|
Del Ponte pozvala EU da ne nastavi pregovore sa Srbijom
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) pozvala je danas Evropsku uniju da ne nastavi pregovore o pridruživanju sa Srbijom dok Beograd ne preda optužene za ratne zločine. Na konferenciji za novinare, posle susreta sa Visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, ona je rekla da Beograd nije učinio ništa da uhapsi Ratka Mladića, te da bi nastavljanjem pregovora, Beogradu bio poslat "pogrešan signal". Karla del Ponte je iznela tvrdnju da je "Mladić pod zaštitom armije" i da je srpskim vlastima "na dohvatu ruke, a da Beograd ne sarađuje s haškim tužilaštvom". Haška tužiteljka je izjavila da je od Evropske unije zatražila da izvrši pritisak na vlasti u Beogradu za dostizanje pune saradnje s Haškim sudom, napominjući da je zabrinuta zbog izjave nekih čelnika EU da se mogu obnoviti pregovori o pridruživanju sa Srbijom iako Mladić nije uhapšen. Ona je naglasila da joj je Solana "pružio uveravanja" da će prilikom boravka "trojke EU" u Beogradu, iduće nedelje, insistirati na nužnosti dostizanja pune saradnje Srbije s Haškim sudom. Karla del Ponte je istakla da se pokazalo da pritisak deluje na vlasti u Beogradu i dodala da "jako veruje" da će Mladić, Radovan Karadžić i ostali odbegli optuženici biti u nadležnosti Tribunala pre nego što ona, u septembru, napusti dužnost tužioca. "U protivnom bih bila profesionalno teško razočarana", rekla je ona i na pitanje šta je to puna saradnja s Hagom, odgovorila da je to da "Mladić bude uhapšen i predat Hagu, ili da nam kažu gde je". Zamoljena da kaže da li bi odluka EU da nastavi uslovno pregovore upravo pomogla formiranju stabilne demokratske vlade kojoj bi to olakšalo nastojanja da uhapse Mladića, Karla del Ponte je uzvratila da bi to bio "loš znak za Haški sud, a dobar znak za Beograd". "Vi možete sebi predstaviti da se premijer Vojislav Koštunica nije nadao da će Srbija dobiti članstvo u Partnerstvu za mir, jer je to bilo uslovljeno punom saradnjom s Haškim sudom", rekla je. Karla del Ponte je dodala da je Koštunica bio vrlo iznenađen da se to dogodilo, jer "on nije ništa učinio i to je dobio". "A sad ponovo ne bi trebalo da bilo šta da učini, da ne mrda, Mladić je ponovo dobro zaštićen od vojske i Koštunica dobija mogućnost da nastavi pregovore.... Koštunica bi onda rekao: vrlo dobro, čak i fantastično, ja sam politički spasen. I onda bi rekao: zaboravimo Mladića i ostale, jer se za njih niko ne zanima", rekla je ona. Na pitanje novinara ne bi li nastavak pregovora upravo pomogao punoj saradnji Beograda s Tribunalom, Karla del Ponte je odgovorila da bi se time poslala poruka "Beogradu da je EU odlučila da se nastave pregovori, iako ništa nismo učinili. A Beograd ništa nije učinio u saradnji". "Ja kao tužilac odlazim u septembru. I htela bih jako da znam da li treba da prestanem da tragam za Karadžićem, Mladićem i ostalima. Jer bih tako uštedela vreme, budući da ne želim da činim nešto što nikad neću uspeti da postignem. Zato što je politički svet na poslednje mesto stavio pitanje hapšenja Karadžića i Mladića", rekla je haška tužiteljka. "Međunarodna zajednica treba da mi kaže: Tužioče, prestanite da tragate za Mladićem i Karadžićem, zato što to više nije tako značajno. I ja bih onda znala", podvukla je Karla del Ponte. Ona je posebno ukazala na izjavu slovenačkog ministra inostranih poslova Dimitrija Rupela da bi pregovore EU-Srbija trebalo uslovno nastaviti i pre nego što Mladić bude u Hagu. Haška tužiteljka je dodala da će ići i u Rim i Madrid u pokušaju da ubedi tamošnje vlade da se ne zalažu za obnovu pregovora EU sa Srbijom pre nego što bude uspostavljena puna saradnja s Tribunalom u Hagu. Karla del Ponte je naglasila da je zabrinjava što se saradnja Srbije s Haškim sudom stavlja u širi okvir sveukupnih veza Beograda i EU, uključujući pitanje Kosova. Solanin portparol Kristina Galjak je novinarima rekla da će Solana u Beogradu predočiti da je uspostavljanje pune saradnje s Hagom uslov za dobre odnose Evropske unije sa Srbijom i da će "trojka EU" s tim u vezi sa srpskim vođstvom razgovarati i o rešavanju kosovskog problema. |
|
Rupel demantovao Juropijen vojsa u vezi sa Mladićem
Ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel demantovao je danas pisanje nezavisnog portala "Juropijen vojs" (European Voice) da se on zalaže da se pregovori Evropske unije sa Srbijom nastave bez prethodnog hapšenja generala Ratka Mladića. U saopštenju Ministarstva piše da je Rupel na zasedanju ministara inostranih poslova EU "zagovarao podsticajan odnos prema Srbiji i do nastavka pregovora o pridruženom članstvu, bez napuštanja uslova pune saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine na području bivše Jugoslavije". Kako navodi Ministarstvo, Rupel je upozorio i na nepravednu razliku, koja je nastala između Hrvatske i Srbije. Dok je EU od Hrvatske zahtevala hapšenje generala Ante Gotovine tek pred početak pristupnih pregovora o punopravnom članstvu, od Srbije zahteva hapšenje Mladića već pre početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju što je bitno niži nivo pregovora koji ne vodi u puno, već u pridružujuće članstvo. Rupel je međutim navodno u intervjuu "Juropijan vojsu" rekao da EU neće zahtevati hapšenje Mladića kako bi nastavila pregovore sa EU. Slovenačka štampa kritikovala je danas izjavu Rupela ocenivši da se Slovenija tako svrstala među "popustljive" članice EU kada je reč o odnosu prema Srbiji. |
|
Predsednik Evropskog parlamenta primio vladiku Artemija
Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering istakao je prilikom današnjeg sastanka u Briselu sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem da je za rešavanje statusa Kosova važno da se čuju sve strane. Petering je zahvalio vladici Artemiju na dolasku u Evropski parlament i iznošenju svojih pogleda na mogućnost nalaženja rešenja za kosovski problem. Vladika raško-prizrenski je razgovarao sa više poslanika Evropskog parlamenta u Briselu, kao i sa Pjerom Mirelom, direktorom za Balkan i drugim visokim zvaničnicima u Evropskoj komisiji. Vladika Artemije je naglasio da je u tim susretima najviše bilo reči o "traženju pravednog rešenja za budući status Kosova i Metohije". Pored ostalih, razgovarao je i s tvorcem nacrta deklaracije o Kosovu u Evropskom parlamentu, holandskim poslanikom Jostom Lagendejkom i ukazao mu na neodrživost stava da se najpre zalaže za nezavisnost Kosova, a potom da govori o elementima pregovora i rešenja za status. Vladika raško-prizrenski je ukazao i na materijalne greške, kao što je potpuno netačna tvrdnja u nacrtu rezolucije da je NATO 1999. bombardovao Srbiju i Kosovo na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN. Naglasio je da je u svim razgovorima stavljao do znanja da je, imajući u vidu i da se u pripremanoj rezoluciji Evropskog parlamenta govori o "nezavisnosti Kosova i Metohije", "nametnuto rešenje apsolutno neprihvatljivo za srpski narod u celini i za Srbiju kao državu". Prema rečima vladike raško-prizrenskog, "na to nikada nećemo pristati, bez obzira na to da li se reč nezavisnost bude pominjala, ili ne. Drugim rečima, Srbija ne pristaje i ne prihvata odvajanje Kosova i Metohije od matice Srbije". Podvukao je da rešenje mora da se traži i da se nađe putem pregovora i kompromisa, a do takvog rešenja je, dodao je on, moguće doći samo ako "Evropska unija i međunarodna zajednica otvoreno kažu kosovskim Albancima da nezavisnost nije jedina opcija". On je istakao da je "neko Albancima obećao nezavisnost pre bilo kakvih pregovora. Zato su u dosadašnjim pregovorima i bili uporni u tome da ništa manje od nezavisnosti neće prihvatiti". Srbija kosovskim Albancima, kako je objasnio, nudi sva široka prava i autonomiju, "ali bez prava oduzimanja teritorije od Srbije". Pogotovo što Kosovo, stavio je do znanja vladika raško-prizrenski, "nije samo pitanje geografije, teritorije, već je to pitanje identiteta jednog naroda, budući da je Kosovo i Metohija kolevka srpske duhovnosti, srpske kulture i srpske državnosti". Vladika Artemije sutra i u petak nastavlja posetu Briselu, gde će se sresti i s evropskim komesarom Janom Figelom i visokim zvaničnicima NATO-a. |
|
Vladika Artemije počinje višednevnu posetu Briselu
Episkop raško-prizrenski Artemije počinje danas višednevnu posetu Briselu tokom koje će razgovarati sa više evropskih zvaničnika, među kojima i sa predstavnikom EU u Kontakt grupi Štefanom Leneom. Kako se navodi u saopštenju briselskog Instituta 4S, koji je organizator posete, vladika Artemije će sa zvaničnicima EU i NATO-a razgovarati o stanju na Kosovu i Metohiji, zaštiti pravoslavnog nasleđa i budućem statusu te pokrajine. Susret sa Leneom, koji je i savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, predviđen je za petak, 2. februar. Pre toga, vladika Artemije će 1. februara razgovarati sa pomoćnikom generalnog sekretara NATO-a za operacije Adamom Kobijereckim. Tema razgovora su bezbednosna situacija na Kosovu i planovi Kfora tokom procesa rešavanja statusa pokrajine. U evropskom parlamentu, episkop raško-prizrenski će 31. januara razgovarati s više evropskih poslanika. Istog dana on će razgovarati sa direktorom Direkcije za zapadni Balkan Evropske komisije Pjerom Mirelom. Na kraju posete, 2. februara, episkop Artemije će održati konferenciju za novinare, a biće otvorena i izložba "Kosovo dođi i vidi". Pored Instituta 4S, posetu vladike Artemija Briselu organizuje i vašingtonski Američki savet za Kosovo. |
|
Solana: EU očekuje konstruktivno angažovanje obe strane
Visoki evropski predstavnik Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da Evropska unija očekuje formiranje proevropske demokratske vlade u Beogradu koja će imati "konstruktivan prilaz prema stavu EU sa ciljem da se reši problem konačnog statusa Kosova". Solana je to rekao posle susreta s makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim i time odgovorio na pitanje novinara kako gleda na stav srpskog premijera Vojislava Koštunice da 2. februara u Beogradu ne primi izaslanika UN Martija Ahtisarija koji srpskom vođstvu treba da podnese svoje predloge za status Kosova. "Očekujemo formiranje vlade u Beogradu", koja će biti koalicija snaga koje su u predizbornoj kampanji bile proevropski opredeljene, precizirao je Solana i dodao da očekuje da će ta koalicija imati konstruktivan prilaz prema stavu EU sa ciljem da se reši problem konačnog statusa Kosova. "Ja bih veoma voleo da se obe strane sastanu s Ahtisarijem i da imaju vremena da raspravljaju o njegovim predlozima, tako da se ulože svi napori kako bi mogao da se postigne sporazum. I mi, naravno, očekujemo koaliciju (srpske vlade) koja će biti proevropska", dodao je visoki predstavnik EU. Jedan Solanin saradnik je novinarima rekao da će Ahtisari u petak predstaviti predloge obema stranama i da EU očekuje "konstruktivan i angažovan stav" Beograda i Prištine. A, kako je dodao, i celokupni odnosi EU i Srbije će se zasnivati na "tom 'konstruktivom angažmanu', formiranju vlade s demokratskim snagama i čvrstom obećanju da će doći do pune saradnje s Haškim sudom". "I to je rečeno i novoizabranim srpskim demokratskim vođama na nedavnim izborima", dodao je on. Solana je potvrdio da će u sastavu "trojke EU" iduće nedelje putovati u Beograd. Izvori EU su rekli da će u susretu sa srpskim vođstvom svakako biti reči o izgledima za obnovu pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, kao i o pitanju Kosova i saradnje Beograda s Haškim sudom. Visoki predstavnik će sutra u Briselu razgovarati s haškom tužiteljkom Karlom del Ponte koja je tražila ovaj susret. A, kako je rečeno, saradnici Solane i Karle del Ponte su u stalnom kontaktu. Saradnici visokog predstavnika EU su želeli da podvuku da je "konstruktivno angažovanje potrebno u ovom krajnje važnom trenutku" i dodali da je "Solana naglasio da je najbolji način da se pospeši ovaj izuzetno težak proces da se bude snažno uključen i konstruktivan". I, kako su objasnili, "Koštunica je prošle nedelje sa Solanom imao 'konstruktivan razgovor', a sad ćemo videti kakav će biti susret idućeg petka sa Ahtisarijem". Makedonski predsednik Crvenkovski je saopštio da je važna tema razgovora sa Solanom bilo pitanje Kosova i istakao da će vlasti u Skoplju "voditi računa o stavovima UN u odnosu na status Kosova". "Pošto je Makedonija kandidat za članstvo u EU, u velikoj meri će biti nužno da koordiniramo stavove s EU. Zato je nužno da budemo u stalnom kontaktu oko procesa pregovora o Kosovu i situacije na terenu", dodao je Crvenkovski. Na pitanje novinara kako gleda na zahtev generalnog sekretara NATO Japa de Hopa Shefera da sve zemlje u susedstvu Kosova podrže predloge Antisatija, Crvenkovski je rekao da "Shefer zna šta je u Ahtisarijevom paketu, a ja ne". "Pre nego što celokupni paket bude dat na uvid i Makedoniji, mi nećemo moći da kažemo i naše mišljenje", rekao je makedonski predsednik. "U definisanju konačnog stava Republike Makedonije mi ćemo se rukovoditi mišljenjem NATO i EU. Mi smo kandidat za članstvo u tim organizacijama i zato nosimo i određenu odgovornost s kojom smo spremni da se suočimo", zaključio je Crvenkovski. |
