Anketa: Englezi više od Škota za nezavisnost Škotske
Nezavisnost Škotske ima veću podršku medju Englezima nego Škotima, pokazalo je istraživanje instituta ICM. Prema rezultatima ankete koji su danas objavljeni u nedeljniku "News of the World", 56 odsto ispitanih Engleza smatraju da treba staviti tačku na političku uniju Škotske i Egleske, dok je tog mišljenja 41 odsto ispitanih Škota. Većina Engleza protivi se povećanju troškova na račun Škotske i ocenjuju da škotski predstavnici imaju suviše veliku moć u Vestminsteru. Rezultati ankete objavljeni su uoči izbora za parlament Škotske, koji će se održati idućeg četvrtka. Škotska nacionalna partija obećala je da će, ukoliko bude došla na vlast, organizovati referendum o nezavisnosti. Istraživanje ICM-a je sprovedeno telefonom izmedju 25. i 27. aprila i obuhvatilo je 1.042 ispitanika.

Holandija otvara granice za radnu snagu iz novih članica EU
Holandija će od prvog maja otvoriti svoje tržište rada za radnike iz osam zemalja koje su 2004. postale članice Evropske unije, saopštila je holandska vlada. Nova pravila odnosiće se na radnu snagu iz Poljske, Slovačke, Madjarske, Češke, Slovenije, Estonije, Litvanije i Letonije. Na sajtu holandske vlade objavljeno je da je ministar za socijalna pitanja Pit Hajn Doner odredio paket pravila prema kojem će radnici iz novih članica EU imati iste zarade i uslove kao i holandska radna snaga, što će sprečiti nelojalnu konkurenciju. Komesar za zapošljavanje EU Vladimir Špidla pozdravio je odluku holandskih vlasti o ukidanju ograničenja na zapošljavanje radnika iz novih članica Unije, ocenjujući da će to povoljno uticati i na holandsku privredu. Holandija je postepeno pristupila pitanju otvaranja granica za radnu snagu iz novopridošlih zemalja, za razliku od većine ostalih "starih" članica EU. Britanija, Irska i Švedska su ta ograničenja ukinule još 2004. godine, dok su ostale zemlje EU to učinie prošle godine. Gradjanima Kipra i Malte, koje su takodje ušle u EU 2004. godine, Holandija je već ranije dozvolila da traže posao na njenom tlu. Ulaskom Bugarske i Rumunije, 1. januara 2007. godine, broj članica EU je porastao na 27.

EU upozorava tursku vojsku da se ne meša u politiku
Evropska unija ocenila je da su predsednički izbori u Turskoj "test" za tursku vojsku i njeno poštovanje demokratije, prenele su agencije. Izbori su "jasan test da li će turske oržane snage poštovati demokratsku sekularizaciju i demokratske vrednosti", rekao je evropski komesar za proširenje Oli Ren u Briselu. Predsednički izbori izazvali su tenzije izmedju islamske vlade i branilaca sekularnih ideala, uključujući i vojsku. Vojska, koja se mahom klonila javne debate, izdala je juče saopštenje u kome je izrazila veliku zabrinutost zbog procesa i nagovestila da je spremna da se više umeša u politiku. Ren je, medjutim, upozorio vojsku da se ne meša u predizbornu trku. "Važno je da vojska ostane oslonac demokratski izabranoj vladi", rekao je Ren i prokomentarisao da je saopštene turskog generalštaba "iznenadjujuće i neobično". "Važno je da vojska poštuje pravila demokratske igre i svoju ulogu u njoj", rekao je on. Generalštab, koji je u proteklih 50 godina pet puta intervenisao u zbacivanju vlada radi zaštite sekularnog uredjenja zemlje, izdao je saopštenje nekoliko sati posle prvog kruga glasanja koje je podelilo sekularne snage i islamsku vladu. "Turska vojska prati izbore sa zabrinutošću", navodi se u saopštenju vojske i podsećaju političari da je vojska "glavni branilac sekularizma".

Nemačka: NATO da otvoreno razgovara o raketnom štitu
Državni ministar u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova Gernot Erler zatražio je da NATO "veoma otvoreno" razgovara o posledicama raketnog štita koji SAD žele da postave u istočnoj Evropi. Zamenik šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmejera to je izjavio jutros u jednom radio intervjuu povodom jučerašnje najave ruskog predsednika Vladimira Putina da će njegova zemlja istupiti iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Erler je ocenio da planirano postavljanje raketnog odbrambenog sistema u Poljskoj i Češkoj (o kojem ne postoji saglasnost svih članica NATO), "preti da ugrozi postojeće sporazume o razoružanju". Nemačka je zabrinuto, ali obazrivo reagovala na Putinovu jučerašnju najavu. Ministar Štajnmajer sinoć se u Oslu izjasnio za to da se u sadašnjem konfliktu postupa "obzirno" i da se "traži dijalog sa Rusijom", ali je priznao da je to "naporan proceš". "U suštini reč je o tome da se spreči razvoj spirale nepoverenja izmedju Vašingtona i Moskve. A to je ono što je i u neposrednom evropskom interesu", rekao je Štajnmajer. Ruske najave i mogućnost širenja nesuglasica Zapada i Moskve Nemačku dovode u posebno osetljivu poziciju, jer je od 1. januara ne samo predsedavajuća Evropske unije (EU), već i grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8). Izmedju same EU i Moskve već postoji više spornih pitanja – pored raketnog štita, tu su još i problemi vezani za energetsku politiku, otvaranje ruskog tržišta, sukob oko ruskog uvoza mesa iz članice EU Poljske i budući status Kosova. Tu su još i nesuglasice zbog toga što EU smatra da ruske vlasti ne poštuju dovoljno demokratske i principe pravne države. Pri tome ni stav svih članica EU o ovim pitanjima nije jedinstven. Nemačka već dugi niz godina nastoji da istovremeno gradi dobre privredne i političke odnose sa Moskvom, ne ugrožavajući pri tome transatlantsko partnerstvo. Uticajni dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" danas u komentaru povodom Putinove pretnje poziva Zapad da "ne dopusti da mu bilo ko propisuje šta treba i šta ne treba da radi". "Zapad ne treba da dopusti da ga razjedini čovek koji oseća više od
samo fantomskih bolova kad misli na sovjetsku imperiju. Pod njegovom vlašću Rusija treba ponovo da bude velika i moćna, da izaziva poštovanje, ali i strahopoštovanje", navodi ovaj list. Dnevnik "Velt" pak na sve ovo gleda opuštenije i smatra da će "Putin ostati na retoričkim imperativima", objašnjavajući da je Rusija i dalje upućena na saradnju sa Zapadom. "Više od 48 odsto ruske spoljne trgovine otpada na EU. Kremlj ne može da se odrekne ni tesnih veza sa Vašingtonom. Dakle, dovoljan razlog da se sačuva opuštenost", smatra "Velt".

Pariz: Evropljani da apeluju na Varšavu
Francuska apeluje na svoje partnere i parlament EU da zvanično zatraže od Poljske da dozvoli Bronjislavu Geremeku da zadrži mandat u Evropskom parlamentu, izjavio je danas šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi. Geremek, koji je član Saveta ordena Belog orla, najvišeg poljskog državnog odlikovanja, odbio je ponovnu lustraciju, a poljske vlasti spremaju se da ga kazne oduzimanjem mandata u Evropskom parlamentu. Dust-Blazi je rekao radiju "Evropa 1" da predlaže dve stvari: prva je da Evropski parlament glasa o rezoluciji kojom bi se zatražilo od poljskih vlasti da dozvole Geremeku da zadrži svoj mandat, rekao je francuski ministar spoljnih poslova. Druga je, kako je rekao, da Savet EU, odnosno ministri spoljnih poslova EU zatraže od Varšave da povuče svoj zahtev u odnosu na Geremeka. Evropski poslanici listom su se u sredu solidarisali sa Geremekom. Podršku su mu pružili lideri svih frakcija Evropskog parlamenta, ne samo levice već i evropske desnice s kojom saradjuju poslanici Prava i Pravde premijera Jaroslava Kačinjskog.

Poljski poslanik u EP objavio brošuru o homoseksualizmu
Tek što se stišao skandal oko njegove antisemitske knjižice, poljski evroposlanik Maćej Gjertih šokirao je danas ponovo Evropski parlament novom brošurom u kojoj je homoseksualnost označio za "stečenu manu" i "izraz nemoralnosti". Kao i prethodna knjiga u kojoj je Gjertih Jevreje optužio da su sami krivi za izolaciju, geta i pogorome i "Evropske vrednosti", nova knjiga tog poslanika ultrakatoličke Lige poljskih porodica, nosi pečat Evropskog parlamenta i na prvi pogled izgleda kao zvanična publikacija. Maćej Gjertih objašnjava u knjizi da homoseksualnost nije urodjena orijentacija, već "mana stečena tokom procesa vaspitanja.". Muškarci su, po tezi tog poljskog stručnjaka za drveće, homoseksualci zato što ih je vaspitavala dominantna majka, a žene zbog neprijatnih seksualnih iskustava sa muškarcima, prenose iz delove iz knjige poljski mediji. Maćej Gjertih nudi i recept za "izlečenje" homoseksualce kroz "odgovarajuću duhovnu motivaciju"."Ja sam za toleranciju prema homoseksualcima, ali gledam na njih isto kao na preljubnike. Osudjujem preljubu ali tolerišem preljubnike", zaključuje Gjertih, ističući da nije homofoban i preporučuje da svi koji tvrde da je homoseksualnost prirodna budu uklonjeni iz profesija u kojima dolaze u dodir sa maloletnima. Vest da je Maćej Gjertih izdao novu knjigu i ponovo zloupotrebio simbol Evropskog parlamenta objavljena je istog dana kada EP glasa o rezoluciji Homofobija u Evropi. Evropski poslanici u toj rezoluciji traže od vlade premijera Jaroslava Kačinjskog da osudi homofobne i diskriminatorske izjave i planove svojih ministara u vladi, pre svega Gjertihovog sina, Romana, inače ministra prosvete, ali i njegovog zamenika Miroslava Ožehovskog. Evropski parlament sprema se da u Poljsku pošalje misiju koja bi proučila stanje na licu mesta, a za mesec dana očekuje se da podnese izveštaj šta je učinjeno da u suzbijanju homofbije. Gjertih stariji je već zbog antisemitske knjige opomenut zbog toga što je zloupotrebio simbol EP. To ga, medjutim, nije sprečilo da zatraži od EP da mu knjigu sufinansira novcem iz fonda na koji poslanici imaju pravo za svoje publikacije.

Postignut dogovor sa EU o viznim olakšicama i readmisiji
Evropska unija prihvatila je primedbe koje je Srbija imala na Sporazum o viznim olakšicama i Jedinstveni sporazum o readmisiji, čime su se stvorili uslovi za potpisivanje ta dva dokumenta, izjavio je danas ministar privrede Predrag Bubalo. Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, Bubalo je kazao da je EU prihvatila stav Srbije da ne pristane na obavezu da prihvati državljane trećih zemalja, koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU. To je bila jedina sporna odredba u sporazumu o readmisiji, zbog čega je 10. aprila odloženo najavljeno parafiranje Sporazuma o viznim olakšicama i Jedinstveni sporazum o readmisiji. Bubalo je kazao da bi sporazumi trebalo da budu parafirani "vrlo brzo", a da se njihovo potpisivanje očekuje do kraja godine. Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije postigle su 20. marta dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije. Prema ranijem planu, sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. godine stupi na snagu, zajedno sa sporazumom oreadmisiji, kojim će biti uredjeni mehanizmi za vraćanje osoba koje ilegalno iz Srbije udju na teritoriju EU.

U junu Šturanović potpisuje sporazum o stabilizaciji
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Djurović izjavila je danas da bi premijer Željko Šturanović trebalo u junu u Briselu da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji bi parlament Crne Gore ratifikovao u septembru. "Nakon što parlamenti Crne Gore i Evropske unije (EU) ratifikuju sporazum, trebalo bi da počne primena privremenog internog sporazuma o trgovini sa zemljama EU", rekla je Djurović novinarima nakon sednice vlade. Posle toga sledi ratifikacija sporazuma u parlamentima svih zemalja članica EU, što je dugotrajan proces. Za to bi vreme crnogorska administracija, prema njenim rečima, trebalo da izradi nacionaloni program primene sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Otvaranje tržišta Crne Gore i EU trajalo bi narednih pet godina, a isto toliko vremena je potrebno za primenu sporazuma nakon ratifikacije u parlamentuima članica EU. Nakon isteka roka od 5 godina prestala bi primena carinskih tarifa na sve proizvode, osim osetljivih poljoprivrednih, za koje bi carina bila smanjena na polovinu sadašnje stope", objasnila je Djurović. Ona je dodala da je privremenim trgovinskim sporazumom predvidjeno da Crna Gora u zemlje EU godišnje bez carine izveze 16 hiljada hektolitara vina i 20 tona ribe. "Prostora za razvoj proizvodnje vina ima dovoljno, jer kompanija 'Plantaže' godišnje proizvede 3 hiljade hektolitara vina, a sadašnji ulov ribe je višestruko manji od utvrdjene kvote", kazala je Djurović. Crna Gora je pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela zajedno sa Srbijom u oktobru 2005. godine, a potom nastavila samostalno posle osamostaljivanja od juna prošle godine. Pregovori su završeni 1. decembra 2006. godine. U martu ove godine parafiran je tekst sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zajedno sa sedam aneksa i osam protokola, a polovinom aprila parafiran je i privremeni sporazum o trgovini.

