Solana i Ren traže jedinstvo EU o  Kosovu
Visoki zvaničnici Evropske unije (EU) Havijer Solana i Oli Ren ukazali su danas na nužnost jedinstva EU da bi se uzdejstvovala odluka o statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN i naglasili da će "snažan angažman sa Srbijom isto tako biti presudan element za okončanje tog procesa". U Bremenu je danas popodne počeo dvodnevni neformalni sastanak šefova diplomatija EU na kojem je jedna od tema i Kosovo. U dokumentu koji je uručen učesnicima sastanka, Solana i Ren su posebno podvukli da je Srbija veoma dobrodošla da postane članica Evropske unije. Takodje se naglašava da je presudno da rešenje statusa Kosova bude podržano od SB UN i da institucije i narod Kosova prihvate takvo rešenje, koje bi potvrdila i skupština Kosova. Solana i Ren upozoravaju da bi "prelazno razdoblje ka statusu Kosova moglo biti politički i bezbednosno veoma osetljivo" i da umnogome zavisi od stava kosovskih Srba i Beograda "da li će doći do izazova autoriteta UNMIK-a", posebno u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Visoki zvaničnici Eu su upozorili da bi "ekstremističke grupe na obe strane mogle izazvati bezbednosne incidente i eventualno pozvati članove zajednica da napuste kosovo". U dokumentu se navodi da će specijalni izaslanik Evropske unije i medjunarodne zajednice u budućoj mogućoj misiji na Kosovu po utvrdjivanju statusa imati "odredjena ovlašćenja i nadležnost da obezbedi sprovodjenje duha i slova tog statusa". "Prenošenje ovlašćenja na lokalne vlasti i partnerstvo s medjunarodnom zajednicom su ključna načela za sprovodjenje rešenja za status", piše u dokumentu. Solana i Ren su ranije ukazali da će, kad se utvrdi status Kosova, to biti dosad najvažnija misija EU u rešavanju kriza u svetu. U to će biti uključeno izmedju 1.500 i 2.000 sudija, tužilaca, policajaca i drugih službenika EU. Istakli su da se za potrebe stabilizacije Kosova i medjunarodne misije predvidja 1,3 do 1,5 milijardi evra od 2008. do 2010. godine i posebna medjunarodna donatorska konferencija za Kosovo, odmah po utvrdjivanju statusa. U dokumentu dostavljenom ministrima EU se navodi da će "po rešenju statusa, vlasti Kosova biti suočene s nužnošću da preuzmu nadležnosti od UNMIK-a", i da sprovedu "nužne mere za izvodjenje bitnih reformi, navedenih u predlogu izaslanika UN" Martija Ahtisarija za rešenje statusa. EU očekuje da će njena misija, na temelju rezolucije SB UN, biti pozvana da "uspostavi vladavini zakona i podršku primeni rešenja i podstakne stvaranje policijskog i pravosudnog sektora na Kosovu". Solana i Ren u planu za misiju EU navode da "opipljiva evropska perspektiva za Kosovo" treba da "ojača polugu EU kao partnera lokalnih institucija i osnaži ugradjivanje Kosova u širi region". "Opiljivi koraci treba da budu učinjeni da se Kosovo osposobi za dalji napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja (EU), pošto se utvrdi status", piše u dokumentu. Kosovo na putu u evropsku integraciju mora ispuniti iste uslove kao i druge zemlje zapadnog Balkana. U dokumentu Solane i Rena piše i da "Kosovo ujedno mora osećati da je Evropska unija rešena da sklopi ugovorne veze, ojača regionalnu saradnju i pruži iste povoljnosti kakve uživa ostatak regiona".

Prijava protiv premijera Češke zbog nacističke poruke
Češki premijer Miroslav Topolanek moraće policiji da objasni svoju najnoviju i brzopletu SMS poruku novinaru, pošto je protiv njega sinoć podneta krivična prijava da propagira fašizam. Topolanek, poznat po tome da ne pazi na jezik kada pokušava da bude duhovit ili kada je besan, u hroničnoj je svadji ne samo sa češkim tabloidima, već i sa takozvanom ozbiljnom štampom, otkako već mesecima pišu o njegovoj vezi sa ljubavnicom. Ovih dana novinaru tabloida "Šip" umesto odgovora na novinarsko pitanje poslao je SMS poruku: "Es komt der tag", parolu sudetskih nacista: "Doći će dan". Tu parolu kao i "Kući u Rajh" koristili su nacistički sudetsko - nemački poglavari u predratnoj Čehoslovačkoj, najviše lider tamošnjih nacista Konrad Henlajn, kao poziv da Hitler anektira čehoslovačku oblast Sudeta nastanjenu nemačkom manjinom. "Predsednik vlade je nekontrolisani projektil i o njegovim izgredima bi trebalo da se zamislimo", poručili su premijeru ogorčeni veterani češkog antifašističkog pokreta, a advokat Kolja Kubiček podneo je i krivičnu prijavu zbog propagiranja totalitarnih ideologija. "Topolanek svojim izjavama demonstrira divljenje prema ponašanju nacionalsocijalista i fašista", citira iz krivične prijave danas češka štampa. Kubiček je podsetio i na prethodne ekscese premijera, kada je preduzećima kada dodje na vlast obećavao "noć dugih noževa", takodje poznatu iz nacističke ikonografije, a narugao se i holokaustu Jevreja kada je predizborna obećanja socijaldemokrata nazvao "laž o Aušvicu". Lider socijaldemokrata i bivši premijer Jirži Paroubek pozvao je u otvorenom pismu Topolaneka da prestane da koristi nacističke simbole, parole i gestove i da se izvini naciji. Opozicija se već ranije na premijera zvanično žalila šefu države, Vaclavu Klausu, pošto je Topolanek zimus opoziciji u parlamentu pokazao uzdignuti srednji prst.

Štajnmajer: Hrvatska dobro napreduje na putu ka EU
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) ocenio je danas da Hrvatska dobro napreduje na putu ka Evropskoj uniji. Kao šef diplomatije zemlje koja do 1. jula predsedava Unijom, Štajnmajer je to naveo u današnjem saopštenju povodom početka konferencije koja se u Briselu održava sa Turskom i Hrvatskom, zemljama kandidatima za ulazak u EU. Ovakve konferencije održavaju se kada počinju pregovori o svakom novom od 35 poglavlja, odnosno tema koje pre ulaska u EU na zadovoljavajući način moraju da regulišu zemlje-kandidati. Za Tursku danas počinju pregovori o drugom, a za Hrvatsku o šestom poglavlju. "Pozdravljam napredak u pregovorima sa Hrvatskom i Turskom. Hrvatska dobro napreduje na putu u Evropu. Proces pristupanja Turske ponovo je postavljen na šine. Cilj nemačkog predsedništva je da se do 1. jula otvori još nekoliko poglavlja u pregovorima. Merilo našeg delovanja su odluke ministara inostranih poslova iz decembra 2006", navodi se u Štajnmajerovom saopštenju.

Solana: Nužna podrška Srbiji
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) Havijer Solana izjavio je danas da EU treba da pomogne "na najdelotvorniji mogući način" Srbiji oko konačnog rešenja problema Kosova. Napominujući da je Srbija "velika zemlja na Balkanu", Solana je u Evropskom parlamentu, naveo da će "Srbija, bez sumnje, proći kroz teške trenutke" oko konačnog rešavanja problema Kosova. Solana je ocenio da će "pre ili kasnije" biti postignut dogovor lidera DS i DŠ, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, da formiraju stabilnu proevropsku vladu zajedno sa strankom G17 plus. Solana je ukazao na to da EU sa Srbijom treba još i da nastavi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, navodeći da je Srbija "predodredjena i rešena da se uključi u porodicu evropskih naroda". Solana je ukazao na to da je srpski predsednik Boris Tadić, koga je nazvao velikim prijateljem Evrope, tokom predizborne kampanje u Srbiji zastupao "potpuno proevropske stavove". On je naglasio da bi sada EU trebalo da pomogne na najbolji mogući način da i buduća srpska vlada nastavi da bude proevropska vlada, koja će se temeljiti na evropskim vrednostima "i Srbiju usmeriti ka budućnosti koja joj pripada, a to je perspektiva uključivanja u Evropu". Solana je izrazio uverenja da će Tadić morati "ranije ili kasnije" da se dogovori sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom "o stvaranju vladine koalicije koja zemljom može upravljati na najbolji mogući način, na najstabilniji mogući način, zajedno s G17 plus".  Solana je i podsetio da se predsednik Tadić se u predizbornoj kampanji izjasnio za saradnju" s Haškim sudom i naglasio da je nužno da preostali optuženi za ratne zločine budu pronadjeni i predati u nadležnost Haškog suda. "O Kosovu ćemo još dosta pričati idućih nedelja. I u vremenu sve do leta ćemo svake nedelje morati da donosimo važne odluke i o Srbiji i o Kosovu", dodao je visoki predstavnik Eu Havijer Solana.

Ustavni sud ukinuo diskriminaciju penzionera
Češki Ustavni sud odlučio je danas da češki i slovački penzioneri ne smeju da budu žrtva raspada zajedničke domovine i da pri obračunu penzija na rad u drugom delu bivše federacije ne sme da se gleda kao na zaposlenje u inostranstvu. Presuda predstavlja presedan ne samo za Slovakinju Anu Vajs, koja je do 1996. godine živela i radila u Slovačkoj a tada se preselila u Češku i stekla češko državljanstvo. Ustavni sud je odlučivao o njenom slučaju jer već osam godina po češkim sudovima traži da joj država ispravi nižu, slovačku penziju, pošto se češka i slovačka kruna menjaju po kursu 1:1,25. Kada je Ana Vajs po prvi put tužila češku državu 1999. godine razlika izmedju više češke i niže slovačke penzije iznosila je oko 55 evra, mada se smanjila u poslednjih godinu dana zbog povećanja plata i slovačkog malog privrednog čuda. Veće češke penzije za sada zahteva oko 3.000 Čeha i Slovaka koji su osnov za penziju stekli radeći u Čehoslovačkoj. Češka država se bez uspeha branila da joj poravnanje nižih slovačkih penzija ne dozvoljava Evropska komisija, kao i time da presuda otvara vrata da više, češke penzije zatraže svi oni Slovaci koji su u zajedničkoj domovini odradili 25 godina staža, što bi Češku navodno koštalo milijarde kruna.

Socijalisti u EP protiv nadziranog suvereniteta za Kosovo
Grupa socijalističkih stranaka u Evropskom parlamentu distancirala se danas od stava iz rezolucije EP da bi Kosovo trebalo da dobije "suverenitet pod medjunarodnim nadzorom", pošto o tome, kako su podvukli, može da odluči samo Savet bezbednosti UN. Socijalistički poslanici su "glasali za izveštaj o Kosovu, uprkos tome što su bili protiv amandmana kojim se uključuje poziv izaslanika UN Martija Ahtisarija za davanje statusa 'medjunarodno nadzirane nezavisnosti' " za Kosovo. U saopštenju koje je u ime poslanika socijalističkih stranaka izdao potpredsednik Grupe socijalista u EP Jan Marinus Virsma, naglašava se da oni "i dalje smatraju da nije vrlo mudro da institucija kao što je Evropski parlament ponovo navodi takvu kvalifikaciju za status". "To je nadležnost Saveta bezbednosti UN. Savet bezbednosti treba da donese odluku. Evropska unija treba da odigra krupnu ulogu posle odluke Saveta bezbednosti", ukazao je Virsma. "Mi moramo ostati neutralni što je više moguće", zaključio je on. Virsma je objasnio da su socijalisti glasali za današnju rezolucije EP "jer su ipak hteli da daju podršku poslu koji je obavio Ahtisari".

EU da ne zaboravi Srbiju u rešavanju kosovskog pitanja
Holandija i Slovenija se slažu da Evropska unija, rešavajući kosovsko pitanje, "ne sme da zaboravi na Srbiju", izjavili su danas u Hagu premijeri dve zemlje Jan Peter Balkenende i Janez Janša. Slovenački premijer boravi u zvaničnoj poseti Holandiji, tokom koje je posebna pažnja posvećena zapadnom Balkanu, pre svega Srbiji i Kosovu, javila je slovenačka državna agencija STA. Predstavnici dve zemlje, složili su se da Srbija za uspešno približavanje Uniji mora da "ispuni svoje zadatke". Slovenija i Holandija "dele zajednički stav" da predstojeća širenja EU ne bi smela ići u paketu, već da mora biti reči o politici zasnovanoj na ispunjavanju kriterijuma u svakoj zemlji kandidatu posebno, naglasio je danas u Hagu slovenački premijer. Širenje EU i politika prema susedima biće prioritet slovenačkog predsedavanja Unijom u prvoj polovini iduće godine, a Slovenija želi da "evropska perspektiva tih zemalja bude i dalje otvorena", rekao je Janša. Holandski premijer je obećao Sloveniji punu podršku i pomoć u toku njenog predsedavanja EU.

