Zabrana letova nebezbednim kompanijama u EU
Svim indonežanskim aviokompanijama i nekim iz Rusije, Ukrajine i Angole zabranjeno je da lete u Evropsku uniju zbog razloga bezbednosti, saopštila je danas Evropska komisija. Postojeća zabrana za Pakistan Internešnel Erjalns biće ublažena dozvolom da odredjeni avioni Boeing 747 I Erbas 310 pakistanskog prevznika mogu da lete za EU. "Još jednom se pokazalo da je crna lista EU neophodno orudje ne samo u sprečavanju nesigurnih aviokompanija da lete za Evropu, već i u osiguranju da će prevoznici i vlasti preuzeti odgovarajuće mere u poboljšanju bezbednosti letenja," izjavio je Žak Baro, potpredsednik komisije zadužen za saobraćaj. Komisija je objavila da će 51 indonežane avikompanije biti stavljne na crnu listu zabrane leta u EU. Trenutno ni jedan prevoznik iz te zemlje nema redovnu liniju ka bilo kojoj evropskoj destinaciji. Na listi su i angolski prevoznih TAAG i ukrajinski Volare. Rusija je, kaže komisija, odlučila da zabrani sve letove za EU avionima četiri ruske kompanije, uz ogranicenja za jošt šest operatera. Pre današnjeg saopstenja, EU je na crnoj listi zabrane ulaska u svoj vazdušni prostor imala ukupno 91 aviokompaniju, uključujući 74 iz Afike.

Portugal protiv rasprave o proširenju na samitu u decembru
Portugal koji 1. jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom od Nemačke, ne planira da organizuje veliku raspravu o proširenju EU i članstvu Turske, iako Francuska želi da se o tome raspravlja na samitu EU u decembru. "Francuska sasvim ima pravo da pokrene pitanje proširenja i Turske, ali predsedavajući i druge zemlje članice takodje imaju pravo da iznesu svoje geldište", rekao je u Briselu državni sekretar za evropska pitanja u portugalskom Ministarstvu spoljnih poslova Manuel Lobo Antuneš. On je dodao da, medjutim, "ceo svet zna da je pitanje proširenja više političko nego geografsko", i da se "ne može postići potpuno jasan i čist zaključak". "Zato se pitam zar nije moguće još malo razmišljati", rekao je Antuneš novinarima u Brisleu predstavljajući prioritete portugalskog predsedavanja EU. On je rekao da će se Portugal usredsrediti na sporazum koji treba da zameni propalu Ustavnu povelju EU, a čije su smernice članice EU usvojile u subotu nakon teških pregovora. Antuneš je ocenio da je potrebno dati prostora i vremena kako bi se iskoristio taj "ostvareni napredak". On je ponovio da Portugal podržava prijem Turske u EU pod uslovom da ta zemlja ispuni sve uslove. Francuski predsednik Nikola Sarkozi koji smatra da Turskoj nije mesto u EU, rekao je da želi da se na samitu EU u decembru raspravlja o granicama Unije i proširenju.

FT: EU se priklanja tvrdjoj politici prema Rusiji
Nepopustljivi stavovi Rusije u vezi s Kosovom i razmeštanjem protivraketnog štita u Evropi naveli su članice Evropske unije da zbiju redove i priklone se tvrdjoj politici prema Rusiji, piše danas britanski dnevnik "Fajnenšal tajms". Članice EU nisu, medjutim, ni iz daleka jedinstvene u pogledu politike prema Rusiji, a tvrdji stav koji Evropa zauzima prema Rusiji, tek treba da se pretoči u konkretnu akciju. To što će predsednici SAD i Rusije DŽordž Buš i Vladimir Putin razmatrati sporna pitanja poput Kosova i protivraketnog štita na predstojećem sastanku u SAD, ukazuje na ograničenost uticaja Evrope na Rusiju. Pojedini evropski zvaničnici smatraju da će se Buš i Putin 1. i 2. jula u Kenebankportu, u državi Mejn, verovatno lakše dogovoriti o protivraketnom štitu nego o drugim pitanjima, uključujući Kosovo. List navodi da je rasprava ministara spoljnih poslova EU o Kosovu prošle nedelje protekla u znaku razlika. Nemačka i Italija su pokazale veću spremnost nego druge članice da umanje posvećenost nezavisnosti Kosova kako bi se postigao konsenzus sa Moskvom u UN. "Fajnenašal tajms" ocenjuje da će tvrdi stavovi Rusije, koje je Putin ponovio generalnom sekretaru NATO Japu de Hop Sheferu juče u Moskvi, verovatno otežati Putinov predstojeći sastanka sa Bušom. Takvi ruski stavovi su, medjutim, pomogli nekadašnjim komunističkim zemljama u Istočnoj Evropi, a sada članicama EU, da privole Uniju da zauzme oštriji stav prema Kremlju. Novembra prošle godine, odluka Poljske da blokira pregovore o novom sporazumu o partnerstvu EU i Rusije, naišla je na čudjenje u EU. U Briselu sada, nakon porasta napetosti u odnosima Moskve i Zapada proteklih meseci, postoji veća solidarnost sa stavovima Poljske I pored antipatije zvaničnika EU prema braći Kačinjski. EU po pitanju Rusije medjutim i dalje nije jedinstvena, a evropski biznismeni se malo obaziru na zvaničnu politiku, uprkos upozorenjima Velike Britanije da bi politika Moskve mogla da utiče na strana ulaganja u Rusiju.  "Naša politika prema Rusiji i dalje ima dosta razlika nego što je to slučaj u drugim pitanjima, uprkos izazovima proteklih mesecima", rekao je evropski diplomata.

O prelasku na belu šengensku listu za godinu dana
Šef Biroa za medjunarodnu saradnju I evropske integracije pri MUP-u Srbije Dražen Maravić ocenio je danas da će biti potrebno bar godinu dana primene viznih olakšica kako bi se stvorile mogućnosti za ozbiljne razgovore o prelasku Srbije na "belu šengensku listu". On je na savetovanju o regionalnoj saradnji u oblasti unutrašnjih poslova i pravosudja u Skupštini Vojvodine, rekao da će tokom prvih godinu dana stručnjaci iz EU kontrolisati stanje u svim bitnim oblastima primene Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, koji stupa na snagu 1. januara sledeće godine. "Do kraja godine planirano je usvajanje još najmanje četiri zakona koji su neophodni za početak tih pregovora, ali će istovremeno biti potrebna i ulaganja od više stotina miliona evra za modernizaciju graničnih prelaza, koji bi bili ukinuti ulaskom u EU", naveo je on. Maravić je ocenio da su dostignuća Srbije u sferi bezbednosti pozitivna i da je u Srbiji zaplenjeno dvostruko više narkotika od svih ostalih država u regionu zajedno ali je istakao da Srbija, na žalost, nije dovoljno transparentna u prikazivanju svojih rezutata. Brankica Grupković iz Medjunarodnog centra za migracionu politiku, navela je da se, prema izveštajima brojnih referentnih organizacija kao što je i Stejt department, Srbija nalazi u samom centru tranzita heroina i ostalih opojnih droga. Prema njenim rečima, tokom 2003. i 2004. godine ponovo je uspostavljena "balkanska ruta" i policije tih država beleže povećanje zaplene droge na graničnim prelazima, pa je samo u 2003. 43 odsto svih zaplena droge u Evropi bilo na tom području. Ona je navela da je u porastu i trgovina ženama iz Srbije, ističući da je prošle godine u Srbiji identifikovano 56 žrtava trgovine ljudima, kao i da organizatori seks trafikinga sve više koriste internet pričaonice i oglase. Sastanak na temu regionalne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova I pravosudja u Skupštini Vojvodine organizovali su Evropski pokret u Srbiji i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji.