Mazovjecki odbio ponovnu lustraciju
Tadeuš Mazovjecki, prvi premijer Poljske posle pada komunizma i nekadašnji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, odbio je da ponovo, po novom zakonu, prodje kroz lustraciju, javljaju danas poljski mediji. "Već sam podneo tri potvrde i tri puta prolazio kroz lustraciju. Tome nemam šta da dodam", kazao je Mazovjecki televiziji TVN24. Da se ponovo lustrira, medju 700.000 Poljaka i stranaca koji to po novom zakonu o lustraciji moraju da učine do 15. maja, Mazovjeckog je pozvala kancelarija šefa države, zato što je on jedan od pet članova Saveta ordena Belog orla, najvišeg poljskog državnog odlikovanja. Pre Mazovjeckog, ponovnu lustraciju odbio je još jedan član Saveta ordena Belog orla, bivši šef poljske diplomatije i evroposlanik Bronjislav Geremek, a poljske vlasti spremaju se da ga kazne oduzimanjem mandata u Evropskom parlamentu. Evropski poslanici listom su se, medjutim, u sredu solidarisali sa Geremekom, a da će ugledni poljski političar, koji je kao i Mazovjecki zbog funkcija lustriran već nekoliko puta, dobiti svu podršku da mu evromandat ostane kazao je poljskom listu "Žečpospolita" šef Evropskog parlamenta Hans Gert Petering. "To je skandal. To je kao da sada od Jevrejina, logoraša u koncentracionom logoru, tražite potvrdu da nije saradjivao sa nacistima", kazao je evroposlanik zelenih Danijel Kon Bendit. Podršku Geremeku u njegovom demonstrativnom otporu lustraciji pružili su lideri svih frakcija EP, ne samo levice već i evropske desnice s kojom saradjuju poslanici Prava i Pravde premijera Jaroslava Kačinjskog. "Geremek može da računa na našu apsolutnu solidarnost. Sramota je da Poljskom vlada takva vlada", kazao je lider evropskih socijalista Martin Šulc, prenose danas vodeći poljski listovi. Bunt protiv takvog poljskog načina lustracije u Evropskom parlamentu neprijatan je za braću Kačinjski, premijera Jaroslava i predsednika Leha, jer su glavni idejni tvorci masovnog drugog talasa lustracije i za koje je čišćenje državne uprave i javnog života od komunista i postkomunista životni cilj. "Ta Geremekova odluka škodi interesima Poljske i kvari naše odnose s Briselom", kazao je premijer Kačinjski i optužio Geremeka da iza njega stoje neki krugovi, koje, medjutim, nije imenovao. O mnogobrojnim žalbama da novi zakon o lustraciju krši poljski ustav, odlučivaće sredinom maja poljski ustavni sud.

Poziv devojčicama da se opredeljuju za tehničke profesije
Širom Nemačke danas se u organizaciji savezne vlade, vodećih nemačkih privrednih udruženja i sindikalnih organizacija obeležava "Girls Day" - Dan devojčica. Cilj ove manifestacije jeste da se utiče na povećavanje interesovanja devojčica i mladih devojaka za tehnička zanimanja i profesije u oblasti prirodnih nauka. Više od 8.000 firmi i ustanova otvorilo je danas vrata devojčicama - počevši od ureda savezne kancelarke Angele Merkel i saveznih ministarstava, preko velikih nemačkih koncerna kao što su Nemačka pošta, "Simens" ili Nemački telekom, do zanatskih i automehaničarskih radionica. Namera organizatora je da devojčice blagovremeno otkriju privlačnost zanimanja koja i dalje slove kao "tipično muška", ne samo u oblasti tehnike i prirodnih nauka, već i informatike i zanatstva. Pored toga, devojčice treba bolje da budu obaveštene o mogućnostima žena na vodećim funkcijama u privredi i politici. Nemačke devojčice već godinama imaju bolji prosečan uspeh u školama nego dečaci, i veći broj devojaka nego mladića završava gimnaziju (i to s boljim uspehom) i odlazi na studije. Naučna istraživanja, na čije rezultate danas podsećaju mediji, pokazuju i da su devojčice dečake sustigle ili prestigle i u odlikama kao što su angažman, izdržljivost i fleksibilnost. Uprkos tome, medju zanimanjima za koja je potrebna niža stručna sprema, a za koja se najradije opredeljuju devojčice, nema ni jedne jedine tehničke struke, dok su frizerke i prodavačice i dalje veoma popularne. Situacija se ni posle studija ne menja bitno u korist tehničkih profesija, iako je medju mladima koji završe fakultet 59 odsto devojaka. Medju dva miliona gradjana sa tehničkim zanimanjem tek je oko 294.000 žena. Njih je procentualno najviše medju inženjerima, dok je medju 172.000 informatičara 37.000 žena, a medju 100.000 hemičara, fizičara i matematičara ih je 18.000. Organizatori Dana devojčica posle višegodišnjeg iskustva izveštavaju i o prvim uspesima. Skoro četvrtina firmi i ustanova koje učestvuju u ovoj akciji dobija posle nje prijave za praksu ili stručnu obuku od učesnica Dana devojčica. "Girls day" se finansira iz sredstava Saveznog ministarstva za obrazovanje i naučno istraživanje, Saveznog ministarstva za porodicu, stare, žene i mlade i Evropskog socijalnog fonda.

Nemačka postalivila ambiciozne ciljeve u zaštiti okoline
Nemačka cilja da smanji potrošnju elektične energije za 11 odsto do 2020. godine i da četvrtinu potrebne energije dobija na način koji neće štetiti okolini, saopšto je danas ministar za zaštitu životne sredine Zigmar Gabrijel. On je istkao da je Nemačka problem globalnog zagrevanja postavila kao prioritetan u svom predsedavanju i EU i Grupom Osam (G8) najrazvijenijih industrijskih država. Najveća evropska ekonomija je pod žestokom vatrom EU i SAD zbog otezanja u suočavanju s ovim problemom. Gabrijel kaže da je vreme za akciju. Socijelmoktarski ministar je povisio budući udeo električne energije dobijene iz vetra, hidro centrala i sunca na 27 odsto do 2020. godine sa 20 proceneta za koliko se ranije složila koalicija. Povećanje produkcije "zelene struje" smanjiće ispuštanje ugljendioksida (CO2) u Nemačkoj za 55 miliona tona u odnosu na 2006. godinu, kaže Gabriiel. "Ove mere su veoma ambiciozne, ali moguće. Prvi put uzimamo za veoma ozbiljno ispunjenje ciljeva zaštite klime", dodao je. Evropska unija se složila da smanji ispuštanje CO2 za 20 proceneta do 2020. godine u odnosu na 1990. Ako druge industrijske i zemlje u brzom razvoju podrže EU, blok 27 država namerava da smanjenje podigne na 30 proceneta.

Stavovi Teherana i EU približeni u nekim oblastima
Glavni iranski nuklearni pregovarač Ali Laridžani izjavio je danas da se Iran i Evropska unija približavaju "zajedničkom stavu" u nekim elementima pregovora o spornom nuklearnom programu te zemlje. Njegova izjava usledila je posle jučerašnjeg razgovara sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom u Ankari, tokom kojeg su dvojica zvaničnika ocenila da je došlo do napretka u približavanju stavova. "U nekim oblastima približavano se zajedničkom stavu. To znači da su najbolji pristup za rešavanje problema pregovori zasnovani na pravu i medjunarodnim pravilima", rekao je Laridžani na zajedničkoj konferenciji sa Solanom pred nastavak razgovora. Inspektori Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) treba da ostanu u Iranu, kao i da opstane sporazum o neširenju naoružanja, ocenio je Laridžani i dodao: "To su dobri okviri koji služe kao centralne tačke približavanja stavova dve strane". Havijer Solana ocenio je da su pregovori vodjeni u dobrom raspoloženju, ali je odbio da pruži vise detalja o njima u ovoj fazi pregovora. "Pokušali su da razumemo jedni druge bolje, i to je bez sumnje veoma važan deo rešenja problema - bolje razumevanje stavova druge strane", rekao je Solana. Evropski zvaničnik upozorio je, medjutim, da razgovori u Ankari predstavljaju samo pripremnu fazu koja bi mogla da vodi nastavljanju zvaničnih pregovora. Iran i EU pokušavaju da reše spor oko iranskog nuklearnog programa, za koji zapad strahuje da se koristi u proizvodnji nuklearnog oružja, dok Teheran tvrdi da ga koristi u mirnodopske svrhe.

Žestoka borba za glasove pristalica centra
Kandidati za novog predsednika Francuske, desničar Nikola Sarkozi i socijalistkinja Segolen Roajal, intenizivirali su kampanje kako bi privukli pristalice centra. Roajalova je, posle mitinga na jugu Francuske, rekla novinarima da će sigurno ponuditi centristima Fransoa Bajrua ministarska mesta u vladi ako je on podrži u drugom krugu izbora. Sarkozi je gotovo istovremeno na mitingu u Ruanu pružio ruku "prijateljima" centristima, izjavivši da su "dobrodošli", uz oštre kritike na račun levice koja, kako je rekao, "pregovara o savezima". Kandidat desnice, Sarkozi, koji je u prvom krugu izbora osvojio 31,18 odsto glasova, favorit je za naslednika odlazećeg predsednika Žaka Širaka. Medjutim, poslednja istraživanja pokazuju da se smanjuje razlika izmedju Sarkozija i Roajalove, koja je u prvom krugu dobila podršku 25,87 odsto birača. Naime, gradjani su sada podeljeni pošto je njih 51 odsto za Sarkozija, a 49 odsto za predstavnicu socijalista Segolen Roajal. Jedna anketa pokazuje i da bi samo 25 odsto Bajruovih glasova otišlo Sarkoziju, dok bi čak 46 odsto pristalica centra glasalo za Roajalovu. Ako se ništa ne promeni, kako ocenjuje agencija Frans pres, televizijski duel dvoje kandidata 2. maja biće odlučujući, jer će ga pratiti milioni gledalaca.  Takodje, sa iščekivanjem se očekuje današnja konferencija za novinare Fransoa Bajrua za koga je glasalo 6,8 miliona birača, odnosno, njih 18,57 odsto. Drugi krug predsedničkih izbora biće održan 6. maja, kada će gotovo 45 miliona Francuza imati mogućnost da izabere Širakovog naslednika.

Barozo planira neformalni sastanak evropskih lidera u maju
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo planira u maju da održi neformalni sastanak sa grupom evropskih lidera, uključujući i budućeg francuskog predsednika. Kako se danas saznaje iz izvora u Evropskoj komisiji, na sastanku će biti reči o reformi evropskih institucija. Lideri bi trebalo da se sastanu, kako se navodi, u portugalskom gradu Sintri, kako bi razmotrili moguće rešenje u vezi sa evropskim ustavom koji su francuski i holandski glasači odbacili 2005. godine. Nemačka kancelarka Angela Merkel, portugalski premijer Žoze Sokrateš, kao i budući francuski predsednik trebalo bi da prisustvuju sastanku, navodi se iz istih izvora.

Putarina za ulazak u centar grada
Evropska komisija je odobrila uvodjenje putarine za ulazak vozila u gradove, javili su jutros atinski mediji. Evropski komesar za saobraćaj je izjavio da će u "Zelenu povelju" Evropske unije uvrstiti posebne odredbe o uvodjenju gradske putarine odlukom lokalnih vlasti, čak i ako nacionalno zakonodavstvo to ne predvidja. "Zelena povelja" će biti predstavljena septembra. Gradska putarina već postoji u Londonu i Stokholmu, a o njenom uvodjenju se godinama vodi javna debata i u Atini koja je zagušena saobraćajem uprkos sistemu "par-nepar" koji važi već tridesetak godina. Po tom sistemu, uvedenom radi smanjenja zagadjenja vazduha, u radne dane kada je datum paran broj, u centar grada mogu vozila sa parnim reistarskim brojem, a radnog dana kada je datum neparan, vozila sa neparnim. Vikendom i praznikom u centar Atine mogu sva vozila. Probno uvodjenje gradske putarine u Stokholmu januara 2006, smanjilo je broj automobila u centru za 25 odsto, vreme čekanja pred semaforima u "špicu" za 30 do 50 odsto i zagadjenje ugljen-monoksidom za 14 odsto, objavljeno je u Atini.

Pregovori pred samit
Evropska unija, željna da ublaži brige o budućem snabdevanju energijom, danas počinje razgovore sa Rusijom o prestojećem majskom samitu, posle neuspeha dveju strana da reše trgovački spor koji sprečava bliže povezivanje. U tamnoj najavi pred današnji susret šefova diplomatija EU sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, tvgovinski komesar bloka Peter Mandeslon kaže da je poverenje izmedju Evropljana i njihovog najvećeg snabdevača energijom na najnižoj tačci posle hladnog rata. EU želi da do samita sa Rusijom 18. maja ojača odnose tako što bi pokrenula razgovore o širokom novom paktu koji bi uključivao energiju, trgovinu, ekonomsku saradnju i ljudska prava. Ali, Varšava je blokirala ove strateške pregovore zbog 16 meseci stare ruske zabrane uvoza mesa iz Poljske. Pošto Brisel i Moskva nosu uspeli da spor reše na sastanku ovog vikenda, neki zvaničnici EU kažu da je malo verovatno da će resenje biti nadjeno dovoljno brzo da bi se strateški pregovori pokrenuli pred samit. Rusija tvrdi da zaraženo meso iz zemalja koje je Moskva stavila na crnu listu može da predje njene granice kroz Poljsku. Poljska kaže da je zabrana politički motivisana. Zemlje EU, zavisne od ruskog gasa i nafte, strahuju da Rusija koristi svoje ogromne prirodne izvore kao političko oružje i oštro su prigovarale Moskvi kada je snabdevanje gasom i naftom bilo prekidano zbog tranzitnih sporova sa zemljama kao što je Ukrajina. Mada dve strane saradjuju u svetskim pitanjima kao što su Bliski istok i zauzdavanje iranskog nuklearnog programa, sukobi izviru iz svega što Moskva vidi kao prodiranje EU u njene bivše sfere interesa. Dve strane su suprostavljene oko Kosova, gde EU podržava plan specijalnog izaslanika UN, dok Rusija kaže da plan mora da dobije podršku Srbije. Brisel rusku podršku Srbiji vidi kao prepreku svojoj strategiji osiguranja stabilnosti na Balkanu. EU danas kaže da se i dalje nada proboju ćorsokaka sa Rusijom i dogovoru o širokom paktu partnerstva pre početka samita, uprkos neuspeha u sporu sa mesom. "Imamo još posla da obavimo, ali se nadam da će problem biti rešen pre samita", izjavio je spoljnopolitički šef EU Havijer Solana pred razgovore sa Lavrovom.

Širakova podrška Sarkoziju i u drugom krugu izbora
Francuski predsednik Žak Širak primio je danas kandidata desnice Nikola Sarkozija i ponovio mu svoju "podršku" i za drugi krug izbora, 6. maja. Sarkozi je osvojio najviše glasova u juče održanom prvom krugu izbora za predsedika Francuske. "Predsednik Republike primio je jutros Sarkozija. Srdačno mu je čestitao na rezultatu prvog kruga izbora i izrazio svoju podršku za drugi krug izbora", rečeno je u Širakovom okruženju. Prema poslednjim podacima, u drugi krug izbora su ušli Sarkozi, sa 31,11 odsto osvojenih glasova, i predstavnica socijalista Segolen Roajal sa 25,84 odsto. Širak će napustiti funkciju predsednika idućeg meseca, posle 12 godina provedenih na čelu države. On je i uoči prvog kruga uputio podršku kandidatu desnice na izborima.