|
Barozo: Prerano za datum početka pregovora sa Skopljem
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je večeras da je prerano za određivanje datuma za početak pregovora o članstvu Makedonije u EU i pozvao vlasti u Skoplju da nastave reforme. "Ne možemo da se obavežemo na datum. Da bi se došlo do datuma, potreban je napredak u nizu pitanja", rekao je novinarima Barozo koji se danas u Briselu sastao sa predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim. Barozo je podvukao da su među prioritetnim pitanjima suzbijanje korupcije i reforma policije i pravosuđa. On je najavio da će Komisija EU na jesen podneti izveštaj o napretku Makedonije. Crvenkovski je priznao da Makedonija u protekloj godini nije postigla dovoljan napredak u reformama, ali je podvukao da će ove godine udvostručiti napore kako bi se približila članstvu u EU. "Naš glavni cilj je definisan datum za početak pregovora i mi ćemo naporno raditi kako bismo to postigli. Ne očekujemo da to dobijemo na poklon, već da to naša zemlja zasluži", rekao je Crvenkovski. Makedonski zvaničnici su u više navrata izrazili očekivanje da će pregovore o članstvu sa EU početi tokom 2008. godine. |
|
Angela Merkel u Pragu o Ustavu EU
Nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi predveče u Prag gde će pokušati da ublaži evroskepticizam češkog predsednika Vaclava Klausa i premijera Miroslava Topolaneka i oživi ideju o neophodnosti evropskog ustava. "Evropsku uniju vidim kao tvorevinu koja mora dalje da se razvija i prilagođava izmenjenim izazovima, ali ne sme da bude principijelno dovedena u pitanje, ukoliko ne želimo da rizikujemo da demon krajnjeg nacionalizma ponovo digne glavu", izjavila je danas Angela Merkel za češki list "Mlada fronta Dnes". Uoči posete nemačke kancelarke, Klaus je pozvao u predsednički zamak Hradčani evroskeptičnog premijera Topolaneka, neutralnog potpredsednika vlade za evropske integracije Aleksandra Vondru i izrazito proevropskog šefa češke diplomatije kneza Karela Švarcenberga. Oni će pokušati da se dogovore kako da jedinstveno predstavljaju zemlju na međunarodnom planu. "Nastaviti ratifikaciju nema smisla. Kada bi uzeli makaze i odsekli deo ustava, pitanje je kako bi reagovale zemlje koje su već tekst usvojile. Najbolje je napraviti novi, kraći dokument, bliži ljudima", kazao je o češkom stavu zamenik premijera Aleksandar Vondra. Predsednik Klaus sastao se sinoć u Varšavi sa poljskim predsednikom Lehom Kačinjskim, povodom pokušaja Nemačke da za vreme svog predsedavanja oživi novi Ustav EU. Tom prilikom, dvojica predsednika su konstatovala da Evropi ne preti nikakva kriza zbog toga što nema svoj ustav. "Ne smatramo da treba tražiti neka suviše brza, radikalna i konfuzna rešenja", kazao je sinoć češki predsednik Klaus. |
|
Busek: Ne bi imalo smisla da odluka o Kosovu utiče na BiH
Specijalni koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek (Buzek) ocenio je da "ne bi imalo nikakvog smisla da odluka o konačnom statusu Kosova na bilo koji način utiče na BiH". Postavljajući pitanje šta bi Srbija time mogla dobiti u BiH, rekao je da smatra da "oni u Srbiji, čak i oni poput premijera Srbije Vojislava Koštunice koji su skloni idealističkim ciljevima, imaju osećaj da povezivanjem Kosova i Republike Srpske samo dobijaju više problema, a manje rešenja". Busek je za današnje izdanje "Dnevnog avaza" ocenio da "može biti igre i nekih glasina, ali ništa više". Na pitanje kako političari iz Srbije, poput šefa diplomatije Vuka Draškovića ili lidera socijalista Ivice Dačića, i dalje o tome govore pred evropskim zvaničnicima, Busek je kratko rekao da je "Drašković van politike, a Dačić sigurno nije glas Srbije". Komentarišući preporuku visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga da se ne zatvori njegova kancelarija (OHR) polovinom godine kako je ranije predviđeno, Busek je kazao da "zatvaranje OHR-a zavisi od toga kako se odvija integracija BiH". "Dokle god reforma policije i druge obaveze BiH na putu ka EU nisu završene i dokle god su blokirane, preovladava mišljenje da treba da se zadrže 'bonska ovlašćenja'", izjavio je Busek. Busek je rekao da su u toku razgovori o formiranju tela koje će naslediti Pakt stabilnosti, koji je u procesu gašenja. Prema njegovim rečima, predstavnici zemalja Saveta za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope (SEECP) sastali su se u sredu u Briselu i dogovorili uspostavljanje Regionalnog saveta za saradnju (RCC) koje će preuzeti sve ono što je Pakt stabilnosti bio do sada. Predviđeno je da se na samitu zemalja SEECP-a, 11. maja u Zagrebu, odluči gde će biti sedište novog saveta i ko će biti njegov generalni sekretar. Busek je rekao da će Regionalni savet za saradnju, čiji je budžet tri miliona evra za tri godine, pratiti ono što je do sada radio Pakt stabilnosti a u to su spadaju projekti infrastrukture, energetike, trgovine, borbe protiv kriminala, razvoj demokratije. |
|
Drašković o Kosovu
Pregovori o statusu Kosova su pre svega pregovori o statusu međunarodno priznate države Srbije, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković. "Ma koji Srbiji nametnuti oblik međunarodne nezavisnosti Kosova značio bi nasilno menjanje sadašnjih međunarodno priznatih granica Srbije, države članice UN, što bi predstavljalo nasilje i nad samom Poveljom svetske organizacije", rekao je Drašković u razgovoru sa delegacijom diplomata Nemačke, Portugala, Saveta ministara EU i Komisije EU koja danas boravi u Beogradu. Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Drašković je rekao da je "teško razumeti preporuke i poruke da se Srbija postavi konstruktivno prema sopstvenom razbijanju". "Verovatno da nema države na svetu spremne na takvu 'konstruktivnost'", dodao je on. "Srbija traži samo ne menjanje svojih državnih granica i međunarodne garancije za prava Srba na Kosovu i zaštitu srpskog religijskog, istorijskog i kulturnog nasleđa na toj teritoriji", istakao je Drašković. Politički direktori "trojke" Evropske unije danas su razgovarali i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. U delegaciji EU su politički direktor Ministarstva inostranih poslova Nemačke Mihael Šefer, politički direktor Ministarstva inostranih poslova Portugala Žorž Kabral, član Saveta ministara EU Robert Kuper i član Evropske komisije Karel Koranda. |
|
Moratinos: U ustav dodati odredbe od opšteg interesa
Evropska unija bi trebalo da reši problem donošenja novog ustava dodajući u tekst odredbe koje su od opšteg interesa za građane Unije, rekao je danas ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos (Miguel Angel). Moratinos je u Madridu, na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU koje su do sada ratifikovale ustav, rekao da jednostavna promena teksta nacrta ustava nije dovoljna. On je kazao da u dokument moraju biti dodate odredbe koje se tiču snažnije politike prema emigrantima, globalnog zagrevanja, bolje koordinacije domaćih ekonomija i jačanje bezbednosne i odbrambene politike. "To bi bio ambiciozan predlog koji, svakako, ne bi bilo lako ostvariti. Ali, on bi bar pokazao našim državljanima da smo ih saslušali i zabeležili njihove primedbe", kazao je Moratinos na sastanku 18 ministara EU. Posle govora španskog šefa diplomatije, sastanak je nastavljen iza zatvorenih vrata. Sastanak zajednički organizuju Španija i Portugal. Cilj je da se proces usvajanja ustava EU pomeri sa mrtve tačke posle neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji 2005. Nemačka kancelarka Angela Merkel poslala je danas pismo liderima EU u kojem se navodi da planira da pokrene intenzivne bilateralne pregovore o evropskom ustavu sa liderima država članica EU između 21. maja i 1. juna, kako bi pokušali da pronađu konsenzus o ustavu. |
|
Shefer: Kfor će osujetiti eventualno nasilje
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer je danas saopštio da članice Atlantskog saveza pružaju punu podršku procesu rešavanja statusa Kosova i što bržem usvajanju nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Shefer je time na završetku zasedanja šefova diplomatija NATO odgovorio i na pitanje da li su NATO i Kfor pripremljeni da se suoče sa izveštajima o mogućim demonstracijama i nasiljem, kad bude obelodanjen izveštaj izaslanika UN Martija Ahtisarija. "Ne mogu da predvidim bilo kakav scenario te vrste", podvukao je on, naglasivši da su Kfor i NATO pripremljeni "za svaku mogućnost". "Kfor je na Kosovu da zaštiti većinu, isto tako manjinu i svakog građanina", rekao Jap de Hop Shefer. Diplomatski izvori NATO su, međutim, novinarima preneli "vidnu zabrinutost" Kfora i političke strukture NATO zbog znakova da se ekstremističke snage na Kosovu pripremaju za moguće proteste, pa i nasilje, ako im ceo postupak rešavanja statusa ne bude po volji. "Neke ekstremističke grupacije su u pravoj borbenoj gotovosti", rekli su ovi izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Generalni sekretar Atlantskog saveza je rekao da ne može govoriti o sadržini Ahtisarijevih predloga i na taj izbegao i da odgovori na pitanje novinara da li su tačne informacije da bi NATO na Kosovu posle utvrđivanja statusa imao zadatak da obuči 2.500 do 3.000 pripadnika nekih vojnih ili žandarmerijskih snaga u pokrajini. Shefer je dodao da su atlantski saveznici na zasedanju ponovo naglasili punu rešenost da NATO i Kfor ispune svoju ulogu tokom i posle završetka procesa rešavanja statusa Kosova. Naglašeno je "potpuno jedinstvo podrške Ahtisariju i procesu koji on vodi" i članice NATO smatraju da je nužno što pre doći do nove rezolucije SB UN o Kosovu, dodao je čelnik NATO. Zamoljen da kaže da li je zadovoljan Ahtisarijevim predlozima, Shefer je uzvratio da ne može ništa o tome govoriti, da taj proces vodi izaslanik EU, ali da će Ahtisari, pošto je predloge izneo Kontakt grupi, to izložiti i srpskoj i albanskoj strani,i u čemu "važnu ulogu igra Beograd". Shefer je potvrdio da postoje "znatne formalne prepreke" za saradnju u budućoj misiji na Kosovu, ali je odbacio tvrdnje da postoje "trvenje i nesuglasice" između Atlantskog saveza u pripremi policijske misije EU i NATO uloge u očuvanju bezbednosti i obuci "bezbednosnih snaga". "Za NATO je važna saradnja i usklađeno delovanje s Evropskom unijom na taktičkoj, operativnoj i političkoj ravni" kad je reč o angažovanju na Kosovu, rekao je on. U tom cilju su nužni snažni kontakti NATO i EU, što je u toku, zaključio je Shefer, ukazavši na činjenicu da o kosovskom pitanju popodne na zajedničkom neformalnom sastanku raspravljaju šefovi diplomatija Atlantskog saveza i EU. |
|
Fratini pozvao članice EU na usvajanje mera o holokaustu