Fratini i Jeremić: Kosovo i približavanje EU nisu vezani
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić I evropski komesar Franko Fratini izjavili su danas u Briselu da će 1. januara 2008. stupiti na snagu sporazum o viznim olakšicama I readmisiji EU-Srbija. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora, Fratini I Jeremić naveli su i da će istovremeno, odmah početi i politički dijalog o tome šta treba učintii za potpuno ukidanje viza EU za srpske gradjane. Fratini i Jeremić su podvukli da ni pitanje rešavanja statusa Kosova niti proces stabilziacije i pridruživanja i kandidatura Srbije za članstvo u EU ne mogu biit uslovi za uspostavljanje najpre viznih olakšica, a potom i ukidanje viznog režima EU za gradjane Srbije. Potpredsednik Evropske komisije zadužen za unutrašnje poslove I pravosudje, naglasio je da je to pitanje pre svega dobre političke volje i konkretnih uslova, kao što su bolja bezbednost granica, borba protiv organizovanog kriminala i sigurne putne isprave, uključujcuhi i uvodjenje tzv. biometrijskih pasoša za srpske gradjane. Fratini i Jeremić rekli su takodje da će iduće godine u Beogradu biti otvoren centar za podnošenje molbi za izdavanje viza EU srpskim gradjanima. Potpredsednik Evropske komisije je naglasio da je rešenost EU da najpre uvede olakšice, a potom potpuno ukine vize EU za gradjane Srbije, poltika Brisela da se uspostave neposredne veze naroda Srbije i žitelja clanica EU. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da pitanje evropske budućnosti Srbije i budućeg statusa Kosova moraju biti dve odvojene stvari. "To je naša politika i to i politika EU", dodao je. Jeremić je naglasio da Srbija neće nikada odustati od članstva u EU, kao što nikada neće odustati ni od suvereniteta i teritorijalnog integriteta. "Prema tome - i Evropa i Kosovo. I ne može biti nikako drugačije. To nije samo pitanje olakšavanja viznog rezima, već bilo šta što se tiče našeg pristupanja EU ne može biti vezano za budući status Kosova", naveo je Jeremić.

Jeremić: Srbija želi u Evropu
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas u Briselu da je ključni cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali da će Srbija biti primorana da preispita odnose sa zemljama koje odluče da naruše njen suverenitet jednostranim priznavanjem nezavisnosti Kosova. Jeremić je, u raspravi u Evropskom parlamentu, naglasio da vlada u Beogradu nudi kompromis, uzajamno prihvatljivo rešenje kroz odluku Saveta bezbednosti UN i da nikako ne želi da bude gurnuta ponovo u izolaciju. Srbija i njena vlada, naglasio je Jeremić, imaju strateški cilj da udju u Evropsku uniju i zato je nužno naći i kompromis za rešenje statusa Kosova, a ne Srbiju gurati ponovo u izolaciju, što ona nikako ne želi, rekao je Jeremić u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta. Ministar spoljnih poslova Srbije je naglasio rešenost Vlade Srbije da brzo reši pitanje pune saradnje s Haškim tribunalom, sprovede bitne reforme i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Srbija je spremna da odobri svaku vrstu samouprave i autonomije albanskim gradjanima na Kosovu i ne želi da ponovo uspostavi institucionalnu i političku kontrolu nad pokrajinom, dodao je Jeremić. Beograd želi da radi na kompromisu zajedno s albanskom stranom, Rusijom, SAD, EU i Kontakt grupom, ali je nužna "prava osnova" za nagodbu, naglasio je on. Evropski poslanici su u raspravi odali priznanje novoj srpskoj vladi na ubrzanim reformama, opipljivim rezultatima u saradnji s Haškim tribunalom, dok je izveštilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelko Kacin rekao da se pitanje integracije Srbije u EU mora odvojiti od rešavanja statusa Kosova. Na pitanje kako bi postupila Srbija ako bi neke zemlje EU priznale Kosovo i bez odluke Saveta bezbednosti UN, Jeremić je rekao da bi "Srbija sigurno došla u veoma tešku situaciju, jer nijedna zemlja na svetu ne bi pristala, a to neće ni Srbija, da se otkine deo njene teritorije". To bi, upozorio je šef srpske diplomatije, "bilo kršenje temeljnih načela mira i reda" u svetu i narušavanje Povelje UN i Helsinškog akta. "Srbija ne bi, u tom slučaju, imala drugog izbora već da preispita odnose sa zemljama koje bi odlučile da naruše njen suverenitet I teritorijalni integritet", rekao je Jeremić. "Nema nijedne zemlje na svetu koja bi drugačije postupila. Srbija će sve učiniti da ne padne ponovo u izolaciju. Mi ne možemo da ponovo dodjemo u izolaciju i, molim vas, ne gurajte nas u izolaciju. Mi ne želimo da ponovo budemo izolovani", poručio je Jeremić poslanicima Evropskog parlamenta.

Posle verbalnog, poljsko-nemački rat karikaturama
Posle samita Evropske unije prošle nedelje u Briselu gde je Poljska pretnjama veta izvojevala izmene u sistemu odlučivanja, nemački i poljski mediji nastavljaju rat karikaturama. Ugledni poljski nedeljnik "Vprost" osvanuo je danas sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na naslovnoj strani pod natpisom "Maćeha Evrope", kako golih grudi doji premijera i predsednika Poljske, braću blizance Jaroslava i Leha Kačinjskog. Takva naslovna strana "Vprosta" odgovor je na karikaturu u nemačkom listu "Tagešspigl" na kojoj Merkelova i poljski predsednik obaveštavaju novinare da je na samitu postignut kompromis i to o "trojnoj" većini potrebnoj za odlučivanje. Osim dogovorenog predloga na samitu, da od 2017. godine, 55 odsto članica EU u kojima živi najmanje 65 odsto stanovnika Unije, može da preglasa ostale, u karikaturi "Tagešspigla" traži se još jedna većina - kvadratni koren broja žrtava pojedine zemlje u Drugom svetskom ratu. Nemački list time aludira na podsećanje poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog uoči samita EU da bi Poljska danas imala 66 miliona stanovnika, a ne 38 kao sada, da nije bilo nacističke okupacije I zločina tokom Drugog svetskog rata. Glavni urednik "Vprosta" paradoksalno rizikuje da zbog današnje kontroverzne naslovne strane bude krivično gonjen uz pretnju do tri godine zatvora zbog vredjanja državnika, ali ne u Nemačkoj, već u domovini. Poljsko tužilaštvo mesecima pokušava da pred sud izvede "Tagešspigl" zbog njegove satire u kojoj je predsednika Poljske uporedio sa mladim krompirom. Glavni urednik satiričnog poljskog nedeljnika "Nje" Ježi Urban je tako po istom članu zakona kažnjen zbog vredjanja pape Jovana Pavla Drugog, zato što je papa istovremeno šef države Vatikan. "Ne plašim se, predsednik će shvatiti da je izvesno preterivanje u našem nacionalnom interesu", rekao je televiziji TVN24 zamenik glavnog urednika "Vprosta" Gžegož Pavelčik. Mnogi poljski komentatori se slažu da su brutalnom i beskompromisnom pregovaračkom taktikom na samitu, braća Kačinjski dobili i više nego što je Poljska tražila, ali da je dugoročno najviše izgubila Poljska, pošto se pokazalo da u EU ne ume da traži saveznike I kompromise, a sve je to opet zagorčalo poljsko-nemačke odnose.

Izabrano 300 najboljih studenata koji će putovati u EU
Izabrano je 300 najboljih studenata u Srbiji koji će mesec dana putovati zemljama Evropske unije (EU), saopštio je danas Evropski pokret u Srbiji. Na konkurs "Putujemo u Evropu" koji je bio otvoren od 7. maja do 7. juna, prijavila su se 633 kanidata, od kojih je, posle razgovora, odabrano 300. Uslov za prijavljivanje na konkurs bila je prosečna ocena iznad 8,5, a pravo da učestvuju imali su studenti završnih godina i apsolventi univerziteta u Srbiji. Pobednici konkursa okupiće se u ponedeljak, 25. juna, i utorak, 26. juna, u 12 sati u Studentskom kulturnom centru, kada će predate pasoše, ispunjavati formulare a vize i upoznati se sa kolegama sa kojima će krenuti na put 15. jula. Najboljim studentima basplatne "šengenske vize" daće Ambasada Austrije, a "inter-rejl" železničke karte Železnica Srbije.