Nemačka zadovoljna zbog lošeg rezultata ultra desnice
Nemačka, koja predsedava Evropskom unijom (EU), izrazila je zadovoljstvo zbog lošeg rezultata kandidata ultra desnice Žan-Mari Le Pena na juče održanim predsedničkim izborima u Francuskoj. "Vrlo sam zadovoljan jer su radikalne grupe, kao što je Le Pen, vrlo jasno 'zaostale'", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajmajer po dolasku na sastanak šefova diplomatije EU u Luksemburgu. Štajnmajer nije želeo dodatno da komentariše ishod provog kruga izbora za predsednika Francuske. U drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj ušli su kandidat desnice Nikola Sarkozi (31,11 odsto) i predstavnica socijalista Segolen Roajal (25,84 odsto). Prema prvim zvaničnim nepotpunim podacima, objavljenim odmah po zavaranju birališta, u prvom krugu kandidat centra Fransoa Bajru osvojio je 18,5 odsto glasova, a kandidat krajnje desnice Žan-Mari Le Pen 11,5 odsto. Ostalih osam predsedničkih kandidata ukupno je osvojilo oko 15 odsto glasova.

EU odobrila sankcije Iranu
Šefovi diplomatija zemalja EU odobrili su danas u Luksemburgu regulativu o nametanju UN sankcija Iranu zbog odbijanja da zaustavi program obogaćivanja uranijuma. Sankcije su uperene na pojedince i organizacije koje učestvuju u spornom nuklearnom programu Irana za koji Zapad strahuje da bi mogao da se koristi u proizvodnju nuklearnog naoružanja. Lista EU, koja još uvek nije objavljena, obuhvata i druge osobe, pored onih pomenutih u rezoluciji UN, rekli su neimenovani zvaničnici. Zvaničnici EU tvrde da regulativa i zajednički politički stav otvaraju put da se dodatna imena stave na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u Uniju i čija su sredstva zamrznuta. Teheran tvrdi da nuklearni program koristi za proizvodnju energije i odbija da prekine njegov rad. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je, u intervjuu španskoj televiziji TVE, da će se Iran mirno odupirati sankcijama Saveta bezbednosti UN. "Primorani smo da se branimo. Narod ima logično i legitimno pravo da se dijalogom i mirnim sredstvima brani", rekao je Ahmadinežad. Iranski pregovarač Ali Laridžani i visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovaraće u sredu u Turskoj o spornom nuklearnom programu Irana. Sanckije UN uvedene su Iranu prošlog meseca.

U Nemačkoj oko 1,9 miliona dece živi od socijalnih davanja
U Nemačkoj je u prošloj godini 1,887 miliona dece ispod 15 godina živelo od socijalnih davanja države, što je 173.000 više nego 2005. godine. Instituta za istraživanje tržišta rada i profesionalnu pomoć mladima navodi danas da siromašnije porodice sa decom očito ne profitiraju od privrednog procvata u Nemačkoj. Od skoro 1,9 miliona dece o kojima je reč, pretežan deo živi u porodicama koje primaju dodatak za nezaposlene, tzv. Harc IV. To je nova vrsta socijalnog davanja koja je nastala posle reforme socijalnih sistema pretprošle godine i kojom su faktički spojeni socijalna i pomoć za nezaposlene, pre svega za one koji su već dugo u potrazi za radnim mestom. Upadljivo je da je najveći porast broja dece koja žive od državne pomoći u saveznim pokrajinama u kojima je privredni rast najveći – u Baden Virtembergu i Bavarskoj. Prema poslednjem izveštaju savezne vlade, u Nemačkoj oko 13,5 odsto stanovništva živi u siromaštvu. Prema nemačkim i kriterijuma EU siromašni su oni gradjani koji na raspolaganju mesečno imaju manje od 60 odsto prosečnog primanja. Za pojedinca, to je mesečno oko 940 evra. U Nemačkoj više od jedne trećine relativno siromašnih čine samohrane majke, daljih 20 odsto su parovi sa više od troje dece. Zaključak Instituta je da su porodice sa decom očito izložene neuporedivo većem riziku da zapadnu u siromaštvo. Zato je ministarka za porodicu, decu, žene i stare Urzula fon der Lajen najavila da će od naredne godine povećati potporu roditeljima sa decom koji imaju veoma mala primanja. Ova vrsta potpore uvedena je 2005. Porodice sa malom zaradom mesečno mogu od države, u zavisnosti od visine plata, da dobiju do 140 evra po detetu. Pored toga, u Nemačkoj svakom detetu, nezavisno od primanja roditelja, sleduje dečiji dodatak od 154 evra mesečno. Ministarka sada želi da dodatak za siromašnije poveća toliko da se obezbedi da barem pola miliona dece izadje iz siromaštva.

Sarkozi osvojio 31,18, a Roajal 25,87 odsto glasova
Kandidat desnice na predsedničkim izborima u Francuskoj Nikolas Sarkozi osvojio je 31,18 odsto glasova, dok je kandidatkinja socijalista Segolen Roajal osvojila 25,87 odsto glasova, konačan je rezultat jučerašnjih izbora. Kako je danas saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kandidat stranke centra Fransoa Bajru završio je treći sa 18,57 odsto glasova, dok je šef eksremne desnice Žan Mari Le Pen osvojio 10,44 odsto glasova. Peti je trockista Olivije Bezanseno sa 4,08 odsto glasova, dok sedam ostalih kandidata nisu prešlo tri odsto. Konačne rezultate mora da potvrdi Ustavni savet, a drugi krug izbora u kojem će se birači opredeljivati izmedju Sakrozija i Segolen Roajal biće održan 6. maja.

Trojka EU i Rusija sutra o statusu Kosova
Ministarska "trojka" Evropske unije će, sutra u  u Luksemburgu, nastojati da ubedi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da Moskva treba da u Savetu bezbednosti UN podrži plan Martija Ahtisarija o Kosovu, uz moguće usaglašavanje dodatnih garantija za Srbe. Ali s tim da se Moskva saglasi i sa suštinom Ahtisarijevog predloga o "nadziranoj nezavisnosti", što bi, eventualno, moglo biti "dopunjeno", rekli su agenciji Beta evropski diplomatski funkcioneri u Briselu. Jer, smatra se u EU, to je ipak najbolji način da se stabilizuje i ka evropskim strukturama kroz miran razvoj usmere Srbija, Kosovo i ceo region zapadnog Balkana. EU će Lavrovu predočiti rešenost da svojom pripremljenom misijom na Kosovu zajamči i delovanje pravne države, jer će imati i svoje sudije, tužioce, kao i blizu 500 žandarmerijsko-karabinjerskih snaga iz Francuske, Italije, Poljske i Rumunije. Evropski zvaničnici su ponovili da bi "za sve strane štetno odlaganje rešenja statusa Kosova" moglo izazvati mnogo jaču zategnutost, pa i nasilje na Kosovu. Moskva je, medjutim, u petak ponovo stavila do znanja da su pretnje nasiljem "ucena". Ruski je stav da je besmisleno tvrditi da su NATO trupe rešene i moćne da spreče bilo kakvo nasilje, a da se istovremeno tvrdi da će nasilja biti ako nema nezavisnosti. Medjunarodni diplomatski izvori u Briselu, istovremno, ocenjuju da će Lavrov ponovo preneti odlučan stav Moskve da bilo kakvo rešenje za status Kosova mora značiti saglasnost Srbije, poštovanje njenog suvereniteta, i da su nužni dodatni pregovori i o statusu, a ne samo o decentralizaciji i "tehničkim pitanjima". I, što je nedavno poručio i sam vrh ruske vlasti, da rezolucijom Saveta bezbednosti UN rešenje ne sme biti nametnuto i nikako predstavljati novi čin jednostranog ponašanja kad su u pitanju sveukupni medjunarodni odnosi i nepoštovanje poretka utemeljenog na medjunarodnom pravu i Povelji UN. Oko toga, kako je i dosad ukazivala Moskva, postoje vidne razlike u mišljenjima i medju samim članicama EU. Rusija će, prema ovim izvorima, zahtevati da se potpuno preispita šta je i posebno šta nije učinjeno u sprovodjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Jer je umesto "suštinske autonomije", postepeno tokom uprave UNMIK-a izgradjivana državna osnova za Kosovo, a, recimo, ništa nije učinjeno za povratak izbeglica, iako su za to bila obezbedjena i medjunarodna sredstva. Moskva traži odgovor i na pitanje zašto je Ahtisari svoje posredovanje sveo samo na "tehničke pregovore", a ne i na sam status, već je on sam izradio predlog o "nadziranoj nezavisnosti" To je, za Moskvu, i smisao odlaska misije Saveta bezbednosti UN na Kosovo sredinom nedelje. A Lavrov, kako se procenjuje, od "trojke" EU očekuje i odgovor na to šta znače pretnje jednostranim priznavanjem nezavisnosti Kosova, ako ne bude saglasnosti u Savetu bezbednosti UN, i šta to znači za Srbiju i njene evropske perpspektive, Kosovo, region i medjunarodne odnose. Predsedavajući Saveta ministara, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik Havijer Solana i evropski komesar će ruskom ministru Lavrovu pružiti uveravanja da će EU, ako novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN dobije mandate za misiju na Kosovu, učiniti sve da se zajamči bezbednost Srba i njihovih kulturnih i verskih objekata. Evropljani žele da posebno naglase da se nikako neće dozvoliti ponavljanje masovnog nasrtaja albanskih ekstremista na Srbe, kao što se to desilo u martu 2004, za šta jamči i saradnja EU i trupa NATO. U Briselu postoje strahovanja da bi dalje odlaganje rešenja za Kosovo unelo novi nemir na celom zapadnom Balkanu i "izmicanje kontroli" celokupne situacije u regionu. To je nedavno jedan od čelnika EU preneo i visokom zvaničniku jedne države zapadnog Balkana. A to je teško izbeći, ako Kosovo, zaključak je Evropljana, ne bude na bitan način "samostalno".

I dalje nema dogovora o ukidanju ruske zabrane uvoza mesa
Evropska Unija i Rusija ni danas nisu uspele da se dogovore o okončanju ruske zabrane na uvoz mesa iz Poljske, smanjujući tako mogućnost za početak razgovora o novom sporazumu o strateškoj saradnji Unije s Moskvom Evropski komesar za zdravstvo Markos Kiprianu rekao je da sa ruskim ministrom poljoprivrede Aleksejem Gordejevim tokom dvodnevnih razgovora u kiparskom gradu Limasolu nije uspeo da postigne dogovor o ukidanju 16-mesečne zabrane Rusije na uvoz mesa iz Poljske. "Stav EU je da bismo na osnovu ostvarenog napretka mogli da imamo neke rezultate još danas. Naš kolega iz Rusije... misli da treba preduzeti još neke korake", rekao je Kiprijanu. On je dodao da će razgovori biti nastavljeni i narednih nekoliko nedelja. Evropski zvaničnici se nadaju dogovoru, kako bi šefovi diplomatija EU u ponedeljak na sastanku u Luksemburgu mogli da daju zeleno svetlo o početku razgovora o novom sporazumu o saradnji s Rusijom u oblasti energije, trgovine, ekonomije i ljudskih prava pred samit 18. maja. Poljska, kao članica EU, blokira početak tih pregovora, zbog ruskog embarga na uvoz mesa iz te države. Zvaničnici EU ocenili su da se čini da postizanje dogovora nije moguće i da će sutrašnji susret ministara EU i ruskog sefa diplomatije Sergeja Lavrova u Luksemburgu biti u senci tog neuspeha. Evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson u petak je rekao da je stepen poverenja izmedju EU i Rusije dostigao najniži nivo od pada komunizma 1991. godine.

Anketa: Le Pen pretiče Bajrua
Kandidat ekstremne desnice na predsedničkim izborima u nedelju u Francuskoj, Žan-Mari Le Pen pretekao je u poslednjoj anketi javnog mnjenja kandidata centra Fransoa Bajrua i izbio na treće mesto. Za Žan-Marija Le Pena bi, prema anketi instituta CSA-CISCO, čiji su rezultati objavljeni u petak uoči izborne tišine, u nedelju glasalo 16,5 odsto birača, što je za pola procenta više nego u dosadašnjim anketama. Najviše anketiranih i dalje bi glasalo za kandidata desnice Nikolu
Sarkozija (26,5 odsto), dok je na drugom mestu socijalistkinja Segolen Roajal (25,5 odsto). Medjutim, prema ovoj anketi, i za Sarkozija, iz Unije za narodni pokret, i za Roajalovu glasalo bi za po pola odsto manje birača nego u prethodnim ispitivanjima javnog mnjenja. Fransoa Bajru, iz Unije za francusku demokratiju (partija centra), takodje je izgubio pola procenta (16 odsto). Ako bi se našli u drugom krugu, Nikola Sarkozi i Segelen Roajal bi i prema ovoj anketi i dalje bili izjednačeni - 50:50. Le Penu je ovo najbolji rezultat još od prošlog novembra, kada je 17 odsto ispitanika izjavilo da bi glasalo za njega na predsedničkim izborima. U protekla dva meseca, Bajru je beležio bolje rezultate u anketama i nalazio se na trećem mestu.