Ren: Angažovanje EU prema Srbiji ključno za status Kosova
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu da Savet bezbednosti UN treba "brzo i uspešno" da reši pitanje statusa Kosova i naglasio da je u tom cilju "angažovanje EU prema Srbiji od ključnog značaja". Ren je, u raspravi o Kosovu u EP, rekao da nova srpska vlada treba da "stvori uslove" za obnovu pregovora o pridruživanju Srbije sa EU i naglasio da "od odlaganja rešenja za status Kosova ne bi bilo nikakve koristi". Kako je dodao, "UN upravljaju Kosovom već osam godina i postojeće stanje je sasvim neodrživo" "Očekujem da će Savet bezbednosti UN preuzeti svoje odgovornosti u duhu odgovornog multilateralizma i dovesti taj proces do brzog i uspešnog kraja", rekao je. Kako je naveo, EU mora biti jedinstvena jer će igrati vodeću ulogu, kako u civilnoj misiji, tako i u podršci evropskoj perspektivi Kosova. "To će zahtevati postavljanje svih naših instrumenata i znatna sredstva. Mi za Kosovo i Zapadni Balkan nemamo izlaznu, već samo ulaznu strategiju", rekao je evropski komesar.Ren je predočio da je prenošenje ovlašćenja na kosovske ustanove vlasti i partnerstvo s medjunarodnom zajednicom "od ključne važnosti za uspešnu primenu odredbi statusa" Kosova. "EU i medjunarodni partneri ne mogu biti zamena za napore samih ljudi na Kosovu, kako kad su u pitanju politička volja, tako i sredstva. Ali mi možemo pomoći", kazao je Ren. Kako je naveo, potrebe Kosova posle statusa još nisu sasvim poznate, ali procene pokazuju da bi medjunarodna bespovratna finansijska podrška za tri godine posle utvrdjivanja statusa morala biti izmedju 1,3 i 1,5 milijardi evra, za sredjivanje prilika pod nadzorom EU i medjunarodne misije, uz angažovanje hiljadu i po do dve hiljade funkcionera EU. "Time treba da se pokriju kosovski udeo u jugoslovenskom dugu, troškovi primene statusa, potrebe ekonomskog razvoja i troškovi medjunarodnog prisustva, uključujući misiju u okviru Evropske bezbednosno-odbrambene politike (ESDP), što treba da bude misija EU u rešavanju civilnih kriza dosad najširih razmera ", kazao je evropski komesar. Ren je ukazao da se "EU trenutno suočava s važnim spoljnopolitičkim izazovima, uključujući Avganistan, Bliski istok i Darfur i dodao: "Kosovo nije jedini prioritet za finansijsku pomoć. Ali Evropa ima specijalnu odgovornost na Kosovu koje je u našem dvorištu i koje je naša buduća domaća teritorija". Ren je dodao da će zato od šefova diplomatija EU, koji u petak i subotu zasedaju u Bremenu, zatražiti da sredstva za Kosovu budu obezbedjena ne samo iz zajedničkog budžeta Unije, već i da zemlje članice EU i medjunarodni partneri podele tu odgovornost. "EU je potpuno posvećena evropskoj perspektivi Srbije. Spremni smo da radimo sa novom srpskom vladom u tom cilju. Nova vlada u Beogradu treba da ispuni uslove da bi se obnovili pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", istakao je. Ren je još rekao da je snažno angažovanje uz Srbiju od suštinskog značaja da se proces rešavanja statusa Kosova dovede do uspešnog kraja. "Ako Srbija ima poverenje u svoju evropsku budućnost, moći ćemo da prevazidjemo nasledje prošlosti", zaključio je evropski komesar za proširivanje. U raspravi je holandski poslanik Jost Lagendajk, podnosilac predloga rezolucije o Kosovu, koja sutra treba da bude usvojena u EP, rekao da podržava stav u predlogu izaslanika UN Martija Ahtisarija da status Kosova treba da bude "nadgledana nezavisnost" i da je Kosovo "jedinstven slučaj" koji se ne može primenjivati drugde u svetu. Na predlog rezolucije je stavljen velikih broj amandmana i dosad je iz samog predloga izbačeno zalaganje za nezavisnost Kosova i pre nego što o tome bude završen proces u Savetu bezbednosti UN.

Slovački parlament usvojio deklaraciju o Kosovu
Slovački parlament večeras je konačno usvojio deklaraciju o Kosovu, posle dvodnevne žučne svadje i uzajamnog optuživanja vladajuće koalicije i opozicije o tome ko je izdao interese Srbije. U deklaraciji, od čak pet, pa kasnije tri predloga, poslanici su usvojili oprezni kompromis u kojem ističu da "Slovački parlament veruje da potpuna i neograničena nezavisnost Kosova nije u interesu stabilnosti regiona, izloženog tokom niza godina tragedijama i krizama". Slovački poslanici u deklaraciji upozoravaju da nisu još iscrpljene sve mogućnosti dijaloga, a da rešenje statusa Kosova "mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i Povelje UN." Parlament u deklaraciji izražava nadu da će slovačka vlada zajedno sa partnerima u EU tražiti rešenje za zapadni Balkan koje bi dalo tom regionu jasnu perspektivu evropske integracije. Takvom deklaracijom nije zadovoljna opozicija, pre svega Slovačka demokratska i hrišćanska unija bivšeg dugogodišnjeg premijera Mikulaša Dzurinde koja upozorava da takva deklaracija omogućava Slovačkoj da glasa za "nadziranu nezavisnost", kakvu predlaže Ahtisarijev plan. Neposredno pred glasanje šef slovačke diplomatije Jan Kubiš kazao je da će vlada s punim poštovanjem pristupiti deklaraciji, kakva god da bude, ali da ima svoje obaveze u skladu sa kojima mora da se ponaša. Kubiš je kritikovao emotivne izjave nekih poslanika vladajuće koalicije da plan medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija predstavlja "bezobzirnu presudu Srbima", da "gde dodju Amerikanci, tu trava ne raste" i optužbe kakve su se čule iz redova opozicije da je vlada "bacila Srbe preko palube", jer se u predlogu deklaracije ne protivi nadziranoj, već samo punoj nezavisnosti Kosova. "Vlade država Evropske unije se, ili poistovećuju sa stavovima EU, ili podržavaju Ahtisarijev plan. Kako je moguće da 26 zemalja članica EU nešto ne vidi, a mi to vidimo. Zar smo mi tako savršeni", pitao je Kubiš. Slovački ministar je kazao da će oko statusa Kosova slovačka diplomatija postupati u skladu sa stavom Ministarstva spoljnih poslova koji "odražava sadašnji razvoj". "Ako vam se takvo rešenje ne svidja, to nije moja greška", kazao je Kubiš.

Uskoro realizacija projekata prekogranične saradnje
Uskoro će početi realizacija projekata prekogranične saradnje Srbije sa Bugarskom i Rumunijom, koji se finansiraju iz fondova Evropske unije (EU), najavila je danas pomoćnica ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Lazarević. "Projekti prekogranične saradnje su prvi koji se finansiraju iz strukturnih fondova EU i ukoliko budu uspešno realizovani to će biti preporuka za lakši pristup novim donacijama Srbiji u postupku približavanja EU", navela je Lazarević na konferenciji za novinare. Ona je naglasila da bespovratna pomoć iz fondova EU može godišnje da iznosi četiri odsto bruto-društvenog proizvoda, što može da ubrza ispunjavanje standarda EU. Sredstva iz Susedskog programa, koji EU finansira preko Evropske angencije za rekonstrukiju, odobrena su za period od 2004. do 2006. godine. Za taj novac mogle su da konkurišu samo neprofitne organizacije i gradjani. Ove godine su potpisani ugovori vezani za projekte prekogranične saradnje sa Bugarskom i Rumunijom, koji su konkurisali za donaciju namenjenu 2004. godini, a tek treba da se raspišu konkursi za projekte koji će dobiti pomoć iz fondova EU predvidjenih za 2005. i 2006. godinu. Bespovratna sredstva dobila su 22 projekta susedske saradnje sa
Bugarskom, u ukupnom iznosu od dva miliona evra. Na konkursu za tu donaciju bilo je prijavljeno 175 projekata. Za pomoć namenjenoj prekograničnoj saradnji Srbije sa Rumunijom konkurisalo je 48 projekata, a odobreno je 15 na koje će biti raspodeljeno 1,9 miliona evra. Prošle godine su potpisani ugovori za projekte susedske saradnje Srbije sa Madjarskom, a kako su najavili predstavnici Evropske agencije za rekonstrukciju, očekuje se da će EU odobriti pomoć i za projekte susedske saradnje Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom.

Češka vlada prihvatila izgradnju američke radarske baze
Češka vlada danas je, kao što se i očekivalo, pozitivno odgovorila na zahtev Vašingtona da počne pregovore o izgradnji američke radarske baze u Češkoj. Vlada očekuje da će pregovori o američkoj radarskoj bazi trajati do kraja godine. Najmanji partner u vladi konzervativnog premijera Miroslava Topolaneka, Stranka zelenih, uspela je da izdejstvuje da u noti kojom Prag odgovara na zahtev Vašingtona bude uslov da radarska baza u budućnosti bude integrisana u eventualni antiraketni sistem NATO-a. Da baza američkog štita vremenom treba da postane zajednička baza NATO-a, zahtevaju i češki opozicioni socijaldemokrati, dok druga stranka opozicije, nereformisani komunisti, američku bazu odbijaju u potpunosti. Prema svim dosadašnjim anketama, otpor češke javnosti prema američkoj bazi je najmanje dvotrećinski, ali agencija Faktum Invenio objavila je danas anketu radjenu za češki MIP, po kojoj iznenadjujuće čak 56 odsto Čeha traži od vlade da započne pregovore o radarskom sistemu sa SAD, javio je češki radio. Ministarka odbrane Vlasta Parkanova požurila je danas da umiri češku javnost time da će suverenitet Češke i na teritoriji baze biti poštovan. Američki vojnici biće u pod ingerencijom češkog pravosudja, osim u slučaju kada napadnu američkog vojnika, nanesu imovinsku štetu američkoj armiji ili počine krivično delo prilikom vršenja službe, kazala je Parkanova.

EU planira finansijsku pomoć nezavisnom Kosovu
Evropska unija će u petak pozvati svoje članice da pomognu ekonomiji Kosova tako što u periodu od tri godine po dobijanju nezavisnosti Kosovu dati dve milijarde dolara, navodi se u internom izveštaju EU. Očekuje se da će SAD dati četvrtinu ukupne pomoći, ali će EU morati da radi na rekonstrukciji srpske provincije kada ona dobije nezavisnost u Savetu bezbednosti UN, navodi se u dokumentu. U dokumentu, koji su sačinili visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren, se upozorava na nerealna očekivanja brzog napretka na Kosovu posle dobijanja nezavisnosti. "Očekivanja lokalne populacije da će se životni uslovi poboljšati posle rešenja statusa su nerealistično visoka", navodi se u izveštaju. Solana i Ren procenjuju da je za finansijsku pomoć Kosovu potrebno izmedju 1,3 i 1,5 milijardi evra koje će delimično pokriti zajednički fondovi EU, SAD, finansijske institucije i drugi donatori. U dokumentu se navodi i da će doprinos zemalja članica EU biti "neophodan". Dokument će biti predstavljen ministrima spoljnih poslova EU na samitu u nemačkom gradu Bremenu. Ukoliko kosovski lideri sastave realistične planove troškova, donatorska konferencija mogla bi da bude organizovana u roku od nekoliko nedelja od usvajanja rezolucije o Kosovu u UN, ocenili su Solana i Ren. Zapad se nada da će pitanje Kosova biti rešeno do juna. Ukoliko dobije nezavisnost, Kosovo će biti suočeno sa velikim ekonomskim izazovima. Solana i Ren su naveli da će početi život samostalne države sa oko 840 miliona evra duga - što je trećina bruto nacionalnog dohotka - koji će naslediti od Srbije. U dokumentu se navodi i da će misija EU, koja će na Kosovu zameniti misiju UN, biti "najveća civilna operacija menadžmenta krize ikad" preuzeta u Uniji. U dokumentu se ne pružaju nikakva konkretna obećanja Beogradu oko toga kada će početi pregovori o približavanju Srbije i EU. Navodi se, medjutim, da je predsednik Srbije Boris Tadić obećano da će nova vlada napredovati po tom pitanju. "Snažne veze sa Srbijom su suštinski elemenat u naporima da se proces rešenja statusa (Kosova) uspešno završi. Srbija je i dalje dobrodošla da se pridruži EU", navodi se u dokumentu.

Nova Evropa na sudu traži dozvolu da više zagadjuje
"Nova" Evropa danas kritikuje odluku Evropske komisije da joj smanji limit emisije ugljen-dioksida koju ocenjuje kao pokušaj da koči njen privredni rast. Ministar industrije Martin Ržiman najavio je da se i Češka, posle Slovačke, sprema da tuži Evropsku uniju sudu. "Češka je jedna od retkih zemlja članica Unije koja ispunjava obaveze iz Kjotskog protokola. Postavljeni limit uticaće na život svakog od nas. Smanjenje dozvola za emisiju ugljen-dioksida sputaće našu privredu", kazao je Ržiman. Vladi je predložio da Češka, kao što je već učinila Slovačka, tuži EU sudu zbog toga što je Češkoj umesto tražene kvote od 102 miliona tona ugljen-dioksida godišnje dozvolila svega 86,8 miliona godišnje u periodu do 2012. godine. "Interesantno je da je Evropska komisija smanjila limite pre svega novim članicama koje se poslednjih godina suočavaju sa strmim privrednim rastom", kazao je Ržiman. Upozorio je da je juče Letonija dobila za 57 odsto manje prava da zagadjuje nego što je tražila, Litvanija 46 odsto, Poljska 27 odsto, Slovačka 21 odsto a Češka 15 odsto manje nego što su tražile. Najveći češki zagadjivač, elektroenergetski kolos ČEZ, moraće na tržištu "za skupe pare" da kupuje dozvole za emitovanje ugljen-dioksida, zbog čega Česi mogu da očekuju poskupljenja struje, najavio je portparol ČEZ-a Ladislav Kšiž. "Mi smo aktivnim merama smanjili zagadjivanje a sada nas novim limitima EU kažnjava", kazao je Kšiž. I u Poljskoj su uvereni da će restrikcije limita za godišnje emisije ugljen-dioskida uticati na cenu struje. "Nemamo drugu mogućnost nego da proizvodimo električnu energiju iz uglja. Niko u tako kratkom roku ne može da predje na savremene tehnologije ili da izgradi atomsku elektranu", kazao je poljskom dnevniku "Žečpospolita" Franćišek Phelka, direktor Poljskih elektrana. "Drastično ograničenje limita može da odbije mnoge investitore, to će povećati nezaposlenost i inflaciju i prouzrokovati rast cena", protestovao je poljski ministar za životnue sredinu Jan Šiško. Zvanična Varšava ipak okleva da sudskim putem potraži pravo da više zagadjuje, kao što je to učinila Slovačka, a Šiško je "Žečpospoliti" kazao da tek treba da se napravi analiza. "Poljska bi imala šanse na sudu samo ako bi dokazala da je diskriminisana. A to nije slučaj jer smo za sve zemlje koristili istu metodologiju", kazala je Barbara Helferih, portparol evropskog komesara za životnu sredinu.

Lange: Ukupan proces reforme u BiH u zastoju
Glavni pregovarač EU u pregovorima sa BiH o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Dirk Lange izrazio je nezadovoljstvo što još nije postignut dogovor o reformi policije u BiH. On je za današnji sarajevski "Dnevni avaz" rekao da se "u poslednje vreme ništa značajno ne dogadja u vezi s potpisivanjem Sporazuma, koji bi značio korak u približavanju Bosne i Hercegovine članstvu u EU". "Imamo nekih tehničkih dogovora i kontakata, ali nema suštinskog pomaka", rekao je Lange i dodao da evropski komesar za proširenje Oli Ren "neće doći u Sarajevu da stavi paraf na ugovor sve dok se ne postigne progres u reformi policije". Prema njegovim rečima, još postoji šansa da BiH ove godine potpiše Sporazum sa EU, ali samo ako se tokom aprila vide pomaci u dogovoru o reformi policije. "Važno je postaviti državu na put ka EU", istakao je Lange i dodao da su u BiH ukupni reformski procesi u zastoju.Upitan zašto je na poslednjem sastanku Tela za praćenje reformi iznenada na dnevni red stavio pitanje povratka "alžirske grupe" iz američkog zatvora Gvanatanmo na Kubi, on je istakao da "BiH mora tražiti povratak tih ljudi". "Očekujemo da država preuzme odgovornost za svoje državljane, preduzme konačno aktivnosti i vrati ih iz Gvantanama", rekao je Lange. Šestorica Alžiraca, naturalizovanih državljana BiH, izručena su pre pet godina vlastima SAD i od tada se nalaze u zatvoru na Kubi. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su planirali terorističke napade u BiH, iako nikada nije dokazana njihova krivica ni namera.