Evropski komesar za pravdu i unutrašnja pitanja Franko Fratini pozvao je danas zemlje EU da usvoje stroga pravila kojima bi se poricanje holokausta smatralo krivičnim delom. Fratini je, uoči obeležavanje godišnjice holokausta, rekao da 27 zemalja EU moraju "konačno da usvoje" nova stroga pravila koja bi omogućila da se krivično kazne podsticanje mržnje i dela rasističkog nasilja. "U našim demokratskim društvima moguće je boriti se zakonom protiv rasističkog govora, uz puno poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima", navodi se u saopštenju evropskog komesara. Nemačka, predsedavajuća EU, najavila je da će uložiti napore da omogući postizanje dogovora o tom predlogu tokom svog šestomesečnog predsedavanja Unijom. Prema predlogu EU, predviđeno je uvođenje minimalne kazne zatvora u svim zemljama EU - od jedne do tri godine, osuđenima za podsticanje rasističkog nasilja i mržnje ili onima koji poriču holokaust. Nastojanja u EU da se odredi minimalna zatvorska kazna za takva dela propala su pre dve godine, pošto ministri Unije nisu uspeli da se dogovore. Nekoliko zemalja, pre svega Britanija, Italija i Danska, smatraju da tako stroge mere ugrožavaju prava na slobodu govora prema nacionalnim zakonima tih zemalja. "Moramo se podsećati kako je to sve postalo moguće. Moramo se sećati kako su mržnja i predrasude širene govorom mržnje i kako je to postala zvanična državna politika, zakon i praksa", kazao je evropski komesar. Fratini je dodao da namerno poricanje ili umanjivanje razmera holokausta "predstavlja neprihvatljivu uvredu ne samo prema žrtvama tragedije i njihovim potomcima, već i prema čitavom demokratskom svetu". |
|
D'Alema: Ahtisarijevi predlozi baza za temeljite pregovore
Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio danas da su predlozi izaslanika UN Martija Ahtisarija za status Kosova "osnova za pregovore, a ne neka 'presuda'" i da se Italija zalaže za rešenje za Kosovo kroz pregovore, prihvatljivo za Beograd i Prištinu, "kojim nijedna strana ne bi bila ponižena". D'Alema je, posle sastanka ministara inostranih poslova NATO-a i njihovog zajedničkog sastanka s šefovima diplomatija EU, naglasio da se ulazi u "krajnje osetljivu fazu", da je na putu formiranje proevropske vlade u Beogradu i da je nužno doći do uzajamnog prihvatljivog rešenja da ne bi bilo novih nesporazuma i sukoba u regionu. Italijanski ministar je dodao da je na ovim susretima "uopšteno, bez udubljivanja", razgovarano o Ahtisarijevim predlozima. Data je podrška procesu koji vodi Ahtisari i "vremenskom redu poteza" koji je on predvideo u daljim konsultacijama sa srpskom i albanskom stranom i Kontakt grupom i UN, rekao je italijanski ministar. "Svi smo bili saglasni da Kontakt grupa treba da deluje kolegijalno i u iznošenju poruka", dodao je on. Prema diplomatskim izvorima u Briselu, na oba sastanka su razmenjena mišljenja i o zahtevu Rusije da Ahtisari s iznošenjem predloga Beogradu sačeka posle formiranja nove vlade u Srbiji. Na pitanje novinara da li je bilo "dovoljno oprezno" to što su predlozi Ahtisarija izneseni pre formiranja nove srpske vlade, D'Alema je uzvratio da je on bio jedan od nasnažnijih zagovornika da se to pomeri za posle srpskih izbora. A Ahtisarijeve zamisli su, podvukao je, "prvo predstavljanje i sledi faza dubljih razmatranja". "U Srbiji se razgovara o novoj vladi i istina je da smo pred promenom vođstva, jer izborni rezultati omogućavaju formiranje vlade više opredeljene za reforme, sa širom većinom od prethodne vlade", rekao je on. D'Alema je podvukao da predlozi koje Ahtisari treba da predstavi u februaru predstavljaju "osnov za raspravu, a to nije neka 'presuda'". "Smatram da se mora tražiti rešenje pregovorima i prevashodno se mora ispitati sadržina Ahtisarijevog predloga. I to sadržina koja se odnosi na rešavanje otvorenih pitanja - ovlašćenja opština, problem zaštite verskih mesta, itd. I tek na kraju može doći samo 'naslov'", rekao je on. "Jer ako već na početku krenemo od zastava sa simbolima, preti opasnost da zapadnemo u razdiruće stavove bez prostora za pregovore", dodao je D'Alema. On je apelovao na članove Kontakt grupe, Saveta bezbednosti, odnosno na one koji će morati da odlučuju da imaju "posebnu odgovornost za oprez u izjavama". A, objasnio je D'Alema, "još nismo dobili podroban izveštaj o sastanku (Kontakt grupe) u Beču. To ćemo smireno proučiti". "Mislim da smo ušli u krajnje osetljivu fazu, u kojoj smo se dogovorili da Kontakt grupa deluje zajednički i u rečima koje koristi", rekao je italijanski ministar. "S jedna strane, imamo veliku osetljivost većine Kosovara, koji nestrpljivo očekuju brzo rešenje u smislu nezavisnosti. S druge strane, veliku novu aktivnost u Srbiji, gde je nedavno izglasan novi ustav koji isključuje nezavisnost Kosova. A posle parlamentarnih izbora su počele konsultacije za novu vladu", dodao je on. |
|
Novac čeka hrvatske preduzetnike
Hrvatska će ove godine raspolagati sa 138,5 miliona evra iz fondova programa Ipa i ne bi smela da dopusti da taj novac, koji je namenjen jačanju privrede i prilagođavanju evropskom tržištu, ostane neiskorišćen, piše zagrebački Vjesnik. Program Ipa zamenjuje programe Phare, Ispa i Sapard, čiji je cilj finansijska i tehnička pomoć zemljama kandidatima u pripremama za članstvo u Evropske unije (EU), ali hrvatski preduzetnici nedovoljno koriste ta sredstva. Konkursi programa Sapard, koji je namenjen privatnim firmama koje bi uz određena ulaganja mogle uspešno da posluju na tržištu EU kad Hrvatska postane njen član, predviđali su stotinu projekata, a prijavljen je samo 51, od čega je odobreno njih deset. Prema istraživanjima koje je firma Hendal uradila za Hrvatsko udruženje poslodavaca, 64,3 odsto preduzeća nije zainteresovano da učestvuje u javnim konkursima EU, 19,5 odsto je izjavilo da nema dovoljno informacija, 11,7 odsto prati konkurse ali se ne prijavljuje, a samo 4,5 odsto koristi mogućnost da se prijavi na ovakve konkurse. Osim nezainteresovanosti preduzetnika, mali broj prijava rezultat je i strogih kriterijuma i složene dokumentacije koju treba priložiti za nadmetanje. Prema pisanju Vjesnika, s druge strane stalno se čuju upozorenja da privrednici neće biti spremni za globalnu konkurenciju i tržišnu utakmicu kada Hrvatska uđe u Uniju. Sličnu situaciju imali su i susedi Mađari, koji su iskoristili manje od tri odsto sredstava iz pretpristupnih fondova u oblastima gde sad imaju najviše problema, na primer u nekim poljoprivrednim granama. |
|
Solana: Prerano za rezoluciju SB UN o Kosovu
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana je danas izjavio da ima još vremena da se dođe do konačnog predloga za status Kosova i da je prerano da se razmišlja i o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Solana je posle susreta s generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom rekao da "nije naivan", ali da je optimista. "Ali sam optimista, i to su dve različite stvari. Moramo učiniti sve kako bi se našlo rešenje", podvukao je Solana. Visoki predstavnik EU je dodao da će Ban Ki-Mun sutra u Parizu, gde se održava konferencija o Libanu, dobiti dodatni izveštaj od izaslanika UN Martija Ahtisarija o njegovim zamislima za rešenje statusa Kosova. Na pitanje da li je sa Ban Ki-Munom došao do zajedničkih stavova o Kosovu, rekao je da o tome nisu podrobnije raspravljali. "Ali to neće biti konačna razmena mišljenja, imamo još vremena pre nego on iznese konačne stavove", stavio je do znanja Solana. Na pitanje kada se može očekivati nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, odgovorio da je prerano da se razmišlja o tome. "Prerano je da se razmišlja o novoj rezoluciji SB UN. Jer Ahtisari treba da iznese predlog, a potom da poseti Beograd i Prištinu, a onda će izveštaj podneti Savetu bezbednosti UN. A za rezoluciju će biti potrebno neko vreme", rekao je. Solanini saradnici su ocenili da će posle dodatnih konsultacija, razmene mišljenja u Kontakt grupi, međunarodnoj zajednici, kao i u pregovorima Beograda i Prištine, moći uslediti i promene u Ahtisarijevim zamislima, pre nego što se dođe do konačnog predlozima. |
|
Usvojena rezolucija o Kosovu bez pominjanja nezavisnosti
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) usvojila je večeras u Strazburu rezoluciju o Kosovu iz koje je izbačen ključni pasus o uslovnoj nezavisnosti kao rešenju koje pruža najviše šansi za mir i stabilnost Kosova i regiona. Rezolucija je usvojena sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Poslanici su dvotrećinskom većinom prihvatili preporuke o primeni standarda na Kosovu, izvestioca Političkog komiteta Parlamentarne skupštine SE lorda Rasela Džonstona. Skupština SE je u rezoluciji ocenila da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova, uspostavile osnove ekonomskog rasta i doprinelo daljoj konsolidaciji miroljubivih i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu. U rezoluciji se navodi da nerešeni status Kosova čini neizvesnom dalju političku stabilizaciju zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji, i Kosovu, u suočavanju sa izazovima koji im predstoje. Dodaje se da su događaji poslednjih meseci bili posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa haškim Tribunalom, prekid pregovora sa EU i raspad Državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi srpsko političko vođstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja među stanovništvom. U tekstu se ocenjuje da bi, ukoliko bi se pregovori o budućem statusu Kosova produžili "van razumnog vremenskog okvira", možda bilo neophodno predvideti, kao krajnju mogućnost, međunarodno nametnuto rešenje. Ističe se, takođe, da bi za stabilizaciju zapadnog Balkana, bez obzira na budući status Kosova, trebalo da budu ispunjeni određeni uslovi, uključujući usaglašavanje ustavnog okvira za Kosovo sa evropskim standardima u oblasti demokratije, vladavine prava, prava čoveka i nacionalnih manjina. Takođe, treba osigurati trajna rešenja za izbeglice, raseljene i apatride sa Kosova. To, dodaje se, podrazumeva i posebnu zaštitu za manjinske zajednice, primenu na celoj teritoriji glavnih međunarodnih instrumenata u tim poljima, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Okvirnu konvenciju o nacionalnim manjinama, kao i prihvatanje međunarodnog prisustva. U rezoluciji o Kosovu pozivaju se i Beograd, i Priština da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, uz postavljanje za glavni cilj postizanja fer standarda za sve stanovnike Kosova i prihvatanje da održavanje tih standarda može zahtevati međunarodno prisustvo i nadgledanje na određeno vreme. Dve strane pozivaju se takođe da pri izradi tehničkih aranžmana za decentralizaciju imaju na umu iskustvo BiH posle Dejtona, koje je pokazalo da beskonačno povezivanje funkcija i etničke pripadnosti podriva koherentnost države, a na duži rok je prepreka za pomirenje, integraciju i razvoj građanskog uređenja. Preporučuje se uspostavljanje procedure za praćenja tehničke saradnje među stranama, posebno u vezi sa povratkom izbeglica i raseljenih, kao i utvrđivanja sudbine nestalih. Od Srbije i privremenih institucija vlasti na Kosovu očekuje se i da pripremaju javnost na različite moguće ishode pregovora o budućem statusu Kosova, kao i da objasne značaj i funkcionisanje različitih evropskih institucija i haškog Tribunala. Takođe, Beograd i Priština su pozvani da pokrenu razgovore u okviru glavnih institucija, uključujući i parlament, kako bi se pitanje statusa Kosova moglo razmotriti na fleksibilan i pragmatičan način i kako bi one u tom kontekstu mogle pažljivo da prouče prednosti koje bi donelo brzo zaključivanje sporazuma sa kosovskim Albancima. Skupština SE poziva privremene institucije vlasti Kosova da pojačaju napore za punu primenu standarda za Kosovo, dajući prioritet položaju manjinskih zajednica, i da posebno obezbede punu i efikasnu primenu antidiskriminatorskih propisa. Očekuje se takođe da prelazne kosovske vlasti istraže sve slučajeve etnički motivisanih zločina, kao i otmica i nestanaka pripadnika manjina zabeleženih pre ili posle dolaska misije UN, i da obezbede suđenje odgovornima. Skupština SE poziva EU da, imajući u vidu svoju rastuću odgovornost za Kosovo u periodu stabilizacije posle donošenja odluke o statusu, tešnje sarađuje sa SE u njegovim aktivnostima. Skupština SE je takođe usvojila preporuke u kojima se navodi da SE, shodno svojoj ulozi, treba da doprinese punoj primeni standarda na Kosovu, da pruži posebnu podršku Srbiji kao članici koja prolazi kroz delikatnu političku fazu i da podrži razvoj prijateljskih i dobrosusedskih odnosa glavnih aktera na zapadnom Balkanu. Zato se od Komiteta ministara traži da ojača ulogu SE na Kosovu, pre svega u zaštiti ljudskih prava, zaštiti nacionalnih manjina, upotrebi manjinskih jezika, međukulturalnom dijalogu, u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima, kao i u demokratizaciji i finansiranju političkih partija, odgovornosti policije, nezavisnosti i efikasnosti sudstva. |