Basesku saopštio da neće podneti ostavku
Opozvani rumunski predsednik Trajan Basesku večeras je izjavio da neće podneti ostavku i da očekuje da se o njegovom opozivu gradjani izjasne na referendumu. Rumunski parlament odlučio je juče da opozove Baseskua zbog kršenja ustava, a pošto predsednik ne namerava da podnese ostavku, u roku od mesec treba da se održi referendum na kome bi se Rumuni izjasnili o njegovom smenjivanju. Basesku je početkom nedelje obećao da će odmah podneti ostavku, ako parlament odluči da ga opozove. Novi predsednički izbori bi se u tom slučaju održali kroz tri meseca.  On je danas rekao da "antipredsednička većina" u parlamentu želi da ga "eliminiše iz političkog života" i da bi njegova ostavka, zbog čega bi zemlja bila 90 dana bez predsednika, produbila političku krizu u Rumuniji. Basesku je naveo da je dobio više signala iz inostranstva da je potrebno što pre stabilizovati Rumuniju, a da bi ostavka produžila krizu i nestabilnost. On je ocenio da je održavanje referenduma o njegovoj smeni "najbolje rešenje za Rumuniju". Basesku je rekao da će u narednih 30 dana biti "u tesnom kontaktu sa narodom" i da će se sastajati sa ljudima iz unutrašnjosti i gradskih sredina. Na Trgu univerziteta u Bukureštu juče je održan miting podrške Baseskuu, na kome se okupilo nekoliko hiljada koji su od njega tražili da ne podnese ostavku. Članovi Baseskuove Demokratske partije danas su rekli da vlada i parlament nameravaju da u periodu od tri meseca, ako Basesku podnese ostavku, izglasaju zakon kojim bi se opozvanom predsedniku zabranilo da se kandiduje na predsedničkim izborima. Rumunska vlada, kao i lider Socijaldemokratske partije Mirča Džoana, demantovali su te informacije. Više analitičara je ocenilo da je cilj mitinga podrške Baseskuu i informacija koje su potekle od funkcionera Demokratske partije da se stvori povoljna atmosfera za njegovu odluku da odustane od ostavke. Ustavni sud danas je potvrdio jučerašnju odluku parlamenta o opozivu Baseskua i odobrio imenovanje predsednika Senata Nikolaea Vakarojua za privremenog predsednika, koji je večeras i preuzeo tu dužnost.

EU osniva snage za brzo reagovanje za kontrolu granice
Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije danas su podržali osnivanje snaga za brzo reagovanje za potrebe kontrole granice kako bi se smanjio priliv ilegalnih imigranata, posebno u južnoj Evropi. Na sastanku u Luksemburgu, ministri spoljnih poslova EU podržali su i planove za uvodjenje stalnih zajedničkih patrola krajem maja na području Sredozemlja i u vodama Atlantika. "Gradjani očekuju od Evrope da obezbedi efikasnu zaštitu zajedničke spoljne granice", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble, koji je predsedavao sastankom. On je rekao da odluke, koje su danas donete na sastanku u Luksemburgu, predstavljaju "ključne mere za suzbijanje ilegalne imigracije". Diplomate su rekle da će snage za brzo reagovanje za kontrolu granice činiti 450 stručnjaka za imigraciju i graničari, koji će imati ovlašćenja da na licu mesta donesu odluku o tome da li azilante treba vratiti u zemlju porekla ili ih prihvatiti. Te snage će biti u nadležnosti agencije EU za spoljnu granicu, Fronteks, koja će biti dužna da ih razmesti u roku od 10 dana u bilo koju članicu EU čija je granica na udaru ilegalnih imigranata. Snage bi trebalo da budu formirane u narednih nekoliko meseci, a potpuno opremljene do kraja godine. "Planiramo da počnemo obuku u julu i da postepeno povećavamo broj pripadnika tako da do kraja sledeće i početkom naredne godine imamo 450 pripadnika", rekao je neimenovani evropski diplomata. Više od 31.000 ilegalnih emigranata je prošle godine stiglo do španske obale na Kanarskim ostrvima, što je šest puta više nego 2005. godine. Italija i Malta suočavaju se sa istim problemom sve većeg priliva ilegalnih imigranata. Bežeći od siromaštva, mnogi imigranti iz Afrike rizikuju prelazeći put dug čak i 2.000 kilometara u nadi da će stići do granice EU. Mnogi od njih umiru na tom putu u prenatrpanim čamcima i brodovima.

EU bez rasprave o Srbiji u Luksemburgu
Zapadni Balkan kao tema skinut je sa dnevnog reda sastanka šefova diplomatije Evropske unije (EU) u ponedeljak u Luksemburgu, rekli su danas zvaničnici Evropske komisije i evropski diplomatski izvori u Briselu. To znači da se neće raspravljati o Srbiji "zato što nema nikakvih novih elemenata i razvoja" u vezi sa prekinutim pregovorima EU-Srbija o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, naveli su isti izvori. Medjutim, ministarska "trojka" EU će razgovarati u Luksemburgu sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom "u nastojanju da pridobije Moskvu za stavove EU o Kosovu". Jedan visoki funkcioner nemačkog predsedništva EU je juče rekao novinarima u Briselu da je "zapadni Balkan skinut s dnevnog reda (ministarskog zasedanja EU) zato što nikakvih novih razvoja nije bilo od Bremena", gde su šefovi diplomatija zemalja EU razgovarali 30. i 31. marta. Tako će Srbija, Kosovo i ceo Zapadni Balkan biti ponovo tema rasprave tek na zasedanju ministara inostranih poslova EU u maju. U razgovoru o drugim temama, izvori u Briselu nisu želeli da komentarišu današnji sukob vehabija i policije u Sandžaku "dok ne dobiju dodatne podatke". Na pitanje da li to znači da EU nema stav o oružanom napadu islamskih ekstremista na srpsku policiju i o žrtvama, odgovor zvaničnika Evropske komisije je bio da je "EU uvek zabrinuta ako dodje do terorističkih napada, posebno kad su u pitanju nedužna lica".

AP: EU i SAD izvršiće pritisak na Rusiju
SAD i Evropska unija će izvršiti pritisak na Rusiju da prihvati plan UN koji Kosovu daje nezavisnost, uz argument da će one, a ne Moskva, morati da rešavaju nasilje kao rezultat daljih odlaganja, rekli su danas u Briselu evropski zvaničnici. Ta poruka će biti upućena na sastancima Kontakt grupe (SAD, Velika Britanija, Rusija, Nemačka, Francuska i Italija) u Moskvi i Berlinu, rekao je jedan neimenovani evropski zvaničnik, a prenosi američka agencija Asošijeted pres. Sastanci Kontakt grupe biće održani pre ključne sednice Saveta bezbednosti UN koja se očekuje narednog meseca, a na kojoj će biti razmatran plan izaslanika UN za budući status Kosova Martija Ahtisarija. Taj predlog predvidja nadgledanu nezavisnost za Kosovo. Rusija koja kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima pravo veta, naznačila je da neće podržati rešenje za Kosovo koje ne prihvate obe strane, ocenjujući da bi nezavisnost pokrajine bila opasan presedan. SAD, medjutim, nameravaju da ubrzano rade kako bi "doprinele da Kosovo dodje do nezavisnosti" i "narednih sedmica" će Savetu bezbednosti UN predstaviti novu rezoluciju, najavio je juče državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns. "Naše snage će biti te koje će morati da se nose sa neizbežnim nemirima ako Savet bezbednosti odloži nezavisnost. Medjutim, SAD i Evropa se nadaju da će Rusija izabrati da saradjuje kako bi se održali stabilnost i mir u regionu", rekao je Berns. EU takodje podržava Ahtisarijev plan, iako su neke članice, poput Španije i Slovačke, izrazile rezerve prema ponudjenom rešenju. Brisel je takodje upozorio Moskvu da se ne protivi Ahtisarijevom planu, jer će, kako je nedavno ocenio evropski komesar Oli Ren, "biti nestabilnosti i čak haosa u regionu" ako ga Savet bezbednosti ne usvoji.

EK se nada ukidanju ruske zabrane na uvoz iz Poljske
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso rekao je danas u Briselu da je Rusiji pruženo dovoljno informacija o sanitarnim standardima u Poljskoj kako bi Moskva razmotrila ukidanje zabranu na uvoz mesa iz te zemlje. "Nadamo se, u stvari, očekujemo da su razjašnjenja koja su stručnjaci EK dali .. jasni ruskim vlastima kako bi razmotrili ukidanje zabrane na uvoz mesa i ostalog iz Poljske", rekao je Baroso. Baroso je to izjavio na zajedničkoj konferenciji sa poljskim premijerom Jaroslavom Kačinjskim koji je dao punu podršku stavu Evropske komisije. Jedan zvaničnik EK je ranije rekao da je Moskvi poslato pismo uoči subotnjeg sastanka ruskog ministra za poljoprivredu Alekseja Gordejeva i evropskog komesara za zdravlje Markosa Kiprijanua na Kipru. Kiprijanu se nada sporazumu o ukidanju 16-mesečnog ruske zabrane na uvoz mesa iz Poljske što bi moglo da pokrene razgovore Brisela i Moskve o sporazumu o novom partnerstvu. Gordejev je, medjutim, danas ocenio da će ti razgovori biti teški i da ne može da predvidi njihov ishod.

Pivara Hajneken kažnjena za 219 miliona evra
Evropski regulatori kaznili su danas kompaniju Hajneken (Heineken NV) sa 219,27 miliona evra zbog nameštanja cena piva na danskom tržištu, čime su postavili rekord od dve milijarde evra naplaćenih ove godine u EU od kazni za kartelsko delovanje. Evropska komisija takodje je naredila firmi Grolš da plati 31,65 miliona evra i Bavariji 22,85 miliona evra, zato što su, kaže komisija, od kraja 1996. do 1999. godine vodili kartel koji je uskladjivao povećanja cena holandskog piva. Pivara InBev je izuzeta iz kažnjavanja jer je potkazala više evropskih pivarskih kartela, pošto su je predhodno regulatori uhvatili na poslu fiksiranja cena piva u Belgiji. Komesar EU za konkurentnost Nili Kros kaže da je neprihvatljivo da kompanije dele tržište medju sobom.

Usvojen izveštaj o ljudskim pravima i demokratiji u Evropi
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) usvojila je večeras u Strazburu izveštaj o ljudskim pravima i demokratiji u Evropi koji je podneo izvestilac komiteta za pravna pitanja iljudska prava SE Hristos Purgirides. To je i prvi sveobuhvatni izveštaj SE na tu temu, a tokom današnjeg zasedanja poslanicima parlamentarne skupštine su se obratili i visoki komesar za ljudska prava UN Luiz Arbur, Komesar SE za ljudska prava Tomas Hamarberg, Predsednik Evropskog suda za ljudska prava Žan Pol Kosta i predstavnici organizacija Hjuman rajts voč i Amnesti internešnal. Purgirides je predstavljajući danas izveštaj rekao da je vreme da se prestane sa licemerjem i da se konačno nešto konkretno uradi napolju zaštite ljudskih prava u Evropi. Kazao je da je na polju zaštite ljudskih prava mnogo toga uradjeno, ali da postoji i realna razlika izmedju onoga što samo stoji na papiru i onog što se primenjuje u praksi. "Kršenja ljudskih prava, uključcujući i ona najozbiljnija kao što je prisilni nestanak, ubistva, zarobljavanja, mučenja i nehumano ponašanje i dalje se dogadjaju na našem kontinentu", rekao je Purgirides i dodao da se vladavina zakona i dalje ne poštuje u potpunosti. Istakao je da se borba protiv terorizma često zlopupotrebljava za kršenje osnovnih ljudskih prava i dodao da bi Komitiet ministara SE trebalo da preduzme konkretne mere. Purgirides je u izveštaju naveo da u Evropi postoje takozvane "crne rupe" u kojima se zakoni i prava ne primenjuju ili se delimično primenjuju i pozvao SE da prestane da zatvara oči pred tim pitanjima i da ih više ne posmatra kao tabu.

CG parafirala Privremeni sporazum o trgovini sa EU
Šefica stalne Misije Crne Gore pri Evropskoj uniji (EU), Slavica Milačić i direktor Direktorata Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel danas su u Briselu parafirali Privremeni Sporazum izmedju EU i Crne Gore o trgovini. Privremenim sporazumom su obuhvaćene sve odredbe nedavno parafiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti trgovine, kao i odredbe koje direktno utiču na slobodno kretanje roba. One se odnose na carinsku politiku i saradnju, kopneni saobraćaj u cilju osiguranja neograničenog tranzitnog saobraćaja preko Crne Gore i EU, zatim na plaćanja i transfere, konkurenciju i ekonomske odredbe, kao i na intelektualnu, industrijsku i komercijalnu svojinu. Sastavni deo Privremenog sporazuma su gotovo svi aneksi i protokoli parafiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a on vodi uspostavljanju zone slobodne trgovine izmedju Crne Gore i EU tokom petogodišnjeg perioda, pri čemu će nakon njegovog stupanja na snagu tržište EU biti liberalizovano za gotovo sve crnogorske proizvode. Privremenim sporazumom je predvidjeno formiranje Privremenog Odbora koji će nadzirati primenu i sprovodjenje ovog Sporazuma, i biće sastavljen od članova Saveta EU, Evropske Komisije i Vlade Crne Gore. Nakon parafiranja, Evropska komisija priprema i podnosi Savetu EU predlog odluke Saveta za zaključivanje i potpisivanje Privremenog Sporazuma, sa tekstom Sporazuma i njegovim pratećim aneksima i protokolima. Po pravilu, Savet EU u paketu usvaja odluku o zaključivanju i potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma. Privremeni sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primjenjuje do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što podrazumeva prethodnu ratifikaciju u crnogorskom parlamentu i nacionalnim parlamentima svih država čanica EU, a potrebno je da Sporazum odobri i Evropski parlament.

Miščević: Iduće nedelje ponovo o viznim olakšicama
Srbija i Evropska komisija ponovo će sledeće nedelje razmatrati detalje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, izjavila je danas direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević. Ona je rekla da bi na sastanku, koji će najverovatnije biti održan u Beogradu, sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji trebalo da budu i potpisani. Miščevićeva je navela da će se na predstojećem sastanku razgovarati jedino o spornim odredbama sporazuma o readmisiji, zbog kojih je i odloženo parafiranje tekstova tih dokumenata u Briselu na pregovorima 11. aprila. "Radimo na predlogu sugestije za Vladu Srbije o preciziranju člana sporazuma (o readmisiji), da bi se našao modus i za jednu i drugu stranu i da se ne bi desilo da sporazum ponovo ne bude parafiran", rekla je Tanja Miščević novinarima. U pitanju su za sada različiti stavovi srpske delegacije i predstavnika Evropske komisije koji se odnose na prihvatnje državljana trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU. Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije postigle su 20. marta dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije, a taj dogovor trebalo bi da bude najpre parafiran. Sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. godine stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji, kojim će biti uredjeni mehanizmi za vraćanje osoba koje ilegalno iz Srbije udju na teritoriju EU. Prema rečima Tanje Miščević, odlaganje parafiranja sporazuma neće omesti proceduru pripreme za potpisivanje tih dokumenata, kao i njihovo stupanje na snagu. Ona je upozorila da je Srbija u zaostatku u procesu približavanja EU i da "više nema spora" da na to utiče i činjenica da još nije formirana vlada. Ocenjujući da se kasni u preuzimanju ključnih koraka koji su uslov za nastavak pregovora o pridruživanju EU, Miščevićeva je dodala da je usporavanje tempa reformi, zbog toga što vlada nije formirana, a skupština ne radi, već postalo evidentno. "Ljudi koji se time bave imaju posebnu vrstu frustracije da ono što su predložili ne može biti ostvareno", objasnila je ona i ukazala da bi svi iz ministarstava nove Vlade morali da razmišljaju o pravljenju liste "prioriteta nad prioritetima". Kako je rekla, toliko stvari čeka na formiranje nove vlade i preuzimanje nadležnosti ministara, da će spisak pitanja na njihovoj agendi, koja bi trebalo da su rešena još juče, biti sve veći. "U ovom trenutku smo na 'repu', odnosno na začelju, ali je vrlo brzo moguće da preskočimo i one koji su ispred nas", poručila je Tanja Miščević i naglasila da je "svima jasno" da će uspon Srbije biti "neverovatan", nakon što ispuni sve političke preduslove da nastavi pregovore za zaključivanje sporazuma o pridruživanju EU. Ona je dodala da pitanje rešavanja budućeg statusa Kosova nije povezano sa procesom pridruživanja Srbije EU i da "ni na političkom, ni na tehničkom nivou", ideja da će Srbija ići brže u Evropu ako se odrekne Kosova, nikada nije bila predmet razgovora.