Poljski premijer odbio referendum o američkoj bazi
Poljski premijer Jaroslav Kačinjski isključio je danas mogućnost da o planiranoj bazi američkog antiraketnog štita u Poljskoj na referendumu odlučuju sami Poljaci, kao i da se to, kako je kazao bilateralno pitanje, dogovara sa celim NATO-om. "Odluka o bazi ne tiče se svakodnevnih interesa stanovništva, već isključivo bezbednosti države kao celine", kazao je Kačinjski novinarima posle sastanka nacionalnog Saveta za bezbednost. Na njemu su predsednik, premijer i nadležni ministri razmatrali kako da odgovore na predlog SAD da američke rakete za presretanje eventualnog napada iz Irana ili Severne Koreje budu razmeštene u Poljskoj, a radarski deo štita u Češkoj, ali još nisu doneli konačnu odluku. "Uskoro će se time vlada pozabaviti na sednici", kazao je premijer i izneo svoje mišljenje da "američka baza ima smisla za bezbednost Poljske, jer može da ojača poljsko-američke veze". Jaroslav Kačinjski je danas istakao da je američka baza bilateralno pitanje zvanične Varšave i Vašingtona, a ne tema za celi NATO. "Sistem antiraketnog štita ne predstavlja konkurenciju NATO-u. Ja na to gledam nedvosmisleno kao na bilateralnu stvar koja očigledno ni na koji način ne dovodi u pitanje NATO", kazao je Jaroslav Kačinjski, javlja poljska novinska agencija PAP. Poljski premijer je, medjutim, izrazio spremnost da o američkoj bazi razgovara sa Rusijom, koja američke rakete tako blizu svojih granica doživljava kao pretnju, ali isključivo na bilateralnoj osnovi. "Antiraketni štit očigledno nije uperen protiv Rusije, ali ako Rusi budu hteli da sa nama o tome razgovaraju - razgovaraćemo, ali isključivo bilateralno, kao što je i pitanje razmeštanja baze bilateralno pitanje američko-poljskih odnosa", upozorio je Kačinjski.

Ljoveras: Rešenje statusa Kosova u skladu s vrednostima EU
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras poručio je večeras da rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije mora biti u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima - slobodom, demokratijom i poštovanjem ljudskih prava. "Potrebno je pronaći održivo rešenje statusa Kosova koje će poštovati evropske vrednosti", naglasio je Ljoveras na svečanosti u Sava centru, upriličenoj povodom 50. godišnjice potpisivanja Rimskih sporazuma - osnivačkog akta današnje Evropske unije. On je, čitajući poruku predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, ukazao na to da Evropska unija ne podrazumeva samo ekonomsku moć i bogatstvo, već i negovanje zajedničkih vrednosti - slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava. Ljoveras i Andreas Cobel, ambasador Nemačke, predsedavajuće EU, poručili su da su Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana dobrodošle u Evropsku uniju, ali su istakli da brzina njihovog uključenja u tu zajednicu evropskih naroda zavisi isključivo od njih samih. "Spremni smo da vam pružimo pravnu, tehničku i finansijsku pomoć, ali je odlučujući impuls za članstvo u Evropskoj uniji u vašim rukama", naglasio je Ljoveras. Andreas Cobel je rekao da evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana nije puki san, već da je ostvariva u bliskoj budućnosti. "Srbija je dobrodošla u Evropsku uniju, ali odluka o tome je, pre svega, na njenom narodu i njenim političarima", naglasio je, takodje, Cobel. Predstavnici šest evropskih zemalja - Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Holandije i Belgije - potpisali su 25. marta 1957. godine u Rimu sporazume kojima je utemeljena Evropska ekonomska zajednica, prethodnica Evropske unije, koja danas ima 27 zemalja članica.

Janša: Zemlje zapadnog Balkana neće zajedno ući u EU
Slovenački premijer Janez Janša ocenio je danas da nema izgleda da zemlje zapadnog Balkana istovremeno udju u Evropsku uniju. Odgovarajući na pitanja poslanika u slovenačkom parlamentu, Janša je rekao da je EU, u pogledu širenja, "saglasna da se svaka država kandidat tretira posebno i malo je verovatno da će države zapadnog Balkana zajednički ući u EU". Janša je time odgovorio na pitanje Zmaga Jelinčiča iz Slovenske nacionalne stranke, koji je upitao da li će slovenacka vlada "podržati zajednički ulazak država zapadnog Balkana - Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije u EU, ili će još istrajavati na parcijalnom guranju Hrvatske u evroatlantske integracije". Premijer je rekao da, kada je reč o Hrvatskoj, postoji još nekoliko područja u kojima se nalaze otvorena pitanja i naveo ulazak banaka na hrvatsko tržište, formiranje fonda za uništenje nuklearnog otpada i praksu diskriminacije na tržištu. Slovenački premijer ne očekuje brze korake u daljem širenju EU, jer će ispunjavanje uslova za članstvo ubuduće biti teže nego što je bilo u vreme kada je u EU ulazila Slovenija.

EU:Ahtisarijev plan doprineće multietničkom Kosovu
Predsedavajući EU - Nemačka ocenila je danas da će predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim se predvidja nadgledana nezavisnost Kosova, doprineti izgradnji multietničkog i demokratskog društva na Kosovu. Ahtisarijev predlog rešenja statusa Kosova "osmišljen je da bi izgradio multietničko, demokratsko društvo na Kosovu zasnovano na vladavini prava", navodi se u saopštenju i dodaje da predlog "udara temelje za održivi ekonomski i politički razvoj Kosova i da će poboljšati stabilnost celog regiona". "Predsedavajući EU veruje da je predlog fer i balansiran kompromis koji ukazuje na put napretka za Kosovo", navodi se u saopštenju postavljenom na veb sajtu nemačkog predsedavanja EU. "Sa podnošenjem predloga Savetu bezbednosti UN, proces rešavanja budućeg statusa Kosova sada ulazi u odlučnu fazu. Predsedavajući EU veruje da će Savet bezbednosti biti na visini svoje odgovornosti i nada se da će na vreme prihvatiti predlog", navodi se u saopštenju. Savetu bezbednosti UN danas su prosledjena dva dokumenta sveobuhvatni predlog rešenja statusa Kosova i izveštaj Martija Ahtisarija u kome se objašnjava predlog i preporučuje nezavisnost Kosova uz nadzor medjunarodne zajednice.

Tužilac traži pet godina zatvora za Berluskonija
Italijansko tužilaštvo zatražilo je od suda u Milanu da ukine oslobadjajuću presudu u procesu protiv bivšeg premijera Silvija Berluskonija i osudi ga na pet godina zatvora zbog korupcije. Milanski sud oslobodio je 2004. Berluskonija optužbe za podmićivanje sudija u slučaju prodaje prehrambenog konglomerata SME, tokom 1980-ih godina, koji je bio u vlasništvu države. Tročlano sudsko veće je oslobodilo Berluskonija jedne opotužbe, dok je za drugu odlučilo da je zastarela. Očekuje se, ipak, da će i ove žalbe postati zastarele i pre nego što žalbeni sud donese odluku. Sledeće ročište zakazano je za 20 april. Slučaj SME potiče iz decenije pre nego što je medijski magnat Berluskoni ušao u politiku. Sudije su 1985. godine blokirali prodaju SME-a i odlučili u korist Berluskonijevog holdinga "Fininvest", koji su bili protiv toga da jedna konkurentska kompanija kupi to prehrambeno industrijsko preduzeće. Do prodaje nikada nije ni došlo i SME je prodat u delovima. Protiv Berluskonija se u Milanu vodi još jedan sudski proces, jer je njegova medijska kuća Medijaset otkupila prava na televizijsko prikazivanje američkih filmova. U prethodnim sudskim procesima, Berluskonija bi ili oslobodili ili su tužbe bile zastarele, a on je uvek tvrdio da je nevin.

Solana:EU spremna da pomogne u rešenju za Kosovo
Čelnici EU i NATO, Havijer Solana i Jap de Hop Shefer izjavili su danas u Briselu da "što pre" treba usvojiti rešenje za Kosovo i ponovili podršku specijalnom izaslaniku UN za Kosovo Martiju Ahtisariju. Povodom današnjeg predstavljanja Ahtisarijevog plana Savetu bezbednosti UN, Solana je istakao da generalni sekretar UN Ban Ki Mun može odlučiti da najpre prouči taj predlog, preda ga odmah Savetu bezbednosti UN ili organizuje novu raspravu. Generalni sekretar UN je "suveren" da odluči šta će učiniti, a Evropska unija je spremna da pomogne u svim zamislima i formulacijama u Ahtisarijevom predlogu da bi se došlo do konačnog rešenja, rekao je Solana. Visoki predstavnik EU je dodao da generalni sekretar UN Ban Ki Mun "možda neće odmah" Savetu bezbednosti UN predati Ahtisarijev predlog. "Deo tog procesa će biti završen danas, jer je zadatak Ahtisarija da predstavi dokument generalnom sekretaru UN. Zatim će proces u Savetu bezbednosti UN biti otvoren, ali proces ide dalje i mora biti okončan u okviru Saveta bezbednosti UN", objasnio je Solana. Solana i Shefer su na zajedničkoj konferenciji za novinare ocenili da je Kosovo "jedinstven slučaj koji neće imati posledice na druge slučajeve u svetu". "To je jedinstveno rešenje za jedinstven slučaj. Sukobi u svetu imaju različite uzroke, pa i različita rešenja. Uzimati lekcije iz rešenja A za sukob B nije mudar način da se upravlja svetom", rekao je Solana. Ne postoji jedinstven model za rešavanje sukoba. To je istorija pokazala mnogo puta. Otud nije moguće govoriti da je Kosovo uzor za rešavanje drugih sukoba, rekao je on. Medjutim, generalni sekretar UN Ban Ki Mun će odlučiti šta će učiniti s dokumentom koji večeras dobija od Ahtisarija, rekao je Solana, dodajući da on može da ga analizira, da prenese neposredno u nadležnost Saveta bezbednosti UN, ili da organizuje novu raspravu. Na pitanje da li smatra da bi bilo uputno razmotriti i eventualne nove konsultacije i pregovore, što predlažu srpska strana i Rusija, Solana je uzvratio da on ne želi da govori o tome šta treba da uradi generalni sekretar UN. "Savet bezbednosti UN s Ahtisarijevim dokumentom može učiniti ono što hoće. Mi smo spremni da pomognemo, ako se to od nas zatraži, kad je reč o nekim zamislima u dokumentu Ahtisarija... I ako to vodikonačnom rezultatu, budite sigurni da ćemo upotrebiti sve naše sposobnosti i moći da se u tome uspe", rekao je Solana. Odgovarajući na pitanje da li veruje da Rusija neće staviti veto na novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, Solana je rekao da "nema razloga da misli da bi neki stalni član Saveta bezbednbosti UN unapred išao na sastanke tog tela s opredeljenjem da stavi veto. "Verujem da ide s konstruktivnim zamislima i videćemo kakav će biti konačni ishod", rekao je Solana. Zamoljen da kaže šta očekuje od večerašnjeg susreta s pomoćnikom američkog državnog sekretara Nikolasa Bernsa, koji je izjavio da novu rezoluciju Saveta bezbednostu UN očekuje pre juna, Solana je odgovorio da je jako dobro poznat stav SAD, "na kojem će Berns insistirati i danas". "Ipak, bolje je da sačekam susret s Bernsom i čujem šta će mi reći. Ali, kao što znate, ja sam bio u poseti Vašingtonu i Njujorku, od ponedeljka do srede, i verujem da jako dobro znam šta oni o tome misle", rekao je Solana.

Potpisana Berlinska deklaracija
Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel, predsednik Komisije Evropske unije (EU) Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering potpisali su danas u Berlinu na neformalnom samitu EU Berlinsku deklaraciju. Ovim dokumentom Unija, koja okuplja 27 država i 490 miliona gradjana, u budućnosti treba da bude postavljena na čvršće i modernije zajedničke osnove. Juče i danas su šefovi država ili vlada EU na neformalnom samitu u Berlinu obeležili 50. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora kojima su postavljeni temelji ove integracije. U govoru održanom pred potpisivanje deklaracije kancelarka Merkel je zatražila od svih članica da se zauzmu na prevazilaženju ustavne krize nastale posle negativnih ishoda referenduma o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji pre dve godine. "Neuspeh (u ustavnom procesu) bi bio istorijski propust. Zato je važno da budemo jedinstveni u cilju da se EU do izbora za Evropski parlament 2009. postavi na obnovljene zajedničke osnove", rekla je kancelarka na svečanosti u Nemačkom istorijskom muzeju. Angela Merkel je ponovila nameru Berlina da do kraja juna, tj. Do kraja nemačkog predsedništva Unijom, ponudi "red vožnje" za dalje aktivnosti na usvajanju ustava. Podršku je pri tome dobila od šefa Evropske komisije Baroza koji je takodje u govoru istakao da su "Evropi potrebne jake institucije". U govoru koji je sadržavao i veoma lično obojene delove, kancelarka Merkel je govorila i o svojim iskustvima u nekadašnjoj socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj i o tome kako je doživela ujedinjenje dve nemacke države i prevazilaženje podele Evrope. Mediji su posebno istakli da je kancelarka u govoru navela da Evropa, prema njenom uverenju, ima jevrejsko-hrišćanske korene. To je protumačeno kao svojevrstan odgovor na kritiku koju je Evropskoj uniji juče uputio papa Benedikt Šesnaesti. Činjenicu da u Berlinskoj deklaraciji nema pozivanja na zajedničke hrišćanske korene zemalja članica, poglavar Rimokatoličke crkve vidi kao potvrdu da se EU udaljila od vere. Pri tome je deo zemalja, na primer Poljska, zapravo i bio za ovu formulaciju, ali je, kao i kada je o ostalim temama reč, Deklaracija plod teško postignutog kompromisa u kojem nije bilo mesta za sva želje i sve zamisli svih članica. Kao važni zadaci kojima će se u budućnosti posvetiti EU navode se borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i ilegalnog useljavanja, kao i protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, siromaštva, gladi i bolesti. Istovremeno zemlje EU, kako se kaže u Deklaraciji, žele da "zajednički napreduju u energetskoj politici i zaštiti klime i daju doprinos sprečavanje globalnih klimatskih promena". U dokumentu se uopšteno navode principi, vrednosti i ideali čijem ostvarivanju teže svi u EU, a na prvom mestu se kaže da se "u centru svega nalazi čovek čije je dostojanstvo nepovredivo, a prava neotudjiva". Na početku ovog dela Deklaracije se ističe i da su "žene i muškarci ravnopravni".