|
Mediji: Potrebna održiva politika Zapada posle izbora
Vodeći nemački mediji u današnjim komentarima podsećaju na skoro rešavanje pitanja statusa Kosova i ističu da nije sigurno da će Srbija, iako su demokratske snage osvojile dve trećine glasova, zaista i krenuti evropskim putem. Upozorava se na nespremnost vođa demokratskih stranaka na kompromis, ali ukazuje i na to da Zapad u narednom periodu mora da vodi obazrivu politiku da bi se izbegao povratak Srbije u prošlost. "Frankfurter rundšau" (Rundschau) navodi da će od rešavanja pitanja Kosova uveliko zavisiti da li će Srbija prokrčiti sebi put u Evropu i upozorava da će Beograd, "ako bude zaobiđen tokom donošenja odluke, morati da se drži Rusije da bi sprečio gubitak teritorije". "Kada je o Kosovu reč, teško da se može očekivati da će srpski političari, još bez vlade sposobne za delovanje, spretno taktizirati. Kao i susedne zemlje, Srbija pati od šturosti i nespremnosti vodećih političara na kompromis. S druge strane, toliko željena Evropa pokazuje se kao pokretni cilj", piše "Rundšau". List dodaje da, "nažalost, u Briselu, Parizu i Berlinu i ne znaju tačno da li se više raduju Srbiji koja nestrpljivo kuca na vrata Evrope ili onoj u kojoj vlada EU-sumnjičavost" i zaključuje da "Evropa, ako ima stalni interese za prijem Srbije, mora upravo sada da joj ponudi čvrst plan ulaska". Vodeći nemački privredni dnevnik "Handelsblat" (Handelsblatt) ocenjuje da će "nacionalistička, antievropska koalcija radikala i Koštuničine Demokratske stranke Srbije (DSS) biti zamisliva pre svega ako Zapad narednih nedelja nastupi sa ekstremnim predlozima koji idu u pravcu brzog odvajanja Kosova od Srbije". List predviđa da će, upravo "zbog rezultata izbora u Srbiji, pitanje statusa Kosova za prvo vreme ostati bez odgovora, iako Vašington pritiska da se donese brzo rešenje koje ide na ruku Albancima". "Samo sporazumno rešenje između Albanaca i Srba pod nadzorom međunarodne zajednice može da doprinese stabilnosti regiona. Međunarodni stručnjaci većinom su za uslovnu nezavisnot Kosova uz istovremeno približavanje Srbije i Kosova EU. Upravo EU-perspektiva za njihovu zemlju mogla bi da pomogne da se većina Srba pomiri sa odvajanjem Kosova od srpske države", smatra "Handelsblat". Konzervativni "Frankfurter algemajne cajtung" (Allgemeine Zeitung) takođe posmatra izbore u svetlu kosovskog problema i navodi da će "pravi test za srpsku demokratiju biti nezavisnost Kosova koja se približava", i navodi da je "veoma moguće da će Srbija taj test proći bolje nego Kosovo". List smatra da bi "predlog Martija Ahtisarija Srbe zapravo mogao da oslobodi nacionalne more koja ih opterećuje od Balkanskih ratova, jer integracija Kosova nikada nije bila uspešna". "Posle objavljivanja Ahtisarijevog predloga, na potezu je EU. Ko želi da ojača proevropske snage u Srbiji, ne sme da im zalupi vrata ispred nosa. Olakšice za putovanja u inostranstvo, u najmanju ruku za studente i naučnike, mogle bi da budu od pomoći da bi se rasprostranjeno osećanje izolovanosti kod Srba smanjilo", uveren je list "Frankfurter algemajne". |
|
Durlo: Predlog završen,predstavljanje u petak u Beču
Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari završio je svoj predlog za rešenje statusa Kosova i predstaviće ga u petak u Beču na sastanku sa članovima Kontakt grupe, potvrdio je danas njegov portparol Remi Durlo. U izjavi agenciji Beta Durlo je precizirao da će sastanak u Beču biti zatvoren, a da će posle njega Ahtisari posetiti Prištinu i Beograd i zvanično predstaviti svoj predlog obema stranama. "Da, sada mogu da potvrdim da će sastanak biti održan u petak u Beču na nivou političkih direktora za Balkan ministarstava spoljnih poslova članica Kontakt grupe", rekao je Durlo u telefonskoj izjavi iz Beča. "Mi smo ranije rekli da će predlog biti gotov za 21. januar, tako da predlog jeste spreman. Mi ćemo taj predlog izneti predstavnicima Kontakt grupe u petak", dodao je Durlo. Durlo nije mogao da otkrije ništa iz sadržine dokumenta naglašavajući da će o predlogu biti reči tek pošto bude predstavljen vlastima u Beogradu i Prištini. Portparol UNOSEK-a izjavio je da će sastanak u petak u Beču biti održan iza zatvorenih vrata. "To nije zvanična prezentacija tog dokumenta, mi ćemo samo da podelimo sadržinu dokumenta sa Kontakt grupom, a potom ćemo posetiti Prištinu i Beograd i zvanično predstaviti predlog obema stranama", istakao je Durlo. Durlo nije mogao da potvrdi da će Ahtisarijev predlog biti pred Savetom bezbednosti UN do kraja marta, kako je ranije danas izjavio za Asošijeted pres (AP) predstavnik Stejt departmenta u pregovorima o Kosovu Frank Vizner (Wisner). "Ne mogu da kažem tačan datum, to će uglavnom zavisiti od reakcija na predlog kada bude predstavljen. Mi se nadamo da će taj proces teći brzo nakon što iznesemo predlog", kazao je Durlo i dodao da UNOSEK ne želi odlaganje procesa. Durlo je rekao da Ahtisari neće prisustvovati sastanku sa ministrima spoljnih poslova NATO i EU u petak u Briselu, kako je u subotu preneo Britanski Bi-Bi-Si u emisiji na albanskom jeziku. "Sastanak u Briselu nema veze sa nama, UNOSEK nije deo tog sastanka. To je sastanak između predstavnika NATO-a i EU i Ahtisari mu neće prisustvovati", kazao je Durlo. Na pitanje da li izbori u Srbiji i formiranje nove vlade mogu da utiču na eventualno novo odlaganje predstavljanja predloga rešenja za Kosovo, Durlo je istakao da Ahtisari neće čekati na formiranje vlade u Srbiji dodajući da izbori u Srbiji nemaju nikakve veze sa UNMIK-om. |
|
Nemačka vlada pozdravila pobedu demokratskih snaga
Nemačka vlada pozdravila je danas ishod jučerašnjih parlamentarnih izbora u Srbiji kao pobedu demokratskih snaga. Na redovnoj konferenciji za novinare, predstavnik vlade izjavio je da se "savezna vlada raduje što su (u Srbiji) pobedile demokratske snage". Istovremeno je preneo nadu kabineta kancelarke Angele Merkel da će u Beogradu "formiranje vlade ići brzo, jer su pred Srbijom značajne odluke". Nemački mediji su za vikend, pišući o izborima u Srbiji, takođe naveli da Srbiji neposredno predstoji donošenje važnih odluka uz navođenje da će posrednik UN za Kosovo Marti Ahtisari 2. februara obelodaniti svoj predlog dugoročnog rešenja statusa Kosova. Nemačka je 1. januara preuzela šestomesečno predsedništvo EU. Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) danas je takođe pozdravio ishod jučerašnjih parlamentarnih izbora u Srbiji i najavio da će trojka Evropske unije uskoro posetiti Srbiju. Štajnmajer je u Briselu uoči sastanka šefova diplomatija EU pozdravio to što su na izborima "demokratske snage u Srbiji dobile više od dve trećine glasova". "To nudi dobre pretpostavke za stvaranja vlade koja će Srbiju povesti evropskim putem", rekao je Štajnmajer, dodajući da "EU želi da Srbiju podržava na tom putu". Štajnmajer je rezultat koji je na jučerašnjem glasanju postigla Srpska radikalna stranka nazvao "očekivanim". |
|
Dust-Blazi pozvao Koštunicu da uđe u demokratsku koaliciju
Šef francuske diplomatije, Filip Dust-Blazi, je "posebno pozvao" danas u Briselu predsednika DSS, Vojislava Koštunicu, da se "okrene ka koaliciji demokratskih snaga u Srbiji" u cilju formiranja nove vlade. Francuski ministar je novinarima rekao da su to "snage koje sve dele iste vrednosti Evrope". On je posebno naglasio da je ishod srpskih izbora "uspeh demokratije jer su izbori bili transparentni, a dve trećine glasova su dobile demokratske partije". Dust-Blazi je primetio da zato nisu u pravu "neki koji, zato što po broju glasova prednjači jedna izborna lista, govore o neuspehu demokratije". Šef francuske diplomatije je pozdravio činjenicu da su izbori bili održani u potpunom redu i da je izlazak bio veliki "što svedoči o mobilizaciji građana". "Za mene je to otud jedan demokratski uspeh, budući da su izbori bili transparentni, a dve trećine glasova su dobile demokratske partije", rekao je Dust-Blazi. On je naglasio da članice Evropske unije "pozivaju buduću vladu (Srbije) da sarađuje s (tužiocem) Karlom del Ponte i Haškim sudom, pošto je to imperativni uslov za saradnju s Evropskom unijom". Austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik rekla je novinarima da do kraja ove godine sve zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju "ugovorni odnos" - sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - s Evropskom unijom. Plasnikova je dodala da evropska dvadesetsedmorica od buduće srpske vlade očekuju "jedan znak koji bi učinio da u februaru (na zasedanju ministara EU) to ima upliva na promenu situacije". Austrijska ministarka je dodala da EU neće popustiti u postavljenim uslovima Beogradu i da očekuje "potez sa srpske strane". Izvori zasedanja u Briselu su nagovestili da bi možda iduće nedelje u Beograd mogla otputovati "trojka EU" na razgovore s eventualnom novom vladom, odnosno prvacima demokratskih stranaka koje bi ušle u koalicioni kabinet. |
|
Ministri EU: Brzo formirati demokratsku vladu u Srbiji
Šefovi diplomatija Evropske unije uputili su danas "poziv za brzo formiranje srpske vlade opredeljene za uključivanje u Evropu i spremne da se sa predstojećim izazovima sučeli u duhu konstruktivne saradnje s međunarodnom zajednicom". To je navedeno u zaključcima ministarskog zasedanja, a izvori EU su agenciji Beta precizirali da se od buduće stabilne, demokratske proevropske vlade traži da brzo otkloni "hašku prepreku". Time bi bilo omogućeno obnavljanje pregovora o pridruživanju EU-Srbija, naveli su izvori EU i dodali da se od nove vlade traži i da iskaže "konstruktivnost" u nalaženju pravednog rešenja za status Kosova. Evropski ministri su naznačili da su "primili na znanje da preliminarni rezultati (izbora u Srbiji) ukazuju na to da su jasnu većinu dobile reformske stranke". Oni su poručili da je "Evropska unija spremna da podrži Srbiju u njenoj evropskoj perspektivi - integraciji u strukture EU". U zaključcima zasedanja se navodi da je "Savet ministara EU pozdravio mirne i 21. januara uredno održane parlamentarne izbore u Republici Srbiji", uz naznaku da je međunarodna posmatračka misija ocenila da izbori, "održani slobodno i pošteno", predstavljaju priznanje za "demokratske standarde koje je dostigla Srbija". |
|
Kovačević: Ulazak u EU nepovratan proceš
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević danas je na skupu u Beogradu ocenio da sada u zemljama balkanskog regiona postoji svest da "što pre svi uđemo u Evropsku uniju svima će lakše biti". "Nema brzog pridruživanja EU bez najšireg društvenog konsenzusa, što očigledno nije bio prioritet dosadašnje vlade", rekao je Kovačević dodajući da je u dosadašnjem procesu pregovora izostala i prava edukacija građana o tome šta predstavlja članstvo u EU. Potrebno je stvoriti u svesti ljudi da je pridruživanje EU "ireverzibilan proces", dodao je on učestvujući na okruglom stolu "Zemlje Dejtonskog sporazuma na putu ka EU - rezultati i prepreke" koji su organizovali Igmanska inicijativa i Evropski pokret Srbije. Direktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević izrazila je uverenje da bi u martu Srbija, ali i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, mogle sa EU da potpišu sporazum o viznom režimu i sporazum o readmisiji. Proces evropskih integracija je pre svega posao "domaćih unutrašnjih reformi", kazala je Miščević i dodala da te "ogromne" reforme koju su uspešno sprovedene u Bugarskoj i Rumuniji, u Srbiji tek predstoje. Sada je za pregovore "krajnje nepovoljan trenutak, jer je EU umorna i istrošena od proširenja" pa postoji bojazan da su zemlje kandidati za članstvo u Uniji suočene sa "novom politikom uslovljavanja". "Nema međutim, nove politike uslovljavanja već je ocenu o uspešnosti ispunjavanja uslova sada mnogo tvrđa nego što je to bio slučaj 2004. godine", rekla je ona. Potpredsednica hrvatskog Sabora Vesna Pusić istakla je da je za Hrvatsku "dobro da njeni susedi uđu u EU, jer je to garancija stabilnosti i prosperiteta čitavog regiona, pa i same Hrvatske". Ono što bi Hrvatska dobila ulaskom u Uniju je "garancija da ne bi mogla ponovo imati naročito neugodne tipove vlasti", rekla je Vesna Pusić. |