EU pozdravlja nastavak reformi u Turskoj
Brisel je danas pozdravio sedmogodišnji plan reformi koje je najavila Turska, kako bi se ta zemlja približila normama Evropske unije. "Evropska komisija samo može da pozdravi plan koji je usvojila Turska, što očekuje i od svake zemlje kandidata", rekla je jedna portparolka EK na konferenciji za novinare. Ona je, medjutim, istakla da je suviše rano za komentarisanje "sadržaja" tog plana. Plan ne donosi nove elemente kada je reč o eventualnom datumu prijema Turske u EU. "EU ima veoma jasan stav po tom pitanju - ne definišemo unapred datume prijema", rekla je ta portparolka Evropske komisije. Šef turske diplomatije Abdulah Gul istakao je danas odlučnost da nastavi reforme iako je EU u decembru zamrzla sedam poglavlja u pregovorima s Turskom zbog njenog odbijanja da uspostavi saobraćajne veze s Kiprom. Kandidati za prijem u EU moraju da usvoje evropske norme koje su podeljene u 35 poglavlja.

Misija u Briselu za uključivanje u evropske strukture
Crnogorski premijer Željko Šturanović i šef crnogorske misije pri NATO-u Veselin Šuković složili su se danas će da uspostavljanje Misije Crne Gore u Briselu doprineti da se ostvare "strateška opredeljenja za punopravno uključivanje u evropske strukture". U saopštenju crnogorske vlade navodi se da su Šturanović i Šuković zajednički ocenili da uspostavljanje misije predstavlja značajan korak u izgradnji neophodne institucionalne infrastrukture za dalji razvoj saradnje i korišćenje pogodnosti koje pruža članstvo u programu Partnerstvo za mir. Naglašeno je da se u narednom periodu treba koncentrisati na realizaciju programa i projekata od interesa za Crnu Goru, u skladu sa Prezentacionim dokumentom koji je vlada nedavno usvojila. Šturanović je sa Šukovićem razgovarao pred njegov odlazak u Brisel, gde treba da preuzme funkciju amabasadora.

EU: O Kosovu tražiti dogovor u Savetu bezbednosti UN
Evropska unija podržava proces rešavanja kosovskog pitanja u okviru UN i postizanje konsenzusa za usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova, izjavila je danas portparol visokog predstavnika EU Kristina Galjak. Zamoljena da se osvrne na izjavu pomoćnika državnog sekretara SAD Nikolasa Bernsa da će Vašington podržati nezavisnost Kosova, čak i ako Savet bezbednosti UN ne usvoji odluku o tome, Galjakova je podvukla da je rešavanje kosovskog statusa sada u nadležnosti Saveta bezbednosti UN i da, pošto se dobiju novi izveštaji, treba učiniti sve napore za usvajanje nove rezolucije o Kosovu. Galjakova je, u telefonskoj izjavi Beti iz Meksika, gde prati Havijera Solanu koji je tamo u poseti, stavila do znanja da je "posle 26. marta Savet bezbednosti UN u svoje ruke preuzeo zadatak utvrdjivanja kosovskog statusa" i da EU i svi ostali činioci treba da "ulože sve napore da se dodje do konsenzusa za usvajanje nove rezolucije o Kosovu". Visoki diplomatski zvaničnici EU rekli su Beti da je "jednostrano priznavanje Kosova ono što žele da izbegnu i SAD", i da i u Vašingtonu "misle da je to veoma loš scenario", ali se, kažu u Briselu, postavlja pitanje "šta će se dogoditi ako dodje do blokade rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN". Na pitanje da kažu da li bi onda i neke zemlje unutar EU sledile primer Amerike i šta bi to značilo za zajedničku spoljnu politiku Unije, posebno na Balkanu, odgovor je glasio da je "to upravo najgrozomorniji scenario koji niko ne želi". "Mi to, svakako, ne želimo i još verujemo da do toga konačno neće sasvim i doći", ali "opasnost od jednostranog priznavanja bi snažno porasla u slučaju takve blokade u Savetu bezbednosti UN", rekli su ti zvaničnici.

Kubiš: SAD i EU upozorile Slovačku  zbog Kosova
Šefa slovačke diplomatije Jana Kubiša upozorili su danas u Njujorku predstavnici Evropske unije i SAD da stav Slovačke o statusu Kosova može da ide na ruku onima koji žele da blokiraju ili bojkotuju rešenje kosovskog pitanja. Kubiš je danas o Kosovu razgovarao neformalno sa predstavnicima EU, SAD i ambasadorom Rusije pri OUN Vitalijem Čurkinom. "Partneri iz SAD i EU nisu želeli da dovode u pitanje politička zbivanja u Slovačkoj, ali postavili su mi nekoliko pitanja, da li shvatamo da svojim stavovima možemo da idemo na ruku onima koji bi da blokiraju ili bojkotuju rešenje kosovskog problema", kazao je Kubiš o tom sastanku slovačkoj agenciji SITA. Slovački ministar je dodao da su ga zapadni partneri pitali i da li je zvanična Bratislava svesna da "alternativa neuspehu u rešavanju tog problema u Savetu bezbednosti može da bude rast nestabilnosti u regionu ili nekakvi dalji neprihvatljivi scenariji." Kubiš je takodje upozoren da Slovačka svojim stavom prema Kosovu može da naruši jedinstvo EU, a u Savetu bezbednosti ima zemalja koje rado ukazuju na to da EU nije jedinstvena i žele to da iskoriste za svoj račun. Ponešto neodredjen stav Slovačke koja, zbog deklaracije o Kosovu slovačkog parlamenta iskače iz preovladjujuće linije EU da se prihvati plan medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, objasnio je ovih dana šef spoljno-političkog odbora parlamenta Boris Zala. Taj poslanik vladajuće stranke SMER precizirao je da Slovačka ne odbija Ahtisarijev plan, već želi da ga dopuni realnim i prihvatljivim koracima. A to je da protektorat nad Kosovom, bez pune nezavisnosti, ostane što duže i da se izdejstvuje u Savetu bezbednosti da se obnove pregovori Beograda i Prištine, jer "i u slučaju kapitulacija traži se potpis poražene strane, da se ne bi stvaralo tlo za dalje sukobe." Treće i najvažnije za zvaničnu Bratislavu je da se na nivou svetske organizacije, ili bar Evropske unije, usvoji obaveza da se više ne priznaju promene granica, čime bi se, po oceni Zale, minimalizovao kosovski presedan.

Izvori Pakta:Svilanović imao veliku šansu
Srbija je prvobitnom kandidaturom Gorana Svilanovića za generalnog sekretara budućeg balkanskog Saveta za regionalnu saradnju imala veliku šansu da dobije to mesto, ali je odluka Beograda da povuče tu kandidaturu sada to dovedeno u pitanje. To su danas rekli agenciji Beta zvaničnici Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu u Briselu, koji su želeli da ostanu anonimni. Kako je Beta saznala u diplomatskim izvorima u Beogradu, Vlada Srbije promenila je prvobitni predlog da generalni sekretar budućeg Saveta za regionalnu saradnju bude Goran Svilanović i naknadno za tu funkciju predložila Milana Simurdića, bivšeg ambasadora Srbije u Hrvatskoj. Ta odluka je, prema istim izvorima, doneta na prošlonedeljnoj sednici vlade. Izvori Bete u Briselu naveli su da je Beograd sa Svilanovićem imao veliku šansu da dobije mesto generalnog sekretara saveta za regionalnu saradnju, imajuću u vidu i činjenicu da je Sarajevo veoma jak kandidat za sedište Saveta. Ovaj Savet treba da zameni Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Ali odluka Beograda da povuče kandidaturu Svilanovića ostavlja otvorenim pitanje hoće li novi kandidat Srbije imati iste izglede da dobije taj položej, rekli su za Betu zvaničnici Pakta stabilnosti u Briselu. Drugi kandidat za generalnog sekretara budućeg Saveta za regionalnu saradnju na Balkanu je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske, Hidajet Biščević. Pakt na samitu Procesa za saradnju zemalja jugoistočne Evrope, 11.maja u Zagrebu, treba da preraste u Savet za regionalnu saradnju i tad će biti izabran i generalni sekretar tog tela. "Nismo upoznati s razlozima vlade u Beogradu da povuče kandidaturu Svilanovića. Ali nismo ni sigurni da će Srbija imati istu snažnu poziciju pošto je povukla jednog, a sad naknadno dostavlja drugog kandidata za ovaj važan položaj", rekli su isti izvori. Oni su takodje naveli da je rok za kandidature istekao, dodajući da "nije baš ni sasvim ozbiljno povlačiti takav potez, ako ne iz formalnih razloga, a ono zato što se malo zna o novom srpskom kandidatu". Objasnili su da je Hrvatska, kao predsedavajući Procesa za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope, ta koja prima kandidature i zato u Zagrebu treba razjasniti da li kandidatura Srbije, podnesena pre isteka roka od 31.marta, važi iako je promenjen kandidat. U krugovima Pakta stabilnosti se, kako je rečeno, smatralo "da je Svilanović veoma dobar kandidat, a Srbija je istakla kandidature i za mesto generalnog sekretara i za sedište Saveta za regionalnu saradnju". Pošto je kandidatura Sarajeva za sedište Saveta veoma jaka, možda je mesto generalnog sekretara tog tela onda mogla dobiti Srbija. Jer, Svilanović je bio veoma dobar kandidat, iako, jasno, nije stvar Pakta stabilnosti da ocenjuje da li je bolji Svilanović, ili Bisčević", predočili su funkcioneri Pakta u Briselu. U Paktu stabilnosti je zamišljeno i utvrdjeno da "istinsku moć u odlučivanju ko će biti generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, imaju zemlje regiona", tako da će Hrvatska kao predsedavajući Procesa za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope, sprovesti ceo proces do konačne odluke lidera regiona 11.maja.

Anketa: Sarkozi i Segolen Roajal sa istim brojem glasova
Kandidat desnice na predstojećim predsedničkim izborima Nikola Sarkozi i njegova socijalistička protivnica Segolen Roajal bi osvojili isti broj glasova - 50 odsto u drugom krugu izbora, 6. maja, rezultati su najnovije ankete. To su prvi rezultati ankete prema kojima bi oba protivnika osvojili isti broj glasova. Do sada je Sarkozi bio u blagoj prednosti. Za prvi krug izbora, koji je zakazan u nedelju, Sarkozi bi osvojio 27 odsto glasova, Segolen Roajal 25 odsto i kandidat centra Fransoa Bajru 19 odsto, dok bi ekstremni desničar Žan-Mari Le Pen dobio 15,5 odsto glasova. Segolen Roajal izjavila je danas u Nantu, u okviru predizborne kampanje, da je Francuskoj neophodna velika promena, kao ona koja se dogodila u maju 1981. godine, kada je na izborima pobedio Fransoa Miteran. Prema njenim rečima, jedino će ideje levice i napretka omogućiti da Francuska "ponovo stane na noge".

Crna Gora danas na dnevnom redu Saveta Evrope
Prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) u Strazburu biće danas nastavljeno raspravom o prijemu Crne Gore u tu organizaciju. Poslanicama Parlamentarne skupštine SE obratiće će se predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić, nakon čega će uslediti glasanje o nacrtu mišljenja o prijemu Crne Gore u tu organizaciju. Očekuje se da će skupština SE glasati za nacrt, što praktično znači da će dati zeleno svetlo Komitetu ministara SE da pozovu Crnu Goru u članstvo te organizacije. Time bi Crna Gora postala 47. članica te najstarije panevropske organizacije. Veliku pažnju današnjeg zasedanja privuklo je i najavljeno obraćanje premijera Ukrajine Viktora Janukoviča poslanicima Parlamentarne skupštine SE. Posle govora, predvidjeno je da Janukovič odgovara na poslanička pitanja. Situacija u Ukrajini bila je i jedna od tema konferencije za štampu predsednika Parlamentarne skupštine SE Renea van der Lindena, tako da se očekuje da će izlaganje Janukoviča, zbog situacije u Ukrajini i raspisivanja prevremenih izbora, naići na značajno interesovanje i kod poslanika SE. Prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine završava se u petak, 20. aprila, kada će biti zatvoreno raspravom o neophodnosti donošenja konvencije o sprečavanju trgovine falsifikovanom robom.