Pomirenje, mir i poverenje - istorijski uspeh Evrope
Trajni mir, utemeljen na pomirenju bivših neprijatelja i uzajamno poverenje naroda i država Evropske unije su istorijski uspeh i primer za ceo svet, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, povodom pet decenija osnivanja EU. Vrlo slično vidjenje su izneli i visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren. Od pada Berlinskog zida, kako je istakao Barozo, "mi smo postigli i mirno ponovno ujedinjenje Evrope" i "Evropska unija je pomogla unapredjenje demokratije, političke slobode i ljudskih prava", uz ekonomsku solidarnost i socijalnu pravdu. On je rekao da je Evropska unija "najbolji odgovor na izazove 21. veka kao što su globalizacija, trajni ekonomski rast, konkurentnost, politička solidarnost, snabdevanje energijom, klimatske promene i bezbednost". Visoki predstavnik EU Havijer Solana je, u vidjenju razvoja Evrope u idućih pola veka, ocenio da je "možda ključni zadatak za Evropu da se postavi i razvije na pravilima utemeljen medjunarodni poredak, koji će biti u stanju da se uhvati u koštac s problemima snažne globalizacije". Solana smatra da će u svetu idućih decenija biti "mnogo više sukoba potencijalnih interesa i vrednosti i zato je nužno da se, uz dobre namere, izgrade i postojane svetske institucije". Kako je rekao, to znači da "učestvujemo aktivno u kolektivnom sistemu medjunarodne bezbednosti, koji počiva na delotvornom multilateralizmu, čije su težište Ujedinjene nacije". Solana predvidja da će se "svetsko ekonomsko težište pomeriti u Aziju", dok će uticaj narastajućih ekonomskih sila - Indije, Kine, Brazila, Rusije, Meksika i Turske, "postati preovladjujući u svetskoj ekonomiji". "A svi ćemo tad biti pogodjeni demografskim promenama, migracijama stanovništva i sve većim nevoljama u očuvanju prirodne sredine", uz probleme u obezbedjenju za svetsko stanovništvo dovoljnih zaliha vode, rekao je Solana, dodajući da će iznad svega biti presudni napori Evrope da obezbedi nove trajne izvore "čiste energije". Ali Solana predvidja i da će "sve veće selidbe stanovništva iz ekonomskih, političkih i, u sve većoj meri, razloga čovekove okoline, staviti na iskušenje našu sposobnost da odredimo sami sebe i svoju volju da ostanemo otvoreni prema svetu". Solana je zaključio onim što je francuski predsednik Šarl de Gol pre pola veka rekao nemačkom kancelaru Konradu Adenaueru: "Reč je o tome da napravimo celu Evropu, ili neće biti Evrope". Evropski komesar Oli Ren je predočio da su kod mnogih Evropljana, posle zastoja u ustavnom preuredjenju Evropske unije, zavladali neraspoloženje prema daljem proširenju i bojazan od globalizacije, imigracije, buduće evropske integracije. EU je ipak uspela da tu "utučenost" prevazidje poboljšanjem ekonomskog rasta, jačanjem svoje konkurentnosti i tehnološkog napretka, otvaranjem više radnih mesta i, kako je kazao evropski komesar, u sagledavanju onog što je Evropa postigla i što će učiniti do 2033. godine. "Evropljani su shvatili da moraju da preustroje Uniju da bi se stekli uslovi za ulazak novih članica, politička integracija i proširivanje su tekli uporedo", smatra Ren. Evropski komesar je uveren da će "istoričari 2057. godine zaključiti" da je najpre, posle rešenja za institucionalnu reformu EU, Hrvatska ušla u redove Unije, "potom je u drugoj deceniji 21. veka niz dobro pripremljenih učlanjivanja učvrstio mir i stabilnost na Balkanu, ugradjujući u potpunosti to nemirno područje u evropsku maticu". Kipar se 2013. ujedinio kroz pregovore u UN i najzad "privlačna moć Evrope" je dovela do toga da se "i turskim reformatorima pomogne da stvore društvo sa pouzdanim temeljnim slobodama i stabilnom privredom". Turska se konačno pridružila EU, pošto je "bespogovorno postala evropska zemlja, čvrsto privržena evropskim vrednostima, stub stabilnosti u nemirnom regionu i uzor, odrednica demokratije u muslimanskom svetu". A "istoričari su 2057. zaključili" i da je ceo proces mogao loše da završi "tako da EU okrene ledja Turskoj i Balkanu što bi izazvalo nestabilnost i gurnulo unazad reforme na najnestabilnijem području Evrope", kaže Ren. Renovo proročanstvo se zaključuje time da je na stogodišnjicu Unije došlo do rasprave o tome "da li da EU prihvati molbu Amerike za članstvo" i da "sve govori da će, posle veoma podeljenih mišljenja, SAD biti ponudjeno - privilegovano partnerstvo".

I najveći evroskeptici odaju priznanje EU
I najveći evroskeptici, predsednik Češke Vaclav Klaus i Poljske Leh Kačinjski, odali su u Berlinu na 50. rodjendan Evropske unije priznanje koliko dobra im je donela, ali upozoravaju da je vreme da se zapita da li svoje narode ne vodi u nepoželjnom pravcu. "To (Berlinska deklaracija) je više poezija nego proza, poletne reči koje se mimoilaze sa problemima koji u EU postoje", kazao je češkim novinarima u Berlinu predsednik Klaus. Klaus je naglasio da je "proces evropske integracije doneo mnogo dobrog" ali da je vreme da se pokrene "diskusija da li taj proces ne vodi društva u drugačijem i nepoželjnom pravcu". Kao primer nepoželjnih promena naveo je "deficit demokratije u EU". "Klasični primer" je po Klausovoj oceni tajnovitost oko pripreme Berlinske deklaracije koju danas usvaja 27 šefova država i vlada a, kako je protestovao zvanični Prag, Nemačka je "prisvojila" i nije omogućila da se unapred o njenom tekstu diskutuje. Poljskom predsedniku Lehu Kačinjskom zasmetalo je što u Berlinskoj deklaraciji nema pomena hrišćanskih korena Evrope. "Istorija uči da se demokratija bez vrednosti lako menja u maskirano ili evidentno totalitarno društvo", citirao je Kačinjski prethodnog papu Jovana Pavla II u vikend izdanju poljskog lista "Fakt". Kačinjski je istakao da 50. rodjendan Unije ne sme da bude samo prilika zna podsećanje na "očigledne uspehe ideje evropske integracije", već povod za razmišljanja u kakvom dalje pravcu proces treba da se kreće. "Ne smemo da zatvaramo vrata pred novim državama, pred onima koji žele da daju svoj prilog evropskoj kulturnoj, civilizacijskoj i privrednoj raznolikosti Evrope", napisao je Kačinjski i izrazio nadu da će prva medjutim tim novim državama i to vrlo skoro biti Hrvatska. Kačinjski je ocenio da proces integracije ne može da se produbi sve dok u svesti gradjana EU "umesto osećanja nacionalnog jedinstva ne počne da se stvara jako osećanje evropskog identiteta, osećaja da su gradjani Evrope". Za razliku od Klausa i Kačinjskog, slovački premijer Robert Fico ocenio je da upravo neformalni samit šefova država i vlada članica EU u Berlinu na 50. godišnjicu potpisivanja Rimskih sporazuma treba da "ima za cilj da se predstave pre svega dobre strane EU". Slovačka, prema rečima svog premijera, neće imati nikakve probleme sa oživljavanjem i ratifikacijom evroustava, "pošto u potpunosti podržava osnovne ideje na kojima je on zasnovan".

Putin: U doglednoj budućnosti, Rusija neće u EU
Ruski predsednik Vladimir Putinizjavio je danas da Rusija u doglednoj budućnosti ne namerava da postane članica Evropske unije, ali je spremna da maksimalno razvije stateško partnerstvo sa njom, prenosi ruska agencija "RIA Novosti". "Razvoj veza sa EU na više planova principijelan je izbor Rusije. Medjutim, u doglednoj buducnosti, iz sasvim očiglednih razloga, mi ne nameravamo da udjemo u EU niti da sa njom stupamo u nekakvu formu asocijacije", napisao je predsednik Rusije u članku koji je danas objavljen u nizu evropskih medija. Putin je objasnio da "Rusija namerava da svoje odnose sa EU gradi na dogovornim osnovama i principima strateškog partnerstva". "Želim da podvučem da smo u tom partnerstvu spremni da idemo maksimalno daleko. Prirodno, podrazumevajući da i partneri predju svoju deonicu puta", istakao je on. Predsednik Rusije je konstatovao da ukupno raspoloženje u pravcu sveobuhvatne, intenzivne i dugoročne saradnje daje očigledne rezultate i podvlači da se sve više oseća "rame uz rame" borba protiv novih opasnosti. Ukazujući na razvijanje bilateralnih trgovinskih odnosa EU i Rusije, Putin je podsetio i na širenje saradnje na polju kulture i obrazovanja, kao i na sporazum o olakšanju viznih procedura koji uskoro treba da stupi na snagu. On je dalje kazao da Rusija "izgradjujuci suverenu demokratsku državu" deli temeljne vrednosti i principe velike većine Evropljana. "Nas objedinjuje poštovanje medjunarodnog prava, neprihvatanje metoda sile u rešavanju medjunarodnih problema, izbor u korist jačanja kolektivnih načela u evropskoj i globalnoj politici", ocenio je Putin. Prema njegovim rečima, "stabilna, prosperitetna i jedinstvena Evropa" odgovara interesima Rusije. "Zato je za nas važno što je EU sve autoritetniji i uticajniji centar svetske politike koji daje značajan doprinos rešavanju pitanja regionalne i globalne bezbednosti", istakao je Putin. Ističući da se interesi Rusije i EU neće uvek podudarati, Putin je pozvao partnere Rusije u EU da iza čiste ekonomije ne traže i politicke zamisli. On je takodje pozvao da se na "zakonite i apsolutno razumljive poteze u cilju zaštite nacionalnih interesa" ne odgovora ideološkim "etiketama" iz doba hladnog rata. Putin smatra da probleme protivraketne odbrane kontinenta, medjunarodnog terorizma, širenja oružja za masovno uništavanje, trgovine drogom, imigracije i globalnog siromaštva EU i Rusija treba da rešavaju na zajedničkoj osnovi izgradjenoj na poverenju. "Ne sme se dopustiti da u evropskoj politici preovladaju blokovski pristupi, da se na našem kontinentu pojave nove linije podele, da se realizuju jednostrani projekti na uštrb interesa i bezbednosti suseda", ocenjuje predsednik Rusije i izražava uverenje da će EU služiti jačanju jedinstva i razvoju najšire saradnje u Evropi.

Amabasadori EU: BiH ima partnera za priključenje u EU
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling i ambasadori šest država koje su potpisale Rimski sporazum, saopštili su danas da "BiH ima partnera na kojeg može računati u svojim naporima da se priključi EU". Oni su podsetili da je svaka zemalja članica EU tokom proteklih pedeset godina prošla kroz radikalne političke i društvene promene kako bi osigurale efikasniju i produktivniju integraciju sa drugim zemljama. Prema njihovim navodima, sredinom pedesetih godina prošlog veka, kada su vodjeni pregovori o Rimskom sporazumu, osnovna sredstva za život u zemljama zapadne Evrope još su bila prilično ograničena, zdravstvene i socijalne usluge nedovoljno razvijene, siromaštvo sveprisutno, a gradjani su živeli u strahu od rata. "Ove okolnosti su se promenile zato što su zemlje EU imale poverenja u osnovne principe Rimskog sporazuma koje su nastavile poštovati - sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i gradjana. Ovi principi podrazumevaju i jednu temeljnu pretpostavku - da su svi gradjani Evrope jednaki pred zakonom", naveli su ambasadori. Oni su istakli da "BiH i njeni susedi imaju svoje mesto koje im po prirodi stvari pripada, u geografskom, kulturološkom, političkom, ekonomskom i društvenom smislu, u evropskoj porodici država". Prema njihovoj oceni, proces integracije u evropsku porodicu ne može biti pasivan, već aktivan. Ambasadori su istakli da će Evropa i dalje verovati u slobode i principe sadržane u Rimskom sporazumu i dodali da "Bosna i Hercegovina ima partnera na kojeg može računati u svojim naporima da se priključi EU". "Evropa neće pasivno stajati po strani nego će nastaviti aktivno pružati svoju pomoć. Očekujemo da će uskoro doći do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju čim BiH bude ispunila potrebne kriterijume", zaključili su ambasadori. Saopštenje su potpisali belgijski ambasador Filipe Nuvenijus francuska ambasadorka Mariz Bernju, nemački ambasador Majkl Šmunk, italijanski ambasador Alesandro Falavolita, generalni sekretar luksemburškog Ministarstva spoljnih poslova Džordžes Santer i holandski ambasador u BiH Karel Voskiler.

Širak se oprostio od medjunarodne političke scene
Francuski predsednik Žak Širak oprostio se danas u Berlinu od svojih evropskih kolega i medjunarodne političke scene. Širak, kome uskoro ističe drugi uzastopni predsednički mandat, odlučio je pre dve nedelje da se više ne kandiduje na predsedničkim izborima u Francuskoj, zakazanim za 22. april. Francuski lider, koji je 12 godina na čelu države, ovog vikenda je u Berlinu učestvovao u obeležavanju 50 godina od usvajanja Rimskog sporazuma kojim je postavljen temelj Evropske unije. Širak je svečanostima prisustvovao uz 26 lidera zemalja ili  vlada EU, što je ujedno bio poslednji medjunarodni samit kome je prisustvovao u funkciji predsednika Francuske. Danas je rekao da nije osetio neku posebnu emociju zbog toga što mu je ovo bio poslednji samit, već je kazao da mu je bilo drago što je video svoje kolege. "Nemam osetljivo srce", kazao je danas na konferenciji za novinare u nemačkoj prestonici, u prisustvu surpuge Bernadet (Bernadette). "Stvari su takve kakve su. Odlučio sam da će ovo biti moj poslednji samit i mnogo mi je drago što sam poslednji put mogao da vidim moje kolege", rekao je Širak. "Srdačno su me pozdravili i prijateljski se sa mnom rukovali po odlasku." Pomenuo je kriglu za pivo koju mu je nemačka kancelarka Angela Merkel danas poklonila za vreme ručka, kao oproštajni poklon. "Kancelarka je rekla samo lepe stvari o meni, koje ja neću ponoviti", našalio se francuski predsednik. "Žak Širak je veliki Evropljanin koji je dao pozitivan pečat Evropi", izjavila je danas Angela Merkel na odvojenoj konferenciji za novinare. Dodala je da je Širak ispraćen "veoma dugim ovacijama" od strane svojih kolega iz EU. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) takodje je pohvalio Širaka ali je ujedno priznao: "Ne mogu da kažem da sam se uvek slagao s predsednikom Širakom, ili da se on uvek slagao sa mnom". Poljski šef države Leh Kačinjski je imao samo pohvalne reči na račun francuskog lidera "Bio je veoma značajna ličnost za Evropu. Što se tiče demokratskih država, nema političara koji je duže vremena bio prisutan na političkoj sceni (...). On je odigrao izuzetno značajnu ulogu u Evropi", ocenio je Kačinjski u Berlinu.

