Crveni krst:: 17.882 osobe se vode kao nestale
Medjunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je danas, povodom medjunarodnog Dana nestalih, da se 17.882 osobe vode kao nestale u konfliktima na prostoru bivše Jugoslavije. Sutra se obeležava Dan nestalih osoba, a prema podacima MKCK-a iz jula ove godine u Bosni i Hercegovini se kao nestalo vodi 13.449 osoba, u Hrvatskoj 2.386 i na Kosovu 2.047, što je ukupno 17.882 nerešenih slučajeva nestalih. "MKCK već godinama nastoji da podrži apel porodica nestalih, nadajući se da će podstaći brojnije odgovore na pitanje sudbine njihovih najdražih", izjavio je šef regionalne delegacije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu Pol Anri Arni. Porodice u odsustvu dokaza o sudbini nestalih članova ostavljene su u bezizlaznoj situaciji i od ključne važnosti je prema njegovim rečima da se pitanju nestalih lica posveti dužna pažnja i da se u praksi podrži pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih. Imena nestalih mogu se pronaći u zvaničnim "knjigama nestalih", vezanim za države odnosno konflikte, u lokalnim kancelarijama Crvenog krsta, kancelarijama MKCK u regionu i na internet sajtu www.familylinks.icrc.org. Pravo da se zna sudbina člana porodice je jedno od ključnih nastojanja medjunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava i ono se mora poštovati, a to je definisano Ženevskim konvencijama i njihovim Dopunskim protokolima, saopšteno je iz MKCK-a.

Potpisan sporazum o saradnji Srbije i Holandije
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić pozvao je danas sve državne i lokalne institucije da predlože projekte koji će biti finansirani donacijama holandske vlade u pojedinačnim iznosima od 150.000 do 300.000 evra. "Prioritet za dodelu pomoći imaju projekti infrastrukture i zaštite životne sredine", rekao je Djelić na potpisivanju memoranduma o razumevanju sa holandskim ambasadorom Ronom Van Dartelom. Djelić je rekao da je konkurs otvoren i za projekte u poljoprivredi i drugim oblastima i precizirao da su donacije od ukupno 13,5 miliona evra namenjene kratkoročnim i dugoročnim projektima koji će trajati od godinu i po do tri. Prema njegovim rečima, danas potpisan memorandum o razumevanju treba da omogući dalje jačanje ekonomskih veza dve zemlje i podršku Srpsko-holandskom savetu koji je i bio inicijator tog medjudržavnog sporazuma. Istakavši da svaki stanovnik Holandije prosečno izveze godišnje 22.000 dolara, odnosno 47 puta više od prosečnog Srbina, Djelić je izrazio očekivanje da će u naredne tri godine, kako je rekao, holandska "izvozna magija" preći i na Srbiju. Van Dartel je precizirao da će za donacije Holandije pored Srbije moći da konkurišu i ostale balkanske zemlje, uključujući i Rumuniju i Bugarsku koje su već članice Evropske unije. On je rekao da je Holandija u Srbiju od 2001. godine u različitim oblastima investirala 21 milion evra, a ove godine trebalo bi da započnu još četiri nova projekta podrške kao i rad na jačanju malih i srednjih preduzeća.

Strateški plan Stalne konferencije gradova i opština
Osnovni strateški cilj Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), nacionalne asocijacije lokalnih vlasti u Srbiji, jeste efikasna i održiva lokalna samouprava u službi gradjana, rekao je danas menadžer programa SKGO Aleksandar Popović. On je na skupu u Skupštini Beograda, na kojem je predstavljen Nacrt strateškog plana SKGO, istakao da je osnovni cilj SKGO da bude profesionalna, dobro organizovana asocijacija, sposobna da doprinosi efikasnoj i održivoj lokalnoj samoupravi koja će biti u službi gradjana. U nacrtu strateškog plana SKGO naglašeni su prioriteti u daljem radu konferencije, medju kojima je prioritet decentralizacija državne uprave, odnosno jačanje rada lokalnih samouprava, povećanje broja članova SKGO, kao i bolja saradnja i komunikacija srpskih opština. Na današnjem skupu predstavljen je i Nacrt strategije komunikacije SKGO, kao i Program obuke u opštinama "Exćange", koji SKGO sprovodi u saradnji sa agencijom za medjunarodnu saradnju Asocijacije holandskih opština, a finansira Evropska agencija za rekonstrukciju. Koordinatorka za obuku zaposlenih u opštinama Ljiljana Milivojević rekla je da će do kraja programa biti organizovana obuka u deset tematskih oblasti i pripremljeni priručnici s modelima prakse Evropske unije. Stalna konferencija gradova i opština osnovana je u Beogradu 1953. godine, a u njenom radu učestvuje 167 gradova i opština Srbije.

Marković uručio bespovratnu pomoć opštinama na jugu
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković uručio je predstavnicima više opština na jugu Srbije tehničku pomoć i bespovratnu novčanu pomoć za projekte od ukupno oko 15,5 miliona dinara. Opština Medvedja dobila je bespovratna tri miliona dinara za sanaciju klizišta u Sijarinskoj banji, opština Lebane oko 2,2 miliona dinara za projekat izrade Generalnog urbanističkog plana, a dodeljeno je i nešto više od 2,2 miliona dinara za adaptaciju bioskopa u Vlasotincu. Ministar Marković je danas i juče, tokom obilaska juga Srbije, pozvao opštine da nastave da kandiduju projekte za dobijanje bespovratne finansijske pomoći, ocenjujući da je najveći problem opština u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu visoka nezaposlenost i nizak životni standard . Takodje, ministar Marković je rekao da ostvarivanje kolektivnih prava svih nacionalnih manjina mora da bude jednako u Srbiji i naglasio da je ministarstvo u tom smislu već uradilo predloge Zakona o državnom pečatu Republike Srbije i Zakona o pečatu državnih i drugih organa, koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru.

Potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
Ministri spoljnih poslova Litvanije i Srbije Petras Vaitiekunas i Vuk Jeremić potpisali su danas u Beogradu Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Dvojica ministara su na konferenciji za novinare izrazili nadu da će biti pospešena privredna saradnja dve zemlje, navodeći da je Litvanija do sada uložila više od 50 miliona evra u Srbiju. Vaitiekunas i Jeremić su na sastanku osim privredne saradnje razgovarali i o bilateralnim odnosima i evroatlantskim integracijama Srbije. Izražavajući zadovoljstvo posetom Vaitiekunasa kao prvog šefa diplomatije Litvanije koji boravi u Beogradu, Jeremić je u razgovoru istakao da je evropska integracija Srbije "centralni i strateški prioritet Vlade Srbije" za šta je dobio punu podršku litvanske vlade. "U Litvaniji postoji široka podrška takvom putu... istraživanja javnog mnjenja pokazala su da ogromna većina gradjana Litvanije jako podržava proširenje Evropske unije i u tom smislu dobio sam uveravanja od ministra da ćemo nastaviti da imamo jaku podršku Litvanije na tom putu", rekao je Jeremić. Vaitiekunas je izjavio da je sa Jeremićem razgovarao o bilateralnim odnosima koji podrazumevaju saradnju u oblasti politike i kulture, za šta je dobar primer današnje potpisivanje sporazuma koji će olakšati privrednu saradnju, kao i o konkretnoj saradnji dve zemlje. Govoreći o evroatlantskoj budućnosti Srbije, Vaitiekunas je obećao pomoć Litvanije Beogradu na tom putu. "Litvanija je članica EU i NATO i u tom smislu imamo iskustvo u postajanju članicom i želimo da ponudimo naše iskustvo Beogradu i da identifikujemo specifične interese Beograda", rekao je ministar i najavio nastavak dijaloga u budućnosti. Litvanski ministar je danas u Beogradu razgovarao sa premijerom Vojislavom Koštunicom, a kasnije danas će se sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Kacin: Položaj manjina bolji nego pre dve i po godine
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da je položaj manjina u Srbiji bolji nego pre dve i po godine, saopštilo je danas Odeljenje za odnose sa javnošću Skupštine Srbije. U razgovoru sa predsednikom poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije Tomislavom Nikolićem, Kacin je rekao da je situacija, kada je reč o položaju manjina, posebno u Vojvodini, bolja nego pre dve i po godine. U razgovoru je istaknuta potreba da se konstituiše Ustavni sud, kako bi gradjani Srbije mogli da zatraže zaštitu u odbrani ljudskih i manjinskih prava. Izvestilac Evropskog parlamenta, koji boravi u trodnevnoj poseti Beogradu, upoznao je Nikolića i sa planovima u procesu približavanja država zapadnog Balkana Evropkoj uniji. Kacin je naglasio da je predsedavanje Slovenije EU "šansa da se učini značajan pomak u približavanju svih zemalja u regionu EU". On je najavio da će u aprilu 2008. godine Makedonija, Albanija i Hrvatska biti pozvane da udju u NATO, čime će se uspostaviti definitivne granice izmedju ovih država i time otkloniti opasnost od stvaranja velike Albanije, što će doprineti stabilizaciji čitavog regiona. Nikolić je istakao da "u Srbiji pripadnici manjina vrše vlast i u lokalu i na nivou Republike", kao i da je "SRS primer kako može da se saradjuje sa manjinama, čiji se pripadnici nalaze u poslaničkim klupama te partije". Kada je reč o odnosu EU prema Srbiji, Nikolić je ukazao da se Evropa nije otvorila prema Srbiji i da Srbija nije u ravnopravnom položaju sa drugim zemljama u regionu koje pretenduju da udju u EU. On je, takodje, rekao da "SRS podržava napore da se Srbija približi evropskim vrednostima, ali da nije za EU koja hoće da Kosovo bude nezavisna država".