Kačinjski: Poljska bi mogla da stavi veto u Briselu
Poljski premijer Jaroslav Kačinjski rekao je danas da Poljska insistira da se na samitu 21. i 22. juna u Briselu i kasnije na medjuvladinoj konferenciji raspravlja o izmeni mehanizma odlučivanja u EU i da je spremna zbog toga i da upotrebi veto. "Ne možemo da odstupimo od načela da je Poljska članica EU koja nema neka gora prava od drugih država. Nama nisu odbili zahtev da uticaj na odlučivanje bude ravnopravan već su odbili da uopšte raspravljaju o našim zahtevima", rekao je danas Kačinjski nacionalnom radiju. Srž problema, prema njegovoj oceni, nije dakle u tome da li će proći poljski predlog većine za odlučivanje, već u tome što su sve ostale države u toku konsultacija koje je povela Nemačka kao predsedavajući davale razne predloge i svi oni će ući u raspravu. "Tu se ne radi o konačnim odlukama jer one mogu da budu različite, već o tome da se jednoj državi kaže: 'ne, vas nema'", rekao je poljski premijer i upozorio da je jedino predlog Poljske zaustavljen i nije pušten u dalju raspravu. "Šta god da nam kažu, kako god da nam prete, a neki iz EU nam i prete, nema na šta da računaju. Poljska na to ne pristaje, znači u krajnjem slučaju upotrebiće veto", rekao je Jaroslav Kačinjski. Poljski premijer je ipak dopustio da će na samit EU u Brisel 21. i 22. juna putovati najverovatnije njegov brat blizanac, predsednik Poljske Leh Kačinjski, što daje tračak optimizma da će Poljska možda pristati na kompromis, jer premijer važi za mnogo tvrdjeg i beskompromisnijeg od predsednika. "To nije toliko nagoveštaj optizmima, koliko manjka krajnjeg pesimizma, izraz uverenja da se na samit ne ide samo zato da se stavi veto", rekao je Jaroslav Kačinjski. Poljska je u svom zahtevu da se ponovo otvori pitanje većine neophodne za donošenje odluka u EU ostala sasvim usamljena a iako je Češka verbalno podržava, ako se stvari zaoštre ostaće i bez tog klimavog saveznika. "Nemamo mandat da umiremo za poljski kvadratni koren", rekli su juče i češki premijer Miroslav Topolanek i njegov vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra. U medjuvremenu se u EU pojavljuju razne inicijative kako da se izbegne ćorsokak i institucionalna kriza u koju bi EU uveo poljski veto. Jednu od varijanti predlaže francuski predsednik Nikola Sarkozi i to da dosadašnji mehanizam odlučivanja utvrdjen sporazumom iz Nice, izuzetno povoljan za Poljsku, ostane na snazi do 2014. godine a ne da ga već 2009. zameni tzv. dvostruka većina iz novog evroustava.  U igri je i povećan broj evrokomesara ili poljskih poslanika u Evropskom parlamentu. Poljska vlada inače ovog puta ima odlučnu podršku opozicije da ne popusti i isposluje veću vagu poljskih glasova nego što predvidja evroustav, ukoliko već ne može da zadrži za Poljsku vrlo povoljan mehanizam iz Nice. Neki zapadni analitičari i mediji ističu da iako Poljska svojim tvrdoglavim insitiranjem da se menja mehanizam odlučivanja "igra po nervima celoj Evropi" matematika je na njenoj strani. "Sistem iz Nice je pravedan, ali neefikasan, sistem iz evro- ustava efikasan ali nepravedan", zaključio je na osnovu matematičkih proračuna ugledni "Fajnenšel tajms" uz upozorenje da osim poljskog predloga postoje i drugi modeli koji bi odlučivanje učinili efikasnijim i pravednijim.

U Sloveniji sve manje nezaposlenih
Stopa registrovane nezaposlenosti u Sloveniji bila je u aprilu 7,9 odsto, za 0,2 odsto manja nego u martu, saopštila je statistička služba te zemlje. Bez posla su u aprilu registrovana 72.573 Slovenaca, za 2,2 odsto manje nego u martu ove godine i za 19,4 odsto manje nego u aprilu prošle godine, preneo je poslovni list Finance. Gledano za četiri meseca ove godine (januar-april), na slovenačkom Zavodu za zapošljavanje u proseku je bilo prijavljeno 76.106 nezaposlenih, za 17,9 odsto manje nego u istom lanjskom periodu. Istovremeno je nastavljen rast radno aktivnog stanovništva i u aprilu je, prema podacima statističara, ubeležen rast od 0,4 odsto, na 849.039 radno aktivnih.

Djelić danas sa predsednikom Evropskog parlamenta
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić razgovaraće danas u Strazburu sa predsednikom Evropskog parlamenta Hans-Gertom Peteringom, sa evro-poslanicima i sa članovima Evropske komisije. Djelić koji je i šef tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom od juče je u trodnevnoj zvaničnoj poseti institucijama EU. Posle razgovora u Strazburu Djelić će otputovati u Brisel gde će večeras održati predavanje na temu "Srbija posle izbora" u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer. Poslednjeg dana posete, u sredu, Djelić će razgovarati sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom

Djelić s Kušnerom i Rupelom o novoj rundi pregovora
Potpredsednik srpske vlade Božidar Djelić izjavio da je danas u Luksemburgu da iz razgovora s nekim ministrima Evropske unije proizlazi da "Srbija dobija podršku za otvaranje novog ciklusa pregovora" o statusu Kosova. On je objasnio da su "diplomate te koji treba da premoste razlike" i da "Srbija želi kompromisno rešenje za Kosovu i Metohiju koje će poštovati njen teritorijalni integritet". Djelić je to rekao posle susreta sa sa šefovima francuske diplomatije Bernarom Kušnerom, i slovenačkim ministrom inostranih poslova Dimitrijem Rupelom. Potpredsednik Vlade Srbije je naglasio da će veoma važna biti poseta Kušnera Beogradu u julu. "Francuska je veoma važan član Kontakt grupe", istakao je Djelić ukazavši na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija o statusu Kosova. Djelić je dodao da "ukoliko postoji spremnost da se otvori istinska runda pregovora, Srbija je tu da pruži predloge i s tim će vrlo brzo izaći". Sarkozi je predložio da Beograd i Priština ponovo direktno pregovaraju, ali da, ako ti pregovori ne daju rezultate, bude usvojen Ahtisarijev plan za Kosovo. Djelić je objasnio da je to "za Srbiju bilo neprihvatljivo jer se unapred odredjivalo šta bi trebalo da bude ishod, a ako se unapred zna ishod to nisu pregovori". Rupel, koji se novinarima obratio zajedno s Djelićem, naglasio je da je na zasedanju šefova diplomatija EU bilo reči o nekoj vrsti "moratorijuma, vremena koje se mora uzeti za konačne odluke o statusu Kosova". Potpredsednik srpske vlade je razgovarao i sa Luišom Amadom, šefom diplomatije Portugala, koja od 1.jula preuzima mesto predsedavajuće EU. Prema rasporedu, predsedavanje Unijom će 2008, naslediti Slovenija i Francuska. "Tu Slovenija ima nešto različita stanovišta u odnosu na Srbiju. Ali mislim da razlike nisu nepremostive", objasnio je Rupel. "Smatram da moramo odvojiti još nešto vremena za razmišljanje, možda neke dopune i poboljšanja. Iako nisam uveren da je moguće i da treba odbaciti plan Martija Ahtisarija", dodao je slovenački ministar. "Lično smatram da je taj plan u načelu dobar, mada, naravno, to ne isključuje neka dodatna rešenja. Štaviše, mislim da su neka dodatna rešenja potrebna i u to sam se uverio i u današnjim razgovorima", zaključio je Rupel. Djelić je objasnio da je u današnjim susretima bilo reči o otvaranju novog ciklusa pregovora. "U tom smislu postoje odredjene inicijative", podvukao je i rekao da je Srbija poslala pre par nedelja pismo s pozivom članicama Saveta bezbednosti UN da se pristupi novoj rundi pregovora. "Srbija će izaći s novim konkretnim predlozima o tome", predočio je potpredsednik srpske vlade. "Dobro je što je ministar Rupel izrazio spremnost da i Slovenija podrži jedan vid novog razdoblja pregovora (o Kosovu) i da se ne ide, kako se u početku nameravalo, na neko brzopleto izglasavanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN. Dobro je što dobijamo podršku iz Slovenije, po svemu sudeći, da se otvori jedan novi ciklus pregovora o Kosovu", kazao je Djelić. On je rekao da je o Kosovu razgovarao i sa šefom francuske diplomatije Bernarom Kušnerom i da ga je tom prilikom pozva da u julu poseti Beograd. "Očekujemo da se neke zamisli za reči koje su se čule na sastanku lidera Grupe osam zemalja, pretoče u formu nove runde pregovora o Kosovu i Metohiji", rekao je Djelić i dodao da Kušner, svojim velikim iskustvom u regionu, može pomoći da se nadje neko kompromisno rešenje. Djelić je rekao da je u razgovoru sa Rupelom ponovio stav da je za Srbiju Ahtisarijev plan neprihvatljiv, da "Srbija neće prihvatiti bilo kakvu formu nezavisnosti Kosova i Metohije, braneći naš teritorijalni integritet na civilizovan pravi, evropski način". "Očekujemo isti pristup naših evropskih prijatelja, u koje svakako ubrajamo Republiku Sloveniju", zaključio je Djelić.