Angela Merkel za evropske oružane snage
Savezna kancelarka Angela Merkel izjasnila se za izgradnju evropske armije i jasnije definisanje strukture Evropske unije (EU). "Moramo da se približimo stvaranju evropske armije. Pored toga Komisija EU će postati sposobnija za delovanje uz jasno odredjivanje nadležnosti", rekla je kancelarka u intervjuu dnevniku "Bild". Istovremeno se kancelarka izjasnila protiv "savezne države" Evrope smatrajući da nje neće biti "ni za 50 godina, jer će se zadržati raznolikost nacionalnih država". Šefovi država ili vlada 27 država članica EU će na neformalnom sastanku sutra i prekosutra u Berlinu obeležiti 50. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora koji su bili temelj nastanka ove evropske integracije. Na samitu će kancelarka Merkel obrazložiti Berlinsku deklaraciju, dokument koji treba da obuhvati bilans dosadašnjih uspeha EU, istakne temelje zajedništva zemalja članica i ukaže na puteve daljeg razvoja Unije.

Poljaci pokreću raspravu u EU o smrtnoj kazni
Poljska u okviru pregovora o novom evropskom ustavu namerava da pokrene raspravu o vraćanju smrtne kazne u Evropsku uniju, pošto čak 63 odsto Poljaka traži da se ta najoštrija kazna ponovo uvede. "U slučaju najgnusnijih ubistava smrtna kazna je jedina koja zadovoljava osećanje pravde", kazao je za današnju "Žečpospolitu" poljski ministar pravde Zbignjev Žobro. Kao argument u prilog tome da iz novog evropskog ustava bude izbačena zabrana smrtne kazne, Žobro je naveo da jedno pogubljenje sprečava da se izvrši 14 do 18 ubistava."Treba ubediti evropske elite da počnu takvu diskusiju", rekao je poslanik u Evropskom parlamentu iz redova vladajućih poljskih konzervativaca Adam Bjelan. Prema poslednjoj anketi za dnevnik "Žečpospolita", protiv ponovnog uvodjenja smrtne kazne je svega 31 odsto Poljaka, ali većina poljske političke scene. Iako je broj pristalica najoštrije kazne u Poljskoj opao u poslednje tri godine čak za 14 odsto, i dalje je zagovara većina javnosti – 63 odsto. Poljski ustav ne zabranjuje izričito smrtnu kaznu, ali je Poljska ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koja je ne dozvoljava u mirnodopskim uslovima. U poljskom krivičnom zakoniku umesto smrtne kazne zato postoji kazna doživotnog zatvora. Pristalice smrtne kazne u slučaju posebno brutalnih zločina su i braća Kačinjski, premijer Jaroslav i predsednik Leh. Šef države je, medjutim, do sada naglašavao da, iako bi želeo da se smrtna kazna ponovo uvede u Poljskoj, stoji obema nogama na zemlji i vidi da za to u Evropskoj uniji ne postoji volja i raspoloženje.

Kina prestigla SAD kao najvećeg izvoznika u EU
Kina je zamenila SAD kao izvor najvećeg uvoza zemalja EU, navodi danas londonski "Fajnenšl Tajms" (Finacial Times), pozivajući se na zvanične podatke.Brz rast kineskog izvoza postao je politički osetljivo pitanje u Evropi koje je podstaklo strahovanja oko industrijske konkurentnosti EU. Prošle godine uvoz iz Kine u 25 država evropskog bloka skočio je za 21 odsto na 191,5 milijardu evra (255 milijardi dolara), navodi statistički ured EU, Eurostat. Uvoz iz SAD porastao je za 8 procenata, na 176,2 milijarde evra. EU takodje beleži snažno povećanje svog izvoza u Kinu, koji je tokom prošle godine ostvario skok od 23 procenta, na 63,3 milijarde evra. Rastuća važnost ovih trgovačkih veza objašnjava zašto ekonomisti sa optimizmom gledaju na evropske ekonomske izglede, uprkos pretnje usporavanja u SAD. Lorenco Bini Smagi (Lorenzo Smaghi), član izvršnog odbora Evropske centralne banke, kaže da bi za "nastavak održivog rasta svetske ekonomije, kočenje azijskih privreda bilo isto tako zabrinjavajuće, ako ne i više, kao usporavanje američke." Poslednje trgovinske brojke nagoveštavaju da osnaženi evro tek treba da učini znatnu štetu izvozu iz evrozone. Nemački ekonomski oporavak je ostvaren na izvozu, dok je u Francuskoj povećanje vrednosti evra praćeno zvonjavom na uzbunu oko izvozne konkurentnosti. U januaru, izvoz iz evrozone je pao za 0,4 odsto u odnosu na decembar,mada je region 13 zemalja koje za zajednički novac imaju evro objavio spoljnotrgovački višak za peti uzastopni mesec. Ove sedmice evro se dodatno osnažio u odnosu na dolar, ali je ispod rekorda od 1,36 dolara koji je postigao 2004.

Za budućnost EU ključne reforme institucija
Pola veka od osnivanja Evropska unija (EU) danas se suočava s brojnim nedoumicama u vezi sa svojom budućnošću i daljim pravcem razvoja. Unija je danas, više nego ikada, rastrzana izmedju daljeg proširenja i dublje integracije, političkog jedinstva i ekonomske unije, izmedju veće otvorenosti prema svetu i zaštite svojih proizvodjača i poljoprivrednika. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je taj osećaj kretanja u nepoznato jedan od razloga za pad popularnosti Unije u mnogim njenim članicama, uz ocene da je suviše udaljena od ljudi, birokratska, kosmopolitska i okrenuta poslovanju. EU tek treba u potpunosti da "svari" veliko proširenje iz 2004. godine, kada je prijemom osam zemalja istočne i centralne Evrope, i Kipra i Malte, broj članica porastao sa 15 na 25. Ulaskom Bugarske i Rumunije ove godine članstvo se povećalo na 27, a jaz izmedju bogatih i siromašnih članica se još više produbio. Nezadovoljstvo zbog proširenja i zabrinutost zbog mogućnosti pristupanja Turske EU neki su od razloga za odbacivanje evropskog ustava, na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine. Odbacivanje ustava, koji treba da reformiše institucije EU i prilagodi ih sve većem broju članica, otvorilo je krizu poverenja koja traje već dve godine, a Unija se i dalje bori sa zastarelim propisima napisanima za prvobitnih šest članica, sličnih po uredjenju. Kada u nedelju u Berlinu budu proslavljali 50. godišnjicu Rimskog sporazuma, evropski lideri neće moći da upotrebe reč "ustav" u svečanoj "Belinskoj deklaraciji", niti da govore o odredjenom datumu za reformu institucija. Oni, takodje, neće moći da kažu kako bi blok trebalo da se dalje razvija zbog podela oko toga da li Turskoj, Ukrajini i Belorusiji uopšte treba ponuditi punopravno članstvo. Ali, iako je kriza oko evropskog ustava ukazala na otpor medju njenim gradjanima prema daljem proširenju, proceces proširenja nije završen. Brisel je u više navrata ponovio da zemlje zapadnog Balkan imaju evropsku perspektivu i da je njihovo mesto u Uniji, pošto ispune uslove za to. Zemlje zapadnog Balkana su u različitim etapama pridruživanja EU, a najviše je napredovala Hrvatska koja je sa EU 2005. pokrenula pregovore o pristupanju. Pitanje pridruživanja Turske je, i pored pregovora o pristupanju sa EU, otvoreno, jer se neke članice EU zalažu za "privilegovano partnerstvo" sa Turskom, a ne za punopravno članstvo. Takodje, EU je daleko od toga da bude paralisana uprkos opštoj melanholiji. Lideri Unije su prošle nedelje jednoglasno usvojili ambiciozan plan o klimatskim promenama, energetici i biogorivima, u želji da preuzmu vodjstvo u svetu u borbi protiv klimatskih promena. Pravila o jednoglasnom usvajanju odluka, medjutim, usporavaju napore ka izgradnji zajedničke spoljne i bezbednosne politike i u rešavanju pitanja imigracije i kriminala. U oživljavanju rasprave o evropskom ustavu na samitu EU u junu, nemačku kancelarku Angelu Merkel, čija zemlja predsedava EU u prvojpolovini ove godine, čeka težak zadatak. Ako lideri EU budu mogli da spasu ključne reforme u ustavu pobedom na referendumima ili njihovim izbegavanjem, Unija će moći da prevazidje sumnje u svoju budućnost. Ako ne, bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor je upozorio da bi rasplitanje klupka moglo da potraje 20 godina. Entuzijazam za izgradnju Unije često se, osim političkih razloga, poklapa i sa ekonomskim ciklusima. Prema istraživanju koje je prošle godine sprovedeno u celoj EU, posle perioda porasta nezaposlenosti i slabijeg rasta, tek nešto manje od polovine gradjana smatralo je da je članstvo u EU dobro zanjihovu zemlju. Taj trend se poklopio sa tri ranija ekonomska pada i, ako se bude potvrdio, EU bi trebalo da doživi preporod, kada ponovo dodje do ekonomskog uspona.

Danas Svetski dan voda
Danas je Svetski dan voda, a ovogodšnji slogan je "Borba sa oskudicom vode". Tu temu su izabrali svi članovi novog mehanizma UN, "Vode UN", za vreme Svetske nedelje vode u Stokholmu avgusta prošle godine. Tema ukazuje na potrebu za udruživanjem i saradnjom da bi se obezbedilo trajno, efikasno i pravedno upravljanje oskudnim resursima i na medjunarodnom i na lokalnom nivou. Više od 2,5 milijarde ljudi u svetu ili 42 odsto svetskog stanovništva danas nema ni elementarno higijenske, zajedničke sanitarne čvorove, a svakoga dana 3.900 dece umre zbog nedostatka vode ili sanitarnih problema. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je zajednička odgovornost za vodu i da je neophodno da se uskladi medjunarodna, regionalna i lokalna politika u upotrebi vodnih resursa. Po podacima SZO, potrošnja vode u svetu raste više nego dvostruko od rasta broja stanovnika na planeti. Šestina stanovništva sveta (1,1 milijarda) nema pristup količini od 20 do 50 litara slatke vode koja je minimalna preporuka UN da se osigura dnevna potreba za pićem, kuvanjem i čišćenjem. Problem je najizraženiji u sušnim predelima, većina zemalja Bliskog istoka i severne Afrike suočava se sa stalnom nestašicom vode, kao i Meksiko, Pakistan, Južna Afrika i veliki delovi Kine i Indije, ali se i države sa dovoljnom količinom vode suočavaju sa pretnjom od nestašice.Generalna skupština UN je 22. marta 1993. godine usvojila rezoluciju kojom je proglašen Svetskim danom voda, a inicijativa za obeležavanje tog dana potekla je sa Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine. Od 2005. godine, na osnovu odluke Generalne skupštine UN iz 2003.godine, proglašena je Medjunarodna decenija za akciju - Voda za
život.

Ren: Za novu vladu Srbije ključne ličnosti
Evropska unija (EU) je opredeljena za evropsku integraciju Srbije i od ključne važnosti je da na položaje u novoj Vladi Srbije dodju odgovarajuće ličnosti, uz "jasan lanac" donošenja i sprovodjenja odluka, izjavio je danas evropski komesar za proširenje Oli Ren. To je posebno u vezi sa očekivanjem da nova vlada u Beogradu ostvari punu saradnju s haškim Sudom da bi se obnovili i zaključili pregovori o pridruživanju i "Srbija krenula dalje putem u Evropu", rekao je on. Ren je u raspravi u Evropskom parlamentu istakao da su nedavni susreti predstavnika EU i Srbije u Beogradu i Briselu sa predsednikom Borisom Tadićem "u tom smislu bili veoma ohrabrujući". Evropski komesar je naveo da napori za formiranje nove vlade Srbije treba uskoro da udju u završnu fazu. Kako je naglasio, "program nove vlade mora da potvrdi da će biti uspostavljena puna saradnja s haškim Sudom, uključujući hapšenje optuženih kao glavni prioritet". "Mi takodje smatramo da ustrojstvo nove srpske vlade mora da ustanovi jasan lanac izdavanja naredjenja koji vodi efikasnoj koordinaciji aktivnosti u saradnji s Haškim sudom. Takodje mora obuhvatiti ozbiljne operacije na terenu, pre svega u cilju potrage i hapšenja odbeglih optuženika", kazao je Ren. "Izbor ključnih ličnosti na tim dužnostima biće veoma važan element u tom pogledu", rekao je evropski komesar i dodao da je Srbija u "vrlo osetljivom i trenutku punom izazova u svojoj istoriji". U raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, Ren je ocenio i da je u Srbiji situacija posle izbora "veoma složena".Evropski komesar je u raspravi o Kosovu insistirao na tome da se u Savetu bezbednosti prihvati plan specijalnog izaslnika UN Martija Ahtisarija za Kosovo. Istovremeno, kako je rekao, "mi Srbiji obezbedjujemo konkretnu opipljivu EU perspektivu i moramo joj pomoći da prevazidje nacionalističku prošlost i da se okrene evropskoj budućnosti". "Evropska perspektiva Srbije može pomoći naporima nove vlade i srpskom narodu da se okrene budućnosti, a ne samo prošlosti", kazao je Ren. Savet ministara inostranih poslova EU je u februaru pozdravio spremnost Evropske komisije da obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju čim nova vlada u Srbiji istakne rešenost da preduzme opipljive korake za punu saradnju s Haškim sudom. Ponovio je uverenje da Srbija ima institucionalne kapacitete da brzo i delotvorno sprovede sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i "učini sledeći korak na putu u Evropu". Ren je naglasio da Srbija ima ogromne intelektualne, ekonomske i kulturne kapacitete koje najbolje može iskoristiti uključivanjem u EU. EU je opredeljena za evropsku perspektivu Srbije i Evropska komisija je spremna da sa novom srpskom vladom radi na postizanju tog cilja. Očekujemo da će srpski demokratski lideri delati zajedno i iskoristiti tu priliku, istakao je evropski komesar. On je ukazao na to da presuda Medjunarodnog suda pravde po tužbi BiH nalaže vlastima u Srbiji da u punoj meri saradjuju s Haškim sudom u cilju hapšenje odgovornih za genocid u Srebrenici i druge zločine

