|
Solana: Rezolucija SBUN jedino rešenje za status Kosova
Za Evropsku uniju je usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu jedini način da se nađe izlaz za rešenje statusa, jer će bez toga Evropska unija teško moći da preuzme moguću misiju u pokrajini, izjavio je danas visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je, posle sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO, rekao da je dobro što je u Beču došlo do "intenziviranog dijaloga" o statusu Kosova i za deseti mart najavio susret srpske i albanske strane "na visokom nivou" koji će biti "poslednji doprinos" u bečkim konsultacijama o statusu Kosova. Solana je izrazio nadu da će na tom sastanku biti premijeri Srbije i Kosova. On je time odgovorio na pitanje novinara kako se ocenjuje činjenica da je u Beču srpska strana podnela niz preciznih dopuna na Ahtisariijev predlog i, takođe, kako u EU gledaju na najave u nekim značajnim političkim krugovima u SAD i Velikoj Britaniji da bi moglo doći do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova, ako u SBUN ne bi bila usvojena rezolucija o statusu. Visoki predstavnik EU je to rekao na konferenciji za štampu sa generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom koji je saopštio da će 8. marta doći u posetu Beogradu da razgovara o Kosovu, kao i da razmeni mišljenje o saradnji u okviru Partnerstva za mir i ukaže na važnost formiranja nove srpske vlade u Beogradu. "Odlaskom u Beograd želim da pokažem Srbiji da smo mi ozbiljni. I da je to ozbiljan element regionalne stabilnosti. Takođe da nastavim raspravu sa mojim srpskim sagovornicima, uprkos činjenici da tamo još nema nove vlade", istakao je Shefer. Na pitanje da li EU i NATO imaju na umu delovanje ekstremističkog albanskog pokreta Samoopredeljenje na Kosovu i zabrinutost u Makedoniji zbog toga što je ta grupacija otvorila predstavništva u Skoplju i Tetovu, Shefer je uzvratio da ne može ulaziti u spekulacije o tome. Ali je naglasio da su Kfor i NATO spremni za svaku situaciju na Kosovu, podvukavši da "nasilje neće pomoći nikome, niti ičemu, a svakako ne procesu (rešavanja statusa Kosova)". Shefer je dodao da je to ukazao i prilikom nedavnog boravka u Prištini. Solana je stavio do znanja da "kao što se zna, ta grupa na Kosovu nije baš zainteresovana za tekuće pregovore (o statusu), oni žele nezavisnost sada. A znate da to nije naš stav". Po rečima visokog predstavnika EU, "to nije ni stav rukovodstva Kosova. Pre desetak dana je vođstvo Kosova dalo jako važnu izjavu da takvo ponašanje nije pravi put". "Ja samo veoma pohvalno ocenio takav stav kosovskih lidera i mislim da će oni delovati i dalje na istoj liniji", zaključio je Solana. |
|
Solana: Svi treba da prihvate presudu Suda pravde u Hagu
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je istakao da je odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu da odbaci tužbu vlasti u Sarajevu protiv države Srbije važna zato što ukazuje na činjenicu da "nema nikakve kolektivne krivice". Solana je naglasio da to pokazuje da se "ne može okriviti ceo jedan narod" i pozdravio odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu da Srbija ne može biti kriva za podsticanje genocida u Bosni. Visoki predstavnik je, posle susreta s gruzijskim predsednikom Mihailom Saakašvilijem, naglasio da se "nada da će svi to prihvatiti" i da će "to zaklopiti jednu dramatičnu stranicu u istoriji, veoma bolnu za mnogo, mnogo ljudi". "Nadam se da će to pomoći konačnom pomirenju naroda", istakao je Solana koji je naglasio da je presudu doneo jedan od najvažnijih sudova na svetu. Saakašvili je na zajedničkoj konferenciji za štampu ocenio da "ne postoji nikakva veza između slučaja Kosova i Abhazije". Gruzijski predsednik je, odgovarajući na pitanja novinara, naglasio da su "ljudi koji to povezuju, ili neznalice, ili to čine za neke sopstvene ciljeve". |
|
Tadić, Đurčanj i Guzenbauer o Srbiji
Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mađarske Ferenc Đurčanj i austrijski kancelar Alfred Guzenbauer danas su u Budimpešti održali prvi trilateralni sastanak u novijoj istoriji odnosa tri zemlje. Sastanak je bio posvećen poboljšanju političkih i ekonomskih odnosa ove tri praktično susedne zemlje, ali je u najvećoj meri bio posvećen Srbiji i pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije koji se ovih dana odvijaju u Beču. U izjavi za medije posle sastanka, učesnici su se saglasili da je za Kosovo i Metohiju potrebno pronaći kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane. Predsednik Tadić je istakao da je preneo svojim sagovornicima stav Srbije da je "za nas neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije" i da Srbija veoma ceni zvanične stavove Austrije i Mađarske po ovom pitanju. "Austrija i Mađarska su u Evropskoj uniji (EU) i one će poštovati stav EU. Svesni smo da je Kosovo i Metohija najveći trenutni izazov. Srbija učestvuje konstruktivno u pregovorima, braneći svoje interese i teritorijalni integritet", rekao je Tadić. On je dodao da pregovarački tim Beograda trenutno daje amandmane na sve tačke predloga specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija i da "ima mnogo toga da se poboljša", ne samo kada je u pitanju status, već i sama situacija na terenu, decentralizacija, bezbednost, imovinska prava, zaštita crkve. "Upozorio sam da je fragmentacija Balkana vrlo opasna, da su ovi pregovori veoma teški, da Ahtisarijev predlog vodi ka nezavisnosti Kosova, da je ostalo malo vremena, ali da Srbija ulaže apsolutni napor da zaštiti svoje interese", rekao je predsednik Tadić. Mađarski premijer je ocenio da je današnji zajednički sastanak "demonstracija zajedničke odgovornosti za regionalnu stabilnost". "Naša briga u ovom trenutnu usmerena je ka Srbiji", kazao je Đurčanj i dodao da Mađarska podržava prosperitet i stabilnost Srbije, i u tom okviru buduće rešenje kosovskog pitanja. "Želimo da rešenje obezbedi mir i stabilnost u dužem vremenskom periodu, zato je neophodno da Srbija bude aktivni partner u procesu", kazao je premijer Mađarske. Austrijski kancelar Guzenbauer je rekao da je današnji "trilateralni sastanak regionalni novitet" i odlična prilika za razgovore o regionalnoj stabilnosti i razvoju. "U interesu Austrije je mirno rešenje za Kosovo i Metohiju koje će omogućiti Srbiji i njenim građanima da pronađu svoje mesto u EU", preneo je Guzenbauer. Ocenivši da Srbija preduzima neophodne reforme, austrijski kancelar je izrazio očekivanje da će nova srpska vlada imati konstruktivan pristup prema kosovskom pitanju "koji će ići u pravcu mira, poštovati nacionalni ponos (Srba) i obezbediti evropsku budućnost Srbiji". Predsednik Tadić je kao počasni gost govorio na kongresu Socijalističke partije Mađarske koji se juče i danas održava u Budimpešti. Na kongresu je premijer Mađarske izabran za predsednika te stranke. |
|
Meler: Danska podržava predlog Martija Ahtisarija
Ministar spoljnih poslova Danske Per Stig Meler izjavio je danas u Prištini da njegova zemlja podržava izaslanika UN Martija Ahtisarija i odluku o statusu Kosova koju bude doneo Savet bezbednosti UN. "Vi treba da znate da Danska podržava Ahtisarija i mi ćemo takođe podržati rezultate razgovora u Savetu bezbednosti UN. Nadamo se da će strane u razgovorima u Beču biti konstruktivne", rekao je Meler. Posle odvojenih sastanaka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, predsednikom skupštine Koljem Berišom i premijerom Agimom Čekuom, Meler je izjavio da je "Danska angažovana na rešavanju problema u regionu". "Nastavićemo da finansijski doprinosimo rešavanju problema i to činimo i kroz EU", rekao je Meler. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je da se zahvalio Danskoj na vanrednoj pomoći kako u vreme intervencije NATO tako i posle toga i da visoko ceni veliki doprinos njihovog državljanina, bivseg šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Petersena. Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da je danskom šefu diplomatije rekao da nezavisnost Kosova neće imati pozitivne efekte samo na Kosovu, već u celom regionu, uključujući i Srbiju. Sa danskim šefom diplomatije sastali su se i lideri opozicije Hašim Tači i Veton Suroi. |
|
Štajnmajer: UN da odluče o Kosovu i bez kompromisa u Beču
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) izjavio je da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mora da donese odluku o Kosovu, čak i ako Srbi i kosovski Albanci ne postignu rešenje tokom pregovora o planu koji je predložio posrednik UN Marti Ahtisari. U intervjuu za nemački privredni dnevnik "Handelsblat" (Handelsblatt), Štajnmajer je ukazao i da je u Ahtisarijevom predlogu, koji sadrži odredbe o nadziranom suverenitetu, već rečeno da Srbija i Kosovo "međunarodnopravno neće biti u istoj ravni". Istovremeno je Štajnmajer posredno isključio mogućnost da Nemačka, odnosno Evropska unija jednostrano priznaju Kosovo ukoliko to učine SAD i nagovestio da će Savet bezbednosti odluku o statusu Kosova najverovatnije doneti u drugoj polovini godine. Nemački šef diplomatije je podsetio da je "ruski stav oduvek da Srbi i kosovski Albanci moraju da pregovaraju sve dok se ne saglase o novom statusu Kosova", dok su "druge vlade, među njima i nemačka, skeptične kada je reč o mogućnosti postizanja rešenja pri tako suprotstavljenim stavovima". "Ahtisarijeva iskustva čini mi se idu u prilog našem stavu. Narednih nedelja mora se učiniti pokušaj da se prihvate podsticaji i želje kako Srba tako i kosovskih Albanaca. Ali, ako u razumnom roku ne bude rešenja, onda Savet bezbednosti UN i u tom slučaju mora da odlučuje o statusu Kosova", rekao je Štajnmajer. Na pitanje da li je Kosovo vredno takvog konflikta, nemački šef diplomatije je ukazao da je važno da se "isključi mogućnost novih ratova na Balkanu" kojem su potrebni mir i stabilnost, te da je "s obzirom na to i činjenicu da je ovaj region u susedstvu EU, opravdan svaki napor". Štajnmajer je, u vezi sa ruskim stavom da bi nezavisno Kosovo bilo opasan presedan, ocenio da je Kosovo "specifičan slučaj koji predstavlja odraz politike Slobodana Miloševića koja je izazvala nestabilnost i rat". "Cilj međunarodnih napora bio je da se okonča nasilje na Balkanu. Dugoročno to nije moguće bez rešenja statusa Kosova. Prostor za moguća rešenja je, s obzirom na rat koji je izazvao Milošević i realnosti koje su na tome zasnovane, veoma sužen", ocenio je šef diplomatije. Dodao je da Kosovo "izričito ne treba i ne sme da bude međunarodnopravni model" i ukazao da "Kosovo doduše nije bilo jugoslovenska republika, ali da je međunarodna zajednica bila prinuđena da deluje, jer su Srbi maltretirali kosovske Albance". "Ahtisari ne radi na seminaru za međunarodno pravo. Ako bi predložio ponovno uključenje Kosova u srpsku državnu teritoriju, to bi značilo rat. Ali, istovremeno mora da signalizira da Srbija i Kosovo nisu na istoj međunarodnopravnoj ravni. Zato je i predložen nadzirani suverenitet", naveo je ministar. Na pitanje šta će se desiti ako Rusija uloži veto protiv tog delimičnog suvereniteta, Štajnmajer je rekao da je "njegov posao da radi na tome da se to ne dogodi". Takođe smatra da se mora sprečiti i da pojedine države jednostrano priznaju Kosovo. "Svako ko se odluči ili za veto ili za jednostrano priznanje, mora brižljivo da razmisli kakve to posledice može da ima po Balkan. Zato mi moramo unutar evropskih tela, Kontakt grupe i u Savetu bezbednosti da radimo na tome da se oba ovakva poteza spreče", rekao je Štajnmajer. Istovremeno je ocenio da nikako nije bila greška odlaganje objavljivanja Ahtisarijevog predloga, jer bi u protivnom to bio teret za demokratske snage na parlamentarnim izborima u Srbiji održanim prošlog meseca. "Sada neočekivano skoro dve trećine mesta u srpskom parlamentu imaju demokratske stranke. Do stvaranja vlade doći će svakako pre no što se temom satatusa Kosova pozabavi Savet bezbednosti. S obzirom da će to verovatno biti tek u drugoj polovini godine, to donekle obezbeđuje smirenost", rekao je Štajnmajer. |
|
Erbas zatvara 12.000 radnih mesta
Evropski proizvođač aviona Erbas (Airbus), pogođen problemima, mogao bi da u okviru dugo očekivanog plana rekonstrucije ugasi čak do 12.000 radnih mesta, tvrde danas francuski poslovni dnevnici. Nagađanja vezana za Erbasov plan, nazvan "Snaga 8", na osnovu kojeg ta kompanija planira do 2010. godine uštedi pet milijardi evra, uznemirila su francuske i nemačke sindikalne vođe i političare. Prema navodima poslovnog dnevnika "Les Echos", Erbas će otpustiti 10.000 do 12.000 zaposlenih, uključujući 3.000 do 4.000 radnika u Francuskoj i Nemačkoj. Dnevnik "La Tribune" piše da bi plan mogao da znači 10.000 otkaza i zatvaranje tri fabrike - jedne u Francuskoj i dve u Nemačkoj. Predviđa se i izgradnja posebnih pogona za sklapanje aviona - za naslednika modela A320 - u Hamburgu u Nemačkoj, dok bi pogoni za sklapanje budućih modela A350 i A380 ostali u Tuluzu, Francuska. Pored kratkoročne uštede, kompanija želi da za dve milijarde dolara godišnje smanji troškove posle 2010. godine, da bi mogla da parira snažnom rastu prodaje američkog Boinga. Erbas pre svega pokušava da nadoknaditi troškove izazvane odlaganjem isporuka svog novog "super-džamba" A380 i da prevaziđe teškoće koje je poslovanju nanelo poskupljenje evra. |