Poljska uvela HIV testove za azilante, UN protestuje
Poljska je, uprkos protestu UN i organizacija za ljudska prava, uvela obavezne testove na HIV za sve izbeglice koje u toj zemlji zatraže azil. Ugovor o obaveznom testiranju potpisali su poljsko ministarstvo unutrašnjih poslova i administracije i bolnica u Varšavi. "Ti testovi treba da budu samo informacija za naše osoblje koje radi sa izbeglicama u centrima i po nekoliko sati dnevno. Takodje da obavestimo i same izbeglice, pošto često ni ne znaju da su zaraženi", kazao je za današnju "Žečposolitu" šef Kancelarije za pitanja repratrijacije i stranaca Jan Vengžin. S druge strane, Ernest Ženkjevič iz Kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Varšavi upozorio je: "Imamo velike rezerve prema testiranju azilanata. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dobrovoljne testove". On je objasnio da, ako bi se neka zemlja odlučila na prinudne testove, morala bi da ih sprovodi isključivo pod strogim uslovima uz obezbedjivanje pomoći lekara i psihologa obolelima, a, kako je rekao, "toga u poljskom slučaju nema".  Pored predstavnika UNHCR i Helšinska fondacija za ljudska prava zatražila je od poljskih vlasti da još jednom razmisle o svojoj odluci, jer u testovima vidi diskriminaciju i upozorava i na to da izbeglice koje odbiju testove ostaju bez prava na azil i pomoći poljske države. UN se plaše i da bi izbeglicama koje imaju virus HIV-a mogli da budu odbijeni zahtevi za azil u Poljskoj. Nedavno je jedan od najslavnijih azilanata u Poljskoj, vrlo angažovan u organizacijama za pomoć izbeglicama i miljenik medija, Kamerunac Simon Mol optužen da je svesno i namerno zarazio nekoliko Poljakinja sidom. Mola zbog toga očekuje sudjenje, a poljske vlasti ne kriju da je mera testiranja na HIV uvedena kao odgovor na tu aferu. Poljski ultrakonzervativni nacionalisti iz Lige poljskih porodica, najmanji partner u vladi konzervativnog premijera Jaroslava Kačinjskog, zbog afere Mol predložili su čak da obavezni test na HIV i sidu bude uslov za odobravanje boravka u Poljskoj za svakog stranca.

EU zabrinuta zbog postupaka vlasti u Rusiji
Evropska unija je sa zabrinutošću razmotrila dogadjaje u Moskvi i Sankt Peterburgu za vikend, kao i prethodnih nedelja u Nižnjem Novgorodu i Sankt Peterburgu, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Nemačke, zemlja koja do 1. jula predsedava EU. U saopštenju se navodi da je "postupanje ruskih snaga bezbednosti prema demonstrantima izazvalo sumnje da je njihova akcija bila u skladu sa povodom"". Ukazano je da poseban povod za brigu daju hapšenja i napadi na akreditovane novinare tokom demonstracija. "Ruska federacija se kao članica Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope obavezala da poštuje slobodu mišljenja i okupljanja. Poštovanje tih principa dobija poseban značaj s obzirom na predstojeće izbore u Rusiji", navodi se u saopštenju. Puno oštrijim komentarima oglasili su se politicari nemačkih vladajućih stranaka posle drastičnih mera koje su ruski bezbednosni organi primenili protiv demonstranata. Potpredsednik parlamentarne frakcije Hrišćansko-demokratske unije u Bundestagu Andreas Šokenhof nazvao je zbivanja u Rusiji "znakom slabosti demokratije" i pozvao na jače uključivanje u unutarpolitičke debate u Rusiji. Portparol za spoljnopolitička pitanja Socijaldmeokratske partije Nemačke Gert Vajskirhen ocenio je da je "u krajnjem, Putin lično odgovoran za napade" i kritikovao "čudnovato poimanje države". Vajskirhen je naveo da unutar ruske opozicije ima doduše i "demokratski sumnjivih snaga", ali da je kontraproduktivno kada se država protiv njih bori nedemokratskim sredstvima. Opoziciona stranka Liberala je pak istakla da se "ruskom rukovodstvu mora jasno reći da se mora igrati po pravilima" i da "ko hoće da svira na medjunarodnom koncertu, mora da se pridržava nota". Šef parlamentarne frakcije takodje opozicionih Zelenih, Fric Kun ocenio je pak da su "svojevoljna masovna hapšenja opterećujuća naznaka da ruski režim sa Putinom na vlasti poprima sve više diktatorski karakter".

U Poljskim školama učitelji-specijalci
U Poljskim školama još pre raspusta pojaviće se učitelji-specijalci, čiji je glavni zadatak da vode računa o bezbednosti u školi, nadziru izgrednike i svoje kolege učitelje, javljaju poljski mediji. Novo radno mesto, zvanično nazvano "koordinator za bezbednost", deo je programa "Nula tolerancije" kojom Ministarstvo prosvete želi da spreči šikaniranje i nasilje u školama. Učitelji-specijalci biće prema naredjenju ministra prosvete Romana Gjertiha u neposrednom i stalnom kontaktu sa policijom i vodiće računa o svemu što je vezano za bezbednost djaka. Smisao novih koordinatora, koje do raspusta mora da imenuje svaka škola, ne vide baš mnogo oni kojih se to najviše tiče, učitelji i policija. Upozoravaju da je i do sada u školama bilo po nekoliko učitelja sa sličnim ovlašćenjima a policija tvrdi da sa dosadašnjim sistemom nije imala nikakve probleme. "Bojim se da ću postati obični kapo. Izaći će sve na to da treba da cinkarim učenike i svoje kolege", kazala je dnevniku "Metro" jedna učiteljica iz Lublina postavljena da od nove školske godine bude "specijalac". "Pedagozi su dovoljno obučeni za problem nasilja. Znaju kako da saradjuju sa nadležnim institucijama. Plašim se da će nova osoba samo uneti nepotrebni haos", kazala je poljskom listu Agata Kučinjska iz Centra za socijalnu pomoć u Varšavi. Koordinatori za bezbednost su samo deo borbe protiv nasilja u školama, a ministru Gjertihu je ovih dana, pod parolom borbe protiv nasilja, u Sejmu poljskog parlamenta prošao zakon po kome u poljskim osnovnim školama i gimnazijama djaci moraju da nose uniforme. Izjavu Gjertiha da će uniforme znatno povećati bezbednost djaka, dnevnik "Gazeta viborča" komentarisao je rečima da "ministar očigledno misli da je najmanje nasilja u zatvorima, jer su tamo svi uniformisani, i stražari i zatvorenici".

Van der Linden: Što pre završiti saradnju s Hagom
Predsednik Parlamentarne skupšstine Saveta Evrope (SE) Rene van der Linden izjavio je danas u Strazburu da želi da ohrabri srpske vlasti da nastave reforme, ubrzaju saradnju sa Haškim sudom i izruče osumnjičene za ratne zločine. Na konferenciji za novinare uoči pocetka redovnog prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine SE, Van der Linden je rekao da to što srpske vlasti još nisu izručile optužene za ratne zločine ne znači da Srbija ne bi trebalo da predsedava Komitetom ministra te organizacije. "Srbija u maju preuzima predsedavanje Komitetom ministara. Često sam čuo pitanja: Da li je sramota što ta zemlja preuzima predsedavanje Komitetom kada još nije izručila osumnjičene za ratne zločine Ratka Mladića i Radovana Karadžića...Kritika je na mestu, ali to ne znači da Srbija ne treba da predsedava Komitetom kao punopravna članica SE", kazao je. Van der Linden je dodao da podržava valsti u Beogradu na njihovom reformskom putu i da želi da ih ohrabri "da učcine sve da izruče osumnjičene za ratne žločine, jer će jedino tako žrtve zločina biti zadovoljene". Govoreći o temama prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine SE, Van der Linden je istakao kao veoma važnu sutrašnju raspravu o prijemu Crne Gore u tu organizaciju i najavio za jun dolazak crnogorskog premijera Željko Šturanovića u Strazbur.

Cene u evrozoni veće za 1,9 odsto
Inflacija u evrozoni porasla je za 1,9 odsto u martu, saopštila je danas statistička agencija Evropske unije - Eurostat. Opšte očekivano povećanje - sa 1,8 osto u februaru - išlo je uporedo sa višim ekonomskim rastom u 13 država koje za zajednički novac imaju evro. Evropska centralna banka (ECB) nije dirala u kamatne stope na zasedanju prošle sedmice, ali je jasno stavila na znanje će da ovog leta poskupeti pozajmljivanje novca zbog jakog privrednog rasta i pada nezaposlenosti. Kamate ECB ostale su na 3,75 procenata. Banka, višim kamatama, teži da obuzda inflaciju koja se hrani povećanjem platama i skokom maloprodajnih cena i preti da ugrozi dugoročni ekonomski rast. Inflacija na godišnjem nivou i dalje je ispod dva proceneta, što je u okviru monetrane politike banke. Eurostat navodi da su u martu u evrozoni porasle cene alkohola, duvana, hotela, restorana i obrazovanja, dok su cene telekomunikacija, nafte za loženje i saobraćajnog goriva "imale najveći silazni uticaj."

Van der Linden: Evropa mora biti jedinstvena
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) Rene van der Linden danas je u Strazburu pozvao na stvaranje jedinstvene Evrope i prevazilaženje neslaganja i nepoverenja medju evropskim državama. Na otvaranju redovnog prolećnog zasedanje Parlamentarne skupštine SE, on je ocenio da Evropa nije još zaista ujedinjena, a da su istorijska rivalstva i nepoverenje i dalje izraženi. Van den Linden je istakao da je neophodno negovati pomirenje medju državama i ne dozvoliti nove sukobe. Ponovio je da srpske vlasti treba da nastave saradnju sa Haškim tribunalom i pozdravio nedavnu presudu suda u Srbiji u slučaju zločina počinjenih u Srebrenici. "Takodje pozivam srpske vlasti da pokažu svoju privrženost medjunarodnom pravu, time što će učiniti sve da da Radovan Karadžić i Ratko Mladić budu izručeni Hagu", rekao je Van der Linden. Kao primer novih tenzija u Evropi, on je naveo neslaganja oko plana za postavljanje američkog protivraketnog odbrambenog štita u Poljskoj i Češkoj. "Vojna pitanja su možda van okvira mandata SE, ali ako ona predstavljaju pretnju odbrani naših zajedničkih vrednosti, onda ne možemo da ih ignorišemo", rekao je Van der Linden i pozvao na jedinstvo, naglasivši da ne treba dopustiti podrivanje Evrope. On je rekao da Evropa neće biti kompletna ako i Belorusija ne postane članica SE i izrazio uverenje da će nedavna poseta Minsku i diplomatske aktivnosti doprineti pozitivnim rekacijama beloruskih vlasti. Istvoremeno, Van der Linden je napomenuo da SE ne može da toleriše hapšenja opozicionih lidera u Belorusiji i izrazio nadu da će SE uskoro moći da poželi dobrodošlicu Belorusiji u svoje članstvo. Predsednik parlamentarne skupštine SE se osvrnuo na podele koje postoje medju državama članicama SE, istakavši posebno primer Kipra. Van der Linden je izrazio podršku pregovaračkim naporima za ujedinjenje Kipra. Van der Linder je kazao da je SE i EU moraju zajedno da saradjuju na savladavanju svih izazova i time doprinesu da Evropa postane pravi i jednaki partner SAD. Uloga SE u obezbedjivanju mira, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta, pre svega za decu, veoma je važna, rekao je Van der Linden i dodao da Evropa ima moralnu odgovornost da promoviše demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona širom sveta. Tokom prolećnog zasedanja Parlamentarne skupština SE, koje će trajati do petka, biće raspravljano o prijemu Crne Gore u tu panevropsku organizaciju.

Albanija, BiH i Crna Gora parafirale sporazume o vizama
Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH) i Crna Gora parafirale su danas u Zagrebu sporazume o olakšavanju viznog režima i readmisiji sa EU. Sporazume su parafirali ministri unutrašnjih poslova tih zemalja Bujar Nishani, Tarik Sadović i Jusuf Kalomperović i evropski komesar za pravosudje, slobodu i bezbednost Franko Fratini, u sklopu regionalnog sastanka ministara pravosudja i unutrašnjih poslova članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP). Hrvatska je ove godine predsedavajuća SEECP. "To je važan politički korak napred... Ministri tri države zapadnog Balkana, zaista možete biti ponosni što ste došli do ovog sporazuma", rekao je Fratini nakon parafiranja sporazuma. On je naglasio da sporazum u budućnosti donosi sigurnost putnih isprava, korišćenje biometrijskih podataka, poboljšanje viznog režima i readmisiju, te oslobadajnje od viza u celom regionu. Srbija je sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa Evropskom komisijom trebalo da parafira 11. aprila, ali je to odloženo jer nije postignut dogovor o jednoj tački u vezi s readmisijom. U Beogradu se očekuje da bi rešenje moglo da bude pronadjeno do kraja aprila. Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa EU još nije parafirala ni Makedonija, ali je zaključila pregovore.

Počela konferencija posvećena EU i zapadnom Balkanu
U Sarajevu je danas počela konferencija pod nazivom "50 godina Rimskih ugovora i budućnost zapadnog Balkana", čiji je cilj rasprava o nastanku Evropske unije 1957. godine i razvoja te zajednice, kao i šansama za zapadni Balkan u EU. Organizatori konferencije su Direkcija za evropske integracije BiH, nemačka Fondacija Konrad Adenauer u Sarajevu i Panevropska unija BiH. Na otvaranju konferencije predsedavajući Veća ministara Nikola Špirić je rekao da se "moraju dogoditi velike promene" jer države Balkana u Evropu samo može odvesti odustajanje od nacionalizma i jačanje demokratskog duha. "Naša opšta kultura mora se otvarati evropskim tokovima, jer je nacionalizam u Evropi u opadanju", rekao je Špirić i izrazio nadu da će BiH ipak tokom ove godine potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Špirić smatra da EU neće postići punu afirmaciju sve dok njom ne budu obuhvaćene sve zemlje koje joj i geografski pripadaju. Sastanku prisustvuje i predsedavajuća delegacije za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope Evropskog parlamenta Doris Pak, koja je rekla da Balkanu može krenuti napred kad reformiše javnu administraciju, obrazovanje i sudstvo. Doris Pak je ocenila da je nedopustivo da na Balkanu postoji veliki broj mladih osoba koje nikada nisu putovale u druge države i dodala da je potrebno uvesti vizne olakšice za sve stanovnike zapadnog Balkana. Doris Pak je podsetila da u BiH još nema jedinstvene osude zločina koji su se desili u proteklom ratu i da su na snazi još "politike koje su te zločine omogućile". Tokom dana na konferenciji će biti održana tri odvojena radna stola, na kojima će se razgovarati o zapadnom Balkanu sa stanovišta EU, regionalnoj saradnji na zapadnom Balkanu i angažmanu civilnog društva u integracijama EU. Konferenciji prisustvuje potpredsednik Vlade Crne Gore Gordana Djurović, predsedavajući Komisije Skupštine Srbije za evropske integracijeVojkan Tomić, generalni sekretar Panevropske unije BiH Vanja Gavran, generalni sekretar Evropskog pokreta iz Srbije Ksenija Milivojević. Konferenciji prisustvuju i istraživač Instituta za demokratiju iz Makedonije Dane Taleski, izvršni direktor Centar za gradjansko obrazovanje Daliborka Uljarević, kao i šef delegacije Evropske unije u BiH Dimitris Kourkoulas.