U septembru počinju razgovori o beloj šengenskoj listi
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević najavila je danas da će 13. i 14. septembra biti održan novi sastanak Stalnog unapredjenog dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Taj sastanak će označiti i početak pregovora o stavljanju Srbije na belu šengensku listu, kazala je Miščević na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije. Ona je rekla da će teme sastanka Stalnog unapredjenog dijaloga biti stanje i napredak resora pravosudja i unutrašnjih poslova i ocenila kao veoma važno donošenje zakona o putnim ispravama.

Zamena starih pasoša do 31. decembra 2008. godine
Važeći pasoši bivše države SRJ treba da budu zamenjeni novim putnim ispravama Srbije do 31. decembra 2008. godine, rekao je danas sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Milorad Todorović. Na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije, Todorović je rekao da Predlog zakona o putnim ispravama predvidja da izdavanje novih pasoša počne 1. marta 2008. godine, a da do kraja te godine budu zamenjeni svi stari pasoši. Predlog zakona o putnim ispravama trebalo bi da bude na dnevnom redu parlamenta već početkom septembra. Usvajanje tog zakona je jedan od prioriteta u procesu evropskih integracija, zajedno sa zakonima o azilu, o državnoj granici i o strancima. Obrazac pašosa sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente, kazao je Todorović. Prema statističkim podacima svega 11,24 odsto gradjana Srbije ima pasoš, što je Todorović obrazložio teškim uslovima za putovanje u inostranstvo i za dobijanje viza. On je rekao da očekuje da će izdavanjem novih pasoša i olakšavanjem viznog sistema porasti i broj gradjana koji će imati putnu ispravu. Odgovarajući na primedbe poslanika, Todorović je rekao da je tehnički sve spremno da se do kraja 2008. godine zamene stari pasoši za nove, ali nije mogao da odgovori koliko će to koštati gradjane. Todorović je rekao da će se pasoši izdavati samo u Srbiji u policijskim upravama, odnosno na području na kojem podnosilac zahteva ima prebivalište. Ministarstvo inostranih poslova će izdavati diplomatske pasoše, dok će diplomatsko konzularna predstavništva Srbije u svetu izdavati putne listove državljanima koji nemaju pasoš da se vrate u zemlju. Todorović je rekao da će nove putne isprave biti u funkciji sprečavanja kriminala, terorizma, ilegalnih migracija i zloupotreba i naveo da se u svetu sve više pažnje posvećuje kontroli granice. Pasoš će važiti pet godina, za mladje od 14 godina dve godine, a može se izdati i sa kraćim rokom važenja ako nadležni sud, odnosno tužilac to odredi. Prema predloženom zakonu, putne isprave su pasoš, diplomatski pasoš, sluzbeni pasoš, putni list i putne isprave koje se izdaju na osnovu medjunarodnog ugovora kao što su brodaraska i pomorska knjižica. Diplomatski i službeni pasoš mogu se izdati bračnom drugu ili detetu osobe koja obavlja državni posao u inostranstvu. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević pohvalila je MUP što je na vreme dostavio predlog zakona u skupštinsku proceduru, navodeći da to predstavlja značajan pomak ka EU.

Završen bledski forum
Drugi bledski strateški forum "Evropska unija 2020: udružena i jedinstvena", koji je prethodna dva dana okupio više od 400 učesnika iz 50 država, završen je večeras. Pitanje širenja EU i institucionalna reforma te organizacije bile su teme koje su privukle najviše pažnje učesnika, a interesantna rasprava vodjena je i u vezi sa klimatskim promenama, srednjoj Aziji i Turskoj. Govoreći na završnoj konferenciji za novinare, slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel ocenio je da je bledska konferencija bila do sada najveći spoljno-politički dogadjaj u Sloveniji i da predstavlja pripremu za slovenačko predsedavanje EU od početka 2008. godine. "Širenje EU je neophodno za Evropljane i sve članice EU", rekao je Rupel na konferenciji za novinare, dodajući da to donosi političku stabilnost i privredni rast. Delegaciju Srbije na zasedanju predvodio je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. On je učestvovao u raspravi o budućnosti EU i njenom širenju i imao niz bilateralnih susreta, medju kojima i razgovore sa domaćinom Rupelom i potpredsednikom češke vlade Aleksandrom Vondrom. Glavne tema tih razgovora bile su širenja EU i rešenje statusa Kosova. Vondra je dao punu podršku nastojanju vlasti u Beogradu da se status Kosova reši kompromisno. Slovenački šef diplomatije Rupel je u razgovoru sa Jeremićem podržao Ahtisarijev plan koji predvidja kontrolisanu nezavisnost pokrajine, dodajući da će Slovenija kao predsedavajuća EU pokušati da očuva jedinstvo Unije. "Ne vidim ni jednu drugu koherentniju politiku u pogledu Kosova nego što je Ahtisarijev plan", istakao je Rupel i dodao da će ukoliko obe strane budu postigle dogovor na pregovorima to pozdraviti, ali da "u to sve manje veruje". Bledski forum bio je dobra priprema šefa diplomatije Srbije za predstojeće pregovore o Kosovu koji će se održati 30. avgusta u Beču. Srpski ministar je u govoru na bledskom forumu rekao i da je za dalje širenje EU neophodno osvežiti solunsku deklaraciju iz 2003. godine. Jeremić je i u razgovorima sa Rupelom istakao da bi Slovenija trebalo da inicira novu solunsku deklaraciju koja bi ulila novu nadu i poverenje država zapadnog Balkana u evropsku perspektivu.On je ukazao da Srbija ima podršku većine gradjana za njeno pridruživanje EU, ali i da bi kolebljivost Unije mogla izazvati i smanjenje te podrške, što bi dovelo do loših posledica. Forumu na Bledu prisustvovao je i specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari, koji je govorio na svečanoj večeri u nedelju i neformalno kosovski premijer Agim Čeku. Ovogodišnji bledski forum pratio je veliki broja domaćih i stranih izveštača. Rupel je novinarima pred početak foruma kazao da želi da forum preraste u susret koji će po kvalitetu i obimu biti ravan susretu političara i privrednika u švajcarskom gradu Davosu. Medju značajnijim stranim gostima na Bledu Rupel je ubrojao i gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija, hrvatskog premijera Ivu Sanadera, litvanskog Gedeminas Kirkilasa i makednoskog Nikolu Gruevskog.

Britanski ambasador otvara letnju školu demokratije
U Leonardo centru u Beogradu sutra će biti otvorena medjunarodna letnja škola za demokratiju. Školu će otvoriti ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort, a kako je iz britanske ambasade saopšteno, otvaranju će prisustvovati i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i novi ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter. Ovaj projekat organizuje Anglo-srpsko drustvo iz Beograda, a ove godine medjunarodna letnja skola za demokratiju se održava, osim u Beogradu, i u Novom Pazaru. U saopštenju se navodi da program pod nazivom "Tranzicija, islam i demokratija" obuhvata 26 predavanja i 10 radionica i trajaće svakodnevno do 7. septembra. Polaznici letnje škole su studenti postdiplomci iz svih zemalja u regionu, a medju predavačima će biti osam istaknutih akademskih radnika sa četiri univerziteta iz Velike Britanije. Održavanje letnje škole za demokratiju su pored Britanske ambasade u Beogradu podržali i Balkanski fond za demokratiju, Fond za otvoreno društvo, Centar za studije demokratije i ambasada SAD.

Jeremić i Rupel o prioritetima Slovenija u EU
Ministri inostranih poslova Srbije i Slovenije Vuk Jeremić i Dimitrij Rupel složili su se danas da je evropska budućnost Balkana jedna od ključnih stvari za region čiji je deo i Slovenija, iako je članica EU. Jeremić je to izjavio slovenačkim medijima posle radnog doručka sa Rupelom na kojem je bilo reči o prioritetima slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom (EU), u prvoj polovini 2008. Slovenačko ministarstvo je saopštilo i da je Jeremić izrazio zadovoljstvo da će Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU. Prema Jeremićevim rečima, potrebno je otvoriti novu stranicu u odnosima Zapadnog Balkana i EU. Slovenačko predsedavanje bi moralo da, smatra on, nakon Solunske agende iz 2003.godine, koja državama u regionu nudi evropsku perspektivu, donese nekakvu Solunsku agendu 2 ili Solunsku agendu plus kako bi evropska budućnost Balkana bila realnija. U Srbiji u ovom trenutku postoji velika podrška gradjana evropskoj budućnosti, ali "ako Evropa počne da okleva, izgubićemo podršku gradjana", rekao je Jeremić. U vezi sa sinoćnjim dogadjajem kada je napustio svečanu večeru na kojoj su bili brojni visoki gosti, slovenačka drzavna agencija STA prenosi Jeremićeve reči da je imao bilateralne susrete. Jeremić je u nedelju uveče napustio salu nakon svečanog govora izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija zato što, kako se pretpostavlja, nije mogao da reaguje na njegovu izjavu iako je to bilo predvidjeno.

