CEFTA sporazum liberalizuje srpsku privredu na tri načina
Sporazum CEFTA doprineće da se u ekonomiji Srbije promene tri ključne stvari - liberalizuju javne nabavke, privuku strani investitori i poveća šansa za izlazak na tržište EU, ocenio je danas ekonomista Goran Nikolić. "CEFTA sporazum (o slobodnoj trgovini u zemljama jugoistočne Evrope) konačno će u Srbiji liberalizovati javne nabavke. Za privlačenje stranih investicija sporazum će biti dobar, zbog psihološkog efekta na strane ulagače", kazao je Nikolić agenciji Beta. On je ocenio da će i pored liberalizacije javnih nabavki, u praksi biti problema, jer će biti "teško" da neka srpska firma pobedi na medjunarodnom tenderu, primera radi, kod drugih potpisnica tog sporazuma. Treća i "ključna" stvar koju će CEFTA doneti Srbiji, koja taj sporazum treba da ratifikuje na jesen, jeste povećanje šanse prilikom izvoza srpskih proizvoda, za dobijanje povlašćenog, odnosno preferencijalnog tretmana na tržištu Evropske unije, dodao je Nikolić, koji je i savetnik u Privrednoj komori Srbije (PKS). "Primera radi, ako smo prema ranijem sporazumu o slobodnoj trgovini uvozili deo repromaterijala iz Hrvatske za proizvodnju robe u Srbiji, roba je morala da ima bar 50 odsto porekla iz Srbije da bi dobila preferencijale kod EU, a sada se i taj deo uvoza iz Hrvatske računa kao srpski deo i povećava izvozne šanse", precizirao je Nikolić. Komentarišući liberalizaciju industrijske proizvodnje, koju predvidja CEFTA, Nikolić je istakao da će tu doći do malih promena za srpsku industriju i da će se prema novim tarifama carinske stope samo malo smanjiti. "Ono što se sada štiti, štitiće se i dalje", kazao je on i dodao da će se i sa primenom CEFTA sporazuma najviše štititi poljoprivreda, a posebno kada Srbija postane član EU. Prema njegovim rečima, Srbija ima interes od primene ovog sporazuma, jer će se ujednačiti ekonomska snaga sa zemljama u regionu, pre svega sa Hrvatskom, koja je potencijalno najveći problem za srpske privrednike sa stanovišta spoljnotrgovinskog deficita. Primena Sporazuma u odnosima sa Republikom Srpskom, sa kojom se ostvaruje skoro sav suficit u razmeni, kako kaže Nikolić, biće i dalje dobra za održavanje takozvane distribucije na ličnim odnosima, ili "etničke trgovine". "I sa Crnom Gorom će nam odgovarati primena CEFTE, jer je i ona veliki uvoznik iz Srbije, kao i sa UNMIK-om i Kosovom, sa čijeg se tržišta ove godine može očekivati suficit od oko 250 miliona dolara", precizirao je stručnjak PKS. On je zaključio da je CEFTA "pomalo i politička tvorevina, kojom EU pokušava da pacifikuje region, jer bi je mnogo koštali negativni tržišni raspleti". CEFTA sporazum zamenio je 32 sporazum o slobodnoj trgovini u regionu zemalja jugoistočne Evrope, a predvidja liberalizaciju trgovine, prema pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Tadić: Nacrt zakona u skladu sa evropskim standardima
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da je Nacrtom zakona o udruženjima država pokazala da je svesna značaja delovanja ukupnog civilnog sektora i istakao da se predloženim rešenjima uvodi nov kvalitet u regulisanju te oblasti. U uvodnoj reči na Okruglom stolu o Nacrtu zakona o udruženjima Tadić je rekao da se na zakonsko regulisanje civilnog sektora čekalo sedam godina i dodao da je Nacrt uradjen u skladu sa evropskim standardima.  "Izradom nacrta zakona država je pokazala da je svesna značaja delovanja civilnog sektora i to ne samo onih nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, već i onih koje se bave socijalnom zaštitom i onih koje treba da promivišu kvalitet civilnog društva, što Srbiju vodi ka Evropskoj uniji", rekao je Tadić. Istakao je da zakon omogućuje pravo gradjana na udruživanje i da država nema diskreciono pravo, što gradjanima omogućuje potpunu slobodu. "Država je obavezna samo da obezbedi standarde i postavi najširi okvir za slobodu udruživanja", rekao je Tadić. Predsednik Srbije je rekao da su takva rešenja važan iskorak u srpskom društvu, jer pravo na udruživanje nije uslovljeno odobravanjem države. "Ova država i vlada neće odustati od formiranja čvrste i stabilne strukture civilnog društva i obezbedjivanja uslova da gradjani budu poštovani, kao u ostalim evropskim društvima", rekao je Tadić. Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić je ocenio da nevladin sektor ima puno izazova pred sobom a da će zakon o udruženjima pružiti pravni okvir za tu borbu. On je najavio da će, kada predlog zakona stigne u skupštinsku proceduru, biti tretiran kao prioritet i da će se naći na dnevnom redu najverovatnije do kraja godine. "I oko ovog zakona ćemo imati sudar dve suprostavljene političke opcije jer i dalje postoje oni koji se zalažu za gašenje nevladinog sektora", kazao je Dulić. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da su pri izradi tog zakona imali u vidu nacrte koji su bili uradjeni u proteklih sedam godina, da su uvažene primedbe nevladinog sektora i da se vodilo računa o iskustvima zemalja u regionu. "Tako da se došlo do nacrta zakona koji je dosta dobar i kvalitetan", kazao je ministar. Marković je najavio da će javna rasprava o nacrtu zakona trajati i u avgustu, kako bi se došlo do odgovarajućeg pravnog okvira za razvoj nevladinog sektora. Vršilac dužnosti šefa misije OEBS u Srbiji Antoni Pahigijan kazao je da ovaj nacrt zakona poboljšava prava nevladinih organizacija, što šalje pozitivan signal o novoj Vladi Srbije. Šef misije Saveta Evrope u Srbiji Denis Huber istakao je da su u taj nacrt zakona implementirani evropski standardi i da je Savet Evrope od početka bio uključen u proces izrade zakona.

Održana javna rasprava o Nacrtu zakona o udruženjima
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o udruženjima ocenili su danas u Beogradu da je taj nacrt bolji od prethodnih, ali su imali i niz manjih primedbi na predložena rešenja. Nacrtom, koji su sačinili Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radna grupa nevladinog sektora, predvidjene su odredjene mere kojih nije bilo u dosadašnjim nacrtima i predlozima zakona koji su regulisali tu oblast. Pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Jasmina Benmansur kazala je da nacrt zakona zadržava jedno od opšte prihvaćenih načela slobode udruživanja, ali da ostvarenje te slobode ne može biti na štetu drugih zbog čega su neophodna ograničenja. "Ograničenja se odnose na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celovotosti, kršenje ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti a predložena ograničenja predstavlja legitimno pravo države", naglasila je ona. Prema njenim rečima, novina u tom nacrtu zakona je i to što o zabrani rada udruženja odlučuje Ustavni sud, što će nadzor nad primenom imati i pokrajinski organi kao i to što je definisano za šta nevladine organizacije mogu dobiti sredstva iz državnog budžeta. Član radne grupe Živka Vasilevska istakla je da je država i do sada izdvajala sredstava za udruženja, i to je za 2006. bilo izdvojeno 42,2 miliona evra, a za tekuću godinu 54,3 miliona evra, a da je novim zakonom predvidjeno da se sredstava izdvajaju za programe od javnog interesa. Ona je naglasila da su to oni programi iz oblasti socijalne zaštite, zaštite lica sa posebnim potrebama, zdravstvene zaštite, brige o deci, zaštite ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, održavog razvoja, zaštite životne sredine, životinja, potrošača i borbe protiv korupcije i za njih mora biti raspisan konkurs. Nacrtom zakona je predvidjeno postojanje jedinstvenog registra udruženja za koji je nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samopuravu u koji će udruženja morati da budu upisana samo na srpskom jeziku uz vodjenje računa da ne postoji drugo udruženje sa istim ili sličnim imenom (do sada su postojala udruženja sa sličnim imenom). Novina jeste i to što se sada prvi put regulišu postupak osnivanja i rada stranih udruženja u Srbiji. Predsednica YUKOM-a Biljana Kovačevcih Vučo istakla je da to udruženje ima dosta primebdi na tekst nacrta, ali da je opšta primedba da je on prenormiran i da ide u detalje i da je neophodno tekst usaglasiti terminološki. Predstavnici udruženja slepih, slabovidih, gluvih, osoba obolelih od dečje i celebralne paralize najveću primedbu su imali na definiciju koja se ponavlja u nacrtu zakona "osoba sa posebnim potrebama" i zatrazili da se to preformuliše u "osobe sa invaliditetom". Oni su kazali da njihova udruženja ne mogu sprovoditi programe od javnog interesa i konkurisati za sredstava iz budžeta pa je neophodno da njihov status bude regulisan posebnim zakonom a ne tim o udruženjima. Pomoćnik ministra kulture Novica Antić istakao je da je zakon "jasan, precizan, pravno uobličen i uskladjen sa evropskim standardima", a na nacrt zakona nisu imali primedbe ni predstavnici MUP-a Srbije koji su nadležni za sprovodjenje aktuelnog Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima gradjana iz 1982.godine. Predstavnici pokrajinske administracije ocenili su da je to "najbolja, najkompletnija i najliberalnija" verzija nacrta zakona, ali su ipak zatražili da se razmotri mogućnost da pokrajinski organi vode registar udruženja osnovanih na teritoriji Vojvodine. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da je cilj bio da se napravi dobar pravni okvir koji će biti u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da primedbe koje su iznete tokom javne rasprave "nisu strašne". On je naglasio da će ministarstvo pokušati da olakša proces preregistracije udruženja i njihovog upisa u registar. Javna rasprava o predloženom nacrtu zakona biće nastavljena i u avgustu.