|
Šiling: Ulazak Bugarske i Rumunije u EU podsticaj za BiH
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling) ocenio je da je ulazak Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji 1. januara podsticaj političarima i građanima BiH da sprovedu reforme koje su neophodne kako bi i ta država krenula istim putem. "Reforme koje se traže od Bosne i Hercegovine doneće stvarne prednosti", naveo je Šiling u redovnoj sedmičnoj kolumni štampanim medijima u BiH. On je istakao da građani BiH mogu uživati sve beneficije koje građani EU već imaju, samo "ako se uspešno uvedu temeljite promene u oblastima ekonomije, pravosuđa, policije, oružanih snaga, sistema javnog emitovanja kao i u drugim sferama, kako bi se ispoštovali standardi EU". Visoki predstavnik je istakao da je integracija imala veoma snažan uticaj na sve zemlje koje danas čine Evropsku uniju i da je pomogla da se stvore mir, prosperitet i nove mogućnost. "Svi mi koji smo lično iskusili najmračnije dane Evrope i od tada poživeli dovoljno dugo da doživimo da se EU toliko razvije da obuhvati i zemlje koje su nekada bile deo Istočnog bloka, razumemo kako daleko i kako brzo se društva mogu kretati kada idu pravim putem", napisao je Šiling. On je kao uspešnu naveo transformaciju Irske, kao jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi u ranim 70-tim do jedne od najbogatijih zemalja u kasnim 90. tim godinama prošlog veka. "Ekonomsko čudo u Irskoj je počelo sa reformama koje su bile uslov za članstvo u EU, a intenzivirane su kada su počele da pristižu finansijska sredstva EU za modernizaciju infrastrukture u zemlji, nakon čega je usledio veliki priliv investicija iz Evrope i SAD", podsetio je visoki predstavnik. On je dodao da model koji sada koriste Bugarska i Rumunija, može biti model i za BiH, kako bi ostvarila brz napredak i "dobila vlastito ekonomsko čudo". "Ali to će se desiti samo ako izabrani zvaničnici Bosne i Hercegovine iskoriste naredne mesece da se usredsrede na program reformi i osiguraju potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, što je prvi korak na putu ka eventualnom članstvu", istakao je Šiling. |
|
Predlozi o statusu Kosova očekuju se 2. februara
Evropska unija očekuje da će 2. februara dobiti predloge o rešenju statusa Kosova i potom će uslediti "duže razdoblje pregovora", izjavio je danas u Briselu jedan visoki zvaničnik Saveta ministara EU. Funkcioner nemačkog predsedništva EU istakao je da će šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak veoma pažljivo razmotriti prve rezultate izbora u Srbiji, za koje je rekao da će imati "velikog upliva" na rešavanje kosovskog pitanja i proces pridruživanja Srbije evropskoj dvadesetsedmorici. Moguće je da šefovi diplomatija Unije u ponedeljak usvoje i prve zaključke o rezultatima izbora i daljoj saradnji sa Srbijom, preneo je zvaničnik EU. Dodao je da je zbog toga i zbog rešavanja kosovskog statusa važno koja će vlada u Beogradu biti sagovornik Evropskoj uniji. Na pitanje može li se do juna očekivati rešenje za status Kosova, predstavnik nemačkog predsedništva EU je uzvratio da je teško proceniti tok i dužinu tih pregovora, ali je naglasio da se "pretpostavlja da će oni biti dugi". Agenciji Beta je u izvorima Saveta ministara Unije rečeno da se još ne zna tačno da li će to biti naknadne konsultacije ili neposredni dodatni pregovori Beograda i Prištine. Navodi da se, međutim, svakako smatra da će nužno uslediti "određen period pregovaranja" da bi se konačno moglo doći do približavanja stavova dve strane i angažovanih svetskih činilaca. To bi onda trebalo da omogući utvrđivanje statusa Kosova. Izvor u Briselu je takođe predočio da će se ministri inostranih poslova EU ponovo sastati 12. februara i tada temeljito moći da se pozabave evropskom perspektivom Srbije i rešavanjem pitanja Kosova. Zamoljen da kaže kako se u EU gleda na stav Rusije da rešenje za Kosovo mora biti ostvareno pregovorima i nagodbom, on je uzvratio da su evropska dvadesetsedmorica u tesnim vezama s Moskvom, jer Rusija ima važnu ulogu u nalaženju formule za status Kosova. Na pitanje hoće li biti primenjen "plan B", ako rešenje za status Kosova ne bude moglo da se usaglasi i usvoji u Savetu bezbednosti UN, predstavnik Saveta ministara EU je istakao da su to "samo pretpostavke" i da ne može odgovarati na hipotetička pitanja. "Treba čekati na predloge (izaslanika UN Martija) Ahtisarija i ishod srpskih izbora", rekao je visoki zvaničnik nemačkog predsedništva Unije. On je preneo i da će u okviru zasedanja evropskih ministara biti održan i sastanak "trojke EU" i zvaničnika Crne Gore sa ciljem da se prvenstveno usvoje načela, prioriteti i uslovi evropskog partnerstva sa Crnom Gorom. To je neophodno pošto je Crna Gora prošle godine postala nezavisna država i da će, kao i sa ostalim zemljama zapadnog Balkana, biti utvrđen kratkoročni i srednjoročni okvir njenog kretanja ka evropskim strukturama. |
|
Otvaranje Kancelarije Vojvodine u Briselu naredne godine
Pitanje otvaranja kancelarije Vojvodine u Briselu biće aktuelno početkom naredne godine, kada Srbija stekne status zemlje kandidata za ulazak u Evropsku uniju, izjavio je danas direktor vojvođanske Kancelarije za evropske poslove Predrag Novinkov. On je na promociji saradnje austrijske pokrajine Štajerska sa evropskim institucijama i regionalnim partnerima, rekao da Vojvodina neće u Brisel ići samostalno, već zajedno sa institucijama Srbije. Direktor Odeljenja za evropske i spoljne poslove Štajerske Ludvig Reder je rekao da su regije veoma značajan faktor evropskog razvoja, a da Štajerska ima partnerski odnos sa 24 evropske regije, od kojih trećina nije iz zemalja članica EU. "Saradnja sa Vojvodinom je nama važna i spremni smo da ustupimo prostor u našoj regionalnoj kancelariji u Briselu", rekao je Reder i dodao da je neophodno biti prisutan u Briselu, "jer evropske institucije nemaju dovoljno ljudi da bi mogle da se bave svim pitanjima". "Ako niste prisutni i ne istaknete svoju ideju ili problem koji vas tišti, to pitanje za Evropu ne postoji", naveo je Reder. |
|
Štajnmajer: EU za prihvatljiv kompromis na Kosovu
Nemačka se kao zemlja koja predsedava Evropskom unijom zalaže da budući status Kosova bude "prihvatljiv kompromis" albanske većine i srpske manjine, izjavio je danas nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer. "Stabilnost će biti postignuta samo ako albanska većina na Kosovu pronađe nepristrasan kompromis, ali i ako srpska manjina ne bude sebe smatrala za velikog gubitnika u procesu rešavanja statusa", kazao je nemački ministar obraćajući se predstavnicima zemalja članica OEBS u Beču. Reč je o tome da se "pre svega vodi računa o pravima i zaštiti nealbanskih zajednica", dodao je on. Istovremeno, nemački šef diplomatije je indirektno upozorio Rusiju da ne bi trebalo da eventualnu nezavisnost Kosova posmatra kao presedan za druge separatističke pokrete, pre svega one u kavkaskim oblastima. "Bez obzira na konačno rešenje budućeg statusa, Kosovo je poseban slučaj koji ne predstavlja presedan za druge konfliktne zone", kazao je Štajnmajer predstavljajući stavove Nemačke koja narednih šest meseci predsedava EU. |
|
Održana druga runda pregovora o viznim olakšicama
U Beogradu je danas održana druga tehnička runda pregovora Srbije i Evropske komisije o Sporazumu o viznim olakšicama i Jedinstvenog sporazuma o readmisiji, saopštili su danas Evropska komisija i Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU). "Obe strane su istakle da je tokom današnjih pregovora postignut značajan napredak i saglasnost oko najvažnijih delova sporazuma. Manji broj nerešenih pitanja biće razmotren tokom treće, i verovatno poslednje runde Evropske komisije i Srbije, planirane za početak marta", piše u saopštenju. EU je naglasila da je njen cilj da sporazume sa Srbijom i drugim državama zapadnog Balkana zaključi na vreme kako bi bili ratifikovani i stupili na snagu do kraja 2007. godine, a pregovori EU i Srbije o tim pitanjima biće nastavljeni prema planiranom rasporedu. "Cilj tih sporazuma je da građanima bude olakšana procedura izdavanja viza za kraći boravak, dok bi istovremeno u tim zemljama bila unapređena borba protiv ilegalnih migracija", piše u saopštenju. Dodaje se da pregovori obuhvataju pitanja kao što su troškovi viza, izdavanje viza za više ulazaka, skraćenje vremena trajanja procedure za izdavanje viza, kao i "pojednostavljenje zahtevane dokumentacije". U oblasti readmisije, cilj pregovora je da budu ustanovljene uzajamne obaveze i procedure koje su neophodne kako bi bio organizovan povratak ljudi koji nezakonito borave na teritorijama država potpisnica sporazuma. "Pregovorima je prethodila odluka Saveta EU od 13. novembra 2006. godine, kojom je Evropska komisija ovlašćena da pregovara o zaključenju Sporazuma o viznim olakšicama i Jedinstvenom sporazumu o readmisiji sa državama zapadnog Balkana", piše u saopštenju. |
|
Lange: BiH ima šansu da u junu potpiše Sporazum sa EU
BiH još ima šansu da u junu ove godine potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ukoliko se vlast formira što pre i postigne dogovor o reformi policije, izjavio je šef Odeljenja za BiH pri Direkciji Evropske komisije za proširenje Dirk Lange. Lange je istakao da je Komisija, po završetku tehničkih pregovora krajem prošle godine, donela odluku da se poslednja zvanična runda pregovora sa BiH odgodi dok se ne postigne zadovoljavajući napredak u reformama. "Procedura parafiranja zaustavljena je i pregovori ne mogu biti zaključeni iako imamo dogovoren tekst Sporazuma. Ipak, mi smo interno poslali tekst Sporazuma zemljama članicama EU i čekamo da se one izjasne", rekao je Lange za današnji "Dnevni avaz". On je dodao da se uslovi koji su postavljeni za potpisivanje Sporazuma neće menjati i da se sada čeka signal iz BiH, a to je dogovor o reformi policije. "Nakon toga Komisija, kao telo koje je od Saveta EU i zemalja članica dobila mandat da sklopi Sporazum sa BiH, može da pokrene proceduru zaključivanja i parafiranja Sporazuma", izjavio je Lange. |
|
Karamanlis: Grčka podržava Srbiju na putu ka EU