Bečki pregovori o klimi put do ciljnog globalnog nastupa
Više od 150 država počelo je danas sastanak u Beču o klimatskim promenama sa ciljem globalnog nastupa posle 2012. godine, kada će se Kjoto Protokolu UN priključiti i Amerika i Kina. "Klimatske promene već su oštra realnost i masivna prepreka razvoju", kazao je austrijski ministar ekologije Jozef Proel na otvaranju skupa, kojem je prisustvovalo više od hiljadu zvaničnika, aktivista i ostalih stručnjaka iz oblasti ekologije. Prema njegovim rečima, klimatske promene su veliki izazov koji se može prevazići samo na globalnom nivou delovanja, pri čemu, kako je rekao, nema mnogo vremena za to. Aktivisti iz Grinpisa, koji su imali pritužbe na pregovore o globalnoj klimi, demonstrirali su ispred zgrade održavanja konferencije u Beču, noseći veliki balon sa ogromnim očima sa natpisom "Svet gleda". Bečki sastanak o klimatskim promenama, koji će trajati do 31. avgusta, osmišljen je da bi se odredio plan nastupa na predstojećem ministarskom sastanku ekologa u decembru na Baliju u Indoneziji. Na tom sastanku trebalo bi da se otvore dvogodišnji pregovori o proširenju Kjoto Protokola, koji traži da 35 industrijskih nacija smanje drastično emisiju štetnih gasova od naredne do 2012. godine. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koje nisu deo Kjoto Protokola, Džordž Buš, izrazio je spremnost da se Amerika u novim pregovorima dugoročno pridruži tom paktu. Glavni zvaničnik za klimu Ujedinjenih nacija Jo de Boer ocenio je da "mnogi politički signali ohrabruju preduzimanje akcija u klimatskim promenama u poslednjih par meseci". Prema zvaničnim klimatskim izveštajima UN za ovu godinu, ljudski faktor je krivac za globalno zagrevanje u poslednjih 50 godina, a prema najavama, tek se očekuju još gora razaranja u vidu poplava, suša, toplih talasa i prelivanja mora. Domaćini skupa ukazali su na aktuelne monsune u južnoj Aziji i šumske požare u Grčkoj, ocenivši da bi mogli postati tip vremena koji će biti učestao u budućnosti.

Objavljen konkurs za finansiranje projekata iz NIP-a
Kancelarija Vlade Srbije za Nacionalni investicioni plan (NIP) objavila je danas konkurs za raspodelu novca iz NIP-a za 2008. godinu, na koji se projekti mogu prijaviti do 1. oktobra ove godine. Prioritet će imati projekti za izgradnju infrastrukture, za povećanje zaposlenosti, razvoj ruralnih područja i obrazovanje koje će omogućiti veću konkurentnost nacionalne ekonomije, navodi se u javnom pozivu objavljenom u "Službenom glasniku". Projekte mogu da prijave ministarstva i drugi državni organi i organizacije, javne ustanove, autonomna pokrajina, opština, grad, grad Beograd i udruženja gradjana. Projekat se prijavljuje popunjavanjem obrasca za prijavu na internet stranici Kancelarije za NIP (www.nip.sr.gov.yu) ili slanjem na internet adresu Kancelarije. Izbor će biti vršen na osnovu Uredbe o postupku za izbor projekata i sprovodjenja NIP-a, navodi se u konkursu. U javnom pozivu se ne navodi koliko je novca izdvojeno za projekte. U "Službenom glasniku" objavljeni su i strateški prioriteti i kriterijumi za odabir projekata koji će sledeće godine biti finansirani iz NIP-a.

Jeremić : Zanimljiva rasprava o budućnosti EU
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da je današnji panel o širenju Evropske unije na Bledskom strateškom forumu, bio izuzetno zanimljiva rasprava o budućnosti proširenja EU. "Imali smo veoma širok panel, predstavljena su zanimljiva mišljenja i rekao bih da je, ipak, preovladjujuće mišljenje bilo da proširenje EU na Balkan nije u pitanju i da bi ga trebalo ubrzati, da bi trebalo uraditi sve što je u mogućnosti Evrope da evropska budućnost postane realnost", rekao je Jeremić novinarima. Dodao je da se u današnjoj raspravi, na Bledskom strateškom forumu "Evropska unija 2020. udružena i jedinstvena", razgovaralo i o takozvanom planu Kopenhagen minus, odnosno uvodjenju nižih kriterijuma od onih koji su bili potrebni zemljama koje su se do sada priključivale u EU. Gotovo svi učesnici složili su se da je potrebno osvežiti Solunsku agendu, odnosno ponoviti obećanje iz Soluna 2003. da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Ljajić: Srbiji trebaju zakoni protiv diskriminacije
Srpski ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ocenio je danas da bi u Srbiji trebalo da budu što pre usvojeni opšti zakon protiv diskriminacije i o ravnopravnosti polova. Neophodno je i usvajanje nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena, pre svega onih koje žive na selu ili žena invalida, i sprečavanje diskriminacije Romkinja, rekao je Ljajić na predstavljanju priručnika o unapredjenju rodne ravnopravnosti. On je, na promociji održanoj u sedištu Misije OEBS-a u Beogradu, rekao da učešće žena na vlasti u Srbiji ne dostiže ni pet odsto i da, kako je dodao, "ta realnost treba da se menja". Za uspostavljanje rodne ravnopravnosti u Srbiji problem predstavljaju mentalitet, stereotipi i percepcija javnosti o ulozi žena, ocenio je Ljajić. On je ukazao i na problem buduće primene usvojenih zakona, navodeći da se, prema istraživanju u devet zemalja, od kojih su šest članice Evropske unije a tri kandidati za članstvo, postojeći zakoni premenjuju minimalno. Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad rekao je da je ravnopravnost žena u javnom životu ključna za stabilnu i održivu demokratiju. Prema njegovim rečima, priručnik koji je izradjen zajedničkom inicijativom Ministarstva rada i socijalne politike i OEBS-a, predstavlja zbirku informacija koje će biti korisne za obuku osoba zaduženih za ravnopravnost polova u lokalnim zajednicama. Priručnik "Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti - od ideje do prakse" sadrži tekstove nastale tokom pet godina podrške Misije OEBS-a u obuci osoba zaduženih za ravnopravnost polova, rečeno je na promociji. Posle predstavljanja priručnika, 30 polaznica obuke o ravnopravnosti polova dobilo je diplome.

Jeremić: Prioritet je približavanje EU integracijama
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je danas na Bledskom strateškom forumu da je, iako je proces integracije balkanskih zemalja u Evropu u toku, možda "došao strateški trenutak koji zahteva smelost i viziju". "Kada bi Evropa ponudila kandidaturu sada svim zemljama i obezbedila post-hoc rok za postizanje ciljeva neophodnih za učlanjenje, da li zaista mislite da bi se nastavila dosadašnja politička situacija na Balkanu", upitao je Jeremić drugog dana Bledskog foruma "Evropska unija 2020: udružena i jedinstvena", na panel diskusiji o budućnosti EU. "Zar ne mislite da bi se prioriteti promenili i da bi pred mogućnošću pripadanja Evropskoj uniji nestala mnoga od današnjih neslaganja", dodao je srpski ministar. On je kazao da veruje da njegov odgovor na ta pitanja deli i velika većina gradjana zemalja na Balkanu. "To je paradoks trenutka - pored svih neslaganja, ujedinjeni smo u želji koju svi delimo, jer je to demokratska budućnost koju svi možemo imati", rekao je Jeremić, istakavši da je upravo to "trenutak za smelost i viziju". Šef srpske diplomatije je poručio da sve zemlje, utvrdjujući obaveze i udvostručujući napore, mogu raditi zajedno kako bi izgradili Evropu koja je "istinski celovita, koja će biti zauvek slobodna i u miru". Jeremić je takodje rekao da je strateški prioritet vlade Srbije da što pre pristupi evropskim integracijama i izrazio "veliku nadu" da će Slovenija, kao budući predsedavajući Evropske unije, značajno doprineti približavanju regiona EU.

Pajtić na konferenciji o energetici i vodama u Salcburgu
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić učestvuje danas u završnici konferencije "Energetska politika i upravljanje vodama - regionalni aspekti", koju u Salcburgu organizuje Institut evropskih regija. Kako prenosi pokrajinski sekretarijat za informacije, Pajtić na skupu ima izlaganje na temu regionalnih aspekata evropske politike i upravljanja vodama. Vojvodjanski premijer će se u Salcburgu sastati sa predsednikom parlamenta pokrajine Baden-Virtenberg Peterom Štraubom i državnim ministrom Bavarske Ervinom Huberom, zaduženim za ekonomska pitanja, infrastrukturu, transport i tehnologiju. U radu skupa ucestvovuje i direktor Kancelarije za evropske poslove Vojvodine Predrag Novikov, dodaje se u saopštenju. Institut okuplja 45 evropskih regija i ima značajnu ulogu u evropskim integracijama, povezivanju i razvoju oblasti, a Vojvodina je postala članica te institucije prošle godine.