Velika uloga civilnog društva u dvostrukoj tranziciji
Civilno društvo odigralo je veliku ulogu u dvostrukoj tranziciji koju su morale da prodju Slovačka, Hrvatska, Gruzija, Ukrajina i Srbija, ocenjenili su danas autori knjige o ulozi civilnog društva u demokratiji i izbornim promenama. Profesor Fakulteta političkih nauka Vukašin Pavlović rekao je na promociji knjige "Povratak demokratiji: Civilno društvo i izborne promene u centralnoj i istočnoj Evropi", da su zemlje koje su započele tranziciju posle 1989. godine prošle kroz "veliku izvitoperenost" tog procesa. On je objasnio da su u Srbiji i nekim drugim zemljama, posle uspostavljanja pluralizma, na vlast došli "autoritarni režimi sa formalnom fasadom višepartijskog sistema", tako da su uz vremenski zaostatak dva puta morale da se nose sa tranzicijom. Pavlović je naveo da je Evropski pokret povodom uloge civilnog društva u tranziciji objavio zbornik radova 20.tak autora, uglavnom aktera demokratskih promena, u kome je centralna tačka pozicija gradjanina u tim društvima. Prema njegovim rečima demokratskoj tranziciji najviše je doprinelo samoinicijativno udruživanje gradjana uz principe nenasilja i samostalnosti civilnih u odnosu na političke aktere, kao i veliki interes mlade generacije za proevropsku i prodemokratsku orijentaciju. "Danas, pred izazovom uspostavljanjanovih ekonomija, primene tehnoglogija i novog sistema vrednosti, civilni sektor daje dosta osnova za optimizam", rekao je Pavlović i ukazao na ogromno učešće žena, dominacuju mladih i visoko obrazovanih kadrova u civilnom sektoru. Predstavnica Evropskog pokreta Jelica Minić rekla je da uloga civilnog društva u Srbiji i dalje veoma značajna, jer su nevladine organizacije otvarale put za ono što su kasnije radile državne institucije i uvek bile nekoliko koraka ispred administracije. Ona je dodala da Evropska unija vidi civilno društvo kao izuzetno važnog partnera u integracijama, ali da bi bilo potrebno razviti socijalni dijalog kako bi se taj proces vodio na otvoren i uspešan način. Minić je ukazala da bi u Srbiji uskoro trebalo da bude rešen problem nedostatka zakona o nevladinim organizacijama, koji daje pravno institucionalni okvir za njihov rad.

Kacin: Evropska integracija Srbije pozitivna za ceo region
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je danas da će nastavak evropske integracije Srbije pozitivno uticati i na zemlje regiona. U razgovoru sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem u Beogradu, Kacin je istakao da je Evropskoj uniji bila potrebna pozitivna poruka iz Beograda za nastavak pregovaračkog procesa, a da je ona dobijena izveštajem tužioca haškog Triubunala Karle Del Ponte. Ljajić je istakao da je nastavak pregovora sa EU značajan dogadjaj za Srbiju i za ubrzavanje evropskih integracija Srbije, saopštio je kabinet ministra rada i socijalne politike. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji mogao bi, prema Ljajićevim rečima, da bude potpisan do kraja godine. Ljajić je ocenio da je saradnja sa Hagom više tehničko nego političko pitanje, s obzirom na iskazanu spremnost vlasti u Beogradu da taj posao privede kraju. Ljajić je posebno podvukao značaj stavljanja Srbije na "belu" "Šengensku listu" čime bi gradjani konačno osetili prednost evropske integracije jer bi bez viza mogli da putuju u sve države članice EU, piše u saopštenju.

Milivojević: U Briselu 13 juna zvanična runda pregovora
Prva runda pregovora Srbije i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji koja će se održati 13. juna u Briselu, biće zvanična, a ne tehnička, izjavila je danas Ksenija Milivojević, savetnik potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije. Milivojević je rekla agenciji Beta da će "ta runda biti usmerena da se još jednom predje Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji i da se krene u razgovore o narednim rundama". "Naša zemlja je u prilično specifičnoj situaciji jer je jedina koja nije u kontinuitetu pregovarala sa EU", kazala je Milivojević. Kako je rekla u zvaničnom delu pregovora su i odredbe o nekim političkim pitanjima. Prema njenim rečima, u tehničkim rundama pregovora Srbije sa EU o stabilizaciji i asocijaciji ostalo je da se predju delovi sporazuma o industriji i poljoprivredi, kao i o trgovini. "Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji se u najvećoj meri odnosi na liberalizaciju trgovine sa EU, tako da su carine nešto o čemu se tokom celog sporazuma pregovara", kazala je ona. Milivojević je objasnila da životna sredina nije deo Sporazuma, o tome se pregovara u kasnijim fazama kada država postane kandidat za prijem u EU. Ona je navela da je prekid pregovora Srbije sa EU trajao oko godinu dana, a da su u medjuvremenu u uniju ušle Bugarska i Rumunija, kao I da je potpisan regionalni sporazum o slobodnoj trgovini što. "To su sve nove okolnosti koje moraju biti uzete u obzir tokom pregovaranja", ukazala je Milivojević. Ona je navela da do potpisivanja sporazuma, odnosno do podnošenja izveštaja Evropske komisije u novembru, Srbija treba da donese set zakona iz oblasti ekonomije, pre svega o zaštiti konkurencije i set zakona za "belu" "Šengen listu". Milivojević je istakla da je generalno gledano za proces evropske integracije problem što se doenti zakoni ne sprovode. "Jedan od ključnih zadataka će biti primena već usvojenih zakona poput Zakona o ombudsmanu, izbor ombudmana, Zakon o vrhovnoj revizorskoj instituciji, a koji su u proceduri uskladjivanja sa novim ustavom", kazala je ona. Milivojević je izrazila nadu da će ta pitanja biti rešena tokom leta.

