|
Glavni izazovi za nemačko predsedavanje EU
Nemačka će 1. januara preuzeti šestomesečno predsedavanje EU tokom kojeg će biti suočena sa teškim zadatkom postizanja konsensusa oko budućeg statusa Kosova. Rusija, Španija, Slovačka i Grčka protive se nezavisnosti Kosova, pa će Nemačka imati problema za postizanje konsensusa o ovom pitanju. Pregovori EU i Turske takodje će biti izuzetno važno pitanje za nemačko predsedavanje Unijom, posle odluke da se delimično zamrznu pregovori zbog odbijanja Ankare da otvori svoje luke za Kipar. Nemačka je obećala i da će oživeti evropski ustav koji su 2005. odbili građani Francuske i Holandije. Berlin namerava da predstavi nacrt plana kako bi se na junskom samitu u Briselu razmotrilo, u grubim crtama, kako će izgledati novi ustav. Očekuje se i da će Nemačka raditi na postizanju novog sporazuma sa Rusijom kada je reč o snabdevanju energentima i trgovini. Pokretanje takvih pregovora blokira Poljska koja zahteva od Moskve da prekine sa zabranom uvoza poljskih mesnih proizvoda. Nemačka je obećala da će se, tokom predsedavanja EU pozabaviti energetikom i liberalizacijom trgovine energentima. Najavljeno je i da će se raditi na jačanju ekonomskih, kulturnih i obrazovnih veza sa istočnim i južnim susedima EU koji još uvek ne mogu da pristupe EU, kao i da će se raditi na poboljšanju saradnje sa zemljama centralne Azije. Nemačka će predsedavanje EU uzeti od Finske. |
|
Solstrom: Međunarodna misija će uvek biti na Kosovu
Specijalni izaslanik Havijera Solane na Kosovu Torbjorn Solstrom izjavio je danas u Prištini da će međunarodna zajednica i u budućnosti biti na Kosovu, ali da će priroda tog prisustva, nakon utvrđivanja statusa, biti izmenjena. "Međunarodna zajednica će uvek biti prisutna na Kosovu. Promeniće se samo priroda prisustva. Želimo da Kosovo ispuni kriterijume za članstvo u EU", rekao je Solstrom na konferenciji za novinare i dodao da će buduću Međunarodnu civilnu kancelariju na Kosovu činiti EU, SAD i drugi međunarodni partneri. Prema njegovim rečima Evropska unija (EU) radi na izradi strategije kojom će se obavljati monitoring vladavine zakona i integracije Kosova u EU. On je dodao da međunarodna zajednica ne želi da vlada Kosovom. EU nema strategiju za odlazak sa Kosova već samo onu koja predviđa ulazak Kosova u uniju, kazao je Solstrom i izrazio nadu da će žitelji Kosova opredeliti za pridruživanju Uniji. "Naredna godina, neće biti samo godina statusa već i godina većih ovlašćenja i odgovornosti za institucije Kosova", rekao je Solstrom. Šef grupe za pripremu misije EU-a na Kosovu Kasper Klang na istoj konferenciji je rekao da ne zna koliko će trajati misija Unije na Kosovu, ali da se "trenutno raspravlja o mogućnosti da prvi mandat traje od dve do tri godine". Misija EU na Kosovu će imati od 1.000 do 1.300 pripadnika. Većina njih će biti policajci koji bi trebalo da pomognu lokalnoj policiji koji će se baviti specifičnim slučajevima, kao što su organizovani kriminal i korupcija. "U sudstvu će takođe biti određen broj tužitelja i sudaca. Naše prisustvo će biti i u carinama, gde ćemo imati pravo nadzora, ali i intervenisanja" rekao je Klang. |
|
Koštunica: Potpisivanje CEFTA 2006 veliki korak napred
Potpisivanjem sporazuma CEFTA 2006 o zoni slobodne trgovine u regionu učinjen je "veliki korak napred" koji će doprineti usponu i napretku srpske privrede, izjavio je danas u Bukureštu predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica. "Zona slobodne trgovine će biti privlačnija za investitore, imajući u vidu da se sada radi o jednoj celini. Ono što je još važnije jeste da je potpisivanje CEFTA-e preduslov za članstvo u EU", rekao je Koštunica. Srbija je danas na samitu u Bukureštu potpisala novi sporazum o zoni slobodne trgovine u regionu, CEFTA 2006. Posle potpisivanja sporazuma, Koštunica je u izjavi za medije iz Srbije rekao da se "može reći da je uz jedan korak koji je učinjen u pravcu regionalne ekonomske saradnje, učinjen još jedan veoma važan korak u pravcu pristupanja EU". Predsednik vlade Srbije je rekao da je značajno da Srbija, u roku od dva dana potpisuje dva sporazuma - sporazum CEFTA 2006 u Bukureštu i sutra u Moskvi memorandum o izgradnji gasovoda. "Pored potpisivanja ovog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini, Srbija ima jedan poseban status pošto ima sporazum o slobodnoj trgovini i sa Ruskom Federacijom, kao jedina zemlja regiona sa ovakvim sporazumom, ali koji još treba da bude ratifikovan u ruskoj Dumi", istakao je srpski premijer. Povodom Kosova, Koštunica je istakao da se Srbija drži principa kojem je uvek bila privržena i kojem će ostati privržena o poštovanju Povelje UN i novog Ustava Srbije, "a to je teritorijalni integritet i suverenitet postojećih demokratskih država". Na sastanku u Bukureštu sporazum o pristupanju CEFTA danas su, pored Srbije, potpisali i Crna Gora, BiH, Albanija, Moldavija i Kosovo, koje zastupa UNMIK. U ime Srbije sporazum je potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, a učesnici bukureštanskog samita usvojili su i zajedničku deklaraciju. Na samitu koji je otvorio rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, učestvovali su i premijeri BiH Adnan Terzić, Crne Gore Željko Šturanović, Albanije Salji Beriša, kao i šef UNMIK-a Joahim Riker i visoki zvaničnici zemalja regiona. Među učesnicima skupa bili su i evropski komesar za proširenje Oli Ren i specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek i CEFTA je do sada uključujivala Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, ali će je Rumunija i Bugarska napustiti 1. januara 2007. s ulaskom u EU. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica danas popodne će se sastati sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, sa kojim će razgovarati o statusu Kosova, situaciji u regionu i perspektivi novog proširenja EU. |
|
Bilt: Pregovori Srbije i EU zavisi od rezultata izbora
Švedska će se prva založiti za nastavak pregovora Srbije i EU ako nova srpska vlada zauzme "ozbiljne pozicije", odnosno potpuno se posveti dostizanju pune saradnje sa Tribunalom u Hagu, izjavio je šef švedske diplomatije Karl Bilt. "Sve zavisi od rezultata izbora u Srbiji, jer postoji potreba da Vlada u Beogradu zauzme vrlo ozbiljne pozicije. Ako tako bude, mi ćemo moći vrlo brzo da reagujemo i nastavimo pregovore", rekao je Bilt za današnje "Večernje novosti". On je pojasnio da pod zauzimanjem "ozbiljnih pozicija" misli na saradnju sa Haškim sudom. Na pitanje da li bi pobeda proevropskih snaga bila dovoljna za nastavak pregovora Srbije i EU, švedski ministar je rekao da se nada da će tako biti. "Na izborima odlučuju građani Srbije, a ne EU. Reći ću vam i više: ako nova vlada u Beogradu bude bila dovoljno proevropska i demokratska, ja neću morati ni da se borim za nastavak pregovora sa Srbijom. Takvoj Srbiji će svi hteti da pomognu", istakao je Bilt. On je dodao da se nada da će Srbija snažan, pozitivan signal dobiti već na sledećem Savetu ministara EU. "Voleo bih da Srbiju imamo na čvrstom, snažnom i stabilnom koloseku... jer nam treba čvrst odnos sa Srbijom. Mi ćemo držati otvorena vrata za Srbiju, tako da samo od nje zavisi brzina njenog hoda ka EU", naveo je Bilt. |
|
Poljaci će sustići stare Evropljane tek za 30 godina
Poljaci imaju šansu da sustignu standard "stare" Evrope za 20 do 30 godina ako se nastavi meteorski privredni rast, karakterističan za nove članice otkako su ušle u Evropsku uniju, procenjuju poljski stručnjaci. BDP po glavi stanovnika u Poljskoj trenutno iznosi 50 odsto proseka EU, a gospodin Kovalski, kako se naziva tipični Poljak, zaradi 640 evra bruto, manje od češkog gospodina Novaka koji može da računa na 700 evra bruto, dok je slovenački Janez s 1.200 evra daleki san. Slovenija i Češka uspele su već da dostignu i prestignu najsiromašnije članice stare EU, Portugaliju i Grčku, dok je Poljska od njih još uvek daleko. Meteorski privredni rast regiona, od 3,9 odsto u trećem kvartalu ove godine u Mađarskoj, preko 9,8 u Slovačkoj do 11,8 odsto u Letoniji do sada nije sadržao preterane inflatorne pretnje, pošto je bio zasnovan na dinamičnom izvozu i stranim ulaganjima. "Ove godine se desio preokret i sve veću ulogu u privrednom rastu regiona počinje da igra potrošnja", upozorila je u današnjem izdanju lista "Gazeta viborča" Emilija Skrok iz Svetske banke. Udeo potrošnje domaćinstava u privrednom rastu posebno je primetan u baltičkim zemljama, ali sve osetniji i u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. "To povećava opasnost od inflacije", kazala je analitičarka Svetske banke. U novoj Evropi ubrzano rastu i zarade, u Poljskoj nominalno tempom od četiri do pet odsto godišnje, realno oko tri do četiri odsto, u Češkoj oko šest odsto, Slovačkoj sedam do osam odsto, a u Letoniji čak 23 odsto nominalno. "Gazeta viborča" upozorava da će gospodin Kovalski i drugi novi Evropljani priznati da su ravnopravni i da su sustigli Evropu tek kada njihove plate dođu na evropski nivo. |
|
Muslimani diskriminisani u EU
Muslimani koji žive u zemljama Evropske unije "diskriminisani su na poslu, u obrazovanju i kada pokušavaju da reše stambeno pitanje" i žrtve su "islamofobije", piše u izveštaju EU, danas predstavljenom u Beču. Kako prenose agencije, u izveštaju Evropske agencije za praćenje rasizma i ksenofobije (EUMC) u Beču, ukazuje sa na "nedostatak zvaničnih prijava i dokumenata o značaju i prirodi diskriminatorskih pojava i islamofobije" u EU. EUMC preporučuje "mere za što efikasniju borbu protiv diskriminacije i rasizma" kako ne bi u potpunosti "uništili osećaj pripadnosti muslimana Evropskoj uniji". Prema rečima direktorke EUMC Beate Vinkler, "treba mnogo da se učini kako bi evropski muslimani imali jednaka prava i isti kvalitet života kao i ostali Evropljani". Oni su "žrtve različitih oblika diskriminacije što smanjuje njihove šanse da pronađu zaposlenje, ali (kada je reč o mladima) i utiče na uspeh u školi", navodi se u izveštaju u kojem su nabrojani fizički napadi na muslimane i podmetnuti požari. |