Integracija u EU glavna tema Bledskog samita
Na Bledu je danas poceo dvodnevni Bledski strateški forum "Evropska unija 2020: udružena i jedinstvena", na kojem učestvuje preko 400 političara, naučnih radnika, predstavnika medjunarodnih organizacija iz 50 država. Ovogodišnji Bledski starteški forum posvećen je temama koje će biti u centru pažnje slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini iduće godine, posebno širenju integracije na Zapadni Balkan. Slovenački premijer Janez Janša i šef diplomatije Dimitrij Rupel u izlaganjima na svečanom otvoranju Bledskog strateškog foruma kao prioritetne zadatke istakli su širenje EU na Zapadni Balkan i značaj istočnoevropskog i kavkaskog regiona u tom smislu. Oni su pružili uveravanja da će Slovenija kao predsedavajuća snažno nastojati da "osveži" Solunsku deklaraciju iz 2003. godine, koja Zapadnom Balkanu nudi evropsku perspektivu. Delegaciju Srbije na zasedanju predvodi ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji se pre svečanog otvaranja odvojeno sastao sa češkim podpredsednikom Aleksandrom Vondrom i bosansko-hercegovačkim kolegom Svenom Alkalajem. Gruzijski predsednik Mihael Sakašvili predstavio je napredak svoje zemlje u poslednjih nekoliko godina, istakavši da je Gruzija uspešno dokazala da je i u tom delu kontinenta moguće ostvariti evropski model. Sakašvili nije zaboravio da pomene zaoštrene odnose sa Rusijom, ukazavši na problem Južne Osetije i Abhazije. On je istakao da Gruzija ne želi da ulazi u oštriji spor sa Rusijom. Na svečanom otvoranju govorili su još hrvatski premijer Ivo Sanader, i premijer Litvanije Gediminas Kirkilas. Na večerašnjoj svečanoj večeri glavni govornik biće specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari.

Koštunica izjavio saučešće premijeru Grčke
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uputio je danas predsedniku Vlade Grčke Kostasu Karamanlisu telegram saučešća povodom pogibije velikog broja ljudi koji su stradali u požarima. "Molim da prihvatite izraze naše duboke zabrinutosti i iskrenog saučešća povodom katastrofalnih požara koji su pogodili Vašu zemlju i prijateljski grčki narod. Želimo da znate da je Vlada Srbije spremna da odmah i na bilo koji način učini sve što može kako bi se dalja nesreća sprečila i posledice ublažile", naveo je Koštunica u telegramu. Premijer Koštunica je ime Vlade Srbije izrazio saučešće porodicama nastradalih. "Ubedjen sam da je tragedija koja je pogodila Grčku prilika da se na delu pokaže prijateljstvo naših naroda koje je tokom istorije toliko puta bilo potvrdjeno u najtežim iskušenjima", dodao je on. U Grčkoj je zbog velikih požara juče proglašeno vanredno stanje i trodnevna nacionalna žalost.

Jeremić: Srbija posvećena evroatlantskim integracijama
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić zahvalio je danas u Oslu norveškim vlastima na podršci koju su pružale Beogradu u procesu pristupanje NATO programu Partnerstvo za mir. Jeremić je na predavanju koje je održao u Norveškom institutu za medjunarodne odnose istakao da je aktivna podrška te zemlje tokom prošlogodišnjeg samita NATO u Rigi pomogla Srbiji da udje u "siroku porodicu naroda koji su deo evroatlantskih integracija". Govoreći o evropskim integracijama, Jeremić je istakao da je Srbija u potpunosti posvećena ulasku u evropske institucije u što kraćem roku. "Za nas, Evropa i prosperitet koji ona donosi je pitanje demokratskih vrednosti. Demokratija nije samo pitanje glasačkih prava, kao što ni državljanstvo nije nije samo pitanje zajedničkog pasoša. Demokratija je stvar zajedničkih vrednosti a Evropa je izvor vrednosti na kojima naporno radimo kako bismo ih učvrstili", rekao je Jeremić. Šef srpske diplomatije je istakao da vlasti u Beogradu, brzim kretanjem ka Evropskoj uniji, pokazuju da su potpuno posvećene tome da postanu deo "istorijske demokratske celine koja ujedinjuje sve delove postojećih država i time čini to jedinstvo većim". Ministar Jeremić je pozvao investitore iz Norveške da ulože svoj novac u Srbiju, navodeći pri tom primer norveškog mobilnog operatera "Telenora" koji je prošle godine ušao na srpsko tržište. Govoreći o budućem statusu Kosova i Metohije, Jeremić je ponovio da se Srbija zalaže za "pravedno rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane, kako bi mogle da nastave zajednički da rade na ostvarenju zajedničkog cilja: članstva u EU". Istakao je da kompromisno rešenje, za koje se zalaže Beograd, mora da bude zasnovano na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, ali da istovremeno omogući kosovskim Albancima da ostvare svoje legitimne zahteve za suštinsku samoupravu. Jeremić je kazao da je "oprezni optimista" i dodao da je početak nove runde pregovora o budućem statusu Kosova znak da Kontakt grupa i ostatak medjunarodne zajednice žele da se ozbiljno i drugačije angažuju u procesu nego što je to ranije činio Marti Ahtisari. Vuk Jeremić će u okviru jednodnevne posete Norveškoj razgovarati sa norveškim kolegom Jonasom Garom Storom i ministrom odbrane Ane-Gretom Strom Eriksenom.

OEBS zabrinut zbog nedavnih napada na Rome
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad izrazio je danas zabrinutost zbog nedavnih napada i krivičnih dela počinjenih iz mržnje protiv pripadnika romske zajednice u Srbiji. "Napadi na Rome, rušenje njihovih domova i grafiti govora mržnje napad su na integritet Roma i narušavaju njihova osnovna ljudska prava", naveo je šef misije OEBS-a u saopštenju. On je pozvao vlasti da daju sve od sebe kako bi izvršioci bili uhapšeni i gonjeni, a slični napadi u budućnosti sprečeni. Hans Ola Urstad izrazio je i zabrinutost zbog romskih porodica koje žive ispod mosta Gazela u Beogradu i pozvao gradsku upravu da im obezbedi odgovarajući alternativni smeštaj.

Sistematizacija radnih mesta institucije zaštitnika gradjana u skupštinskoj proceduri
Novoizabrani zaštitnik gradjana Saša Janković dostavio je danas Skupštini Srbije na usvajanje predlog sistematizacije radnih mesta u toj službi koji predvidja zapošljavanje oko 65 ljudi. Janković je agenciji Beta rekao da predlog predvidja postojanje Sektora za zaštitu prava gradjana koji će se baviti pritužbama, Sektora za unapredjenje prava i sloboda koji će se baviti pisanjem zakonskih predloga i Sektora za opšte poslove. Janković je rekao da se do kraja 2007. godine predvidja zapošljavanje polovine ukupnog broja, dok je predvidjeno da druga polovina potrebnih ljudi bude zaposlena naredne godine. On je rekao da je za ovu godinu u budžetu Srbije predvidjeno 23 miliona dinara za funkcionisanje institucije zaštitnika gradjana, i dodao da vlada i parlament imaju obavezu da u narednom budžetu obezbede dovoljno sredstava za nesmetan rad tog tela Zaštitnik gradjana je izrazio očekivanje da će se predlog sistematizacije radnih mesta naći na dnevnom redu prvog zasedanja parlamenta ali nije mogao da proceni kada će se poslanici, zbog velikog broja zakonskih predloga, zaista o njemu izjašnjavati. "Ima mnogo pristiglih pritužbi i neke su zaista hitne, što nalaže da se parlament o tom predlogu što hitnije izjasni. To sam naveo i u propratnom aktu Skupštini Srbije. Koliko će taj predlog imati prostora u skupštinskom dnevnom redu, nije nešto što je u mojoj moći", kazao je Janković.

U Kini nova pravila zaštite proizvoda
Kina je pokrenula četvoromesečnu akciju u borbi protiv neispravnih proizvoda, uključujući hranu i lekove, javili su danas državni mediji. Potpredsednica kineske vlade Vu Dži je rekla da će kampanja koja će trajati do kraja godine, biti usredsredjena na problem proizvoda koji su uticali na domaće i strane potrošače da izgube poverenje u proizvode napravljene u Kini. "Ovo je posebna borba za zaštitu zdravlja i interesa javnosti i za
zaštitu ugleda kineskih proizvoda i naše slike" u svetu, rekla je ova zvaničnica. Najveći proizvodjač igračaka Matel je polovinom avgusta povukao više od 18 miliona komada igračaka proizvedenih u Kini zato što su pronadjeni delići magneta koji mogu izazovu povrede, a samo dve nedelje ranije povučeno je oko milion i po igračaka zbog straha da sadrže olovo. Osim igračaka, pokazalo se da su neispravni i ostali izvozni proizvodi kao što su zubne paste, hrana za životinje, morski proizvodi, kao i neki lekovi protiv kašlja od kojih su ljudi u Panami umirali. U Kini su zato uvedena nova pravila, počelo je zatvaranje fabrika, stalno se održavaju konferencije za novinare.

