Česi najgore koriste sredstva iz EU
Češka je iz fondova Evropske unije dobila mnogo manje nego što je očekivala, a kada se preračuna po glavi stanovnika manje evra dobili su medju "novim" Evropljanima samo Slovenci. Kada se odbiju sva davanja Češke u zajedničku kasu u Briselu u prve tri godine članstva zemlja je iz fondova EU trebalo da dobije 855 miliona evra, a povukla je svega 574 miliona. Češki radio prepračunao je da je svaki Čeh tako dobio neto 58 evra, dok su na svakog Slovaka otpala u istom periodu 2004. do 2006. 154 evra. Slično kao Slovaci dobili su i Poljaci, a najviše koristi iz fondova po glavi stanovnika dobili su žitelji baltičkih zemalja. "Bogatiji smo nego Poljska ili Slovačka tako da i mi u budžet EU dajemo više", objasnio je Jan Gregor iz češkog ministarstva finansija, što važi i za najbogatiju medju novim članicama, Sloveniju. Gregor, inače zadužen u ministarstvu za evropske fondove, priznao je medjutim da u razloge neočekivano malog priliva novca iz EU u Češku spada i neefektivno i loše korišćenje fondova. "Češka se posle ulaska u EU dugo mučila da uopšte pokrene vučenje novca iz evropskih fondova. Možda je taj sporiji početak razlog što smo neto dobili manje nego što smo očekivali", kazao je Gregor češkim medijima. Češka može da ima probleme i sa novom tranšom pomoći iz fondova EU za period od 2007. do 2013. godine, pošto je sistem podele sredstava iz fondova izuzetno komplikovan, a za razliku od ostalih zemalja koje imaju svega nekoliko raznih programa Češka vuče sredstva po čak dvadesetak razvojnih programa. Analitičari i u Pragu ali i Varšavi i Bratislavi od ulaska u EU upozoravaju vlade da od njih i sposobnosti da sredstva iskoriste, sufinansiraju i predlože dobre projekte, zavisi da li će milijarde evra koje se Česima i drugim novim Evropljanima smeše iz Brisela ostati samo na papiru. Ili će zahvaljujući njima rast BDP tih zemalja u periodu narednih šest godina zaista biti za 8,5 odsto u slučaju Litvanije i Letonije i 5,5 odsto u slučaju Poljske veći nego što bi bio bez fondova, kako procenjuje Evropska komisija.

Ren danas predlaže obnavljanje pregovore sa Srbijom
Evropski komesar za proširenje Oli Ren trebalo bi danas na sastanku Evropske komisije i ambasadora Evropske unije u Briselu da predloži obnavljanje pregovora o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom, piše londonski "Fajnenšel tajms". U izjavi za taj list Ren je kazao da je nova vlada u Beogradu "radila i da radi prave stvari", kao i da je pružila jasan signal da će bliže saradjivati sa Haškim tribunalom. To je, prema Renovim rečima, dovoljno da se obnove pregovori o stabilizaciji i asocijaciji koji su zbog nedovoljne saradnje sa Tribunalom u Hagu prekinuti pre više od godinu dana. Prema oceni "Fajnenšel tajmsa", formalno obnavljanje pregovora sa Srbijom moglo bi da usledi već za nekoliko dana, nakon što Oli Ren danas to predloži Evropskoj komisiji, uz obrazloženje da je nova vlada u Beogradu obećala da će učiniti više na hvatanju optuženih za ratne zlocine. U intervjuu francuskom listu "Figaro" Ren je, takodje, ocenio da je nova vlada u Beogradu poslala više pozitivnih signala koji bi omogućili obnavljanje pregovora sa EU. Na pitanje da li je EU "brzo zanemarila" evropske principe imajući u vidu da je haški optuženik Ratko Mladić i dalje na slobodi, Ren je još jednom ponovio da je uslov zaključivanja sporazuma o pridruživanju EU potpuna saradnja sa Tribunalom u Hagu. "Srbija mora u potpunosti da okonča saradnju sa Haškim tribunalom pre zaključivanja sporazuma o pridruživanju sa EU. U medjuvremenu, Vlada Srbije treba da dokaže da može da okonča tu saradnju kako bi se obnovili pregovori sa EU", rekao je Ren za francuski list. "Više pozitivnih signala već je poslato. Evropska perspektiva može da pomogne da se promeni kontekst političke debate u Srbiji, od nacionalističke prošlosti do evropske budućnosti", kazao je on dodajući da je to razlog zbog kojeg EU želi "brzo da obnovi pregovore sa Beogradom". Povodom najava da Francuska želi da postavi pitanje granica Evrope, Oli Ren je rekao da je "EU prošlog decembra odlučila da ne prihvati novu kandidaturu u bliskoj budućnosti, ali da je, takodje, saopštila da treba da ispuni datu reč kada su u pitanju Turska i zemlje Balkana".

Svilanović: Moguća kandidatura za članstvo u EU 2008.
Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je danas da bi Srbija mogla postati kandidat za članstvo u Evropskoj uniji krajem 2008. godine, ako bude otklonjena haška prepreka kao jedini problem za taj status. "Nema tu nikakve mistifikacije. Ima šest optuženih (koji su u bekstvu) i vlada treba da pokaže da zaista pokušava da uhvati svakog od njih", rekao je Svilanović agenciji Beta. On je rekao da rok u kome bi Srbija mogla doći do statusa kandidata za članstvo u EU nije toliko važan, koliko podrška čitave vlade tom poduhvatu. Bivši ministar inostranih poslova nekadašnje SR Jugoslavije je ukazao da EU ima poverenja u novu vladu Srbije i njen bolji i efikasniji rad, ali da je u ovom trenutku parlament "vidjen kao kočnica" reformi koje prate proces pridruživanja. "Čak i da postoji tako dobra volja EU, i da na drugoj strani vlada stvarno uradi nešto u saradnji sa sudom u Hagu, postavlja se pitanje može li skupština da donese tako veliki broj zakona i da ih državna administracija kasnije stvarno primenjuje", dodao je Svilanović. Komentarišući problem Kosova, on je izrazio sumnju da bi nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN mogla biti doneta pre Samita G8 koji se u Nemačkoj održava od 6. do 8. juna. On je ocenio da će pregovori o Kosovu najverovatnije biti nastavljeni, ali ne izmedju Beograda i Prištine, već na relaciji Moskva-Brisel-Vašington. "Ključni učesnici u procesu koji je u završnoj fazi, više nisu Beograd i Priština. To su sad zaista Brisel, Vašington i Moskva i tu se donose odluke o tome kako završiti ono što je početo", rekao je Svilanović. Komentarišući oprečne stavove Rusije, SAD i EU o planu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova, on je ocenio da se u poslednjoj fazi i "tri ključna aktera lome kako da održe neki nivo saradnje". "Samit G8 biće prilika da se dodatno razgovara i da se onda, ako bude postignut neki dogovor i napredak, pripremi rezolucija", rekao je Svilanović i dodao da bi u slučaju da se dogovor o tome ne postigne, "neko možda mogao da posegne za jednostranim priznanjem Kosova". On je naglasio da jednostrana priznanja nezavisnosti Kosova ne bi bila dobra i da je za vladu i javnost Srbije jedino održivo rešenje ono koje bi bilo rezultat rezolucije donete u Savetu bezbednosti.

Holandjani za referendum o novom sporazumu
Većina Holandjana želi organizovanje referenduma o novom evropskom sporazumu samo dve godine pošto su odbacili nacrt Ustavne povelje Evropske unije (EU), pokazala je anketa čiji je rezultat objavljen danas. Oko 65 odsto od 1.200 Holandjana anketiranih 24. maja, želi referendum o novom sporazumu kojim bi bile modernizovane evropske institucije. Holandjani i Francuzi su 2005. godine odbacili nacrt Ustavne povelje EU što je izazvalo krizu EU. Takodje je objavljeno da je 65 odsto anketiranih Holandjana izjavilo i da ne podržava prijem Turske u EU.

EU traži veći pristup na kineskom tržištu
Evropska unija je danas zatražila od Kine da vsise otvori tržišta ako bi se smanjio "ogroman" njen suficit u trgovini sa EU. Brisel je istovremeno pozvao Peking da ratifikuje ključne konvencije o ljudskim pravima. Komesar za spoljne poslove EU Benita Ferero-Valdner, izjavila je posle susreta sa šefom kineske diplomatije Jangom Dzečijem da je naglasila potrebu da Peking krene u akciju suočvanja sa problemom klimatskoh promena. "Pomenula sam ogromni trgovinski deficit koji postoji," rekla je ona Rojtersu. "Prošle godine iznosio je 130 milijardi evra i zato mi zaista moramo da dobijemo širok pristup kineskom tržištu."  Jnag je odbio komentar posle susreta u Hamburgu, pred razgovore sa ministrima EU. Ferero-Valdner kaže da je Jang potegao pitanje embarga EU na prodaju oružja koji Peking želi da bude ukinut, a da je ona naglasila potrebu da Kina ratifikuje Medjunarodnu konvenciju o gradjanskim i političkim pravima.

EU pozdravlja sporazum Juščenka i Janukovića
Evropska unija pozdravila je sporazum koji su u nedelju postigli ukrajinski lideri o okončanju duboke krize u zemlji koja je pretila da preraste u nasilje."Čestitam liderima Ukrajine, i onima na vlasti i onima u opoziciji, što su pokazali privrženost demokratiji. Postignuti kompromis činisvakog pobednikom", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. U saopštenju za javnost, on je izrazio nadu da će ove nedelje ukrajinski parlament doneti odluku o sprovodjenju sporazuma predsednika Viktora Juščenka i premijera Viktora Janukoviča, kojim se predvidja da se prevremeni parlamentarni izbori održe u septembru. Solana je takodje izrazio nadu da će sporazum omogućiti Ukrajini da se okrene nužnim reformama koje će je približiti EU. Nemačka, aktuelni predsedavajući EU, saopštila je da će održavati bliske veze sa svim stranama u Ukrajini u nastojanju da pomogne sprovodjenje sporazuma. Vlada u Berlinu je pozvala sve strane da se "uzdrže od jednostranih koraka kako bi pomogle da se obezbedi uspeh postignutog kompromisa".

Poljacima nemačke plate za 30 godina uz reforme
Poljaci, uprkos visokom ekonomskom rastu i sjajnom periodu za privredu, imaju šanse da dostignu zapadni standard i nemačke plate najranije za 30 do 40 godina i to samo ako sprovedu neophodne reforme. Prosečni gospodin Kovalski danas zaradjuje pet puta manje od prosečnog Nemca, a poljski ekonomisti računaju da bi njihove zarade mogle da se izravnaju za tri decenije, ukoliko bi poljska privreda zadržala tempo rasta od pet do šest odsto godišnje. Oživljavanje i kasniji privredni procvat započeo je u Poljskoj 2004. godine ulaskom u Evropsku uniju, koji je dao impuls preduzećima, podstakao poljski izvoz da obara rekorde, a privreda i lokalne samouprave koriste za razvoj sredstva iz fondova EU. Prošle godine nezaposlenost se u 38-milionskoj Poljskoj smanjila za 600.000 ljudi, a u prvom ovogodišnjem tromesečju zarade su porasle za 7,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ove godine se očekuje privredni rast od sedam odsto, dok je prošlogodišnja zvanična statistika objavila rast od 6,1 odsto. Dnevnik "Gazeta viborča" upozorava danas da svega trećina zaposlenih Poljaka dobija prosecnu bruto platu od 650 evra, što neto čini 450 evra. Kada se u obzir uzme kupovna moć Poljaka, bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku iznosi 12.600 evra, nominalno 7.000 evra, dok je nemački BDP po stanovniku četiri puta veći, a irski čak šest puta. Domaći ekonomisti, a takodje i OECD upozorili su vladu u Varšavi u najnovijim analizama da bi trebalo da iskoristi period rasta za reformu javnih finansija i strukturalne reforme i održi stabilnim visok rast po irskom modelu. Da su reforme delotvrone, čak i kada su ambiciozne i radikalne kao u Slovačkoj, da vlada kao "socijalno neosetljiva" izgubi na izborima, pokazuju i najnovije analize. Prema izveštaju koji je vladi socijaldemokratskog premijera Roberta Fica podnelo slovačko Ministarstvo rada i socijalnih pitanja 2005. godine, kada su počeli da se osećaju prvi plodovi reformi bivšeg premijera Mikulaša Dzurinde, smanjio se broj Slovaka izloženih riziku bede. Dok je 2004. godine prihod manji od 60 odsto prosečnog, odnosno manje od 180 evra imalo 13,3 odsto Slovaka, procenat ljudi izloženih riziku siromaštva smanjio se 2005. godine na 11,6 odsto. Dnevnik "SME" upozorio je danas, povodom tog izveštaja, da se pokazuje da reforme nisu bile toliko "socijalno nepodnošljive", kako je tvrdio pred izbore kao lider opozicije sadašnji premijer, i da su upravo suprotno one pomogle da se smanji rizik siromaštva. Svoje za sada vrlo oprezne reforme sa izmenama u poreskom sistemu, socijalnoj pomoći i transformaciji skupog i neefikasnog finansiranja zdravstva usvojila je prosle sedmice i češka vlada konzervativnog premijera Miroslava Topolaneka.