|
Fratini: Hapšenja nisu dovoljna, čekamo presude
Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini ocenio je danas u Sofiji da je "apsolutno neophodno" ubrzati suđenja kako bi Bugarska ojačala borbu protiv kriminala, javljaju agencije. "Postoji bolja saradnja policije i tužilaštva neophodna za izvođenje počinilaca krivičnih dela pred sud", rekao je Fratini novinarima nakon prve posete Bugarskoj od njenog ulaska u EU, 1. januara 2007. Fratini je ukazao da je sada potrebno da sudovi ubrzaju proceduru. "Nije dovoljno hapšenje - čekamo presude. To je apsolutno neophodno", istakao je on. Evropski komesar je pozdravio izmene Ustava kojima se ukida imunitet sudijama i istražiteljima. Neefikasnost i sporost u pravosuđu su jedne od glavnih kritika Evropske komisije prema Bugarskoj. Evropska komisija nadgleda tu oblast i 31. marta se očekuje njen izveštaj. Ako Bugarska ne uspe da ispuni svoje obaveze, biće izložena sankcijama Evropske komisije, kao što su obustavljanje pomoći i nepriznavanje presuda te zemlje u zemljama EU. |
|
Brošura poljskog evroposlanika izazvala buru u EU
Antisemitska brošura koju je izdao desno orijentisani poljski poslanik u Evropskom parlamentu Maćej Gjertih, izazvala je velike proteste zvaničnika Evropske unije i jevrejskih organizacija. Gjertih u svojoj brošuri na 32 strane pod nazivom "Rat civilizacija u Evropi" tvrdi da su Jevreji "stvorili sopstvena geta", jer vole da se odvajaju od drugih zajednica. "Veoma me je uznemirio sadržaj brošure koju je objavio evropski parlamentarac Maćej Gjertih", navodi se u saopštenju predsedavajućeg Evropskog parlamenta Hans-Gerta Peteringa. U saopštenju se navodi i da će biti istražene okolnosti izdavanja brošure na kojoj je logo parlamenta, ali čije izdavanje nije finansirala evropska skupština. Gjertih, 71-godišnji profesor biologije, član je desničarske katoličke stranke Liga poljskih porodica, koja je manji partner u desničarskoj koalicionoj vladi Poljske. On je otac zamenika premijera i ministra obrazovanja Romana Gjertiha. Profesor je izazvao skandal u Evropskom parlamentu i prošle godine kada je branio zaostavštinu bivšeg španskog fašističkog diktatora Fransiska Franka tokom debate o 70-godišnjici puča i početka građanskog rata u Španiji. U brošuri, koja je prošle sedmice objavljena u Strazburu, napisao je sledeće o Jevrejima: "To je civilizacija planskog odvajanja, planskog razlikovanja od okolnih zajednica... Oni svojom voljom biraju da žive odvojeno, u aparthejdu od okolnih zajednica... Oni sami formiraju geta..." Ove izjave osudio je Evropski jevrejski kongres navevši da Gjertihov "antisemitski tekst zaudara na srednjovekovnu mržnju i rasne stereotipe iz 19. veka". Gjertih nije bio dostupan za komentar, dok je portparol Evropske komisije rekao da EU "odbacuje i osuđuje svaku manifestaciju antisemitizma, rasizma i ksenofobije". |
|
Privreda evrozone imaće rast od 2.4 odsto
Ekonomija država koje za zajednički novac imaju evro je spremna za brz tempo u ovoj godini, sa rastom od 2,4 odsto posle "izvanredne 2006," saopštila je danas Evropska komisija. U predviđanju za 2007, komisija kaže da će 13 zemalja evrozone ostvariti rast od 2,4 procenta ali da će cela Evropska unija imati bolji od očekivanog učinak od 2,7 odsto rasta. Evropska privreda, kaže komisija, je ponovo na pravom putu gde ubrzava od 2005. godine kada je evro zona imala pomak od 1,4 odsto a EU rast od 1,7 procenat. Domaća potražnja je sada pokretačka snaga rasta širom Evrope jer više ljudi dolazi do posla, kažu ekonomisti EU. Tri miliona novih radnih mesta otvoreno je prošle godine, od kojih 2 miliona u evrozoni. Inflacija će se smiriti na 1,8 odsto u evrozoni, zahvaljujući spuštanju cena nafte. To znači da će inflacija biti ispod granice od 2 procenta koju je postavila Evropska centralna banka, što znači da će biti smanjen pritisak na banke da povećavaju kamate kao štit protiv rasta cena. Inflacija od 2,2 odsto prošle i 2005. godine je uglavnom bila proizvod visokih cena nafte, kaže komisija. |
|
Poljski policajci se brane da su morali da pucaju
Komandant poljske jedinice policije UN na Kosovu Robert Žulkjevski garantuje za svoje ljude da nisu krivi za smrt dvoje demonstranata prošle subote u Prištini. Za današnje izdanje poljskog lista "Žečpospolita" Žulkjevski je naglasio da se masa ponašala tako da poljski policajci nisu imali druge do da upotrebe gumene metke. "Nemam šta sebi da prebacujem, postupali smo u skladu sa propisima, niko od nas nije pucao u glavu. Za to garantujem, ali ne mogu da garantujem za Rumune i Ukrajince koje su demonstranti najžešće napali", kazao je Žulkjevski. Komandant poljskih policajaca na Kosovu precizirao je da je njegovih 80 ljudi, koji su učestvovali u gušenju demonstracija od 115 koliko jedinica ima, ispalilo jedva stotinak gumenih metaka. "Morali smo da pucamo. Napali su nas kamenicama i flašama", kazao je Žulkjevski, a reči organizatora demonstracija Aljbina Kurtija da ne zna zašto je policija intervenisala kada su demonstracija bile mirne, Žulkjevski je prokomentarisao: "Tako je rekao? U policiji sam 20 godina, ništa me više ne čudi". Smrt dvojice kosovsko-albanskih demonstranata u demonstracijama koje su rasterivali i poljski policajci navela je bivšeg kosovskog ombudsmana Mareka Antonija Novickog da zatraži da se u istragu, pored UNMIK-a, uključe i poljske vlasti. "Mislimo da je istraga UN sasvim dovoljna", izjavio je "Žečpospoliti" Zbignjev Matvjej, portparol Glavne komande poljske policije. Među poljskim policajcima nije bilo povređenih, ali u demonstracijama im je uništena oprema i neki automobili, javili su ranije poljski mediji. |
|
Janković: Srbija neće dati Kosovo za članstvo u EU i NATO
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je da Srbija neće dati Kosovo u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji ili NATO, niti za milijarde u nepovratnim kreditima, ali da će učestvovati u nastavku statusnih pregovora. U opširnom intervjuu za današnji "Tagescajtung" (Tageszeitung), Janković je rekao da je Srbija spremna da prihvati svako rešenje za Kosovo, izuzev onoga koje predviđa da ova pokrajina dobije mesto u UN i da ima sopstvene oružane snage. "Plan (specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija) nije neprihvatljiv samo za premijera Koštunicu, već za sve srpske državne institucije i značajne političke snage. Ali kako je reč samo o nacrtu, nećemo napustiti pregovarački proces", rekao je Janković. On je dodao da će Srbija posegnuti za svim diplomatskim, političkim i zakonskim sredstvima da bi odbranila svoj državni suverenitet i teritorijalni integritet. Koštuničin savetnik je ocenio da je "malo verovatno da će se Savet bezbednosti UN složiti sa nezavisnošću Kosova", jer "Rusija i Kina izričito zastupaju stav da će podržati ono rešenje sa kojim se slažu i Beograd i Priština". Na pitanje šta će Srbija učiniti ako pojedine države ili EU priznaju nezavisno Kosovo, Janković je najavio da bi Beograd "sa državama koje na tako drastičan način povređuju osnovne međunarodne norme, mogao da smanji političke, privredne i kulturne veze". "Mi insistiramo samo na tome da postojeće granice ostanu nesporne. Kada je reč o stepenu autonomije za Kosovo, spremni smo na maksimalne kompromise. Albanci, koji su većinska etnička grupa na Kosovu, imali bi apsolutnu vlast. Bila bi to praktično dva sistema u jednoj državi. Ukratko - prihvatili bismo sve izuzev mesta u UN i sopstvenih oružanih snaga za Kosovo", naveo je Janković. On je ukazao da bi Srbija bila spremna i da se ovakvo rešenje vremenski ograniči, pri čemu bi moglo ponovo da se pregovara ako ono ne funkcioniše. Nužno bi pri svemu tome, kako je naveo Janković, bilo međunarodno prisustvo. Savetnik premijera Srbije ocenio je da bi nezavisnost Kosova izazvala "domino efekat u regionu", jer bi taj "presedan stvorio pretpostavke da svaka etnička grupa koja čini većinu na delu teritorije jedne druge države tražila za sebe državnost". To, kako smatra Janković, znači da bi Albanci u Makedoniji tražili federalizaciju države, kao i da bi Albanci u četiri opštine u Crnoj Gori i u Preševskoj dolini tražili specijalan status. "Evropa i SAD su Srbiji godinama obećavali privredni prosperitet, članstvo u EU i druge privilegije ako se odrekne dela teritorije. Bojim se da je reč o nesporazumu. Na zapadu se misli da se sve može isposlovati. Tek u poslednje vreme shvatilo se da Srbija Kosovo neće dati u zamenu ni za šta - niti za članstvo u EU ili NATO, niti za milijarde u nepovratnim kreditima", rekao je Janković. |
|
Papuljas i Basesku razgovarali o Kosovu
Grčki predsednik Karolos Papuljas ocenio je danas u Bukureštu da je Kosovo "veliki problem" i naglasio da treba pronaći rešenje "u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i međunarodnog prava". On je dodao da to rešenje "moraju da prihvate obe strane, ma koliko vremena to trajalo". Posle razgovora sa predsednikiom Rumunije Baseskuom, grčki predsednik je izjavio novinarima da Evropska unija treba da se više okrene problemima Srbije, odnosno, kako je dodao, "da pružimo Srbima šansu da sanjaju da će se pridružiti EU". Papuljas i Basesku su razgovarali o planu za rešenje statusa Kosova, koji je predstavio izaslanik UN Marti Ahtisari, kao i o zapadnom Balkanu, zoni Crnog mora i Kipru. Dva predsednika su razmotrila i bilateralne odnose, prvenstveno unapređenje trgovinske saradnje, kao i evropska pitanja, među kojima ustavnu povelju, zaštitu životne sredine i proširenje EU. Basesku i Papuljas su se složili da proširenje EU treba da se nastavi sa "susednim prijateljskim zemljama koje još nisu ušle u evropsku porodicu" i odlučili da zajednički koordiniraju svoje napore radi integrisanja i tih zemlaja. Po pitanju Kipra, predsednik Basesku je rekao da Rumunija smatra da treba da se nastave napori za ujedinjenje ostrva, a EU da poštuje svoje angažovanje prema Turskoj, ako ona ispuni sve obaveze i standarde, uključujući u vezi sa Kiprom. Rumunija podržava pravo Turske da se pridruži Evropskoj uniji, pod uslovom poštovanja svih standarda.,istakao je Basesku. Karolos Papuljas prisustvovaće sutra otvaranju poslovnog Foruma Rumunija-Grčka, koji ima za cilj identifikovanje novih mogućnosti u razvoju trgovinske razmene i obostranih ulaganja. |
|
Mere za smanjenje proizvodnje otpada u EU
Evropski parlament (EP) usvojio je danas u Strazburu niz mera u cilju smanjenja proizvodnje otpada u Evropskoj uniji, javljaju agencije. Tim merama bi trebalo da se situacija sa otpadom stabilizuje već od 2012. godine i da bude svedena na nivo predviđen za 2008. godinu. Procenjuje se da u EU godišnje po osobi ima 500 kilograma domaćeg otpada i 3,5 tone industrijskog otpada što predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na period između 1995. i 2003. godine. Poslanici EP su danas pooštrili predlog Evropske komisije iz decembra 2005. godine o kojem su se izjašnjavali. Evropska komisija je samo zatražila uspostavljanje nacionalnih planova sprečavanja proizvodnje otpada u članicama EU, ali nije navela određene brojke. Nakon maratonskog glasanja o više od 180 uloženih amandmana, evropski poslanici su zatražili da 50 odsto čvrstog gradskog otpada i 70 odsto otpada iz građevinske i industrijske oblasti bude reciklirano do 2020. godine. Grupe za zaštitu zdravlja i životne sredine pozdravile su usvajanje tih mera u Evropskom parlamentu. |
|
Kubiš ne želi da se Slovačka izoluje u EU zbog Kosova
Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš protiv je toga da se Slovačka zalaganjem da Kosovo ostane deo Srbije, izoluje u Evropskoj uniji i NATO i da kao jedinog saveznika ima Moskvu. Kubiš je danas u intervjuu dnevniku "Pravda" kazao da razume da se u Slovačkoj vodi politička debata o statusu Kosova, prirodna je s obzirom na prijateljske odnose sa Srbijom, mada se ceo svet čudi kako to da je pored Srbije jedino u Slovačkoj Kosovo postalo vruće unutrašnje-političko pitanje. "Ali šta ako se nađemo u apsolutnoj izolaciji u EU i NATO? I još, šta ako insistiranjem izazovemo to da ni EU neće imati mandat da bude faktor stabilizacije u traženju bilo kakvog rešenja za Kosovo a ni NATO ne dobije mogućnost da tamo deluje bez mandata", kazao je Kubiš naglasivši da Slovačka ne bi trebalo da blokira rešenje. Slovački ministar, kao i predsednik Ivan Gašparovič i premijer Robert Fico, smatra da slovački parlament u ovom trenutku ne bi trebalo da vezuje vladi ruke usvajanjem neke od već predložene dve deklaracije da o statusu Kosova mora da se saglasi Srbija. "Mogli bismo da time dođemo u sukob sa onim za šta se zalažu ostale države članice EU. I drugi vodeći zvaničnici su se izjašnjavali za teritorijalni integritet Srbije, uključujući tu i Kosovo, ali odmah bi dodali: nećemo ipak sprečavati konsenzus u okviru EU i NATO", kazao je Kubiš slovačkom dnevniku. Iako je i danas Kubiš ponovio svoju ocenu koja je prošle nedelje izazvala buru na slovačkoj političkoj sceni da razvoj na Kosovu ide u jedinom pravcu - ka nezavisnosti, dopustio je mogućnost da se u pregovorima Beograda i Prištine ipak možda nađe i neko drugo rešenje. "Predlozi su na stolu. U pregovorima učestvuju dve strane i gospodin (Marti) Ahtisari. Na njima je da se izjasne, da odrede svoje pozicije. Mi nemamo šta da im pričamo kakva rešenja su moguća a kakva ne. To je njihova sudbina", zaključio je u intervjuu "Pravdi" šef slovačke diplomatije. |