|
Anketa: Raste podrška nacrtu Ustavne povelje EU
Podrška Nacrtu Ustavne povelje Evropske unije raste, pokazuje istraživanje službe Eurobarometar čiji je rezultat objavljen danas. Raste i podrška proširenju Unije, s tim što veći entuzijazam pokazuju ispitanici iz novih članica Unije iz centralne i istočne Evrope, nego anketirani iz zemalja Zapada. Istraživanje pokazuje da je podrška Ustavnoj povelji EU u devet zemalja koje je nisu ratifikovale porasla sa 47 odsto u prvoj polovini ove godine, na 53 procenta. Cilj Ustavne povelje je reorganizacija Unije posle širenja članstva i efikasnije donošenje odluka. Francuzi i Holanđani su na referendumu 2005. odbacili tekst povelje. Šesnaest od 25 zemalja članica EU ratifikovalo je povelju, ali da bi stupila na snagu, to moraju da učine sve članice Unije. Nemačka je najavila da će, kada 1. januara preuzme šestomesečno predsedavanje EU, obnoviti pregovore o Ustavnoj povelji o čemu će lideri EU odlučivati na samitu u junu. Prema rezultatima ankete, raspoloženje u korist Ustavne povelje je 56 odsto Francuza i 59 odsto Holanđana. U Poljskoj, čiji su predsednik i premijer "evroskeptični", podrška nacrtu novog ustava je najveća i iznosi 63 odsto, a u Velikoj Britaniji je 40 odsto. U EU kao celini, podrška za ustavnu povelju je 53 odsto. Anketa pokazuje i da je podrška proširenju opala u zemljama koje su ga prethodno snažno zagovarale, kao i da je i dalje slaba u zemljama zapadne Evrope. U Britaniji, koja se zalaže za prijem Turske u EU, podrška proširenju je opala sa 44 na 36 odsto, a u Španiji sa 55 na 51 odsto. Proširenje je i dalje popularno u novim članicama EU, uglavnom u srednjoj i istočnoj Evropi, gde iznosi 46 odsto. |
|
Na samitu EU i o odnosima sa Srbijom, Kosovu
Lideri EU, na dvodnevnom samitu koji počinje danas u Briselu, potvrdiće da žele Srbiju u svojim redovima, ali je sasvim mala mogućnost da će postići dogovor o obnavljanju pregovora o pridruživanju sa Beogradom. Izvori Saveta ministara EU preneli su agenciji Beta da bi evropski vođi, kao što je nagovestio italijanski premijer Romano Prodi, trebalo da se osvrnu na trenutno stanje u odnosima sa Srbijom, što želi više članica EU. U Briselu će danas, zbog potpisivanja sporazuma o pristupanju Partnerstvo za mir, boraviti i predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić će uoči samita EU razgovarati sa više šefova država ili vlada, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom. Lideri EU na samitu će izneti poglede i na sveukupnu situaciju na zapadnom Balkanu, dati mišljenje o "strategiji proširivanja" EU na nove članice, a očekuje se i da podrže rešenje statusa Kosova i napore koje u tom cilju ulaže izaslanik UN Marti Ahtisari. Vođi EU će, prema nacrtu zaključaka zasedanja, "podstaći" srpske vlasti da ulože sve napore da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu. |
|
Češka i Slovačka za obnavljanje pregovora sa Srbijom
Češka i Slovačka zalažu se za obnavljanje pregovora Evropske unije (EU) sa Srbijom, rekao je danas agenciji SITA slovački ambasador pri EU Maroš Ševčović. On je istakao da je slovački premijer Robert Fico na današnji samit EU u Briselu otišao s namerom da lobira za zapadni Balkan. "Premijer Fico će tražiti da EU da jasan pozitivan signal zemljama zapadnog Balkana", rekao je Ševčovič. Slovački premijer na samitu želi i da se suprotstavi terminu "sposobnost apsorbovanja" novih budućih članica od strane EU i traži da se umesto toga govori o sposobnosti tih zemalja da se integrišu. Češki ambasador pri EU Jan Kohout češkom dnevnom listu "Hospodaržske novini" rekao je da bi Češka "rado dala podršku demokratskim snagama u Srbiji". Taj češki list naglašava da se među zemljama članicama EU sve jače čuje mišljenje da treba obnoviti pregovore sa Srbijom. Češka podržava predlog italijanskog premijera Romana Prodija da hapšenje optuženih za ratne zločine, odnosno generala Ratka Mladića, ne treba da bude uslov za obnavljanje razgovora, već za njihovo uspešno okončanje. |
|
Korpi: Na samitu EU bez promene politike prema Srbiji
Srbija će sigurno dobiti podršku na samitu Evropske unije koji se danas i sutra održava u Briselu, ali do promene njene politike prema Srbiji neće doći, rekla je danas finska ambasadorka u Beogradu Ana Maija Korpi. "Sa samita ćete dobiti podršku EU, ali ne očekujem promenu politike", rekla je Korpijeva novinarima na prijemu koji je organizovala Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU povodom dodela nagrada za najbolje medijske priloge na temu evropskih integracija u ovoj godini. Ambasadorka Finske, zemlje koja predsedava EU, rekla je da je na šefovima vlada i država da odluče o podršci Srbiji i da treba sačekati do sutra da bi se videla kakva će tačno biti formulacija. Ana Maija Korpi je rekla da je i EU sada suočena sa unutrašnjim izazovima, pre svega sa potrebom reformi institucija i bolje komunikacije sa građanima. Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da će lideri EU na samitu u Briselu sigurno pružiti snažnu podršku Srbiji i procesima s kojima se suočava, uključujući izbore u januaru i proces rešavanja budućeg statusa Kosova. Ona je rekla da među članicama EU postoje razlike o načinu na koji treba pružiti podršku Srbiji. Prema njenim rečima, jedni smatraju da podršku treba pružiti kroz nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, dok drugi tvrde da je jedina prava podrška Srbiji insistiranje na punoj saradnji s Haškim tribunalom. "Videćemo koja će od dve opcije imati prevagu na ovom samitu", rekla je Tanja Miščević. Ona je, takođe, rekla da tokom predsedavanja Nemačke EU u prvoj polovini sledeće godine zapadni Balkan i Srbija sigurno neće biti stavljeni u drugi plan. "Naprotiv, nemačko predsedavanje će imati vrlo značajne uticaje na Srbiju i to indirektne i direktne", ocenila je Miščevićeva. Prema njenim rečima, to će se ogledati kroz napore Nemačke za rešavanje pitanja novog evropskog ustava i samim tim rešavanja pitanja narednih proširenja, ali i kroz činjenicu da će zapadni Balkan biti "visoko na lestvici prioriteta". Tanja Miščević je, takođe, rekla da bi Srbija, da je odmah u maju, kada su suspendovani pregovori sa EU, izručila haškog optuženika Ratka Mladića, mogla već u junu da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da ga do kraja ove godine zaključi. |
|
Solana i Tadić: Pregovori sa EU posle izbora u Srbiji
Visoki predstavnik EU Havijer Solana (Javier) i srpski predsednik Boris Tadić danas su u Briselu stavili do znanja da posle izbora u Srbiji i formiranja demokratske vlade treba očekivati nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija. Solana je izjavio da je Srbija veoma dobrodošla u EU i da će pregovori o pridruživanju EU i Beograda biti nastavljeni posle izbora u Srbiji, ako nova srpska vlada bude odlučno sarađivala s Haškim sudom. Tadić je predočio da će saradnja s tribunalom u Hagu biti "prioritet broj jedan buduće demokratske vlade" u Srbiji. "I nadamo se da ćemo onda dobiti istinsku podršku i razumevanje EU da se, posle formiranja nove demokratske vlade, nastave pregovori o pridruživanju i da se tokom 2007. postigne najbolji mogući rezultat u smislu naše integracije u EU", dodao je predsednik Srbije. Tadić je rekao i da "uopšte nije jednostavno danas, pred sam samit EU, imajući u vidu zaključke koji sa tog samita dolaze, izboriti se za najbolji mogući status Srbije", jer "svaka zemlja koja želi perspektivu u EU brani svoje interese i bori se bukvalno za svaku poruku u tom zaključnom dokumentu". "Evropska perspektiva Srbije je ono što želimo i siguran sam da to možemo da ostvarimo", dodao je Tadić. I, kako je predočio, "nakon sledećih izbora, sa jasnom porukom građana Srbije koji žele tu evropsku perspektivu, siguran sam da će biti još veće razumevanje EU za našu integraciju u EU". Tadić je naglasio da je "strategijski cilj i interes da Srbiju uključimo u EU" i da je "uslov za to nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". "Mi jako dobro znamo da je naša obaveza u tom cilju da se dovrši saradnja s Haškim sudom", dodao je Tadić. Predsednik Srbije izrazio je očekivanje da će "nova vlada do kraja svog mandata ostvariti taj strategijski cilj da Srbija uđe u Evropsku uniju". Tadić je podvukao da se za to moraju sprovesti temeljite ekonomske i reforme u odbrani i državnoj upravi i naglasio da se nada da će iduća srpska vlada to ostvariti. Solana je rekao da je tema razgovora sa Tadićem bilo to kakav se ishod izbora u Srbiji može očekivati, kao i očekivanje da će nova vlada sarađivati sa s Haškim sudom. "Onda bi bili obnovljeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija. To je naš cilj i ono što mi želimo", dodao je Solana. Rekavši da treba sačekati na ishod izbora u Srbiji, Solana je dodao da želi da uputi dve poruke. "Jedno je da je Srbija dobrodošla, da je to zemlja koju želimo da vidimo u redovima EU. I drugo, da će, posle izbora, ako se formira vlada koja želi da odlučno sarađuje s Haškim sudom, obnova pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju postati stvarnost", zaključio je Solana. Tadić je naglasio da je, "u smislu perspektiva za članstvo Srbije u EU", njegov razgovori sa Solanom bio odličan, "kao razgovor ljudi koji dele strategijske evropske ciljeve". Predsednik Srbije je ukazao da se na današnji ulazak Srbije u Partnerstvo za mir "u EU gleda kao na značajno ostvarenje i značajan preduslov za naše evropske integracije, jer je bezbednost jedan od ključnih činilaca te integracije". |