Miščević: Uskoro nastavak razgovora, Hag ostaje uslov
Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević najavila je danas mogućnost da pregovori Srbije sa EU budu nastavljeni u narednih nekoliko nedelja, ali je ponovila da je za to neophodno nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom. "Nema najave da je moguće pregovore nastaviti ovih dana, ali je očigledno da ne govorimo o dugom periodu... Entuzijazam EU za nastavak razgovora postoji i više se ne radi o mesecima već o nedeljama", kazala je Miščevićeva novinarima. Ona je ponovila da je saradnja sa Hagom i dostava dokumenata potrebnih tom sudu i dalje uslov za nastavak pregovora, ali je dodala da je Srbija spremna za razgovore. Prema njenim rečima, problem predstavlja činjenica da parlament Srbije nije radio proteklih nekoliko meseci i da sada ima jako puno prioritetnih zakona koje treba usvojiti u kratkom vremenskom periodu. "Koliko znam, skupština će raditi čitavo leto i postoje dobre osnove da se nadamo da ćemo do kraja leta imati usvojen čitav set zakona", rekla je ona i dodala da je potrebno jednaku pažnju posvetiti zakonima koji su bitni za nastavak evropskih integracija i onima koji proizilaze iz odredbi Zakona o sprovodjenju Ustava Srbije. Miščevićeva je podsetila da je potrebno usvojiti Zakon o zaštitniku gradjana (ombudsmanu), o vrhovnoj revizorskoj instituciji, guverneru Narodne banke Srbije, a da problem predstavlja i veliki broj zakonskih predloga koji su u proceduri usvajanja od sredine prošle godine. "Radi se o značajnom broju zakona koji se bave zaštitom životne sredine, jonizujućeg zračenja i poljoprivrede", kazala je Tanja Miščević i dodala da su od početka godine u proceduru ušla još 42 zakonska predloga koji se bave javnim nabavkama, pitanjem konkurencije, spoljne trgovine i državne pomoći.

Van den Linder:Vladajuća koalicija da bude jedinstvena
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden pozvao je danas vladajuću koaliciju Srbije da bude jedinstvena u svom radu, "jer je to jedini način da se izbori sa rastućim nacionalizmom i radikalizacijom i sve većim osećanjem marginalizacije srpskog društva". Na sastanku stalnog komiteta Parlamentarne skupštine SE u centru "Sava", Van der Linden je istakao i da je puna saradnja sa Haškim tribunalom najbolji mogući način da srpski narod pokaže da su ratni zločini dela pojedinaca i da nemaju nikakve veze sa celim narodom. "Potpuno je neprihvatljivo da ratni zločinci poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića budu još na slobodi", rekao je on i dodao da je zbog toga usporena evropska integracija Srbije. Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio je na skupu da je Srbija snažno posvećena punoj i neodložnoj saradnji sa Haškim tribunalom jer, kako je rekao, demokratija ne može da se razvija bez pomirenja. "Važna komponenta u izgradnju Evrope bez podela je pomirenje. Demokratija ne može da cveta bez potpunog i otvorenog obračunavanja sa prošlošću i zato je Srbija posvećena punoj i neodložnoj saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Jeremić.

Evropski parlament odobrio ograničenje naplate rominga
Korisnici mobilnih telefona u EU bi mnogli već u avgustu da uživaju u znatno jeftinijim razgovorima iz inostranstva, pošto su evropski zakonodavci danas odobrili sporazum o najvišoj ceni za rominig u bloku 27 država. Sasvim je sigurno da će potez dobiti podršku telekomunikacionih ministara EU na skupu idućeg meseca, a operateri će imati mesec dana da ponude novu cenovnu strukturu potošačima sa osetno jeftinijim telefonskim romingom - dodatnoj naplati za poziv iz inostranstva. Trenutno, Maltežanin koji zove ukućane iz Litvanije može da završi sa računom od 11,21 evra (15,19 dolara) za četvorominutni razgovor. Nova pravila plafon na roming postavljaju na 0,49 evra (0,66 dolara) za minut za poziv iz inostranstva i 0,24 evra (0,33 dolara) za prijem poziva. Plus PDV. Evropska komisija, izvršni organ bloka, već dugo optužuje operatere da gomilaju ogromne, neopravdane profite iz skupih naplata za roming. Ograničenje će ih naterati da srežu cene za do 70 odsto svojim pretplatnicima koji iz inostranstva pozovu ili prime poziv. Nekih 150 miliona korisnika mibilnih telefona u EU svake godine koriste rominig za pozive van svoje zemlje. Plafoniranje rominga je jedna od naznačajnijih mera regulacije cena u EU poslednjih godina.

Balkenende: Uneti kriterijume iz Kopenhagena u novi sporazum
Holandski premijer Jan Peter Balkenende danas je rekao da kriterijume iz Kopenhagena za proširenje Evropske unije treba formalno uneti u budući sporazum koji bi trebalo da zameni nacrt novog ustava EU. "Smatram da je korisno uneti kriterijume za proširenje u novi sporazum", rekao je Balkenende poslanicima u Evropskom parlamentu u Strazburu. On je ocenio da Unija, koja je 1993. godine utvrdila kriterijume iz Kopenhagena za proširenje, "zanemaruje sopstvene propise" i da Holandjani imaju utisak da se ti kriterijumi "striktno ne primenjuju".U postojećim sporazumima EU navode se odredjeni kriterijumi koje zemlja, koja želi da pristupi Uniji, mora da poštuje, a odnose se na poštovanje principa slobode, demokratije, ljudskih prava, pravne države i zajedničkih principa zemalja članica, kao i na poštovanje Evropske konvencije za ljudska prava. EU je 1993. godine usvojila detaljnije obrazložene uslove kriterijume iz Kopenhagena, koji nisu uneti u sporazume, iako služe kao osnova Evropskoj komisiji i članicama EU za prijem novih članica. Ti kriterijumi uključuju političke uslove (demokratija, poštovanje pravne države i drugo), ekonomske uslove (tržišna ekonomija) i uslov da zemlja kandidat usvoji celokupni evropski sistem zakona. "Naša zajednička mudrost nas je dovela do proširenja Unije i ja potpuno podržavam tu odluku. Ali niko ne može da ignoriše sumnje gradjana u vezi sa proširenjem", rekao je holandski premijer. On je ocenio da EU nije ostavila dovoljno vremena svojim gradjanima da "svare" proširenje iz 2004. godine na 10 novih članica pre nego što im je predložila nacrt novog ustava. Na referendumu 2005. godine gradjani Francuske i Holandije su odbacili nacrt ustava. Balkenende je, takodje, ponovio da se protivi upotrebi reči "ustav", jer ona za Holandjane "simbolizuje nacionalni identitet".

Savet Evrope veoma povoljno gleda na predsedavanje Srbije
U Savetu Evrope se veoma povoljno gleda na članstvo Srbije u toj sveevropskoj organizaciji, s uverenjem da će Srbija, posle formiranja demokratske vlade, a na temelju izloženog programa, dobro predsedavati Komitetu ministara. To je danas u Briselu izjavio jedan zvaničnik SE, istakavši da će zasedanje Komiteta ministara SE 22. juna verovatno biti održano u Beogradu, umesto, kao što je to uobičajeno, u Strazburu. Kako je na konferenciji za štampu predočila direktor za komunikacije SE Seda Pumpjanskaja, bez obzira na neke zamerke zbog toga što Beograd ne saradjuje u punoj meri s Haškim sudom, mnogo je bolje da Srbija bude punopravan član SE, dakle i "prvi medju jednakima" nego da bude isključena iz čitavog sistema. "Ako Srbija ne bi bila u članstvu ove organizacije, u zemlji ne bi delovali ni zakoni i konvencije SE, koje jamče zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zabranjuju torturu, nehumane postupke", ukazala je Pumpjanskaja. Istovremeno bi, morali da se obustave svi programi podrške koje SE Evrope pruža za jačanje pravosudja, pospešenje delotvornosti državnih ustanova i drugo, a ljudi iz Srbije ne bi mogli da se žale Sudu za ljudska prava u Strazburu, dodala je. Ona je objasnila da je Srbija na mesto predsedavajućeg SE došla rotacijom, po abecednom redu, na rok od šest meseci, i da to "nije nikakva politička stvar". Rusija je, takodje, iako je bilo zamerki na unutrašnji demokratski razvoj i zaštitu ljudskih prava u tom zemlji, dobro obavila posao predsedavajućeg Komiteta ministara SE, primetila je Pumpjanskaja. Podsetila je, takodje, da je Srbija postala članica SE posle ubistva bivšeg premijera Zorana Djindjića, koje je, "besumnje, bilo pokušaj da se zakoči demokratski razvoj u Srbiji i uključivanje zemlje u demokratsku Evropu". Savet Evrope je, posle rasprave i različitih mišljenja, prihvatio Srbiju kao člana, s tim što su se vlasti u Beogradu obavezale da će ispuniti mnoge obaveze, uključujući punu saradnju s Haškim sudom i hapšenje optuženog Ratka Mladića. I generalni sekretar SE Teri Dejvis je, navela je Pumpjanskaja, odbacio primedbe na to što Srbija predsedava Komitetu ministara SE, naglasivši da je i odluka o članstvu Srbije u ovom telu doneta "kao znak podrške i solidarnosti sa srpskim narodom čije su nade posle odlaska Miloševića s vlasti raspršene i zamenjene razočaranjem i potresenošću zbog Djindjićevog ubistva".

Amnesti kritikuje Nemačku zbog tretmana izbeglica
Medjunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel kritikovala je danas Nemačku zbog načina na koji tretira izbeglice. AI, čiji je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u 144 zemlje sveta, medju kojima je i Nemačka, predstavljen i u Berlinu, takodje je upozorila da ne bi smelo da bude ograničavano pravo na okupljanje uoči i tokom samita sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8), početkom juna u Hajligendamu. Ta organizacija kritikovala je ophodjenje nemačkih vlasti prema izbeglicama kojima u sve većoj meri preti proterivanje, pri čemu su posebno pomenuta proterivanja u Irak. Pored toga, nabrojani su konkretni slučajevi gde postoji sumnja da nemačke vlasti, u okviru "rata protiv terora" koji vode SAD, nisu poštovale obaveze u oblasti zaštite ljudskih prava. U izveštaju se navedeni slučajevi Nemca libanskog porekla Kaleda el Masrija (kojeg je u Makedoniji otela CIA), kao i Nemca sirijskog porekla Hajdara Zamara i u Nemačkoj rodjenog Murata Kurnaza koji je nedužan proveo pet godina u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi. Generalna sekretarka AI za Nemačku Barbara Lohbiler danas je, predstavljajući izveštaj, istakla da bi "trebalo detaljno pratiti i bezbednosne mere nemačkih vlasti pred samit u Hajligendamu". Najavila je da će zato Amnesti proveriti prostore koji su pripremljeni da, u slučaju masovnih privodjenja učesnika demonstracija protiv samita G-8, mogu da posluže kao privremeni zatvori. "Pravo na demonstracije je takodje ljudsko pravo", rekla je Barbara Lohbiler i preporučila nemačkoj vladi da ga "ne ograničava". Istovremeno je kritikovala i ponovo uvodjenje kontrola na granicama Nemačke sa zemljama šengenskog ugovora i rekla da "nije dobro što već na granici tako mogu da se hapse ljudi", jer "navodno preti
opasnost od dolazećih demonstranata".

Brisel diskriminiše činovnike iz novih članica EU
Poljaci su posle uložene žalbe ombudsmanu Evropske unije dobili zvaničnu potvrdu da su zajedno sa ostalim "novim Evropljanima" diskriminisani na konkursima za zapošljavanje u administraciji Unije. Reagujući na žalbu poljskog Udruženja diplomaca Zemaljske škole javne administracije (SAKSAP) ombudsman EU Nikiforos Diamanduros je utvrdio da su kandidati za posao iz novih zemalja članica zaista bili diskriminisani. Na konkursima organizovanim sve do sredine prošle godine posle proširenja EU na 10 novih članica Poljaci i drugi novi Evropljani su deo jedinstvenog testa morali da ispunjavaju na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku a ne na maternjem, kao što su to mogli kandidati iz starih članica. Takodje, novim Evropljanima se kao znanje jednog stranog jezika s prostora EU priznavalo samo poznavanje jednog od 11 odabranih jezika starih članica a ne i nekog s proširenog prostora. Tu prednost da gotovo automatski znaju dva jezika EU nisu tako mogli da iskoriste Slovaci, koji zahvaljujući decenijama života u zajedničkoj državi sa Česima imaju prednost od jednog stranog jezika više - češkog. "Želeli smo da protestujemo protiv toga što prema nama iz novih članica postupaju gore. Zadovoljni smo. Uspeli smo da učinimo nešto što neće pomoći samo nama Poljacima već i ljudima iz svih novih zemalja, pošto su tako bile diskriminisane hiljade ljudi iz regiona", kazao je dnevniku "Gazeta viborča" Leh Marćinkovski iz poljskog udruženja diplomaca. EU ima problem da nadje dovoljno odgovarajućih kandidata za svoju administraciju u novim članicama a u Evropskoj komisiji su tako zaposlena svega 703 Poljaka, znatno manje nego što je njihova kvota. Evropska institucija koja organizuje konkurse i sprema testove već je na prve pritužbe i pre odluke ombudsmana promenila pravila i pooštrila ih i za kandidate iz starih zemalja članica.

Barozo: Čestitke Baseskuu, Rumunija da nastavi sa reformama
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uputio je danas čestitke rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu koga su gradjani Rumunije velikom većinom podržali na referendumu za njegov opoziv. "Želim da čestitam predsedniku Baseskuu na rezultatu referenduma. Nadam se da će njegov ishod doprineti tome da Rumunija, kao punopravna članica Evropske unije, napreduje na putu neophodnih reformi, posebno u oblasti pravosudja i borbe protiv korupcije", piše u Barozovom saopštenju. Prema njegovim rečima, Rumuniji je, da bi dovršila reforme, potrebno stabilno političko i pravno okruženje, kao i da "svi politički akteri zajedno deluju zarad ekonomskog rasta i socijalnog razvoja zemlje". "Evropska komisija će nastaviti da pomaže rumunske institucije u njihovim naporima da ispune obaveze koje su preuzele kada je zemlja pristupila EU", u januaru ove godine, rekao je Barozo. Predlog rumunskog parlamenta za smenu Baseskua, na referendumu u subotu podržalo je svega 24,9 odsto birača, dok je 74,3 odsto gradjana glasalo je za njegov ostanak na mestu predsednika.