|
EP: Evropske države sarađivale sa CIA-om
Evropski parlament odobrio je danas kontroverzni izveštaj koji optužuje Veliku Britaniju, Nemačku, Italiju i druge evropske države da su sarađivale sa CIA-om prilikom prevoženja optuženih za terorizam, što se po EU standardima smatra kršenjem ljudskih prava. Izveštaj, kojim je zaključena jednogodišnja istraga o aktivnostima CIA u Evropi, ne daje direktne dokaze da je američka obaveštajna agencija organizovala tajne zatvore u Evropi, što je bio povod za započinjanje istrage, ali je optužio neke vlade za saučestvovanje u sprovođenju tajnih programa obaveštajne agencije SAD. Izveštaj je odobren sa manjom podrškom nego što se očekivalo. Za izveštaj je glasalo 382 evropskih parlamentaraca, dok je bilo 256 protiv i 74 uzdržanih. Poslanici su se tokom rasprave sukobili oko tona i sadržaja izveštaja. Socijalisti i liberali su tvrdili da je izveštaj, zasnovan na nalazima specijalnog parlamentarnog odbora, obelodanio niz otmica koje su izveli američki agenti, ali i ukazao na nedovoljni parlamentarni nadzor evropskih tajnih službi. "Ovo je izveštaj koji nikome ne dozvoljava da gleda u drugu stranu. Moramo biti oprezni da nikada više ne ponovi ono što se događalo u prethodnih pet godina", rekao je italijanski socijalista Đovani Fava (Giovani), koji je predložio izveštaj. Poslanici desnog centra, međutim, upozorili su da izveštaj bez dovoljno dokaza optužuje vlade da rade u dosluhu sa CIA-om na programima zatvaranja osumnjičenih za terorizam. Oni su, takođe, zahtevali znatne izmene u formulacijama. "Nastojali smo da poboljšamo izveštaj... Ne mislim da smo uspeli u tome. Ovaj izveštaj prosto ne nastoji da identifikuje i osudi krive strane, i on, takođe, paušalno osuđuje tajne službe", rekao je italijanski poslanik Jas Gavronski (Gawronski) iz Evropske narodne partije, koja je glasala protiv izveštaja. "On pretpostavlja da postoji samo jedna kriva strana... a to su SAD", rekao je Gavronski. Optužba da Velika Britanija nije sarađivala u istrazi uklonjena je iz izveštaja na insistiranje poslanika laburista, a konačna verzija blaža je i prema nemačkoj vladi. U izveštaju je ostala primedba da je Havijer Solana (Javier) napravio "propust" u njegovom iskazu parlamentarnom odboru koji se bavio istragom. Pretnja članicama EU da će im biti uvedene sankcije ukoliko se ustanovi da narušavali građanske slobode organizujući tajne zatvore CIA-e na svojoj teritoriji ili pomažući tajno prevoženje osumnjičenih za terorizam u zemlje gde bi mogli biti mučeni izostavljena je iz izveštaja. |
|
Bot: Potrebni jasni znaci nove vlade da sarađuje s Hagom
Holandski ministar spoljnih poslova Bernard Bot izjavio je danas u Beogradu da Srbija ima evropsku perspektivu, ali da su za nastavak pregovora o njenom približavanju Evropskoj uniji potrebni "jasni znaci" spremnosti nove vlade da sarađuje s Haškim tribunalom. "Prva poruka, evropska perspektiva ostaje veoma snažna .. verujemo u evropsku perspektivu i njeno ostvarenje", rekao je Bot na konferenciji za novinare nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Draškovićem. Bot je, međutim, ukazao da je potrebno što pre formirati novu proevropsku vladu koja će dati "jasan znak" da je spremna da uhapsi haške begunce i dodao da EU takođe očekuje od Haškog tribunala "jasan znak da su preduzete te mere". Holandski ministar je izrazio zadovoljstvo zato što je od predsednika Srbije Borisa Tadića dobio uveravanje da će pregovarački tim Beograda otići u Beč na nastavak razgovora o budućem statusu Kosova i ukazao da je bolje postići rešenje "uz međusobno razumevanje nego ga nametnuti". Drašković je rekao da Srbija "ima pravo da bude protiv nasilnog prekrajanja svojih međunarodno priznatih granica i da je odbijanje tog nasilja legitimno, nije ekstremno i ne može se nazvati nekonstruktivnim ponašanjem". "Svi zahtevi koji polaze od toga da se nasilno promene granice jednoj međunarodno priznatoj državi jesu ekstremni i nisu konstruktivni", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije. Drašković je, međutim, izrazio nadu da će na kraju, ipak, doći do kompromisa, da će se poštovati sva prava kosovskih Albanaca, ali i teritorijalna celovitost države Srbije. "Ukoliko bi sila moći bila iznad prava, onda mi se čini, i to sam rekao u formi anegdote, da bi se mogla promeniti Povelja UN i svesti na dva člana - član 1. moćni su uvek u pravu, član 2. ako moćni nisu u pravu primenjuje je član dva", rekao je on. Odlazeći holandski ministar razgovarao je danas u Beogradu i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a sutra boravi u poseti |
|
Evropski parlament počeo ukidanje suvišnih direktiva
Evropski parlament poništio je danas dve svoje suvišne direktive - prvi korak u nastojanju da se smanji birokratija EU, što je pokrenula Evropska komisija. Poslanici su ukinuli direktivu iz 1968. o klasifikaciji drveta kao i tekst iz 1971. o ukidanju pojedinih ograničenja u oblasti javnih radova. U istom duhu, narednih meseci će biti ukinute još neke direktive. Jedan od ciljeva sadašnjeg predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso) je da se donosi manje zakona koji će istovremeno postati bolji. Komisija ocenjuje da je komplikovana birokratija jedan od razloga koji je doprineo francuskom i holandskom odbijanju da prihvate novi Ustav EU. Nemački poslanik iz redova konzervativaca Markus Ferber rekao je danas da je evropski komesar Ginter Ferhojgen (Gunther Verheugen) procenio na 150 milijardi evra troškove birokratije EU i da je najavio ukidanje 77 suvišnih tekstova. "Danas je parlament, prvi put, ukinio dva teksta. To je suviše malo", ocenio je Ferber. Prošlog oktobra Ferhojgen je oštro kritikovao "logiku funkcionisanja" Brisela, prema kojoj "što više imamo evropskih zakona, utoliko imamo više Evrope". |
|
Sastanak predstavnika vlade Srbije i Evropske komisije
U Beogradu je danas održan sastanak Unapređenog stalnog dijaloga predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije, na kojem su razmotrene reforme u oblasti zaštite životne sredine, saobraćaja i energetike, saopštila je Vlada Srbije. Prema saopštenju, na sastanku se razgovaralo o ulaganjima u zaštitu životne sredine, institucionalnim kapacitetima za primenu i sprovođenje zakonodavstva na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i o regionalnoj i međunarodnoj saradnji u toj oblasti. "Razmatran je i napredak reformi u oblasti energetike, pre svega, razvoj unutrašnjeg tržišta energentima, primena Sporazuma o jedinstvenom energetskom tržištu u jugoistočnoj Evropi, promocija energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u našoj zemlji, kao i nuklearna bezbednosti i zaštita od zračenja", navodi se u saopštenju. Na odvojenom sastanku, predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije su sa ekspertima Evropske komisije razgovarali o politici u oblasti saobraćaja, kaže se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da je razgovarano o privatizaciji i restrukturiranju železničkog transporta, praktičnoj primeni sporazuma o Zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru, kao i o planovima za programiranje i finansiranje putne infrastrukture. Na sastanku su učestvovali predstavnici Uprave za zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Fonda za zaštitu životne sredine, Direkcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za vode i Kancelarije za pridruživanje EU. |
|
Riker i Sejdiu: Zemlje EU podržavaju plan Ahtisarija
Šef UNMIK-a Joahim Riker i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavili su u utorak popodne da zemlje Evropske unije podržavaju plan za rešenje statusa Kosova koji je predložio međunarodni posrednik UN za status Marti Ahtisari. Po povratku iz Brisela, gde su se sastali sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom i učestvovali na sastanku EU o zapadnom Balkanu, Riker je rekao da plan Ahtisarija ima podršku EU. "Svih 27 zemalja EU je izrazilo zajednički stav o procesu statusa podržavajući izaslanika UN Martija Ahtisarija i paket koji je on predložio kao dobru osnovu za rešenje statusa Kosova", rekao je on. Predsednik Sejdiu je rekao da je u Briselu imao susrete sa mnogim diplomatama, među njima i sa izaslanikom EU za status Stefanom Leneom, ministrom spoljnih poslova Austrije Ursulom Plasnik, predsedavajućim EU, nemačkim ministrom spoljnih poslova Frank-Valterom Štajnmajerom i političkim direktorom britanskog Forin ofisa Džonom Sojersom sa kojima je razgovarao o procesu statusa Kosova. Sejdiu se sreo i sa ministrima spoljnih poslova Albanije, Bugarske i Crne Gore i ocenio da su to bili izuzetno značajni sastanci o bilateralnoj i regionalnoj saradnji. |
|
Rupel: Rešenje Kosova kroz nastavak pregovora Srbije i EU
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel ocenio je da rešenje statusa Kosova mora biti prihvatljivo za sve strane i da se ono može postići samo nastavkom pregovora Srbije i EU. "Protivim se ideji odlaganja pitanja konačnog statusa Kosova, ili njegovog povezivanja sa političkom klimom u Srbiji, ali vidim opasnost i u saterivanju u ćošak novoizabranih demokrata u Srbiji", naveo je Rupel u autorskom tekstu za sajt "EUobserver.com". "Moramo da izbegnemo situaciju u kojoj bi ishod konačnog statusa Kosova potpuno potkopao demokrate u Srbiji... Nikome nije u interesu da se Srbija povuče u samoizolaciju prekidom diplomatskih veza sa Evropom i Zapadom. Slaba Srbija predstavljala bi element nestabilnosti u regionu", smatra Rupel. Sa Sporazumom sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, srpske demokrate će imati razloga da ne prate radikale u ekstremnom nacionalističkom ponašanju. To će biti dobro i za Kosovo, jer bi Srbija fokusirana na EU bila kooperativniji sused, smatra slovenački ministar. On je naglasio i da Srbija mora da ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu i da haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić moraju da se nađu pred tim sudom. "Uslov saradnje s Hagom može da bude nešto blaži kada je reč o pregovorima Srbije o članstvu u EU, kao što je bio slučaj sa Hrvatskom", naveo je Rupel. Prema njegovim rečima, nastavak blokade pregovora Srbije o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, "unazadio" bi i njenu saradnju s Haškim tribunalom. "Ako budu saterani u ugao, političari u Srbiji - i demokrate i nacionalisti - biće manje voljni i spremni da sarađuju s Haškim tribunalom. Ubeđen sam da je uslov saradnje Srbije s Haškim tribunalom održavanje demokrata na vlasti", dodao je Rupel. On je naglasio i da status Kosova mora biti rešen ove godine jer stagniranje u rešavanju ovog pitanja ne pomaže ni Kosovu ni Srbiji. "Sve dok status ostane nerešen, investicije u region i, u slučaju Kosova, mogućnost pozajmice od međunarodnih institucija biće ograničene. Bez masovnog priliva novca, uspešan ekonomski oporavak nije moguć", navodi se u Rupelovom autorskom tekstu. On je ocenio i da bi podela Kosova bila neuspeh politike EU u regionu i veliki izvor nestabilnosti, i da bi zbog toga i Kfor i OEBS trebalo što duže da ostanu na Kosovu. |
|
Ministri EU usvojili plan za sprovođenje sankcija Iranu
Šefovi diplomatija Evropske unije podržali su danas plan prema kojem će sprovesti sankcije UN protiv Irana, kako bi kaznili Teheran zbog odbijanja da obustavi obogaćivanje uranijuma. Savet bezbednosti UN usvojio je u decembru rezoluciju o uvođenju sankcija osobama i programima povezanim s iranskim nuklearnim programom. Zemlje Zapada veruju da Iran taj program koristi za proizvodnju nuklearnog oružja. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) u nedelju su se sastali sa najvišim iranskim zvaničnikom za bezbednost Alijem Laridžanijem. To su bili prvi razgovori otkako su prošle godine propali pregovori o prekidu iranskog nuklearnog programa. Na konferenciji o bezbednosti održanoj u Minhenu, Laridžani je rekao da je Iran spreman da ponovo započne pregovore s međunarodnom zajednicom, ali je istakao da Teheran neće prekinuti nuklearni program kao preduslov za početak pregovora. Danas doneta odluka predviđa da sve zemlje EU jedinstveno sprovedu odredbe o nametanju sankcija UN, u koje spada zabrana prodaje materijala i tehnologija koji bi mogli da budu upotrebljeni za iranski nuklearni program i program za proizvodnju raketa. Predviđeno je i zamrzavanje imovine nekoliko kompanija i fizičkih lica iz Irana. U EU je već na snazi desetogodišnja zabrana prodaje oružja Iranu. Ministri spoljnih poslova EU ponovili su da su spremne ekonomske mere za Iran ukoliko ta zemlja odluči da obustavi obogaćivanje uranijuma. Odluka koju su šefovi diplomatija EU danas usvojili nije dovoljna, ocenjuje Vašington koji zahteva da Unija prekine trgovinske veze s Teheranom. Diplomate EU su, međutim, odbile da slede primer SAD. |