|
EU osudila konferenciju o holokaustu u Iranu
Evropska unija (EU) danas je osudila održavanje konferencije o poricanju holokausta u Iranu i ocenila da ona šteti naporima promovisanja dijaloga između različitih kultura i religija. Evropska unija duboko je zabrinuta zbog konferencije o holokaustu i najsnažnije osuđuje upotrebu pseudonauke za poricanje ili sporavanje holokausta, navedeno je u saopštenju Finske, predsedavajuće EU. U saopštenju se navodi da EU "žali zbog održavanja konferencije", jer ona šteti naporima da se unapredi dijalog između civilizacija, kultura i religija. "EU je uznemirena zbog kontinuiranih nastojanja iranskih vlasti da ospore ili trivijalizuju neporecive istorijske činjenice holokausta i njegovih strahota", ističe se u saopštenju. Na konferenciji o holokaustu iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je da će Izrael biti "zbrisan" kao što je bio i Sovjetski Savez. Konferencija, koja je izazvala oštre osude širom sveta, okupila je ljude poznate po negiranju holokausta. Organizacija ovog skupa bi mogla dalje da izoluje Iran koji je suočen sa mogućim sankcijama zbog svog spornog nuklearnog programa. SAD su danas ponovo osudile održavanje konferencije. U saopštenju Bele kuće ocenjuje se da je skup "uvreda za ceo civilizovani svet, kao i za tradicionalne iranske vrednosti tolerancije i uzajamnog poštovanja". "Iranski režim izopačeno nastoji da dovede u pitanje istorijske činjenice ovih grozota i da obezbedi platformu za širenje mržnje", navedeno je u saopštenju Bele kuće. |
|
Ren za postizanje novog konsenzusa o proširenju
Komesar za proširenje Evropske unije (EU) Oli Ren založio se danas za postizanje novog konsenzusa o prijemu novih članica koji će istovremeno ublažiti bojazan od proširenja među građanima EU. "Potrebno je da naglasimo stratešku misiju proširenja, a to je podsticanje demokratske i ekonomske transformacije (u zemljama kandidatima) i kapaciteta EU da nastavi da funkcioniše dok postepeno integriše nove članice", rekao je Ren u Evropskom parlamentu u Strazburu, u raspravi o strategiji proširenja. Šefovi država ili vlada evropske dvadesetpetorice raspravljaće sutra i u petak na samitu u Briselu o strategiji proširenja EU koju je izradila Evropska komisija. Ren je rekao da u debati o proširenju EU neki "govore o strateškom značaju proširenja za mir i demokratiju", dok drugi "naglašavaju samo unutrašnje probleme koji umanjuju sposobnost EU da integriše nove članice". "Ako se ta dva stava ne susretnu, rizikujemo stvaranje rastuće konfuziju među našim građanima i eroziju kredibiliteta u zemljama kandidatima. Zato moramo da izgradimo obnovljeni konsenzus o proširenju tako što ćemo kombinovati te dve strane medalje", rekao je Ren. Evropski komesar ukazao je da se strateška misija proširenja mora zadržati tako što će EU "zadržati moć demokratsku i ekonomske transformacije" (zemalja kandidata) i "širenja zone mira i slobode", ali u isto vreme "obezbediti funkcionisanje uz postepeno integrisanje novih članica". Ren je rekao da je u okviru strategije proširenja EU potrebno primenjivati rigorozno uslovljavanje, jer je iskustvo pokazalo da EU bolje funkcioniše nakon proširenja, ako su nove članice bolje pripremljene. "Teška pitanja kao što su reforma pravosuđa i borba protiv korupcije moraju se rešavati u ranoj fazi pregovaranja", rekao je. Evropski komesar ukazao je na važnost kvalitetnijeg procesa pristupanja, naglasivši da to ne treba da znači njegovo komplikovanje, već, naprotiv, pojednostavljenje. "Moramo stvoriti jasna pravila koja razumeju i naši građani, i građani zemalja koje su u pitanju", rekao je. Ren je takođe rekao da proširenje EU ne treba da se dešava na račun njenog produbljenja, jer je i ranije Unija uspevala da se paralelno širi i produbljuje. "Stoga bi dok nove zemlje ne budu spremne za pridruženje, EU trebalo da dostigne nova institucionalna rešenja... potrebna da bi proces odlučivanja bio efikasniji", naveo je evropski komesar za proširenje. U raspravi o strategiji proširenja EU u Evropskom parlamentu Ren je ukazao i na potrebu jačanja uloge EU u svetu. |
|
Lideri EU će potvrditi da žele Srbiju u svojim redovima
Šefovi država i vlada Evropske unije bi na zasedanju sutra i u petak u Briselu trebalo da izraze jasnu spremnost da Srbiju prime u članstvo EU, pošto ona, uz podršku EU, sprovede sve nužne demokratske i ekonomske reforme. Izvori Saveta ministara EU preneli su agenciji Beta da bi evropski vođi, kao što je nagovestio italijanski premijer Romano Prodi, trebalo da se osvrnu na trenutno stanje u odnosima sa Srbijom. To želi više članica EU, a izvesnu spremnost, kažu u Briselu, da se pozabave i budućnošću veza sa Srbijom, naročito imajući u vidu srpske izbore, izgleda da iskazuju i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Žak Širak. Iako, smatraju evropski diplomatski izvori, postoji razlike u stavovima predsednika Širaka koji je naklonjen sagledavanju načina da se pruži opipljivija podrška Srbiji i francuskog ministarstva spoljnih poslova koje nepopustljivo insistira na ispunjavanju "haškog uslova". Srpski predsednik Boris Tadić, koji će sutra na svečanosti u NATO-u potpisati Okvirni sporazum o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, očigledno će pokušati da na to utiče i u razgovorima koje će uoči samita EU imati sa više šefova država ili vlada Unije, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom. Ali, sasvim je mala mogućnost, podvukli su ovi izvori, da se lideri evropske dvadesetpetorice i dogovore o obnavljanju pregovora o pridruživanju sa Srbijom uz, u tom slučaju, svakako jasnu perspektivu da sadašnje ili nove srpske vlasti, posle izbora, uspostave punu saradnju s Haškim sudom. A to znači da potezi Beograda vode hapšenju optuženog Ratka Mladića. Vođi EU će, prema nacrtu zaključaka zasedanja, "podstaći" srpske vlasti da ulože sve napore da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu. I, kako se smatra u krugovima EU u Briselu, veoma važna poruka susreta na vrhu evropske dvadesetpetorice će biti i da su oni "uvereni" da je Srbija sposobna da vrlo brzo stigne i zemlje regiona koje su odmakle na putu ulaska u članstvo EU. Šefovi država i vlada Evropske unije izneće poglede i na sveukupnu situaciju na Zapadnom Balkanu, dati mišljenje o "strategiji proširivanja" EU na nove članice, a očekuje se i da podrže rešenje statusa Kosova i napore koje u tom cilju ulaže izaslanik UN Marti Ahtisari. Evropski vođi će, prema prvom nacrtu zaključaka zasedanja, podvući da status Kosova mora "unaprediti multietničko i demokratsko društvo, koje će biti utemeljeno na vladavini zakona i koje će obezbediti budućnost za sve njegove građane i ojačati regionalnu stabilnost". Status mora značiti da se Kosovo može razvijati tako da bude "održivo i ekonomski i politički", uz "evropsku perspektivu" za tu pokrajinu. Lideri evropske dvadesetpetorice će zatražiti "jasno statusno rešenje" zato što će EU preuzeti važnu ulogu na poljima vladavine zakona - pravosuđu i policiji - i obezbeđivati sprovođenje odredbi statusa i demokratskih standarda. |
|
Odluka ministara EU je nepravda za Ankaru
Odluka ministarskog saveta EU o delimičnom zamrzavanju pregovora o prijemu Turske u Uniju predstavlja "nepravdu" za Ankaru, izjavio je danas turski premijer Redžep Tajip Erdogan. "I uz svu našu dobru volju, odluka ministara EU, na žalost, predstavlja nepravdu za Tursku", rekao je Erdogan članovima poslaničkog kluba stranke "Pravda i razvoj" čiji je član. On je dodao da će njegova vlada "sa istom odlučnošću" nastaviti proces reformi koje su neophodne za priključenje EU. Ministri spoljnih poslova EU postigli su juče, s velikim naporom, dogovor o delimičnom zamrzavanju pregovora o prijemu Turske u EU. Ministri su se dogovorili da suspenduju osam od 35 poglavlja pregovora, čime je usporen put Turske ka EU koji je trebalo da traje 10 do 15 godina. Složili su se da ne treba u potpunosti prekinuti pregovore sa Turskom, najvećom zemljom-kandidatom za prijem u EU i zemljom koja je od najvećeg strateškog značaja za Uniju. Turska je pridružena članica EU još od 1963, a puno članstvo je zatražila 1987. Odbijanje Turske da uspostavi odnose sa članicom EU, Republikom Kipar čiji je deo okupirala 1974. razlog je za delimično zamrzavanje pregovora sa Ankarom. |
|
Tadić: Male šanse za nastavak pregovora sa EU
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavio je danas u Zemun Polju da su u ovom trenutku šanse da Srbija nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa EU "male". "Verovatnoća da ćemo na sastanku (samitu EU) dobiti zeleno svetlo za nastavak pregovora je mala, ali sam ubeđen da ćemo naše evropske sagovornike uspeti da ubedimo da se pregovori nastave što pre, nezavisno od ispunjenja uslova saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Tadić novinarima. Međutim, to ne znači da saradnja sa Haškim tribunalom "pada u vodu" i podsetio da je Srbija obavezna da tu saradnju ostvari. Tadić je rekao da su potrebni napori da se nastave pregovori, kao što je i u slučaju Kosova, ali dokle god postoji šansa "moramo da se trudimo i koristimo demokratska, politička i za svet prihvatljiva sredstva". "Potrebno je da dobijemo većinu. Dovoljno je da samo jedna od 25 zemalja članica EU kaže 'Ne' i tog trenutka se zatvaraju vrata za naše pridruživanje EU", ocenio je Tadić povodom sastanka šefova država i vlada EU u Briselu 14. i 15. decembra na kojem će biti reči i o saradnji sa Srbijom. Tadić je ponovio da je stav države o statusu Kosova jasan i da je to održiva autonomija unutar Srbije. Predsednik Srbije je posle razgovora sa stanovnicima Zemun Polja istakao da Srbiju čekaju najveće promene u njenoj istoriji - u privrednom sistemu, državnoj upravi i ophođenju političara prema građanima. Tadić je rekao da Srbija mora da bude otvoreno društvo, ocenivši da je svaka izolacionistička politika udaljava od Evrope i opasna je po budućnost društva. Predsednik Srbije je posetio i sela Boljevci i Progar. |