Bugari po prvi put biraju evro-poslanike
Na današnjim, prvim izborima svojih predstavnika u Evropskom paralamentu, Bugari će po svemu sudeći podržati kandidate vladajuće koalicije socijalista, ali će njihov odziv verovatno biti mali kao odraz ogorčenja korupcijom. Ovo su prvi izbori od početka godine kada su Bugarska i Rumunija postale članice Evropske unije. Glasačka mesta će biti otvorena od 06:00 do 19:00 kada će biti objavljeni rezultati anketa medju biračima posle glasanja što će ukazati na konačan ishod izbora. Očekivani nizak odziv glasača odražava njihovo ogorčenje time što je životni standard loš uprkos snažnom privrednom rastu i što krupni kriminalci i korumopirani zvaničnici kao da uživaju imunitet. Vladajuća koalicija je upetljana u skandal koji se tiče ministra privrede i javnog tužioca. Ankete ukazuju na to da će glavni teret nezadovoljstva birača poneti centristička stranka NMS bivšeg premijera Simeona Sakskoburgotskog, koja je takodje u vladajućoj koliciji. Ona će osvojiti jedno ili dva evro-poslanička mesta. Po anketama, glavna u vladajućoj koaliciji, Socijalistička partija premijera Sergeja Staniševa, može dobiti trećinu glasova i čak sedam od 18 mesta poslanika Bugarske u Evro-parlamentu. Kao i socijalisti, njihov drugi koalicioni partner, stranka turske manjine MRF verovatno neće imati gubitaka, već očekuje tri do četiri poslanička mesta u Evro-parlamentu. Pet poslaničkih mesta može dobiti nova desničarska stranka GERB samosvojnog gradonačelnika Sofije Bojka Borisova koji je kampanju zasnovao upravo na obećanju o suzbijanju korupcije i pomoći "biznisu". Desničarske stranke koje su vodile Bugarsku posle pada socijalizma, očekuju svega jedno evro-poslaničko mesto. Iako članica EU, Bugarska zaostaje u reformama koje su uslov za članstvo i tek treba da dokaže da ozbiljno suzbija kriminal, da bi izbegla sankcije Brisela koje joj prete po podnošenju izveštaja o napretku 27. juna. Administracija EU ukazuje da su neke zemlje-članice sve zabrinutije, a neke čak kažu da su Bugarska i Rumunija prerano primljene u EU. Bugarski sudovi nisu osudili nikoga za više od 150 ubistava u mafijaškom stilu od 2001. godine. Policija nije privela niti osumnjičila nikoga za dva ubistva početkom maja – visokog opštinskog zvaničnika i vlasnika prvoligaškog fudbalskog kluba.

Rumuni protiv smenjivanja Baseskua
Rumuni su se danas na referendumu izjasnili protiv smenjivanja predsednika Trajana Baseskua, pokazale su prve projekcije. Dva odvojena istraživanja sprovedena za rumunsku televiziju pokazala su da je izmedju 75 i 78 odsto učesnika referenduma glasalo protiv toga da Basesku bude smenjen, zbog optužbi njegovih političkih protivnika da je prekoračio predsednička ovlašćenja. Rumunski parlament je prošlog meseca suspendovao Baseskua sa funkcije predsednika i raspisao referendum o njegovom opozivu, optužujući ga da je kršio ustav i gurnuo zemlju u politički ćorsokak. Inicijativu za smenjivanje Baseskua podnela je Socijaldemokratska partija premijera Kalina Popeskua Taričeanua. Basesku je optužio parlament da su zahtevi da bude smenjen odgovor na njegovu kampanju protiv korupcije, koja godinama nagriza novu članicu EU, Rumuniju. Basesku je Taričeanua optužio da štiti mrežu podmitljivih političara, biznismena i novobogataša, koji su se obogatili u vreme tranzicije iz komunističkog sistema, dok je Taričeanu, odbacujući optužbe, Baseskuu pripisao autokratski stil i želju za vlašću. Veliki deo rumunskog stanovništva Baseskua, bivšeg pomorskog kapetana, takodje doživljava kao borca protiv korupcije. "Ovo je pravo glasanje u kojem je progovorio rumunski narod", rekao je trijumfalno Basesku svojim pristalicama u Bukureštu.

Bernar Kušner novi šef francuske diplomatije
Bivši šef UNMIK-a, socijalista Bernar Kušner imenovan je danas za ministra inostranih poslova i evropska pitanja, saopšteno je u Parizu. Novi francuski premijer Fransoa Fijon formirao je danas Vladu, koja će biti zadužena za sprovodjenje reforme koje je najavio francuski predsednik Nikola Sarkozi , naveli su izvori bliski novoj vladi. Centrista Erve Moren imenovan je za ministra odbrane, dok je bivši premijer Alen Žipe ministar za životnu sredinu, a Žan-Luj Borlo ministar privrede i rada. Sarkozi je u sredu formalno preuzeo dužnost od bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka uz obećanje da će zemlju izbaviti iz ekonomske stagnacije.

Danas radni deo samita Rusija-EU
U ruskom gradu Samara danas se nastavlja dvodnevni samit Rusija - Evropska unija, na kojem će jedna od tema biti Kosovo. Lideri Rusije i EU održali su sinoć u ruskom odmaralištu Volški utjos, nedaleko od Samare, neformalni susret, dok je radni deo samit predvidjen za danas, kada će evropski i ruski lideri, izmedju ostalog, razmotriti i problem Kosova, oko kojeg imaju različite stavove. Predsednik Rusije Vladimir Putin, premijer Rusije Mihail Fradkov i kancelarka predsedavajuće EU Nemačke, Angela Markel i predsednik Evropskog parlamenta Žoze Manuel Barozo sinoć su razmatrali rusko-evropske odnose tokom zajedničke radne večere. Od medjunarodnih problema, pored Kosova, biće razmotren iranski nuklearni program i situacija na Bliskom istoku. Kako je najavljeno, pored blokiranih pregovora o sporazumu o partnerstvu sa Rusijom na dnevnom redu će biti energetska saradnja, poštovanje ljudskih prava u Rusiji, uklanjanje spomenika sovjetskom vojniku u Talinu, što je podržala EU. Prvi put za poslednjih nekoliko godina neće biti potpisan nikakav dokument. I samo održavanje samita u jednom trenutku je dovedeno u pitanje, pošto je Poljska blokirala potpisivanje novog sporazuma o partnerstvu Rusije i EU, zbog uvodjenja blokade uvoza poljskog mesa u Rusiju. Sadašnji sporazum o partnerstvu ističe 1. decembra 2007. godine, i za sada nije jasno kada će početi pregovori o potpisivanju novog. Ovonedeljni pokušaj ministra inostranih poslova Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera da reši spor sa Rusijom ostao je bez uspeha.

Havijer Solana dobio nagradu za doprinos jedinstvu Evrope
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana primio je danas u Ahenu, Nemačka, Karlovu nagradu koja se dodeljuje za poseban doprinos jedinstvu Evrope. Žiri godišnje nagrade koja se dodeljuje od 1950. godine, jednog od najuglednijih priznanja te vrste u Evropi, odlučio je da dobitnik ove godine bude Solana jer je omogućio da "Evropa pruži suštinski doprinos stvaranju sigurnijeg i pravednijeg sveta". Na dodeli nagrade govorio je prošlogodišnji dobitnik, predsednik vlade Luksemburga Žan-Klod Junker koji je istakao da je Solana "dao obličje evropskoj spoljnoj politici". Medju dobitnicima Karlove nagrade su proteklih decenija bili Vinston Čerčil i Džordž Maršal, kao i Helmut Kol i Fransoa Miteran, Bil Klinton, Toni Bler i Vaclav Havel.

Parafirani sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji
Predstavnici srpske vlade i Evropske komisije danas su u Briselu parafirali sporazume o viznim olakšicama i readmisiji, koji će omogućiti da se besplatno odobravaju vize studentima, naučnicima, poslovnim ljudima i još nekim kategorijama srpskih gradjana. Ti sporazumi EU i Srbije treba da budu potpisani na jesen i da krajem godine stupe na snagu. Sporazume su parafirali direktorka kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević i direktor u Evropskoj komisiji Žan-Luj Brauer.

Ren: Sporazum Srbije i EU možda za nekoliko meseci
Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je danas, u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, da bi Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU mogao da bude potpisan za nekoliko meseci. Kako je saopštila Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije, Ren je čestitao izbor nove Vlade i njenu opredeljenost za evropske integracije, dodajući da uskoro očekuje nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Koštunica je na sastanku istakao da je program novoformirane Vlade Srbije zasnovan na pet ključnih programskih principa oko kojih je postignuta puna saglasnost stranaka koje čine Vladu, navodi se u saopštenju. Predsednik Vlade Srbije je rekao da se ti principi odnose na državnu politiku za Kosovo i Metohiju, evropske integracije, saradnju sa Tribunalom u Hagu, socijalnu i ekonomsku politiku i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije, Koštunica je istakao da se "Srbija zalaže za rešenje koje se zasniva na poštovanju Povelje UN koja garantuje očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država", navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, Koštunica je rekao da je "to rešenje u nadgledanoj autonomiji za Kosovo i Metohiju u okviru granica Srbije" i istakao da je "takvo rešenje pravedno i kompromisno i doprinosi očuvanju stabilnosti u regionu, o čemu se posebno mora voditi računa".

Sarkozi zvanično stupio na dužnost
Francuski predsednik Nikola Sarkozi zvanično je danas inaugurisan za šefa države, na svečanosti održanoj u Jelisejskoj palati, pošto je preuzeo funkciju od bivšeg predsednika Žaka Širaka. Desničar Sarkozi (52), koji je pobedio na izborima 6. maja, formalno je preuzeo vlast pošto su iščitani rezultati izbora, posle čega mu je uručena ogrlica sa medaljonom sa ugraviranim imenima svih francuskih predsednika, uključujući i njegovo. U svom govoru na inauguraciji, Sarkozi je pozvao na borbu protiv netolerancije i na otvorenost i jedinstvo naroda, dodavši da će odbrana ljudskih prava i borba protiv globalnog zagrevanja biti prioriteti njegove spoljne politike.Pre nego što je danas napustio predsedničku palatu posle 12 godina na vlasti, bivši šef države Žak Širak (74) predao je danas Sarkoziju tajne šifre francuskih nuklernih snaga. Sarkozijeva supruga Sesilija, njihov sin Lui, kao i njihova deca iz prethodnih brakova, prisustvovali su inauguraciji. Samo nekoliko sati po formalnom stupanju na dužnost, Sarkozi će otputovati u Nemačku, gde će sa kancelarkom Angelom Merkel razgovarati o odnosima te dve zemlje. Sarkozi, koji je pobedio u drugom krugu izbora kandidata levice Segolen Roajal, obećava da će tokom petogodišnjeg mandata imati otvoreniji pristup od njegovog prethodnika.

Udar na poslodavce ilegalnih imigranata
Evropska komisija je danas pokrenula plan udara na poslodavce ilegalnih imigranata, sa izgledima naplate većih globa i mogućim zatvorskim kažnjavanjem najtežih izgrednika. "Mogućnost nalaženja ilegalnog zaposlenja je glavna pokretačka snaga iza ilegalne imigracije. EU mora da deluje jedinstveno," rekao je komesar Evropske unije za imgraciju Franko Fratini. Ceni se da 600.000 legalnih imigranata i 350.000 do pola miliona ilegalnih ulaze u EU svake godine. Mnogi završavaju u gradjevinskoj delatnosti i poljoprivredi. Novi zakon predlaže da se svakome ko bude uhvaćen da zapošljava ilegalnog došljaka bude zabranjeno da konkuriše za javne poslove ili prima subvencije u roku od 5 godina. Firme koje zapošljavaju ilegalne radnike mogu u nekim slučajevima da budi privremeno ili stalno zatvorene. Provere će biti daleko češće nego sad.

Solana: Sporazum Crne Gore sa SAD-om suprotan načelima EU
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ponovio je da je potpisivanje sporazuma sa SAD-om o neizručenju američkih vojnika Medjunarodnom krivičnom sudu u suprotnosti sa načelima EU, prenose današnje podgoričke "Vijesti". Solana, medjutim, grupi novinara crnogorskih medija u Briselu nije želio da kaže da li će Crna Gora zbog potpisivanja tog sporazuma sa SAD-om trepeti posledice, pišu "Vijesti". Crna Gora je razmenom diplomatskih nota u aprilu prihvatila sporazum o neizručenju američkih vojnika Mejdunarodnom krivičnom sudu posle čega je visoki komesar za proširenje Oli Ren od vlasti u Podogorici tražio da taj sporazum raskinu. "Potpisivanje ovog sporazuma biće redovna tema kontakata Brisela i Podgorice, ali neće biti nikakvog demarša ili drugih oštrijih reakcija EU", rečeno je "Vijestima" u Solaninom kabinetu.

Novi napori EU za uvodjenje moratorijuma na smrtnu kaznu
Italija će predvoditi napore u ime Evropske unije u Ujedinjenim nacijama za uvodjenje moratorijuma na smrtnu kaznu širom sveta, saopštila je EU. Nemačka, koja predsedava EU, saopštila je da je od Rima zatraženo da za naredno zasedanje Generalne skupštine UN, koje će se održati kasnije ove godine, pripremi tekst koji će apelovati na suspenziju smrtne kazne. "Mi smo prošle godine uporno lobirali za suspenziju smrtne kazne i smatramo da je došao pravi trenutak za novu akciju", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer novinarima nakon sastanka šefova diplomatije EU u Briselu. Prema podacima organizacije za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenal", u svetu je prošle godine izvršeno 1.591 smrtnih kazni, a 2005. godine 2.148. U svetu se, takodje, smanjio broj zemalja koje su uvele smrtnu kaznu. U 99 zemalja zabranjena je smrtna kazna, dok se u 69 zemalja ta kazna još koristi. Oko 90 odsto smrtnih kazni izvrši se u šest zemalja u svetu - Kini, Iranu, Iraku, SAD, Pakistanu i Sudanu.