|
Dust-Blazi: Uslov za obnovu pregovora - saradnja sa Hagom
Šefovi diplomatija EU saglasili su se danas u Briselu da se Srbiji jasno zagarantuje perspektiva uključivanja u Uniju i naglasili da će pregovori o pridruživanju sa Srbijom biti obnovljeni kad nova srpska vlada dokaže rešenost za punu saradnju s Haškim sudom i preduzme konkretne korake u tom pravcu. To je izjavio ministar inostranih poslova Francuske Filip Dust-Blazi, koji je podvukao da EU treba da pruži punu podršku i procesu koji vodi izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari. On je dodao da Beograd i Priština moraju konstruktivno učestvovati u konsultacijama koje će pokrenuti Ahtisari. "Evropski partneri moraju ostati jedinstveni u podršci tom procesu, jer je to jedini način da mu se obezbedi uspeh i da se dođe do uravnoteženog statusa, kojim će manjine biti zaštićene i koji će garantovati stabilnost na Balkanu", naglasio je Dust-Blazi. On je predočio da je svako nasilje "za žaljenje", da će međunarodne vojne snage morati da ostanu na Kosovu još duže vreme i stavio do znanja da i albanska i srpska strana "moraju pokazati mnogo uzdržanosti". Francuski ministar je naglasio da je važno podržati demokratske snage u Srbiji, da treba pomoći predsedniku Srbije Borisu Tadiću i da se "niko ne sme osetiti poniženim". Dodao je da se očekuje da se u proevropsku vladu uključi i lider DSS-a Vojislav Koštunica, za koga je Dust-Blazi primetio da nije primio izaslanika UN Martija Ahtisarija. Zamoljen da precizira da li će zeleno svetlo za obnovu pregovora EU-Srbija biti dato čim se formira nova vlada u Beogradu, Dust-Blazi je uzvratio da nova srpska vlada mora dokazati da u Srbiji deluju demokratija, pravosuđe, pravna država i da se sprovode reforme. U te reforme, prema njegovim rečima, svakako spada i dostizanje pune saradnje s Haškim sudom. |
|
Ministri EU: Kompromis za Kosovo, pregovori s Beogradom
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) su se danas založili za konsultacije Beograda i Prištine "u duhu kompromisa" u cilju napretka u utvrđivanju statusa Kosova i uporedo poručili da će pregovori s Beogradom o sporazumu o pridruživanju biti obnovljeni ako nova vlada Srbije zajamči punu saradnju s haškim Sudom. Predsedavajući Saveta ministara EU, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer je na završetku zasedanja izjavio da EU želi "realističan kompromis" i da ukazuje da "svako rešenje za Kosovo mora biti u saglasnosti s međunarodnim pravom, a tu postoje dve mogućnosti" - pregovori ili, što izgleda verovatnije, odluka Saveta bezbednosti UN. "Jedno je rešenje putem pregovora. I možete videti da se svi napori ulažu da se u tome postigne uspeh. A videćemo šta će dati tesne konsultacije idućih dana i nedelja", rekao je Štajnmajer. "Postoji i druga stvar, legitimna sa stanovišta međunarodnog prava. A to je odluka donesena u Savetu bezbednosti UN. Moramo videti koji od tih puteva će biti svrsishodniji. Meni se čini da zasad ovo drugo rešenje izgleda verovatnije", rekao je nemački ministar. Evropski ministri su poručili i da je "Srbija dobrodošla u Evropsku uniju" a, izjavio je Štajnmajer, izbori na kojima su većinu dobile proevropske reformske snage, "pokazuju da su srpski građani bili na nivou svoje odgovornosti". Srpske demokratske snage zato moraju što pre formirati novu vladu da bi se izbegla izolacija Srbije, poručio je nemački ministar. Evropski ministri su pozdravili rešenost Evropske komisije da obnovi pregovore o pridruživanju s Beogradom i naglasili da EU zato očekuje da će nova srpska proevropska vlada biti brzo formirana, iskazati rešenost i preduzeti "delotvorne korake za dostizanje pune saradnje s haškim Sudom". Evropski komesar Oli Ren je na završnoj sednici ukazao da dostizanje pune saradnje Beograda s haškim Sudom, odnosno preduzete mere "koje vode tome da se uhapse i u Hag prebace Ratko Mladić i ostali optuženi, ostaju nužni preduslovi da se zaključe pregovori i potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom". |
|
Drašković: Stabilnost Balkana zavisi od statusa Kosova
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković večeras je na sastanku "trojke" Evropske unije (EU) i ministara zemalja zapadnog Balkana upozorio da Srbija može postati "centralna zemlja nestabilnosti" u regionu, ako bude "ponižena" nametanjem budućeg statusa Kosova. Drašković je ocenio da je izaslanik UN za budući status Kosova Marti Ahtisari potpuno prekoračio ovlašćenja i, predloživši - kako je rekao - nezavisnu državu Kosovo, predložio i promenu statusa Srbije i njenih međunarodno priznatih granica. Drašković je izjavio da se saglasio sa stavom evropske "trojke", iznesenim na današnjem zasedanju Foruma EU-zapadni Balkan, da je "Srbija centralna zemlja za stabilnost zapadnog Balkana", ali da, "nažalost, ukoliko Srbija bude ponižena budućim statusom Kosova, ona može da postane i centralna zemlja nestabilnosti celog regiona". "Svaka država, te i Srbija, ima neku liniju dostojanstva ispod koje ne može da se ide. Mi hoćemo veoma konstruktivno da razgovaramo o budućem statusu Kosova, o kompromisu s Albancima", dok se ne može uopšte očekivati da se poniženjem, kako je ukazao, održi sada visoko opredeljenje u srpskom narodu za pridruživanje EU. Ministar je naglasio spremnost "i da budemo konstruktivni prema svakoj stavci Ahtisarija, sve dok bi se on bude kretao u okviru svog mandata. On je mandat dobio da se bavi budućim statusom Kosova, a nikako da se bavi budućim statusom Srbije". "Onog trenutka kad je predložio formiranje nezavisne države Kosova, on je predložio promenu statusa Srbije, promenu njenih međunarodno priznatih granica. Izrazio sam nadu da nije daleko put do kompromisa, do održivog rešenja, do istorijskog, kompromisnog rešenja", rekao je ministar. Jer, objasnio je Drašković, "stav Srbije je maksimalno kompromisan. Mi ne tražimo da vladamo Kosovom. Neka to radi albanska većina. Mi samo tražimo zaštitu za srpski narod na Kosovu i ne dozvoljavamo da se, protivno našoj volji, Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu, menjaju, preimenuju ili pomeraju sadašnje naše državne granice sa Albanijom i Makedonijom". Drašković je podvukao da je "kompromis samo ako se zadovolje obe strane. Ne može nikako pravo na samoopredeljenje, na kojem insistiraju kosovski Albanci, da znači i punu međunarodnu nezavisnost, ako to ne piše ni u jednom međunarodnom dokumentu. S druge strane, Srbija ima sva prava da traži svoju teritorijalnu celovitost". "Pa, hajde, neka se između ta dva zahteva nađe nagodba. Neka uprava nad Kosovom pripadne Albancima, a mi tražimo samo da srpski narod na Kosovu bude zaštićen, uz evropske i druge međunarodne garancije i da se ne menja status naših državnih granica. Jer nijednoj državi na svetu se nisu promenile granice protivno njenoj volji, a zašto bi Srbija u tom pogledu bila izuzetak", rekao je Drašković. Ministar je dodao da je na zasedanju sa "trojkom" EU i sa kolegama iz regiona predočio i da "Srbija ne može biti jedina zemlja u svetu i Evropi posle Drugog svetskog rata, čije granice nameravaju da promene protivno njenoj volji". To znači i da "Srbija ne može nikako biti jedina republika... bivše Jugoslavije, koja će na kraju procesa raspada bivše Jugoslavije izaći s drukčijim granicama, nego što ih je imala u Jugoslaviji. Sve ostale bivše jugoslovenske republike imaju svoje tadašnje granice", rekao je Drašković. |
|
U Portugalu referendum o promeni zakona o abortusu
Građani Portugala danas se na referendumu izjašnjavaju o ukidanju restriktivnog zakona o abortusu i usvajanju liberalnijeg, čime bi se ta zemlja usaglasila sa većinom članica Evropske unije (EU) u odnosu prema abortusu. Socijalistička vlada levog centra želi da dodeli ženama pravo da se odluče za abortus u toku prvih 10 nedelja trudnoće. Portugal, u kome se 90 procenata stanovništva izjašnjava kao katolici, ima jedan od najrestriktivnijih zakona o abortusu u EU. Po zakonima o prekidu trudnoće ta zemlja je slična Poljskoj, Irskoj i Malti. Prekid trudnoće je dozvoljen u slučaju silovanja, deformacija fetusa ili ukoliko je život majke ugrožen i to samo u prvih 12 nedelja trudnoće. U ostale 23 države EU, abortus je dozvoljen u znatno širim okvirima. U Velikoj Britaniji, na primer, žene mogu da zatraže abortus do 24. nedelje trudnoće, dok u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji to mogu da učine do 12. nedelje. Nastojanju vlade da usvoji moderniji stav prema abortusu, čvrsto se protivi katolička crkva koja želi da se ograničenja zadrže. Nedavne ankete predviđaju da će većina od 8,9 miliona Portugalaca na referendumu odobriti promenu, međutim nije izvesno da će na glasanje izaći dovoljan broj glasača. Na referndumu o istom pitanju 1998. godine glasači su se usprotivili pravu na izbor, a glasanje je proglašeno neuspelim pošto je manje od obaveznih 50 procenata plus jedan registrovan glasač izašlo na referendum. |
|
Barozo i Kačinjski razgovarali o novom ustavu EU
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i poljski premijer Jaroslav Kačinjski razgovarali su danas u Varšavi o evropskom ustavu, novoj evropskoj energetskoj politici i vetu Rusije na uvoz mesa iz Poljske. Kačinjski je u razgovoru izrazio zadovoljstvo zbog toga što EU postaje solidarnija, prenela je poljska novinska agencija PAP. "Barozo jača onaj element EU koji je čini i predstavlja njenu suštinsku osnovu, a to je evropska solidarnost", kazao je Kačinjski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom Evropske komisije. Poljski premijer istakao je da su se stavovi Poljske i Evropske komisije približili kada je u pitanju energetski paket Unije koji Barozo želi da predstavi na prolećnom samitu šefova država i vlada unije. "Treba da izradimo zajednički pristup. Teško da možemo da budemo dostojni poverenja da ćemo pričati jednim glasom, kada unutar EU pričamo u 27 glasova", kazao je Barozo. Za Poljsku je posebno važno što se Komisija angažovala u sporu oko uvoza poljskog mesa u Rusiju na koji je Moskva pre godinu dana stavila embargo, zbog čega je Poljska prošle godine blokirala izradu novog partnerskog sporazuma EU-Rusija. O tome danas Barozo razgovara i sa poljskim predsednikom Lehom Kačinjskim, a večeras će u Varšavi dobiti i nagradu poljskog Biznis centar kluba za doprinos proširenju EU. Žoze Manuela Baroza dočekalo je u poljskom glavnom gradu i nekoliko desetina demonstranata iz inicijative "Spasite Rospudu" da se spreči plan vlasti da izgrade saobraćajnicu preko unikatne zaštićene močvare u dolini reke Rospuda na severoistoku Poljske. Dolina Rospude je najveća takva močvara zapadno od Urala. U njoj žive brojne zaštićene i retke životinjske i biljne vrste. |
|
Milošoski: Skoplje drži palčeve da Ahtisarijev plan uspe
Šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski izjavio je u Skoplju da Makedonija "drži palčeve" da predlog specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija dobije veliku podršku, pre svega država članica EU. "Verujem da će Ahtisari i njegov plan dobiti podršku i da će se pitanje statusa Kosova uskoro rešiti i u Ujedinjenim nacijama", rekao je kasno sinoć Milošoski posle susreta sa Ahtisarijevim zamenikom Alberom Roanom. "Vaša podrška planu je od izuzetne važnosti jer je Makedonija najbliži sused i takav stav je veoma bitan za države članice EU, Kontakt grupu i UN", rekao je Roan. Roan se juče sastao i sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim kome je predstavio delove Ahtisarijevog plana za budući status Kosova. |
|
Stav Slovačke prema Kosovu čeka na premijera