|
Koštunica pozvan na sastanak na vrhu EPP
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica pozvan je da u četvrtak u Briselu učestvuje na sastanku na vrhu Evropske narodne stranke (EPP), koja okuplja 69 partija desno od centra u EU i drugim evropskim zemljama. Kako je agenciji Beta rečeno u sekretarijatu EPP-a u Briselu, očekuje se da srpski premijer Koštunica potvrdi dolazak na ovaj skup vođa evropskih demohrišćanskih, konzervativnih i drugih stranaka istog ideološkog opredeljenja. DŠ i G17 plus imaju status pridruženog člana EPP. Po broju poslanika, EPP je najjača politička grupa u Evropskom parlamentu. Na skupu u Briselu 15. decembra učestvovaće i 16 premijera evropskih zemalja i devet komesara Evropske komisije. Sastanak vođa EPP se, kao i dosad, održava po pravilu uoči susreta šefova država ili vlada Evropske unije, koji počinje u četvrtak uveče u belgijskoj prestonici. Jedna od tema samita EU će biti i nastojanje da se osetno pospeše odnosi Srbije i Evropske unije, posebno imajući u vidu predstojeće izbore u Srbiji i rešavanje kosovskog pitanja. |
|
Janković: Postoji tvrd otpor nastavku pregovora sa Srbijom
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je danas da još postoji čvrst otpor određenih zemalja nastavku pregovora Srbije sa EU, ali da je sve veći broj onih koji misle da bi trebalo pokazati više tolerancije demokratskim snagama u Srbije pred izbore. Povodom današnjeg sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, Janković je novinarima u Domu Narodne skupštine rekao da postoje nagoveštaji da će Brisel poslati pozitivan signal Srbiji, ali da to ne znači da će pregovori sa Srbijom biti nastavljeni. Na sastanku u Briselu očekuje se da će šefovi diplomatija EU raspravljati o tome kako pospešiti odnose Unije sa Srbijom. Janković je istakao značaj okončanja saradnje sa Haškim tribunalom za nastavaka pregovora sa EU i naveo da vlada sigurno neće odustati od ulaganja napora u tom smislu. On je podsetio da je saradnja sa Haškim tribunalom za vreme mandata aktuelne vlade odmakla i da je 16 optuženika otišlo u Tribunal "bez drame, hapšenja, spektakala". On je rekao da je Ratko Mladić javno upozoren da bi njegovo izlaženje pred lice pravde bilo u najboljem interesu države i naroda. "Ako mislite da neko treba da proglašava poteru za čovekom i da ističe poternice tipa 'živ ili mrtav', ova vlada to neće učiniti. Ova vlada više veruje u dela, nego u krupne i dramatične reči", rekao je Janković. Janković je naveo da ne treba odustajati od diplomatskih napora da se Kosovo i Metohija zadrži u okviru Srbije. "Moglo bi se reći da je numerički više onih u međunarodnoj zajednici koji su za nezavisnost. Međutim, broj onih koji su protiv nezavisnosti zaista biva sve veći", rekao je Janković. |
|
EU nametnula nova pravila Bugarskoj i Rumuniji
Stručnjaci Evropske unije (EU)U za bezbednost hrane pooštrili su pravila prema Bugarskoj i Rumuniji da bi smanjili izvoz njihovog mleka, mesa i životinja u zemlje EU posle 1. januara, saopštila je danas Evropska komisija. Izvršni organ EU se nada da će potez prema Rumuniji i Bugarskoj poslati pozitivan signal Rusiji u naporu komisije da razreši ogorčeni spor između Brisela i Moskve oko izvoza mesa. Rusija je zapretila da će obustaviti sav uvoz mesa iz EU od 1. januara ukoliko ne dobije garancije kvaliteta i sigurnosti prehrambenih proizvoda kad Bugarska i Rumunija idućeg meseca uđu u evropski blok. Posebna ruska zabrana uvoza mesa iz Poljske takođe je zategla odnose između Moskve i Brisela. Prošlog meseca Varšava je zbog zabrane stavila veto na započinjanje pregovora o novom sveobuhvatnom sporazumu o saradnji EU i Rusije. Prema novim merama Brisela, bugarske kompanije koje su dobile ovlašćenja da izvoze meso i mlečne proizvode u druge države EU posle ulaska u blok, sada će morati da čekaju najmanje godinu dana da to rade. Stručnjaci su se takođe složili da preduzeća u Rumuniji i Bugarskoj koja koriste proizvode životinjskog porekla uvezene van EU ne mogu da te proizvode prodaju na tržištima zajednice. Rusija nije zadovoljna nivoom kontrole životinjskih oboljenja u Bugarskoj i Rumuniji, gde je bilo mnogo slučajeva klasične svinjske groznice. Nova pravila su dodatak merama koje su već naložene od strane Brisela u okviru uslova za učlanjenje Bugarske i Rumunije. |
|
Ministri EU: Podrška Srbiji, bez nastavka pregovora
Šefovi diplomatija Evropske unije danas u Briselu nisu postigli dogovor o obnovi pregovora o pridruživanju sa Srbijom i jedino su istakli "spremnost da se podrži Srbija na putu u Evropu". Ministri su u usvojenim zaključcima istakli da ceo zapadni Balkan ima "evropsku perspektivu", s tim da ispuni "stroge i poštene uslove", uz punu saradnju s Haškim sudom. Italijanski ministar Masimo d'Alema je pokušao da pokrene raspravu, sa zahtevom da se pregovori sa Beogradom uslovno obnove, ali je zaključeno da nema više vremena za debatu i da se ona održi "drugom prilikom". Iako su se čuli predlozi Švedske, Češke i Španije da se liderima EU, koji se sastaju u četvrtak, predloži da novu raspravu o Srbiji zakažu za 22. januar, prevladao je stav članica EU, na čelu s Holandijom, Francuskom, Velikom Britanijom i Irskom, da se pregovori ne obnavljaju pre izbora i dok vlada u Beogradu ne pruži opipljive dokaze o spremnosti i konkretnim potezima koji o saradnji s Haškim sudom. A to znači i da to vodi neizostavnom hapšenju optuženog Ratka Mladića. U zaključcima zasedanja se "pozdravlja napredak Srbije u jačanju kapaciteta državne uprave i makroekonomskoj stabilnosti", uz "poziv za pojačane napore u reformi pravosuđa i jači civilni nadzor nad sektorom bezbednosti". Austrija, Mađarska, Grčka, Italija, Španija, Slovenija, Češka i još nekoliko zemalja su uoči današnjeg zasedanja tražile da ta poruka podrške bude mnogo snažnija i opipljivija, uključujući nagoveštaj obnove pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom. Jedan francuski funkcioner je novinarima rekao da vlada u Parizu ne vidi svrsishodnost obnove pregovora tokom predizborne kampanje. Ovaj zvaničnik je stavio do znanja da srpska vlada mora pružiti dokaze o "čvrstoj rešenosti da uspostavi takvu saradnju s Hagom i uhapsi optuženog Ratka Mladića". "A to", preneo je ovaj funkcioner mišljenje vlade u Parizu, "dosad srpski premijer i njegova vlada nisu dali do znanja i nisu jasno poručili da će učiniti sve da se Mladić nađe u Hagu". |
|
Ministri EU delimično zamrzli pregovore o prijemu Turske
Ministri spoljnih poslova Evropske unije (EU) postigli su večeras, s velikim naporom, dogovor o delimičnom zamrzavanju pregovora o prijemu Turske u EU, saopštilo je finsko predsedništvo EU, a prenose svetske agencije. "Finsko predsedništvo je postiglo kompromis o zajedničkom stavu EU u vezi sa pregovorima o prijemu Turske", saopštila je predsedavajuća EU. Ministri su se dogovorili da suspenduju osam od 35 poglavlja pregovora čime je usporen put Turske ka EU koji je trebalo da traje deset do petnaest godina. Složili su se da ne treba u potpunosti prekinuti pregovore sa Turskom, najvećom zemljom-kandidatom za prijem u EU i zemljom koja je od najvećeg strateškog značaja za Uniju. Turska je pridružena članica EU još od 1963, a puno članstvo je zatražila 1987. Šefovi diplomatija su odlučili da nastave pregovore s Turskom oko ostalih poglavlja, ali da ne zaključe nijedno od njih sve dok Turska ne otvori svoje luke i aerodrome avionima i brodovima Republike Kipar. Odbijanje Turske da uspostavi odnose sa članicom EU, Republikom Kipar čiji je deo okupirala 1974. je razlog za delimično zamrzavanje pregovora sa Ankarom. Ministri su je takođe složili da do 2009, svake godine, "ukoliko bude potrebno", razmotre eventualan napredak Turske. Dogovorili su se i da ponovo otvore zamrznuta poglavlja pregovora čim se uvere u napredak Turske. Turska je oktobra 2005. započela pregovore o prijemu u EU, ali nije ispunila uslov - da primeni Protokol iz Ankare koji je potpisala jula 2005. Taj protokol obezbeđuje de facto priznanje Republike Kipar tako što bi Turska otvorila aerodrome i luke za promet sa njom, u zamenu za šta je EU već pružila privrednu pomoć međunarodno nepriznatoj okupacionoj tvorevini, "Turskoj republici Severni Kipar". |
|
Ministri EU će pozdraviti napredak Srbije
