Predavanje Djelića o Srbiji
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, u okviru zvanične posete Evropskom parlamentu, održao je u Strazburu predavanje o Srbiji pred poslanicima Partije evropskih socijalista i Liberalne partije, saopšteno je iz kabineta Djelića. Na veoma posećenom predavanju, kome je prisustvovalo više od 250 poslanika iz obe parlametarne grupe, Djelić je rekao da je za Srbiju od suštinskog značaja da nastavi proces evropskih integracija i izrazio uverenje da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uz podršku EU moguća do kraja ove godine. Govoreći o Kosovu, Djelić je rekao da bi jednostrano priznanje nezavisnosti te pokrajine doprinelo povećanju nestabilnosti čitavog regiona zapadnog Balkana. Poslanici Partije evropskih socijalista u potpunosti su podržali evropsku agendu Srbije, a posebno što skorije davanje Srbiji statusa kandidata. U pogledu statusa Kosova, podržali su konstruktivan stav Srbije i složili se da su pregovori najbolji način za rešenje i odbacili jednostrano priznanje kao opciju, navodi se u saopštenju.

Ministri odbrane EU o Kosovu i Africi
Ministri odbrane Evropske unije će sutra i u subotu u Portugalu razgovarati o statusu Kosova i odnosima sa Afrikom. Portugalski ministar odbrane Nuno Severiano Teišejra je u pisanom odgovoru agenciji Rojters rekao da je uveren da su razmimoilaženja o Kosovu dovoljno mala kako bi se obezbedilo da Kosovo dobije neki oblik samouprave. "Pregovarati, postići sporazum jeste ono što je na stolu. Nijedna druga opcija, uključujući i jednostrane poteze bilo koje strane, ne bi trebalo da bude dozvoljena za pregovaračkim stolom", reako je Teišejra. Ministri odbrane EU će takodje razgovarati o bezbednosti u Africi, a na taj skup je prvi put pozvana Afrička unija.

Prva ministarska konferencija CEFTA u Ohridu
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić učestvovaće danas na prvom sastanku Zajedničkog komiteta CEFTA 2006 koji se održava u Ohridu, u Makedoniji. Kako je saopštilo Mininistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na prvoj ministarskoj konferenciji novog CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi biće donete odluke o formiranju I funkcionisanju CEFTA Sekretarijata i Podkomiteta. Srbija na konferenciji učestvuje kao punopravan član, pošto je ratifikovani CEFTA sporazum dostavila pre održavanja konferencije, tako da će ranopravno moći da učestvuje u donošenju odluka, navodi se u saopštenju. Sprovodjenje CEFTA sporazuma je, dodaje se, od izuzetnog značaja za Srbiju, jer se 30 odsto srpskog izvoza realizuje na teritorijama zemalja članica CEFTA, a u 2006. godini izvoz u ove zemlje iznosio je dve milijarde dolara. Skupstina Srbije ratifikovala je 24. septembra CEFTA sporazum, koji predvidja formiranje zone slobodne trgovine u zemaljama jugoistočne Evrope do kraja 2010. godine. Novi CEFTA sporazum primanjivaće se, pored Srbije, u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makodoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Moldaviji i na teritoriji Kosova, koje je pod upravom Ujedinjenih nacija. Sporazumom CEFTA predvidjeni su i liberalizacija javnih nabavki I veće privlacenje investicija u zemlje potpisnice. Tokom današnje ministarske konferencije u Ohridu, delegacija Srbije imaće i nekoliko bilateralnih sastanaka sa predstavnicima zemalja potpisnicama tog sporazuma.

Srbija popravila ideks percepcije korupcije
Srbija je na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela popravila plasman za 11 mesta, uz rast indeksa precpecije korupcije sa 3,0 na 3,4, na skali do 10. Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensija rangirano je 180 zemalja - od Danske, Finske i Novog Zelanda sa indeksom 9,4, do Mjanmara i Somalije sa indeksom 1,4. Srbija je na 79. mestu koje deli sa Gruzijom, Grenadom, Trinidadom i Tobagom i Saudijskom Arabijom. Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 14 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom medju poslovnim ljudima i investitorima. Programski direktor Transaprentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je na predstavljanju indeksa da su "na popravljanje utiska mogle da utiču neke represivne akcije državnih organa poput hapšenja I početka sudjenja protiv raznih 'mafija'", a najviše protiv stečajne, s obzirom da su investitori često ukazivali na probleme u Trgovinskom sudu. Nenadić je ocenio da je i samo postojanje i delovanje nezavisnih antikorupcijskih tela, poput Poverenika za informacije, Odbora za sukob interesa, Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke moglo je da doprinese popravljanju utiska, iako država ne čini gotovo ništa da bi podržala rad tih tela. "Bez obzira na to koliko je važno promovisati reforme koje će popraviti utisak o zemlji u svetu, još je važnije raditi na reformama koje će nama samima pomoći da suzbijemo korupciju. A tu zabrinjavajuće tapkamo u mestu", naveo je Nenadić. On je ukazao da je borba protiv korupcije navedena kao jedan od prioriteta nove vlade, a posle 130 dana "nemamo nikakve naznake o tome na koji način će se ta borba voditi ni koje ciljeve treba dostignuti u toku mandata".