U nedelju na Bledu razgovori Rupela i Jeremića
Ministri inostranih poslova Slovenije i Srbije, Dimitrij Rupel i Vuk Jeremić, razgovaraće u nedelju na Bledu, uoči medjunarodnog Strateškog foruma. Srpski šef diplomatije će predstavljati Srbiju na ovogodišnjem drugom Bledskom forumu, koji se održava pod naslovom "Evropa združena I jedinstvena", koji će okupiti više od 400 političara, naučnika I privrednika iz 50 država i šest medjunarodnih organizacija. Kako saznaje Beta, Vuk Jeremić će se u nedelju sastati i sa šefom diplomatije BiH Svenom Alkalajem. Ovogodišnji Bledski forum biće posvećen temama širenja Evropske unije (EU), klimatskim promenama i budućnosti integracija i izvan EU, odvijaće se u okviru četiri panel diskusije i dva prateća okrugla stola o srednjoj Aziji i Turskoj. U debatama će učestvovati i četvoro predsednika vlada i 10 ministara inostranih poslova, medju kojima je švedski ministar Karl Bilt, kao i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo Marti Ahtisari. Neformalno će otvarenju konferencije prisustvovati i kosovski premijer Agim Čeku, a Kosovo će, kako je danas rekao novinarima slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, biti neizbežna tema konferencije i bilateralnih susreta. Rupel je danas upozorio da bez evropske perspektive nije moguće zamisliti stabilizaciju Balkana. "Napeta situacija izmedju Kosova i Srbije direktno podstiče na to da se još jednom prihvatimo tih pitanja i pokušamo da nadjemo nekoliko privlačnih tačaka kada je reč o evropskoj perspektivi", rekao je Rupel.

Riker: Otvorene liste i neposredni izbor predsednika opština
Šef UNMIK-a Joahim Riker izjavio je danas da će se ovogodišnji izbori na Kosovu održati po proporcionalnom sistemu, sa otvorenim listama i da će se predsednici opština birati neposredno. "Narednih dana ću objaviti zakonski okvir za parlamentarne i lokalne izbore da bi posle toga, početkom septembra objavio i datum izbora", rekao je Riker, posle sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom. Sejdiu je rekao da je sa šefom UNMIK-a razgovarao i o izborima koji bi, kako je predložila prištinska pregovaračka ekipa, trebalo da budu održani u trećoj nedelji novembra. Predsednik je skrenuo pažnju da se izbori mogu odložiti ukoliko se proceni da će direktno uticati na tok procesa statusa Kosova. Kosovskim institucijama mandat ističe u decemrbu, dok je opštinskim skupštinama mandat istekao prošle godine, ali je tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen doneo odluku da se njihovo održavanje odloži do donošenja odluke o statusu. Opozicione političke partije insistirale su da se izbori na oba nivoa održe do kraja ove godine, jer bi sadašnje institucije Kosova izgubile legitimitet. Iako je na šefu UNMIK-a da odredi uslove izbora, veće političke partije su se dogovorile da cenzus bude pet odsto. Biračko telo na Kosovu prema podacima iz 2004. godine imalo je oko 1,3 miliona glasača.

Veći spoljnotrgovinski suficit zone evra
Suficit zone evra u trgovini sa svetom porastao je u junu na 7,8 milijardi evra i pokazao da evropski izvoznici imaju dosta posla, uprkos visokoj vrednosti evra prema ostalim vodećim valutama. U maju je trinaestočlana zona ubeležila spoljnotrgovinski suficit od 1,7 milijardi evra, pokazuju statistike Eurostata. Evropska unija, medjutim, kupuje više nego što prodaje u svetu i u junu je ubeležila spoljnotrgovinski deficit od 9,4 milijarde evra nakon majskih 15 milijardi. Podaci za pet meseci ove godine (januar/maj) za zonu evra pokazuju da je izvoz "trinaestorice" u SAD pao za dva odsto u poredjenju sa istim periodom lane. Zona evra uglavnom više prodaje Sjedinjenim Državama nego što kupuje od te zemlje. Smanjenje isporuka SAD u posmatranih pet meseci kompenzovao je veći izvoz proizvoda preradjivačke industrije u druge delove sveta. Izvoz u Rusiju povećan je za 27 odsto a u Kinu za 14 odsto.

Izbor članova revizorske institucije jedina tačka sednice
Sednica skupštinskog Odbora za finansije, na kojoj bi trebalo da se utvrdi lista kandidata za predsednika, potpredsednika i članove Saveta državne revizorske institucije, biće održana sutra, saopšteno je danas iz parlamenta. Za sada je samo stranka G17 plus zvanično kandidovala redovnu profesorku na Ekonomskom fakultetu u Subotici Ljiljanu Šaponju - Dmitrović. Šef pres službe te partije Nikola Papak rekao je agenciji Beta da je Šaponja-Dmitrović kandidovana kao nestranačka ličnost. Prema pisanju lista "Politika", za predsednika Saveta državne revizorske institucije kandidovan je Radislav Sretenović iz Demokratske stranke Srbije, dok je Demokratska stranka predložila Zorana Tamaša i Ljubicu Nedeljković za članove. U toku prepodneva nije bilo moguće dobiti potvrdu kandidatura u tim strankama. Izbor članova Saveta državne revizorske institucije je obaveza koja proističe iz Ustavnog zakona. Ta institucija se bavi kontrolom svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Nakon što matični odbor utvrdi listu kandidata za predsednika, potpredsednika i članove Saveta državne revizorske institucije, spisak imena biće dostavljen Skupštini Srbije koja bi već na sednici 28. avgusta mogla da izabere tu veoma važnu instituciju za borbu protiv korupcije. Sednicu je sazvao zamenik predsednika Odbora za finansije Skupštine Srbije Rade Obradović a početak je zakazan u 13 sati.

Marković: Zakoni u oktobru, izbori na proleće
Ministar za državnu upravu I lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković ocenio je danas da je realno da lokalni izbori budu održani na proleće, a predsednički do kraja godine. Marković je za "Večernje novosti" rekao da bi set izbornih zakona trebalo da se nadje u proceduri u oktobru, ali nije mogao da precizira po kom izbornom sistemu bi mogli biti održani lokalni izbori. "Bilo bi dobro da do kraja meseca dobijemo odgovor na to pitanje. Izrada seta izbornih zakona uslovljena je upravo izbornim sistemom", rekao je Marković i dodao da to "više nije tehničko, nego političko pitanje". Marković je rekao da je od svih stranaka zatražio predloge o izbornom sistemu, ali da još nije dobio nijedan odgovor i ocenio da je predlog G17 plus o povećanju cenzusa za lokalne izbore sa tri na pet odsto dobar, ukoliko ostane proporicionalan izborni sistem. On je naglasio da bi lično "voleo" da se uvede većinski izborni sistem i da je tom rešenju bliža i Demokratska stranka, jer smatraju da je "normalno da gradjani iz dve ulice koje čine jednu izbornu jedinicu znaju ime i prezime čoveka za koga glasaju".

Počela Evropske nedelja mladih u Novom Sadu
Manifestacija "Evropska nedelja mladih - Mladi protiv granica", otvorena je danas svečanom ceremonijom u Izvršnom veću Vojvodine. Na manifestaciji ove godine učestvuje oko 100 mladih iz 22 evropske zemlje, a cilj je da se promoviše duh saradnje, kroz povezivanje kultura, ideja, iskustva i ljudi. U okviru "Evropske nedelje mladih" biće održana i predavanja na teme "Evropa bez granica" i "Obrazovanjem bez granica", a organizovaće se i kreativne radionice i kulturno-zabavni sadržaji. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je za vojvodjanske studente i omladinu najvažnije da "Evropa dodje kod nas, sve dok mi ne prevazidjemo prepreke koje nas vode do nje". On je ocenio da su "šovinizam i predrasude" često razlozi koji mlade ljudi sprečavaju da upoznaju svet izvan granica Srbije. Prema njegovim rečima, 70 odsto mladih nikada nije putovalo u inostranstvo pa nisu ni upoznati sa prednostima vršnjaka koji žive u Evropskoj uniji. "Zbog svega toga je neobično važno da dovedemo Evropu kod nas. I zbog toga mi kao vlada podržavamo manifestacije poput festivala 'Egzit' (Exit), Kamp tolerancije mladih, Medjunarodne dečje šahovske igre, kao i ovu manifestaciju", kazao je Pajtić. Učesnike "Evropske nedelje mladih" pozdravili su i rektorka Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin i šefica odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Hanelore Valijer. Evropska nedelja mladih trajaće do 26. avgusta, a više o festivalu može se pročitati na internet adresi www.eyouwins.com.