Evropska unija slavi 50. rodjendan
Širom Evrope tokom vikenda će biti obeležena 50. godišnjica osnivanja Evropske unije, a centralna proslava će biti organizovana u Berlinu, gde će se okupiti šefovi vlada ili država 27 članica i najviši zvaničnici EU. Lideri EU će povodom 50. godišnjice potpisivanja Rimskog sporazuma kojim je 25. marta 1957. utemeljena Evropska ekonomska zajednica (EEZ) usvojiiti deklaraciju, koja će u nedelju biti objavljena u Berlinu. U "Berlinskoj deklaraciji", o čijoj pripremi Nemačka, kao predsedavajuća EU, nije mnogo govorila u javnosti, lideri EU bi trebalo da iznesu zajedničke stavove o izazovima sa kojima se suočava EU, uključujući insitucionalne reforme, socijalni razvoj, proširenje. Deklaracija bi trebalo da da zamaha predstojećoj raspravi o oživljavanju evropskog ustava na samitu EU u junu i da još jednom potvrdi jedinstvo u redovima Unije. EU je za 50 godina postojanja prešla put od ekonomske zajednice do političkog ujedinjenja i od šest prvobitnih članica na zapadu Evrope do 27 članica, sa ukupno 490 miliona stanovnika. I pored porasta evroskeptizicma medju gradjanima u današnjoj EU zbog ekonomskih i socijalnih pitanja, posledica proširenja i pitanja identiteta, lista dobrobiti koje je Unija donela je duga: mir, ujedinjenje Nemačke i Evrope, zajedničko tržište i valuta, slobodan protok ljudi. Stvaranje EU počelo je formiranjem Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, u koju su ušle Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg. Tih šest zemalja 25. marta 1957. godine potpisuju sporazum u Rimu, kojim je formirana Evropska ekonomska zajednica. Osnivači EU su znali da će političko ujedinjenje u posleratnoj Evropi ići suviše teško i zato su formulisali proces ekonomske integracije koja će čvršće vezati zapadnoevropske zemlje i vremenom voditi ka političkom ujedinjenju. Ekonomskoj zajednici su 1973. godine pristupile Britanija, Irska i Danska, a zatim tokom 1980-tih i bivše diktature Grčka, Španija i Portugalija. Sledile su ih 1995. godine Švedska, Finska i Austrija, koje su u vreme "hladnog rata" bile neutralne zemlje. U maju 2004. godine usledilo je veliko proširenje na osam bivših komunističkih zemalja u istočnoj Evropi, kao i Kipar i Maltu, a zatim i na Bugarsku i Rumuniju 2007. godine. Sporazumom iz Mastrihta koji je stupio na snagu u novembru 1993. godine EEZ je preimenovana u Evropsku uniju. Tim sporazumom je utemeljena i ekonomska i monterana unija. Lideri EU su 1993. godine utvrdili takozvane kriterijume iz Kopenhagena o standardima u oblasti demokratije, ljudskih prava, vladavine prava, zaštite manjina i civilne kontrole nad vojskom. Pokušaj reforme evropskih institucija novim ustavom naišao je na neuspeh proteklih nekoliko godina. Novi ustav, koji je trebalo da prilagodi institucije EU sve većem broju članova, odbačen je 2005. godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ustav je do sada ratifikovalo 18 članica EU. Danas Unija ima jaku ekonomiju kao što je ekonomija SAD, a značajan je medjunarodni faktor po pitanju trgovine i zaštite prirodne sredine. Od 2002. godine, 13 članica EU ima jedinstvenu valutu - evro, što je korak dalje u dubljoj integraciji velikog jedinstvenog tržišta Unije. Svoje valute su zadržale Britanija, Švedska i Danska, a od novih članica Unije evro je za sada uvela samo Slovenija. Većina članica EU, takodje, pripada šengenskoj zoni slobodnog kretanja gradjana, koja bi trebalo da se proširi na nove članice kasnije ove godine.

Pomoć EAO za razvoj privatnog sektora na severu Kosova
Evropska agencija za obnovu (EAO)će sa 3,2 miliona evra pomoći razvoj privatnog preduzetništva naseveru Kosova grantovima od 40 do 200 hiljada evra, saopsteno je danas tokom predstavljanja projekta u Prištini. Rukovodilac Misije EAO na Kosovu, Tijeri Bernar Gel, izjavio je da će donacije moći da koriste privatni preduzetnici u opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan, Vučitrn, Zubin Potok i Leposavić. Sredstva obezbedjuje Evropska komisija. Prednost će imati projekti prerade poljoprivrednih proizvoda i industrijske revitalizacije. Istovremeno, za pomoć i savete korisnicima sredstava odvojeno je 800.000 evra. Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel je rekao da je taj projekt samo jedan element za zajedničku budućnost na Kosovu. "Ulaganje u trgovinu i ekonomski razvoj je najbolji način za prevazilaženje socijalnih i političkih teškoća i vreme je da se  promeni stranica istorije i investira u budućnost", rekao je on. Mirel je rekao da će rešavanje statusa omogućiti Kosovu da udje u ugovorne obaveze sa medjunarodnim financijskim institucijama, a to je, prema njemu, ključni faktor u razvoju privatnog preduzetništva na Kosovu, pošto će ono moći da potpisuje sporazume s Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ministar trgovine i industrije Kosova Bujar Dugoli je izjavio da taj projekt pruža neposrednu pomoć zajednicama u razvoju preduzetništva. On je rekao da nezavisno od političkih prepreka koje su prema njemu prevazidjene, očekuje da će taj projekt biti uspešno rešen i da će doprineti boljem životu svih.

Evropska komisija menja kockarska pravila u tri zemlje
Evropska komisija naložila je danas vlastima Danske, Finske i Madjarske da promene nacionalna pravila koja ograničavaju kladjenje u tim zemljama i istakla da će ih možda odvesti do suda ako ne odgovore u roku od dva meseca. Komisija je saopštila da je primila žalbe da se u te tri zemlje sprečavaju u poslovanju kompanije koje imaju predstavništva u drugim zemljama Evropske unije, a kao razlog za to navode se nedostaci dozvola za bavljenje poslom kladjenja ili organičenjima u toj oblasti. Komisija je objasnila da ta ograničenja nisu u skladu sa zakonima EU i dodala da se pokazalo da ograničavajuće mere koje se sprovode u tim zemljama "nisu neophodne, uskladjene i nediskriminišuće". U saopštenju se navodi da se ne može upotrebiti argument da vlasti u tim zemljama pokušavaju da spreče potrošače od kocke, jer u isto vreme ohrabruju i navode gradjane da učestvuju u državnim lutrijama ili drugim kockarskim operacijama od kojih zemlje imaju direktnu dobit. Evropska komisija dovela je u pitanje i postojeće kockarske sisteme, kao što je državni monopol, ističući da ne bi trebalo da imaju koristi od toga što su kategorizovani kao neprofitne operacije jer imaju strog godišnji planirani prihod i često se oslanjaju na komercijalne načine da reklamiraju svoje usluge kockanja.

EU-Srbija: Paraf na sporazum o readmisiji početkom aprila
Evropska unija i delegacija Srbije dovršile su danas tehničke razgovora o jedinstvenom sporazumu o readmisiji, kojim će se urediti povratak lica iz Srbije koja ilegalno udju ili borave na teritoriji zemalja EU, a kojih trenutno ima izmedju sto i sto pedeset hiljada. Kako je izjavio član srpske delegacije Zoran Martinović, reč je o mehanizmu postepenog, uredjenog povratka srpskih državljana za čije je socijalno-ekonomsko zbrinjavanje i ponovno uključivanje u društvo EU obećala da će od 2008. obezbediti finansijska sredstva iz svojih fondova. Delegacije Srbija i Evropske komisije će početkom aprila održati završnu rundu pregovora i, očekuje se, parafirati sporazum koji bi na jesen bio potpisan i stupio na snagu krajem godine. Uporedo će biti potpisan i sporazum EU-Srbija o viznim olakšicama, koji će takodje stupiti na snagu do kraja godine. Proces povratka lica koja su iz Srbije ilegalno došla u EU traje još od 1996. godine, pošto Srbija već od ranije ima sporazume o readmisiji sa 12 zemalja EU koji uredno funkcionišu. "Ne očekujemo otud nikakav novi talas povratnika, sad kad se potpiše jedinstven sporazum s EU, iako će uslovi biti nešto stroži", objasnio je Martinović, zvaničnik Službe za ljudska i manjinska prava Srbije. "Ilegalci su bili vraćani i do sada. Nema nikakve nove kategorije koja bi bila vraćana čarter letovima. Najveći broj povratnika je i dosad bio iz Nemačke i Nemačka će, sve govori, i ubuduće vraćati najveći broj lica, jer je za to i dosad bilo osnova", rekao je Martinović. Ali sad je povoljno to što će postojati i mehanizmi za socijalno-ekonomsku reintegraciju. Srbija će sad imati pristup fondovima EU kako bi se ta lica zbrinjavala na način koji će srpske vlasti osmišljavati. I, kako je objasnio Martinović, srpski državljani s Kosova, kad je reč o Albancima, vraćaju se, posredstvom civilne misije UN, na Kosovo, na osnovu mehanizma koji postoji u saradnji s zemljama EU. Srbi s Kosova, ako je bezbedan prostor gde žele da se vrate, mogu da idu tamo, odnosno u užu Srbiju. Po rečima člana srpske delegacije, u razgovorima je rešen niz otvorenih pitanja, ali još uvek je glavno pitanje vraćanje i prihvatanje državljana trećih država i lica bez državljanstva

Okončani tehnički razgovori o viznim olakšicama
Predstvnici crnogorske vlade i Evropske komisije uspešno su danas u Briselu okončali tehničke konsultacije o zaključivanju sporazuma o viznim olakšicama i sporazuma o readmisiji izmedju EU i Crne Gore, izjavio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Svetozar Djurović. Djurović je večeras u telefonskoj izjavi agenciji Beta precizirao da su s EU dogovorena tri vida viznih olakšica - smanjenje broja dokumenata za dobijanje viza, neplaćanje ili smanjenjene plaćanja troškova izdavanja viza i mogućnost dobijanja viza na duži vremenski period i za više ulazaka u zemlju. On je rekao da je postignut dogovor da vize ne plaćaju bliski rodjaci - bračni drugovi, deca i roditelji osobe koja živi u inostranstvu, članovi službenih delegacija, studenti, profesori, novinari, naučni radnici, osobe sa hendikepom, osobe koje putuju iz humanitarnih razloga, sportisti koji putuju radi sportskog takmičenja. Troškovi izdavanja viza sada koštaju oko 35 evra. Djurović nije, medjutim, želeo da odgovori na pitanje da li je Evropska komisija odbila neki od zahteva crnogorske delegacije, navodeći da će se eventualna sporna pitanja rešiti u narednim pregovorima. "Cilj ovih sporazuma je da omogući gradjanima Crne Gore da lakše putuju u inostranstvo i da se smanje ilegalne migracije", rekao je Djurović i izrazio zadovoljstvo današnjim dogovorom. Djurović je takodje rekao da je u slučaju Sporazuma o readmisiji ostalo da se usaglasi rešenje koje se odnosi na gradjane bivše SFRJ koji nemaju državljanstvo nijedne od bivših republika, navodeći da se postavlja pitanje da li je za dobijanje državljanstva dovoljno samo mesto rodjenja ili ne. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović izjavio je danas da će Crna Gora i EU najkasnije za mesec dana potpisati sporazum o viznim olakšicama i sporazum o readmisiji izmedju EU i Crne Gore.

Dogovor o besplatnim vizama za gradjane Srbije
Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije danas su postigle dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije, saopštila je u Briselu direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. Ona je navela da će te kategorije stanovništva uživati vizne olakšice u okviru sporazuma EU i Srbije, koji bi trebalo da bude potpisan na jesen i da krajem godina stupi na snagu. Miščevićeva je danas nagovestila da bi do parafiranja sporazuma moglo doći već početkom aprila. Posle tehničkih razgovora srpske delegacije i Evropske komisije danas u Briselu, ona je rekla da je prijatno iznenadjena činjenicom da je Evropska komisija u velikoj meri izašla u susret predlozima srpske delegacije. Prema njenim rečima, pored dogovora o davanju besplatnih viza, umesto da koštaju 35 evra, proširena je i kategorija gradjana koji mogu uživati vizne olašice i u priličnoj meri je sveden broj dokumenata koji je za to potreban. Pored učenika, studenata, profesora i naučnih radnika, vizne olakšice će važiti i za zvaničnike verskih zajednica, samostalne privrednike, penzionere, novinare i još neke kategorije stanovništva. Tanja Miščević je rekla da su glavni dokumenti za vizne olakšice dokaz o statusu podnosioca zahteva i pismo ili dokaz da sa opravdanom namerom putuje u EU. Delegacija Vlade Srbije nastavlja danas posle podne u Briselu s predstavnicima Evropske komisije pregovore o sporazumu o readmisiji.

Evropska trojka sa Kondolizom Rajs i o Kosovu
Visoki predstvanici Evropske unije danas će u Vašingtonu sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs razgovarati o odnosima Unije i SAD i najvažnijim medjunarodnim pitanjima, medju kojima je i pitanje rešavanja statusa Kosova. Trojku EU koja će posetiti Vašington čine šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, ispred zemlje koja predsedava Unijom, visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana i komesar za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner, saopštila je EU. "Glavna tema biće odnosni EU i SAD, uključujući i pripreme za evropsko-američki samit, koji će biti održan u Vašingtonu 30. aprila. Od ostalih pitanja, na dnevnom redu će biti i medjunarodna pitanja u kojima EU i SAD tesno saradjuju, kao što su Bliski istok, nuklearni program Irana i Kosovo", navodi se u saopštenju. Tokom posete delegacije EU, u Stejt departmentu u Vašingtonu biće održan i korporativni forum na visokom nivou o transatlantskoj saradnji u oblasti energetskih tehnologija. Cilj skupa, koji će otvoriti Rajsova i Štajnmajer i na kojem će učestvovati vodeće evropske i američke kompanije i istraživačke organizacije, jeste da se razmotre mogućnosti saradnje u oblasti energetskih istraživanja.