Novi zakon o lokalnoj samouopravi ide na javnu raspravu
Novi zakon o lokalnoj samoupravi biće na javnoj raspravi od septembra, dok bi na dnevnom redu Skupštine Srbije trebalo da se nadje tokom oktobra, najavio je danas državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragutin Radosavljević. Na sednici Odbora Skupštine Srbije za lokalnu samoupravu, Radosavljević je rekao da će u izradi tog zakona i zakona o izboru organa lokalne samouprave učestovati predstavnici lokalnih samouprava, skupštinskog odbora, Stalne konferencije gradova i opština, kao i beogradskih kancelarija OEBS-a i Saveta Evrope. Radosavljević je rekao da je primena Zakona o lokalnoj samoupravi, usvojenog 2002. godine, izazvala niz problema u funkcionisanju, a posebno je izdvojio sukob gradonačelnika koji su nosioci izvršne vlasti sa lokalnim parlamentima, odnosno zakonodavnom vlašću. Kao primer, on je naveo opštinu Gornji Milanovac u kojoj gradonačelnik ne želi da sprovodi budžet koji je usvojio lokalni parlament. Ta opština je od 30. juna, kada je prestalo privremeno finansiranje, u velikim problemima i ne može da funkcioniše, s ozbirom da se ne vrše plaćanja iz republičkog budžeta, naveo je Radosavljević, dodajući da je gradonačelnik zabranio da se lokalni budžet objavi u Službenom glasniku, pa se smatra da ne postoji. Državni sekretar je ukazao i na veći broj opština u kojima su raspušteni lokalni parlamenti i uvedene privremene mere zbog nedonošenja budžeta u zakonskom roku, kao i zbog nesazivanja sednica skupština opština duže od tri meseca. Kao dobro rešenje, Radosavljević je izdvojio finansijsku decentralizaciju i samostalno planiranje budžeta lokalnih samouprava, odnosno prihoda i rashoda opstine, ali je ukazao da se zbog tehničkih problema i nedovoljne stručnosti u svega šest opština i dva grada u Srbiji vrši naplata poreza na imovinu koji je jedan od najvažnijih budžetskih prihoda. Radosavljević je najavio da će se Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa drugim resorima, baviti i ravnomernim regionalnim razvojem, što je uslov za privredni razvoj nerazvijenih opština. On je naveo da činjenica da se 47 odsto bruto društvenog proizvoda ostvaruje u Beogradu govori o neravnomernom regionalnom razvoju, što se u budućnosti mora menjati. Djordje Stančić iz Stalne konferencije gradova i opština je rekao da će ta organizacija raditi na boljoj saradnji lokalnih samouprava kako bi razvijenije pomagale manje razvijenim svojim iskustvom i znanjem. Stančić je rekao da novi zakoni moraju da obezbede uslove da lokalne samouprave planiraju investicije i da stvaraju nova radna mesta i istakao da je neophodno doneti zakon o imovini lokalne samouprave, jer bez toga nema ekonomskog razvoja.

PKS: Srbija da hitno ratifikuje sporazum CEFTA
Sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA) danas je stupio na snagu u četiri zemlje - Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Moldaviji, kao i na Kosovu. U Hrvatskoj će Sporazum početi da važi u avgustu, a Srbija i Bosna i Hercegovina najavile su ratifikaciju tog dokumenta za jesen. Direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (PKS) Milivoje Miletić je rekao da bi Srbija i Bosna i Hercegovina trebalo da što pre obave ratifikaciju jer samo one to još nisu učinile. Srbija bi što bržom ratifikacijom, kako je napomenuo, ubrzala rešavanje problema u trgovini sa susednim zemljama koje su njena ciljna tržišta, i otklonila bi barijere prema novim mehanizmima I pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), sa kojima je uskladjen sporazum CEFTA. Sporazum CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine. Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Bugarska, Moldavija, Rumunija i Makedonija, kao i UNMIK u ime Kosova potpisali su sporazum o proširenju CEFTA u decembru 2006. godine. Direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS istakao je da u poljoprivrednoj proizvodnji svaka od zemalja štiti svoje tržište, ali BiH primenjuje i carinske barijere za mlečne proizvode I preradjevine iz Srbije. "Samom primenom CEFTA sporazuma, BIH bi morala da ukloni te barijere za trgovinu, jer sve zemlje potpisnice imaju identičan tržišni tretman", precizirao je Miletić. Upitan za situaciju na tržištu Kosova, on je naglasio da "ne bi trebalo da bude izmene pravila", jer će se i "to tržište posmatrati kao deo srpskog tržišta". "Zainteresovani smo za ekonomsku saradnju sa svim firmama sa Kosova", dodao je Miletić. Prema njegovim rečima, činom stupanja na snagu sporazuma CEFTA koji je zamenio 32 sporazuma o trgovini u regionu, Srbija bi se kao i druge zemlje jugoistočne Evrope, pripremila za članstvo u Evropskoj uniji. "CEFTA je 'predvorje' za članstvo u EU, prema standardima Svetske trgovinske organizacije i sadrži novine u odnosu na dosadašnje bilateralne sporazume, pre svega u liberalizaciji javnih nabavki I privlačenju investicija u region", precizirao je Miletić. On je istakao da će za Srbiju, primena tog sporazuma u domenu poljoprivrede značiti prenošenje mera liberalizacije iz postojećih sporazuma o slobodnoj trgovini, a ne "nove mere liberalizacije". "Veoma mali deo srpske poljoprivredne proizvodnje je pod režimom liberalizacije, a koliko će se dalje liberalizovati trgovina tim proizvodima u regionu zemalja potpisnica zavisiće od dogovora sa njima", ocenio je direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS. On je dodao da se "ni ne očekuje potpuna liberalizacija, jer CEFTA uvek štiti domaću poljoprivredu u skladu sa pravilima STO". U domenu industrijske proizvodnje, kako kaže Miletić, Srbija je u liberalnom režimu od početka ove godine, od stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini u zemljama regiona. "Sama primena sporazuma CEFTA za Srbiju će značiti da će potencijalni investitori imati manje problema u razmeni robe u regionu i da se pravi put integralnom tržištu, koje se već dobro pokazalo na primeru zajednice evropskih zemalja", ocenio je on. Sporazum CEFTA je nastao 1992. godine i važio je za zemlje Srednje Evrope posle čijeg prijema u EU je prošle godine adaptiran za zemlje Jugoistočne Evrope. Kao "trening za EU", koji harmonizuje trgovinska pravila medju članicama, CEFTA sporazum uvodi I nove trgovinske usluge, pravila trgovanja pravima intelektualne svojine i promociju investicija, u skladu sa pravilima STO.