Na Bledu medjunarodna konferencija o Evropskoj uniji
Na Bledu će u nedelju početi drugi po redu strateški forum "Evropska unija 2020-ujedinjena i jedinstvena", posvećen izazovima EU. Cilj konferencije koja će okupiti oko 400 učesnika iz celog svet jeste da doprinese stalnoj raspravi o izazovima sa kojima se trenutno suočava Evropska unija, a od kojih će mnogi biti aktuelni i u vreme predsedavanja Slovenije u prvoj polovini 2008. godine, pre svega institucionalna reforma i moguće širenje na zapadni Balkan. U radu konferencije će učestvovati medjunarodno priznati stručnjaci, političke vodje i predstavnici medjunarodnih i regionalnih organizacija, kao i predstavnici privatnog sektora iz EU, država kandidata i drugih država s evropskom budućnošću, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Institutu za strateške studije. Organizator očekuje da će se konferenciji odazvati i premijer Srbije Vojislav Koštunica, dok je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavljen kao učesnik debate na panel diskusiji "Buduće širenje EU". Osim te debate, biće organizovane i panel diskusije o budućnosti integracionih procesa, energiji i klimatskim promenama, globalnom zagrevanju, kao i dva okrugla stola o ekonomskim i političkim procesima na južnom Kavkazu i u srednjoj Aziji, o Turskoj i Evropi. Ovogodišnji strateški forum organizuje Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije u saradnji sa Centrom za evropsku perspektivu.

Jevtić (DS): Moramo da usvojimo 44 zakona do kraja novembra
Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Miloš Jevtić izjavio je danas da bi parlament trebalo da usvoji 44 prioritetna zakona do novembra, pre novog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evro integracija. Jevtić je agenciji Beta rekao da će efikasnost parlamenta u velikoj meri zavisiti od donošenja novog poslovnika o radu skupštine kako bi se ubrzalo usvajanje tih prioritetnih zakona. "Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije najvećim delom se odnosi na zakonodavnu aktivnost i zbog toga je neophodno da skupština prioritetne zakone usvaja po ubrzanoj proceduri", rekao je on. Jevtić je rekao da se ti zakoni odnose na obaveze koje proizilaze iz ustavnog zakona, kao što su izbor državne revizorske institucije i guvernera, zakon o savetu za nacionalnu bezbednost i set zakona iz oblasti pravosudja. Druga grupa zakona tiče se viznih olakšica, medju kojima su zakoni u putnim ispravama i o azilu. "Treća grupa zakona koju je neophodno usvojiti je i najbitnija za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je on i dodao da su to zakoni o zaštiti konkurencije, o kontroli državne pomoći koje se odnose na donacije iz inostranstva kao i na izmene zakona o javnim nabavkama. Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević agenciji Beta je rekla da će dinamika usvajanja tih zakona zavisiti od kapaciteta skupštine. "Što se vlade tiče, što brže to bolje. Potpredsednik vlade (Božidar Djelić) može samo da ukaže, i to čini, da je neke zakone neophodno što hitnije usvojiti", rekla je ona i dodala da su vlada i skupština dve grane vlasti, te da je agenda i dinamika usvajanja tih zakona u nadležnosti parlamenta.

Julska inflacija u Sloveniji iznad mastrihtskih kriterijuma
Slovenija je u julu zabeležila inflaciju od četiri odsto, što je najviša inflacija medju državama Evropske unije koje koriste zajedničku valutu evro. Slovenija je tako prekoračila kriterijume Mastrihtskog ugovora, postavljene za članice zone evra. Prema podacima iz izveštaja evropskog statističkog zavoda Eurostat, iza Slovenije slede Grčka i Irska sa stopom inflacije od 2,7 odsto, I Španija i Portugalija sa 2,3 odsto. Najnižu stopu inflacije na godišnjem nivou u julu su imale Malta, koja je čak zabeležila pad potrošačkih cena za 0,2 odsto, Danska sa rastom cena za 1,1 odsto, Francuska i Slovačka sa po 1,2 odsto. U čitavoj EU inflacija je u julu na godišnjem nivou, u poredjenju sa junom, iznosila dva odsto, dok je u evro zoni bila 1,8 odsto. U Sloveniji se, povodom za nju nepovoljnog izveštaja Eurostata, razvila polemika da li su uzroci inflacije u sezonskom skoku cena hrane i nafte ili su na nivou ponude i tražnje. Bivši guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari je rekao za dnevnik Delo da će "avgust možda još biti podnošljiv, ali će septembar I oktobar biti kritični", jer Sloveniju čeka poskupljenje hrane, a posebno hleba, mleka i mesa.

Živulović: Bez ulaska u NATO nema ulaska u EU
Predsednik Atlantskog saveta u Srbiji Vladan Živulović ocenio je danas da izjave pojedinih srpskih političara o tome da NATO pokušava da na teritoriji Srbije napravi svoju državu "šalju lošu poruku" jer bez ulaska u NATO nema ulaska u EU. "Postoji jedna jaka politička struja u Srbiji, unutar vlade i Demokratske stranke Srbije koja se očigledno protivi evroatlanskim integracijama i oni to ne kriju", kazao je on agenciji Beta. Živulović je istakao da je krajnje neozbiljno to što je Srbija četiri godine tražila da bude primljena u program Partnerstvo za mir a sada poništava tu priču jer to može da izazove sumnju u ozbiljne namere države i pošalje poruku da Srbija nije stabilna zemlja. Dodao je da praksa zemalja iz okruženja koje su prvo ulazile u NATO pa zatim u EU ima smisla jer ulaskom u NATO se zaokružuje bezbednosni sistem koji omogućava stabilnost zemlje i bolje prilagodjavanje evropskim standardima. "Ukoliko mi ne udjemo u NATO, nema ništa ni od EU", istakao je predsednik Atlantskog saveza i dodao da ipak odluku o ulasku Srbije u NATO ne donosi Vlada već gradjani na referendumu. Prema njegovim rečima, u programu svi demokratskih vlada, pa i sadašnje, uvek je stajalo da Srbija stremi evroatlanskim integracijama i o tome se mora voditi računa. "Ako je to postavljeno kao cilj onda treba da se sprovede a ako to više nije cilj onda to treba i reći" rekao je on i ocenio da ipak većina u vladajućoj koaliciji smatra da je evroatlanski put jedini ispravan. Živulović je dodao da izjave političara kako NATO stvara državu na Balkanu šalju lošu poruku jer to nije realno. "Svako ko poznaje situaciju naravno da se nasmeje na takvu izjavu. Bez nipodaštavanja ljudi koji o tome pričaju ali NATO ne može da skupi ni dovoljno ljudstva i tehnike za Avganistan gde je maksimalno angažovan", istakao je on i naglasio da je nerealno i nelogično razmišljati o tome. Prema njegovim rečima, Srbija treba da gradi što bolje odnose sa NATO-om jer da je to uradjeno pre pet godina sada bi se "manje mučili sa Kosovom i Metohijom i lakše bi nalazili rešenja".

Basesku: Rumunija štiti istočne granice NATO i EU
Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da je Rumunija obavezna da štiti ne samo svoje bezbednosne interese, već i da bude branilac istočne granice NATO i Evropske unije. Na proslavi Dana rumunske mornarice u crnomorskom gradu Konstanca Basesku je rekao da je Crno more vrlo značajna zona bezbednosti za Rumuniju, kao i za EU i za NATO, a da je Bukurešt pouzdani partner tih organizacija. Basesku je naveo da će se Rumunija zalagati za bezbedno Crno more, za osiguranje transporta energetskih resursa ka Evropi i da će istovremeno koristiti šansu koju pruža izlazak na more. Na proslavi dana mornarice u Konstanci učestvovalo je oko 10.000 pripadnika mornarice, meštana i turista. Pre 105. godina je odlučeno da se na Veliku Gospojinu (prema gregorijanskom kalendaru) proslavlja dan rumunske mornarice.

Svilanović: Neracionalno je ucenjivati Brisel Kosovom
Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović ocenio je da su pretnje obustavljanjem procesa evrointegracija Srbije u slučaju nepovoljnog rešenja statusa Kosova "apsolutno neracionalne". Svilanović je za današnji novosadski "Dnevnik" rekao da je dilemma "ili Kosovo, ili Evropska unija" zapravo nepostojeća. "Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali Srbiju okružuju zemlje koje su u EU i NATO-u, tako da mi nemamo drugu politiku sem one koja vodi evroatlantskim integracijama", kazao je Svilanović. Dodao je da je Srbija ta koja traži članstvo u EU a ne obratno i da je potpuno pogrešna platforma sada "ucenjivati" Brisel pitanjem Kosova. Prema njegovim rečima, Srbija je takvu politiku već imala za vreme Miloševićevog režima i ona se pokazala kao poražavajuća. "Posle takve politike praznih pretnji i ucena prema medjunarodnoj zajednici dobili smo bombe. Možemo mi to ponovo probati I najverovatnije nećemo dobiti bombe, ali će Srbija ostati usamljeno I zatočeno ostrvo, a ne ostrvo slobode", rekao je Svilanović.