Žestok spor na slovačkoj političkoj sceni povodom plana izaslanika UN Martija Ahtisarija moraće da preseče tek slovački premijer Robert Fico kada se vrati iz Kine, pošto se oko Kosova oštro podelila i vladajuća koalicija, ocenjuju danas slovački analitičari. Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš nagovarao je u utorak članove parlamentarnog Odbora za evropska pitanja da Slovačka prihvati Ahtisarijev plan, ali iako su poslanici glasali jednoglasno da Kubiš plan pozdravi na sastanku EU sredinom februara, kasnije su tvrdili da to ne znači da prihvataju da Kosovo dobije samostalnost. "Diplomatija je u stavu prema budućnosti Kosova ostala usamljena, bez podrške političkih stranaka", kazao je za današnje izdanje dnevnik SME analitičar Ivo Samson. "Na stolu je samo jedna mogućnost, koja pre ili kasnije, možda preko nekih etapa, vodi ka nezavisnosti Kosova", kazao je o mogućim rešenjima za status Kosova šef slovačke diplomatije Jan Kubiš i zatražio, pošto je proces osamostaljenja pokrajine ionako nepovratan, da Slovačka Ahtisarijev plan podrži. "Mislim da možemo u punoj meri da podržimo i Ahtisarijev plan", kazao je o stavu vladajuće slovačke stranke, Ficovog socijaldemokratskog SMER-a, šef parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku Boris Zala. On je naglasio da je zvanični stav SMER-a da je najpovoljnije rešenje dogovor Srba i Albanaca, a ako to ne uspe, na scenu stupa Ahtisarijeva inicijativa, mada je dopustio da to može da izazove razdor u vladajućoj koaliciji. "Većina poslanika SMER-a je protiv nezavisnosti Kosova", priznao je, međutim, dnevniku SME šef poslaničkog kluba slovačkih socijaldemokrata Miroslav Čiž. Partner u vladi premijera Fica, radikalni nacionalisti iz Slovačke narodne stranke, traže čak da parlament usvoji deklaraciju o nepromenljivosti granica Srbije, jer nacionalna manjina ne može da dobije državu. "Dajemo prostor švercerima droga i trgovcima belim robljem da stvore svoju samostalnu državu", kazao je u četvrtak lider nacionalista Jan Slota i najavio da njegovi poslanici nikada neće dići ruku za nezavisno Kosovo. "Potpuno otcepljenje Kosova mi ne izgleda kao dobro rešenje", upozorila je Zdenka Kramplova, poslanica Pokreta za demokratsku Slovačku, trećeg partnera u vladi Roberta Fica. Vrlo oštro je protiv Kubišovog predloga da se podrži Ahtisarijev plan istupio bivši slovački premijer Mikulaš Dzurinda, lider najjače opozicione stranke, Slovačke demokratske i hrišćanske unije. "Međunarodna zajednica ne bi trebalo da stvori nezavisnu državu Kosovo protiv volje i bez saglasnosti Srbije", kazao je Dzurinda. Na kritike da je ove nedelje išao da se o tome posavetuje u Beograd, a ne i u Prištinu, bivši premijer je odgovorio: "Neće Beograd da se otcepi od Prištine, već Priština od Beograda". "Srbi su veći deo istorije bili saveznici Slovaka i u teškim vremenima, tako da bi trebalo da podržimo srpsku poziciju", kazao je Danijel Lipšic iz opozicionog Hrišćanskog demokratskog pokreta, a njegov stranački kolega Vladimir Palko naglasio je da je "loša politika" da Slovačka prihvati plan izaslanika UN za Kosovo. Bez rezervi Ahtisarijev plan podržava samo Stranka mađarske koalicije, a njen poslanik Pal Čaki naglasio je da se tu ne radi o tome da li će poslanici iz nekakve male zemlje kao što je Slovačka imati neke prelomne ideje, već da treba stabilizovati Balkan. Sve slovačke političke stranke, kao i predsednik Ivan Gašparovič, uverene su da treba izaći Srbiji u susret i omogućiti da se pregovori o statusu Kosova odlože. |
|
Frid: Nadamo se da će Beograd biti konstruktivan
SAD se nadaju da će Srbija konstruktivno učestvovati u daljim konsultacijama sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, u nastojanju da obezbedi što bolje "životne uslove za kosovske Srbe", izjavio je pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid. U razgovoru sa novinarima u Stejt departmentu, on je izrazio nadu da će narednih nekoliko nedelja biti period "intenzivnih i plodnih razgovora". Kako je preneo Glas Amerike, on je istakao da Vašington veruje da će međunarodna zajednica ostati jedinstvena u podršci rešenju koje je pošteno, primenjivo i koje pomaže celom Balkanu da ostvari evropsku budućnost. Frid je rekao da je predlog Martija Ahtisarija, koji Vašington podržava, pokušaj da se prebrodi jaz između Beograda i Prištine u rešavanju kosovskog pitanja. Uz ocenu da ni jedna strana nije ostvarila svoje maksimalističke ciljeve, on je pozvao na pažljivo čitanje detalja Ahtisarijevog plana u kojima se, kako je rekao, nalaze temeljne garancije za očuvanje položaja srpske manjine i verskog i kulturnog nasleđa. "Kosovski Srbi bi takođe trebalo da dobiju priliku da iznesu svoje stavove, a to će teško učiniti bez podrške Beograda. Radi se o njihovim životima i trebalo bi da imaju priliku da saopšte svoje stavove", naglasio je Frid. Američki zvaničnik kazao je i da "nema razloga da sumnja u reč premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića, koji su rekli da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova". "Pitanje je - da li su oni spremni da učestvuju u razgovorima o detaljima odredbi koje štite srpsku zajednicu. To je važno, bez obzira na konačan status", dodao je Frid. On je rekao da SAD "ne očekuju i ne insistiraju" da Tadić ili Koštunica zauzmu stav o konačnom statusu Kosova koji je za njih nemoguć, ali je izrazio nadu da će "dobro i ozbiljno sarađivati sa međunarodnom zajednicom". Frid je izrazio uverenje da će međunarodna zajednica ostati jedinstvena u procesu rešavanja kosovskog statusa. Na pitanja o mogućnosti da Rusija uloži veto na Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN, visoki zvaničnik Stejt departmenta odgovorio je da je Rusija od početka procesa konstruktivan član Kontakt grupe. "Moskva je od početka jasno stavila do znanja da prava srpske manjine na Kosovu moraju da budu zaštićena i da bi ta zaštita trebalo da uključi odredbe o verskim institucijama, manastirima... Athisarijev plan to donosi. Ako Rusija želi, svako će imati pravo da kaže da su njeni napori doneli ozbiljne i dobre rezultate za srpsku zajednicu", rekao je Frid. Na pitanje kakvu poziciju očekuje od zemalja regiona ako budu morale da se opredeljuju prema nezavisnosti Kosova i time rizikuju zahlađenje odnosa sa Beogradom, on je rekao da će "to pitanje važiti i za Beograd, jer će on morati da načini neke teške izbore uprkos onome što govori sada". "Susedne zemlje, koliko znam, u principu podržavaju Ahtisarijev plan. Makedonija ga podržava, Bugarska ga veoma podržava, Rumunija je više rezervisana, Crna Gora je veoma podržala Ahtisarijev proces... Grčka je zabrinuta zbog posledica po Srbiju... Bosanska vlada nije nikada nagovestila da je status kvo poželjno rešenje. RS govori različite stvari... Činjenica je da nema automatskog i lakog odgovora, bez rizika", rekao je Frid. Na konstataciju da se u Ahtisarijevom predlogu ne pominje reč "nezavisnost" Frid je rekao da je Ahtisari izabrao takvu formulaciju svog plana, kako bi se svi fokusirali na njegove detalje, a ne simbole. "Za sada, Ahtisari predviđa razgovore o praktičnim pitanjima. Rukovodstvo kosovskih Albanaca ima dobru ideju o tome kako stvari stoje, preostalo je malo misterije, znamo o čemu govorimo, ali za sada razmotrimo praktične korake. Nadam se da će i kosovski Albanci i Srbi i Beograd sarađivati sa Ahtisarijem i dati konkretne predloge", rekao je Frid. Pomoćnik američkog državnog sekretara podvukao je da je za Vašington status kvo na Kosovu neodrživ i da je neophodno da stanovnici i Kosova i Srbije dobiju jasnu predstavu o svojoj budućnosti. Naglasio je da Srbija zaslužuje svoju evropsku budućnost, i da u tome ima podršku EU i SAD. Frid je ponovio i uverenje da se mišljenje srpske javnosti o Kosovu menja, da se otvara debata sa različitim stavovima i da pojedine ličnosti počinju javno da iznose mišljenje koje mnogi Srbi iskazuju u privatnim razgovorima. "U Srbiji tek počinje debata. Ne znam kako će se završiti, ali posle dugog perioda negiranja, Srbija počinje da realistično sagledava opcije...", rekao je Frid. |
|
Štampa: Otvaranjem ureda u Prištini Zagreb uz Ahtisarija
Otvaranjem Ureda za vezu u Prištini i jasnim iskazivanjem podrške Ahtisarijevom planu, hrvatska Vlada Ive Sanadera revidirala je stavove o statusu Kosova, piše danas "Jutarnji list". U tekstu piše da bivši ministri spoljnih poslova i analitičari iz Srbije procenjuju da bi taj potez Hrvatske mogao izazvati protest Beograda, ali smatraju da ne bi dugoročno štetio međudržavnim odnosima. "Jutarnji list" piše da je Hrvatska odlučila da jasno stane uz politiku EU, o čemu je državni sekretar za politička pitanja Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske Hido Biščević u utorak informisao ambasadora Srbije u Zagrebu Radivoja Cvetićanina. Biščević je Cvetićaninu rekao da Hrvatska zna za delikatnost kosovskog pitanja i da Ahtisarijev predlog i buduće odnose Beograda i Prištine Hrvatska prosmatra najpre kroz želju za očuvanje trajne stabilnosti i bezbednosti u regionu, piše list. "Još krajem jula prošle godine, nakon sastanka sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, izjave premijera Sanadera bile su prihvatljivije srpskoj strani", tvrdi "Jutarnji list". Dnevnik podseća da je Sanader tada rekao da hrvatska vlada stoji čvrsto pri stavu da nema rešenja za Kosovo bez Beograda i da to rešenje ne može da bude nametnuto. List prenosi i reči analitičara Zorana Dragišića iz Beograda, koji kaže da s hrvatski ured u Prištini otvara u vrlo nezgodnom trenutku za Srbiju. "Smatram da je Hrvatska mogla da pričeka još neko vreme dok se ne vide rezultati pregovora o Kosovu. Nadam da to neće bitno uticati na hrvatsko-srpske odnose", rekao je Dragišić. "Jutarnji list" dodaje da se u Vladi Srbije nije mogao dobiti komentar na odluku Hrvatske da otvori ured u Prištini. Dragišić smatra da se Hrvatska "verovatno vodila logikom da prati politiku međunarodne zajednice kada je u pitanju Kosovo". List na kraju podseća da se iz Vlade Srbije koja ne prihvata mogućnost nezavisnosti Kosova, ranije upozoravalo da će Srbija vrlo negativno reagovati na jednostrano priznavanje Kosova i da se spominjala i mogućnost prekida diplomatskih odnosa. |
|
Ministarstvo poljoprivrede dobilo 125 vozila od EAR
Ministarstvo poljoprivrede Srbije dobilo je danas od Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) 125 automobila ukupne vrednosti oko 850.000 evra kao pomoć veterinarskoj i fitosanitarnoj službi. Vozila će koristiti inspektori Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja, rekao je novinarima direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjajić. Po dva "fiata 600" dobiće inspekcije u svim okruzima Srbije, po pet će dobiti Beograd i Novi Sad, a deo vozila će dobiti pogranične inspekcije. Veterinarskim inspektorima dostupna i najsavremenija oprema iz ranije donacije Evropske unije (EU) u vrednosti od 250.000 evra. Šef EAR u Srbiji Danijel Đuglaris rekao je da EU ima koristi od ovakvih donacija zbog toga što će ona pomoći u povećanju bezbednosti hrane koja iz Srbije ulazi Evropsku uniju. U budžetu EAR za pomoć Srbiji za fiskalnu 2006. godinu izdvojeno je 144 miliona evra, dok budžet za fiskalnu 2007. godinu iznosi 188 miliona evra, rekao je Đuglaris. Tokom prethodnih pet godina EAR je za pomoć Ministarstvu poljoprivrede dala 12,5 miliona evra. |
|
Poslanici se spore šta su izglasali o Kosovu
Poslanici Odbora za evropska pitanja slovačkog parlamenta nisu u stanju da se dogovore da li su u utorak šefu slovačke diplomatije Janu Kubišu zaista dali mandat da podrži samostalnost Kosova. Ivan Štefanec iz opozicione Slovačke demokratske i hrišćanske unije (SDKU) koji je podnosio izveštaj o Kosovu pred glasanje tvrdi da je Kubiš od tog ključnog odbora dobio mandat samo da "dalje pregovara da se nađe prihvatljivo rešenje za Kosovo i konsenzus u okviru Evropske unije. " "Raspravljalo se o tom pitanju iz svih aspekata ali sigurno zaključak odbora nije bio u duhu jasne podrške nekakve samostalnosti u nekakvom ekstremnom smislu", kazao je agenciji SITA Štefanec. Član evropskog odbora za opozicioni Hrišćanski demokratski pokret Rudolf Bauer podsetio je da ministar spoljnih poslova mora da dobije mandat od poslanika tog odbora kada je u pitanju EU. "Ministar Kubiš nije dobio nikakav mandat na sednici Odbora za evropska pitanja, niti saglasnost odbora sa Ahtisarijevim planom. Odbor je glasao za podršku Ahtisarijevoj misiji, procesu i određivanju budućeg statusa Kosova", objavljuju danas slovački mediji Bauerovo saopštenje. Bauer je demantovao da je time odbor podržao plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i time i buduću nezavisnost Kosova. Kao jasnu podršku Ahtisarijevom planu i samostalnosti Kosova glasanje osim slovačkih medija tumači i član odbora za opozicionu Stranku mađarske koalicije Pal Čaki. "Istupali su tako skeptično a onda su svi jednako glasali. Pikanterija je da su Slovačka narodna stranka i SMER (premijera Roberta Fica) glasali za podršku Ahtisariju i osamostaljenje Kosova u bliskoj budućnosti", kazao je Čaki on-lajn dnevniku Aktualne.sk. Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš u utorak je od Odbora za evropska pitanja tražio mandat da na sastanku EU 12. i 13. februara u ime Slovacke podrži Ahtisarijev plan. Kao argument u prilog tome izneo je da je nezavisnost Kosova nepovratna i da bi bilo opasno taj proces prekidati. Poslanike vladajuće koalicije, koji se boje da bi na sepratistički model Kosova mogli da se ugledaju i slovački Mađari, Kubiš je nastojao da uveri da Kosovo ni ne interesuje srpsku javnost. Potkrepio je to tvrdnjama o nedovoljnom izlasku srpskih birača na referendum o novom ustavu na osnovu poverljivog razgovora sa srpskim resornim kolegom Vukom Draškovićem. Diplomatski gaf da Kubiš prenosi što mu je rečeno u četiri oka izazvao je u Slovačkoj krupnu aferu a poslanici prisutni na sednici odbora odbijaju jučerašnje Kubišovo objašnjenje da je bila reč o hiperboli. "Izjave da je učešće (u Srbiji) bilo niže su tamo pale. Ima više ljudi koji to mogu da potvrde", kazao je Štefanec, a bivši državni sekretar u slovačkom MIP-u Magda Vašariova poručila je Kubišu da "bolje pripazi na jezik". |
|
Ren: EU nezadovoljna procesom reformi u Makedoniji
Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Skoplju da je napredak Makedonije nakon dobijanja statusa kandidata za EU u decembru 2005. u zastoju i da su "reforme ukočene". Ren je to rekao nakon razgovora sa premijerom Makedonije Nikolom Gruevskim, prenoseći ocenu Brisela o toku makedonskih reformi. "Veoma smo zabrinuti zbog političkih tenzija kod vas", rekao je Ren na konferenciji za novinare u Skoplju i ponovio da EU insistira na hitnom uspostavljanju "istinskog dijaloga" vlasti i opozicije. On je pozvao i opozicione stranke da budu konstruktivne, ali je istakao da su prvo odgovorne vladajuće stranke za procese u državi i napredovanju ka EU. Ren je tražio od premijera Gruevskog da učini sve kako bi uspostavio dijalog sa opozicijom i postigao konsenzus za donošenje reforme koje su državi neophodne. On je iskazao zabrinutost zbog nedosledne primene Ohridskog okvirnog ugovora i poručio da taj dogovor treba u celosti da se primeni. Gruevski je rekao da su proces reformi u Makedoniji "usporili parlamentarni izbori prošlog leta" i da se obavezao da će sve neophodne zakone Makedonija doneti ne do kraja ove godine, kako je predviđeno, već najkasnije do ove jeseni. Oli Ren će danas u Skoplju razgovarati i sa predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim, a učestvovaće i na tribini u organizaciji makedonske vlade "Ohridski dogovor - korak napred". Ren će imati i odvojene susrete sa predstavnicima opozicionih stranka - Socijaldemokratskim savezom i sa Demokratskom unijom za integraciju Alija Ahmetija, koja od prošle sedmice bojkotuje rad Skupštine, tvrdeći da Vlada sprovodi "nedemokratske aktivnosti" i da ignoriše Ohridski dogovor. |
|
Za izvoz brendiranih sireva u EU ne postoje kvote
Srbija bi pre ulaska u Evropsku uniju trebalo da pokrene masovniju proizvodnju brendiranih sireva sa zaštićenim geografskim poreklom, jer za izvoz takvih sireva u EU ne postoje kvote, rečeno je danas na skupu Zadružnog saveza Srbije. Kako je ocenjeno, proizvodnja sira u Srbiji trebalo da se pospeši pre ulaska u EU, jer su i Rumunija i Bugarska ulaskom u EU morale bitno da smanje proizvodnju mleka. Rumunija je pre ulaska u EU proizvodila 3,2 milijarde litara mleka godišnje, a sada je tu proizvodnju morala da smanji na 1,8 milijardi litara, dok je Bugarska proizvodnju mleka morala da svede na oko 800 miliona litara godišnje, rečeno je na predstavljanju knjige "Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju" u organizaciji Zadružnog saveza. Srbija će pristupanjem EU morati da koriguje proizvodnju mleka u skladu sa propisima i količinama koje važe u EU, zato je sada pravi trenutak da pokrene masovniju proizvodnju sireva i proizvoda od mleka, ali to bi trebalo da budu brendirani sirevi sa zaštićenim geografskim poreklom, ocenjeno je na skupu. "Srbija je 2003. godine imala 386 mlekara, a danas ih je preko 420", rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić. On je dodao da Srbija danas proizvodi 1,5 milijardi litara mleka godišnje, ali da je najveći problem to što se zatvaraju mlekare tamo gde postoji tradicija pravljenja kvalitetnog sira koji se ranije dobro prodavao u inostranstvu, pre svega na Bliskom istoku. Austrija je, kako je naveo, pre ulaska u EU plaćala 30 centi za litar mleka, ulaskom u EU smanjila je cenu na 20 centi po litru, ali je ubrzo formirana Agencija za podsticaj mlekarstva i stočarstva Austrije, tako da proizvođači sada opet dobijaju 30 centi za litar mleka. U Srbiji je proizvođač mleka u vrlo nezavidnom položaju, a i po potrošnji Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice jer prosečan građanin godišnje popije oko 100 litara mleka. Učesnici skupa su ocenili da bez razvoja stočarstva nema ni mlekarstva ni proizvodnje kvalitetnih sireva, a stočarstvo u Srbiji godišnje opada po stopi od 1,5 do dva odsto, izuzev prošle godine kada je trend opadanja zaustavljen. Adresa na koju bi proizvođači trebalo da se obrate radi pokretanja postupka brendiranja planinskih belih sireva i kačkavalja je Zavod za zaštitu intelektualne svojine, a uvođenje standarda u toj oblasti finansira, kroz podsticajna sredstva, Ministarstvo poljoprivrede. |
|
Solana: Povoljni utisci iz Beograda
Evropska "trojka" vratila se iz Beograda s "povoljnim utiscima" iz razgovora sa liderima Srbije, jer su srpske demokratske snage iskazale spremnost za što brže formiranje nove vlade i za uključenje u pregovore o statusu Kosova, uz kraće nužno odlaganje. Agencija Beta je saznala u Briselu da je "trojka" prenela rukovodstvu Srbije snažnu spremnost EU da obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, s tim da nova proevropska vlada u Beogradu politički i opipljivim merama uveri i dokaže da će ostvariti punu saradnju s Haškim sudom. Te ocene posete Beogradu je visoki predstavnik EU za spoljnu i politiku bezbednosti Havijer Solana danas izložio ambasadorima, stalnim predstavnicima zemalja-članica Unije u Briselu. Evropska unija, ukazao je Solana, nema ništa protiv kraćeg odlaganja pregovora u Beču da bi se omogućilo sazivanje novog sastava Skupštine Srbije koja treba da ovlasti delegaciju za dodatne pregovore o predlogu statusa Kosova. Solana je, kako su Beti preneli obavešteni evropski funkcioneri, naglasio i da je zadovoljan rezultatima razgovora sa rukovodstvom Srbije, pošto su "ključni demokratski partneri" EU u Srbiji pokazali "ozbiljnost i odgovornost". To znači da su iskazali spremnost za angažovanje u pregovorima o statusu Kosova, i da se što pre sazove nova Skupština i da se delegacija Srbije sa novim mandatom uputi u Beč na progovore sa delegacijom Prištine. Za EU je ključno što je Srbija pokazala "razumnu meru elastičnosti" i što neće izaći iz procesa utvrđivanja statusa Kosova mada je "jasno da srpska delegacija na pregovorima u Beču može izneti niz kritičkih opaski i neslaganja s predlozima Martija Ahtisarija", rekli su funkcioneri u Briselu. Kroz temeljite razgovore visokih evropskih zvaničnika i političkih čelnika Srbije se došlo i do saznanja da su nastojanja za formiranje nove vlade "veoma složena" i da će potrajati. Zamoljeni da kažu da li su svi ključni politički lideri Srbije sa kojima je razgovarala "trojka" EU, izneli spremnost da ulože snažne napore za formiranje vlade, zvaničnici u Briselu su rekli da su tu spremnost iskazali "i (predsednik Republike i DS Boris) Tadić i (premijer i lider DSS Vojislav) Koštunica". Na opasku da je Solana pre posete jednom državniku sa Zapadnog Balkana izrekao oštre primedbe na račun nekih poteza Koštunice, rečeno je da je "Koštunica bio konstruktivan u razgovorima s (nemačkim) ministrom Frank-Valterom Štajnmajerom i članovima evropske trojke". "Uostalom, zaključak je i da glavni politički akteri nemaju drugog ozbiljnog izbora. I Tadić i Koštunica su svesni toga da od njih poglavito zavise nastojanja da se u Srbiji, ako to zaista žele svi ključni akteri, formira čvrsta proevropska, demokratska vlada, na temelju izborne volje ubedljive većine srpskih građana", saznala je Beta. Solana je ambasadorima preneo i da je srpskim liderima rečeno da se mogu još brže steći uslovi da EU s budućom proevropskom vladom Srbije obnovi pregovore o pridruživanju, ako nove vlasti u Beogradu daju jasnu izjavu o političkoj rešenosti za dostizanje pune saradnje s haškim Sudom i dokažu preduzimanje opipljivih koraka za hapšenje haških optuženika. S tim u vezi je na sastanku Solane sa ambasadorima ukazano i na jučerašnju izjavu haškog tužioca Karle del Ponte da bi takav razvoj zbivanja konačno mogao biti prihvatljiv i za tribunal u Hagu. |
|
Rusija gubi zbog diskriminatorske politike Evrope
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je danas da zapadne države vode diskriminatorsku politiku prema ruskim kompanijama zbog čega je Rusija izgubila oko 50 milijardi dolara. "Kao posledica diskriminatorskog prilaza zapadnih država i biznisa na Zapadu, propalo je 13 ugovora o spajanju kompanija ili kupovini imovine u vrednosti većoj od 50 milijardi dolara", kazao je Lavrov pred Ruskim udruženjem privatnih preduzimača pozivajući se na podatke jedne od evropskih kompanija. On je naveo da su takve diskriminatorske mere "nepravilne", da pokazuju kakav odnos "Evropa ima prema ruskom biznisu koji se doživljava kao ozbiljan konkurent", i dodao da se sa takvim merama "treba boriti". Lavrov je podsetio da je trgovinska razmena Rusije i Evropske unije porasla za poslednjih 15 godina više od pet puta i da se vrednost približila iznosu od 10 milijardi dolara. Ruski ministar je naveo da je Rusija zabrinuta zbog ulaska Rumunije i Bugarske u EU, pre svega zbog ruskog izvoza čelika u EU, kao i zbog antidampinških mera EU prema ruskoj robi koje se automatski šire na teritoriju Rumunije i Bugarske. |
|
Solana: Na Ahtisariju odluka o odlaganju pregovora
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Prištini da je na specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju da odluči o eventualnom odlaganju pregovora o statusu Kosova. Solana je na konferenciji za novinare kazao da će EU biti aktivno uključena u proces utvrđivanja statusa Kosova. "Nije moj zadatak da odlučim kako će se nastaviti konsultacije u narednim danima i koliko će trajati. Ono što ja želim je da u konsultacije budu uključeni i Priština i Beograd i znam da će predsednik Ahtisari biti angažovan na ovom pitanju", rekao je visoki predstavnik EU. Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od predstavnika zemalja Kontakt grupe da se pregovori u Beču odlože do formiranja novog parlamenta Srbije. Prema rečima Solane, EU će sarađivati sa Ahtisarijem u rešavanju statusa Kosova. "Vi (Kosovo) ste ušli u fazu pisanja poslednje stranice dosadašnje istorije i ispisivanja prve stranice nove istorije. U tom smislu EU u potpunosti podržava predlog Ahtisarija", rekao je on. Solana je dodao da je članovima pregovaračke ekipe Prištine preneo da će od sada ceo proces zavisiti od njih. "Vi ćete potpisati mnoge sporazume koje treba da ostvarujete, da poštujete prava manjina i ljudska prava i da nastavite sa ostvarivanjem vaše perspektive, koja je ulazak u Evropsku uniju", rekao je visoki predstavnik EU. Tokom posete Kosovu, Solana je razgovarao sa pregovaračkom ekipom Prištine koju predvodi predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost razgovarao je i sa političkim predstavnicima kosovskih Srba, komandantom Kfora Rolandom Katerom i zamenikom šefa UNMIK-a Stivenom Šukom. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da se na sastanku sa Solanom nije razgovaralo o odlaganju sastanka u Beču. "Kosovska strana je svoje predloge i sugestije prenela predsedniku Ahtisariju", rekao je Sejdiu, navodeći da je u toku "poslednja faza stvaranja nezavisne i suverene države" Kosovo. |
|
Hun: Srbija da bude konstruktivna i prema Kosovu i prema Hagu
Britanski ministar za evropska pitanja Džefri Hun pozvao je danas vlasti u Beogradu na konstruktivno angažovanje "kako u procesu rešavanja statusu Kosova, tako i u saradnji sa Haškim tribunalom". "Želimo konstruktivno angažovanje kako u pregovorima o Kosovu, tako i u saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Hun na konferenciji za novinare posle razgovora sa srpskim zvaničnicima u Beogradu. Hun je takođe rekao da su parlamentarni izbori pokazali opredeljenje građana za demokratsku Srbiju i evropske integracije i ukazao da će, što pre bude formirana nova vlada, pre biti rešena i pitanja Haga, i Kosova i nastavka pregovora s EU. Britanski ministar je zato pozvao predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da sarađuju na formiranju demokratske vlade. Hun je ukazao da je za nastavak približavanja Srbije EU neophodna puna saradnja sa Haškim tribunalom, što "ne mora nužno značiti da se neki pojedinac uhapsi i isporuči Hagu, ali se puna saradnja mora uspostaviti". "Taj zahtev nikada neće nestati. Potrebno je da se promeni brzina u Beogradu da se ova obaveza ispuni kako bi bili nastavljeni pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji", ukazao je Hun i ponovio uverenje da će Srbija "u trenutku nastavka pregovora biti u prilici da ubrza svoje pripreme i da se brže zaputi u EU". Povodom zahteva Beograda za odlaganje pregovora o Kosovu dok se ne konstituiše skupština Srbije u novom sazivu, Hun je priznao da "postoji malo kašnjenje, malo pomeranje rokova". "Ali ... podstičemo sve strane da pažljivo razmotre ovaj izveštaj (izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija). Ne treba žuriti i treba pažljivo razmotriti ono što je ponuđeno", rekao je britanski ministar. Britanski ministar je rekao da Velika Britanija podržava izveštaj Ahtisarija i da taj predlog sadrži dobre uslove za srpsku zajednicu na Kosovu. "Ovo je jedan pristup UN koji treba da dovede do pregovora i kao posledica pregovora, na osnovu izveštaja, doći će do stabilne situacije u kojoj će standardi biti zadovoljeni na dobrobit svih strana", odgovorio je Hun na pitanje novinara da li će Velika Britanija priznati suverenitet i nezavisnost Kosova. Hun je takođe istakao da je "evropska budućnost Srbije, u stvari, rešenje procesa" i da zato Velika Britanija podržava "srpski put dalje u evropske integracije što bi dovelo do stabilnosti u regionu". Britanski ministar je u razgovoru s novinarima odbacio mogućnost "trgovine Kosovom", odnosno, da Srbiji gubitak Kosova bude kompenzovan članstvom u EU. Džefri Hun razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, kao i sa šefom diplomatije Vukom Draškovićem. |