Grčki premijer Kostas Karamanlis izjavio je danas u Beogradu da Grčka podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i istakao da to za njegovu zemlju predstavlja strateško pitanje. "Grčka igra i igraće uvek presudnu ulogu u podržavanju Srbije u ulasku u evroatlantske institucije", izjavio je Karamanlis na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Karamanlis je rekao da je sa predsednikom Srbije razgovarao o načinima unapređenja bilateralne saradnje na svim poljima, ali i o budućem rešenju statusa Kosova i predstojećim izborima u Srbiji. "U ovoj fazi pregovora veoma je bitno da sve strane pronađu najbolji način za rešenje tog pitanja. Mi podržavamo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane", kazao je Karamanlis. Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, grčki premijer je kazao je da je uveren da će "izbori biti fer u i u demokratskoj atmosferi, što je inače odraz demokratskih principa koji važe u Srbiji". Predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da je grčki premijer prijatelj Srbije i čovek koji podržava Srbiju u njenim naporima da uđe u EU. "Glavni politički cilj Srbije je da postane članica EU", rekao je Tadić i dodao da je u tom smislu Grčka možda i najbolji i najkorisniji primer jer su srpski i grčki identitet veoma slični i bliski. Tadić je rekao da će posle izbora u Srbiji verovatno biti predstavljen Ahtisarijev plan za konačni status Kosova i ponovio da je stav Srbije po pitanju budućeg statusa Kosova: suštinska autonomija ali ne i nezavisnost. "Za nas je nezavisnost, pod bilo kojim pretpostavkama, neprihvatljiva. Dakle i uslovna i bezuslovna i ovakva i onakva, neprihvatljiva je. To je zbog toga što smatramo da nezavisnost Kosova dugoročno ostavlja region Balkana nestabilnim, a ne samo zbog toga što branimo integritet naše zemlje", naglasio je Tadić. On je istakao da je Srbija do sada uvek nailazila na podršku Grčke u pregovorima sa EU i NATO prilikom ulaska u Partnerstvo za mir i izrazio očekivanje da će se ta podrška nastaviti i tokom pregovora o budućem statusu Kosova. "Srbija je spremna da i dalje pregovara o statusu Kosova, verujući da je moguće postići kompromisno, obostrano prihvatljivo rešenje", kazao je Tadić i dodao da izbori ne utiču na bilo koji način na promenu zajedničke politike prema Kosovu. On je, govoreći o odnosima Srbije i Grčke, podsetio da su grčke kompanije u prethodnih šest godina investirale značajna sredstva u srpsku ekonomiju i posebno istakao da "Helenik plan" predviđa izgradnju koridora 10, inače od suštinskog značaja za obe privrede obe države. Karamanlis boravi u poseti Srbiji u pratnji šefa grčke diplomatije Dore Bakojani. On se danas sastaje i sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, dok će se Bakojani sastati sa šefom diplomatije Srbije Vukom Draškovićem. |
|
Ren: Izbori ključni za evropsku budućnost Srbije
Predstojeći izbori biće ključan korak ka evropskoj budućnosti Srbije koju njeni stanovnici zaslužuju, rekao je danas u Rimu komesar za proširenje Evropske unije (EU) Oli Ren (Olli Rehn). Na konferenciji o Zapadnom Balkanu, Ren je izrazio očekivanje da će nove vlasti u Beogradu, "proevropske i okrenute reformama", "brže napredovati ka Evropskoj uniji" (EU), piše na sajtu EU (www.europa.eu) koji je objavio njegov govor. "Srbija bi trebalo da bude u stanju da brzo sprovede sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čim pregovori (s EU) budu obnovljeni, što će joj otvoriti vrata da podnese kandidaturu za članstvo" u EU, poručio je Ren. Evropski komesar je rekao i da od nove vlade Srbije očekuje da bez odlaganja u potpunosti sarađuje s Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu. "Kao što su članice EU već mnogo puta ponovile, puna saradnja s Haškim tribunalom je ključan uslov za nastavak i zaključenje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju", preneo je Ren na konferenciji u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Italije. Kako je Oli Ren dalje rekao, Kosovo se približava "kritičnim vremenima", a EU želi da se uveri da će proces o određivanju statusa uspeti i da će on biti trajno rešenje. "Rešenje o statusu treba da bude politički i pravno jasno definisano i da postavi viziju o razvoju budućnosti Kosova", dodao je Ren. |
|
Solana, Ren i Sejdiju danas u Briselu o Kosovu
Visoki zvaničnici EU Havijer Solana i Oli Ren razmotriće danas u Briselu sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom pitanja vezana za rešavanje statusa Kosova i stanje u pokrajini, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Na sastanku predsednika Kosova i lidera EU biće, kako je najavljeno, reči o nagoveštajima dodatnih razgovora predstavnika srpske i albanske strane posle 26. januara. Pregovori vođeni u Beču tokom prošle godine, prema oceni Bi-Bi-Sija nisu suštinski približili stavove Beograda i Prištine i sada dve strane, kao i Savet bezbednosti UN, očekuju predlog specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija da bi rešavanje pitanja statusa bilo nastavljeno. Kao mogući modaliteti nastavka razgovora pominju se konsultacije kao i formalni pregovori u cilju približavanja stavova o predlogu koji će do kraja meseca izneti posrednik UN Marti Ahtisari. Uz to, pred posetu Sejdiua sedištu EU, govorilo se i o želji Brisela da albanske političke snage zadrže zajednički pristup u procesu određivanja statusa Kosova, kao i stabilnost u pokrajini. U Briselu je potvrđeno da Ahtisari treba da podnese Kontakt grupi svoj koncept budućeg statusa Kosova 26. januara - i da onda pokrene posredne ili neposredne kontakte Beograda i Prištine. Takođe danas će se, novi američki sekretar za odbranu Robert Gejts sastati se sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom. Očekuje se da će oni, kako prenosi Bi-Bi-Si, razgovarati o angžovanju severnoatlanskih saveznika u Avganistanu, kao i o spremnosti Kfora da osigura bezbedne uslove za politički proces finalizacije rešavanja statusa pokrajine. Gejts i Shefer će se u razgovoru osvrnuti i na moguće modalitete angažovanja NATO-a na Kosovu posle nalaženja rešenja za status. Uoči Gejtsovog dolaska u Brisel, posle kraće posete Londonu, jedan od zvaničnika NATO je rekao da severnoatlanski vojni savez podržava Ahtisarijev stav da ne treba odlagati predstavljanje predloga o statusu Kosova, i da NATO ne želi da eventualne napetosti na Kosovu podriju politički proces. Pomenuti funkcioner NATO-a je dodao da će rešavanje statusa Kosova, u svetlu ishoda predstojećih izbora u Srbiji, biti na dnevnom redu zasedanja šefova diplomatija zemalja NATO - kao i zajedničkog sastanka ministara inostranih poslova NATO i EU 26. januara. Bi-Bi-Sijev saradnik u Briselu je saopštio da se i u EU i u NATO-u, sa velikom pažnjom čeka na rezultat izbora u Srbiji 21. januara, i da tamošnji zvaničnici veruju da će posle izbora formiranje nove demokratske i stabilne Vlade Srbije omogućiti zemlji da brzo reši problem saradnje s haškim sudom. |
|
Ren: Srbija brzo može dobiti status kandidata
Evropski komesar Oli Ren je danas izjavio da je "razumni optimista" da će na izborima u Srbiji pobediti demokratske snage, što će omogućiti brzi dovršetak procesa pridruživanja i otvoriti mogućnost da Srbija ubrzo stekne i status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ren je grupi novinara u Briselu istakao da Srbija to može postići zato što ima velike ekonomske, institucionalne i intelektualne kapacitete i da je zato u prednosti u odnosu na neke druge zemlje regiona. "Srbija je na istorijskoj prekretnici" i srpski građani izbornom odlukom, mogu za sobom ostaviti prošlost i okrenuti se uključenju u evropske strukture, rekao je. Ren je izjavio da je rešen da odmah posle izbore ode u Beograd i razgovara o tome s novom demokratskom vladom, u očekivanju da ona pruži jasnu potvrdu političke opredeljenosti za dostizanje pune saradnje s Haškim sudom. Evropski komesar je naglasio da i nova vlada u tom cilju treba da učini "bitne" korake i civilne i vojne službe bezbednosti opremi i osigura njihovu saradnju, s ciljem da se zajamči da će optuženi za ratne zločine biti predati Haškom sudu. Zamoljen da kaže da li je hapšenje optuženog Ratka Mladića uslov za zaključenje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Ren je uzvratio da se očekuju "jasna rešenost" novih srpskih vlasti i "ozbiljni, nepogrešivi operativni koraci koji vode bitnom napretku ka hapšenju svih preostalih haških optuženika". On je rekao da srpska vlada "to veoma dobro zna", da je u tom cilju izrađen i akcioni plan, koji, kako je naveo, dosad nije dao prave rezultate. Ren nije neposredno odgovorio na pitanje da li bi se moglo dogoditi, kao što se to nagoveštava u vladajućim krugovima u Londonu, da se potpisivanje ili ratifikacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija uslovi time da nove vlasti u Beogradu prihvate novi status Kosova. Zamoljen da se osvrne na ocene da Evropska unija ima mnogo "mekša" merila i uslove prema kosovskim Albancima, nego prema Srbima, i da "kosovski Albanci prevashodno slušaju Ameriku", Ren je uzvratio da Kosovo, Srbija i ceo region imaju evropsku perspektivu. "I za nas je važno da Srbija konstruktivno doprinese konačnom statusu Kosova i primeni tog statusa. Jer oba entiteta, i Kosovo i Srbija će biti u budućnosti u sastavu Evropske unije. I za svakog kandidata za članstva postoje standardni uslovi dobrih susedskih odnosa", rekao je evropski komesar. On je dodao da kosovski Albanci imaju jasnu evropsku perspektivu i da u tom cilju moraju ispuniti za to potrebne uslove i načela, uključujući poštovanje manjina, "što je vezano za rešavanje kosovskog statusa". Za rešenje statusa je nužno, podvlači Ren, i da se sprovede decentralizacija vlasti i zaštita verskih i istorijskih mesta u pokrajini. "Kosovski Albanci moraju jasno da se obavežu da će sprovesti standarde u pogledu davanja punih prava i uslova za sve građane i ljude na Kosovu", rekao je evropski komesar i naglasio da će tome biti data veoma velika važnost u sagledavanju u pregovorima o konačnom rešenju statusa Kosova. |
|
Stajnmajer: Miran razvoj zapadnog Balkana interes EU
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) izrazio je uverenje da će predlog izaslanika UN o budućem statusu Kosova dobiti jedinstvenu podršku EU ukoliko bude takav da obezbedi stabilnost Kosova i omogući Srbiji da sačuva obraz. U intervjuu za Drugi program nemačke televizije objavljenom na internet stranici, a koji će biti emitovan u nedelju, Štajnmajer je istakao da je miran, stabilan i privredno uspešan razvoj zapadnog Balkana u interesu EU. Nemačka je 1. januara preuzela šestomesečno predsedništvo EU. Nemački šef diplomatije je rekao da mu sadržaj "Ahtisarijevog predloga koji će biti podnet posle izbora u Srbiji 21. januara naravno nije poznat", ali je uveren da će predlog biti "sve drugo samo ne neprecizan". "Možda će on (predlog) dati povod za ponešto nezadovoljstva kako u Srbiji, tako i na Kosovu, ali ništa drugo se ne može ni očekivati. Ako to bude predlog koji garantuje stabilnost Kosova u daljoj budućnosti, i koji na drugoj strani mora da sadrži elemente koji će Srbiji omogućiti da sačuva obraz, onda otprilike možemo da naslutimo koje će elemente da sadrži Ahtisarijev predlog. Mislim da ćemo za takav predlog dobiti široku podršku u EU", rekao je on. Na pitanje u kojoj meri je bitno da EU, kada je reč o Kosovu, "govori jednim glasom", nemački šef diplomatije je rekao da je "u zajedničkom interesu EU da na zapadnom Balkanu postoji stabilan, miran i ekonomski uspešan razvoj na bolje". "Zato je moj interes, kao predstavnika zemlje koja predsedava EU, da EU jednim glasom govori o ovoj temi. Svestan sam i toga da za ovaj put kojim sada idemo postoje veće i manje simpatije. Ali siguran sam da će Evropa jedinstveno stati iza predloga gospodina Ahtisarija", naveo je Štajnmajer. Nemački šef diplomatije je ukazao i da je EU spremna na to da će "posle podnošenja predloga o statusu Kosova i dogovora članova Saveta bezbednosti UN, pred Evropsku uniju biti postavljena određena očekivanja". Reč je o tome da EU "preuzme aktivnosti koje sada organizuje UN i pomogne tako razvoju pravne države na Kosovu". "To neće biti moguće ukoliko mi (EU) na izvesno vreme na Kosovo ne uputimo civilno osoblje za pravosuđe i bezbednost, da bismo pospešili stabilan razvoj", rekao je Štajnmajer. |
|
Iz Susedskog programa milion evra za Vojvodinu
Direktor vojvođanske Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov saopštio je danas da je u okviru Susedskog programa sa Rumunijom obezbeđeno oko milion evra za vojvođanske institucije. Kako se navodi u saopštenju, po okončanju prvog poziva prekogranične saradnje se Rumunijom ukupno 15 prispelih projekata biće finansirano, a u Vojvodinu će kroz 10 finansiranih projekata doći 1.081.293 evra. Projekat južnog Banata i regije Temišvar za nadarenu decu podržan je sa 47.500 evra, Ekspo-Agro Banat i grad Zrenjanin dobiće 89.350 evra za organizovanje sajma na kojem će se predstaviti poljoprivrednici iz Srbije i Rumunije. Opština Čoka će za projekat "From football to food ball" dobiti 46.365 evra za kulturnu saradnju sa rumunskom opštinom Deta koji predviđa organizovanje radionica na temu sporta i gastronomije. Za projekat "Hrana iz Banata" Centra za ruralni razvoj iz Novog Kneževca obezbeđeno je 251.395 evra koji će proizvođačima hrane u pograničnom regionu omogućiti edukaciju za uvođenje standarda kvaliteta. Vršac će za projekat unapređenja životne sredine dobiti 106.262 evra, a za studiju izvodljivosti i izradu idejnog projekta za put Vršac-Markovac do rumunske granice još 270.000 evra. U saradnji sa rumunskim gradom Lugožem Vršac će dobiti i 73.375 evra za projekat "Znaci za budućnost", dok je 67.610 evra odobreno za Ekonomski razvojno-integracioni centar. Opština Sečanj će za projekat za razvoj regionalnog ekološkog plana dobiti 95.958 evra, a Centar za razvoj civilnog društva Zrenjanin za projekat posvećen pravima nacionalnih manjina dobiće 33.477 evra. |