Sporazum Crne Gore sa EU biće potpisan najesen, a ne u junu
Crna Gora će sa Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji potpisati najesen, a ne u junu, kako je ranije više puta najavljeno. Direktor u Direktoratu Evropske komisije za proširenje Pjer Miler potvrdio je, kako su preneli podgorički mediji, da će Sporazum biti potpisan polovinom oktobra, posle redovnog zasedanja Saveta ministara EU. Miler je odbacio pretpostavke da je odlaganje potpisivanja Sporazuma posledica činjenice što je Crna Gora nedavno, mimo saglasnosti EU, prihvatila dogovor sa SAD kojim se obavezala da neće izručivati američke državljane Medjunarodnom krivičnom sudu. "Razlozi (odlaganja potpisivanja Sporazuma) su isključivo tehnički i proceduralni", preneli su mediji reči Milera koji je objasnio da Sporazum treba da se prevede na 23 jezika i da mora proći kroz "pravnu redakturu". Crna Gora je Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU parafirala 15. marta, a potpisivanje je prvobitno najavljeno za jun. Evropski komesar za proširenje EU Oli Ren nedavno je od premijera Željka Šturanovića tražio da Crna Gora raskine "Član 98", ugovor sa SAD, kojim se Podgorica obavezala na poštovanje imuniteta americkih državljana pred Medjunarodnim krivicnim sudom.

Rast u evrozoni 3.1 odsto u prvom kvartalu
Ekonomija država koje za zajednički novac imaju evro uvećala se za 3,1 odsto u prvom kvartalu, što je blago usporenje posle rekordnog skoka krajem prošle godine, saopštio je danas statistički ured EU, Eurostat. Rast 13 država evrozone bio 3,3 procenta u poslednja tri meseca 2006. godine, najbrži od 2000, zato što su Evropljani ponovo počeli da troše posle više godina malog privrednog pomaka. Nemačka, najveća privreda EU, predvodi ekspanziju ali ne kako se očekivalo jer neki potrošači ne otvaraju novčanike posle uvodjenja većih poreza u maloprodaji 1. januara. Nemačka statistika kaže da privatna potrošnja znatno pritiska na rast uprkos živahnim ulagačkim poslovima. Privrede svih 27 država Evropske unije su porasle za 3,2 odsto u odnosu na isto razdoblje 2006. godine, i za 0,6 procenta u odnosu na prošli kvartal, navodi Eurostat. Ove brojke Eurostat poredi sa godišnjom stopom rasta u SAD od 2,1 odsto.

Nemački ekonomski rast usporen, ali manje od očekivanja
Nemački ekonomski rast usporio se početkom ove godine, saopštila je danas vlada, mada ne onoliko koliko se očekivalo posle povećanja poreza na dodatnu vrednost (PDV) koji je smanjio privatnu potrošnju. Nemacka je 1. januara povećala PDV na 19 proceneta, sa 16 odsto, sa ciljem da zadrži pod kontrolom budzetski deficit. Federalni statistički ured, Destatis, kaže da je bruto domaći proizvod najveće evropske privrede uvećan na pola procenta u prva tri meseca ove godine, posle rasta od 1 odsto u poslednjem kvartalu 2006. Rast, mada sporiji, je bolji od 0,3 odsto koliko su očekivali analitičari. Ministar privrede Mihael Glos kaze da ekonomija zemlje ostaje "na putu robusnog rasta." Jači evro u odnosu na dolar može da pogodi proizvodjače jer će njihovu robu učiniti skupljom na drugim tržištima, a Nemačka je najveć svetski izvoznik.

Predsedavanje Komitetom ministara SE prilika za Srbiju
Predsedavanje Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope je prilika za Srbiju da napreduje u evropskim integracijama, ocenili su danas u Beogradu učesnici okruglog stola na temu "Evrpska godina Srbije". Specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji i šef kancelarije SE u Beogradu Deni Iber rekao da Srbija treba da "iskoristi predsedavanje Komitetom ministara SE za promovisanje imidža zemlje kao kredibilnog i pouzdanog partnera i istinskog člana porodice demokratskih država". Iber je na okruglom stolu pod nazivom "Evropska godina Srbije - predsedavanje Savetom Evrope, korak bliže EU" podsetio da je Srbija ulaskom u SE obećala da će ispuniti obaveze poput saradnje sa Hagom, implementiranja zaključaka Venecijanske komisije i ključnih sporazuma i konvencija Saveta EVrope. "Predsedavanje Komitetom ministara SE je i odgovornost i motiv. Mislim da je Srbija spremna za ovu odgovornost, a na njoj je da li će iskoristiti mogućnosti", rekao je Iber. Iber je rekao i da će Dan evropske zastave, čije je obeležavanje 12. maja u Beogradu bilo otkazano zbog nepostizanja dogovora o novoj vladi, ipak biti odrzan tokom predsedavanja Srbije Komitetom ministara od maja do novembra ove godine, iako nije mogao da precizira datum. ŠEf delegacije Evropske komisije u Srbiji Jozef Ljoveras rekao je da je predsedavanje Komitetom ministara prilika za Srbiju da napreduje u evropskim integracijama. Koordinator za predsedavanje Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope Dejan Šahović predstavio je okupljenima ciljeve i prioritete srpskog predsedavanja Komitetom ministara SE. Šahović je, govoreći o obavezama koje se Srbija obavezala da će ispuniti ulaskom u Savet Evrope rekao da "postoji jedna suštinska prepreka, ono što se eufemistički zove kompletiranje saradnje" sa Haškim tribunalom. Predsedavanje Srbije Komitetom ministara SE pod sloganom "Jedna Evropa - naša Evropa" i dodao da će Srbija imati četiri prioriteta - unapredjenje osnovnih vrednosti SE; jačanje sigurnosti evropskih gradjana; izgradnja humanije Evrope ; kao i unapredjivanje evropske perspektive kroz jačanje dobrosusedskih odnosa i primenu standarda SE u jugoistočnoj Evropi, rekao je Šahović. Šahović je rekao i da su očekivanja od Srbije velika i da je potrebno iskoristiti predsedavanje kako bi se Srbija afirmisala kao zemlja privržena osnovnim vrednostima Saveta Evrope. Srdjan Majstorović iz Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije rekao je da 2007. godina nije izgubljena godina "jer Srbija ima kapacitete Evropu", a da bi se ti kapaciteti iskoristili neophodno je da se jasnije definišu prioriteti i ubrza harmonizacija zakonodavstva. Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu Mihailo Crnobrnja rekao je da Srbija ne može da udje u EU "noseći na grbači 'belog slona', odnosno preduzeća koja rade sa enormnim gubicima". "Moramo da završimo sa restruktuiranjem. Ekonomija zemlje mora da bude zasnovana na evropskim principima", rekao je Crnobrnja i dodao da će usaglašavanje sa ekonomskim principima EU biti dugotrajan i mukotrpan posao koji će na kraju doneti velike koristi Srbiji. Okrugli sto u Medija centru organizovala je delegacija Evropske komisije u Srbiji i Kancelarija SE u Beogradu povodom predsedavanja Srbije SE i 50 godišnjice Rimskog sporazuma.

Štajnmajer: EU s olakšanjem dočekala vest o vladi Srbije
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je danas u Briselu izjavio da je u Evropskoj uniji "s olakšanjem" dočekan najnoviji razvoj u Srbiji, pošto je konačno sklopljen politički sporazum stranaka demokratskog bloka o formiranju nove vlade. Štajnmajer je, sažimajući današnju raspravu šefova diplomatija EU, istakao da su svi uvereni da će taj sporazum dovesti do formiranja vlade i njenog "ozvaničenja u parlamentu" u Beogradu. On je rekao da "Srbija treba da radi na neophodnim reformama" i da je "stav EU u odnosu na dalju saradnju sa Srbijom vezan za februarske zaključke" Saveta ministara Unije. Evropski ministri su u februaru naglasili da su vrata EU otvorena za Srbiju i predočili da Srbija treba da nastavi evropske reforme i formiranjem demokratske, proevropske vlade pruži jemstvo da će preduzeti sve za postizanje pune saradnje s Haškim tribunalom. Šefovi diplomatija EU su u februaru naglasili da se onda mogu obnoviti i pregovori o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, ali da će sporazum o tome biti zaključen kada uslov saradnje s Haškim tribunalom bude u potpunosti ispunjen. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je danas, po završetku ministarskog zasedanja u Briselu, izjavio da ne želi da povezuje pitanje budućih odnosa EU sa novom srpskom vladom i rešavanja pitanja Kosova. Upitan da li vidi vezu izmedju budućih mnogo boljih odnosa sa novom srpskom vladom i rešavanja kosovskog pitanja, on je rekao da "ne bi hteo da povezuje dogadjaje koji se praktično istovremeno odvijaju" i koji "načelno nemaju veze jedan s drugim". Na pitanje da li misli da je moguće obnoviti pregovore o pridruživanju sa Srbijom pre rasprave o rezoluciji o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, Solana je rekao da to "jako zavisi od prvih mera koje će preduzeti nova vlada i vremenskog redosleda". Visoki predstavnik EU je, takodje, rekao da je bez nametanja ohrabrivao formiranje proevropske vlade u Srbije. "Najpre bih hteo da se srpska vlada sutra formira. I učinio sam sve što sam mogao da u to ubedim, ali nikome ništa nisam hteo da namećem", dodao je Solana. "Neko je rekao da sam hteo da nešto namećem, ali je ne težim da se uplićem u život bilo koje zemlje", rekao je on. Visoki predstavnik EU je, medjutim, rekao da ima pravo da iznese svoje mišljenje. "Ali imam pravo da kažem šta je po mom mišljenju bolje. Mislim da je bolje da postoji vlada u kojoj su svi deo koalicije koja se na izborima predstavila s proevropskim programom. Mislimo da je to bolje za nas, bolje za njih i prema tome moramo učiniti sve što možemo da to postane stvarnost", rekao je Solana.

Ministri EU sutra o očekivanjima od nove srpske vlade
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će u Briselu pozdraviti dogovor srpskih demokratskih stranaka da formiraju proevropsku vladu i, u očekivanju da se to do kraja potvrdi i u Skupštini Srbije, verovatno nagovestiti ubrzanje i jačanje evropske integracije Srbije, uz obnovu pregovora o pridruživanju. Kako su to novinarima preneli visoki funkcioneri nemačkog predsedništva EU, ministri evropske dvadesetsedmorice bi u zaključcima zasedanja trebalo da istaknu veliko zadovoljstvo što su srpske reformske snage uspele da se sporazumeju o stvaranju kabineta na temelju rezultata januarskih izbora, kada je većina srpskih gradjana podržala demokratska i proevropska opredeljenja Srbije. Od nove srpske vlade se u Briselu očekuje da preduzme odmah sve korake za ubrzanje evropskih reformi, napore da se povrati ritam investicija i donedavno veoma uspešnog privrednog razvoja, uz jasno opredeljenje i opipljive korake za punu saradnju s Haškim sudom čime bi se potvrdilo delovanje pravne države i demokratski nadzor nad službama bezbednosti i pravosudjem. Evropski komesar Oli Ren poručio je da će sastavljanje nove srpske demokratske vlade omogućiti potpisivanje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, uz pokretanje rada na utvrdjivanju mera za potpuno ukidanje evropskih viza za srpske gradjane i stavljanje Srbije na takozvanu "belu Šengensku listu". Ren je istakao da će odmah biti obnovljeni pregovori Unije i Srbije sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, s tim da nova reformska vlada "iskaže rešenost i donese očekivane odluke koje će voditi punoj saradnji s Haškim sudom. On je precizirao da će taj sporazum biti i zaključen kad uslovi za saradnju s tim sudom budu ispunjeni. Ren i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su, kako saznaje agencija Beta, na susretu vodja Jugoistočne Evrope u petak u Zagrebu, razmatrali mogućnost da se, ukoliko bi nova srpska vlada odmah obznanila svoje ključne ciljeve, možda već na sutrašnjem sastanku šefova diplomatija saopšte i neke konkretne odluke podrške Srbiji. Evropski komesar Ren je u poruci ponovo želeo da naglasi da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju otvara vrata za kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. U Evropskoj komisiji u Briselu se ocenjuje da je nekoliko meseci u ovoj godini izgubljeno za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, iako su oni tehnički bili skoro privedeni parafiranju. Sad se razmišlja, čim nova vlada u Beogradu počne da deluje, da se pregovori ubrzaju i, uz ispunjenje "haškog uslova", do kraja godine sporazum i potpiše, čime bi se Srbiji možda otvorila vrata da sprovodjenjem bitnih reformi do kraja 2008. dobije i status kandidata za članstvo u EU. Visoki predstavnik EU Havijer Solana je, isto tako, poručio da od nove demokratske proevropske srspke vlade očekuje da "brzo i odlučno nastavi nužne reforme kako bi se Srbija tešnje približila EU i doprinela povoljnom regionalnom razvoju i stabilnosti". Solana je time želeo da ukaže i na ključni značaj Srbije za region. I, kako je to ponovo predočio Ren, da se kroz ugradjivanje Srbije u Evropsku uniju omogući "ovaplote njeni veliki ekonomski, intelektualni i kulturni potencijali Srbije". Šefovi diplomatija EU će sutra razmotriti i proces rešavanja statusa Kosova, imajujći u vidu da je misija SBUN boravila u Prištini i činjenice da su ministri evropske dvadesetsedmorica "pozdravili napore" Martija Ahtisarija i da je generalni sekretar Un Ban Ki-Mun "podržao ceo Ahtisarijev paket" za rešavanje statusa Kosova, objasnili su zvaničnici EU. On je želeo da podvuče da "ne treba sumnjati u zajednički stav" članica Evropske unije i time odgovorio na pitanje novinara šta u tom smislu znače izjave najviših zvaničnika nekih država EU da ne prihvataju Ahtisarijev plan. Ren je prvi put, u razgovoru s novinarima sa Zapadnog Balkana, pre nekoliko dana, predočio da je "jasno da su napori za formiranje nove srpske vlade povezani s rešavanjem statusa Kosova". O policijsko-bezbednosnom vidu moguće misije EU na Kosovu će sutra raspravljati šefovi diplomatija EU i, na uporedom zasedanju, takodje ministri odbrane evropske dvadesetsedmorice.