Poljska najprivlačnija za evropske poslodavce
Najprivlačnija evropska zemlja za strana ulaganja trenutno je Poljska, ocenila je u redovnoj godišnjoj anketi Federacija evropskih poslodavaca (FeDEE). Taj godišnji izveštaj u kome FeDEE rangira sve članice Evropske unije a takodje i Norvešku, Island, Švajcarsku i Tursku treba da pomogne stranim investitorima da procene kakve uslove za isplativost njihovih ulaganja nude lokalna tržišta rada.  Medju 15 kriterijuma najvažniji su dostupnost radne snage, ljudski resursi, odnosi na tržištu rada, njegova fleksibilnost, troškovi rada i inflacija. Poljska se sa najboljim rejtingom obrela na prvom mestu, a za njom su na listi 31 zemlje Danska, Slovačka, Švajcarska i Velika Britanija. "Poljska ima najkonkurentnije radnike kada se uporede troškovi I kvalitet rada. Najjači adut je dostupnost mlade radne sange, prisustvo žena na tržištu rada i dovoljno radnika za privremene  poslove", kazao je za današnju "Žečpospolitu" šef Poljske agencije za informacije i strana ulaganja Pavel Vojćehovski. Evropski poslodavci su takodje zadovoljni kolektivnim ugovorima I saradnjom sa sindikatima, ali Poljska je relativno loše prošla kada je u pitanju dalja obuka i školovanje radnika a Poljaci nisu briljirali ni u veštini korišćenja interneta. Do kraja maja strani investitori uložili su u Poljsku privredu 6,4 milijardi dolara ali povoljan odnos cene i kvaliteta rada koji je najjači adut Poljske u očima evropskih poslodavaca počinje da slabi pod sve većim pritiskom na rast plata Prema najnovijim podacima Glavnog ureda za statistiku koje danas objavljuje poljska štampa, prosečna bruto zarada u drugom tromesečju u Poljskoj iznosila je 703 evra, što je za 8,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Analitičari za dnevnik "Gazeta viborča" upozoravaju da su plate počele da rastu brže od produktivnosti rada još pre tri meseca a da to otvara sve veću pretnju da se otmu kontroli inflatorni trendovi. Preduzeća u Poljskoj prinudjena su da povećavaju plate jer je masovni odlazak više od 1,5 miliona Poljaka u gastarbajtere u "staru Evropu" i smanjenje nezaposlenosti sa 20 na 11 odsto zajedno sa ubrazanim privrednim rastom i masivnim stranim ulaganjima prouzrokovalo da sve teže nalaze radnike.

Niska nezaposlenost ugrožava češku privredu
Rekordno niska nezaposlenost od 5,3 odsto u drugom tromesečju ove godine počinje da ugrožava češku privredu, upozoravaju pred jesenje pregovore o platama češki ekonomisti. U prva tri meseca ove godine plate su već porasle za 7,8 odsto, dok je u isto vreme prošle godine to povećanje bilo 6,4 odsto. Za drugo ovogodišnje tromesečje ekonomisti očekuju rast od oko devet odsto. Zbog velikog pritiska na rast plata, teškoće koje preduzeća imaju da nadju radnike odražavaju se i na očekivanja da će sa većim platama porasti i inflacija. "Sadašnja stopa nezaposlenosti je već kritična", ocenio je za današnje "Hospodaržske novini" ekonomista David Marek. Češka preduzeća dovijaju se na razne načine da na sve slabijoj ponudi tržišta rada nadju radnike. Neka počinju da "love" nove zaposlene još u školama i fakultetima, često i u inostranstvu, čak i u Vijetnamu ili Kazhastanu. Deo preduzeća spas vidi u uvozu radnika, pre svega za proizvodnju, manje za sektor usluga, tako da je u češkim fabrikama u samoj proizvodnji zaposleno više od 76.000 stranaca. Češku privredu za sada spašavaju radnici iz Slovačke, Ukrajine i Poljske, ali privredni bum i ubrzano smanjenje nezaposlenosti u Poljskoj i Slovačkoj i shodno tome sve veće teškoće i njihovih preduzeća da nadju voljne da rade prete da će taj kanal presušiti. I Poljska je morala, pre svega zbog gradjevinarstva i poljoprivrede, da otvori tržište rada i olakša ovih dana zapošljavanje pa i sezonsko za svoje istočne susede, Ukrajince, Beloruse i Ruse. Slovačka računa najviše na "uvoz" radne snage, a najčešće traži na Balkanu, ne samo u novim članicama Evropske unije, Rumuniji i Bugarskoj, već recimo i na Kosovu. Prvih 200 radnika sa Kosova u slovačku elektronsku i automobilsku industriju dovela je u avgustu kadrovska agencija Trenkvalder, na osnovu memoranduma o saradnji sa kosovskim ministarstvom rada, potpisanim sredinom jula. "Radnicima sa Kosova put su utrla pozitivna iskustva sa radnicima iz Srbije, a za ukupno 700 radnih mesta u slovačkim fabrikama prijavilo se više od 5.000 kandidata sa završenom srednjom školom tehničkog ili mašinskog smera", kazao je direktor slovačke filijale te agencije Luboš Sirota. Takozvani kadrovski lizing, kada se preduzeće obrati agenciji i preko nje angažuje radnika na odredjeno vreme a ako se dobro pokaže ponudi mu stalno radno mesto, postaje sve masovniji u Slovačkoj. Prema poslednjim podacima koje je objavio slovački dnevnik SME, kadrovske agencije na lizing zapošljavaju već 8.400 radnika i spadaju medju najveće poslodavce u Slovačkoj.

Vlada Srbije usvojila Akcioni plan
Vlada Srbije usvojila je danas Akcioni plan za uskladjivanje zakona sa propisima EU, koji predvidja usvajanje 44 zakona do kraja ove godine, izjavio je danas potpredsednik vlade Božidar Djelić. Na konferenciji za novinare Djelić je istakao da je tim dokumentom predvidjen minimum koji Vlada i Skupština moraju da ispune da bi Srbija mogla da do kraja ove godine potpiše sa EU Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, i da do kraja 2008. godine zatraži status zemlje-kandidata za članstvo u EU.

Srbija i Crna Gora potpisale Memorandum o saradnji
Ministri za zaštitu životne sredine Srbije i Crne Gore Saša Dragin i Predrag Nenezić potpisali su danas Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zaštite životne sredine. Memorandum predstavlja osnov za intezivniju saradnju u oblasti ekologije i saradnju u ispunjavanju obaveza na putu ka Evropskoj uniji(EU). Dragin je na konferenciji za novinare rekao da će "Srbija i Crna Gora saradjivati na primeni pozitivnih evropskih propisa sa zajedničkim projektima za očuvanje životne sredine." On je dodao da se ekologija jedino saradnjom može unaprediti. Nenezić je kazao da "administrativne granice ne mogu podeliti prirodna bogatstva, ali ni zagadjenja i klimatske promene." Najavljeno je da će Beograd u oktobru biti domaćin medjunarodne Konferencije o zaštiti životne sredine na kojoj će učestvovati ministri iz 56 zemalja.

Pet klanica u Srbiji može da izvozi junetinu u EU
Pet klanica u Srbiji od sutra će u Evropsku uniju (EU) moći da izvoze juneće meso po preferencijalnim uslovima, bez plaćanja carina i zaštitnih taksi. Ukupno odredjena kvota za izvoz je 8.700 tona. Prema novim konsolidovanim listama EU, dozvole za izvoz svežeg mesa preživara dobili su Juhor iz Jagodine, Stokoimpeks klanica iz Knjaževca, Zlatibor iz Čajetine, Big Bul iz Bačinaca i Kolbis iz Novog Sada, rekao je agenciji Beta načelnik Odeljenja za medjunarodni promet i saradnju Uprave za veterinu Siniša Kotur. Novina u konsolidovanim listama EU je odobravanje i izvoza preradjevina od termički preradjenog svinjskog mesa, na minimum 70 stepeni Celzijusa, kompaniji Big Bul, dodao je on. Kotur je rekao da je još rano da se kaže da li će izvozna kvota u potpunosti biti iskorišćena, ali je istakao da je interesovanje za izvoz klanica veliko i da ima još objekata koji se pripremaju da zadovolje stroge standarde EU u proizvodnji svežeg mesa. On je podsetio da je do sada kvota za preferencijalni izvoz 9.850 tona junećeg mesa, koja je smanjena nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore, bila iskorišćena u količinama od oko 2.000 tona. Ipak, kakao je naglasio, licenca za izvoz svežeg mesa u EU predstavlja i svojevrsnu ulaznicu na tržište i drugih zemalja sveta. Stručni saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković ocenio je da će proizvodjaci iz Srbije teško u potpunosti iskoristiti kvotu, ukoliko se hitno ne donese strategija razvoja stočarske proizvodnje. Izvozna kvota je i dalje velika šansa za Srbiju, pa bi junetina mogla da postane izvozni brend zemlje, zaštićen geografskim poreklom pojedinih regiona, rekao je on za Betu. Postoji mogućnost i da se ta kvota poveća, jer evropski stručnjaci pocenjuju da će u narednom periodu tržište EU imati veliki deficit u proizvodnji te vrste mesa, do 2013. godine on će iznositi čak preko 700.000 tona, istakao je Stanković. Stočarska proizvodnja u Srbiji je medjutim uništena, kazao je saradnik PKS, navodeći da je smanjena za 40 odsto u odnosu na period 1991. godine. Procenjuje se da tenutni broj goveda u Srbiji iznosi preko milion grla, a da je u tovu oko 20.000 kvalitetne junadi, što je pet puta manje od potrebnih količina koje bi zadovoljile kvotu za izvoz oko 10.000 tona junećeg mesa, rekao je Stanković. Nepovoljna po potencijalni izvoz je i izmenjena struktura rasnog sastava goveda u Srbiji, jer je zbog proizvodnje mleka poslednjih godina forsiran uvoz crno-belog istočnofrizijskog govečeta, koje nije pogodno za tov kao što je to simentalsko goveče, dodao je on. I domaća potrošnja junećeg mesa, zbog niske kupovne moći stanovništva, je izuzetno mala i kreće se godišnje oko četiri do pet kilograma po glavi stanovnika, što je četiri puta manje nego u EU, pa za sada nije podsticajna za razvoj govedarstva, zaključio je Stanković.