Predsedništvo EU pozdravlja najavu obnavljanja pregovora
Nemačka je večeras, kao predsedavajuća Evropske unije, pozdravila najavu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Barosa da će se 13. juna nastaviti pregovori Evropske unije i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji I asocijaciji. U saopštenju izdatom u Berlinu ističe se da predsedništvo EU očekuje da će vlada u Srbiji dosledno nastaviti saradnju sa haškim Tribunalom koja je omogućila nastavak pregovora. Navedeno je da se šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer danas u telefonskom razgovoru sa glavnom tužiteljkom Tribunala Karlom del Ponte lično obavestio o rezultatima njene posete Beogradu. "Pozdravljam najavu predsednika Komisije Baroza o nastavku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju već naredne sedmice", prenosi se u saopštenju Štajnmajerov stav. Ocenjuje se da je taj "značajan korak postao moguć zato što je, izmedju ostalog i hapšenjem generala (Zdravka) Tolimira, u novije vreme jasno izražena spremnost Srbije da saradjuje sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu". "Očekujem da Vlada Srbije dosledno nastavi započetnim putem", poručio je Štajnmajer.

Srbija nastavalja gde je stala pre 13 meseci
Evropska komisija pozvala je danas Srbiju da 13. juna obnovi pregovore sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, posle prekida dužeg od godinu dana. Posao na Sporazumu, procenjuje se u Beogradu, mogao bi biti završen I sporazum potpisan do kraja ove godine, pod uslovom da u medjuvremnu bude ispunjen i uslov pune saradnje sa haškim Tribunalom. Pregovori Srbije (tada Srbije i Crne Gore) sa EU suspendovani su 3. maja prošle godine zbog nedovoljne saradnje sa Tribunalom. Tada je naglašeno da oni mogu biti obnovljeni čim vlasti u Beogradu dostignu punu saradnju sa Hagom. Posle osamostaljenja Crne Gore, Srbija je, uz BiH, jedina u regionu koja nije načinila ni prvi institucionalni korak u približavanju EU i jedina sa kojom su pregovori suspendovani. Od bivših jugoslovenskih republika samo je Slovenija punopravna članica EU, od 1. maja 2004. Ostale države nastale raspadom SFRJ, zajedno sa Albanijom, obuhvaćene su Procesom stabilizacije i asocijacije koji je EU uvela 1999. kao strategiju prema Zapadnom Balkanu. Time je svakoj od zemalja regiona ponudjena evropska perspektiva, a brzina zavisi od ispunjavanja odredjenih uslova. Najdalje je na putu ka EU stigla Hrvatska. Ona je Sporazum potpisala oktobra 2001, u leto 2004. je potvrdjena njena kandidatura za članstvo u EU, a oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci zbog nedovoljne saradnje s haškim Tribunalom, počela je pregovore o prijemu u EU. Makedonija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala pre svih ostalih zemalja regiona, u aprilu 2001. U decembru 2005. potvrdjena je njena kandidatura za prijem, ali još nije utvrdjen datum početka pregovora. Od Skoplja se očekuje da završi reforme, a otvorena pitanja su pravosudje, vladavina zakona, suzbijanje organizovanog kriminala, pitanje albanske manjine i spor oko naziva sa Grčkom. Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji počela januara 2003, sporazum je parafiran februara 2006, a potpisan 12. juna prošle godine. Od vlade u Tirani se sada traži da sprovede izborne, pravne I ekonomske reforme, a pre svega da se obračuna s korupcijom I organizovanim kriminalom ako želi da napreduje u procesu pridruživanja EU. Srbija i Crna Gora su pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji I asocijaciji počele zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali su pregovori suspendovani 3. maja 2006. zbog nedovoljne saradnje s haškim Tribunalom. Pregovori EU sa Crnom Gorom su nastavljeni kada je Crna Gora proglasila samostalnost 26. septembra prošle godine, a sporazum je parafiran u martu ove godine kada je izraženo očekivanje da bi mogao biti potpisan ovog leta. U proces Stabilizacije i asocijacije poslednja je krenula BiH, 25. novembra 2005. Tehnički deo pregovora sa EU je završen krajem prošle godine, a sporazum bi mogao biti potpisan do 1. jula ove godine, pod uslovom da BiH do tada ispuni ključni uslove – reformu policije i saradnju sa haškim Sudom. Naredni korak posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji je podnošenje kandidature za prijem u EU, uz sprovodjenja tog sporazuma.

Srbija pristupa programu EU za nauku i istraživanje
Srbija, Hrvatska i Makedonija potpisaće 13. juna u Briselu sporazum o pridruživanju programu za nauku I istraživanje Evropske unije, koji će ekspertima ove tri zemlje omogućiti da "učestvuju u naučno istraživačkim inicijativama EU ravnopravno sa zemljama članicama Unije". To je danas saopštila Evropska komisija, istakavši da "Sedmi okvirni naučno-istraživački program-FP7" u koji će se uključiti Srbija, Hrvatska i Makedonija, objedinjuje sve evropske inicijative na polju istraživanja. Ciljevi "FP7" su grupisani u četiri kategorije: Saradnju, Ideje, Ljudstvo i Kapacitete, a svi programi rade zajednički na pospešivanju i podsticanju stvaranja Evropskih centara za najviša naučna dostignuća, kako je to navela Evropska komisija. Kako se saznaje, u ime Srbije će sporazum o pristupanju ovom naučno-istraživačkom programu EU potpisati srpska ministarka za nauku Ana Pešikan.

Nemačka: Smanjene razlike o nacrtu ustava EU
Države članice Evropske unije smanjile su razlike o planiranom novom sporazumu bloka, saopštila je danas Evropska unija, povećavajući nade da će na samitu Unije 21. I 22. juna biti postignut sporazum. Nemačka, koja predsedava Unijom do 1. jula, nada se da će biti postignut preliminarni sporazum kojim će se zameniti nacrt ustava koji su Francuska i Holandija odbacile na referendumima održanim 2005. Dvadeset sedam članica Unije obavezalo se u martu da će pokušati da obezbede konačni dogovor do kraja godine. Namera je da se unaprede institucije EU i blok učini efikasnijim nakon proširenja. "Broj otvorenih pitanja je značajno smanjen", rekao je danas u Evropskom parlamentu šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer. Francuski predsednik Nikola Sarkozi zagovarao je prošle godine usvajanje "mini-sporazuma" ali je od tada taj termin izmenio u "pojednostavljen sporazum"kako bi stišao 18 država članica koje su već ratifikovale nacrt ugovora o ustavu EU. Diplomate kažu da bi prema sporazumu koji je na pomolu, EU po ustavu imala dugoročnog predsednika i šefa diplomatije, ali pod verovatno drugačijim nazivima. Sistemm odlučivanja bi bio usmereniji i demokratski ali bez upadanja u zamkke državnosti. Poljska želi promene u sistemu glasanja koje su predvidjene nacrtom ugovora o ustavu o kojima bi se druge članice složile. Brityanija želi da iz dokumenta bude isključena povelja o osnovnim pravima, dok Nemačka i druge zemlje žele klauzulu kojom se toj povelji daje zakonska snaga.