Tesna pobeda Partije centra, opozicija možda ulazi u vladu
Vladajuća Partija centra pobedila je, tesnom većinom, na parlamentarnim izborima u Finskoj, a glavna opoziciona partija Konzervativaca dobila je dovoljno glasova za eventualno mesto u novoj vladajućoj koaliciji. Glavni koalicioni parnter Partije centra - Socijaldemokrate su veliki gubitnici ovih izbora i mogli bi da završe kao opozicija, prvi put od 1995. Na osnovu preliminarnih rezultata sa svih biračkih mesta u zemlji, Partija centra osvojila je 23,1 odsto glasova, konzervativci 22,3 a socijaldemokrate 21,4 odsto glasova. Konačni rezultat izbora biće potvrdjen u sredu.

Aleksejev: Ahtisarijev plan jednostran i za nezavisno Kosovo
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da je plan specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija "jednostran" i "sračunat na stvaranje nezavisne države Kosovo". "Medjunarodna zajednica se, objektivno, već suočava sa situacijom da su Ahtisarijevi 'statusni predlozi u suprotnosti sa Poveljom UN", rekao je Aleksejev u intervjuu za današnje izdanje "Večernjih novosti" Aleksejev je dodao da će UN će morati da reše važno preliminarno pitanje: "može li, sme li, čak i Savet bezbednosti uopšte uzimati u razmatranje ono što je u suprotnosti sa Poveljom UN? Rusija smatra da ne sme". Ruski ambasador je ocenio i da su pregovori Beograda i Prištine u Beču bili "plod buldožer-diplomatije" kojoj su pregovori bili "samo paravan za nametanje samo srpskoj strani unapred nacrtanih i 'donetih' rešenja". Moskva želi otpočinjanje "istinskih pregovora Beograda i Prištine" na principima - "bez navijanja medjunarodnog faktora, bez pritisaka, pretnji i ucena", rekao je on. "Izlaz iz stvorene situacije može biti jedino u produžavanju pregovora Beograda i Prištine. Do njihovog kompromisa. Ako hoćete: u novim pregovorima", dodao je ruski ambasador. Aleksejev je naglasio da je Rusija "najodlučnije protiv toga da bilo ko, pa i Savet bezbednosti UN, odluči o onome o čemu jedino Beograd i Priština mogu pregovorno odlučiti".

Sarkozi apeluje na bratstvo
Favorit na predsedničkim izborima u Francuskoj, desničar Nikola Sarkozi apelovao je danas na bratstvomedju svim gradjanima te zemlje, uz podsećanje na govor borca zaljudska prava u Americi Martina Lutera Kinga, javljaju agencije. Kandidat desnice, predsednik Unije za narodni pokret (UMP), je u govoru pred oko 8.000 mladih pristalica, podsetio da je čuveni govor Martina Lutera Kinga "Sanjao sam" promenio Ameriku i apelovao na okupljene da sanjaju o "bratstvu" za Francusku. "Sanjam da jednog dana sva deca čije su porodice Francuzi generacijama... sva deca imigranata, svi unuci Italijana, Portugalaca... svih katolika, protestanata.., mogu da sednu za sto francuskog bratstva", rekao je Sarkozi. On je rekao da želi da ujedini sve Francuze i da će nagraditi "sve one koji Francusku učine većom, bez obzira na boju kože, političko ili socijalno poreklo". Predsednički izbori u Francuskoj se održavaju 22. aprila, ali će, prema prognozama, najverovatnije biti organizovan i drugi krug izbora 6. maja.

Opozicija podržala seoski referendum o američkoj bazi
Češka opozicija zatražila je danas od vlade premijera Miroslava Topolaneka da u odlučivanju o budućoj radarskoj bazi američkog antiraketnog štita uzme u obzir jučerašnji referendum u seocu Trokavec, u kojem je jedan jedini čovek bio za bazu. Seoce sa svega stotinak duša, koje nema kanalizaciju, ni vodovod, ni poštu, leži najbliže mestu gde bi u vojnom poligonu Brdi trebalo da bude razmešten radarski deo američkog štita za presretanje eventualnog napada balističkim raketama iz Irana i Severne Koreje. Referendum u Trokavecu je bio prvi u nizu koje su zakazala sela oko češkog vojnog poligona u nastojanju da lokalnim plebiscitima spreče da radarska baza bude baš kod njih. Od 90 birača na referendum su izašla 72 meštana a svi su bili protiv radara, osim jedinog koji u skladu sa referendumskim pitanjem ne traži od lokalnih vlasti "da preduzmu sve legalne administrativne mere da razmeštanje američkog radara kraj njihovog sela spreče. " "Živimo tu od 1965. godine. Nećemo da nam vladaju Amerikanci. To smo već jednom imali, kada su tu bili Rusi, kazao je novinarima penzioner Milan Matuška. Pored najčešćeg argumenta da su Česi već jednom bili okupirani i dobili strane baze, sovjetske, te ne moraju isto istorijsko iskustvo da ponavljaju sa Amerikancima, meštani sela oko poligona Brdi u kamere i mikrofone tvrde da će im američki vojnici silovati žene, a da radar zrači i opasan je po njihovo zdravlje. "Ja nisam učena žena, ali neka mi niko ne priča da ta kugla vidi tako daleko, a pri tome nema nikakav uticaj na životnu sredinu", kazala je novinarima Božena Kratka iz obližnjeg Mirošova koja je pošto-poto htela da glasa na referendumu iako nije iz Trokaveca. Primetan je i strah od terorističkog napada, kao što se Pražanima svojevremeno nije dopalo što će američki radio Slobodna Evropa iz Praga emitovati program za Irak i Iran. "Radar nećemo. To je svojevrstan trojanski konj 21. veka", kazao je Jindržih Kolarž iz Trokaveca i poručio premijeru Topolaneku i vladi da ako već hoće američki radar, neka ga postave u Pragu, kod sebe. Stranka zelenih, koja jedina u vladajućoj koaliciji traži da Česi dobiju priliku da o evropskoj bazi američkog antiraketnog štita odlučuju u referendumu, baš zbog argumenata tipa "silovaće nam žene", smatra da je referendum preuranjen i da žitelji sela oko poligona treba da se izjašnjavaju tek kada dobiju dovoljno informacija. "Trčimo ispred rude. Ne znamo da li će za to SAD imati para da li će baza spadati i pod NATO, ne znamo ni stav Evropske unije", kazala je danas poslanik zelenih Kateržina Žak.

Poljska daje zeleno svetlo oživljavanju ustava EU
Poljska neće blokirati nastojanja Nemačke da oživi novi evropski ustav i slaže se da dosadašnji tekst bude osnova za te razgovore, ocenio je kao najveći efekat posete nemačke kancelarke Angele Merkel Poljskoj predsednik te zemlje Leh Kačinjski. Nemačka kancelarka je juče i danas boravila u Varšavi i primorskom letovalištu na Baltiku, Hel, sa poljskim predsednikom Kačinjskim unastojanju da povrati poljuljano poverenje u poljsko-nemačkim odnosima. Istovremeno kao šef vlade predsedavajuće zemlje EU želela je da obezbedi podršku zvanične Varšave Berlinskoj deklaraciji koju na 50. godišnjicu EU u Berlinu potpisuju šefovi država i vlada dvadesetsedmorke i za pokretanje usvajanja evroustava sa mrtva tačke. Leh Kačinjski potvrdio je danas u intervjuu poljskoj nacionalnoj televiziji da joj je to pošlo za rukom. "Poljska će potpisati Berlinsku deklaraciju, imamo izvesne ograde, ali bili bi jedina zemlja koja je ne bi potpisala", kazao je Kačinjski. Poljski predsednik je ocenio da su najvažniji plodovi posete Angele Merkel "zeleno svetlo Poljske" oživljavanju evroustava i obećanja o solidarnosti EU u pitanju energetske bezbednosti. "Slažemo se da tekst evroustava bude osnova za razgovore o novom", kazao je poljski predsednik i podsetio da je do posete nemačke kancelarke Poljska zahtevala da se tekst novog ustava napiše potpuno iznova. Varšava ipak ne namerava da odustane od ideje da se budući ustav temeljno preradi, jer želi da u dokument udje odredba da je Evropska unija savez pojedinih država. Prema njegovoj oceni, evropski ustav, koji je do sada ratifikovalo 18 zemalja a Francuzi i Holandjani ga odbacili pre skoro dve godine na referendumu, u nekim svojim odredbama ideju Evrope kao zajednice nacionalnih država krši. Poljski analitičari i političari slažu se da je Angela Merkel, kao što dugo nijedan nemački kancelar nije, došla u Varšavu sa pruženom rukom pomirenja i da samo zavisi od braće Kačinjski, premijera Jaroslava i predsednika Leha, da li će je prihvatiti na obostranu korist Poljaka i Nemaca.

Protivnici i pristalice nezavisnosti Baskije u protestima
Desetine hiljada pristalica dva suprotstavljena pokreta protestvovalo je danas u Pamploni, gradu na severu Španije, zbog pregovora s baskijskom separatističkom organizacijom Eta kao i zahteva separatista za otcepljenje. Dve grupe demonstranta razdvojenih policijom, prvi put su se suočile danas u Pamploni, gradu u regionu Navara, posle nedelja žučne debate oko nezavisnosti Baskije i protesta protiv Ete i španske socijalističke vlade, u organizaciji opozicione Narodne partije. Partija Batasuna, politički saveznik Ete, predložila je u februaru da autonomni region Navara i susedna Baskija obrazuju nezavisnu baskijsku državu. Pristalice Narodne partije u protestu na kojem su nosili zastave Španije i Navare izrazili su protivljenje bilo kakvom ujedinjenju dva regiona. Narodna partija je optužila socijalističku vladu premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera (Jose Luis Rodriguez Zapatero) da nudi Navaru baskijskim separatistima, što se u Madridu odbacuje. Zamenica premijera Maria Teresa Fernades de la Vega (Maria Teresa Fernandez de la Vega) rekla je danas da Navara nikada neće biti deo mirovnog procesam i da je opozicija izmislila tu pretnju. "Prava i sloboda; o Navari se ne pregovora" pisalo je na parolama koji su nosili demonstranti dok su uzvikivali "Sapatero ostavka" i "Navara nije na prodaju". Pristalicama Narodne partije na 100 metara približili su se, tokom protesnog marša, zastupnici nezavisnosti Baskije. Policija nije dozvolila neposredni kontakt dve grupe demonstranata. Ankete pokazuju da samo deset procenata stanovnika Navare podržava prisajedinjenje tog regiona nezavisnoj baskijskoj državi. Španska vlada prekinula je mirovni proces sa Etom u januaru pošto su teroristi ubili dvoje ljudi podmetanjem bombe u automobilu na maridskom aerodromu. Španska opozicija protivi se bilo kakvim pregovorima sa Etom sve dok ta organizacija ne preda oružje. U protekle četiri decenije Eta je u svojim akcijama ubila preko 850 ljudi.

Segolen Roajal: Greška odbiti Tursku da udje u EU
Kandidat socijalista za predsedničke izbore u Francuskoj Segolen Roajal (Segolene Royal) izjavila je večeras da bi bila "greška odbiti Tursku" da udje u Evropsku unije, "zato što je to Turska". Segolen Roajal je u intervjuu televiziji Frans 2 rekla da "nije reč o principama, već o činjenicama". "Mislim da Turska sada ne ispunjava uslove (za ulazak u EU) i da je potrebna pauza (u proširenju EU), jer Evropa već sada dobro funkcioniše", rekla je ona. "Mislim da bi bila greška odbaciti Tursku, jer je to Turska", rekla je Segolen Roajal i dodala da je u interesu EU da "što veći broj zemalja čvrsto veže za humanističke vrednosti Evrope, a Turska je velika laička zemlja...".

Venecijanska komisija danas o ustavu Srbije
Venecijanska komisija Saveta Evrope (SE) razmotriće danas izveštaj o novom ustavu Srbije, a na sastanku će učestvoavti i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Zoran Lončar. Uoči sastanka Lončar je agenciji Beta rekao da će "Komisija razmatrati mišljenje koje su sačinili pravni stručnjaci i u čijem je preliminarnom izveštaju ocenjeno da tekst Ustava Srbije zadovoljava evropske standarde u mnogim aspektima". Prema njegovim rečima, srpska delegacija će na sastanku ukazati na "potpunu pravnu utemeljenost" ustavnog opredeljenja da je Kosovo sastavni i neotudjivi deo teritorije Srbije, kojim mu se garantuje suštinska autonomija u okviru granica Srbije. Rasprava o Ustavu Srbije jedna je od tačaka dnevnog reda 70. plenarnog zasedanja Komisije, a u okviru te tačke, kako je najavljeno, Komisija će biti informisana i o prirpema za donošenje budućeg Ustava Kosova. Tokom dvodnevnog sastanka Komsija će razmotriti i pripremu novog ustava Crne Gore, o čemu bi članove tog tela trebalo da izvesti predsednik Skupštine Ranko Krivokapić. Članovi Venecijanske komisije raspravljaće i o ustavnoj situaciji u BiH i ovlašćenjima visokog predstavnika, kao i o položaju verskih zajednica u Makedoniji.

Hašim Tači danas u Briselu
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači dolazi danas u Brisel gde će se sastati sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i sa visokim zvaničnicima NATO, saopštila je Tačijeva partija. U sklopu diplomatskih aktivnosti predstavnika pregovarackog tima Prištine i lobiranja za nezavisnost Kosova, Tači je juče bio u Beču. Drugi član tog tima, predsednik Reformisticke partije "Ora" Veton Suroi bio je ovih dana u Njujorku gde se sastao sa predstavnicima Konferencije islamskih zemalja i Arapske lige, a danas je u Južnoj Africi, na godišnjoj konferenciji Parlamentarne mreže Svetske banke. Južna Afrika je od januara nestalna članica Saveta bezbednosti i ovog meseca predsedava Savetom.