Skup u okviru procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi
Poboljšanje saradnje u reformi pravosudja, jačanje ukupne bezbednosti i efikasnija borba protiv korupcije, glavne su teme razgovora na konferenciji "Standardi Evropske unije i vladavina prava u jugoistočnoj Evropi", koja je počela danas u Zagrebu u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Na konferenciji učestvuju ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica SEECP-a - Albanije, Srbije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Kosova, Makedonije, Moldove, Nemačke, Rumunije i Turske, predstavnici najviših pravosudnih organa Hrvatske, potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravosudje, slobodu i bezbednost Franko Fratini i koordinator Pakta o stabilnosti Erhard Busek. Hrvatski premijer Ivo Sanader otvorio je sastanak, naglasivši da "jugoistočna Evropa kao zona pravde i bezbednosti u interesu razvoja i demokratske stabilnosti regiona i njenog doprinosa širenju Unije" Sanader je dodao da prisutnost komesara Fratinija najbolje pokazuje koliku važnosti EU pridaje regionalnoj saradnji na području pravosudja i unutrašnjih poslova. On je rekao da o spremnosti svih zemalja regiona na medjusobnu saradnju, koja je od koristi i EU, najbolje govori regionalno osmišljen projekt kontrole državnih granica. Fratini je u svom obraćanju učesnicima skupa rekao da ostatak Evrope region jugoistočne Evrope gleda s posebnim zanimanjem i želi da vidi njen uspeh. On je zemljama regiona predložio umrežavanje državnih tužilaštava, čime bi se, kako je ocenio, posebno olakšala borba protiv prekograničnog organiziranog kriminala. Fratini je dodao je da je "nultni stepen tolerancije protiv korupcije potreban na svim nivoima javne uprave" i najavio novi evropski predlog za otkrivanje veza izmedju korupcije, pranja novca i tajnosti bankovnih podataka. Busek podsetio je da su teme o kojima se raspravlja na zagrebačkoj konferenciji najvažnije za približavanje EU, a kao najvažnije mehanizme borbe protiv organiziranog kriminala naveo je prekograničnu saradnju, ulogu komandanta policija, saradnju s Europolom i Interpolom, borbu protiv korupcije i suzbijanje ilegalnih migracija. O poboljšanju saradnje u reformi pravosudja i borbi protiv korupcije učesnici raspravljaju na dva tematska okrugla stola. Na kraju sastanka očekuje se potpisivanje Memoranduma o razumevanju koji se odnosi na saradnju u borbi protiv korupcije kroz Protukorupcijsku inicijativu jugoistočne Evrope. Na margini skupa komesar EK Fratini je sa predstavnicima Albanije, BiH i Crne Gore potpisao sporazume o olakšavanju viznog režima i readmisiji.

Švarc-Šiling: EU nastavlja da podržava Zapadni Balkan
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling izjavio je da bi Hrvatska trebalo da postane članica EU, da su Albanija i Makedonija sada takodje na putu ka članstvu, a da se i Crna Gora sigurno kreće u istom pravcu. "Samo BiH i Srbija tek treba da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je visoki predstavnik u BiH na konferenciji povodom 50. godišnjice EU pod nazivom "50 godina Rimskih sporazuma i budućnost zapadnog Balkana" u Sarajevu. On je istakao da će perspektiva BiH postati mnogo bolja onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, te da je glavna, ali ne i jedina prepreka BiH za pristup EU, reforma policije. "EU je već nekoliko puta dala jasno obećanje svim zemljama u ovom regionu da se mogu nadati izgledima za punu integraciju u njene strukture, ako i kada ispune političke i ekonomske uslove", poručio je Švarc-Šiling i dodao da će EU i dalje pružati snažnu podršku zapadnom Balkanu. Visoki predstavnik je kazao da je EU 1957. godine jednim delom nastala kao rezultat rata te ekonomskog i socijalnog kolapsa i dodao da je ta "činjenica u direktnoj vezi sa nastojanjima naroda zapadnog Balkana da se približe EU i postanu njeni članovi". "Ova poruka mora biti potpuno jasna i svima u BiH. Nakon završetka sukoba na ovim prostorima, gradjani i lideri BiH suočavaju se sa mnogim izazovima i odlukama sa kojima su se 1957. godine suočavali gradjani Evrope - 12 godina nakon završetka Drugog svetskog rata", kazao je Šiling. Prema njegovim rečima, uspeh EU nije bio istorijski predodredjen i to je "izuzetna priča o trijumfu utemeljenom na različitostima". On je naglasio da je njegova zemlja, Nemačka, bila podeljena, da je Evropa bila podeljena u dva žestoko naoružana vojna bloka i da su samo četiri meseca pre toga sovjetski tenkovi ugušili pobunu u Madjarskoj. "Pola stoleća kasnije, siguran sam da bi potpisnici Rimskog ugovora bili iznenadjeni uspehom svoje inicijative. Rimski ugovor značajan je pre svega jer je najavio raskid s prošlošću", rekao je visoki predstavnik u BiH. On je rekao da su 1957. godine, 12 godina nakon najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, države koje su učestvovale u ratu odlučile da ostave po strani svoje razlike zbog budućnosti narednih generacija. Podsetio je da se u 50 godina EU proširila sa šest na zajednicu od 27 država, te da je pomogla da se ujedini tada razjedinjen kontinent, prihvatanjem u članstvo zemalja tadašnje istočne Evrope, uključujući i Sloveniju 2004. godine, te Bugarsku i Rumuniju početkom ove godine. Naglasio je da se EU sada proteže od Atlantika do Mediterana i Crnog mora, te da u potpunosti okružuje područje zapadnog Balkana, koji je geografski, kulturološki, politički, ekonomski i socijalno unutar evropske porodice. Švarc-Šiling je rekao da će i u narednim godinama EU igrati sve veću ulogu u svim zemljama na zapadnom Balkanu.

Parivodić: Srbija želi da udje u EU do 2012.
Ministar privrede Srbije Milan Parivodić izjavio je za austrijske medije da Srbija do 2012. godine želi da postane članica Evropske unije kao i da namerava da u narednih deset godina, uz Grčku, postane vodeća industrijska zemlja na Balkanu. Kako prenosi bečki dnevnik "Prese", Parivodić je u razgovoru sa austrijskim novinarima istakao i da je za razliku od političkog stanja praćenog problemima, privredna situacija u Srbiji dobra. "Mi živimo u dva sveta. Od političkih problema jedva da se vide privredni uspesi", naveo je ministar, ukazujući na prosečni godišnji privredni rast od oko 5,5 odsto i utrostručenje društvenog bruto proizvoda sa 1.400 na 4.300 dolara po glavi stanovnika od 2000. do sada. Austrijski list preneo je i Parivodićeve reči da su inostrane investicije u Srbiji porasle sa jedne milijarde u 2004. na 5,5 milijardi dolara u prošloj godini. Ministar privrede je rekao i da je "od 2002. do 2006. godine samo Austrija u Srbiji investirala 1,5 milijardi evra", kao i da "i oni koji tek sada dodju, mogu da naprave veliki novac, kao što je slučaj sa austrijskim bankama". "Za deset godina Srbija treba, zajedno sa Grčkom, da bude vodeća industrijska zemlja na Balkanu. Mi želimo i da 2012. budemo u EU", rekao je Parivodić. List "Prese" je citirajući ministra naveo i da je "do sada svako približavanje Srbije Evropskoj uniji blokirano zbog političkih sukoba" i da je "pitanje da li će se to ubuduće promeniti". "Mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo. Samo možemo da prihvatimo de fakto situaciju", rekao je Parivodić. Nagovestio je da bi izručenje za ratne zločine optuženog generala vojske bosanskih Srba Ratka Mladića moglo da potraje, rekavši da Beograd "ne zna gde je Mladić" i da "ne može da ga pribavi čarobnim štapićem".

Evro se primiče rekordnoj visini u odnosu na dolar
Evro je danas dosegao najveću vrednost u odnosu na dolar u protekle dve godine, od iznad 1,35, i kreće se ka rekordu svih vremena, guran očekivanjima da će evropske kamatne stope biti uvećane u junu i upornom neizvesnošću oko izgleda američke privrede. Evro 13 država EU danas se menja za 1,3521 dolar, najviše od januara 2005. Dolar je pokleknuo i pred britanskom funtom, koja je poskupela na 1,9848 za dolar. Takodje je skliznuo prema jenu, na 118,63 sa jučerašnjih 119,06. Evro je nastavio da raste prema dolaru pošto je Evropska centralna banka juče odlučila da ne menja osnovnu kamatnu stopu sa 3,75 odsto, ali je dovoljno jasno nagovestila da će u junu evropski novac poskupeti na četiri odsto. Povećanje kamata je usmereno protiv inflatornih pretnji u evrozoni, bloku 317 miliona ljudi koji daje više od 15 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda. Više kamatne stope, za kojima se poseže u borbi protiv inflacije, mogu da ojačaju odredjenu valutu jer ulaganja u nju čine privlačnijim.

Poljski djaci u uniformama sa cenzurisanim internetom
Od sledeće školske godine poljski djaci u osnovnim školama i gimnazijama nosiće obavezno uniforme, internet će im biti cenzurisan da ne otvore porno i nasilničke sajtove, a za napad na učitelja pretiće im do 10 godina zatvora. Poslanici poljskog Sejma su sinoć, posle jednog neuspešnog glasanja u martu i mnoštva amandmana, konačno prihvatili da se u poljske škole vrate uniforme, iako deo opozicije tvrdi da su one u suprotnosti sa ustavom. Ombudsman za prava učenika Maćej Osuh upozorio je da teranje djaka da svi tokom nastave budu obučeni isto krši član 47 i 48 ustava koji garantuju pravo na privatnost i roditeljima da vaspitavaju svoju decu. "Završiće konačno modne revije u školama", kazao je ministar prosvete Roman Gjertih, a obećao je da za siromašne roditelje uniforme neće predstavljati dodatni izdatak, jer je ministarstvo izdvojilo pare za kupovinu nekoliko stotina hiljada unformi za najsiromašnije djake. Kako će izgledati uniforme odlučivaće svaka škola ponaosob zajedno sa roditeljima. Škole prema novom zakonu koji stupa na snagu od septembra ove godine imaju obavezu da onemoguće pristup preko školskih kompjutera onim sajtovima na internetu na kojima su pornografija i nasilje. Propala je, medjutim, ideja ministra Gjertiha da škole odobre samo po jedan udžbenik za svaki predmet i moći će buduće da ponude djacima po tri udžbenika. Poljske učitelje ubuduće će zakon štiti kao javne funkcionere i teoretski za napad na učitelja može da usledi zatvor do 10 godina.

Cobel se izvinio zbog izjava o Kosovu
Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel izvinio se danas zbog svojih sinoćnjih izjava o Kosovu, napomenuvši da je izneo lično mišljenje a ne stavove nemačke vlade i EU. "Izričito se izvinjavam zbog izjava iz kojih je proizašlo da nemam razumevanja za zemlju domaćina", rekao je Cobel na kratkoj konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu. On je povodom izjava o Kosovu rekao da je na sastanku Foruma za medjunarodne odnose, sinoć u Beogradu, izneo lično mišljenje, a ne mišljenje nemačke vlade niti EU. "Stav nemačke vlade i EU je poznat. Naš cilj su stabilizacija i mir na zapadnom Balkanu. Kosovo je slučaj 'sui generis' i ne može se preslikati na druge regione" kazao je Cobel.

Fratini zatražio konkretne rezultate u reformi pravosudja
Potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravdu EU Franko Fratini zatražio je danas od Hrvatske konkretne rezultate u reformi pravosudnog sistema koji, kako je rekao, treba uskladiti sa evropskim. Fratini, koji je danas doputovao u zvaničnu posetu Zagrebu, sastao se s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom i prisustvovao je sednici Vlade. On je na sednici upozorio ministre da Hrvatska mora da pokaže konkretne rezultate, ne samo kako bi formalno zadovoljila Brisel i ispunila uslove za prijem u EU nego pre svega zbog svojih gradjana. Fratini, koji je komesar za pravosudje, slobodu i bezbednost Evropske komisije, nadležan je za dva poglavlja hrvatskih pregovora s Unijom - poglavlje Pravosudje i temeljna ljudska prava (poglavlje 23) i poglavlje Pravda, sloboda i bezbednost (poglavlje 24). On je članovima hrvatske Vlade rekao da ceni napore zvaničnog Zagreba da ispuni uslove na putu integracije u EU, ali je dodao da se pred Hrvatskom još nalazi veliki posao koji treba završiti, ne samo u reformi zakonodavstva već i na njihovom sprovodjenju u praksi. Fratini je, takodje, upozorio da je formiranje efikasnog i transparentnog pravosudnog sistema jedan od ključnih uslova koje zemlja mora da ispuni da bi bila članica EU. Na polju borbe protiv korupcije, Fratini je naglasio potrebu "prevencije, detekcije i procesuiranja" pojedinih slučajeva i dodao da "želi da vidi konkretan napredak na konkretnim slučajevima". U izjavama posle sednice, Fratini i Sanader su naglasili da se i u poglavlju 23 i 24 uskoro očekuje napredak Hrvatske, nakon što je početak pregovora o tim poglavljima odložen početkom ove godine zbog nedovoljnih reformi koje je Hrvatska sprovela na tom području. Fratini je naglasio važnost regionalne saradnje i rekao da Hrvatska "može da odigra i već igra, važnu ulogu u regionu"... jer je tranzitna zemlja preko koje se mogu krijumčariti cigarete, droga, ukradeni automobili ili ljudi. "Evropska komisija je spremna finansijski da pomogne Hrvatskoj, ali Hrvatska mora da učini svoj deo posla", rekao je Fratini.