Angela Merkel: Do juna naći dogovor o Ustavnoj povelji
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, pozvala je danas u Portugalu zemlje Unije da se do samita u junu dogovore o ustavnoj povelji EU, prenose agencije. Na samitu u Sintri, kod Lisabona, pored Angele Merkel učestvuju predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering i premijeri Portugala i Slovenije, Žoze Sokrateš i Janez Janša - dvojica idućih predsedavajućih EU. Učesnici nezvaničnog samita, koji se završava u nedelju, istakli su da je od ključnog značaja da "se Evropi povrati kapacitet da deluje kako bi se suočila sa izazovima globalizacije". Oni su pozvali da se 21. i 22. juna, na samitu EU, iznadje rešenje o okvirima Ustavne povelje i planu koji bi vodio ka ratifikaciji tog dokumenta, pre evropskih izbora zakazanih za proleće 2009. "U našem je interesu i naša je odgovornost da omogućimo Evropi da deluje u izazovima sa kojima se suočavamo. Sigurna sam da ćemo u tome uspeti ukoliko ostanemo ujedinjeni, ukoliko radimo zajedno", kazala je nemačka kancelarka. Pominjući "brojne zahteve i primedbe" zemalja članica EU, Angela Merkel je rekla i da je "u potpunosti svesna velikih poteškoća koje su u prošlosti postojale u iznalaženju dogovora, posebno o ustavnim pitanjima". "Moja uloga, kao predsedavajuće, je da nadjem pravu ravnotežu izmedju svih tih interesa", kazala je. Predsednik Evropske komisije je ocenio da, ukoliko zemlje EU nastave da se svadjaju oko ustavne povelje, to može umanjiti uticaj Unije na svetskoj sceni. EU treba da se bavi globalnim pitanjima kao što su energetska bezbednost, klimatske promene i migracije, a Ustavna povelja će poboljšati zajednički odgovor, rekao je Barozo. Tekst Ustavne povelje su na proleće 2005. na referendumu odbacili Francuzi i Holandjani. Angela Merkel je, kada je preuzela predsedavanje Unijom, kao svoj prioritet odredila oživljavanje Ustavne povelje. Očekuje se da novi, skraćeni tekst povelje, pokrije samo ključne reforme kao što su dugoročni predsedavajući EU, ministar spoljnih poslova i uprošćeni sistem glasanja, zasnovan na broju stanovnika zemalja. Visoki zvaničnici EU sastaju se u utorak u Berlinu, na prvom zajedničkom zasedanju na kome će biti reči o okvirima novog skraćenog teksta o reformi institucija EU.

Milivojević: Kasni se u primeni niza zakona
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević rekla je danas da od oktobra prošle godine u Srbiji nijedan zakon nije donet, zbog čega postoji kašnjenje u implementaciji niza zakona. Milivojević je agenciji Beta rekla da kada je reč o potpisivanju Sporazuma i stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU veliki broj zakona je donet još pre nego što su pregovori sa Evropskom unijom počeli, kao i posle, tokom trajanja pregovora. "Ono o čemu je ostalo da se pregovara su tehničke runde, pa za samo potpisivanje Sporazuma nije dramatična situacija. Medjutim, tokom same primene, a s obzirom da bi primena krenula veoma brzo, tu bi parlament i Vlada Srbije morali brzo da rade da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme", kazala je Milivojević. Ona je objasnila da broj propisa u "aki komuniteru" svake godine uvećava i da je za Srbiju bolje da što brže i sistematičnije uskladjuje svoje propise sa EU. "Što se brže potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju brže će se nadoknaditi gubitak vremena, u suprotnom ulazimo u sivu zonu, odnosno u veliki problem kada je reč o procesu evropskih integracija", navela je Milivojević. Ona je objasnila da je mnogo važnije kada se rade procene Evropske komisije kako se usvojeni zakoni sporovode, nije dobro da zakon ostane "mrtvo slovo na papiru". "Kada je reč o sprovodjenju zakona tu imamo dosta loš rejting, s obzirom da su mnogi zakoni usvojeni, ali nisu uspešno primenjeni", navela je ona.Milivojević je rekla da, na primer, kasni primena Zakona o zaštitniku gradjana i da još nije izbran ombudsman. Prema njenim rečima, "tu se kasni nekih godinu i po dana", a ne primenjuje se ni Zakon o zaštiti konkurencije, kao ni Zakon o državnoj revizorskoj ustanovi, jer nije izabrana ni državna revizorska ustanova. Milivojević je ukazala da postoji i čitav spisak novih zakona iz svih oblasti koje treba usvojiti. "Potrebno je da se donesu, pre svega, zakoni i propisi koji će omogućiti finansijsku stabilnost zemlje - budžet i zakoni koji se odnose na taj segment", navela je Milivojević.

Evropljanke traže od češkog premijera da im se izvini
Evropski ženski lobi, koji čini oko 4.000 nevladinih organizacija iz zemalja Evropske unije, zatražio je od češkog premijera Miroslava Topolaneka da se izvini za nedavnu seksističku izjave u kojoj je naznačio da su žene same krive za to što nisu ravnopravne. "Žena može slobodno da se odluči da nema decu i uveren sam da onda ima jednake prilike da se iskaže kao i muškarci", kontroverzna je izjava koja je toliko ogorčila Evropljanke. Predsednik Evropskog ženskog lobija Kirsti Kolthof zatražila je od Topolaneka pismom da se javno izvini zato što je, kako je ocenila, pogazio osnovne vrednosti na kojima stoji EU - ravnopravnost i zabranu diskriminacije. "To je sramotna izjava koja omalovažava žene. Neprihvatljivo je da se tako izražava jedan od najviših zvaničnika zemlje članice EU", prenose danas ogorčene reči Kolthofove češki mediji. Da sve bude još bizarnije, Topolanek je kontroverzne reči izgovorio otvarajući nedavno u Pragu češku kampanju u okviru Evropske godine jednakih šansi za sve. Češki premijer često ima problema zbog toga što mu je jezik brži od pameti i što često neadekvatno i impulsivno reaguje na novinare i opoziciju. Protiv Topolaneka je proletos podneta i krivična prijava zbog toga što je u nekoliko navrata upotrebio, umesto besnih poruka novinarima, neke nacističke parola. Policija medjutim nije našla dokaze za navode u krivičnoj prijavi da češki premijer pokazuje zabrinjavajuće divljenje nacističkoj ikonografiji i retorici Hitlerove Nemačke. Topolanek je već zbog vulgarnog gesta, kada je poslanicima opozicije pokazao uzdignut srednji prst, morao da se izvinjava javnosti i Poslaničkom domu češkog parlamenta.

Solana pozdravio formiranje nove vlade
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozdravio je postizanje sporazuma o formiranju nove srpske vlade i poručio da će EU u potpunosti podržati Srbiju na putu ka Evropi. "Sa velikim zadovoljstvom saznao sam da su lideri reformski orijentisanih, proevropskih partija postigli dogovor o novoj vladi. Ta odluka dolazi u presudnom trenutku za budućnost Srbije", navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU. Solana je izrazio nadu da će proces izglasavanja nove vlade u parlamentu biti brz i lak, kako bi ona mogla brzo i odlučno da nastavi sprovodjenje reformi neophodnih za približavanje Srbije EU, čime bi doprinela i pozitivnom razvoju regiona i njegovoj stabilnosti. "Sada je na Srbiji da viziju evropske budućnosti pretvori u praktičnu realnost. Evropska unija će u potpunosti podržati Srbiju u tom poduhvatu", poručio je Solana.

Teri Dejvis: Dobra vest iz Beograda
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković preneo je danas na ministrskom zasedanju Saveta Evrope u Strazburu da je u Beogradu postignut dogovor o formiranju nove vlade što je generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis ocenio kao "dobru vest". "Svima je bilo veoma drago da čuju vest iz Beograda, zbog činjenice da će Srbija dobiti vladu. Nije na nama da govorimo ko treba da bude u toj vladi, to je demokratski izbor gradjana Srbije, ali je važno da vlada postoji. To je veoma dobra vest", rekao je Dejvis posle sastanka Komiteta ministara SE na kojem je Srbija preuzela predsedavanje tim telom. Drašković je novinarima posle sastanka potvrdio da je ministrima preneo vest o formiranju nove vlade. "Onoliko koliko znam, toliko sam i rekao, ali oni su svi raznoraznim kanalima već to znali", dodao je. Drašković nije želeo da komentariše najavljenu ostavku zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića na mesto predsednika parlamneta, rekavši da je o tome i on dobio vesti od novinara. Dejvis je takve najave ocenio kao "razuman potez", naglasivši da nema ništa protiv Nikolića lično već protiv politike stranke koju predstavlja i čiji je lider optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom. "Ponižavajuće je da izabrani predstavnik gradjana Srbije podržava čoveka kojem se sudi za ratne zločine. To ne pomaže Srbiji ni slici o njoj", rekao je Dejvis. Drašković je rekao i da je predsedavanje Komitetom ministara SE velika čast i obaveza i izrazio uverenje da će Srbija ispuniti sva očekivanja koja Evropa ima od nje. Naglasio je takodje da je saradnja sa Haškim tribunalom i izručenje svih optuženih jedan od prioriteta Srbije tokom predsedavanja, ne samo zbog toga što je to obaveza koja je preuzeta ulaskom u SE, već pre svega zato što je to "moralna i nacionalna obaveza Srbije".

Ren: Ako bude reformska vlada, obnova pregovora odmah
Evropska komisija pozdravila je danas "dobar napredak" prema formiranju proevropske reformske vlade u Srbiji i ponudila perspektivu da odmah budu obnovljeni pregovori o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji. U saopštenju izdatom nakon nepotvrdjenih vesti iz Beograda da su premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić postigli koalicioni sporazum, komesar za proširenje Oli Ren naveo je da će put Srbije ka EU biti "odmah obnovljen" ako bude formirana vlada koja je reformska i orijentisana ka Evropi. "Očekivane odluke jedne takve nove vlade mogu da pruže osnov za obnavljanje pregovora (o sporazumu o asocijaciji) odmah", naveo je Ren.

Srbija preuzima predsedavanuje Komitetom ministara SE
Srbija u petak, 11. maja preuzima šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope (SE), najstarije i najveće evropske organizacije koja okuplja 46 zemalja i više od 800 miliona stanovnika. Predsedavanje će u ime Srbije preuzeti ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, na sastanku Komiteta ministara u Strazburu od dosadašnjeg predsedavajućeg San Marina. Predsedavanje Srbije izvršnim telom SE odvijaće se pod sloganom "Jedna Evropa, naša Evropa", a njeni prioriteti biće, kako je najavljeno, promovisanje osnovnih vrednosti SE, kao što su ljudska prava, vladavina zakona i demokratija, kao i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala. Srbija će se tokom predsedavanja Komitetom ministara zalagati i za izgradnju humanije Evrope koja će jačati zajedničke evropske vrednosti, uz poštovanje kulturnih specifičnosti svake države i nacije, a posebno za promovisanje vrednosti i ciljeva SE na Balkanu. Drašković je najavio da će tokom predsedavanja Komitetom ministara SE, koje se poklapa sa rešavanjem statusa Kosova, Srbija "insistirati i na "principu jednakosti evropskih država i punog poštovanja Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i medjunarodnog prava", odnosno prinicipa nepromenjivosti medjunarodno priznatih državnih granica. Šef diplomatije je rekao i da bi Srbija trebalo da nastoji da tokom narednih šest meseci izadje iz sistema monitoringa, što znači da se "mora učiniti sve" da ispuni obaveze prema Haškom sudu i izruči preostale optužene za ratne zločine. Na 117. zasedanju Komiteta ministara prvi put će učestvovati i Crna Gora, koja će u petak uoči sastanka, zvanično postati 47. članica Saveta Evrope. Šefovima diplomatija i njihovim izaslanicima pridružiće se i generalni sekretar SE Teri Dejvis. O rezultatima predsedavanja Komitetom ministara u proteklih šest meseci govoriće šef diplomatije San Marina Fjorenco Stolfi U raspravi o realizaciji prioriteta sa samita SE u Varšavi, 2005, posebno će biti razmotreno unapredjenje odnosa SE i Evropske unije, konsolidacija sistema SE za zaštitu ljudskih prava, jačanje medjukulturnog i medjureligijskog dijaloga i proces unutrašnje reforme SE. Srbija je postala članica SE 3. aprila 2003. godine, zajedno sa Crnom Gorom, a nakon osamostaljenja Crne Gore, nasledila je punopravno članstvo u toj organizaciji. Savet Evrope planirao je da povodm preuzimanja Srbije predsedavanja Komitetom ministara SE, organizuje Dan evropske zastave ispred Skupštine Srbije, ali je ta manifestacija otkazana. Takva odluka je obrazložena "trenutnim političkim okolnostima u Srbiji", a doneta je nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije.

EU poziva reformske snage da formiraju vladu do 15.maja
Nemačka je danas, u ime Evropske unije kojom predsedava do 1. jula, pozvala reformski orijentisane stranke u Beogradu da do 15. maja formiraju demokratsku, evropski orijentisanu vladu. U saopštenju koje je danas izdalo Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu se ukazuje i na zabrinutost EU zbog izbora novog predsednika parlamenta u Srbiji. "Predsedništvo EU apeluje na sve reformski orijentisane partije u Beogradu da ne propuste ustavom dat rok i da do 15. maja formiraju većinsku, demokratsku vladu koja će obnoviti evropsko usmerenje srpske politike", navodi se u saopštenju. Navedeno je takodje da je EU "sa zabrinutošću primila k znanju izbor potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića za predsednika srpskog parlamenta". "Politika Srpske radikalne stranke do sada je jasno bila okrenuta protiv približavanja Srbije Evropskoj uniji", ocenjuje se u saopštenju.