|
Drašković: Menjanje granica nije kompromisno rešenje
Ako se protivno volji međunarodno priznate države Srbije menjaju njene Poveljom UN zagarantovane granice i na njenoj teritoriji stvara druga država, onda takvo rešenje nije kompromisno, rekao je danas šef srpske diplomatije Vuk Drašković evropskim zvaničnicima u Beogradu. Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova, budući status Kosova i evropska perspektiva Srbije bile su glavne teme razgovora Vuka Draškovića sa čelnicima EU - Havijerom Solanom, Frankom-Valterom Štajnmajerom, Olijem Renom i Manuelom Lobom Antunešom. "Nismo, međutim, daleko od kompromisa i od evropske stabilnosti i perspektive celog regiona, ukoliko se iz dokumenta gospodina Martija Ahtisarija uklone odredbe o rušenju teritorijalnog integriteta države Srbije", dodao je Drašković, navodi se u saopštenju. "Zašto bi Srbija bila jedina država savremene Evrope i sveta čije se granice ne poštuju i ne priznaju?", upitao je Drašković. Evropske integracije su projektovani put Srbije, ali Srbija ne može biti konstruktivna prema sopstvenom razbijanju, naglasio je Vuk Drašković. |
|
Koštunica: Nema dogovora ukoliko se ne poštuje Povelja UN
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da kompromis između Beograda i Prištine nije moguće postići ukoliko se u pregovorima o budućem statusu Kosova ne bude poštovale Povelja UN i teritorijalna celovitost Srbije. "Grdna je zabluda da rešenje u kojem se neće poštovati povelja UN može da bude izolovan slučaj koji neće uticati na druge zemlje", rekao je Koštunica na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, posle susreta sa zvaničnicima EU. Koštunica je rekao da predlog glavnog pregovarača UN Martija Ahtisarija "ne proizilazi" iz razgovora vođenih u Beču, i dodao da nijedan predlog srpske strane nije prihvaćen. On je rekao da je Ahtisari u svom predlogu odstupio od svog mandata i dodao da predlog koji je izneo nije u skladu sa Poveljom UN i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Premijer je izrazio očekivanje da će se uskoro konstituisati novi parlament Srbije, koji će obnoviti mandat pregovaračkom timu, ali da će zbog toga biti neophodno manje odlaganje nastavka pregovora u Beču. Koštunica je rekao da je Srbija "bila i biće" konstruktivna u pregovorima o Kosovu, ali da će biti "nepopustljiva" u naporima da se poštuje Povelja UN i teritorijalni integritet države. Šef diplomatije Nemačke, koja predsedava EU, Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je predlog Ahtisarija "dobra osnova" za nastavak pregovora. On je rekao da se Srbija nalazi "pred važnim odlukama", ali je dodao da se unija nada da će Srbija što pre zauzeti svoje mestu u Evropi. Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da ne zna da li će pregovori u Beču biti odloženi po zahtevu Srbije, i dodao da procesom pregovora rukovodi Ahtisari. On je izrazio očekivanje da će Srbija učestvovati u nastavku pregovora i dodao da će EU podržati napore da se dođe do konstruktivnog rešenja. Koštunica je ponovio spremnost Srbije da nastavi proces evropskih integracija. |
|
Evropska trojka: Podrška EU Srbiji u ključnim trenucima
Visoki evropski zvaničnici večeras su u Beogradu izjavili da očekuju da će buduća vlada Srbije preduzeti konkretne korake za nastavak pregovora sa Evropskom unijom (EU) o stabilizaciji i pridruživanju, i da će konstruktivno pristupiti utvrđivanju budućeg statusa Kosova. Visoki zvaničnici EU su posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem rekli na konferenciji za novinare da su došli u Beograd kako bi pružili podršku Srbiji u suočavanju sa velikim izazovima koji joj predstoje, i da bi preneli poruku da je mesto Srbije u Evropi, pošto ispuni uslove za to. Sa Tadićem su danas razgovarali Frank-Valter Štajnmajer - šef diplomatije Nemačke koja predsedava EU, visoki predstavnik EU Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i Manuel Lobo Antuneš, državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Portugalije, buduće predsedavajuće EU. Zvaničnici EU su ukazali da je većina građana Srbije podržala demokratski orijentisane stranke na izborima u januaru i da pri formiranju nove vlade treba imati na umu takvo opredeljenje građana, kao i da je treba formirati što pre. Naglasili su da će Srbija čim ispuni uslov saradnje s haškim Tribunalom, moći da nastavi pregovore sa EU o stabilizaciji i pridruživanju. Štajnmajer je rekao da EU vrlo dobro zna pred kakvim je izazovima Srbija i kolika je odgovornost na njenim zvaničnicima. Istakao je da je Unija spremna da pruži Srbiji podršku potrebnu da ih savlada. "Ubeđen sam da odgovorne ličnosti shvataju da je budućnost Srbije u Evropi, kao i to da je u interesu EU da Srbija ide evropskim putem", rekao je Štajnmajer i izrazio nadu da će rukovodstvo Srbije pokazati istu rešenost i u rešavanju drugih pitanja, posebno kosovskog. Nemački ministar je izrazio nadu da će predlog za rešenje statusa Kosova koji je predstavio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, biti osnova za "iskren dijalog koji će voditi kompromisu" i za stabilnost u regionu. Tadić je izrazio spremnost Srbije da učestvuje u pregovorima o Kosovu, ali je ukazao da je nezavisnost Kosova potpuno neprihvatljiva za Beograd. "Ja sam još jednom ponovio jasan stav Srbije da je za ovu zemlju i mene kao njenog predsednika, nezavisnost Kosova potpuno neprihvaltjiva", rekao je Tadić. Srbija će nastaviti da učestvuje u pregovorima "sa punim uverenjem da je moguće promeniti predlog Ahtisarija posebno u onim tačkama kada su u pitanju vitalni interesi države Srbije i našeg naroda", dodao je Predsednik. Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare da je saradnja sa haškim Tribunalom neophodan uslov za nastavak pregovora Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju. "Nadam se da će formiranjem nove vlade u Srbiji biti učinjen taj korak. Puna saradnja sa Hagom je neophodan uslov i nadam se da će buduća vlada u Srbiji preduzeti sve mere u tom smislu", kazao je Ren. Govoreći o političkoj sceni u Srbiji, evropski komesar za proširenje izrazio je zadovoljstvo rezultatima parlamentarnih izbora ukazujući da se dve trećine birača opredelilo za "reforme, EU, bolji život i bolju budućnost". "To moramo da imamo na umu i o tome treba da vodi računa i nova vlada", kazao je Ren i poručio da je budućnost Srbije u EU. Tadić je rekao da "Srbija mora da završi saradnju sa haškim Tribunalom koja je osnovna prepreka za proces pridruživanja EU" i da očekuje da će pregovori biti obnovljeni "u najskorijem periodu". On je dodao da blokada pregovora ne koristi stabilnosti regiona. Na pitanje da li bi pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mogli da budu uslovljeni nivoom saradnje Srbije u vezi sa Ahtisarijevim planom, Tadić je rekao da su to paralelni procesi. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je ponovio da je odluka o eventualnom odlaganju pregovora u Beču na Ahtisariju i pozdravio spremnost "Tadića i naroda u Srbiji da učestvuju u procesu pregovora". Evropski zvaničnici su pre podne su bili u Prištini, a potom se u Beogradu sastali sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem. |
|
EU će podeliti teret smanjenja ispuštanja gasova
Evropska komisija će predložiti da se proizvođačima automobila naredi da smanje ispuštanje ugljendioksida iz novih vozila na prosečno 130 grama po kilometru do 2012. godine, kažu izvori EU. Cilj Komisije biće smanjenje ispuštanja automobilskih gasova na 120 grama po kilometru sa sadašnjeg oko 161 grama, što treba da se postigne korišćenjem bioloških goriva i druge tehnologije, uz poboljšanje standarda samih proizvođača. Predlog je deo napora EU u borbi protiv klimatskih promena. Politički zamajac ka novom cilju je pokrenut sad, kada je postalo jasno da evropski proizvođači automobila neće uspeti u svom dobrovoljnom zadatku da smanje prosečno ispuštanje ugljendioksida (CO2) na 140 grama do 2008. godine. Do kompromisa je došlo posle višenedeljne rasprave u izvršnom telu EU oko toga koliki teret treba svaliti na leđa automobilskih kompanija - ključnom industrijskom sektoru Evrope koji zapošljava 12 miliona ljudi. Očekuje se da proizvođači novim motorima svedu gasove na 130 grama po kilometru. Biogorivo će biti zaslužno za dodatnih pet grama manje, preostalih pet grama će skinuti drugi činioci kao što su bolje gume i menjači. Evropski proizvođači su smanjili ispuštanje ugljendioksida za 13 procenata, na 161 gram po kilometru 2004. godine, u odnosu na nivo iz 1995. Udruženje proizvođača kaže da će cene skočiti za 2.450 evra (3.167 dolara) po automobilu, ako cilj od 120 grama po kilometru padne u zadatak samo proizvodnoj tehnologiji. |
|
Jakopin: Srbije do 2012. ekonomski sprema za ulazak u EU
Srbija će 2012. godine ekonomski biti spremna za ulazak u Evropsku uniju (EU) ako ostvari privredni rast od sedam odsto godišnje i nastavi reforme, izjavio je direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin. On je u intervjuu za današnje izdanje časopisa "Ekonometar" ocenio da će ulazak u EU zavisiti od političkih faktora, ali je dodao da će za Srbiju biti važno da završi pripremni deo posla koji je definisan i u Strategiji privrednog razvoja do 2012. godine. "Prioritetni ciljevi Strategije privrednog razvoja Srbije su konkurentnost, ekonomija zasnovana na znanju i razvoj infrastrukture", kazao je Jakopin koji je bio i koordinator rada na toj strategiji. On je rekao da strategija predviđa prosečnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od sedam odsto godišnje uz visok obim investicija, brz rast izvoza, smanjivanje inflacije i učešća potrošnje u BDP, uz manji spoljnotrgovinski i platni deficit. Prema preliminarnim podacima za 2006. godinu, naveo je Jakopin, BDP će biti veći za oko 6,7 odsto, a strategija dinamičnog razvoja uz punu političku podršku omogućila bi da se BDP poveća u 2012. na 56,6 milijardi dolara ili na 8.000 dolara po stanovniku. "Srbija se trenutno nalazi na 43 odsto nivoa ekonomskog i ukupnog razvoja 10 novih članica Evropske unije, ukoliko ostvari strategiju 2012. godine će biti na 73 procenta", naveo je on. Srategiji razvoja Srbije do 2012. godine, kazao je Jakopin, bazirana je na makroekonomskoj stabilnosti sa ciljem da inflacija bude ispod pet odsto godišnje. "Inflacija u ovoj godini ne bi smela da bude iznad sedam odsto, krajem 2008. inflacija oko pet odsto, a posle 2009. morala bi da bude ispod tog nivoa", ocenio je direktora Republičkog zavoda za razvoj Edvarda Jakopin. |
|
Vizner: Beograd uverava da će pregovarati
Američki izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner izjavio je danas u Beogradu da su ga predsednik i premijer Srbije uveravali da je Beograd spreman da učestvuje u pregovorima o statusu Kosova 13. februara u Beču. "Dobio sam uveravanja predsednika i premijera da srpske vlasti nameravaju da učestvuju u pregovorima u Beču", rekao je Vizner na konferenciji za štampu u Ambasadi SAD. Vizner nije želeo da komentariše da li će američka vlada podržati zahtev Beograda da se pregovori o Kosovu odlože do konstituisanja Skupštine Srbije u novom sazivu. "Tadić i Koštunica upoznali su me sa procedurom konstituisanja parlamenta", rekao je kratko Vizner. Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će od ambasadora zemalja-članica Kontakt-grupe tražiti da se datum nastavka pregovora o budućem statusu Kosova u Beču uskladi sa konstituisanjem novog saziva Skupštine Srbije. Američki izaslanik nije želeo da spekuliše o konačnom statusu Kosova, rekavši da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari još nije definisao konačnu verziju predloga koji će biti prosleđen Savetu bezbednosti UN. "Predlog statusa Kosova još uvek nije definisan. Sačekaćemo konačan predlog specijalnog izaslanika koji će biti upućen Savetu bezbednosti UN", rekao je Vizner i dodao da će Savet bezbednosti odrediti budućnost Kosova. Predlog Martija Ahtisarija je "istorijski dokument" koji predstavlja osnovu za konačno rešenje pitanja Kosova i odgovara potrebama svih zajednica na Kosovu, rekao je on. Vizner je dodao da veruje da bi pitanje statusa Kosova trebalo rešiti sa "što manje odlaganja" kako bi Kosovo, Srbija i region napredovali ka EU. Vizner je danas u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom. Američki izaslanik za Kosovo je u ponedeljak posetio Prištinu gde je razgovarao s predsednikom Fatmirom Sejdijuom, s kosovskim pregovaračkim timom, kao i s kosovskim premijerom Agimom Čekuom. |
|
Milivojević: EU nam neće oprostiti Mladića