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će u Briselu "pozdraviti napredak Srbije u jačanju kapaciteta državne uprave i makroekonomskoj stabilnosti". Ministri inostranih poslova EU će istovremeno uputiti i "poziv za pojačane napore u reformi pravosuđa i jači civilni nadzor nad sektorom bezbednosti", navodi se u pripremnom dokumentu finskog predsedništva EU. Na ministarskom zasedanju će biti potvrđena perspektiva ulaska država zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije, "uz pošteno i strogo ispunjavanje nužnih uslova i potrebu pune saradnje s Haškim sudom", navodi se u pripremnom dokumentu. Očekuje se da će šefovi diplomatija EU imati važnu raspravu o tome kako pospešiti odnose Unije sa Srbijom, ali su zvaničnici u Evropskoj komisiji preneli da se ne očekuje i da bi mogao biti postignut dogovor o obnovi pregovora o pridruživanju EU-Srbija. Grupa članica evropske dvadesetpetorice, na čelu sa Italijom i Mađarskom, smatraju da bi to trebalo učiniti da bi se ojačale srpske demokratske snage i olakšalo rešavanje pitanja Kosova. Ali drugi "tabor", u kojem su Evropska komisija, Holandija, Francuska, Velika Britanija i još neke zemlje, misle da vlasti u Beogradu najpre moraju dati opipljive dokaze o napredovanju saradnje s Haškim sudom, koji neopozivo vode hapšenju optuženog Ratka Mladića. Moguće je, navode izvori u Briselu, da će temeljnija rasprava o saradnji sa Srbijom biti vođena i na zasedanju šefova država i vlada EU, u četvrtak i petak, u Briselu. U dokumentu finskog predsedništva EU, pod stavkom "Srbija/Kosovo", ističe se "pomak na Kosovu u prenosu odgovornosti na prelazne ustanove samouprave". Šefovi diplomatija će "posebno naglasiti potrebu da se na Kosovu ulože dalji napori za vladavinu zakona i nezavisnost sudstva, bitku protiv organizovanog kriminala". Takođe će predočiti nužnost uspostavljanja "makroekonomske stabilnosti i, naročito, zaštite manjina i kulturne baštine". Crnoj Gori će biti upućen "poziv za usvajanje novog ustava, u skladu s evropskim standardima". Evropski ministri će istaći da od Podgorice očekuju da "uloži dalje napore za jačanje kapaciteta državne uprave, osnaženje bitke protiv organizovanog kriminala I korupcije i obezbeđivanje nezavisnosti sredstava informisanja". Biće izraženo i "žaljenje zbog posustajanje reformi u Makedoniji u 2006. godini" i zatraženi dodatni snažni napori u reformama pravosuđa, jačanju administrativnog kapaciteta, podsticanju bitke protiv organizovanog kriminala i korupcije". Zvaničnici u Evropskoj komisiji su agenciji Beta preneli očekivanje da će šefovi diplomatija EU "ohrabriti" Srbiju da, ispunjavanjem uslova za saradnju s Haškim sudom, ubrza i pridruživanje EU i u tom procesu stigne druge države zapadnog Balkana. Ali, dodali su, ne treba očekivati da bi ministri evropske dvadesetpetorice u ponedeljak mogli najaviti i obnovu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom, "iako svi imaju na umu politički kontekst izbora u Srbiji i rešavanja statusa Kosova". U EU svi misle da Srbija ima zaista velike potencijale i da se može, uz stabilnu demokratsku vladu i brže kretati ka uključivanju u evropske strukture nego neke druge države regiona, predočili su ti izvori. "Ali upravo zato mora se što pre otkloniti 'haška prepreka'". |
|
Ključna uloga EU u budućoj upravi nad Kosovom
Predstavnik Evropske unije na čelu Međunarodne civilne kancelarije (MCK) koja će upravljati Kosovom po utvrđivanju statusa, imaće ovlašćenja delom slična visokom predstavniku za BiH, navodi se u prvom izveštaju pripremnog tima za preuzimanje međunarodne civilne misije na Kosovu od UNMIK-a. Kako su agenciji Beta preneli izvori u Briselu, taj Visoki predstavnik moći će da stavlja van snage lokalne zakone i uklanja sa vlasti zvaničnike koji ne bi sprovodili ili bi se oglušivali o odredbe statusa pokrajine. Prvi izveštaj Briselu dostavio je Torbjorn Solstrem, šef pripremnog tima EU za preuzimanje međunarodne civilne misije na Kosovu od UNMIK-a, pošto se novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN utvrdi status pokrajine i EU preuzme glavnu ulogu u kosovskom pravosuđu i policiji. U tom dokumentu su predviđena precizne "decentralizovane" nadležnosti za opštine sa srpskom većinom, uz njihovo povezivanje i vezu sa Srbijom, kao i bezbednosna zaštita i teritorije oko srpskih crkava i manastira. Autori izveštaja ukazuju i na ustavne garancije srpskoj zajednici, uz utvrđen broj poslaničkih mesta u skupštini. Izvori Saveta ministara EU potvrdili su agenciji Beta da je pripremni tim uveliko obavio zadatak da do kraja godine Savetu ministara Unije predloži strukturu međunarodnih ovlašćenja i daljeg prenosa vlasti na lokalne institucije u Prištini i decentralizovano ustrojstvo srpskih opština. Budući evropski "nadzornik" za Kosovo treba da ima svoj tim od deset saradnika, a jedan od njih bi mogao biti Amerikanac, kažu zvaničnici u Briselu. Visoki predstavnik EU i međunarodne zajednice bi najverovatnije neposredno bio odgovoran visokom predstavniku EU Havijeru Solani. EU je ponudila još nekim zemljama, uključujući Švajcarsku i Rusiju, da se uključe u međunarodnu misiju na Kosovu, ali za sad nema potvrde da će i druge zemlje izvan Unije biti u nju uključene. U izveštaju se "uzimaju u obzir" zamisli iz rešenja koje za status Kosova priprema izaslanik Marti Ahtisari, a koje bi u januaru trebalo da dobije na razmatranje Kontakt grupa, rekli su izvori u Briselu. Okvirna saznanja o predlogu budućeg statusa su bila nužna da bi se moglo predvideti ustrojstvo misije na Kosovu, kad prestane mandat UNMIK-a. "Pravno i politički jasno" rešenje, kako su to zatražili Evropska komisija i Savet ministara EU, moglo bi biti, kako proizlazi iz viđenja pripremnog tima EU, na ograničeni suverenitet pod međunarodnim nadzorom na neodređeno vreme, ali bi posle dve ili tri godine bilo procenjeno delovanje međunarodne civilne misije. Glavno sedište MCK-a bilo bi u Prištini, uz bočne kancelarije u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu, s ciljem da se uspostavi što je moguće delotvornija saradnja s Beogradom, s tim da srpske vlasti na to pristanu uz prethodno prihvatanje samog statusa Kosova. MCK će najtešnje sarađivati s NATO-om i Kforom, koji takođe pripremaju svoj nastavak misije na Kosovu, uključujući obuku kosovskih bezbednosnih snaga. U izveštaju pripremnog tima EU ne govori se da li će doći do rasformiranja ili preustrojstva Kosovskog zaštitnog korpusa, ali su izvori u Briselu potvrdili da se i u EU i u NATO-u "razmišlja" o tome da Kosovo dobije neku vrstu žandarmerije, čiji bi prevashodni zadatak bila borba protiv organizovanog kriminala. |
|
Miščević: U Briselu 20. decembra nastavak pregovora
Zemlje Evropske unije (EU) bi mogle zatražiti readmisiju oko 100.000 državljana Srbije, ali se ne očekuje da će oni biti vraćeni u Srbiju naglo i masovno, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije Tanja Miščević rekla je da bi delegacije Srbije i EU trebalo da 20. decembra u Briselu nastave tehničke pregovore o sporazumima o olakšavanju viznog režima i readmisiji. Na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati razgovora o tim pitanjima početkom meseca u Briselu, Miščević je rekla da tim Srbije treba da sastavi tekst sporazuma kako bi se 20. decembra u Briselu razmotrio pre svega sporazum o readmisiji. Namera je da se sporazumi zaključe i stupe na snagu do kraja sledeće godine, rekao je novinarima šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, član pregovaračkog tima Dražen Maravić. Posle decembarske runde, sledeća bi bila polovinom januara u Beogradu, a zatim bi, početkom marta, bila poslednja runda pregovora o olakšavanju viznog režima i readmisiji. Ostali deo procesa zavisi od procedure u EU, rekao je Maravić. Maravić je dodao da se pre stupanja sporazuma na snagu ne može očekivati olakšavanje viznog režima u celoj EU, ali postoji mogućnost da pojedine članice EU odluče da to učine ranije. Članovi pregovaračkog tima Srbije su naglasili da sporazum o readmisiji podrazumeva obaveze i koristi za obe strane, i da je dužnost Srbije da omogući svojim državljanima koji nemaju regulisan statusa u zemljama EU, da se vrate i ponovo integrišu. Bez integracije povratnika proces ne može biti zaokružen, a EU je izrazila spremnost da finansijski pomogne taj proces i da to formuliše u preambuli sporazuma o readmisiji. Po zaključivanju sporazuma, otvoriće se mogućnost pristupa veoma velikom fondu EU namenjenom integraciji vraćenih građana. Cilj sklapanja sporazuma o readmisiji je uvođenje jednoobraznog postupka između članica EU i Srbije, pošto je Srbija već sklopila više bilateralnih sporazuma o readmisiji sa članicama EU. Šefica Odseka za readmisiju MUP-a Srbije Zorica Đokić rekla je da je Srbija od 1996. godine zaključila 13 bilateralnih sporazuma o readmisiji sa 15 zemalja, od kojih su 11 članice EU. Đokić je navela da je od 2003. godine, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije preuzelo nadležnost za readmisiju građana, do novembra ove godine Srbija dobila ukupno 21.962 zahteva za vraćanje njenih građana, a da su nakon provere državljanstva i identiteta odobrena 16.832 zahteva. Na pitanje kako će u tom procesu biti tretirani kosovski Albanci, ona je rekla da će biti moguć povratak svih za koje se utvrdi da su državljani Srbije i čiji se identitet potvrdi. Odluku o tome ko će, kada i kako biti vraćen je na zemlji koja podnosi zahtev za vraćanje stranih državljana u zemlju porekla, dodala je Zorica Đokić. Direktor Direkcije za konzularne poslove Ministarstva spoljnih poslova Srbije Branko Radošević je rekao da nema tačnih podataka o strukturi mogućih povratnika u Srbiju. On je dodao da prema ranijim podacima Saveta Evrope i evropskih institucija broj državjana Srbije za koje bi mogla biti zatražena readmisija, iznosi oko 100.000. Radošević je rekao da se ne očekuje nagli i masovni povratak građana u Srbiju. |
|
U EU u jeku rasprava o uslovnoj obnovi pregovora sa Srbijom