Prvi proces za klevetu poljskog naroda protiv El Paisa
Tužilaštvo u poljskom gradu Vroclav pokrenulo je istragu koja vodi ka istorijski prvom sudjenju za klevetu poljskog naroda. Osumnjičeni je španski list "El Pais" zbog članka u kome je Poljake nazvao najvećim antisemitima u Evropi. Kleveta poljskog naroda preko tvrdnji da je učestvovao u nacističkim ili komunističkim zločinima novi je i vrlo kontroverzni paragraf u poljskim zakonima, na snazi od ovog proleća. Pretnjom kazne od tri godine zatvora, istom kojom se kažnjava u Poljskoj uvreda šefa države, konzervativci premijera Jaroslava Kačinjskog nastoje da spreče da mediji u svetu povremeno pišu da su Poljaci tokom Drugog svetskog rata zajedno sa nacistima proganjali Jevreje. "El Pais" treba da odgovara za to što je u članku "Poljska i danas izaziva jezu" marta ove godine optužio Poljake za učešće u holokaustu i nazvao ih najvećim antisemitima u Evropi. Poljska je na to neobično osetljiva i odmah zvanično reaguje I ambasada ali lavinom mejlova i obični Poljaci već kada zapadni novinari, bez zle namere samo štedeći medijski prostor, o nacističkim koncentracionim logorima u Poljskoj kao što je Aušvic pišu "poljski logor smrti". Tvrdnji "El Paisa" da su i Poljaci, kao i nacisti, jevrejski dželati kontrirala je krivičnom prijavom protiv španskog lista ultrakatolička nacionalistička Liga poljskih porodica, partner u vladi Kačinjskog. Tužilaštvo je pokrenulo istragu ali istorijski prvi proces za klevetu poljskog naroda može da spreči poljski Ustavni sud. Na taj paragraf kao neustavan jer krši slobodu govora žalio se poljski ombudsman Januš Kohanovski i naglasio da bi to potpuno onemogućilo ozbiljna naučna istraživanja. Poljski mediji upozoravaju danas da dovedeno do apsurda, krivično delo kažnjivo sa tri godine zatvora može tako da bude i pominjanje neosporne činjenice, dokazane u istrazi Instituta pamćenja naroda, da je grupa nekoliko desetina Poljaka 1941. godine poubijala svoje jevrejske susede u mestu Jedvabne.

Del Ponte: Daću zeleno svetlo za nastavak pregovora sa EU
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte najavila je danas u razgovoru sa potpredsednikom srpske vlade Božidarom Djelićem, da će dati "zeleno svetlio" za nastavak pregovora Srbije i EU o Stabilizaciji i pridruživanju. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Del Ponteova je istakla da je veoma zadovoljna dosadašnjim sastancima u Beogradu i pokazanom voljom srpskih zvaničnika za punu saradnju s Haškim tribunalom, ali da očekuje i druge pozitivne korake. Božidar Djelić istakao je da je završetak saradnje Srbije sa Tribunalom jedan od najvažnijih prioriteta nove vlade.

Rupel i Milošoski za širenje EU na zapadni Balkan
Slovenija i Makedonija zalažu se za širenje Evropske unije na zapadni Balkan, izjavili su danas u Ljubljani ministri inostranih poslova dve države Dimitrij Rupel I Antonio Milošoski. Šef makedonske diplomatije boravi danas u radnoj poseti Ljubljani. "Makedonija i Slovenija su zainteresovane da se taj prostor što pre ispuni članicama EU, gde je pored Hrvatske prva na redu Makedonija", rekao je Rupel posle razgovora sa makedonskim kolegom. Slovenački ministar najavio je mogućnost da Makedonija započne pregovore o članstvu u EU tokom slovenačkog predsedavanja Unijom, u prvoj polovini 2008. godine. Rupel je takodje upozorio da do priključenja EU, Makedoniju, ipak, čeka još mnogo napornog rada. "Za prespektivu Makedonije je bitno članstvo u EU i NATO", rekao je Rupel i dodao da Makedonija oseća da se "priključenje nezadrživopribližava", a "Slovenija želi da bude medju onim prijateljima, koji to podržavaju i ubrzavaju". Milošoski je posle razgovora naglasio da je početak pregovora za Makedoniju "veliki izazov", i da će ona pokušati da konkretnim rezultatima "uveri da je zrela za taj korak". Makedonija ima status zemlje kandidata od decembra 2005. godine, I još nema odredjen datum za početak pregovora o punopravnom članstvu u EU.

Oslobadjanje od poreza kao podsticaj za duže radno vreme
Plan francuske vlade da, kao podstrek ekonomiji, ukine oporezivanje radnika i firmi za prekovremeni rad, koštaće državu 2,5 do 3 milijade evra, izjavio je danas premijer Fransoa Fijon. Plan koji je u predizbornoj kampanji najavio konzervativni predsednik Nikola Sarkozi, deo je njegovih napora da privoli Francuze da rade duže od 35 sati nedeljno koliko je uvela socijalistička vlada 1999. Fijon kaže da će budžet ukidanjem poreza na prekovremeni rad izgubiti do tri milijade evra, ali da konačna cena zavisi od toga koliko će se radnika I preduzeća odlučiti da izuzeće iskoristi. Francuski mediji previdjaju da će cena biti bliže sumi od pet milijardi evra. Opoziciona levica se oštro protivi, tvrdeći da je plan suprotan zakonu koji štite prava radnika i da će državni zdravstveni system lišiti neophodnog novca. Zamisao vlade je da se radnici ohrabre da rade duže kako bi proizvodili više, a da se pri tom ne poveća poresko opterećenje poslodavca. "Verujemo da više radnih sati znači veći rast, i time veće bogatstvo. Ova mera treba da odgovori na dva glavna problema francuskog društva - nedovoljnu kupovnu moć i manjak radnih sati", kaže Fijon.

Evopski sud odbacio švedsku zabranu uvoza alkohola
Švedski zakon koji zabranjuje gradjanima da sami uvoze alkohol, da bi zaobišli državni monopol, nije u skladu sa zakonom Evropske unije, presudio je danas najviši sud EU. "Prohibicija uvoza alkoholnih pića u Švedsku od strane gradjana jednaka je neopravdanom ograničavanju slobodnog kretanja robe", kaže Evropski sud pravde. Sav strani alkohol u Švedskoj se uvozi i prodaje preko državnog monopola Sistemsbolaget. Slučaj je došao pred Evropski sud kada je švedski državljanin, Klas Rosengren, optužen zato što je kupio špansko vino preko danskog vebsajta. Rosengren u žalbi navodi da tužba koju je država povela protiv njega ide nasuprot osnovnih prava EU o slobodnom kretanju robe.

Slovenija i Švedska za kompromis o Ustavnoj povelji EU
Slovenački i švedski premijeri Janez Janša i Frederik Rajnfelt podržali su danas nastojanje Nemačke, kao predsedavajuću Evropske unije, za nalazenje kompromisa o Ustavnoj povelji EU. Rajnfelt je danas završio kraću radnu posetu Ljubljani, u toku koje je razgovarao sa domaćinom Janezom Janšom. "Slovenija se posebno nada da će do rešenja (pitanja Ustavne povelje EU), doći još ovog meseca", rekao je Janša. Slovenija je ratifikovala Ustavnu povelju, a Švedska nije. "Podržavamo nemačko predsedništvo EU u nastojanju da sažmu Ustavnu povelju i izbace nekoliko stvari koje podstiču osećaj da se uspostavlja 'super država' jer to kod ljudi izaziva sumnje", rekao je Rajnfelt.

Doris Pak pozdravila najavu obnove pregovora EU-Srbija
Šef delegacije Evropskog parlamenta zadužene za jugoistočnu Evropu, Doris Pak danas je "u principu" pozdravila najavu nastavka pregovora o stabilizaciji I pridruživanju sa Srbijom. "Aktivno ucestvujući u hvatanju srpskog ratnog zločinca Zdravka Tolimira, vlada u Beogradu je dokazala spremnost za punu saradnju sa Haškim tribunalom. Nastavak pregovora o stabilizaciji I pridruživanju, koji su bili suspendovani, stoga predstavljaju ispravan i neophodan korak", izjavila je Doris Pak u Briselu. Ona je, kako se navodi u saopštenju, ocenila da je hapšenjem Tolimira, koga smatraju bliskim saradnikom generala Ratka Mladića, povećana verovatnoća da će biti uhapšena dva glavna haška optuženika - Mladić i Radovan Karadžić. Doris Pak je, takodje, izrazila nadu da će i srpska vlada uzeti aktivno učešće u tom procesu. Ona je naglasila da je cilj pregovora o Sporazumu o stabilizaciji I pridruživanju da se Srbiji pruži neophodna pomoć za izgradnju boljih demokratskih, privrednih i administrativnih struktura, što je i u interesu EU. Doris Pak je rekla da se na pregovore sa EU, s jedne strane, I pregovore o statusu Kosova, s druge, mora gledati kao na dve potpuno odvojene stvari. "Ne postoji veza. Oba procesa će se nastaviti odvojeno", rekla je Doris Pak.