Protokol o saradnji skupština do kraja godine
Predsednici parlamenata Srbije i Madjarske, Oliver Dulić i Katalin Sili najavili su danas da će do kraja godine biti potpisan protokol o saradnji dva parlamenta. Katalin Sili je na konferenciji za novinare u Bačkoj Topoli kazala da je u interesu Madjarske da se Srbija što pre integriše u Evropsku uniju. Dodala je da je madjarski parlament spreman da Skupštini Srbije prenese sva iskustva iz procesa evropskih integracija te zemlje. Dulić je ocenio da saradnja Madjarske i Srbije nije na onom nivou na kojem bi mogla da bude i najavio da će u budućnosti parlamenti dveju zemalja održavati redovne kontakte i intenzivirati saradnju. Dulić je kazao da je za Srbiju dragoceno evropsko iskustvo Madjarske i najavio jaču saradnju, kao i u zaštiti prava nacionalnih manjina. "S obzirom na to da smo stari evropski narodi, da vekovima živimo u susedstvu i da smo prijatelji, naša ekonomska, kulturna i svaka druga saradnja mora da bude bolja", kazao je Dulić. Katalin Sili je pozvala Dulića da u septembru učestvuje na konferenciji zapadno-balkanskih država u Budimpešti što je on prihvatio. Dulić i Sili su, zajedno sa potpredsednikom Skupštine Vojvodine Šandorom Egerešijem, danas održali predavanje učesnicima Kampa tolerancije u Bačkoj Topoli. Oni su pozitivno ocenili što se ta manifestacija održava baš u Vojvodini. "Bačka Topola je ovih dana glavni grad tolerancije u Evropi", rekla je Katalin Sili. Kamp tolerancije mladih Podunavskog regiona održava se u Bačkoj Topoli od 22. do 30 jula, pod sloganom "Samo nam je ljubav potrebna" (All We Need Is Love), uz učešće oko 200 mladih iz regiona.

Deklaracija o zajedničkom radu u pridruživanju EU
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije formirao je danas radnu grupu za izradu deklaracije o zajedničkom delovanju Vlade i Skupštine Srbije u procesu evropskih integracija. Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić rekao je na sednici Odbora da bi deklaraciju trebalo usvojiti nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer je njome regulisan proces koji nastupa potpisivanjem ugovora sa Evropskom unijom. On je ukazao da je parlament najvažnija institucija koja treba da informiše gradjane o tome šta znači proces evropskih integracija i objasnio da je osnov za tekst radne verzije deklaracije uporedna analiza zemalja koje su u procesu pridruživanja EU. Predsednik Odbora za evropske integracije Miloš Jevtić rekao je da deklaracija treba da formalizuje odnose i uspostavljanje najbolje moguće komunikacije izmedju Vlade Srbije i parlamenta, kako bi se, kada Srbija udje u ugovorni odnos sa EU, taj proces ubrzao. Odbor za evropske integracije predložio je i izmene poslovnika Skupštine Srbije u delu koji se odnosi na donošenje takozvanih evropskih zakona, najbitnijih za proces pridruživanja EU, rekao je Jevtić novinarima u pauzi sednice. "Predlog je da se oni zaista usvajaju po ubrzanoj proceduri i da oko njih nema klasične političke debate kao kada su neki drugi zakoni u pitanju", precizirao je on. Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević ocenila je posle predstavljanja radne verzije deklaracije da evropska integracija predstavlja proces unutrašnjih reformi koje vode ka članstvu u EU. Miščevićeva je rekla da se nada da će parlament Srbije postići saglasnost da je proces evropskih integracija od ključne važnosti za Srbiju i dodala da će usvajanje deklaracije omogućiti efikasnije obavljanje "daljeg posla koji je 10 puta veći".

Strazbur: Gradjani ex-Yu se masovno žale Evropskom sudu
Broj gradjana s područja bivše Jugoslavije koji pravdu traže pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, povećava se iz godine u godinu. U Srbiji je godišnji prosek 1.500 tužbi, u Hrvatskoj preko 600, dok je iz Bosne i Hercegovine samo prošle godine poslato 16.000 tužbi. Sud u Strazburu je najviša evropska sudska instanca u oblasti ljudskih prava, gde Evropljani, nezadovoljni presudama svojih sudova, mogu da traže pravdu. I dok iz zemalja takozvane stare Evrope, pred sud u Strazburu stižu predmeti koji se bave recimo zaštitom ljudskih prava homoseksualaca, sa Balkana su to najčešće tužbe iz oblasti stanarskih, ratnih i radnih prava, kao i pitanja starih uštedjevina, piše na sajtu Radija Slobodna Evropa. Iz Hrvatske je prošle godine u Strazbur stiglo više od 1.000 tužbi. Prednjače prigovori zbog dugotrajnosti sudskih procesa na nacionalnim sudovima, zatim nerešeni stanarski predmeti i bivše štediše Ljubljanske banke.Medju podnosiocima tužbi je mnogo je dzrzavljana Hrvatske srpske nacionalnosti koji se obraćaju Evropskom sudu uglavnom zbog izgubljenih stanarskih prava, raznih ratnih odšteta i radnih prava. Odštete koje je Hrvatska dosad isplaćivala po izgubljenim sporovima, iznosile su od 1.500 do 18.000 evra. U prošloj godini je za ukupno 47 izgubljenih predmeta isplaćeno 280.662 evra. Medju tužbama iz BiH, na prvom mestu su prevarene štedise koje su do sada u Strazbur uputile preko 16.000 zahteva. Na drugom mestu su logoraši čijih je tužbi takodje u hiljadama. Evropski sud za ljudska prava je do sada, posle četiri godine postupka, doneo samo jednu presudu, i to krajem prošle godine, u slučaju Ruže Jeličić, kojom je naloženo BiH da isplati oko 340.000 konvertibilnih maraka stare devizne štednje. Medju predmetima pred Evropskim sudom je i 26 tužbi osoba koje je sa zvaničnih funkcija smenio Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH. Iz Crne Gore najviše je žalbi na sporost domaćih sudova i povredu radnog prava. Medjutim, kako kaže istraživač kršenja ljudskih prava Aleksandar Zeković, problem je što gradjani nisu dobro obavešteni o nadležnostima Evropskog suda. Često dostavljaju predstavke, a da prethodno nisu iscrpli sva pravna sredstva u Crnoj Gori. Prva presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije odnosila se na povredu pretpostavke nevinosti i doneta je 19. septembra 2006. godine. Podnosilac predstavke Milija Matijašević žalio se da ga je Okružni sud u Novom Sadu proglasio krivim pre nego što je njegova krivica dokazana u zakonito sprovedenom postupku. A Vrhovni sud Srbije je propustio da ovu grešku ispravi u žalbenom postupku. Ta presuda bila je relativno jeftina za državu koja je bila obavezna da plati samo sudske troškove. Marta 2007. Evropski sud je doneo prvu presudu protiv Srbije, kojom se ona obavezuje da isplati nadoknadu od 15.000 evra ženi, zaraženoj virusom side, koja se žalila na trajanje i nepravednost procedure za razvod braka i starateljstvo nad detetom. Evropski sud za ljudska prava doneo je do sada šest presuda i u svakom slučaju država Srbija je plaćala nadoknadu. Istovremeno, Sud u Strazburu je do sada odbacio oko hiljadu predstavki iz Srbije, s obrazloženjem da su neosnovane ili da podnosioci nisu prethodno iskoristili sva pravna sredstva u svojoj državi. To što je čak hiljadu predstavki u startu odbijeno proističe možda i iz toga što se dzrzavljani Srbije veoma često obraćaju Evropskom sudu i zbog komšijskih svadja. Neobavesteni da je Evropski sud za ljudska prava nadležan samo kada neko tuži državu, oni se vrlo brzo razočaraju kada shvate da za njih ni tamo nema pravde. Stručnjaci koji se u državama bivše Jugoslavije bave ljudskim pravima kažu da sve veći broj onih koji se obraćaju Evropskom sudu govori o stanju ljudskih prava u tim državama i o (ne)poverenju u domaće sudove. Analitičari rada suda u Strazburu medjutim primećuju kako i ta institucija posustaje u efikasnosti zbog pretrpanosti žalbama, i da se, upravo zbog toga, polako gubi smisao te najviše evropske sudske instance.