|
Solana sa zvaničnicima SAD i UN o Kosovu i Srbiji
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana razgovarao je sa najvišim zvaničnicima SAD i UN o "razvoju vezanom za Kosovo posle izbora u Srbiji", jer EU želi da stav cele međunarodne zajednice bude što jedinstveniji. To su agenciji Beta u Briselu rekli saradnici visokog predstavnika EU, koji su dodali da bi specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari trebalo da 26. januara svoj predlog za rešenje statusa Kosovo najpre predstavi Kontakt grupi, verovatno u Beču. Zatim bi, uz moguće dopune i primedbe Kontakt grupe, taj predlog bio podnesen Savetu bezbednosti UN i potom dat na razmatranje Beogradu i Prištini. Izvori u EU su istakli da Solana, koji danas završava posetu Vašingtonu i Njujorku, o pitanju Kosova "deluje zajedno s Amerikancima i drugim činiocima u međunarodnoj zajednici". "Tu nema ništa posebno novo. Svi čekamo na ishod i razvoj posle izbora u Srbiji i dosad je uočeno da je stanje u Srbiji mirno, mada se izborna kampanja tek zahuktava", dodali su funkcioneri bliski Solani. Povodom vesti da su američki državni sekretar Kondoliza Rajs, nacionalni savetnik za bezbednost Stiven Hedli i drugi visoki zvaničnici u Vašingtonu Solani ukazali na to da stav SAD i EU o Kosovu treba da bude jedinstven, izvori Bete su rekli da s tim slažu i u SAD i u EU. "Svi mi, i Amerikanci i Evropljani, mislimo da svi, i Evropska unija unutar sebe, i EU sa SAD treba da budemo što je više moguće ujedinjeni", rekli su saradnici visokog predstavnika EU. Oni su naglasili da je izuzetno važno "za sve u ovom procesu da postoji jedinstvo cele međunarodne zajednice". Funkcioneri u Briselu su potvrdili da svi međunarodni činioci angažovani oko rešavanja statusa Kosova smatraju da izaslanik UN Marti Ahtisari svoj predlog za mogući status treba da podnese "ubrzo posle izbora u Srbiji". "Tada će biti održano i zasedanje šefova diplomatija EU, američki državni sekretar Kondoliza Rajs i generalni sekretar UN Ban Ki-Mun doći će na razgovore u Pariz, na sastanak o Libanu, i u Brisel gde će biti ministarski sastanak NATO", rekli su izvori u EU. Izvori EU smatraju da će važan biti i dolazak novog ministra odbrane SAD Roberta Gejtsa, 15. januara u Brisel, gde će razgovarati sa čelnicima NATO posebno o Avganistanu i Kosovu. Početkom februara će u Sevilji biti održano i vanredno zasedanje ministara odbrane NATO. Funkcioneri u NATO su juče nezvanično najavili dolazak Gejtsa i razmatranje stanja na Kosovu, gde se 16.000 vojnika Kfora, kako su to precizirali, priprema da osujeti moguće nemire posle objavljivanja izveštaja UN o statusu te pokrajine. |
|
Brisel i Vašington o liberalizaciji svetske trgovine
Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo (Jose Barroso) sastaje se danas sa američkim predsednikom Džordžom Bušom (George Bush) u pokušaju da pokrene svetske pregovore o slobodi trgovine koji su propali u julu zbog dubokih razlika oko poljoprivrednih subvencija. Pred odlazak u Vašington, Barozo je rekao da se "trenutak istine" za oživljavanje pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) "brzo primiče," i da SAD drže ključ koji bi sporazum učinio mogućim u 2007. godini. Alternativa je višegodišnje odlaganje sa visokom cenom za sve, rekao je on. Pregovori o liberalizaciji svetske razmene su prekinuti u julu zbog nesloge oko toga koliko EU, SAD i druge bogate zemlje treba da smanje carine na poljoprivredne proizvode i pomoć farmerima, što siromašnije zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike sprečava da, kako tvrde, izvoze hranu. SAD su kritikovane da odbijaju da smanje državna davanja američkim farmerima. Vašington za lom pregovora delom okrivljuje EU zbog odbijanja da pristane na značajnije smanjenje carina na poljoprivredni uvoz. Govoreći o trgovinskim pregovorima i Barozovoj poseti, predsednik Buš je prošle sedmice izjavio da "veruje da posao može da se obavi". "Trgovina je najbolji način da se pomogne siromašnim narodima da razviju svoju privredu", rekao je on. Prekidi isporuka ruske nafte nisu trenutno opasnost za EU BRISEL, 8. januara 2006. (Beta-AP) - Prekidi u isporukama ruske nafte Evropskoj uniji kroz naftovod Družba u Belorusiji "ne predstavljaju trenutnu opasnost" za energetsku snabdevenost EU, izjavio je danas komesar za energiju Unije Andris Pibalgs. Ipak, Pibalgs kaže da je od zvaničnika Belorusije i Rusije zatražio "hitno i detaljno objašnjenje" o prekidima. On je dodao da razmatra sazivanje specijalnog okupljanja stručnjaka za energetiku iz 27 država EU da razmotre situaciju, u slučaju da bude potrebno da se posegne za zalihama nafte. Poljska, kaže se u Briselu, ima rezerve za 70 dana, a Nemačka za 130. Isporuke petroleja Poljskoj i Nemačkoj kroz ruski naftovod Družba bile su zaustavljene tokom prošle noći zbog spora između Minska i Moskve oko cene, carina i tranzita, navodi Poljska privatna televizija TVN24. Naftovod Družba ka centralnoj Evropi jedan je od najvećih na svetu po kapacitetu i dužini. Rusija je drugi svetski izvoznik nafte i snabdeva petinu nemačkih potreba. Krajem prošle sedmice, Kremlj je objavio da je Rusija dobila zvanično obaveštenje Minska da je Belorusija uvele tranzitne carine na izvoz ruske nafte, ali da ne očekuje da će zaoštravanje u trgovinskim sporovima između dveju susednih država dovesti do bilo kakvog ometanja evropskih isporuka. Dok je spor oko povećanja cena ruskog gasa početkom ove godine rešen u poslednjem trenutku, kada je Belorusija pristala na više cene i potpisala novi sporazum, sukob oko nafte preti da eskalira. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poručio je juče da neće prodati suverenitet svoje zemlje za niže cene energenata. Belorusija je 1. januara uvela carinu od 34 evra po toni nafte koja naftovodom Družba prolazi ka EU, dok je Kremlj ranije nametnuo izvoznu carinu od 135 evra na tonu ruske nafte Belorusiji. |
|
Kako trošiti novac evropskih fondova
Rumunija, koja je od 1. jnaura punopravna članica Evropske unije, moći će dnevno da troši 8,5 miliona evra iz evropskih fondova - ali samo ako bude ispunjavala uslove za to. Nakon euforije u noći integrisanja u EU, Rumuni se suočavaju s problemom sposobnosti apsorpcije evropskih fondova sa razvoj od oko 30 milijardi evra planiranih iz budžeta EU za period od 2007. do 2013. godine Rumunske vlasti upozoravaju da evropski fondovi nisu za potrošnju, već se dobijaju na osnovu dobrih projekata u infrastrukturi, poljoprivredi, obrazovanju, zdravstvu i u drugim oblastima razvoja zemlje. Ti projekti treba da dobiju saglasnost Evropske komisije. Od 30 milijardi evra, oko 11 milijardi namenjeno je poljoprivredi i ruralnom razvoju, najzaostalije oblasti u Rumuniji, u kojoj još ima sela bez električne energije i bez kanalizacije. Evropski fondovi su namenjeni uglavnom srednjoročnom i dugoročnom razvoju, modernizovanju u harmonizovanju Rumunije sa standardima Evropske unije. Očekuje se da u Rumuniji poskupe električna struja, gas i benzin, ali i da znatno pojeftine lekovi i pojedini prehrambeni proizvodi, obuća i domaći elektronski proizvodi. S druge strane, Evropska komisija je za ovu godinu uvela restrikcije na izvoz mleka, mesa i mesnih proizvoda, što će negativno uticati posebno na mala preduzeća iz ovih oblasti. Među prvim prednostima ulaska u Evropsku uniju jeste slobodno putovanje bez pasoša u zemlje Unije, kao i neograničeno ili ograničeno pravo na rad na evropskom tržištu radne snage. Najrigoroznije uslove za zapošljavanje postavile su Nemačka, Velika Britanija i Austrija, koje ograničavaju pristup radne snage iz Rumunije i Bugarske na određen broj godina, a period tranzicije može biti i do sedam godina. Druge evropske zemlje su uvele umerenija ograničenja, dok izvestan broj, prvenstveno nove članice koje su ušle u EU 2004. godine, neograničeno otvaraju težište rada za Rumune i Bugare. Među prednostima ulaska u evropsku porodicu jeste i to što se odmah priznaju sve diplome univerziteta i drugih oblika visokog obrazovanja. Političari i stručnjaci ocenjuju kao najznačajnijim to što punopravno članstvo Rumunije u EU donosi organizovani ekonomski sistem slobodnog evropskog tržišta, temeljni demokratski sistem i solidarnost zemalja članica Unuje, princip harmonizovanog razvoja |
|
Štajnmajer: EU će prevazići sadašnju tešku fazu
Glavni politički zadatak nemačkog predsedavanja EU jeste pospešivanje ekonomske, socijalne i ekološke modernizacije u eri globalizacije, osiguravanje energetske bezbednosti i suzbijanje terorizam i međunarodnog organizovanog kriminala. To je u prvoj poruci u Novoj godini izjavio šef diplomatije Nemačke Frank-Valter Štajnmajer. Nemačka, koja je 1. januara preuzela predsedavanje EU, utvrdila je program rukovođenja evropskim poslovima u zajedničkom programu sa budućim predsedavajućima - Portugalom i Slovenijom. Štajnmajer je podvukao da su ključni politički ciljevi Berlina, Lisabona i Ljubljane i da se "unaprede mir i demokratija u svetu, kao i rešenost da se obezbedi budućnost planete". Nemački ministar je istakao da je "Evropa uspešna priča" i ocenio da će EU prevazići sadašnju tešku fazu unutrašnje izgradnje, uključujući pitanje ustava i unutrašnjeg institucionalnog preustrojstva, naravno pod uslovom da to podrže i zemlje članice i građani EU. "Kad je reč o ustavu (EU), naša je namera da obnovimo proces evropskih reformi posle dvogodišnjeg razdoblja razmišljanja, kao i da utvrdimo načine, redosled poteza i pažnju usredsredimo na suštinu preobražaja", rekao je Štajnmajer. Jedan od glavnih razloga ustavno-institucionalne reforme EU jeste da se postigne delotvornije funkcionisanje i odlučivanje njenih struktura i time omogući proširenje na nove članice u budućnosti. "Želimo da očuvamo političku suštinu (predloženog) ustava kako bi EU bila transparentnija, demokratskija i efikasnija", precizirao je nemački ministar. Kako je dodao, u središtu napora nemačkog predsedništva EU važno mesto će imati podsticanje ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta, napredak u zajedničkoj energetskoj politici i klimatsko-ekološkoj zaštiti. Vidan napor biće učinjen i u saradnji članica EU u bitki protiv terorizma i organizovanog kriminala i "usredsređenju na spoljnopolitička pitanja", rekao je Štajnmajer i upozorio "teške potrese na evropskoj i međunarodnoj pozornici". Novi predsedavajući Saveta ministara EU nije ulazio u pojedinosti budućeg delovanja na međunarodnom planu. Uoči Nove godine, on je izjavio da je EU potvrdila da njene članice žele da "rade na evropskoj perspektivi Srbije" i dodao da "ne treba smatrati" da među članicama EU ima "većih razlika" oko politike prema Srbiji. Štajnmajer je, saopštivši prioritete nemačkog predsedništva EU, naglasio da će evropska dvadesetpetorica morati da se veoma pozabave pitanjem Kosova i naglasio da će rešenje njegovog statusa biti utvrđeno i u funkciji buduće evropske misije u toj pokrajini. Nemački ministar je podvukao da će kod rešavanje kosovskog pitanja, kad je reč o Evropi, "sve zavisiti od sposobnosti Kontakt grupe da zbije redove". Nemački ambasador u Vašingtonu Klaus Šariot (Scharioth) je, međutim, rekao da će izaslanik UN Marti Ahtisari "ubrzo posle srpskih izbora predočiti svoj plan" za rešenje statusa Kosova. "On će posetiti glavne strane u regionu i predočiti im svoj projekat. Tokom nemačkog predsedništva EU doći će do niza akcija u vezi s Kosovom i mi ćemo do novog statusa doći, smatram, u toku godine", podvukao je Šariot u izjavi pred američkim Savetom za međunarodne odnose (CFR). Nemačka, Portugal i Slovenija, kao predsedavajući EU u idućih godinu i po dana, stavile su do znanja da će "posebnu pažnju posvetiti podršci i učvršćenju procesa stabilizacije i pridruživanja za Zapadnim Balkanom, sa ciljem da se evropska perspektiva tamošnjih zemalja učini mnogo opipljivijom". "Ključni izazov u tom razdoblju biće okončanje pregovora o statusu Kosova i sprovođenje rešenja za status, uključujući buduću ulogu i prisustvo EU na Kosovu", navodi se u zajedničkoj strategiji Berlina, Lisabona i Ljubljane. U ovom dokumentu, u koji je imala uvid agencija Beta, dodaje se da se "planiraju međunarodna donatorska konferencija za Kosovo i Forum Zapadnog Balkana na ministarskom nivou". |