Crna Gora u petak postaje članica SE
Crna Gora postaće u petak, 11. maja 47.punopravna članica Saveta Evrope Svečani prijem obaviće se uoči sednice Komiteta ministara SE u Strazburu, a ceremnoji će prisustvovati šef crnogorske diplomatije Milan Roćen. Crna Gora postaje punopravna članica najstarije i najveće evropske organizacije pošto je Parlamentarna skupština SE na redovnom prolećom zasedanju u aprilu, usvojila pozitivno mišljenje u kojem se ocenjuje da je ta zemlja ispunila neophodne uslove za članstvo. Crnoj Gori će u Parlamnetarnoj skupštini SE pripasti tri mesta. Crna Gora, koja je kao deo državne zajednice SCG bila članica SE od 3. aprila 2003, prijavila se za članstvo kao samostalna država 6. juna prošle godine, tri dana nakon proglašenja nezavisnosti. Na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine SE, 17. aprila ove godine, usvojeno je pozitivno mišljenje i predloženo Komitetu ministara da Crnu Goru pozove u članstvo te organizaicje. Na osnovu toga što je Crna Gora već uradila i onoga što se obavezala da će uraditi, parlamentarci SE predložili su Komitetu ministara da je pozove u članstvo SE, uz ocenu da je ta zemlja sposobna i spremna da ispuni osnovne obaveze koje proističu iz punopravnog članstva. Parlamentarci SE, u usvojenom mišljenju, pozdravili su napredak koji je Crna Gora već ostavrila na mnogim poljima kao i izraženu političku volju njenih vlasti da nastave reforme, ali su podsetili da se data obećanja sada moraju pretočiti u praksu. Od Crne Gore kao članice SE očekuje se pre svega da u roku od godinu dana usvoji novi ustav u koji će ugraditi sedam minimalnih principa koje su crnogorske vlasti već prihvatile, uključujući ukidanje smrtne kazne, nezavisnost sudstva i mere za zaštitu prava manjina. Parlamentarna skupština SE je takodje Crnoj Gori odredila rokove za potpisivanje i ratifikaciju niza konvencija SE, radi uskladjivanja sa standradima SE u različitim oblastima, kao i konkretne zakonske, finansijske i praktične korake

Ljoveras: Da se sprovede volja birača
Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žosep Ljoveras izjavio je danas da očekuje da Srbija u što skorijem roku dobije novu vladu koja će odražavati volju glasača na parlamentarnim izborima. "Većina gradjana je na izborima izrazila volju i želju za reformama i evropskim integracijama", rekao je Ljoveras novinarima. Zvaničnici Evropske unije (EU) su, kako je dodao, zabrinuti zbog političke situacije u Srbiji, ali se nadaju da će biti obezbedjena politička stabilnost, neoophodna za ekonomski razvoj zemlje. "EU i Evropska komisija su spremne da nastave da pružaju Srbiji finansijsku i tehničku pomoć u procesu evropskih integracija", naveo je Ljoveras na konferenciji o preduzetničkom obrazovanju, koja je organizovana povodom Dana Evrope. On je naglasio da Srbija treba da realizuje svoj potencijal u pridruživanju EU, a da je za to preduslov rešavanje teške i izazovne političke situcije u kojoj se trenutno nalazi. Ljoveras nije želeo da, kako je rekao, "spekuliše sa predvidjanjima" kakav će stav EU imati prema Srbiji ukoliko Demokratska stranka Srbije (DŠ) formira vladu sa Srpskom radikalnom strankom (SRS).

EU: Izbor Nikolića nije dobra vest
Izbor potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije "nije dobra vest", stavili su do znanja zvaničnici u Savetu ministara Evropske unije u Briselu. Funkcioneri EU podvukli su da je većina srpskih gradjana na januarskim izborima glasala za pridruživanje Evropskoj uniji, "a da se sad to ne ogleda u srpskom parlamentu, iako u njemu većinu imaju proevropske stranke". "Težnje srpskih gradjana, iskazane većinom na izborima, jasno su proevropske, to mora da se ogleda i u položajima i delovanju srpskog parlamenta", naveli su Beti izvori u Briselu. Isti izvori su dodali da EU prati razvoj u Srbiji i da "sad treba još videti da li će, ipak, biti moguće da se formira nova srpska vlada". Zvaničnici EU su ukazali i na sastanak šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice, na kojem će biti govora o prilikama na zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo i, sasvim moguće, politički razvoj u Srbiji.

SE neće organizovati Dan evropske zastave u Beogradu
Savet Evrope neće organizovati ranije planiranu manifestaciju Dan evropske zastave, zakazanu za subotu na platou ispred Doma Skupštine Srbije, saopštila je danas kancelarija SE u Beogradu. "Zbog trenutnih političkih okolnosti u Srbiji i posle odluke generalnog sekretara SE, proslava Dana evropske zastave, zakazana za 12. maj, neće se održati", rečeno je Beti u kancelariji SE u Beogradu. Kancelarija SE u Beogradu prethodno je najavila da će dan nakon što Srbija preuzme predsedavanje Komitetom ministara SE, organizovati tim povodom Dan evropske zastave ispred Skupštine Srbije. Na toj proslavi trebalo je da govore šef srpske diplomatije Vuk Drašković, visoki predstavnik skupštine Srbije i zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Zoran Alimpić, kao i specijalni predstavnik generalnog sekretara SE i šef kancelarije u Beogradu Deni Iber. Kako je bilo najavljeno, u proslavi je trebalo da učestvuju deca iz jedne lokalne i četiri medjunarodne škole iz Beograda, i da na platou ispred skupštine Srbije podignu veliku evropsku zastavu, koja je za tu priliku prvi put trebalo da napustiti Strazbur.

Jovan Teokarević dobitnik nagrade Doprinos godine Evropi
Osnivač, direktor i urednik mesečnika "Evropski forum" Jovan Teokarević dobitnik je ovogodišnje nagrade "Doprinos godine Evropi" koju je danas dodelio Evropski pokret u Srbiji. Uručujući nagradu, predsednik Evropskog pokreta i predsedavajući žirija Živorad Kovačević rekao je da je žiri doneo jednoglasnu odluku i istakao da "Evropski forum" dokumentovano i istinito obaveštava javnost o tome gde je Srbija u odnosu na Evropsku uniju i evroatlanske integracije. Teokarević je, u govoru po preuzimanju priznanja, izjavio da se Srbija sada nalazi u istorijskom poslu i podsetio da je prošlo godinu dana od prekida pregovora o Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju sa EU. "Evropski put mora da bude naš izbor i rezultat našeg rada", rekao je Teokarević istakavši da Brisel možemo stići samo "sopstvenim preobražajem". "Doprinos godine Evropi" dodeljuje se osobi koja je svojim radom najviše doprinela procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u Srbiji, a Evropski pokret u Srbiji tu nagradu dodeljuje već šest godina u saradnji sa Medjunarodnim evropskim pokretom. Dosadašnji dobitnici te nagrade su Goran Svilanović (2002.), Duško Lopandić (2003.), Jasmina Seferović (2004.), Gordana Lazarević (2005.) a prošle godine nagrada je uručena direktorki vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanji Miščević. Teokarević je urednik časopisa "Evropski forum", docent na Fakultetu političkih nauka (FPN) i predavač na brojnim kursevima na FPN i Diplomatskoj akademiji. Autor je 12 knjiga i govori četiri jezika.

Srbija obeležava Dan Evrope nizom manifestacija
U Srbiji će sutra nizom manifestacija biti obeležen 9. maj, Dan Evrope. Dan Evrope obeležava se 9. maja na Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Tog dana 1950. godine francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman predstavio je predlog ujedinjenja proizvodnje uglja i čelika Francuske i Nemačke, što se smatra početkom procesa stvaranja Evropske unije. U Beogradu će sutra u Čika Ljubinoj ulici biti organizovana akcija Ulica Evrope. Deliće se brošure i drugi informativni materijali, a jedan štand biće posvećen projektu Evropskog pokreta u Srbiji "Putujemo u Evropu", u okviru koga će 300 najboljih studenata iz Srbije mesec dana putovati Evropom. Evropski pokret najavio je organizovanje uličnih manifestacija u još 20 gradova Srbije, kako bi se gradjanima približio i objasnio put koji Srbija treba da predje do ulaska u EU. Organizacija Žene u crnom i Socijaldemokratska unija deliće letke u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Povodom Dana Evrope, Ministarstvo privrede i Ministarstvo prosvete i sporta organizovaće sutra i u četvrtak dve konferencije. U sredu će se održati konferencija "Preduzetničko obrazovanje i biznis inkubacija - razvoj privreda zasnovani na znanju kao prekretnica ka evropskim integracijama". Učestvovaće minitar privrede Predrag Bubalo, ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, šef delegacije Evropske komisije Žosep Ljoveras, ambasadori Holandije i Norveške, predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević i direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević. Na drugoj konferenciji, "Podsticaj preduzetničkom načinu razmišljanja kroz školstvo i obrazovanje - perspektive EU i Zapadnog Balkana", u četvrtak, učestvovaće ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović i predstavnik delegacije Evropske komisije u Srbiji. Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU neće organizovati nikakve manifestacije povodom Dana Evrope.U nedelji kada se obležava Dan Evrope, u Beogradu će u subotu, biti održan i Dan evropske zastave. Manifestaciju organizuju Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu u saradnji sa vladom i skupštinom Srbije, povodom predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope koje Srbija preuzima 11. maja. Na proslavi Dana evropske zastave u subotu, govoriće visoki državni zvaničnici, a biće održan i umetnički program. Glavni deo dogadjaja je podizanje velike Evropske zastave na platou ispred parlamenta, koju će podići deca i koja će, samo za ovu priliku, prvi put napustiti Strazbur.

Sporazum o viznim olakšicama s EU opet odložen
Parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji izmedju Srbije i EU, planirano za danas u Beogradu, odloženo je iz tehničkih razloga. Kako je saopštila Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU, poslednja runda pregovora i parafiranje sporazuma odloženi su "s obzirom na nemogućnost predstavnika Evropske komisije da danas doputuju u Beograd". Očekuje se da sporazumi izmedju Srbije i EU budu parafirani do kraja nedelje u Briselu, dodaje se u saopštenju. Ovo je drugi put da se odlaže parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i jedinstveni sporazum o readmisiji. Prvi put je odloženo 11. aprila pošto delegacije Srbije i EU nisu postigle dogovor o poslednjoj spornoj tački u vezi s readmisijom. Krajem aprila saopšteno je da je EU prihvatila primedbe koje je Srbija imala na sporazum o viznim olakšicama i jedinstveni sporazum o readmisiji, čime su se stvorili uslovi za potpisivanje ta dva dokumenta. Srbija se protivila obavezi da prihvati državljane trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU. Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije su 20. marta postigle dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije. Prema ranijem planu, taj sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji.

Ren: Teško do obnove pregovora sa EU uz koaliciju DSS-SRS
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da je teško zamislivo da bi koalicija Demokratske stranke Srbije i radikala mogla ispuniti uslove za obnovu pregovora o pridruživanju Srbije EU i učiniti napredak ka Evropi. Ren je, posle izlaganja u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, time odgovorio na pitanje kako gleda na stvaranje koalicije DŠ-a i radikala i upliv na unutrašnji razvoj u Srbiji i njene odnose sa Evropskom unijom. Jasno je da je, na temelju prošlosti, činjenica i onoga što se radilo, teško videti da bi ta vrsta koalicije mogla biti u stanju da ispuni uslove za obnovu pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU i da ostvari napredak ka Evropskoj uniji, istakao je Ren. "Ja sam, razume se, razočaran činjenicom da demokratske snage nisu bile u stanju da bolje saradjuju medju sobom da bi se donele odluke nužne da bi se Srbija približila Evropskoj uniji", zaključio je evropski komesar za proširivanje.

Ren uznemiren nesposobnošću da se formira reformska vlada
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas da je "uznemiren" zbog nesposobnosti proevropskih i reformskih snaga u Srbiji da formiraju vladu i izrazio nadu da će uprkos današnjih zabrinjavajućih signala iz srpskog parlamenta, proevropske partije pažljivo voditi računa o izbornoj volji većine Srba za ulazak u Evropu. Ren je u raspravi u spoljnopolitičkom odboru Evropskog Paprlamenta naglasio rešenost Evropske komisije da odmah obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom čim nova vlada uspostavi punu saradnju sa Haskim sudom, što treba da vodi hapšenju Ratka Mladića kako bi se ispunila pravda i obezbedilo delovanje pravne države u Srbiji. Ren je rekao da EP sprema izveštaj o Srbiji u kojem će biti jasno predočena opipljiva perspektiva ulaska u članstvo EU čim Srbija za to ispuni potrebne uslove. "Ja sam uznemiren zbog nesposobnosti proevropskih i reformskih snaga u Srbiji, koje su pobedile na januarskim izborima, da formiraju vladu uspostave punu saradnju sa Hagom i time omoguće obnovu pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", kazao je on. "To nije samo pitanje jednog čoveka, već je probni kamen za vladavinu zakona i nova vlada mora biti sposobna da se uhvati u koštac s tim izazovom", ukazao je Ren. Kazao je da ne veruje da postoji nesporazum u njegovom komuniciranju sa srpskim narodom, već da je to pre svega pitanje političkih snaga i elite i dodao da, ako je bilo moguće da u vrlo teškim okolnostima Hrvatska ostvari punu saradnju sa Haškim sudom, zašto to ne bi mogla i Srbija. "To je pre svega pitanje političke volje, vladavine zakona i delovanja službe bezbednosti. Ako Srbija želi da postane članica EU mora ispuniti za to nužne evropske norme", dodao je Ren.