Solhstorm: EU planira finansijsku pomoć Kosovu
Izaslanik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost na Kosovu Torbjorn Solhstrom izjavio je danas u Prištini da EU planira finansijsku pomoć Kosovu nakon utvrdjivanja statusa, a da je Evropska komisija u tom cilju već izdvojila 200 miliona evra. Solhstorm, koji je i šef ekipe za pripremu Misije Evropske unije nakon utvrdjivanja statusa Kosova, naglasio je u izlaganju sudentima privatnog univerziteta UBT u Prištini da je u Savetu bezbednosti UN počelo razmatranje predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija. "Oko tog predloga je bilo mnogobrojnih diskusija, on je ocenjen kao dobar predlog za sve gradjane na Kosovu", kazao je Solhstrom, ističući da Ahtisarijev predlog ima podršku EU. EU, prema njegovim rečima čini sve što je moguće da zajedno sa partnerima u medjunarodnoj zajednici obezbedi da SB UN, polazeći od predloga Ahtisarija, donese odluku. Izaslanik Havijera Solane za Kosovo je kazao da će buduće medjunarodno prisustvo EU biti od velike pomoci institucijama i narodu Kosova da se što uspešnije u periodu posle statusa pripreme za što brže učlanjenje u EU. Za EU je, prema njegovim recima, veoma značajno da se pripremi za
preuzimanje rukovodeće uloge na Kosovu u oblasti vladavine zakona i u finansijskoj pomoći Kosovu.

Sporazumi o viznim olakšicama EU i četiri balkanske zemlje
Evropska komisija danas je saopštila da je sklopila sporazume o viznim olakšicama sa Albanijom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom i izrazila nadu da će isti sporazum uskoro biti potpisan i sa Srbijom. Kada ti sporazumi budu ratifikovani, što se očekuje do kraja godine, studenti, biznismeni i novinari steći će pravo na besplatne vize, navodi se u saopštenju komesara EU za pravdu Franka Fratinija "Završetak pregovora o ovom sporazumu značiće direktnu korist za gradjane", ističe se u saopšenju evropskog komesara. Sporazum predvidja da će cene za izdavanje viza za sve ostale gradjane koji ne spadaju u povlašćene grupe ostati 35 evra, iako je EU za većinu ostalih država podigla cene za vize na 60 evra. Balkanske zemlje će se zauzvrat obavezati da će sprečiti ilegalni boravak svojih državljana u zemljama EU, kao i ostalih državljana koji imaju boravišnu dozvolu u nekim od balkanskih država. Razgovori sa Srbijom o zaključivanju sporazuma su blizu završetka, ali se čeka konkretna formulacija obaveza Srbije vezano za povrtak ilegalnih migranata.

Nova pravila ograničavaju vreme za volanom
Evropska unija je danas objavila nova pravila koja ograničavaju radno vreme vozača kamiona i autobusa i sprečavaju vozački zamor koji je kriv za jednu od pet smrtonosnih saobraćajnih nesreća u koja su uključena teška vozila. Nova pravila obavezuju vozače na najmanje dva uzastopna slobodna dana svake dve sedmice i nalažu obavezni dnevni period odmora od devet sati, umesto osam. Neki vozači autobusa na dugim linijama protestvovali su zbog novih ograničenja, ali EU kaže da će ona poboljšati radne uslove i bezbednost na putevima 27 država članica. "Vozači će imati značajne društvene povlastice, saobraćajne kompaniije će se takmičiti pod jednakim uslovima, a na putevima će svi imati korist od bolje sigurnosti," rekao je komesar za saobraćaj EU Žak Baro (Jacques Barrot). Medju odredbama novog zakona su smanjenje maksimuma vremena vožnje u jednoj sedmici na 56 sati u odnosu na 74 sata, i zabrana vozačima da rade više od šest dana uzastopno. Predstavnik EU Matrin Selmajr (Selmayr) kaže da 20 proceneta nesreća sa smrtonosnim ishodom u EU uključuje kamione i druga teška vozila, a da je 20 odsto rezulat umora vozača. Sprovodjenje novih pravila biće dužnost vlasti pojedinih država članica, ali se krivica za krišenje ograničenja sada prebacuje sa vozača na njihove poslodavce.

Prag želi da u EU zaštiti brend češko pivo
Češka pokušava da u Evropskoj uniji zaštiti brend "češko pivo", da očuva svoju tradicionalnu tehnologiju i da ne prelazi na savremenu, energetski i ekološki manje zahtevnu. Češki pivari strahuju da bi nove evropske norme, kojima Brisel želi da uštedi energiju i poveća zaštitu životne sredine, ugrozile opstanak pre svega malih porodičnih pivara. "Nove norme u potrošnji energije prilikom spravljanja piva ugrozile bi naše male pivare, koje ne bi imale dovoljno novca za renoviranje i prlaz na nove tehnologije", objasnio je izvršni direktor Češkog saveza pivara Jan Veseli. Da male pivare ne mogu istovremeno da očuvaju tradicionalne karakteristike češkog piva, a to su svetla, čak zlatasta boja, gorak ukus, tradiconalna bela pena bez stranih mirisa i ukusa, i da spravljaju pivo novim tehnologijama, kazao je dnevniku "Lidove novini" vlasnik porodične pivare "Bernard" Stanjislav Bernard. "Jedino rešenje kako da se odbranimo od tih evropskih kvota je da regisutrujemo u Briselu zaštićeni brend 'češko pivo', koji bi sam po sebi definisao pravila proizvodnje piva specifična za Češku", kazao je Veseli. Ako zvanični Prag uspe u Briselu, češke pivare ne bi morale da vode računa o evronormama u spravljanju piva, a u Savezu pivara veruju da bi im to, kao i u slučaju drugih evropski zaštićenih brendova, pomoglo pri izvozu.

Napori EU u borbi protiv ilegalnih imigranata
Evropska unija treba da ubrzo formira pogranične jedinice koje će zemljama poput Španije i Malte pomoći u borbi protiv velikog talasa ilegalnih imigranata, pošto je komitet Evropskog parlamenta danas podržao taj plan. Više od 31.000 ilegalnih imigranata došlo je prošle godine na španska Kanarska ostrva, što je šest puta više nego 2005. Italija i Malta su suočene sa sličnim problemom. Evropski poslanik Žerar Depre rekao je novinarima da će brzi pogranični interventni timovi pomagati članica EU koje ne mogu da se bore sa talasom ilegalnih imigranata. Prema nacrtu teksta, pogranične jedinice iz više evropskih zemalja biće rasporedjene u roku od 10 dana pošto neka zemlja članica zatraži pomoć. Plan, koji su podržale diplomate svih 27 članica EU, treba da bude usvojen u Evropskom parlamentu, a potom u junu na zasedanju ministara unutrašnjih poslova EU.

Solana: Granice Evrope nisu uklesane u kamenu
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana ocenio je da granice Evrope nisu uklesane u kamenu i da ne mogu konačno da budu odredjene. U kratkom intervjuu za sutrašnje izdanje nedeljnika "Cajt" na temu Evrope, Solana je rekao da je uprkos tome "moguće da EU odluči da njen rast ne prevazidje jako krug onih zemalja sa kojima su već započeli pregovori ili sa onima kojima je, kao Balkanskim državama, obećana jasna evropska perspektiva". Na pitanje koga u ovom trenutku smatra najopasnijim neprijateljima Evrope, visoki predstavnik EU je rekao da "Evropa nema fizičkih neprijatelja". "Neprijatelji Evrope nisu ljudi ili zemlje, već ideje – netolerancija i fanatizam", rekao je Solana.

Kritike Rumuniji da je usporila borbu protiv korupcije
Rumunija je primila upozorenja da je usporila reforme, posebno u borbi protiv korupcije i da kasni sa projektima za evropske fondove, a razlozi za to su pre svega politički sukobi. Izveštač nemačkog Bundestaga za Rumuniju Ginter Krihbaum ocenio je da je Bukurešt u poslednje vreme "pokrenuo značajne procese u vezi sa velikom korupcijom, ali da mnogi od njih kasne neopravdano dugo vremena". Jako kasne i projekti za evropske fondove, a posebno nedostaju projekti u oblasti infrastrukture i poljoprivrede, rekao je Krihbaum današnjoj rumunskoj štampi. Ambasador predsedavajuće EU, Nemačke u Bukureštu Roland Lohkamp je naveo da nemački privrednici koji su u poslednje vreme dolazili u Rumuniju smatraju da je politička klima nestabilna. U isto vreme austrijski list "Standard" piše da posle pridruživanja Evropskoj uniji, Rumunija i Bugarska "pate od istih bolesti - korupcije i bogaćenja političke elite", a ritam refromi je sporiji od ritma u kojem političari i preduzetnici stiču imovinu. Austrijski list piše da je tokom 90-ih godina proces privatizacije u Rumuniji i Bugarskoj bio mnogo sporiji nego u Madjarskoj i Českoj, a rumunske i bugarske "političke elite su koristile sve prilike da nagomilaju novac" "Standard" ocenjuje i da u ove dve zemlje nije dovoljno razvijeno gradjansko društvo, dok su sve političke partije zavisne od novca ekonomske oligarhije".

Srbija i EU nisu parafirale sporazum o viznim olakšicama
Srbija i Evropska komisija nisu danas u Briselu parafirale sporazume o viznim olakšicama i readmisiji pošto ni posle četiri sata pregovora dve delegacije nisu postigle dogovoro o poslednjoj spornoj tački u vezi s readmisijom. To je saopštila direktorska kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. U pitanju su za sada različiti stavovi srpske delegacije i predstavnika Evropske komisije koji se odnose na prihvatnje državljana trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU. Miščevićeva je objasnila da će oko toga morati da se održe dodatne konsultacije i u Beogradu i u Briselu. Šefica srpske delegacije je ipak ocenila da bi rešenje moglo da bude pronadjeno do kraja aprila. "Ne očekujem da će činjenica da sporazum još nije parafiran poremetiti planirani tok dogadjaja", izjavila je Miščevićeva. Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije postigle su 20. marta dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije, a taj dogovor je danas trebalo da bude parafiran. Taj sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. godine stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji, kojim će biti uredjeni mehanizmi za vraćanje osoba koje ilegalno iz Srbije udju na teritoriju EU.

Andreas Cobel:Srbija nema vremena
Postoji velika opasnost da zbog taktiziranja stranaka Srbija izgubi jos dragocenog vremena, pa čak nisu iskljuceni novi izbori, što je opasno za zemlju koja se nalazi u ranoj fazi tranzicije, izjavio je danas nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel. "To je opasno za zemlju koja se nalazi u ranoj fazi tranzicije i koja stoji pred odlukama od veoma velikog značaja za budućnost. Iz tog razloga je odgovornost demokratskih stranaka velika", izjavio je za Betu nemački ambasador uoči današnjeg sastanka Foruma za medjunarodne odnose na kome će on biti gost. Tema Foruma je "50 godina Evropske unije", a Nemačka je trenutno predsedavajući EU. Cobel je konstatovao da je "normalna stvar da su pregovori o vladi teški, jer se odlučuje o raspodeli moći", ali je dodao da Srbija, za razliku od drugih zemalja, nema mnogo vremena. Na pitanje da li misli da postoji jasan politički konsenzus za evropske integracije u Srbiji, ambasador Nemačke je odgovorio odrečno. "Ne, mislim da u politickoj eliti u Srbiji jos uvek postoje snage koje veruju da se može bez evropskih integracija i da se može pronaći svoj, na neki način, "novi treći put", rekao je Cobel. Ambasador Nemačke u Srbiji je naveo da su za evropske integracija potrebne pre svega promene u glavama. "Politička, ekonomska i društvena elita mora mnogo da radi na ubedivanju gradana", rekao je Cobel, navodeći da je proces približavanja EU praćen procesom transformacije društva u kome će se stvoriti pozitivnije osnovno raspoloženje, budući da će ljudi znati da će im biti bolje. "Dakle, integracija u EU nije svrha sama po sebi, nego proces koji omogućuje unutrašnje oslobadanje od prošlosti", rekao je Cobel.

Svaki dvanaesti funkcioner u MUP-u Češke agent StB
Ponovna lustracija 1.800 visokih oficira i funkcionera u češkom MUP-u otkrila je poražavajuću činjenicu da i posle 17 godina tranzicije u resoru bezbednosti radi 150 agenata nekadašnje totalitarne komunističke tajne policije StB. Ponovnu proveru naredio je ministar unutrašnjih poslova Ivan Langer pošto je u februaru izbio skandal kada se pokazalo da šef češke podružnice Interpola Pavol Mihal ima potvrdu o lustraciji, ali da je na zvaničnom spisku agenata StB. Provere su otkrile da je svaki 12. funkcioner i oficir, počev od policije, preko vatrogasaca do arhiva MUP-a saradjivao sa zloglasnom komunističkom policijom. "Moj cilj je da se postepeno od tih ljudi rastanemo. Naravno, postupaćemo u skladu sa Zakonom o radu", rekao je Langer. Pravnici, medjutim, upozoravaju da to neće ići lako, a advokat Dagmar Raupahova rekla je dnevniku "Mlada fronta Dnes" da bi, ako bi kao razlog za otkaz bila navedena njihova problematična prošlost, mogli bi da tuže državu "Zašto ih je ponovo lustrirao? Prošli su kroz bezbednosne provere. Rasprava šta raditi danas sa agentima StB koji su ostali u MUP-u je globalno nerešiva", rekao je novinarima šef parlamentarnog odbora za bezbednost František Bublan. Češka konzervativna vlada nastoji u pitanju lustracija da se ugleda na susednu Poljsku gde se armija pod novim ministrom Aleksandrom Ščiglom čak oslobadja visokih oficira koji su prošli kroz sovjetske škole. Ovih dana smenjen je general Henrik Taćik, šef operativne komande Generalštaba i još trojica generala, a dnevnik "Žečpospolita" piše danas da iako zvanično ministar pominje da je nezadovoljan njihovim radom, pravi razlog je to što su studirali pre 1989. godine u Rusiji, iako su kasnije prošli i kroz obuku na zapadnim vojnim akademijama. Čitava polovina od 154 poljska generala završila je sovjetske škole, a izvori iz NATO-a pitaju se za poljski list da li to Poljska ima takve kadrovske rezerve da može sebi da dozvoli masovno otpuštanje ruskih djaka kada vojska učestvuje u operacijama u Avganistanu i Iraku. "To je ozbiljna greška ako je odluka pala samo zato što su prošli kroz ruske škole. Tada ti oficiri nisu imali drugog izbora", rekao je bivši ministar odbrane Januš Zemke.

Veronauka i za trogodišnjake u vrtićima
Poljski grad Lublin uvodi od septembra naredne godine časove veronauke i u gradska obdaništa za one najmladje - trogodišnjake. Osnova za takvu odluku gradskih vlasti je uredba Ministarstva prosvete iz 1999. godine koja medjutim ne obavezuje, već samo otvara mogućnost da se uvede veronauka i u obdaništa. Oni dečiji vrtići u Poljskoj koji već veronauku imaju organizuju je samo za najstarije - od pete godine naviše. "Moramo da poštujemo zakon. Nema tu