Delegacija Svetske banke danas u Srbiji
Delegacija Svetske banke predvodjena regionalnom koordinatorkom za jugoistočnu Evropu Orsalijom Kalancopulos, boraviće danas u poseti Srbiji, tokom koje će se sastati sa najvišim državnim zvaničnicima. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Kalancopulos će najpre razgovarati sa premijerom Vojislavom Koštunicom, posle čega će sa potpredsednikom vlade Božidarom Djelićem potpisati ugovor o donaciji Svetske banke za Strategiju za smanjenje siromaštva u Srbiji. Predvidjeno je i predstavljanje saradnje Vlade Srbije sa Svetskom bankom, kojoj će pored Djelića i Orsalije Kalancopulos prisustvovati i novi sef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej.

Oliver Dulić - O novom poslovniku u avgustu
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da bi novi poslovnik o radu parlamenta mogao da bude usvojen u avgustu. Dulić je novinarima u pauzi sednice Odbora Skupštine Srbije za  evropske integracije rekao da u izradi poslovnika učestvuju sve poslaničke grupe i da pretpostavlja da će skupštinska rasprava o konačnoj verziji tog dokumenta biti avgusta. "Cilj je da se poslovnik usvoji sa što većim konsenzusom poslaničkih grupa, da ne bude opstrukcije oko njegovog donošenja i da taj posao bude završen pre nego što iz vlade stigne set novih zakona koji treba da budu usvojeni po hitnom postupku", rekao je Dulić. Upitan kada će Skupština usvajati zakone koji bi Srbiji trebalo da omoguće pristup na "belu" Šengensku listu, Dulić je rekao da nijedan od tih zakona još nije u skupštinskoj proceduri. "U ovom trenutku (u parlamentu) ima samo nekoliko zakona koje je vlada predložila, pre svega to su zakoni o vladi i o državnim službama, kao i ratifikacije sporazuma Cefta i Kjoto protokola", rekao je Dulić. Prema njegovim rečima, Skupština i Vlada u dogovorima oko načina za ubrzanje procesa evropske integracije nastoje da daju novu institucionalnu formu i da izbegnu medjusobne kritike i prebacivanje odgovornosti za sporo odvijanje tog procesa. Mnogo vremena je izgubljeno i treba da se nadoknadi, rekao je Dulić i dodao da su Vlada i Skupština dužni da obezbede zajednički rad na procesu evropskih integracija i normalan život gradjanima.

EU počinje rad na novom ustavnom dokumentu
Evropski ministri inostranih poslova danas su zvanično počeli redigovanje finalne verzije dokumenta koji će zameniti evropski ustav i koji treba da bude završen do sredine oktobra. Posle teško postignutog kompromisa na evropskom samitu u junu o ključnim pitanjima teksta, dvadesetsedmorica su zvanično otvorili medjuvladinu konferenciju na kojoj novi dokument treba da se razmatra i pravno doteruje. Evropski lideri su u zoru 23. juna, posle maratonskih telefonskih razgovora sa poljskim premijerom Jaroslavom Kačinjskim, postigli saglasnost o sadržaju budućeg dokumenta koji bi trebalo da prekine dvogodišnju krizu prouzrokovanu odbijanjem Francuske i Holandije da prihvate prethodni evropski ustav. Portugal kao predsedavajući Evropske unije je podelio ministrima nacrt dokumenta na kome pravni ekpserti treba da rade u utorak i sredu u pripremi za detaljnije pregovore koji su predvidjeni početkom avgusta. Portugal se nada da će dokument - koji ima ukupno 200 strana od čega 100 samog teksta a ostalo protokola i aneksa - dobiti saglasnost dvadesetsedmorice na samitu 18. i 19. oktobra u Lisabonu, i da bi mogao biti zvanično potpisan do kraja godine. Da bi stupio na snagu pre evropskih parlamentarnih izbora u junu 2009. dokument treba da ratifikuje svaka zemlja članica.

Lideri EU pozvali Erdogana da nastavi reforme
Zvaničnici država članica EU zatražili su danas od nove turske vlade da ustraje u političkim i ekonomskim reformama kako bi ispunila zahteve za ulazak u EU uprkos skepticizmu povodom pridruživanja te zemlje Uniji. Buduća nova turska vlada mora da pogura reforme koje se zahtevaju od Ankare kako bi mogli da budu nastavljeni pregovori u ulasku Turske u EU, izjavio je danas evropski komesar za proširenje Oli Ren. "Od ključnog je značaja da nova vlada ponovo pokrene pravosudne i ekonomske reforme sa punom odlučnošću i konkretnim rezultatima", rekao je Ren novinarima u Briselu. Komesar EU je pozvao Ankaru da reši trgovinski spor sa Kiprom koji blokira pregovore o turskoj kandidaturi za članstvo u EU, započete oktobra 2005. Ren je takodje preneo da EU očekuje da se to kraja godine nastave pregovori o nekim sektorima u kojima treba da budu sprovedene reforme. Na osnovu više od 99 odsto prebrojanih glasova, procenjuje se da će Erdoganova konzervativna proislamska Partija pravde i razvoja osvojiti 341 od ukupno 550 mesta u turskom parlamentu. U prethodnom sazivu vladajuća partija je imala 351 mesto. Britanski ministar spoljnih polsova Dejvid Miliband rekao je da je veoma važno za EU da nastoji da pomogne novoj vladi Turske posle jučerašnjih izbora kako bi osigurala da se nastave prozapadne reforme. Miliband, koji boravi u Briselu radi sastanka ministara spoljnih poslova EU, rekao je novinarima: "Stabilna i bezbedna politička situacija u Turskoj veoma je u našem interesu i mi ćemo svakako želeti da unapredimo naše veze s ovom veoma, veoma važnom zemljom". Austrijska šefica dipolmatije Ursula Plasnik je rekla da je u intersu svih da imaju "modernu, dinamičku, uspešnu Tursku kao partnera" EU. "Očekujemo da (turska) vlada... nastavi s još većim ambicijama", rekla je Plasnik. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je ranije danas pobedu Partije pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana. Barozo je rekao da je pobeda došla u "veoma značajnom trenutku za narod Turkse kako zemlja napreduje u političkim i ekonomskim reformama" i dodao da se premijer Erdogan lično obavezao na ustrajno kretanje ka EU. Švedski šef diplomatije Karl Bilt je ocenio da Erdogan ima novi "impresivni mandat" da nastavi s daljim političkim i ekonomskim reformama. "Važno je da vlada nastavi napred i demonstrira svoju privrženost tom mandatu", rekao je Bilt. EU, iako podeljena oko eventualnog pristupa Turske, nastavlja da podstiče Ankaru da nastavi reforme. Pregovri o ulasku u EU, koji su počeli pre dve godine, sporo napreduju, uglavnom zbog primedbi francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji se protivi pristupu Turske u EU. Finansijsko tržište u Turskoj snažno je reagovalo posle uspeha Erdoganove partije naklonjene biznisu. Lira, turska valuta, dostigla je najviši nivo u odnosu na dolar u više od dve godine. Cene obveznica i deonica su takodje skočile. Prema ocenama ekonomista, Erdogan posle jučerašnje izborne pobede može snažnije da nastavi s politikom otvorenog tržišta koja je već donela snažan ekonomski rast, kao i s pregovorima o pristupu EU. Jedan od prvih zadataka novog saziva parlamenta je izbor novog predsednika države. Prevremeni izbori su i bili raspisani zbog nemogućnosti da se u parlamentu izabere šef države, naslednik Ahmeta Nedžeta Secera, oštrog kritičara proislamske   Partije pravde i razvoja. Javno mnenje u Turskoj, inače sekularnoj državi, tada je ižrazilo bojazan da bi izbor šefa države iz redova proislamske partije ugrozio sekularni poredak u zamlji. U parlament će ući i dve sekularne partije Republikanska narodna partija, koja je osvojila 112 mesta u parlamentu i esktremno desničarska partija Nacionalnog pokreta sa 71 mestom u parlamentu. U parlament je ušlo i 27 kurdskih nezavisnih poslanika, koji će biti prvi Kurdi u turskom parlamentu od početka 1990-ih.