|
Štajnmajer: EU će učiniti sve da ne dođe do novog sukoba
Evropska unija (EU) učiniće sve što je u njenoj moći da ne dođe do novog sukoba sa Srbijom, izjavio je za današnji "Bild am zontag" (Bild am Sonntag) nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier). Na pitanje šta je za njega najveći problem u 2007, on je naglasio da će "odmah na početku godine morati da se posveti pažnja Kosovu", jer je "predstojeća odluka o budućem statusu Kosova tesno vezana za pitanje stabilnosti u regionu". "EU, koja će (na Kosovu) preuzeti nadležnosti UN, učiniće sve da ne dođe do novih sukoba sa Srbijom. Mi želimo da na Kosovu izgradimo društvo sposobno za funkcionisanje u kojem će svi građani, Albanci kao i Srbi, moći da žive mirno i bezbedno. Zato će EU na Kosovo poslati policajce i službenike za pravosuđe i upravu", najavio je Štajnmajer. Nemačka je 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. U vreme kada je Nemačka u prvoj polovini 1999. godine obavljala istu funkciju, doneta je i odluka o vojnoj intervenciji NATO-a u Srbiji. U intervjuu za "Bild am zontag" Štajnmajer nije naveo kakav će tačno biti obim nemačkog angažmana na Kosovu, ali je rekao samo da će za njega biti potreban i novac i ljudi. "Dovoljno je, međutim, da se prisetimo ratova na Balkanu tokom devedesetih godina i da bude jasno da je stabilnost na Balkanu veoma dragoceno dobro koje zaslužuje naš puni angažman", rekao je šef nemačke diplomatije. Vodeće nemačke diplomate su proteklih sedmica u više navrata naglasile da će Kosovo biti "najhitniji i najteži problem tokom nemačkog predsedništva" EU. Magazin "Špigl" (Der Spiegel) je prošle sedmice, najavljujući nemačko predsedništvo, citirao stav ministra Štajnmajera da je za Kosovo "teško moguće rešenje koje bi zadovoljilo obe strane". |
|
Dalji pad nezaposlenosti u EU
Nezaposlenost u zemljama koje za zajednički novac imaju evro pala je na 7,6 odsto u novembru, što je najniži nivo od kako je EU počela da prikuplja podatke za evrozonu oktobra 1998. Stopa je bila 7,7 odsto u oktobru, saopštila je danas statistička agencija Evropske unije, Eurostat. Broj nezaposlenih je postepeno padao tokom protekla četiri meseca kao odraz ekonomskog rasta širom Evrope. Ukupna stopa nezaposlenosti za svih 25 članova EU takođe je neznatno pala - na 7,7 odsto u novembru sa 7,8 procenata u oktobru. Najveća evropska ekonomija, Nemačka, objavila je prethodnu brojku od 8 procenata za novembar, što je nešto niže od 8,1 odsto mesec dana ranije a znatno niže od 9,3 procenata iz novembru 2005. U Francuskoj je nezaposlenost takođe ostala iznad proseka evrozone, na 8,6 odsto. Eurostat procenjuje da je 11,2 miliona ljudi u evrozoni bilo bez posla u novembru, a 16,9 miliona u celom bloku 25 država. Nova, 13. članica evrozone, Slovenija, nije uključena u današnji izveštaj. Nezaposlenost u EU je i dalje viša od one njenih svetskih ekonomskih rivala, kaže Eurostat. Nezaposlenost u SAD bila je u novembru 4,5 odsto, a u Japanu 4 procenta. |
|
Rumunija zvanično punopravni član EU
U ponoć, kada je Rumunija zvanično postala punopravni član Evropske unije, nebo nad Bukureštom se upalilo od spektakularnog vatrometa i lasera, na slavlju kojem je prisustvovalo desetine hiljada Rumuna. Predsednik Trajan Basesku je na Trgu Univerziteta odbrojavao deset sekundi do ponoći, odnosno do ulaska Rumunije u evropsku porodicu. Basesku je pred više hiljada prisutnih rekao: "Rumunija je ušla u EU pošto su Rumuni to želeli, zahvaljujući njima se zemlja vratila evropskoj porodici". On je dodao da to isto žele i Rumuni iz Moldavije, iz Ukrajine, Srbije, Mađarske i širom sveta. Na istoj bini na Trgu Univerziteta, Rumune su pozdravili nekoliko minuta pre ponoći predsednik Evropskog parlamenta Žosep Borel i ministri spoljnih poslova Nemačke, Austrije, Danske, Mađarske, Bugarske. Desetak minuta pre ponoći, nad trgom Univerziteta na nebu su se pojavili motivi laserske svetlosti plave i žute boje, simbolima EU, uz himnu Unije, "Ode radosti" iz IX simfonije Ludviga Van Betovena i Rumunske rapsodije Đorđea Eneskua. Na trgovima Revolucije i Univerziteta, koji se nalaze u neposrednoj blizini, u samom centru Bukurešta, nastupalo je dvadesetak pop i rok grupa, a zvezda je bila Ruslana iz Ukrajine. Pred sedištem rumunske vlade sinoć je održana ceremonija podizanja zastave Evropske unije, uz vojne počasti i intoniranje himne EU. Na ceremoniji su učestvovali predsednik Trajan Basesku, premijer Kalin Popesku Taričeanu, kao i evropski gosti - predsednik Evropskog parlamenta Žosep Borel, evropski komesar za proširenje EU Oli Ren, drugi evropski zvaničnici i pet ministara evropskih zemalja članica EU. U svim gradovima prestonicama županija danas su podignute zastave EU i održane manifestacije kojima se obeležava ulazak Rumunije u EU. Integrisanje Rumunije u EU predstavlja ostvarivanje sna Rumuna, dugog skoro pola veka. Taj događaj u Rumuniji je ocenjen kao istorijski i najznačajniji trenutak posle 1918. godine. Poslednjih sedamnaest godina, od pada komunizma, sva istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je između 60 i 80 odsto Rumuna za ulazak Rumunije u Evropsku uniju. |
|
Bugarska slavi ulazak u Evropsku uniju
Bugarska je tačno u ponoć postala članica Evropske unije, što su proslavile hiljade ljudi okupljene na centralnom trgu u Sofiji gde su uz vatromet, pesmu i slavlje dočekali i Novu godinu. Vatromet je obasjao nebo nad zgradom bivšeg sedišta Komunističke stranke na Trgu Aleksandra Batenberga, a na ulicama glavnog grada odjekivala je himna Evropske unije. U obraćanju naciji nekoliko minuta pre ponoći, bugarski predsednik Georgi Prvanov nazvao je ulazak te zemlje u EU "nebeskim trenutkom". "Dan koji pozdravljamo, 1. januar 2007, nesumnjivo će se naći među najznačajnijim datumima naše nacionalne istorije. Ali neka nam bude jasno, uspeh nas kao nacije, u budućnosti, ne zavisi od evropskih fondova i sredstava, već od našeg rada", rekao je Prvanov. Plave i žute zastave EU vijorile su se tokom večeri glavnim gradom Bugarske. Pristupanjem Bugarske i Rumunije EU, ta zajednica imaće 27 članica, a skoro polovinu njih čine bivše komunističke države. Bugarska je ranije večeras zatvorila dva reaktora u svojoj jedinoj nuklearnoj centrali u Kozloduju, kako bi se prilagodila zahtevima Evropske unije, čija će članica postati u ponoć. Zatvaranje dva stara reaktora, iz bezbednosnih razloga, tražila je EU kao uslov za prijem zemlje u članstvo. Građani Bugarske, počev od funkcionera, nisu lako prihvatili tu obavezu. |
|
Nemačka od danas predsedava EU
Nemačka je danas preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom tokom koga će jedan od prioriteta biti stabilizacija zapadnog Balkana i nastavak njegovog pridruživanja EU. Nemačka će tokom predsedavanja EU, koje je preuzela od Finske, biti suočena sa teškim zadatkom postizanja konsensusa oko budućeg statusa Kosova. EU priprema i preuzimanje civilne misije od UN na Kosovu, čiji će se mandat pre svega odnositi na oblast pravosuđa i policije. Savezna kancelarka Angela Merkel je 14. decembra u Bundestagu, obrazlažući plan nemačkog predsedavanja EU, ocenila da zemlje zapadnog Balkana imaju perspektivu ulaska u EU, ali da to nije garancija za buduće članstvo u toj integraciji, jer je prethodno potrebno ispuniti sve kriterijume za to. Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je u decembru da tokom predsedavanja Nemačke EU u prvoj polovini ove godine zapadni Balkan i Srbija sigurno neće biti stavljeni u drugi plan. "Naprotiv, nemačko predsedavanje će imati vrlo značajan uticaj na Srbiju, i direktan i indirektan", ocenila je Miščevićeva. Prema njenim rečima, to će se ogledati kroz napore Nemačke za rešavanje pitanja novog evropskog ustava i samim tim rešavanja pitanja narednih proširenja, ali i kroz činjenicu da će zapadni Balkan biti "visoko na lestvici prioriteta". Nemačka je obećala i da će oživeti evropski ustav koji su 2005. odbacili građani Francuske i Holandije. Berlin namerava da predstavi nacrt plana kako bi se na junskom samitu u Briselu razmotrilo, u grubim crtama, kako će izgledati novi ustav. Pregovori EU i Turske takođe će biti izuzetno važno pitanje, posle odluke da se delimično zamrznu pregovori zbog odbijanja Ankare da otvori svoje luke i aerodrome za Kipar. Očekuje se i da će Nemačka raditi na postizanju novog sporazuma sa Rusijom kada je reč o snabdevanju energentima i trgovini. Pokretanje takvih pregovora blokira Poljska, koja zahteva od Moskve da prekine sa zabranom uvoza poljskih mesnih proizvoda. Nemačka, koja je ove godine i predsedavajuća grupe sedam najrazvijenijih zemalja i Rusije (G8), obećala je da će se pozabaviti energetikom i liberalizacijom trgovine energentima. |
|
Klaus: Rumune i Bugare prihvatiti kao punopravne Evropljane
Češki predsednik Vaclav Klaus danas je u novogodišnjem obraćanju naciji neočekivano apelovao na Čehe da Rumune i Bugare prihvate kao punopravne Evropljane. "Zato što već godinama nastojimo da mi sami u Evropskoj uniji ne budemo zemlja druge kategorije, ne činimo novim zemljama članicama to što neke stare zemlje čine nama", naglasio je češki predsednik. Većina srednjeevropskih, posebno čeških medija današnji ulazak Rumunije i Bugarske u EU komentariše ipak kao "dolazak siromašnih rođaka." U izjavi za češki radio evropski komesar za socijalna pitanja Vladimir Špidla upozorio je da ne treba zaboraviti da proširenje EU na te dve balkanske zemlje doprinosi stabilizaciji zapadnog Balkana u celini. Stručnjaci i političari u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj ocenjuju da najnovije proširenje EU neće značiti potres za dosadašnju dvadesetpetorku, ali da će Unija na neko novo proširenje morati da sačeka. Poljski predsednik Leh Kačinjski uoči Nove godine u intervjuu italijanskom dnevniku "Korijere dela sera" kazao je da proširenje treba da obuhvati zemlje zapadnog Balkana, ali i Ukrajinu. "Ne samo Hrvatsku koja je praktično spremna, već i Srbiju. Ali, takođe, zašto Srbija da a ne i Ukrajina", kazao je Kačinjski, preneli su poljski mediji. Sadašnje proširenje na Rumuniju i Bugarsku neće, po oceni bivših ministra inostranih poslova Poljske, značiti nikakve potrese ni za "staru" ni za "novu Evropu". Kako je naglasio bivši šef poljske diplomatije Dariuš Rosati, "i stoga što te dve zemlje imaju najviše ograničenja, u slobodnom kretanju radne snage i u poljoprivredi, više nego sve zemlje koje su do sada ulazile u EU". Francuski politikolog Žak Rupnik, povodom najnovijeg proširenja EU, upozorio je za slovački server Aktualne.sk na trend da stabilizacija i demokratizacija novih članica funkcioniše izgleda najbolje dok tek čekaju na prijem u evropsku porodicu. "Kada već jesu u Uniji, kao da preovlada pristup 'sad možemo da vam pokažemo ko smo'", tvrdi Rupnik povodom porasta populizma i nacionalizma u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj od ulaska u EU pre dve i po godine. "Prva posledica porasta tog populizma je da ne doprinosi daljem proširenju Unije. Nije moguće, kao što to svakodnevno čine poljski predsednik Leh Kačinjski i češki Vaclav Klaus, opisivati Evropu kao pretnju a istovremeno tražiti da se prednosti članstva prošire ne dugi niz potencijalnih kandidata", smatra Rupnik. |
|