Većina gradjana za saradnju sa EU i pored priznanja Kosova
Više od dve trećine gradjana Srbije smatra da saradnju sa Evropskom unijom treba nastaviti i ako Unija jednostrano prizna nezavisnost Kosova, rezultat je danas predstavljenog istraživanja Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU. Šefica Kancelarije Tanja Miščhević rekla je na konferenciji za novinare u Beogradu da se za takvu opciju izjasnilo 71 odsto gradjana. Od 29 odsto gradjana koji smatraju da bi diplomatske odnose sa EU u tom slučaju trebalo prekinuti, 59 odsto misli da bi Srbija trebalo da se oslanja na podršku Rusije, Belorusije i Kine, dok 41 odsto misli da bi Srbija trebalo da se razvija samostalno. Prema rezultatima istraživanja, 45 odsto gradjana je navelo da EU ucenjuje Srbiju da bi se odrekla Kosova, trećina da proces pridruživanja i rešenje statusa Kosova nisu zvanično, ali jesu faktički povezani, a četvrtina smatra da se radi o nezavisnim procesima. Miščevićeva je kazala i da 39 odsto ispitanika smatra da se pitanje Kosova rešava u Evropskoj uniji, 34 smatra da je to NATO, dok 29 odsto misli da su to Ujedinjene nacije. Istraživanje je sprovedene krajem juna na reprezentativnom uzorku od 1.047 gradjana Srbije starijih od 18 godina.

Fajnenšel tajms: Srbiji članstvo u EU u zamenu za Kosovo
Slovenija će, kada početkom iduće godine preuzme predsedavanje EU, pokušati da ubedi Srbiju da Kosovu da nezavisnost, a zauzvrat će joj biti pružena šansa da postane članica Unije, piše danas "Fajnenšel tajms". Britanski list podseća da je Rusija blokirala tri nacrta rezolucije UN o Kosovu, koje su predložile SAD i EU. Zemlje EU su podržale plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, ali mnoge članice Unije nisu želele da previše pritiskaju Srbiju oko Kosova, strahujući da bi to moglo da dovede do oživljavanja ekstremnog nacionalizma u Srbiji i nove ekonomske izolacije Beograda, navodi list. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel je ipak, uprkos svim dosadašnjim teškoćama, optimista kada je reč o pronalaženju izlaza iz ćorsokaka u kojem se našao proces odredjivanja statusa Kosova. "Nikada se nisam osećao tako uvereno kao sada, kada saradjujem sa mojim kolegama iz Srbije", rekao je Rupel. Slovenija, jedina bivša jugoslovenska republika medju evropskom dvadesetsedmoricom, nastojaće da, kada postane predsedavajuća EU, uspostavi čvršće odnose sa zemljama nastalim raspadom Jugoslavije. Naporima za jačanje mira na Balkanu preko je potreban novi zalet, ocenjuje list. EU pokušava da savlada podele unutar Bosne i Hercegovine, medjuetnički politički zastoj u Makedoniji i rešavanje statusa Kosova, navodi list. "Fajnenšel tajms" navodi da je glavna prednost Slovenije njeno dobro poznavanje specifičnosti regiona. Ljubljana je motivisana i da podstakne ekonomske odnose sa zemljama regiona. Planovi Ljubljane za približavanje Srbije i Makedonije Evropskoj uniji su, medjutim, možda suviše ambiciozni, a čak bi i pomaganje Hrvatskoj da uspostavi bliže odnose sa Unijom moglo da bude problematično, jer su, zakljucuje "Fajnenšel tajms", Ljubljana i Zagreb, uprkos uglavnom dobrim odnosima, u sporu oko granica.

Za projekte NVO 16 miliona dinara pomoći iz budžeta grada
Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu Grada Beograda finansiraće sa 16 miliona dinara 56 projekata
nevladinih organizacija iz oblasti socijalne, dečje i boračko - invalidske zaštite, saopšteno je danas iz Skupštine grada. U saopštenju se navodi da je na konkursu od 8. novembra 2006. godine učestvovalo 160 projekata a da je komisija odabrale one za koje je procenila da će unaprediti postojeći sistem socijalne zaštite u Beogradu. Nevladine organizacije koje su dobile podršku iz gradskog budžeta bave se zaštitom dece bez roditeljskog staranja i starim licima, zaštitom dece i žena od nasilja u porodici i marginalnim grupama. Novac će dobiti i nevladine organizacije koje se bave problemima starijih lica u romskim naseljima, mirnodopskim i ratnim invalidima, kao i maloletnicima sklonim delikventnom ponašanju.

Janković: Što pre obezbediti uslove za rad ombudsmana
Prvi srpski Zaštitnik gradjana Saša Janković izjavio je danas da će ta institucija opravdati svoje postojanje samo ako doprinese boljem i bržem ostvarivanju prava gradjana i boljoj upravi što će biti moguće ukoliko što pre dobije potrebne uslove za rad. Janković je na konferenciji za novinare istakao da je prošle nedelje uputio zahtev Direkciji za imovinu kako bi se videlo gde postoji odgovarajući prostor u kojem bi bila smeštena kancelarija Zaštitnika gradjana ali da do danas od njih nije dobio odgovor. Prema njegovim rečima, on je od predsednika Skupštine Srbije dobio jednu kancelariju u zgradi parlamenta kako bi iz nje obavljao pripremne radnje za formiranje službe Zaštitnika gradjana. Janković je naglasio da je već primio neke pritužbe gradjana ali da po njima ne može da postupa jer još uvek nije formirana kancelarija ombudsmana. Da bi postala operativna, treba izabrati njegova četiri zamenika, generalnog sekretara i stručne službe. On je izrazio nadu da će ti problemi biti uskoro rešeni nakon čega će uslediti medijska kampanja kako bi gradjanima objasnili šta mogu očekivati i na šta se mogu žaliti. "Uveren sam da će politička volja iskazana donošenjem Zakona i imenovanjem Zaštitnika gradjana biti praćena i ostvarivanjem ovih uslova", istakao je nacionalni ombudsman. Prema njegovim rečima, institucija ombudsmana postoji u 130 zemalja sveta a njihova funkcija je da ispituju da li je državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja zakonito i pravilno rešavala o nekom pravu ili interesu gradjana a ako nije, onda Zaštitnik zahteva da se greška ispravi i predlaže način za to. Ombudsman kontroliše ne samo formalno poštovanje zakona već i etičnost, nepristrasnost i korektnost u radu kao i poštovanje dostojanstva stranke. "Ali tamo gde su prava gradjana uskraćena zbog samovolje, nemara, birokratske arogancije, opstrukcije, diskriminacije, korupcije ili drugih nesavesnosti i nezakonitosti, Zaštitnik neće oklevati da to sasvim jasno konstatuje i za odgovorne zatraži sankcije", naglasio je on. Dodao je da ombudsman nema izvršna ovlašćenja i da ne može organima uprave narediti da svoju odluku promene ali da bi uspešno obavljao svoju funkciju on će saradjivati sa Skupštinom, Vladom, Predsednikom Srbije, Poverenikom za informacije od javnog zanačaja medijima, Narodnom kancelarijom Predsednika Republike ali i nevladinim organizacijama. Janković, koji je za ombudsmana izabran 14.juna, kazao je i da u Srbiji postoji osam Zaštitnika gradjana na lokalnom niovu i jedan na pokrajinskom i dodao da će sa njima saradjivati iako nema hijerarhijskog odnosa. Zaštitnik, u zavisnosti od toga kako je nastala povreda, može preporučiti izmene zakona, discilinski postupak protiv zaposlenih, razrešenje funkcionera ili podneti krivičnu prijavu. Zakon o zaštitniku gradjana, koji je uveo novi vid zaštite prava gradjana od samovolje i nezakonitog delovanja državnih organa, usvojen je 14. septembra 2005. godine. Ombudsman, medjutim, nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.