Za četiri godine oko 23.000 provera po osnovu readmisije
Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije od marta 2003. godine iz inostranstva je na proveru identiteta dostavljeno 23.000 zahteva po sporazumima o readmisiji, izjavila je danas načelnica Odeljenja za putne isprave i readmisiju MUP-a Srbije Zorica Rakić-Milosavljević. Broj deportovanih na osnovu bilateralnih sporazuma Srbije i 17 evropskih zemalja, još je veći, ali tačni podaci ne postoje, jer se mnogi vraćaju sa važećim pasošima i bez pratnje i nadzora službenika MUP-a, rekla je Rakić-Milosavljević na skupu o readmisiji, održanom u Beogradu. Ona je navela da posle 2008. godine i stupanja na snagu sporazuma koji će Srbija potpisati sa Evropskom unijom , treba očekivati još više gradjana bez prava boravka u nekoj od zemalja EU. "Readmisija je jedan od osnovnih mehanizama za sprečavanje širenja ilegalnih migracija i zato je taj sporazum Evropskoj uniji tako važan", rekla je Rakić-Milosavljević. Ona je ukazala na humanitarni problem readmisije, podsetivši da će Srbija, pored svojih državljana ili gradjana sa prijavljenim boravkom ili prebivalištem, morati da prihvati i tudje državljane koji su sa njene teritorije otišli u neku evropsku zemlju. "Veliki napori uloženi su da se ta pitanja zakonski regulišu i da se pomogne da se definišu prava i obaveze tih osoba", rekla je Rakić-Milosavljević i ukazala na potrebu formiranja mreže podataka o povratnicima, kako bi se došlo do njihovog tačnog broja. U medijima se spominje da će Srbija morati da prihvati oko 150.000 ljudi. Prema podacima Službe za ljudska i manjinska prava Srbije, veliki broj deportovanih su Romi, iz centralne Srbije i sa Kosova, a vraćaju se iz Nemačke, rečeno je na skupu. Na dvodnevnom seminaru u beogradskom hotelu "Palas" predstavlja se projekat "Podrška procesu readmisije kroz održivu reintegraciju povratnika iz zapadne Evrope u Srbiju i Crnu Goru", koji bi trebalo da omogući da u naredne dve godine bude otvoreno deset centara za pomoć povratnicima. Seminar o podršci procesu readmisije organizovali su grčka nevladina organizacija Evropska perspektiva, Srpski demokratski forum i Grupa 484.

Ombudsman Janković položio zakletvu
Prvi srpski zaštitnik gradjana - ombudsman Saša Janković položio je večeras pred poslanicima Skupštine Srbije zakletvu i time zvanično stupio na dužnost. "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapredjenju ljudskih prava i sloboda", kazao je Janković koji je za ombudsmana izabran 29. juna, većinom od 143 poslanika. Zakon o zaštitniku gradjana, koji je uveo novi vid zaštite prava gradjana od samovolje i nezakonitog delovanja državnih organa, usvojen je 14. septembra 2005. godine. Ombudsman je po zakonu nezavisan državni organ koji štiti prava gradjana, kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem mogu povrediti zagarantovana prava ili slobode. Janković, u roku od dva meseca, parlamentu mora da predloži četiri kandidata za svoje zamenike. Zaštitnik gradjana je ovlašćen da kontroliše prava gradjana, utvrdjuje povrede učinjene aktima, radnjama, ili nečinjenjem organa uprave, ukoliko se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata. Ombudsman, medjutim, nije ovlašćen da kontroliše rad skupštine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnik gradjana je ovlašćen i da vladi, odnosno parlamentu, podnese inicijativu za izmenu zakona, ali i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona. On može i da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava gradjana. Postupak pokreće po pritužbi gradana, ili po sopstvenoj inicijativi, ali neće postupati po anonimnim prijavama.

Tadić zadovoljan funkcionisanjem Vlade Srbije
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zadovoljan funkcionisanjem Vlade Srbije i što su odmah po njenom formiranju počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i ispunjavanje predizbornih obećanja, i što je uspostavljena unutrašnja stabilnost. Tadić je u intervjuu Beti potvrdio da se razgovara o potpisivanju koalicionog sporazuma stranaka koje čine Vladu i istakao da taj dokument samo treba tehnički da definiše pet principa na osnovu kojih je formirana Vlada, a koji predstavljaju temelj njenog funkcionisanja.

Danas rasprava o Konvenciji o policijskoj saradnji
Skupština Srbije trebalo bi danas da počne raspravu o potvrdjivanju Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Cilj te konvencije potpisane u maju 2006. godine u Beču, je uspostavljanje pravnog okvira saradnje po odredjenim pitanjima iz delokruga nadležnosti policijskih organa zemalja regiona. Kako se navodi u obrazloženju Vlade, implementacija te konvencije, koja predstavlja značajan korak napred u približavanju EU, treba da doprinese daljem jačanju i proširenju policijske saradnje medju zemljama regiona, kao i obezbedjenju regionalne bezbednosti. Na dnevnom redu vanredne sednice je i potvrdjivanje Protokola o izmenama i dopunama Medjunarodne konvencije o uprošćavanju i uskladjivanju carinskih postupaka usvojenom u junu 1999. godine u Briselu. Poslanici su od ponedeljka završili raspravu o potrdjivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa Republike Srpske I Srbije, o potvrdjivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, kao I o potvrdjivanju Sporazuma o zajmu sa nemackom bankom KFW za treću fazu rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji.

Dulić: Srbija želi da bude pokretačka snaga regiona
Predsednik Skupštine Srbije OliverDulić poručio je danas u Banjaluci da Srbija želi da bude stabilizirajući faktor regiona i pokretač buduće regionalne sardanje. "Srbija je najveća zemlja regiona, Srbija je najveće tržište regiona, Srbija je nosila najveću odgovornost za prošlost regiona i danas ima najveću odgovornost za budućnost regiona", rekao je Dulić obraćajući se poslanicima u parlamentu Republike Srpske. Navodeći da su evropske integracije najveći prioritet i za Srbiju i za RS, on je rekao da tokom posete zemljama regiona nosi poruku da Beograd "želi da bude motor buduće regionalne saradnje". Ocenivši da je prvo potrebno rešsiti sporna pitanja iz prošlosti, predsednik Skupštine Srbije je naglasio da temelji buduće regionalne povezanosti treba da leže u ekonomskoj saradnji i zaštiti manjinskih nacionalnih zajednica u zemljama bivše Jugoslavije. Dulić je naveo da na prostoru bivše Jugoslavije još vlada velika nestabilnost, a da su zemlje regiona suočene sa teškom ekonomskom i socijalnom situacijom, nezaposlenošću, nepoverenjem u instititucije, organizovanim kriminalom, migracijama, kao i nacionalnom i verskom mržnjom. "Živimo u regionu koji nije oblikovan za jedan normalan život i moramo da učinimo sve da se to promeni", poručio je predsednik Skupštine Srbije. Prema njegovim rečima, preduslov regionalne saradnja, ali i evropske budućnosti regiona jeste stvaranje atmosfere u kojoj će biti "izgradjeni mostovi, porušeni zidovi i prekinuti začarani krugovi mržnje". Da bi do toga došlo, ocenio je Dulić, potrebno je da se promeni politika i uspostavi mnogo bolja komunikacija medju zemljama zapadnog Balkana. Kao važan momenat za buduću regionalnu saradnju on je naveo Sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine (CEFTA), koji, kako je ocenio, "može da preraste u carinsku uniju i proširi se izvan zemalja regiona". "Postoji ozbiljna regionalna inicijativa o tome kako implemetirati CEFTA, kako otkloniti probleme koje odredjene privrede imaju zbog nje. CEFTA je predvorje Evropske unije i važno je kako ćemo u nju ući", upozorio je Dulić. On je pojasnio da zemlje regiona u EU mogu ući kao "mali atomizirani narodi i države" ili kao "komplemetaran region, koji se ekonomski povezao, rasčistio sa prošlošću i uspostavio novu komunikaciju za budućnost", što će zemljama u regionu omogućiti da u EU budu snažne i imaju "potpuno drugačiji tretman". Dulić je rekao da je to temelj na kome treba da se zasniva budućnost regiona. "Ja vas kao parlamentarce RS pozivam da nam u tome pomognete", kazao je predsednik Skupštine Srbije. On je pozvao i na povratak izbeglica, ističući da je to jedan od preduslova za proces trajnog pomirenja medju narodnima na prostoru bivše Jugoslavije. Predsednik Skupštine Srbije danas je pre obraćanja poslanicima razgovarao sa predsednikom Narodne skupštine RS Igorom Radojičićem, a najavljen je i njegov sastanak sa predsednikom RS Milanom Jelićem.