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) će u ponedeljak u Briselu "ohrabriti" Srbiju da, ispunjavanjem uslova za saradnju s Haškim sudom, ubrza i pridruživanje EU i u tom procesu stigne druge države zapadnog Balkana, rekli su agenciji Beta izvori Evropske komisije. Ali, dodali su, ne treba očekivati da bi ministri evropske dvadesetpetorice u ponedeljak mogli najaviti i obnovu pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Beogradom, "iako svi imaju na umu politički kontekst izbora u Srbiji i rešavanja statusa Kosova". U EU svi misle da Srbija ima zaista velike potencijale i može se, uz stabilnu demokratsku vladu, i brže kretati ka uključivanju u evropske strukture nego neke druge države regiona, predočili su Betini izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Ali upravo zato mora što pre otkloniti hašku prepreku, naglasili su. Zvaničnici Evropske komisije su potvrdili da je među članicama i institucijama EU u jeku velika rasprava oko toga da li "uslovno" obnoviti pregovore sa Srbijom da bi se pružila podrška srpskim demokratskim snagama uoči izbora i narodu Srbije potvrdila "jasna evropska perspektiva". Ili, ipak, što misli više evropskih prestonica, sačekati ishod izbora i onda možda nastaviti pregovore s novom vladom kao jasnim partnerom koji može i preuzeti odgovornost za sklapanje i sprovođenje sporazuma. "Komesar Oli Ren i Evropska komisija", kako je podvučeno, "u svakom slučaju ne dele mišljenje da bi privremeno trebalo ostaviti po strani uslov pune saradnje s Haškim sudom i obnoviti pregovore". Funkcioneri Evropske komisije su potvrdili i da Italija, Mađarska i još neke članice EU predvode tabor koji smatra da treba opipljivo podržati srpske demokratske snage i narod Srbije, koji je u velikoj većini opredeljen za evropske demokratske vrednosti i pridruživanje Uniji. Zato i misle da bi, iako se ništa ne bi promenilo u zahtevu da Beograd mora uspostaviti punu saradnju s tribunalom u Hagu, "znak za obnovu pregovora trebalo dati pre izbora u Srbiji". Ovi izvori su izneli i ocenu da je visoki predstavnik EU Havijer Solana, "donekle neodređen", odnosno negde između stavova dva "tabora" oko obnove pregovora s Beogradom. Takođe su skrenuli pažnju na izjavu francuskog predsednika Žaka Širaka prilikom nedavnog susreta s nemačkim kancelarom Angelom Merkel i poljskim predsednikom Lehom Kaćinskim, da je u njihovim razgovorima "bilo reči i o situaciji na Balkanu i, naročito, o Srbiji". "Nama je potrebna Srbija, kao što je Srbiji potrebna Evropa", poručio je Širak. "Od suštinske je važnosti da Srbija prihvati da bez ograde sarađuje s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu", naglasio je francuski predsednik i dodao da "takođe treba voditi računa o razvoju te zemlje i tog naroda". |
|
Ren: Pregovori EU i BiH se nastavljaju, sporazum na čekanju
Evropski komesar za proširenje Oli Ren danas je razgovarao s liderima Bosne i Hercegovine i predočio im da će se iduće nedelje nastaviti pregovori o pridruživanju Evropske unije i BiH, ali da sporazum o tome neće biti potpisan sve dok se ne ispune bitni uslovi koje je postavio Brisel. To su novinarima preneli Renovi saradnici, koji su dodali da je evropski komesar premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku, predsedniku Saveta ministara BiH Adnanu Terziću i članu predsedništva Harisu Silajdžiću predočio nužnost da se što pre formiraju nove vlasti koje u BiH moraju nastaviti posustale reforme. Ren je naznačio da će pregovori EU-BiH tehnički biti nastavljeni, ali da ne mogu biti okončani pre nego što se, u prvom redu, ne sprovede dogovor o policijskoj reformi. Vlasti u Banjaluci zasad odbijaju dogovor o reformi policije jer smatraju neprihvatljivim način pregovora o tome, kao i da bi dosad ponuđena rešenja bila štetna za Republiku Srpsku. Evropski komesar je istakao da se i Evropska komisija zalaže za kompromis u reformi policije, ali na temelju tri načela o stvaranju profesionalne, depolitizovane policije, za koju bi bio usvojen jedan zakon i koja bi se finansirala iz jedinstvenog budžeta. Ren se, primajući u odvojene posete Silajdžića, Terzića i Dodika, snažno založio i za sprovođenje ustavnih reformi i stavio do znanja da bi, iako to nije formalan uslov za pregovore o pridruživanju s EU, Bosna time preuredila svoje ustrojstvo tako da iznutra može da funkcioniše i da postane pouzdan partner Uniji. Bošnjačka strana, kako je to ponovio Silajdžić, ne prihvata ponuđeni model ustavnih reformi. Ren je podstakao lidere BiH da potpišu sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, CEFTA, naglasivši da je to važno i za Bosnu i region. |
|
Barozo: Očekujemo pojašnjenja od Turske
Evropska komisija i dalje od Turske očekuje "pojašnjenja" ponude Kipru, izjavio je danas predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo, dodajući da osim tog pitanja Ankara ima još neke uslove koje treba da ispuni da bi se priključila EU. Turski predlog da grčkim Kipranima otvori za saobraćaj jednu veliku luku "nije još sasvim jasna", rekao je Barozo u intervjuu francuskom informativnom kanalu "Frans 24". "I dalje tražimo pojašnjenja. Mi u Evropskoj komisiji još nismo dobili tačna pojašnjenja", dodao je on. Ako ponuda bude potvrđena treba je "pozdraviti kao prvi korak u dobrom pravcu kada je reč o ispunjavanju obaveza koje Turska ima prema protokolu iz Ankare", rekao je Barozo. To međutim, po njegovoj oceni, "još nije ispunjenje, kompletan odgovor na obaveze koje je Turska preuzela da bi se priključila EU". "To je očigledno", istakao je Barozo. Turska je u četvrtak ponudila da otvori po jednu luku i aerodrom kiparskim brodovima i avionima, u želji da ispuni jedan od uslova za nastavak pregovora o priključenju Uniji. Ostalo je, međutim, nejasno da li tursku ponudu prate i neki uslovi. Kipar je odbio ponudu Ankare uz obrazloženje da je prate "neprihvatljivi uslovi". Barozo je izrazio nadu da će šefovi diplomatija 25 zemalja članica EU zauzeti zajednički stav po pitanju Turske na sastanku u ponedeljak u Briselu. Taj sastanak prethodi samitu EU 14. i 15. decembra. "Ako nema konsenzusa zemalja članica, onda bi trebalo da sledi preporuka Komisije. To bi mogla da bude tema Evropskog saveta", rekao je predsednik izvršnog tela EU. Prema njegovoj proceni, proces priključenja Turske EU "mogao bi da traje deset, petnaest, dvadeset godina". "Naši turski prijatelji moraju da shvate da se Turska priključuje EU, a ne EU Turskoj. Oni moraju da učine napore po pitanju slobode izražavanja, verskih sloboda, prava žena, sindikalnih prava", rekao je Barozo i dodao da "Kipar nije jedini problem". |
|
Lilikas: Turski predlog je ismevanje EU
Ministar spoljnih poslova Kipra Georgos Lilikas odbacio je danas predlog vlasti u Ankari o otvaranju pojedinih turskih luka, ocenivši ga kao "ruganje" Evropskoj uniji (EU). On je dodao da je reč o planu bez ozbiljnog sadržaja, čiji je jedini cilj da se ostavi utisak na javno mnenje. "To je unapred planirani potez Turske da se napravi utisak, što smo mi i očekivali. To je ruganje EU, jer ne sadrži nikakav ozbiljan tekst", izjavio je novinarima Lilikas. Kiparski šef diplomatije je dodao da je zapravo reč o još jednom uslovnom obećanju Turske Finskoj, kao predsedavajućoj EU, što predstavlja samo delimično ispunjavanje obaveza. |
|
EU pozdravila ponudu Turske kao pozitivan korak
Evropska unija je danas pozdravila ponudu Turske da otvori jednu luku i jedan aerodrom za saobraćaj sa Kipra, kao pozitivan korak ka rešavanju tog pitanja koje je ugrozilo nastavak pregovora o članstvu Turske u EU. Šef finske diplomatije Erki Tuomioja rekao je da bi, ako Turska ne bude uslovljavala tu ponudu, to moglo da utiče na odluku lidera EU, na samitu u Briselu sledeće nedelje, o tome da li da delimično suspenduju pregovore sa Turskom. Evropska komisija je predložila da se pregovori sa Turskom delimično suspenduju, pošto nije ispunila obaveze iz protokola iz Ankare i otvorila svoje luke za kiparsku robu i brodove. "Turska inicijativa je pozitivan korak napred ka punoj primeni protokola iz Ankare, ali su potrebna dodatna objašnjenja", navodi se u saopštenju ministra spoljnih poslova Finske, koja predsedava EU. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) pozdravio je ponudu Turske i ocenio da je reč o "važnom koraku" ka primeni sporazuma o proširenju carinske unije između EU i Turske na Kipar, kao novu članicu EU. Grčka je, međutim, upozorila da otvaranje samo nekih turskih luka za kiparsku robu nije dovoljno i zatražila da sa samitu EU u Briselu bude upućena "snažna poruka" Ankari zbog odbijanja da ispuni svoje obaveze prema EU. |
|
Drašković: Očekujem nastavak pregovora sa EU pre izbora
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je danas da očekuje da će pregovori o stabilizaciji i pridruživanju biti nastavljeni i pre parlamentarnih izbora jer se Evropi "žuri da sa sebe skine odgovornost" zbog njihovog prekida. "Atletskim rečnikom rečeno, pretrčali smo 90 metara, treba još deset metara, a i to pre izbora", rekao je Drašković televiziji B92 i dodao da će Evropa, kada se Srbija nađe pred ciljem, primeniti hrvatski model. Tih deset metara bi trebalo da budu naša odlučna politička akcija, kao za referendum, odnosno distanciranje od zločina, što je dovoljno za potpisivanje sporazuma, rekao je on. "Moramo imati jasnu političku poruku naciji jer sa isporučenjem optuženih dobijamo na moralnom planu, ali i na političkom, što bi moglo, ukoliko bude jasno predočeno, da pokoleba i one koji te optužene čuvaju", izjavio je Drašković. Ministar inostranih poslova je dodao i da Evropska unija ne misli na rezultat izbora u Srbiji jer je, kao je ocenio, "jasno da je ovde izborna situacija čista" i da će pobediti stranke proevropske opcije. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da je "uveren" da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom biti obnovljeni posle parlamentarnih izbora u Srbiji. |
|
EAR produžen mandat do kraja 2008. godine