Solana: EU želi Srbiju u Evropi kao i većina Srba
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je danas da je u mnogo navrata naglašavao svoj stav o eventualnoj koaliciji Demokratske Stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, naglasivši da EU želi Srbiju u Evropi isto kao što je to iskazala većina srpskih glasača na januarskim izborima. Solana je posle rasprave u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta odgovorio na pitanje novinara kako gleda na "koaliciju Koštuničine stranke i radikala u parlamentu Srbije". "Na to sam odgovorio već mnogo puta. Mi želimo Srbiju okrenutu Evropi kako je to iskazala i većina srpskog naroda u izbornoj kampanji i ja se jako nadam da će se tako i okončati taj proces", rekao je on. Solana je naglasio da "Srbija u tome ima svu podršku EU"."Mi Srbiji nudimo perspektivu članstva u EU, ali ljudi u Srbiji treba da obave svoj deo posla, sprovedu reforme, uspostave punu saradnju sa Haškim sudom. Vrata EU su otvorena za Srbiju", zaključio je Solana.

Solana: Za EU problem ako radikal predvodi srpski parlament
Za EU će "biti problem" ako jedan član Srpske radikalne stranke postane predsednik skupštine Srbije, izjavio je danas u Evropskom parlamentu visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je ocenio da situacija u Srbiji nije dobra jer nema napretka u pregovorima o vladi zbog loših ličnih odnosa predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice. Visoki predstavnik EU je objasnio da "stvari ne idu oko formiranja srpske vlade, jer lični odnosi Tadića i Koštunice nisu takvi da se pronadje način za uravnoteženiju saradnju". Solana je rekao da je pre svojeg izlaganja u Evropskom parlamentu telefonom razgovarao sa predsednikom Tadićem. Solana je u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta ocenio da Tadić mora da ima na svojoj strani obaveštajne službe kako bi mogao da ostvari svoje dužnosti i naglasio da je Tadić opredeljen za saradnju sa medjunarodnom zajednicom. "To sad nije moguće, jer to Koštunica za sebe hoće, tako da Tadić nije mogao da preuzme obavezu za saradnju sa haškim sudom", rekao je Solana. Visoki predstavnik EU je naglasio da je "od životne važnosti da predsednik Tadić bude odgovoran i da ima u svojim rukama obaveštajne službe". Solana je u vezi s izborom predsednika srpskog parlamenta, podvukao da je "moguće da jedan član Srpske radikalne stranke postane predsednik srpske skupštine" On je dodao da je o tome već razgovarao sa Tadićem, da će i ponovo o tome pričati sa njim kao i sa premijerom Koštunicom. EU, prema njegovim rečima, "mora imati jasnu situaciju da bi nastavila saradnju sa Srbijom".

Evropska komisija: Povoljna ekonomska predvidjanja za EU
Ekonomska situacija u Evropskoj uniji nastavlja poboljšanje započeto prošle godine, saopštila je danas Evropska komisija. U najnovijem izveštaju Evropske komisije o ekonomskim kretanjima u EU navodi se da će ekonomski rast u 13 zemlja zone evra biti 2,6 odsto u 2007. godini i 2,5 odsto u 2008. godini. U prethodnim izveštajima bilo je predvidjeno da će rast biti 2,4 odsto, odnosno 2,2 odsto. Predvidja se da će ekonomski rast u svih 27 članica EU biti 2,9 odsto u 2007. godini i 2,7 odsto u 2008. godini, dok su prethodne procene rasta bile 2,7 odsto i 2,4 odsto. Prošle godine, posle zastoja u 2005. godini, u zoni evra ponovo je podstaknut rast uz stopu od 2,7 odsto, dok je u EU stopa rasta bila 2,9 odsto. EU bi, ako se potvrde nova ekonomska predvidjanja, mogla da po prvi put od 2001. godine premaši SAD po ekonomskom rastu. Nemačka, vodeća ekonomija zone evra, ostaje "ekonomska lokomotiva" EU, a nova predvidanja u vezi sa njenim ekonomskim rastom pokazala su se povoljnijim u odnosu na prethodna. U toj zemlji će, prema izveštaju Evropske komisije, rast ove godine biti 2,5 odsto, a sledeće 2,4 odsto, dok su prethodne procene rasta bile 1,8 odsto, odnosno 2,0 odsto. Za Francusku se, takodje, predvidaju veće stope rasta, od 2,4 odsto ove godine i 2,3 odsto sledeće godine. Prethodne procene iznosile su 2,2 odsto i 2,1 odsto. Ukupan ekonomski rast u EU ostaje "dinamičan", a karakterišu ga velike investicije i veća potrošnja, navela je Evropska komisija. Snažan rast omogućiće "smanjenje nezaposlenosti i javnog deficita", što će "umanjiti javni dug i povećati potencijalni rast, pre nego što problem starenja stanovništva ne dodje do izražaja", saopštio je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Hoakin Almunija Od 2006. do 2008. godine u EU bi trebalo da bude otvoreno šest miliona radnih mesta, ocenjuju stručnjaci EU. Stopa nezaposlenosti trebalo bi da padne na 6,9 odsto 2008. godine, što bi bio najniži nivo od početak 1990-tih godina. Stopa nesaposlenosti je iznosila u martu 7,2 odsto. Prosečan javni deficit u 13 zemalja zone evra trebalo bi da se smanji na jedan odsto bruto društvenog proizvoda, a zatim na 0,8 odsto 2008. godine. Deficit je 2006. godine iznosio 1,6 odsto. U EU nema bojazni zbog inflacije koja bi trebalo da ove i naredne godine ostane 1,9 odsto, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Američka i evropska štampa o Sarkozijevoj pobedi
Američka i evropska štampa danas posvećuje veliku pažnju izboru novog predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Glavni američki dnevnici na naslovnim stranama pišu danas o pobedi Sarkozija u drugom krugu predsedničkih izbora. "Vašington post" u svom uvodniku upozorava, medjutim, da pobeda bivšeg ministra unutrašnjih poslova "ne garantuje automatski uspeh na čelu države". "Ne može se očekivati da će Sarkozi odmah raskrinkati Širakovu spoljnu politiku, koji je Evropu postavljao kao protivtežu SAD", piše dnevnik i dodaje da je "Sarkozi više impresioniran američkom unutrašnjom politikom".Evropska štampa ocenila je danas da izbor Sarkozija predstavlja "prekid s prošlošću i obnovu desnice u Francuskoj". Švajcarski "Tribin de Ženev" piše danas da je "Francuska sada promenjena i da će ritam tranzicije biti ubrzan, jer će Sarkozi voditi zemlju kao što vodi svoju karijeru - brzim korakom". Britanska štampa piše danas da Sarkozi "ne sme da gubi vreme u primeni svog programa ekonomskih i socijalnih reformi". "Gardijan" je ocenio da je za Sarkozi "završeno vreme držanja govora" i da treba da počne da dela. "Tajms" piše da su Francuzi "juče masovno glasali za promene", dok "Dejli telegraf" navodi da "bivši ministar unutrašnjih poslova sada ima mandat za radikalnu promenu". Ruski "Komersant" piše danas da je izbor "Sarkozija pobeda za one koji žele liberalne reforme u francuskoj privredi, ali postoji opasnost da se brzo pojave nezadovoljni ljudi". "Očekivana pobeda kandidata desnice predstavlja trijumf za one koji dugo čekaju strukturne reforme ekonomije, koje je Francuska već neko vreme odlagala", piše list. Sarkozi je izabran jer je obećao "radikalne, čak i bolne promene, koje će omogućiti da Francuska u svetu postane konkuretna zemlja", dodaje "Komersant". List navodi da će Francuzi možda biti nezadovoljni kada reforme budu pogodile "njihovu udobnu socijalnu strukturu u kojoj je kolektiv važniji od pojedinca". Prema konačnim rezultatima, Sarkozi je osvojio 53,06 odsto glasova na izborima, a njegov protivkandidat Segolen Roajal 46,94 odsto

Sarkozi pobedio na izborima u Francuskoj
Kandidat umerene desnice Nikola Sarkozi pobedio je danas, u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, javile su agencije pozivajući se na televizijske i projekcije četiri agencije za istraživanje javnog mnjenja. Sarkozi je osvojio 53 odsto glasova, dok je njegova protivnica, kandidat levice Segolen Roajal osvojila 47 odsto glasova. Podaci su dobijeni na osnovu broja glasova sa reprezentativnih uzoraka iz stotina biračkih mesta u zemlji. Kandidat socijalista Segolen Roajal je, kako su javile agencije, priznala poraz na izborima svega nekoliko minuta po zatvaranju birališta. "Nadam se da će sledeći predsednik republike ispuniti svoju ulogu u služenju svih Francuza", rekla je ona. Prema prvim podacima, na izbore je izašlo oko 85 odsto gradjana. Sarkozijevo lice pojavilo se na televiziji odmah po zatvaranju birališta, nagovestivši tako pobedu kandidata konzervativaca. Dok su Sarkozijeve pristalice slavile po centru Pariza, u sedištu socijalista atmosfera je bila tmurna, budući da je partija treći put zaredom izgubila na predsedničkim izborima i sada će morati da prodje kroz teške unutrašnje reforme kako bi dobili podršku gradjana. Iako su ispitivanja javnog mnjenja pre izbora pokazivala da birači preferiraju Roajal koja je želela da postane prva žena predsednik Francuske, birači su beskompromisnog Sarkozija videli kao kompetentnijeg lidera sa ubedljivijim ekonomskim programom.

Južna Koreja i EU počele pregovore o slobodnoj trgovini
Južna Koreja i Evropska unija danas su počele pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini koji bi, prema nekim istraživanjima, mogao da uveća za četvrtinu njihovu sadašnju trgovinsku razmenu od gotovo 80 milijardi dolara. Prva runda pregovora počela je danas u Seulu razgovorima o gotovim proizvodima i sektoru usluga, saopštilo je južnokorejsko Ministarstvo trgovine. Razgovori će biti završena u petak, a druga runda bi trebalo da se održi polovinom jula u Briselu. Uoči početka pregovora, evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson rekao je juče da će se Brisel usredsrediti na sektor automobilske industrije, koji je posebno zaštićen u Južnoj Koreji. Južna Koreja je jedan od najvećih izvoznika automobila u svetu, a trgovinska razmena sa EU u prošloj godini uglavnom se odnosila na proizvode automobilske industrije. Seul traži veći pristup evropskom tržištu za svoje automobile, kao i elektroniku i tekstilne proizvode. EU je drugi spoljnotrgovinski partner Južne Koreje posle Kine, dok je Južna Koreja osmi trgovinski partner EU. Njihova trgovinska razmena je prošle godine iznosila 78,6 milijardi dolara. Južna Koreja je ostvarila trgovinski suficit od 18 milijardi dolara. Južna Koreja je prethodno, u aprilu, sklopila bilateralni sporazum o trgovini sa SAD, a na snazi su i njeni trgovinski sporazumi sa Kinom iz 2004. godine i Singapurom iz 2006. godine.

SE organizuje Dan evropske zastave 12. maja u Beogradu
Kancelarija Saveta Evrope organizovaće u Beogradu 12. maja, u saradnji sa vladom i skupštinom Srbije, Dan evropske zastave na platou ispred Doma skupštine Srbije, dan pošto Srbija preuzme predsedavanje Komitetom ministara SE. Kako je danas saopštila kancelarija SE u Beogradu, na proslavi Dana evropske zastave, govoriće šef srpske diplomatije Vuk Drašković, visoki predstavnik skupštine Srbije i zamenik predsednika skupštine grada Zoran Alimpić i specijalni predstavnik generalnog sekretara SE i šef kancelarije u Beogradu Deni Iber. U proslavi, koje će početi u 16.00 sati, učestvovaće deca iz jedne lokalne i četiri medjunarodne škole iz Beograda koja će na platou ispred skupštine Srbije podići veliku evropsku zastavu, koja će, kako se navodi, za tu priliku prvi put napustiti Strazbur. Tom proslavom SE želi da skrene pažnju na mesto Srbije u Evropi, ali i na evropske vrednosti koje zastupa Savet, zaključuje se u saopštenju.

Najbolji studenti iz Srbije i ove godine će putovati po EU
U organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, 300 najboljih studenata univerziteta u Srbiji ove godine će putovati mesec dana po zemljama Evropske unije, saopšteno je danas iz pokreta. Studenti će putovati u okviru projekta "Putujemo u Evropu", čiji je cilj da upoznaju Evropu "iz prve ruke". "Suština projekta je da se omogući da 300 najboljih studenata dobije inter-rejl vozne karte i šengenske vize za leto 2007. godine za putovanje po Evropi prema sopstvenom izboru", piše u saopštenju. Dodaje se da je isti projekt 2005. godine i 2006. godine postigao izuzetan uspeh u javnosti. Ministarstvo spoljnih poslova Austrije odlučilo je da ove godine studentima odobri 300 gratis viza za putovanje po zemljama EU, a 2005. godine je bilo obezbedjeno 100 viza, dok je prošle godine EU upoznalo 200 najboljih studenata. Pored Evropskog pokreta u Srbiji, projekt će ogranizovati i Ambasada Austrije u Srbiji i grad Beograd. U Skupštini Beograda sutra će u 13 sati biti održana konferencija za novinare, povodom početka konkursa za projekt "Putujemo u Evropu".

U Francuskoj danas drugi krug predsedničkih izbora
U Francuskoj se danas održava drugi krug predsedničkih izbora u kome će gradjani birati novog predsednika izmedju kandidata desnice Nikole Sarkozija i levice Segolen Roajal. Birališta u Francuskoj biće otvorena u 8.00, a prvi rezultati drugog kruga izbora očekuju se po zatvaranju birališta u 20.00. Konačni rezultati očekuju se sutra. U Francuskoj je registrovano 44,5 miliona birača. Prema rezultatima anketa objavljenih uoči drugog kruga izbora, za Sarkozija bi glasalo 55 odsto, a za Segolen Roajal 45 odsto birača. Predsednički mandat u Franucuskoj traje pet godina, a novoizabrani predsednik treba da preuzme dužnost od odlazećeg predsednika Žaka Širaka pre 17. maja. Prvi krug predsedničkih izbora održan je 22. aprila.