Skupština Srbije nastaviće danas raspravu o ratifikaciji Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Povelja se odnosi na ustavni i pravni osnov lokalne samouprave, koncept, obim lokalne samuprave i uslove vršenja ovlašćenja na lokalnom nivou, na finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, na njihovo pravo na udruživanje i pravnu zaštitu. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena je u Savetu Evrope 1985. godine. Pristupanjem Savetu Evrope, Srbija i Crna Gora su se aprila 2003. godine obavezale da u roku od dve godine potpišu I ratifikuju tu povelju. Na dnevnom redu vanredne sednice Skupština Srbije su i predlozi zakona o ratifikaciji Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, potpisane maja 2006. godine u Beču, zatim Protokola o izmenama i dopunama Medjunarodne konvencije o uprošćavanju i uskladjivanju carinskih postupaka, usvojene juna 1999. godine u Briselu, i Sporazuma o zajmu za treću fazu rehabilitacije sistema grejanja u Srbiji. Poslanici su juče završili raspravu o ratifikaciju Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima Srbije i Republike Srpske.

Janković bi trebalo do kraja nedelje da položi zakletvu
Prvi srpski zaštitnik gradjana - ombudsman Saša Janković trebalo bi da do kraja ove nedelje pred poslanicima republičkog parlamenta položi zakletvu i time zvanično stupi na dužnost, saznaje agencija Beta. Janković je za ombudsmana izabran 29. juna, većinom od 143 poslanika. Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom I da ću savesno raditi na zaštiti i unapredjenju ljudskih prava I sloboda". Zakon o zaštitniku gradjana, koji je uveo novi vid zaštite prava gradjana od samovolje i nezakonitog delovanja državnih organa, usvojen je 14. septembra 2005. godine. Ombudsman je po zakonu nezavisan državni organ koji štiti prava gradjana, kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem mogu povrediti zagarantovana prava ili slobode. Janković, u roku od dva meseca, parlamentu mora da predloži četiri kandidata za svoje zamenike. Zaštitnik gradjana je ovlašćen da kontroliše prava gradjana, utvrdjuje povrede učinjene aktima, radnjama, ili nečinjenjem organa uprave, ukoliko se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata. Ombudsman, medjutim, nije ovlašćen da kontroliše rad skupštine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnik gradjana je ovlašćen i da vladi, odnosno parlamentu, podnese inicijativu za izmenu zakona, ali i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona. On može i da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava gradjana. Postupak pokreće po pritužbi gradana, ili po sopstvenoj inicijativi, ali neće postupati po anonimnim prijavama.

Najbolji studenti Srbije kreću na put po Evropskoj uniji
Tri stotine najboljih studenata univerziteta u Srbiji, izabranih na konkursu Evropskog pokreta "Putujemo u Evropu", krenuće večeras na jednomesečno putovanje po zemljama Evropske unije. Uslov za učestvovanje na konkursu bio je prosek ocena viši od 8,5, a pravo da učestvuju imali su studenti završnih godina i apsolventi. Organizator projekta je Evropski pokret u Srbiji, a pokrovitelji Skupština Beograda, ambasada Austrije u Srbiji i Železnica Srbije. Studenti će na jednomesečno putovanje krenuti večeras u 21.30 a u Beču će se zadržati tri dana, odakle će krenuti na dalje putovanje po zemljama EU. Povodom odlaska studenata priredjen je koktel u Skupštini Beograda, a studente je pozdravio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić. Djelić je ponovo izrazio očekivanje da će u oktobru biti parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da će Srbija do kraja 2008. godine postati kandidat za članstvo u uniji i dospeti na belu šengensku listu. On je, kako se izrazio, kao "stari inter-rejlovac", savetovao studentima da u rezervi uvek imaju malo novca, malo sapuna i toilet papira. Studente su pozdravili ambasador Austrije u Srbiji Gerhard Jandl, zamenica gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandar Gatalica. Besplatne šengenske vize za studente obezbedila je ambasada Austrije u Srbiji, a besplatne inter-rejl vozne karte Železnice Srbije. Pre dve godine na put po EU išlo je 100 najboljih, a prošle godine 200 najboljih studenata iz Srbije.

Potočnik: Nema prečice do Evropske unije
Evropski komesar za nauku I istraživanje Janez Potočnik izjavio je danas u Novom Sadu da ne postoji kraći put koji neka zamlja treba da predje do članstva u Evropskoj uniji i da to najviše zavisi od onoga što sama uradi. "Nema skraćenog puta, a najbitnije je sve stvari uraditi kod kuće I onda sve ide jednostavno. Ja sam vodio pregovore za Sloveniju i ono što ljudi koji rade taj posao moraju da upamte je da ima stvari koje su teške, ali se na kraju sve isplati", kazao je Potočnik prilikom posete muzičkom festivalu "Egzit 07" (Exit). Uz podsećanje da će 1. januara 2008. godine Slovenija preuzeti predsedavanje Evropskom unijom, Potočnik je ocenio da su "sve promene i sve što se, ponekad, čini teškim u interesu države koja treba da pristupi Evropskoj uniji". Govoreći o muzičkom festivalu, evropski komesar je rekao da je Egzit "fantastična stvar za povezivanje mladih ljudi i energije koja je tu vidljiva". Potočnik je sa predsednikom Izvršnog veća Vojvodine Bojanom Pajtićem i funkcionerom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goranom Svilanovićem posetio Egzitov kamp, gde su odigrali odbojkašku utakmicu sa najboljim studentima Univerziteta u Novom Sadu. Političari su bili bolji od studenata i pobedili 2:0 u setovima.

Poljska želi  za dve godine prosečnu nezaposlenost EU
Poljski ministar privrede Pjotr Vožnjak procenjuje da će ubrzan privredni rast uz sredstva iz evropskih fondova omogućiti Poljskoj da smanji nezaposlenost brže nego svojevremeno Irska i to u roku od dve godine na prosek Evropske unije. Poljska se, prema statističkim metodama koje stopu nezaposlenosti procenjuju na osnovu aktivnosti pri traženju posla, prvi put od početka tranzicije pomerila sa začelja u EU i najvišu stopu nezaposlenosti u dvaedesetsedmorci sada ima Slovačka. Dok je prema metodama nacionalnog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti 12,4 odsto, kada se kao merilo postavi i to koliko su ljudi spremni da posao prihvate i aktivno ga sami traže nezaposlenost u Poljskoj je prema evropskim statistikama u maju iznosila 10,5 odsto. Slovačka je trenutno po stopi nezaposlenosti u EU najgora sa 10,8 odsto, ali kao i u slučaju Poljske i taj rezultat je sjajan jer se zahvaljujući reformama koje je sprovela prethodna vlada premijera Mikulaša Džurinde ubrzano smanjuje u odnosu na 13,6 odsto pre godinu dana. "Prosečna nezaposlenost u EU je šest do sedam odsto, uskoro će Poljska biti na proseku. Na dobrom smo putu da to postignemo za 1,5 do dve godine" prenosi tu optimističku procenu poljskog ministra privrede današnja "Gazeta viborča". Ekonomisti su nešto oprezniji, iako potvrdjuju da se stopa nezaposlenosti zaista brzo smanjuje, pre svega u velikim gradovima gde je već ispod proseka EU i kreće se oko pet do šest odsto. "To bi bilo nevidjeno. Da sa stope od 19 odsto nezaposlenost smanjimo na sedam odsto tokom prvih pet godina u EU. Za takav rezultat Irska se borila teško 10 do 12 godina", kazao je bivši poljski ministar rada Mihal Bonji. Ekonomista Svetske banke Jan Rutkovski upozorio je da je prirodni prag nezaposlenosti u Poljskoj oko osam odsto, a da bi se probila ta granica neophodne su uz visoki privredni rast i reforme tržišta rada i privrednih propisa. Brzom smanjenju nezaposlenosti u Poljskoj znatno doprinosi i veliki talas emigracije Poljaka u stare članice EU posle proširenja 2004. godine. Prema poslednjim procenama Varšavskog univerziteta, na Zapadu je posao potražilo 1,5 milion Poljaka.