Dalji pad broja stanovnika u Nemačkoj
U Nemačkoj živi 82.315.000 ljudi, što je za 0,1 odsto ili za 123.000 manje nego pre godinu dana, saopštio je danas Savezni zavod za statistiku. Do novog pada broja stanovnika došlo je pre svega zato što smanjeni broj useljenika nije uspeo da "neutrališe" jaz izmedju broja novorodjenih i umrlih gradjana Nemačke. Prošle godine je u Nemackcoj rodjeno 673.000 beba, dok je umrlo 822.000 ljudi. Ovaj deficit od 149.000 ljudi nije moglo da nadoknadi izuzetno malo useljavanje u zemlju od samo 23.000 ljudi. Broj novorodjenih u Nemačkoj opada postojano od 1991. Izuzeci su bili samo 1996. i 1997. godina. No, sve do 2003. je broj useljenika uspevao da neutralise veliku razliku izmedju nataliteta i mortaliteta, a time i opadanje stanovništva. Padom broja stanovnika u Nemačkoj su posebno pogodjene savezne pokrajine na nekada socijalističkom istoku zemlje koji u razvoju I životnom standardu i dalje zaostaje za zapadom, ali se stanovništvo smanjnilo i u nekoliko zapadnih federalnih jedinica. Broj stanovnika raste samo u privredno najrazvijenijoj nemačkoj saveznoj pokrajini Bavarskoj, kao i u velikim gradovima (koji takodje imaju status federalne jedinice) Berlinu, Hamburgu i Bremenu. Istovremeno sa padom broja stanovnika u Nemačkoj je opao i broj novosklopljenih brakova. Prošle godine ih je bio 374.000, što je za čak 3,8 odsto manje nego 2005. I ovaj trend u Nemačkoj traje od početka devedesetih godina.

Turska još neće pristupiti Evropskoj enrgetskoj zajednici
Evropska unija i lideri poslovnog sveta pozvali su danas Ankaru na konferenciji o energentima da se pridruži Evropskoj energetskoj zajednici, dok su turski zvaničnici saopštili da je još rano za to. Na konferenciji u Istanbulu "Turska i EU: Zajedno za evropsku energetsku politiku", vlasti iz Ankare suočile su se sa jakim pritiskom, uključujući i turske industrijalce, da potpišu sporazum kojim se ostvaruje pravni okvir za ulaganje u energetiku. Komesar za proširenje EU Oli Ren izjavio je da su Turskoj potrebne strane investicije i bolji kapaciteti da bi zadovoljila rastuće domaće potrebe na planu energije, kao i da bi bila punopravni član Energetske zajednice, u kojoj je postala posmatrač prošle godine. I evropski i turski lideri su naglasili da bi Turska mogla biti alternativna ruta za dostavu nafte i gasa iz centralne Azije i da bi time bila smanjena energetska zavisnost Evrope od Rusije. Turski ministar za energetiku je, medjutim, na konferencije za novinare rekao da je Turskoj potreban tranzicioni period kako bi uložila velike investicije u energetsku infrastrukturu pre pristupanja Energetskoj zajednici kao ravnopravan partner. Turski političari takodje smatraju da bi EU trebalo da učini više ustupaka u procesu pristupanja Turske EU. Drugi, opet, brinu da bi Ankara mogla izgubiti političku kontrolu i nadzor u procesu energetske liberalizacije. U zajedničkom saopštenju navedeno je da "tekući pregovori o pristupanju Turske EU igraju centralnu ulogu u ovom kontekstu", kao I da se Turska može pridružiti Energetskoj zajednici "kao ravnopravan partner u procesu donošenju odluka, kada se reše preostala tenhnička pitanja".

Hibner: Hrvatska dobija više sredstava iz fondova EU
Evropska komesarka za regionalnu politiku Danuta Hibner izjavila je danas u Zagrebu da Hrvatska, zahvaljujući novoj raspodeli statističkih regiona, dobija više sredstava iz evropskih fondova nego što bi dobijala dok je na snazi bila stara podela. Danuta Hibner, koja danas završava dvodnevnu posetu Zagrebu, na konferenciji za novinare uoči odlaska naglasila je da nova podela znači više novca za Hrvatsku, i da iskustva iz cele Evrope pokazuju da regioni imaju koristi od snažnih gradova, "jer bez snažnih gradova nema ni snažnih regiona". Ona je time demantovala zamerke dela županija u Hrvatskoj nakon što je nedavno sprovedena nova podela prema kojoj je čitava Hrvatska podeljena na četiri regiona, koji su smatrali da će zbog te podele najviše profitirati Zagreb, a da će ostali regioni biti zakinuti. "Nova raspodela, koja povezuje Zagreb s okolnim regionom, omogućuje nam da, kad Hrvatska udje u EU, damo veća sredstva Hrvatskoj nego da je Zagreb odvojen od tog dela države", rekla je Danuta Hibner, dodajući da je nova podela Hrvatske u EU ocenjena vrlo pozitivno. Ako želi drugačiju raspodelu svojih regiona, Hrvatska to može zahtevati tri godine pre idućeg evropskog proračuna, planiranog za 2014. godinu, rekla je i naglasila da to "ne bi savetovala, jer bi se izgubile mnoge pogodnosti". Dodala je da se može podjednako saradjivati i sa regionima i posvetiti im posebnu pažnju. Evropska komesarka se tokom posete Zagrebu sastala sa predsednikom države Stjepanom Mesićem, predsednikom vlade Ivom Sanaderom, ministarkom spoljnih poslova i evropskih integracija Kolindom Grabar-Kitarović, ministrom mora, turizma, saobraćaja i razvoja Božidarom Kalmetom i s ambasadorima država članica EU u Hrvatskoj.

EU: Turska da nastavi sa reformama
Evropska unija je danas istakla da od naredne turske vlade očekuje da nastavi s političkim reformama i ukazala da usredsredjivanje samo na tehničke aspekte procesa približavanja EU nije dovoljno, javljaju agencije. "Sada je važno da imamo novu vladu koja je sposobna da snažno sprovede proces reformi i da Tursku približi Evropskoj uniji", izjavio je na konferenciji za novinare evropski komesar Oli Ren, uoči parlamentarnih izbora u Turskoj, zakazanih za 22. jul. Šef turske diplomatije Abdulah Gul najavio je da će reforme biti nastavljene. "Ovo nije Turska iz 60-ih i 70-ih godina... Političke krize mogu da se dogode, ali... proces reformi će biti nastavljen", rekao je on, odbacujući sugestije da kriza može da izmeni prioritete Ankare. Turska je u oktobru 2005. počela pregovore o približavanju EU, ali proces reformi je usporen zbog spora oko Kipra, zatim zbog stanja ljudskih prava, reformi turskog pravosudja i ostalih osetljivih pitanja. Neki smatraju da je taj proces usporen zbog otpora konzervativnog dela turskog društva koje je sumnjičavo prema EU. EU je u decembru obustavila razgovore s Turskom o osam, od ukupno 35 poglavlja u pregovorima o približavanju, zbog protivljenja Ankare da uspostavi saobraćajne veze sa Kiparom, koji je član EU. Ministar inostranih poslova Nemačke, predsedavajuće EU, Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da će 26. juna početi pregovori o tri nova poglavlja, ali je i on ponovio da su potrebne dalje reforme. "Nadam se da neće biti alternative nastavku procesa demokratskih reformi i napredovanju Turske na putu ka EU", rekao je Štajnmajer. On je, medjutim, izrazio žaljenje što pitanje Kipra nije rešeno. "Veoma je tužno što protokol iz Ankare nije ratifikovan i što nije zabeležen nikakav napredak po pitanju direktne trgovine sa južnim delom Kipra', rekao je Štajnmajer.