Solana i Ren sutra u Evropskom parlamentu o Srbiji i Kosovu
Visoki zvaničnici Evropske unije Havijer Solana i Oli Ren sutra će u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta izložiti vidjenje medjunarodne situacije, uključujući pitanje Kosova i unutrašnjepolitičkog razvoja u Srbiji, koje izvori EU ocenjuju kao "složeno i zabrinjavajuće". Evropska unija ne želi da se oglašava u vezi sa nastojanjima da se "možda ipak uz poslednje napore sastavi nova srpska vlada". Ali se smatra da je taj razvoj nepovoljan i može voditi i novim izborima, rekli su agenciji Beta zvaničnici u Briselu. O tome je bilo reči, u četvrtak i petak, na dva sastanka ambasadora EU u Komitetu za Zapadni Balkan i Političko-bezbednosnom odboru. EU ne bi htela da se stvori utisak o bilo kakvom uplitanju u unutrašnjepolitička zbivanja u Srbiji, mada se nameće zaključak da je već previše vremena i napora uloženo u traženje izlaza iz "sve složenije situacije u Srbiji koja, činjenički, nije na korist ni Srbije, niti njenih mogućih mnogo boljih odnosa s EU". U krugovima evropske dvadesetsedmorice ipak još postoji nada da će, možda uz saziv srpskog parlamenta, moći da se dodje do razložnog rešenja za vladu i izvlačenje iz zastoja kako odnosa EU-Srbija, tako i, prvenstveno, samih prilika unutar Srbije. "U suštini, u EU vlada veliko razočaranje", kako je to predočeno, zbog toga što demokratske političke stranke, koje su na izborima dobile mandate glasača da sprovedu nužne reforme i Srbiju usmere u evropske integracije i poboljšanje ekonomsko-socijalne situacije, nisu u stanju da se slože oko jasnog i stabilnog novog programa vlade i pouzdanih ličnosti koje će ga sprovoditi. Evropska komisija je, istovremeno, predočila da očekivana nova srpska vlada "drži ključeve" obnove pregovora o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom Funkcioneri Komisije su stavili do znanja spremnost da se to učini "što je pre moguće". Uslov je i dalje isti, kako su naveli, "u celom sklopu odnosa EU-Srbija nema ništa novo", a čeka se da srpske vlasti "iskažu jasnu političku rešenost i preduzmu opipljive i delotvorne korake koji vode hapšenju preostalih optuženih od Haškog suda". Iako je uočljiv zastoj u procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije i EU, dokaz da postoji želja da se ide napred je, ističu u Briselu, i činjenica da će u utorak u Beograd doputovati visoki funkcioner Evropske komisije Žan-Luj Brauer koji sa srpskim vlastima treba da parafira sporazume o viznim olakšicama i readmisiji. Ipak, mnoge stvari stoje i čekaju u procesu stabilizacije i pridruživanja EU-Srbija jer nema nadležnih sagovornika u srpskoj vladi, a parlament takodje nije u stanju da usvaja neophodne nove zakone. Izvori Evropske komisije su želeli da podvuku da postoji odlučnost i najveći interes Evropske unije da sa Srbijom, kao ključnom zemljom Zapadnog Balkan, vrati u željenu ravan brzog približavanja evropskim strukturama.

Jača sistem evropske poternice u EU
Gotovo 7.000 evropskih poternica raspisano je 2005. godine u cilju efikasnijeg suzbijanja terorizma i organizovanog kriminala u Evropskoj uniji, što je znatno više nego 2004. kada su te poternice uvedene, saopštili su zvaničnici EU. Ukupno 6.900 poternica rezultiralo je sa 1.800 hapšenja, precizirao je portparol EU Frisko Roskam Abing Prema proceduri koja važi za evropske poternice, zemlje-članice dužne su da izruče svoje državljane drugim članicama Unije ako su osumnjičeni za teška krivična dela, čemu su se pojedine zemlje u početku opirale. Broj poternica raspisanih 2005. godine gotovo je dvostruko veći od broja izdatog u 2004, a očekuje se da će taj broj rasti pošto je u medjuvremenu svih 27 članica EU usvojilo zakone koji omogućavaju funkcionisanje sistema evropske poternice. "Svedoci smo rastuće važnosti toga (sistema) i rastuće primene tog instrumenta od strane tužilaca", rekao je Roskam Abing. Portparol je dodao da je postupak izručenja kod 95 odsto lica  obavljen u roku od 90 dana, što je znatno brže nego pre uvodjenja evropske poternice, kada je taj rok u proseku iznosio 18 meseci.

Nemački i francuski levičari podržavaju ustav EU
Glavne levičarske partije u Nemačkoj i Francuskoj izdale su dokument kojim se podržava novi socijalno orijentisani ustav EU i traži od Evropske centralne banke da pomogne rast i smanjenje nezaposlenosti. U dokumentu na 11 strana koji su zajedno napisali Kurt Bek (Beck), predsednik nemačkih socijaledemokrata (SDP) i Fransoa Holand lider francuskih socijalista, partije traže da se usvoji novi ustav pre evropskih parlamentarnih izbora 2009. godine. Pre dve godine, francuski socijalisti su bili podeljeni oko predloga ustava EU, koji su posle na referendumu odbacili francuski glasači. Kandidatkinja francuskih socijalista za predsednicu Francuske, Segolen Roajal podržala je izmenjeni sporazum i založila se za novi referendum u Francuskoj ukoliko se države EU dogovore oko novog teksta. "Važno je uvideti dok se raspravlja o novoj verziji ustava, da pored oblasti koje se mogu krtički posmatrati, u sadašnjem tekstu je sadržan suštinski napredak", navodi se u zajedničkom saopštenju i dodaje da ne bi trebalo ustuknuti od ovog postignuća Strah Francuza od globalizacije i od proširenja EU, posebno ulaska preovladjujuće muslimanske Turske, smatra se glavnim krivcem za odbacivanje predloga ustava 2005. godine. Predlog ustava, koji su takodje odbaciji i holandski glasači, nemačka kancelarka Angela Merkel pokušava da oživi za vreme aktuelenog šestomesečnog predsednikovanja Nemačke EU. U dokumentu nemačkog SPD-a i francuskih socijalista traži se od Evropske centralne banke da "snažno" podrži rast i zaposlenost. Dve partije su našle kompromis izmedju zahteva Roajalove da se mandat Evropske centralne banke promeni tako da u njenom fokusu bude ekonomski rast i stava koji tradicinalno zauzima Nemačka da centralna banka bude nezavisna i da se bori protiv inflacije.

Predloženi bezbednosni zakoni ugrožavaju slobodu štampe
Nemačke novinarske organizacije su povodom današnjeg Medjunarodnog dana slobode štampe ukazale na opasnosti koje nose u Nemačkoj predložene zakonske mere za povećanje bezbednosti. Nemački savet za štampu (telo za samokontrolu poput novinarskog suda časti) upozorilo je povodom 3. maja na mogućnost "razvodnjavanja slobode štampe koja spada u temeljna prava". Ova organizacija podsetila je na više pretresa u redakcijama u Nemačkoj, uglavnom zbog odbijanja novinara da navedu izvore poverljivih informacija. Organizacije izdavača i novinara, kao i opozicione partije u Bundestagu, već su ranije preldožile da se novinari izuzmu iz zakonskih odredbi koje se odnose na saučesništvo u odavanju tajne. U protivnom novinari svojim informatima više neće moći da garantuju zaštitu, odnosno očuvanje anonimnosti. Povodom Dana slobode štampe novinari i izdavači novina najoštrije su kritikovali ministra unutrašnjih poslova zbog toga što planira telekomunikacioni nadzor, posebno onlajn "špijuniranje" računara. Na protivljenje nailazi i plan o sestomesečnom pohranjivanju podataka iz elektronske komunikacije (i novinara i novinarki), uprkos tvrdnjama vlasti da bi ti podaci potom smeli da se koriste samo u slučajevima kada treba da se razjasne teški zločini. Novinarske organizacije su, ukazujujući na planirane sporne zakone, naveli da se i zbog njih Nemačka našla na 23. mestu svetske rang liste slobode štampe koju je načinila organizacija Reporteri bez granica. Povodom Dana slobode štampe su izdavači novina istakli i da se na status profesije svakako nepovoljno odražava i činjenica da je ukupan tiraž nemačkih novina u prvom kvartalu ove godine opao za 600.000 primeraka u odnosnu na isti period prošle godine. U Nemačkoj su prošle godine izlazile 353 dnevne novine (nadregionalne, regionalne i lokalne) u tiražu od 21,19 miliona primeraka.

I Češka dobija institut pamćenja naroda
Češka će, posle Poljske i Slovačke, dobiti svoj institut za izučavanje mračnih poglavlja nedavne prošlosti, koji će, zahvaljujući amandmanu Stranke zelenih, proučavati ne samo zločine komunizma već i period Drugog svetskog rata. Posle žestoke višečasovne rasprave i demonstrativnog izlaska opozicionih socijaldemokrata iz sale poslanici donjeg doma češkog parlamenta usvojili su sinoć zakon o Institutu za studije totalitarnih režima. Nova institucija treba da ubrza digitalizaciju i otvaranje arhiva i pomogne Česima da se obračunaju sa svojim zločinima bliske prošlosti. "Ista je nesloboda pod kukastim krstom ili pod crvenom zvezdom, srpom i čekićem", kazao je u odbranu novog instituta ministar unutrašnjih poslova Ivan Langer. U češkom pomirenju sa prošlošću ostaje, medjutim, bela mrlja u periodu izmedju 4. maja 1945. godine i 25. februara 1948. Novi institut se, tako, neće baviti zločinima Čeha nad sudetskim Nemcima prilikom nasilne poratne deportacije preko 2,5 miliona pripadnika nemačke manjine, na osnovu dekreta predsednika tadašnje Čehoslovačke, Edvarda Beneša. Opozicija, kako socijaldemokrate, tako i nereformisani komunisti, optužili su vladajuću koaliciju da se nova institucija osniva po političkoj narudžbini, zato što u njoj neće moći da radi, niti da bude u nadzornom savetu, niko ko je pre 1989. godine bio čak i samo kandidat za komunističku partiju, a kamoli njen član. Levica je, takodje, protiv toga da novi Institut ima sedmočlani nadzorni organ, o čijem sastavu će odlučiti parlament i šef države. "Zaista nema potrebe da se tu nameće neki kontrolni organ koji će garantovati da se primenjuje orvelovsko shvatanje istorije prema potrebama ideologije i sloja koji je trenutno na vlasti", upozorio je poslanik Češke socijaldemokratske stranke (ČŠD) Zdenjek Jičinski. Potpredsednik ČŠD Bohuslav Sobotka najavio je da će institut, koji treba da počne da radi još ove godine, čim objedini razbacane arhive sa sadašnjim Arhivom bezbednosnih službi MUP-a, trajati samo dok socijaldemokrate ne dodju na vlast. "Čim pobedimo na izborima uključićemo ga u Institut za savremenu istoriju akademije nauka. Nemamo ništa protiv toga da se proučava prošlost, ali na istoričare ne smeju da utiču političari", kazao je Sobotka za današnje "Pravo".

U Francuskoj odrzani završni skupovi pred drugi krug izbor
Kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj Nikola Sarkozi i Segolen Roajal večeras su na završnim predizbornim skupovima pozvali birače da ih podrže u drugom krugu izbora u nedelju. "U nedelju, pobeda koju toliko želimo, koju toliko priželjkujemo zbog Francuske, sada nam je nadohvat ruke", rekla je Segolen Roajal, koja je kandidatkinja socijalista, na skupu u Lilu, na severu Francuske. Pred oko 20.000 pristalica, ona je pozvala birače da se u naredna dva dana angažuju i da se u drugom krugu izbora "usude" da glasaju za ženu. Segolen Roajal je poručila da želi da izgradi "Francusku bez nasilja i brutalnosti" i u više navrata kritikovala Sarkozija, kandidata desnice, koji je održao završni miting u Monpeljeu, na jugu Francuske. Osvrćiću se na glavne teme predizborne kampanje, pre svega pitanja bezbednosti, imigracije i nacionalnog identiteta, Sarkozi je ponovo kritikovao "nasledje iz maja 1968. godine" koje je, kako je ocenio, krivo za urušavanje moralnih vrednosti u Francuskoj. "Ostaju nam dva dana da kažemo zbogom nasledju iz '68, dva dana da ulijemo novu energiju u same temelje zemlje, dva dana da se podigne veliki narodni pokret koji će prevazići sve prepreke, sva oklevanja, strahove", rekao je Sarkozi pred oko 15.000 pristalica. Skupu u Monpeljeu prisustovala je supruga odlazećeg predsednika Francuske Bernadet Širak. Sarkozi je i dalje, prema istraživanjima javnog mnjenja, uz podršku 53 odsto birača u prednosti u odnosu na Segolen Roajal koju podržava oko 48 odsto birača. Na opredeljenje birača nije bitnije uticao sinoćnji TV duel predsedničkih kandidata, koji je pratilo oko 20 miliona gradjana, smatraju analitičari. Prema istraživanju javnog mnjenja koja je sproveo Opinionvej nakon sinoćnjeg duela, 53 odsto gledalaca ocenilo je da je Sarkozi bio "ubedljiviji", a 31 odsto da je to bila Roajalova. Oko 16 odsto gledalaca je ocenilo da nijedan od kandidata nije bio dovoljno ubedljiv ili nisu želeli da se izjasne. Vodja centra Franosa Bajru, na čije se reagovanje posebno čekalo nakon TV duela, izjavio je danas da neće glasati za Sarkozija, ali se nije izjasnio da li će podržati Roajalovu. Prema istraživanju Opinionveja, 51 odsto pristalica Bajrua ocenilo je da je Sarkozi bio uverljiviji u sučeljavanju, a 25 odsto da je to bila Roajalova. Za Bajrua je u prvom krugu predsedničkih izbora 22. aprila glasalo 6,8 miliona birača.

Sutra sastanak omladina političkih stranaka i NVO
Sastanak omladina političkih stranaka i omladinskih nevladinih organizacija čiji cilj je da se formira državno telo u no