Generalni sekretar Evropskog pokreta Ksenija Milivojević izjavila je za današnji "Blic" da, ako se sa kalkulacijama o formiranju vlade nastavi do krajnjih rokova, Srbija će mnogo izgubiti, jer pregovori sa Evropskom unijom neće biti nastavljeni dok se ne formira nova vlada. "Sada je ključno da se formira nova vlada, i nikakvi razgovori neće biti vođeni dok se to ne dogodi. Posle toga, saradnja s Hagom će ponovo postati ključno pitanje", ocenila je Milivojevićeva. Na pitanje koliko je izvestan nastavak pregovora sa EU i bez izručenja haškog optuženika Ratnak Mladića, ona je rekla: "Sigurno je da nam Mladića neće oprostiti". Prema njenim rečima, ublažavanje stava Unije krenulo je naročito posle inicijative Italije. "Sada postoji nova dilema među zemljama EU kada je reč o Srbiji - da li treba zaključiti sporazum o asocijaciji i stabilizaciji bez izručenja Mladića da bi on bio uslov za kandidaturu, ili nastaviti pregovore, a potpisivanje sporazuma usloviti izručenjem Mladića", napomenula je Milivojevićava. "U svakom slučaju, Mladić će nas sačekati kao uslov", istakla je ona. Na pitanje da li je Kosovo i Metohija predmet pregovora između Srbije i EU kada je reč o nastavku pregovora, Milivojevićeva je rekla nije u pitanju klasična trgovina po sistemu "Kosovo za ulazak u EU", ali da je činjenica da se od Srbije očekuje konstruktivan stav u vezi sa Kosovom. "To znači da Srbija treba da ima volju da razgovara, a ne da odbija dijalog o Kosmetu. Proces pregovora sa EU i proces u vezi sa Kosovom su odvojeni, ali međunarodni položaj Srbije zavisiće od toga kako se postavi prema budućem statusu Kosova i zemljama koje taj status budu priznale", precizirala je ona. Prema njenim rečima, "može se pretpostaviti da će to uraditi sve zemlje Kontakt grupe koje čine i srž EU". "Ne pomaže neka vrsta najave da će se preispitivati diplomatski odnosi. To neće biti dočekano blagonaklono u Evropskoj uniji", rekla je Milivojevićeva. Ona je ocenila da Demokratska stranka Srbije pokušava da kupi što je moguće više vremena da se odloži formiranje vlade dok se ne utvrdi konačni status Kosova. "Činjenica da premijer Vojislav Koštunica nije primio Ahtisarija, zatim i njihova platforma liče na poruke biračima 'mi nismo odgovorni, šta god da se desi'. "S druge strane, računa se na to da će možda vlada biti formirana nakon utvrđivanja konačnog statusa Kosova", smatra generalni sekretar Evropskog pokreta. "Zna se da je međunarodna zajednica predvidela da status bude poznat do polovine juna, što se poklapa sa zakonskim rokom do kada može biti formirana vlada. Šta god da se dogodi, neko će biti odgovoran - ili institucija ili ličnost. DŠ pokušava da izbegne da to budu oni". dodala je Milivojevićeva. |
|
Rusija i EU za pregovore Beograda i Prištine
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je danas nakon razgovora sa predstavnicima EU da Beograd i Priština treba da nađu rešenje za status Kosova prihvatljiv za obe strane, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da taj stav podržava. Evropsku delegaciju, u kojoj je i Visoki predstavnik EU Havijer Solana, predvodio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer. Evropski komesar Benita Ferero Valdner EU zbog bolesti nije doputovala na razgovore u Moskvu. Na konferenciji za novinare, posle razgovora, oni nisu komentarisali plan Matrtija Ahtisarija, niti sadržaj razgovora koji se odnosio na Kosovo. Na pitanje novinara kako Rusija gleda na Ahtisarijev plan, Lavrov je kratko odgovorio da plan nije predstavljen Rusiji, već Beogradu i Prištini i da od njih zavisi kakva će biti njegova sudbina. Lavrov je kazao da je još u okviru Kontakt grupe dogovoreno da se "teži tome da strane na osnovu tog plana nađu opšteprihvatljiva rešenja za status Kosova". Kasnije, Solana je, gostujući na radiju Eho Moskve, kazao da podržava izjavu Lavrova, naglasivši da je plan Ahtisarija inicijalni predlog i da o njemu treba da uslede pregovori. "Zajednička pozicija EU i Rusije je da jasno pozivamo Beograd i Prištinu da krenu u pregovore o planu Ahtisarija" koji su dobili, naglasio je Solana. On je naveo da će prekosutra u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom kako bi čuo njihov stav. Po njegovim rečima, "najbolje, optimalno" rešenje za Kosovo bilo bi ono sa kojim se mogu složiti obe strane, a najbolja rezolucija Saveta bezbednosti UN bila bi ona koju bi prihvatili i Beograd i Priština. "Upravo tu poziciju želimo da podržimo, zato prekosutra i putujem u region. Veoma je važno da Beograd i Priština uđu u pregovore", naglasio je Solana zajednički stav EU i Moskve. "Treba nam nova rezolucija, da se promeni status Kosova. Bilo bi mnogo bolje da ta nova rezolucija bude prihvaćena od obe strane. Ako ne, to će biti rezolucija, koju će im Savet bezbednosti nametnuti", kazao je Solana. On je izbegao da odgovori na pitanje da li je EU spremna da prizna nezavisnost Kosova, kao i šta traži od Rusije u rešavanju tog problema. Naglasio je da je "veoma zadovoljan razgovorom" sa Lavrovom i opisao ruskog ministra kao "veoma iskusnog političara". |
|
Rusija odbija energetske zahteve EU
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je danas da se Moskva i dalje protivi pritisku EU da se stranim investitorima omogući širi pristup izvorištima nafte i gasa Rusije i njenim izvoznim cevovodima. Posle razgovora sa zvaničnicima EU, Lavrov je rekao da Rusija poštuje principe međunarodnog energetskog sporazuma koji je potpisala 1998. godine zajedno sa 50 drugih država, ali da nastavlja da se protivi nekim od njegovih ključnih stavova. "Mi ne odbijamo principe Energetske povelje, već smo vođeni tim principima," rekao je Lavrov novinarima u Moskvi posle razgovora sa šefom diplomatije EU, Havierom Solanom (Javier), i ministrom inostranih poslova Nemačke, Frankom-Valterom Štajnmajerom (Walter Steinmaeir). "Međutim, neki od mehanizma vezanih za tranzit i investicije su neprihvatljivi za nas." Lavrov je dodao da Rusija ne vidi potrebu za stvaranjem novih međunarodnih struktura u oblasti energetike - što se po svemu sudeći odnosi na planove EU za regulaciju energetskih pitanja. Vođe EU pokušavaju da nagovore Rusiju da ratifikuje Energetsku povelju koja reguliše tranzit i ulaganja u energetskom sektoru, što bi dozvolilo tržišno takmičenje između inostranih i nezavisnih kompanija. Ali, ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici kažu da Moskva neće ratifikovati povelju u njenoj sadašnjoj formi, već da države EU koje teže pristupu ruskim energetskim izvorima i gasovodima moraju da ponude imovinu odgovarajuće vrednosti. |
|
Artemije: Lene mi je rekao da će Srbi biti zaštićeni
Vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je danas da mu je zvaničnik Evropske unije Štefan Lene predočio plan Martija Ahtisarija za status Kosova i rekao da će Srbi biti zaštićeni, ali u nezavisnom Kosovu. Vladika Artemije, koji je danas završio višednevne susrete s čelnicima Evropske unije i NATO, podvukao je da je Leneu stavio do znanja da "Srbi i Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova", već će to "doživeti kao okupaciju koja će kratko trajati". "Mi nismo za podelu Kosova, jer je Kosovo srce Srbije", istakao je vladika Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. On je rekao da su Srbi spremni za kompromis i dodao: "Ne želimo da vladamo Albancima. Ali ni da ostanemo bez naše teritorije". "Mi nećemo ratovati - ne možemo voditi rat protiv NATO. Ni 1999. nismo ratovali, nego su nas bombardovali", naglasio je vladika Artemije na konferenciji za štampu. On je objasnio da se sa Leneom i drugim sagovornicima u EU sastao jer su oni "želeli da čuju naš stav o kosovskom pitanju, ali nisu bili spremni da ga prihvate". Vladika Artemija je rekao da ni Srbi ne mogu da prihvate "njihov stav", a posebno ne "stavove Štefana Lenea koji nam je predstavio Ahtisarijev plan za status Kosova". "Lene je rekao da će Srbi biti zaštićeni i da će im biti bolje, ali da će to biti u nezavisnom Kosovu", kazao je vladika Artemije i dodao da "oni nama u takvom Kosovu obećavaju brda i doline, posebne uslove, zaštitu. Ali ja sam se naslušao tokom ovih godina takvih obećanja i nijedno od njih nije održano". Džejms Džatras, direktor lobističke grupe "Venejbl" (Venable) iz Vašingtona, koja u SAD radi u interesu Srbije, i rekao je novinarima da je u susretima sa većim brojem evropskih zvaničnika u Briselu saznao da nijedna članica EU neće priznati nezavisnost Kosova ako takvo rešenje statusa Kosova ne bi bilo utvrđenio novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Džatras je dodao da je ubeđen da će, ako Beograd ostane pri dosadašnjem stavu oko rešenja za Kosova, Rusija i Kina imati jasan razlog da speče izglasavanje rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom bi se nametnula nezavisnost Kosova. |
|
Doris Pak: Ahtisarijev izveštaj korak bliže rešenju
Šefica delegacije za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu Doris Pak ocenila je predlog Martija Ahtisarija kao "korak za približavanje rešenju statusa Kosova". Ona je podvukla da "Evropski parlament smatra prioritetnim zadatkom podršku, uključujući finansijsku potporu, razvoju i stabilnosti celog regiona" Zapadnog Balkana. Šefica Delegacije za Jugoistočnu Evropu parlamenta Evropske unije je izrazila "nadu da će izgledna mogućnost uključivanja u Evropu olakšati traganje za rešenjem (kosovskog statusa) prihvatljivim za sve strane". Ona je takođe ocenila da je "izveštaj Ahtisarija važan korak ka približavanju rešenju za status Kosova i otvaranju perspektive za budućnost, posebno omladini i Kosova i Srbije". Doris Pak je istakla da će Evropski parlament uskoro usvojiti sopstveni izveštaj o budućnosti Kosova i, u tom okviru, će predlozi Ahtisarija "takođe biti uzeti u obzir". |
|
De Guht i Drašković razgovarali o Kosovu
Belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht preneo je danas u Beogradu uverenje Evropske unije (EU) da Srbija ima evropsku budućnost i poručio da EU nema nameru da ponizi Srbiju po pitanju Kosova. Posle razgovora sa šefom diplomatije Srbije Vukom Draškovićem, De Guht je rekao da je rešenje statusa Kosova "političko pitanje kome je potrebno političko rešenje", i dodao da je značajno da se nastave pregovori Beograda i Prištine. "Pogrešno bi bilo napustiti pregovarački sto", poručio je belgijski ministar na zajedničkoj konferenciji za novinare, dodajući da se stiče utisak da poruku o napuštanju pregovora šalje premijer Srbije Vojislav Koštunica. De Guht je rekao da nije upoznat sa detaljima predloga specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, ali da veruje da je zaštita manjina jedan od važnih elemenata tog predloga. Drašković je preneo stav da "bilo koje rešenje koje predviđa promenu sadašnjih međunarodno priznatih granica Srbije, nije u skladu sa razgovorima o statusu Kosova". "Ukoliko status Kosova podrazumeva promenu sadašnjih državnih granica Srbije, onda bi to automatski postali razgovori o statusu države Srbije. Nadam se da ovakav ishod neće da nas zadesi", rekao je Drašković. Šef diplomatije Srbije je upitao zašto bi Srbija morala da bude jedina republika bivše SFRJ kojoj se menjaju granice. "Mi smo apsolutno spremni na maksimalan kompromis i na sve vrste razgovora o statusu Kosova pod uslovom da se ne dovedu u sumnju sadašnje međunarodno priznate državne granice Srbije", rekao je Drašković i dodao da bi menjanje granica dovelo do "lomova" i bilo opasno i za Srbiju i za region. Belgijski ministar je istakao i da je od izuzetnog značaja da Srbija ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, što bi, kako je ocenio, "popravilo sliku o Srbiji i stvorilo uslove" za dalje pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU. "Verujemo da Srbija ima evropsku budućnost i da njena budućnost u okviru Evropske unije može da postane stvarnost što je pre moguće", preneo je De Guht. |
|
Ispunjen još jedan uslov za liberalizaciju viznog režima
Demilitarizacija granice je jedan od uslova za liberalizaciju viznog režima sa EU, ali je neophodno da MUP Srbije obezbedi kvalitetnu kontrolu, ocenio je danas vojni analitičar Aleksandar Radić. U izjavi agenciji Beta, Radić je kazao da MUP mora da kvalitetno kontroliše granicu kako bi i Srbija i EU bile u većoj meri zaštićene od ilegalnih prelazaka, šverca oružja, droge i ljudi, terorizma i organizovanog kriminala. On je rekao da će osnovna razlika u načinu kontrole državne granice biti u tome što će se policija osloniti na nadziranje granice pomoću tehničkih sredstava i informatičke podrške, dok je vojska raspolagala većim brojem ljudi i mogla je da organizuje patrole. Radić je ocenio da je potrebno vreme da se uspostavi novi sistem kontrole i dodao da bi MUP Srbije trebalo da se ugleda na nemačku graničnu službu koja je odlično opremljena i organizovana. "Prošla su vremena u kojima je vojska bila na granici i spremala se da prihvati prvi udar eventualnog agresora. Sada se očekuje borba protiv organizovanog kriminala i šverca, i to je nešto što vojska i ne treba da obavlja", kazao je on. Analitičar je dodao da će i Vojska Srbije imati koristi jer će raspolagati ljudima koje će moći da rasporedi u druge jedinice u kojima su potrebniji. Ministri policije Dragan Jočić i odbrane Zoran Stanković razmenili su danas Povelje o kontroli državne granice čime je taj posao, nakon 94 godine, u potpunosti prešao u nadležnost policije. Proces je počeo 15. avgusta 2005. godine, a u međuvremenu MUP je od vojske preuzeo kontrolu granice sa Mađarskom, Hrvatskom, BiH, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom ukupne dužine veće od 2.100 kilometara. |
|