Evropska komisija upozorila Poljsku
Evropska komisija pozvala je Poljsku da prekine jalove diskusije o tome šta je tačno dogovoreno u Briselu na poslednjem samitu Evropske unije o reformi evropskih institucija. Poljski premijer Jaroslav Kačinjski, njegov brat predsednik Leh Kačinjski i šefica diplomatije Ana Fotiga neprestano od samita ponavljaju da je u Briselu postignut "džentlmenski sporazum" da se mogućnost da manjina blokira odluke većine produži u mehanizmu iz Janjine s tri do šest meseci na dve godine. Evropski zvaničnici, medjutim, navode da o tome ne znaju ništa. "To je nekakav nesporazum, ne mogu da zamislim da bi se evropski lideri dogovorili da se pojavi mogućnost veta na dve godine", kazao je poljskim medijima predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering. "Kazali smo već nekoliko puta da je za naš mandat (sa samita za Medjuvladinu konferenciju) veoma jasan. Neprestane diskusije na temu šta je na samitu dogovoreno su jalove", rekao je danas portparol EK Johanes Lajtenberger. Da je reč o nesporazumu, pomenuo je početkom nedelje i šef EK Žoze Manuel Barozo, ali je izrazio nadu da će Poljska poštovati svoje obaveze jer je dogovor na samitu postignut jednoglasno. U medjuvremenu, u Poljskoj opozicija, novinari, ali i spoljno-politički odbor Sejma, pokušavaju da razjasne da li je uopšte bilo nekakvog džentlmenskog sporazuma ili poljski predsednik jednostavno nije znao šta potpisuje. Ministarku spoljnih poslova Anu Fotigu, zbog nejasnoća oko zaključaka samita i odbijanja da poslanicima kaže šta je zaista dogovoreno, kritikovao je jedan od najuglednijih poljskih poslanika, potpredsednik vladajuće stranke Pravo i Pravda i šef spoljno-političkog odbora Pavel Zalevski. "Ako MIP tvrdi da je mandat precizan, a od premijera čujemo da nije, a od ministarke saznajemo da nećemo pokretati to pitanje (dvogodišnjeg veta) to znači da ima sve više neodgovorenih pitanja", kazao je Zalevski radiju TOK FM. Zbog tih jučerašnjih reči na predlog premijera započet je danas protiv Zalevskog disciplinarni postupak kojim bi on mogao čak da bude i izbačen iz stranke, što je kancelarija poljskog predsednika nazvala "nelojalnošću". Opozicija je u sredu podnela predlog Sejmu da poslanici ministarki spoljnih poslova Fotigi, koja uživa apsolutno poverenje blizanaca Kačinjskih, izglasaju nepoverenje jer "blamira ugled Poljske u inostranstvu".

Poljacima smeta reklama Svršimo zajedno za evropski film
U Poljskoj je proteste i šok izazvala ovogodišnja reklama za evropsku kinematografiju, jer se za pare Evropske unije u svega pola minuta smestilo čak 18 erotskih scena, medju njima i seks osoba istog pola. Iz ukupne sume 700 miliona evra, koje Evropska komisija ima za promociju evropske kulture u periodu do 2013. godine, finansirana je i serija spotova koja propagira evropski film. Komesarka Vivijan Reding naručila je i taj kontroverzni spot koji je reklamna agencija montirala od erotskih scena iz slavnih evropskih filmova. Izmedju ostalih "Amelije" Žan Pjera Ženea, "Sve o mojoj majci" Pedra Almodovara ili filmova Bernarda Bertolučija. Od erotskog spota za novac EU koji završava sloganom "Svršimo zajedno" distancirao sa poljski ministar kulture Kažimjež Ujazdovski. "Nisam bio na festivalu", kazao je za poljski list "Žečpospolita" ministar Ujazdovski, na Berlinalu kada je spot predstavljen probno gledaocima i ministrima kulture zemalja EU. "Ogorčen sam. Ta reklama je jednostavno vulgarna. Ali iz kase EU je do sada finansirano toliko idiotskih stvari da me jedan takav spot ne čudi", kazao je Maćej Gjertih, evroposlanik za Ligu poljskih porodica koja pokušava da igra ulogu čuvara ultrakatoličkog konzervativnog morala u poljskom društvu. U Evropskoj komisiji "Žečpospoliti" su rekli da i takvim spotovima EU nastoji da pomogne evropskim filmovima, jer bez promocije nemaju šanse, kao već pomenuta "Amelija", film koji je naprečac osvojio Francusku, ali u svetu se nametnuo tek kada ga je njegovu promociju pomogla iz svojih fondova EU.

Del Ponte: Nastaviti politiku uslovljavanja prema Srbiji
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte pozvala je danas u Briselu Evropsku uniju da nastavi politiku uslovljavanja prema Srbiji kako bi haški begunac Ratko Mladić bio isporučen Hagu. "To znači da EU ne treba da potpiše Sporazum o stabilizaciji I pridruživanju sa Srbijom pre nego što Mladić bude uhapšen I isporučen Hagu", kazala je Del Ponteova na zajedničkoj konferenciji za novinare s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. Prema njenim tvrdnjama, Mladić se krije u Srbiji i, kako je kazala, "to znaju i vlasti u Beogradu". "Ako one dokažu ili daju jasne indicije da je on u Švajcarskoj, ja ću reći 'u redu' i saopštiti da Srbija u potpunosti saradjuje sa Hagom, a obratiću se Švajcarskoj da uhapsi Mladića", navela je. Prema njenim rečima, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je istinu kada je preneo da joj niko u Srbiji nije obećao da će Mladić biti uhapšen do kraja godine. "Nije bilo potrebno to da mi obećavaju, jer su me uveravali da je to pitanje nedelja, da je njegovo hapšenje praktično pred vratima. Zbog toga smatram da će on biti uhapšen do kraja godine, po mogućstvu što pre", kazala je. Ona je dodala da Haški tribunal ne zna gde se krije bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić. "Nikako ne treba dozvoliti da Mladić i Karadžić pomisle da ako ostanu na slobodi do 2010. godine kada Tribunal zatvara vrata, da će ostati nekažnjeni. Njima mora biti sudjeno", istakla je. Glavna tužiteljka je izrazila i "vrlo pozitivno mišljenje o Srbiji" jer, kako je navela, "postoji jasna politička volja Vlade Srbije da uhapsi begunce" a ima i konkretnih rezultata. "Nije bilo lako locirati i uhapsiti (Vlastimira) Djordjevića I (Zdravka) Tolimira a dobili smo svu traženu dokumentaciju koju prethodni ministar pravde nije hteo da nam pošalje. Takodje svedocima je omogućeno da svedoče pred Tribunalom. Veliki sam optimista da će sve u sledećih nekoliko meseci ići dobro", kazala je. Evropski komesar za proširenje Oli Ren je preneo da deli "realističan optimizam" da je došao trenutak da svi begunci budu u Hagu. "Vidimo jasnu političku volju Beograda da saradjuje sa Haškim tribunalom. Tu su i rezultati: hapšenja, dostavljanje dokumenata Hagu, formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost", rekao je Ren. Prema njegovim rečima, uslov EU je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom, "koja treba da vodi hapšenju i isporučivanju svih optuženika bez odlaganja". "Završetkom procesa saradnje sa Haškim tribunalom možemo da zatvorimo jednu od najmračnijih stranica posleratne istorije u Evropi", rekao je Ren. Ren je rekao i da je "Srbija na dobrom putu" jer za sobom ostavlja "nacionalističku prošlost i kreće se ka evropskoj budućnosti". "Jedna važna nevladina organizacija nas je ubedjivala u maju da je bolje da pustimo Srbiju radikalima i njenom destruktivnom nacionalizmu i da vladaju četiri godine. Ja to nisam prihvatio i borio sam se svim silama da imamo demokratsku proevropsku vladu u Beogradu koja bi završila saradnju sa Haškim tribunalom i izabrala evropsku budućnost", rekao je Ren. On je kazao da mu je "drago" jer se pokazalo da je EU imala pravo što je verovala u Srbiju. Susret glavne tužiteljke Haškog tribunala i Olija Rena u Briselu organizovao je Evropski politički centar u saradnji sa švajcarskom misijom pri EU. Del Ponteova je danas imala i bilateralne razgovore sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom.