Evropska unija produžila je mandat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za još dve godine, do 31. decembra 2008, saopštila je danas ta agencija. Kako se navodi u saopštenju, tom odlukom omogućeno je da EAR nastavi sprovođenje programa u okviru pomoći EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju (CARDS program) i iskoristi preostalih 680 miliona evra pomoći tokom sledeće dve godine. EAR rukovodi programima pomoći Srbiji, uključujući Kosovo pod upravom UN, Crnoj Gori i bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji. Do sada, EAR je kroz sva četiri operativna centra upravljala programima pomoći u vrednosti od preko 2,8 milijardi evra iz fonodova Evropske unije. Iz tih fondova, 2,4 milijarde evra (oko 83 odsto) već je ugovoreno, a 2,1 milijarda (75 odsto) već je plaćeno, navodi se i ocenjuje da su brzim ugovaranjem projekata i efikasnim plaćanjem ugovorenih poslova značajno poboljšani uslovi života građana u regionu. "Rad Agencije deo je šireg angažovanja EU za stabilizaciju Balkana i otvara put regionu za konačno učlanjenje u Uniju", izjavio je direktor Evropske agencije za rekonstrukciju Ričard Cink. On je dodao da Agencija pruža pomoć ovim zemljama u ključnim reformama kojima će se unaprediti rad državnih institucija i podržati ekonomski i socijalni razvoj. EAR je osnovana u februaru 2000. godine kao glavni instrument EU za rekonstrukciju ratom oštećenog Kosova, a kasnije je proširila delatnost. |
|
Solana uveren u nastavak pregovora EU-Srbija posle izbora
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je večeras da je uveren da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom biti obnovljeni posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Posle susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Draškovićem u Briselu, Solana je naglasio da će Evropska unija pratiti tok i naročito kakav će biti rezultat tih izbora, koji su zakazani za 21. januar sledeće godine. Drašković je rekao da se nada da će pregovori o pridruživanju s Evropskom unijom biti obnovljeni i pre izbora u Srbiji i dodao da je u razgovoru sa Solanom insistirao na tome da se pregovori EU-Srbija odmah nastave. Takva odluka bi mogla biti obrazložena time da je to "nagrada" mladim ljudima u Srbiji, "koji će sutra nositi evropsku Srbiju i biti njeni lideri", rekao je Drašković i izrazio optimizam u pogledu nastavka pregovora sa EU. "Ja se zalažem na još mnogim adresama da pregovori budu nastavljeni pre izbora. A gospodin Solana je rekao što je rekao - 'posle izbora'", dodao je ministar spoljnih poslova Srbije. Visoki predstavnik EU je, međutim, objasnio da bi bilo "veoma teško" pregovarati pre izbora, tokom predizborne kampanje. "Treba sačekati povoljnije uslove posle izbora", istakao je Solana koji je prethodno razgovarao sa grupom srpskih studenata i izjavio da bi "veoma voleo da se posle izbora u Srbiji zadrži sadašnji zamah i napredovanje" u odnosima sa EU. "To je moja želja i veoma je izgledno da će to i biti rezultat", istakao je visoki predstavnik EU. Solana je četrdesetak minuta razgovarao sa grupom srpskih studenata koji su mu preneli koliko su velike teškoće sa kojima se mladi ljudi u Srbiji susreću kada žele da putuju u EU i stiču znanja i iskustva. Visoki evropski predstavnik je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne samo poboljša vizni režim za srpske studente, naučnike i stručnjake, već i da srpski studenti i učenici mogu da dobiju stipendije u EU. On je, međutim, naglasio da mladi i obrazovani Srbi tada treba da se vrate u Srbiju i pomognu i budu nosioci evropskog razvitka zemlje. |
|
EU odlučila da proširi šengensku zonu na nove članice
Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije danas su odlučili da postepeno prošire šengensku zonu na nove članice Unije. Na sastanku u Briselu, ministri EU su odlučili da ukinu kontrolu na kopnenoj i pomorskoj granici prema novim članicama 31. decembra 2007. godine, a kontrolu na aerodromima u martu 2008. godine, pod uslovom da te zemlje ispune bezbednosne i tehničke kriterijume. Evropska komisija će u drugoj polovini 2007. godine doneti konačnu procenu o tome da li je 10 novih članica, koje su pristupile Uniji u maju 2004. godine, ispunilo uslove za ulazak u šengensku zonu. Šengenska zona, koja podrazumeva slobodan protok građana bez kontrole na granicama i graničnih prelaza, sada obuhvata 13 članica EU, Norvešku i Island, dok su Britanija i Irska odlučile da ostanu van te zone. Švajcarska, koja nije članica EU, trebalo bi da pristupi šengenskoj zoni sledeće godine. "Ova odluka znači da Evropa neće ostati podeljena na dve kategorije zemalja, dve kategorije ljudi", rekao je češki ministar unutrašnjih poslova Ivan Langer novinarima nakon sastanka u Briselu. Proširenje šengenske zone, koje je prvobitno planirano za oktobar 2007. godine, odloženo je za kraj 2008. i početak 2009. godine zbog problema u uspostavljanju nove policijske baze podataka o ukradenim vozilima i osobama za kojima tragaju nacionalne policije. Pod pritiskom novih članica, koje su se žalile da im je uskraćeno pravo koje uživaju druge članice EU, ministri policije Unije su pristali da svim novim članicama, osim Kipra, dozvole pristup sadašnjoj bazi podataka do pokretanja nove u junu 2008. godine. Da bi ušle u šengensku zonu, nove članice EU će morati da poboljšaju kontrolu na svojim granicama prema zemljama koje su van EU, kao i da budu tehnički spremne za rad sa jedinstvenom bazom podataka. Evropski zvaničnici su rekli da neke zemlje, poput Slovačke i Poljske, još nisu dostigle te standarde. |
|
Finska ratifikovala novi evropski ustav
Finski parlament danas je ratifikovao novi evropski ustav. Finska, koja predsedava Evropskom unijom, time je postala 16 zemlja koja je ratifikovala sporazum o novom evropskom ustavu. Taj sporazum je odbačen prošle godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ishog glasanje o evropskom ustavu u jednodomnom finskom parlamentu bio je očekivan, pošto su poslanici u maju odobrili plan vlade za usvajanje tog dokumenta. Ustav EU je imao i snažnu podršku vodeće opozicione Konzervativne partije. Ratifikovanje ustava EU u Finskoj ima simboličan značaj, pošto svih 25 članica EU mora da odobri ustav da bi on stupio na snagu, a nakon njegovog odbacivanja u Francuskoj i Nemačkoj malo je verovatno da će biti prihvaćen. U junu, Evropska unija je odlučila da da članicama rok od dve godine, od početka 2007. do kraja 2008. godine, za pronalaženje rešenja krize oko novog ustava. |
|
Tadić: Važno otkočiti proces približavanja EU
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je ambasadorima Evropske unije danas u Beogradu poručio da će sve državne institucije u Srbiji nastaviti snažnu diplomatsku aktivnost za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. "Izuzetno je važno da što pre otkočimo proces približavanja EU, kroz ugovor o stabilizaciji i asocijaciji", izjavio je Tadić novinarima na promociji knjige "Kada će nam biti bolje" Božidara Đelića. Tadić je istakao da prioritet buduće Vlade Srbije mora da bude završetak saradnje sa Haškim tribunalom i izručenje svih optuženih za ratne zločine. On je rekao da je ambasadore EU "vrlo otvoreno još jednom informisao o dva politička procesa koja su u toku, jedan je završen pristupom Partnerstvu za mir, a drugi je otkočivanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i nadam se, potpisivanje ugovora sa EU, i u narednih mesec-dva". "To je izuzetno važno za Srbiju. Ne smemo da ispustimo ovo vreme i treba predsedavanje EU na koje će doći Nemačka, odmah 1. januara da iskoristimo punom snagom, kako bi otišli što dalje u pregovorima i kako bismo dobili status zvaničnog kandidata do kraja 2007. godine", istakao je predsednik Srbije. Tadić je rekao da je to važno "da bismo na kraju čitavog tog procesa ušli u EU, jer ako sad imamo zakašnjenja onda će se godinama meriti ona konačna zakašnjenja za konačno članstvo". On je rekao da su EU i evropski političari skeptični zato što Srbija nije završila obaveze u saradnji sa Haškim tribunalom i da tu postoji blokada i da prioritet buduće vlade mora da bude završetak saradnje sa Haškim tribunalom i izručenje svih optuženih za ratne zločine. |
|
EU odobrila nuklearni sporazum sa Kazahstanom
Države Evropske unije danas su odobrile sporazum o širokoj saradnji u oblasti nuklearne energije sa Kazahstanom, trećim najvećim svetskim proizvođačem uranijuma, u okviru napora EU da razgrana svoje energetske izvore. Sporazum, koji je odobrilo ministarstvo pravde EU u Brislu, pokriva saradnju na miroljubivom korišćenju atomske energije u oblastima kao što su povećanje nuklearne bezbednosti, kontrola nuklearne fuzije, istraživanje i razvoj, i trgovina nuklearnim materijalima. Očekuje se da će predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbajev, potpisati sporazum sa Evropskom komisijom kasnije danas, tokom zvanične posete Belgiji. Izvršna komisija EU je rekla u oktobru da očekuje da će vrednost poslova sa bivšom sovjetskom centralnoazijskom državom izneti 500 miliona evra (666 miliona dolara) u narednih deset godina, i da će uključiti razmenu tehničkih informacija i ostvarenje zajedničkih projekata i programa. Kazahstan poseduje petinu poznatih svetskih rezervi uranijuma i najveći je proizvođač posle Australije i Kanade. Ali, Kazahstan danas učestvuje sa samo 3 proceneta u isporukama uranijuma za nuklearne elektrane u Evropskoj uniji. Nuklerana industrija EU je velika i raste, a zajednica želi da se oslobodi svoje tesne vezanosti za energetski uvoz iz Rusije. |
|
Solana: EU će razmotriti obnovu pregovora sa Srbijom