Osnovana nova nevladina organizacija - CIVIS
Na inicijativu Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije za mir i rešavanje kriza osnovana je Asocijacija nevladinih organizacija jugoistočne Evrope (CIVIS) koja će te zemlje predstavljati u Savetu Evrope. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević izjavio je na današnjoj konferenciji za novinare da će CIVIS biti član grupacije medjunarodnih nevladinih organizacija pri Savetu Evrope koja već okuplja oko 400 organizacija a u kojoj do sada nije bilo onih sa prostora bivše Jugoslavije. Članovi CIVIS-a su: Asocijacija multietničkih gradova jugoistočne Evrope (FILIJ-a), Fondacija za mir i rešavanje kriza, Gradjanske inicijative, Fondacija Fridrih Ebert, Pravni forum, Igmanska inicijativa, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Stalna konferencija gradova i opština i Evropski pokret. Kovačević je naglasio i da su sve članice Igmanske inicijative - oko 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske kao i 60 nevladinih organizacija iz regiona koje okuplja FILIJ-a takodje članice Asocijacije nevladinih organizacija jugoistočne Evrope. On je kazao da je na današnjem osnivačkom sastanku donet statut CIVIS-a u kome se kao ciljevi organizacije navodi da ona sa jedne strane teži uspostavljanju institucionalne veze sa Savetom Evrope to jest da podnose predloge direktno toj organizaciji koje se mogu vratiti u vidu preporuka vladama i civilnom sektoru. Sa druge strane, kako je istakao, ciljevi nove nevladine organizacije jesu okupljanje organizacija i gradjana koji se zalažu za miroljubivu i demokratsku integraciju zemlja u EU, promovisanje EU i evropskih vrednosti i podsticanje saradnje nevladinih organizacija jugostične Evrope na ubrzanju procesa pridruživanja. Kovačević je kazao da će na dnevnom redu prve redovne skupštine, koja će biti održana u oktobru, biti razmatrana pozicija civilnog sektora u zemljama jugoistočne Evrope koja, po njegovoj oceni, "nije baš zavidna". Sedište CIVIS-a biće u Beogradu a dobiće prostorije i u Strazburu. Predsednik organizacije je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević, a počasni predsednik biće predsednik Fondacije za mir i resavanje kriza Boris Vukobrat.

Ekologija u Srbiji na nivou EU za dve decenije
Za dostizanje standarda EU u oblasti zaštite životne sredine Srbiji je potrebno dvadeset godina i četiri milijarde evra, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS). Srbija mora ubrzano da radi na uvodjenju standarda iz te oblasti kako bi u procesu pristupanja Evropskoj uniji mogla da koristi sredstva iz brojnih evropskih fondova, rekao je sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS Dušan Stokić. On je na Trećoj regionalnoj konferenciji "Životna sredina ka Evropi" (Environment for Europe - ENE07) u PKS koja je otpočela danas kazao da ogromne investicije u oblasti očuvanja životne sredine treba da se dese najpre u komunalnoj infrastrukturi. Srbiju pre toga, kako je podsetio, očekuje donošenje Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom, Zakona o vazduhu, Zakona o hemijskim supstancama i drugih jer je Srbija uskladila tek oko 10 odsto zakona iz te oblasti sa EU. Andjelka Mihajlov, predsedavajući konferencije, kazala je da je pitanje da li će Srbija moći da ponudi projekte u formi koja se očekuje u EU kako bi iskoristila velika sredstva koja će joj se staviti na raspolaganje. Takvu vrstu finasijske pomoći, kako je navela, Srbija je već jednom izgubila kada u zemlji nije postignuta saglasnost o lokaciji za prikupljanje i tretman opasnog hemijskog otpada. Nedavno je i Bugarska morala fondovima EU da vrati 500 miliona evra jer nije mogla da do odredjenog roka iskoristi namenjena joj sredstva, istakla je Mihajlov. Osim donošenja zakonske regulative i osposobljavanja stručnjaka da rade u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji je potrebno i da se osposobi sudstvo da deluje u sporovima koji se tiču zaštite životne sredine u procesu tranzicije.Danas takvi sporovi leže u fijokama najčešće i preko dve godine, kada zastarevaju, čulo se u PKS. Sutra, drugog dana konferencije govoriće se o ambalažnom otpadu, kako rešiti taj gorući problem u Srbiji i kakve modele je moguće primeniti u prikupljanju i reciklaži tog otpada.

Miščević:Spremni smo za nastavak pregovora sa EU
Šefica vladine kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da je srpski pregovarački tim u potpunosti spreman za nastavak pregovora sa Briselom. Miščević je za B92 rekla da je tehnički izvodljivo da Srbija do kraja ove godine potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i da bi onda trebalo da Srbija podnese kandidaturu, kako bi do kraja naredne godine dobila status kandidata za članstvo u Uniji. Ona kaže da je ostalo još dosta posla do okončanja pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Šefica Kancelarije za pridruživanje podseća da je Srbija pre godinu dana, kada su pregovori prekinuti, imala dogovoreno oko 80 odsto teksta sporazuma i svih aneksa i sporazuma koji uz njega idu. "Mi moramo ponovo proći kroz čitav tekst i sporazuma i njegovih aneksa zato što se stvar (od maja prošle godine) promenila. Od tada do danas EU je dobila dve nove članice, Bugarsku i Rumuniju, a i mi nismo više ono što smo bili jer je, recimo, prošle godine potpisana CEFTA u regionu, pa menja i jedan trgovinski sporazum", navela je Miščevićeva. "Ni pregovarači više nisu isti. Glavni pregovarač sa naše strane je naš potpredsednik vlade, ali se i na strani EU promenio pregovarač. To je sad Pjer Mirel, koji je zamenio Rajnharda Pribea", dodala je ona. Miščevićeva je upozorila da je tehnički apsolutno moguće da pregovori ne budu dovedeni do kraja tj. da ponovo budu prekinuti, ukoliko Srbija do kraja ne ispuni svoju hašku obavezu. "Uprkos činjenici da se u ovom trenutku vrlo dobro ocenjuje saradnja sa Tribunalom, niko neće zaboraviti suštinsku obavezu Srbije, što je naglasio i sam komesar za proširenje Oli Ren, a to je da Srbija ne može zaključiti sporazum dok Ratko Mladić ne bude u Hagu", rekla je
Mišcevićeva.

EU pozdravila hapšenje Tolimira
Predsedavajuća EU, Nemačka pozdravila je danas hapšenje haškog optuženika, generala Zdravka Tolimira i pozvala BiH i Srbiju da učine sve što mogu kako bi bilo uhapšeno preostalih pet haških begunaca. "Predsedavajuća EU posebno pozdravlja saradnju bezbednosnih vlasti BiH i Srbije koja je dovela do ovog hapšenja. Dve zemlje su time ponovo pokazale spremnost na saradnju s Haškim tribunalom", ističe se u saopštenju. Predsedavajuća EU je pozvala "Srbiju i BiH da učine sve što je u njihovoj moći da uhapse" i preostalih pet haških optuženika medju kojima su Ratko Mladić i Radovan Karadžić. General Tolimir koji je juče uhapšen na granici BiH i Srbije, optužen je zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivoje Miletićem, za zločine nad Muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Posle hapšenja Tolimira, u bekstvu je još pet optuženih Srba pred Haškim tribunalom - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić, Vlastimir Djordjević i Stojan Župljanin.

Ren otputovao na sastanak Merkelove i Tadića
Evropski komesar za proširenje Oli Ren otputovao je u Berlin gde će danas popodne učestvovati na sastanku nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Srbije Borisa Tadića, saznaje Beta u izvorima Evropske komisije u Briselu. Taj sastanak bi, kako se očekuje, trebalo da počne oko 15.30 Predsednik Srbije Boris Tadić danas boravi u jednodnevnoj poseti Nemačkoj tokom koje će, osim sa kancelarkom, razgovarati i sa šefom diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom. Sutra u Helsinkiju Tadić treba da se sastane sa evropskim komesarom Olijem Renom.