Sajber napadi na Estoniju primorali EU na akciju
Evropska unija će razmotriti pitanja bezbednosti interneta nakon napada na sajtove u Estoniji,izjavila je evropski komesar za informatičko društvo Vivijan Reding. Estonija je bila meta sajber napada na privatne i vladine sajtove kojih je najviše bilo u maju, nakon odluke vlasti da iz centra prestonice Talina izmeste spomenik sovjetskim vojnicima stradalim u Drugom svetskom ratu. Ta odluka je izazvala oštre proteste Rusa u Estoniji i izazvala diplomatski sukob sa Moskvom. "Estonija je bila 'poziv na budjenje'. Moramo da 'probudimo' naše vlade... Ako ljudi ne shvate sada da je to hitno, nikada neće", rekla je Redingova u subotu, na Konvenciji evropskih biznis lidera. Evropska komisija je saopštila da će tokom ove godine pokrenuti javne konsultacije o tome da se u EU dobije širok zakon o kradji identiteta putem interneta. Kako se ocenjuje, napadi putem interneta na estonske sajtove najpre su krenuli iz Rusije iako je Kremlj demantovao da stoji iza te akcije.Specijalisti za internet kažu da su bar neki medju korišćenim kompjuterima bili ispraćeni i da se pokazalo da vode do ruske vlade ili vladinih agencija. Najveći broj internet napada dogodio se 8. i 9. maja tokom komemoracija u Rusiji i baltičkim državama kojim je obeležena pobeda savezničkih snaga nad nacističkom Nemačkom.

Od danas zabranjeno pušnenje na javnim mestima u Engleskoj
U Engleskoj je od danas na snazi zabrana pušenja u barovima, na radnom mestu i javnim zgradama. Pojedinci koji prekrše zabranu platiće do 200 funti, dok je kazna za kompanije koje nisu jasno postavile znak "zabranjeno pušenje", kako je predvidjeno novim propisima, do 1.000 funti. To je, po opštim ocenama najveća kampanja za očuvanje zdravlja još od osnivanja nacionalnog Zavoda za zaštitu zdravlja 1948. godine. Engleska se na taj način pridružila Irskoj, Severnoj Irskoj, Velsu i Škotskoj u kojima je još ranije zabranjeno pušenje na javnim mestima. Radi se o novom pokušaju vlasti da kroz zakonsku regulativu zaštiti zdravlje nacije od takozvanog "pasivnog pušenja" na poslu, za koje lekari procenjuju da godišnje odnese 600 života. Vlada se takodje nada da će to pomoći i aktivnim pušačima da prestanu sa tom navikom, ali i deci da ne dodju u iskušenje da probaju duvan. U Engleskoj četvrtina odraslih su pušači, ali je broj pušača medju fizičkim radnicima još veći. Pušenje će biti dozvoljeno kod kuće, a brojni pabovi već su postavili posebna mesta sa ventilacijom za pušace. "Neću da se maltretiram i odlazim u pab. Ostaću kod kuće da uživam u pivu i cigaretama. To je deo naše kulture", kazao je Rojtersu radnik Ričard Lilej koji je ranije imao običaj da se opušta po pabovima. Striktna ograničenja mesta u kojima je dozvoljeno pušenje već godina se primenjuju u pojedinim državama EU, delovima Kanade, kao i u pojedinim američkim saveznim državama.

Slovenija dobila prvu predsednicu jedne političke stranke
Katarina Kresal postala je prva žena predsednik jedne od slovenačkih stranaka, nakon što je pobedila na izbornom kongresu Liberalno demokratske stranke.Kresalova je na čelu ove parlamentarne i dugo godina vladajuće partije zamenila poslanika u Evropskom parlamentu Jelka Kacina, nakon što je partiju zahvatio talas napuštanja najuglednijih političara, medju kojima je i bivši premijer Anton Rop. Na juče održanom kongresu LDS, 34-godišnja advokatinja, koju je u kandidaturi podržalo rukovodstvo LDS je predstavila svoj program: brži razvoj konkurentne privrede, dizanje kvaliteta života i kulture življenja, otvaranje partije za nove ideje, a posebno za žene i mlade. "Sadašnja vlada pravi samo greške, ne koncentriše se na projekte, na budućnost, govori samo o prošlosti, rešava zamerke i sporove. To sigurno nije vlada za koju bih želela da mi vlada još četiri godine", izjavila je, pored ostalog, nakon izbora Kreslova.

Dejvis: Podržavam teritorijalni integritet svih članica SE
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da ne može da predvidi šta će se dogoditi ako dodje do priznavanja nezavisnosti Kosova mimo odluke UN i dodao da Komitet ministara SE još nije razmatrao tu mogućnost. "Do sada su svi bili saglasni da odluku treba da donesu UN. Razmotrićemo to kada se dogodi. Ne ranije. SE ima 47 članica, nisam išao od jedne do druge i pitao šta će biti njihov stav. Ni sa kim nisam razgovarao šta bi bilo ako Kosovo postane nezavisna država bez odluke UN", rekao je Dejvis u intervjuu "Večernjim novostima". Govoreći o razlikama izmedju otcepljenja Crne Gore od Srbije i pitanja otcepljenja Kosova, Dejvis je naglasio da je kada je formirana zajednica Srbije i Crne Gore postojao dogovor o mogućnosti razlaza, na osnovu čega je i održan referendum. "Izuzetno je bitno da se prenese moj potpuni stav po tom pitanju, jer su neki mediji u Srbiji preneli samo jedan njegov deo, a to je sledeće: podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, uključujući naravno i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam osim u slučaju da UN ne odluče da promene granice", istakao je Dejvis. On nije mogao da precizira šta će se dogoditi ukoliko UN priznaju nezavisnost Kosova ali je istakao da je siguran da bi ljudi u Srbiji bili veoma uznemireni takvom odlukom. Na pitanje kako bi ljudi sa Kosova mogli da budu bolje predstavljeni u SE, Dejvis je odgovorio da je to teško jer nisu zastupljeni u parlamentu Srbije. "Delegacije su u SE sastavljene od poslanika svake zemlje članice. Ako gradjane Kosova niko ne predstavlja u Skupštini u Beogradu, automatski ne mogu da imaju ni mesto u delegaciji", rekao je Dejvis. Generalni sekretar SE je, upitan da li ima predlog kako da se to pitanje reši, odgovorio da postoji nekoliko načina ali da o tome ne želi da priča preko medija jer ga iz Beograda još niko nije pitao o tome. Dejvis je pohvalio izuzetno dobar početak Srbije u funkciji predsedavanja Komitetom ministara SE i naglasio da su se ambasadori svih zemalja vratili impresionirani posle sastanka koji je prošle sedmice održan u Beogradu.