Evropska unija će posle izbora u Srbiji razmotriti mogućnost obnove pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, u svetlu napretka Beograda u uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom, izjavio je danas visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je posle sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO ocenio kao veoma važnu odluku lidera NATO u Rigi da otvore vrata Partnerstva za mir Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer je, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Solanom, takođe rekao da je to odluka od "velikog značaja" i naveo da su on i Solana saglasni da su evroatlatlantske integracije jedini recept za trajnu stabilnost u tom regionu. Zamoljen da kaže da li se, kao i na sastanku lidera NATO u Rigi, na predstojećem zasedanju šefova diplomatija Evropske unije može dogoditi isti "scenario" oko obnove pregovora o pridruživanju sa Srbijom, Solana je odgovorio da je EU u različitom stepenu pregovora kad su u pitanju Srbija, Crna Gora I Bosna. "Sa Srbijom ćemo obnovu pregovora ponovo razmotriti posle izbora od 21. januara, s BiH moramo videti kako teče reforma policije, o čemu ću sutra razgovarati u Sarajevu s novim liderima koji su došli na vlast posle izbora. S Crnom Gorom smo ponovo počeli te pregovore", objasnio je. Na pitanje da li je, posle poziva za učlanjenje u Partnerstvo za mir, ulazak Srbije u članstvo Atlantskog saveza srednjeročan ili cilj na dugi rok, Shefer je uzvratio da Srbija i NATO treba najpre da potpišu dokument o Partnerstvu sa mir. "Puna saradnja s Haškim sudom", kako je predočio, "nije stavljena u stranu. I još jednom moram podvući, a tu EU i NATO, i Solana i ja, imamo istovetne stavove. A to je da je puna saradnja s Tribunalom nužna i da izjave u Beogradu moraju odražavati taj stav samita u Rigi". Shefer je rekao da se "jako nada da će Srbija i NATO moći da što pre potpišu dokumente vezane za Partnerstvo za mir i onda ćemo ići dalje". Generalni sekretar Atlantskog saveza je, takođe, podvukao da je saradnja NATO i EU u Bosni "odlična", a visoki predstavnik EU je dodao da će sutra u Sarajevu razgovarati s vođstvom BiH i prisustvovati postavljanju na dužnost novog zapovednika Eufora - vojnih snaga EU u BiH. |
|
Pregovori o readmisiji: EU vraća lica koja ilegalno dođu
Srbija će morati da prihvati da Evropska unija vraća u Srbiju srpske državljane i građane trećih država i apatride, ako su direktno iz Srbije ušli na teritoriju neke članice EU, izjavila je danas šef srpske delegacije Tanja Miščević, posle prve runde pregovora Evropske unije i Srbije o sporazumu o readmisiji. Evropska komisija je danas srpskoj delegaciji dala na uvid nacrt sporazuma o readmisiji, koji treba da bude potpisan uporedo sa sporazumom o viznim olakšicama EU za srpske građane. Tanja Miščević, šef Kancelarije za pridruživanje EU u vladi Srbije, je stavila do znanja da će Srbija morati da prihvati svoje državljane, koji ilegalno uđu na teritoriju EU, a što srpske vlasti ni dosad nisu odbijale. Ali će Srbija morati da se saglasi i sa povraćajem državljana trećih zemalja i apatrida, ako su oni direktno ušli na teritoriju država EU preko Srbije. "Naša krivica je u tom slučaju što smo dozvolili nelegalnu migraciju kroz svoju teritoriju. To nije problem, ali treba videti kako se utvrđuje da je to lice ušlo u EU preko Srbije", objasnila je šef naše delegacije. Na današnjoj rundi pregovora je razjašnjeno i to da EU Srbiji ne može vraćati građane trećih zemalja i apatride ako su oni preko Srbije otišli u neku drugu zemlju koja nije članica Evropske unije, pa se odatle ilegalno domogli teritorije evropske dvadesetpetorice. Tanja Miščević je predočila da se tekst tog sporazuma razlikuje od našeg nacionalnog zakonodavstva, jer za neke kategorije osoba u srpskom zakonodavstvu nije predviđeno da podležu readmisiji. Srpsko pravo ne poznaje institut readmisije, odnosno povratka osoba koje borave nelegalno na teritoriji druge zemlje, što bi u ovom slučaju bile države EU. Ali su u Evropskoj komisiji razjasnili da se sada pregovori vode upravo oko toga da se usaglase elementi koji će omogućiti da se srpsko zakonodavstvo usaglasi sa predviđenim sporazumom o readmisiji. Zato će biti nužno da se definišu državljani Srbije i dokumenta kojima se to dokazuje. Troškove izdavanja dokumenata, zahteva i putovanja će snositi država koja traži readmisiju. Ostalo je, međutim, otvoreno pitanje troškova integracije lica koje je vraćeno, odnosno kako mu omogućiti da nađe svoje mesto u novom društvu. A pošto je reč o mogućem velikom broju osoba, ti bi troškovi bili izuzetno veliki. Zato je srpska delegacija, dodala je šef Kancelarije za pridruživanje EU u vladi Srbije, razgovorala o bilateralnim načinima pomoći Srbiji za integraciju tih lica. A od 2008. godine će biti na raspolaganju i jedan fond EU za povratak koji će biti dostupan zemljama zapadnog Balkana sa ugovorom o readmisiji, a iz koga će ove zemlje moći da dobiju nadoknadu za troškove integracije vraćenih osoba i druga pitanja vezana za to. Evropska komisija je istakla da su članovi evropske dvadesetpetorice vrlo zainteresovane za potpisivanje sporazuma o readmisiji sa Srbijom. Srpska strana je, kaže Tanja Miščević, to razumela i predložila da se proces pregovora ubrza. Tako da će sledeća runda biti održana već kroz dve nedelje u Briselu. |
|
Ljoveras: Evrointegracije donose opipljivo korist Srbiji
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, ambasador Žozep Ljoveras (Josep Lloveras) rekao je danas da projekat o kontroli ispuštanja dima i prašine termoelektrane u Kostolcu pokazuje da evropski standardi donose opipljivu korist za "obične ljude". "Projekat u Kostolcu pruža vidljive dokaze da evropske integracije nisu birokratski proces već proces reformi s ciljem da se poboljša svakodnevni život običnih ljudi", rekao je Ljoveras na ceremoniji povodom završetka projekta u termoelektrani Kostolac A2, piše u saopštenju kancelarije delegacije Evropske komisije u Srbiji. Prema njegovoj oceni, energetski sektor u Srbiji "postepeno poboljšava usluge stanovništvu, a energetska industrija igra punu ulogu u regionalnom tržištu energetike, kao i u ispunjavanju evropskih standarda". Projekat u Kostolcu je "konkretan i veoma značajan korak" ka postizanju tih ciljeva, naveo je Ljoveras i dodao da taj projekat doprinosi "boljem životnom okruženju za 100.000 stanovnika". Rezultat projekta Evropske agencije za rekonstrukciju je što će ispuštanje dima i prašine iz termoelektrane Kostolac A2 biti u skladu sa propisima EU i Srbije, čemu će doprineti uvođenje novih, jačih, filtera, navodi se u saopštenju. Smanjenje zagađenja zahtevaju direktive Evropske unije, zbog čega projekat za Kostolac dodatno približava Srbiju standardima EU i upisuje se u proces evrointegracija Srbije, navodi se u saopštenju. EU je od 2000. godine, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, poklonila 450 miliona evra za projekte u energetskom sektoru Srbije. |
|
Dogovor EU i JI Evrope o izgradnji železničke mreže
Ministri transporta zemalja Jugoistočne Evrope danas su, uz podršku Evropske komisije, u Briselu potpisali političku rezoluciju i deklaraciju o saradnji, sa ciljem da se osavremeni i dogradi železnička mreža u regionu. Projekat od dve milijarde evra bio bi ostvaren do 2011, uz finansijsku podršku Evropske komisije, Evropske investiciona banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i delimično učešće zemalja regiona. Modernizacija balkanske železničke infrastrukture treba prvenstveno da poboljša pristup nacionalnim mrežama, olakša prelaske granica i uspostavi visok nivo tehničke usaglašenosti. Evropski komesar za transport, Žak Baro, na ovom sastanku je izjavio da će Savetu ministara Evropske unije i Evropskom parlamentu uskoro predložiti proširenje glavnih saobraćajnih pravaca u Evropskoj uniji na susedne zemlje i regione, uključujući Balkan. Evropska komisija će za to izdvojiti sredstva iz programa IPA za podršku kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Zamenik ministra za kapitalne investicije u Vladi Srbije, Miroslav Jocić, izjavio je da je ključni rezultat sastanka to da su sve zemlje regiona jasno iskazale interes za regionalne projekte transportne mreže. To će olakšati i njihovo finansiranje od strane evropskih institucija i programa IPA i potpuno se nadovezati na izgradnju kombinovanog saobraćaja kao budućnosti Evrope. U tome Srbija sledi politiku EU da se, dodao je Jocić, sa sve obimnijeg drumskog saobraćaja pređe na ekološki i ekonomski prihvatljivije oblike transporta, a to su železnica i vodni saobraćaj. Jocić je na sastanku istakao da je strategija Srbije da očuva postojeću putnu mrežu i dogradi i izgradi deonice evropskih koridora kroz Srbiju, pre svega koridor 10, pravac Beograd-Južni Jadran E-763. To znači i da se spreče i smanje saobraćajne nezgode. Projekti uključuju obilaznicu oko Beograda, autoput južno od Leskovca i autoput Horgoš-Beograd-Požega, za koji je tender završen i čija bi izgradnja koštala oko milijardu dolara. Jocić je takođe istakao važnost izgradnje objekata na evropskom koridoru 7, reci Dunav, uz čišćenje rečnog dna, rekonstrukciju đerdapske brane i izgradnju novih putničkih i robnih luka. Stručnjaci Evropske komisije su novinarima rekli da modernizacija železnica Jugoistočne Evrope svakako mora značiti da će se i taj vid regionalnog saobraćaja dobro uklapati u transportni sistem Evropske unije. Oni su dodali da to znači da se ubuduće može predvideti i izgradnja nekih trasa vozova velikih brzina (TGV) i u Jugoistočnoj Evropi, kao i kombinovanog transporta. Ali su podvukli da projekat modernizacije do 2011. pre svega znači da mora biti dostignut nivo redovnog, efikasnog putničkog saobraćaja, uz mogući brzi, masovniji prevoz robe. Ministar saobraćaja Bosne i Hercegovine, Branko Dokić, je ocenio da je jako važno što su se zemlje regiona u aprilu ove godine dogovorile da izgrade mrežu "balkanskog voza velike brzine" koji bi išao brzinom do 160 kilometara na čas. To bi trebalo da se ostvari do 2020. godine, ali je za to, predočio je Dokić, potrebno uložiti ogromna sredstva kojih na Zapadnom Balkanu sada nema. |
|
