo je da se sprovodi pre tri godine i u njega je do sada uloženo oko 5,2 miliona evra. Novac je iskorišćen za 58 projekata iz oblasti poljoprivrede, turizma, lokalne infrastrukture, kao i za razvoj malih i srednjih preduzeća i obuku radnika. Na taj način otvorena su 104 stalna radna mesta i 294 privremena, osnovane su 373 firme i pomognut razvoj 1.072 preduzeća, a obuku je prošlo 6.167 zaposlenih i oko 4.000 nezaposlenih. Pomoćnik ministra za ekonomske odnose za inostranstvom Gordana Lazarević je istakla da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja, navodeći da je među onima koji traže posao 46 odsto mladih. "Dosta je učinjeno na modernizaciji lokalne samouprave, a to će i ubuduće biti nastavljeno, kako bi se što bolje odgovorilo potrebama građana", rekla je Lazarević. Predstavnica Evropske komisije u Beogradu Vera Morandini je ocenila da Srbija treba da bude što bolje pripremljena za nove izazove koji je očekuju u procesu priključenja EU i da je u ovom trenutku za nju ključi dokument Evropsko partnerstvo. |
|
Evropska komisija: Crna Gora ostvarila izvestan napredak
Crna Gora je "ponešto napredovala" u političkim i ekonomskim reformama, ali "još treba da budu ostvareni značajni rezultati" u približavanju zemlje evropskim standardima, ocenila je Evropska komisija. U izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore u protekloj godini, navodi se da su se vlasti u Podgorici "uveliko usredsredile na ključne prioritete Evropskog partnerstva", da vlada i parlament ulažu velike napore da pospeše svoju efikasnost i da se "pomaljaju i elementi konsenzusa za bitna opredeljenja oko evropske integracije". U zaključcima dokumenta o napretku Crne Gore i drugih balkanskih zemalja u protekloj godini, koji će sutra biti objavljen, a u koji je imala uvida agencija Beta, ističe se da je Crna Gora "glatko" sprovela ceo proces do nezavisnosti, uključujući održavanje referenduma. Ta zemlja sada treba da usvoji novi ustav, u skladu s evropskim standardima i na temelju širokog konsenzusa, navodi se u izveštaju. Dodaje se da je, "posle nezavisnosti, glatko rešenje preostalih pitanja sa Srbijom predstavljalo doprinos regionalnoj stabilnosti", kao i da je "Crna Gora je održala konstruktivan pristup Kosovu". Ističe se takođe da su vidljiva nastojanja za sprovođenje reforme državne uprave, koja "još uvek pati od ozbiljnih slabosti". Evropska komisija smatra da u Crnoj Gori "mora biti u punoj meri obezbeđena depolitizacija i profesionalizacija" državne uprave. Takođe, ukazuje se na dalje jačanje pravosudnog sistema, uz primedbu da "i dalje postoje problemi oko efikasnosti i nezavisnosti" crnogorskog pravosuđa. U izveštaju, koji će sutra predstaviti evropski komesar za proširenje Oli Ren, naglašava se da "postavljanje i unapređivanje sudija i tužilaca mora biti depolitizovano i utemeljeno na profesionalnim i objektivnim merilima". "Osnažena je rešenost da se napreduje na polju suzbijanja korupcije", ocenila je Evropska komisija. Upozorava se, međutim, da "korupcija ostaje rasprostranjen problem u Crnoj Gori" i da "institucionalno ustrojstvo ima praznine koje omogućavaju korupciju i ograničavaju sposobnost države da delotvorno sprečava i proganja korupciju". Parlament u Podgorici, kako se navodi, nije dopunio zakon o sukobu interesa, "koji mora biti suštinski izmenjen i odlučno ojačan". U idućem razdoblju Crnag Gora mora posebnu pažnju da posveti | |