Ministri ekologije G-8 o merama za zaštitu klime
Ministri ekologije sedam industrijskih najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije raspravljaće danas i sutra na neformalnom sastanku u Potsdamu o mogućnostima zaštite od posledica globalnih klimatskih promena i zaštite biljnog i životnijskog sveta. Sastanak koji vodi nemački ministar Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) pripremni je skup za Konferenciju Ujedinjnih nacija (UN) o klimi koja se održava u novembru na Baliju i za samit G-8 koji se u junu održava u Hajligendamu, na nemačkoj obali Baltičkog mora. Pored šefova država ili vlada na samitu, na kojem će zaštita klime biti jedna od glavnih tema, učestvovaće i ministri za ekologiju i zaštitu čovekove okoline. Ministri se nadaju da će tokom skupa u Potsdamu uspeti da se dogovore o značajnim temama, pogotovu zato što na njemu učestvuju i ministri za zaštitu čovekove okline iz četiri "granične" zemlje koje se približavaju statusu industrijski razvijenih nacija. To su Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika. Za nemačke domaćine je taj sastanak izuzetno bitan, upravo zbog prisustva četiri navedene zemlje. Ministar Gabrijel je rekao da za istim stolom u Potsdamu sede "oni koji proizvode dve trećine štetnih gasova koji negativno utiču na globalnu klimu i koji koriste tri četvrtine bioloških kapaciteta planete zemlje". Gabrijel je ocenio da je 2007. godina od ključnog značaja za zaštitu klime, jer se prva faza sprovodjenja protokola iz Kjota završava 2012. godine. Medjunarodna ekološka organizacija WWF je ministre okupljene u Potsdamu pozvala da "odrede smernice aktivnosti za preživljavanje planete". Ukazano je da su ograničavanje posledica promena klime i zaustavljanje izumiranje biljnih i životinjskih vrsta "ključni izazovi 21. veka".

Stabilna inflacija u zoni evra
Inflacija u trinaestočlanoj zoni evra u februaru je bila na nivou januarske - 1,8 odsto, saopštio je danas Eurostat, evropska statistička agencija. Prošlog meseca u zoni evra najviše su poskupeli alkohol i duvanski proizvodi dok su cene ribe, mesa, povrća i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda neznatno pale. Novi podaci o inflaciji objavljeni su nekoliko dana nakon što je Evropska centralna banka (ECB) podigla baznu kamatu za četvrt procenta, na 3,75 odsto. Inflacija na godišnjem nivou u zoni sada je ispod od strane ECB projektovanih dva odsto. ECB će ipak, kako je najavila, nastaviti da "budno" prati faktore koji bi mogli da podstaknu inflaciju, poput cena nafte i zahteva za povećanjem zarada. Analitičari očekuju dalje povećanje kamata u zoni evra jer ECB želi da drži inflaciju pod kontrolom u vreme snažnog ekonomskog rasta.

Poljska kreće u najmasovniju lustraciju u novoj Evropi
Poljska danas kreće u najmasovniju lustraciju u postkomunističkoj Evropi, iako je novi talas masovnih lustracija uzburkao političku scenu i medije, a interesuje svega 39 odsto Poljaka. Umesto oko 27.000 političara i zvaničnika u državnoj upravi koji su prolazili lustraciju do sada, gotovo 700.000 Poljaka raznih profesija moraće da podnese potvrdu da nisu uprljali ruke saradnjom sa specijalnim službama komunističkog režima. Pored političara na svim nivoima - od državnog do lokalnog, potvrdu o lustraciji od Instituta narodnog pamćenja (IPN) moraju da zatraže i svi novinari rodjeni pre avgusta 1972. godine, advokati, poreski konsultanti, notari, pedagozi na univerzitetima, direktori škola, direktori državnih preduzecja, uprava berze, šefovi sportskih saveza. Kao i prema prethodnom zakonu iz 1997. godine, kažnjavaće se takozvana lustraciona laž gubitkom prava na obavljanje javne funkcije narednih 10 godina za one koji su slagali da nisu saradjivali sa totalitarnom tajnom policijom i drugim službama bezbednosti komunističke Poljske.Onome ko sam prizna saradnju preti eventualno gubitak funkcije ili radnog mesta, ali samo ako tako odluči njegov poslodavac. U spornim slučajevima da li neko jeste ili nije saradjivao i lagao, odlučivaće sud, ali ne više specijalni lustracioni već okružni sudovi, što izaziva velike bojazni da će poljsko pravosudje bukvalno zagušiti lustracioni procesi. Novi zakon o lustraciji, temeljan za preporod Poljske iz postkomunističke tranzicione u tzv. Četvrtu Republiku, moralnu, poštenu, bez korupcije, kako su to obećali biračima 2005. godine lideri vladajućih konzervativaca, braća Kačinjski, premijer Jaroslav i predsednik Leh, izazvao je u Poljskoj buru emocija. Deo poljskih novinara, uglavnom onih koji su bili najaktivniji u otporu komunističkom režimu, na čelu sa Evom Milevič iz dnevnika "Gazeta viborča" najavio je bojkot lustracije a u kampanju gradjanske neposlušnosti uključili su se i mnogi naučnici i profesori na poljskim univerzitetima. "Novinari žele da se stave iznad zakona", optužio ih je premijer Jaroslav Kačinjski. Zbog novinara, na novi zakon tužbu Ustavnom sudu podnosi i poljski ombudsman Januš Kohanovski jer veruje da je protivustavna definicija novinara koja obuhvata ne samo stalno zaposlene i honorarne stalne saradnike, već i svakog autora od koga se naruči tekst ili se pojavi kao gost u emisiji. Kohanovski vidi kršenje ustava i u tome što preko lustracije država može da na 10 godina zabrani novinaru koji je lagao o svojim vezama sa totalitarnim službama da se bavi svojom profesijom i de facto ga ostavi bez izvora prihoda. IPN ima obavezu da do 15. septembra na internetu objavi spisak svih agenata i saradnika komunističkih službi, kao što je to već učinjeno u Češkoj ili Slovačkoj. Nova, masovna lustracija koja izaziva toliko bure na poljskoj političkoj sceni obične Poljake mnogo ne interesuje. Svega 39 odsto Poljaka misli da činjenica da je neko saradjivao sa službama bezbednosti bivšeg režima ima značaj, dok 52 odsto smatra da ta činjenica danas nema nikakvog značaja, pokazala je najnovija anketa za današnje "Žiće Varšavi". Poljaci jedino sveštenicima nisu spremni da oproste saradnju sa bivšim režimom. Čak 78 odsto u nedavnoj anketi za dnevnik "Žečpospolita" veruje da Poljska katolička crkva mora da prodje kroz lustraciju, a 70 odsto Poljaka je uvereno da sveštenici koji su svesno i dobrovoljno saradjivali sa bivšim režimom moraju da se povuku s funkcija u hijerarhiji crkve.

EU otvorila gotovo tri miliona radnih mesta
U Evropskoj uniji (EU) lane je otvoreno gotovo tri miliona novih radnih mesta, najviše u jednoj godini od 2000, pokazuju podaci evropske statističke agencije - Eurostat. Rastu broja novootvorenih radnih mesta doprinelo je ubrzavanje evropske ekonomije nakon nekoliko godina usporenog privrednog rasta. U celoj EU prošle godine je otvoreno 2,9 miliona novih radnih mesta, a u dvanaestočlanoj zoni evra 1,9 miliona, najviše od 2001, saopštio je Eurostat.
Prema najnovijim procenama, EU je u 2006. ubeležila ekonomski rast od 2,9 odsto zahvaljujući rastu domaće tražnje ali i snažnom izvozu. Evropski komesar za monetarna pitanja Hoakin Almunia rekao je na jednom skupu u Londonu da su za znatan pad stope nezaposlenosti i rast zaposlenosti, posebno medju ženama i starijim radnicima, zaslužni napori vlada da učine tržište rada fleksibilnijim. Almunia je pozvao zemlje EU da ubrzaju reforme kako bi podstakli pokretanje biznisa i olakšali firmama prodaju njihovih proizvoda I usluga u drugim evropskim zemljama.

Od ponovnog otvaranja pregovora, pet meseci za sporazum
Šef kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da očekuje da će Srbija ubrzo nakon formiranja nove vlade i jasne opredeljenosti za punu saradnju sa Haškim tribunalom, biti u situaciji kao i Crna Gora, koja će danas parafirati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Ona je ocenila da bi Srbiji od ponovnog otvaranja pregovora sa EU, moglo biti dovoljno pet meseci za parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Miščević je povodom parafiranja sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju Crne Gore EU, izjavila Beti da je to za Crnu Goru, od kako je započela taj proces, najznačajniji momenat kao samostalnu državu. Prema njenim rečima, parafiranje sporazuma predstavlja dogovor Crne Gore i EU o tekstu tog dokumenta i tempu liberalizacije i snižavanja carine, a za njegovo konačno potpisivanje neophodna je saglasnost svih država članica EU, kao i evropskog parlamenta. Miščević je istakla da pregovori delegacije Srbije sa EU o potpisivanju sporazuma o viznim olakšicama i o readmisiji nisu uslovljeni formiranjem nove vlade. Delegacija Srbije nastaviće sledeće nedelje u Briselu tehničku rundu pregovora, najavila je Miščević i precizirala da bi ti sporazumi trebalo da budu potpisani do kraja marta ili početkom aprila. "Važno je da postoji ovlašćeno lice koje će parafirati sporazum, a to će verovatno biti šef pregovaračkog tima. Šefa pregovaračkog tima imamo i sa tehničkom vladom i imaćemo ga ukoliko dodje do formiranja nove vlade", objasnila je Miščević. Učesnici u pregovorima sa EU procenili su, prema preostalim otvorenim pitanjima i promenama koje su se u medjuvremenu dogodile, da bi Srbiji nakon ponovnog otvaranja procesa bilo potrebno dva do pet meseci za parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, precizirala je Miščević. Predsednik vlade Crne Gore Željko Šturanović i komesar za proširenje EU Oli Ren parafiraće danas u Podgorici sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i EU. Crna Gora je pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU počela 10. oktobra 2005, zajedno sa Srbijom, u okviru Državne zajednice SCG, ali su oni suspendovani početkom maja prošle godine zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni pošto je ona proglasila nezavisnost, a tehnički deo pregovora je okončan 1. decembra 2006. godine.

Crna Gora danas parafira Spoprazum o pridruživanju sa EU
Crnogorski premijer Željko Šturanović i evropski komesar za proširenje Oli Ren parafiraće danas u Podgorici Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Crne Gore i Evropske unije (EU). Crna Gora je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU počela 10. oktobra 2005, zajedno sa Srbijom, u okviru državne zajednice SCG, ali su oni suspendovani početkom maja prošle godine zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti, a tehnički deo pregovora je završen 1. decembra 2006. godine. Posle parafiranja sporauzma predstoji njegovo potpisivanje, potom ratifikacija u parlamentima Crne Gore i zemalja članica EU, a zatim sporovodjenje. Potpisivanjem sporazuma zemlja postaje pridružena članica EU i to jeključni institucionlani korak ka ostvarivanju punopravnog članstva u Uniji.

Britanski plemići odbacili reformu Doma lordova
Članovi gornjeg doma britanskog parlamenta odbacili su u sredu većinom glasova reformu, prema kojoj bi glasači birali članove Doma lordova. Obično prazan, Gornji dom parlamenta (Dom lordova), bio je u sredu prepun, budući da je više od 500 plemića prisustvovalo zasedanju. Dom lordova se nalazi u istoj zagradi kao i Donji dom, ali njegovi članovi se ne biraju i medju njima se nalaze biskupi, plemići I sudije. Posle trodnevne rasprave, poslanici Doma lordava su glasali protiv odluke koju su prošle nedelje izglasali poslanici Donjeg doma. Sa 361 glasa za i 121 protiv izglasano je da se održi tradicija da se svi članovi gornjeg doma postavljaju imenovanjem. Pristalice reforme su tvrdile da još samo u Lesotu, siromašnoj kraljevini u Africi, postoji sistem sličan britanskom. Ovo glasanje nije obavezujuće, ali će se morati uzeti u obzir prilikom donošenja konačne odluke o reformi gornjeg doma parlamenta. Dom lordova, koji je kao zasebno telo nastao pre 700 godina, ne donosi zakone, ali može da podnosi amandmane, kao i da na ograničen period odloži usvajanje zakona. Članstvo u gornjem domu britanskog parlamenta je doživotno. U njemu je i 92 plemića koji članstvo dobijaju nasledstvom, a ostali su to postali imenovanjem. Mesto nasledstvom mogu dobiti samo muškarci sa napunjene 21 godine, uz uslov da imaju državljanstvo Velike Britanije, Komonvelta ili Irske. Od 1958. godine i žene imenovanjem mogu postati članice gornjeg doma.

Bler izrazio žalost zbog uloge Britanije u trgovini robljem
Premijer Velike Britanije Toni Bler (Tony Blair) izvinio se u sredu zbog uloge te zemlje u trgovini robljem. Bler je ranije izrazio "duboku žalost" zbog ropstva, koje je u Velikoj Britaniji ukinuto pre 200 godina, ali su ga organizacije za ljudska prava kritikovale što nije otišao dalje u izvinjenju. "Ja sam zapravo rekao: nama je žao. I reći ću to opet", rekao je Bler na konferneciji za novinare, kada su ga novinari pitali zašto ranije nije rekao "žao mi je". Na konferenciji za štampu na kojoj je učestvovao i predsednik Gane Džon Kufur (John Kufuor), on je rekao da je najvažnija stvar da se zapamti "šta se dogodilo u prošlosti, da se to osudi i da se kaže zašto je to bilo potpuno neprihvatljivo". Kufur je ranije u sredu rekao da ne bi trebalo olako deliti optužbe za ropstvo. On je rekao da su Velika Britanija, Španija, Portugal I druge nacije krive zbog trgovine robljem, ali da nisu krive jedino evropske nacije. "Neke lokalne domorodjačke grupe su takodej krive. Zato moramo biti oprezni", rekao je Kufur. Bler je ranije priznao da je Velika Britanija postala svetska sila delimično i zbog ropskog rada u kolonijma. Od 1450. godine do početka 19. veka izmedju 10 i 28 miliona Afrikanaca je u neljudskim uslovima brodovima prevoženo u Ameriku gde su prodavani kao robovi. Velika Britanija, koja je ukinula trgovinu robljem 1807. godine, prva je zemlja koja je to učinila.

Putin danas stiže u posetu Atini
Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovaće večeras u Atinu, gde će se sastati sa premijerima Bugarske i Grčke sa kojima bi trebalo da potpiše sporazum o saradnji tri zemlje u izgradnji i eksploataciji naftovoda Burgas - Aleksandropulos. Pomoćnik predsednika Rusije Sergej Prihotko rekao je za rusku novinsku agenciju RIA "Novosti" da će se lideri tri zemlje sastati večeras i razgovarati o energetskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Prema njegovim rečima, sporazum će biti potpisan u četvrtak. Prihotko je kazao da susret tri zvaničnika predstavlja značajnu etapu u sprovodjenju plana rada na jačanju energetske bezbednosti koji je Rusija razradila i koji je usvojen na samitu G-8 u Sankt Peterburgu jula 2006. godine. Putin će u četvrtak imati odvojene sastanke sa premijerima Bugarske i Gr