Kurs za povećanje nivoa znanja gradjana o EU
Vojvodjanski zavod za ravnopravnost polova i Ženske studije "Mileva Marić Anštajn" predstavili su danas kurs "Evropska unija i rodna ravnopravnost", čiji je cilj da poveća nivo znanja gradjana Srbije o EU. Direktorka Zavoda Vesna Šijački rekla je da je cilj konkursa i da poveća nivo znanja gradjana o načinu funkcionisanja EU, najvažnijim institucijama, kao i o načinu odlučivanja. Precizirala je da je niz sprovedenih istraživanja pokazao da se u Srbiji veoma loše poznaju procesi evropskih integracija, kao i ideja evropskih vrednosti. "Istraživanja Evropskog pokreta u Srbiji iz 2004. godine o stavovima naših gradjana prema medjunarodnim institucijama i EU, pokazali su da su najveći protivnici ulaska Srbije u EU upravo žene. Danas u Srbiji vlada veliko nerazumevanje i nepoznavanje jednog od najvažnijih procesa 20. veka, a to je stvaranje EU", rekla je Vesna Šijački. Dodala je da kretanje Srbije na putu evropskih integracija "podrazumeva prihvatanje tekovina EU, ne samo ekonomskih, već i svih drugih njenih vrednosti". Kako je danas najavljeno, kurs "Evropska unija i rodna ravnopravnost" biće održan od oktobra do decembra 2007. godine, u osam tematskih celina.

Prihvaćen izveštaj poverenika o primeni zakona
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje prihvatio je danas izveštaj poverenika za informacije od javnog značaja o sprovodjenju zakona i preporuke za bolju primenu Zakona o dostupnosti informacija u narednoj godini. Poverenik Rodoljub Šabić zatražio je od Vlade Srbije da odredi bilo koje ministarstvo ili službu za nadzor nad primenom zakona, usvojenog 2004. godine, jer ministarstvo za kulturu i medije, koje je zakonom odredjeno za to, uopšte nema kapacitete za inspekcijski nadzor. Pomoćnik ministra kulture, zadužen za medije, Dragan Janjić rekao je da zakon nije medijski već važan antikorupcijski zakon i da bi neko drugo ministarstvo trebalo da preuzme nadzor. Janjić je ukazao da je u ministarstvu kulture odredjena jedna osoba za taj posao i da bi ona trebalo da godišnje isprati 12.000 slučajeva. Ministarstvo je od poverenika dobilo 700 rešenja a samo u 120 slučajeva podnete su prekršajne prijave zbog kršenja zakona odnosno uskraćivanaj informacija. Ostali slučajevi su zbog nedostatka kapaciteta u ministarstvu zastareli. Janjić je rekao da je veoma važno da se zakon promoviše u svim državnim organima jer većina ljudi koji bi trebalo da ga sprovode nisu obavešteni o njegovim rešenjima i znacaju zakona za demokratizaciju društva. Šabić je rekao da gradjani sve više traže informacije u skladu sa zakonom, ali je ukazao i na ozbiljne probleme u primeni. Naveo je da služba poverenika ima šest umesto 21 zaposlenog, koliko je predvidjeno, pojedini državni organi i dalje ignorišu zakon, ne sprovodi se edukacija zaposlenih u organima, nema sankcija za kršenje i nisu usvojeni zakoni o zaštiti podataka, o postupanja sa dosijeima i klasifikaciji tajne.

Ratifikovan CEFTA sporazum
Skupština Srbije ratifikovala je danas Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) koji predvidja formiranje zone slobodne trgovine do 31. decembra 2010. godine. Za ratifikaciju sporazuma glasalo je 137 poslanika vladajuće koalicije, dok poslanici opozicione Srpske radikalne stranke nisu ni učestovali u glasanju. CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine. Sporazumom je predvidjena liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu. Sporazum omogućava izvoz u treće zemlje proizvoda napravljenih od komponenti različitih zemalja CEFTA. Postoje odgovarajuća pravila koja treba da se primenjuju na sva javna preduzeća od 1. maja 2010. Sve članice do tog datuma treba da obezede nediskriminaciju u sistemu javnih nabavki. Sporazum CEFTA su 19. decembra 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora I UNIMK u ime Kosova.

Usvojen Zakon o putnim ispravama
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o putnim ispravama kojim se uvode novi pasoši Srbije, a zamena još važećih pasoša bivše SRJ počeće 1. marta 2008. godine. Za zakon je glasalo 148 poslanika, odnosno svi poslanici koji su bili elektronski registrovani u sali. Zakonom je utvrdjeno da do kraja 2008. godine budu zamenjeni svi stari pasoši. Obrazac pasoša sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente. Pasoši će se važiti deset godina. Imena i prezimena pripadnika nacionalnih manjina biće upisana u nove pasoše Srbije u izvornom obliku u kojem su upisana u izvod iz matične knjige rodjenih. Utvrdjena je dužnost organa za izdavanje putnih isprava i viza da obezbede tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o imenu i prezimenu pripadnika nacionalnih manjina prema jeziku i pravopisu manjina. Putne isprave su pasoš, diplomatski pasoš, sluzbeni pasoš, putni list i putne isprave koje se izdaju na osnovu medjunarodnog ugovora kao što su brodaraska i pomorska knjižica. Diplomatski i službeni pasoš mogu se izdati bračnom drugu ili detetu osobe koja obavlja državni posao u inostranstvu. Pasoš izdaje policijska uprava ili policijska stanica MUP-a na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje tog dokumeta. Diplomatski i službeni pasoš izdaje Ministarstvo inostranih poslova, a putni list diplomatsko ili konzularno predstavništvo na čijem se području zatekao državljanin Srbije koji je u inostranstvu bez putne isprave. Usvajanje tog zakona je jedan od prioriteta u procesu evropskih integracija, uz zakone o azilu, o državnoj granici i o strancima.

Ratifikovan Kjoto protokol
Skupština Srbije ratifikovala je danas većinom glasova Kjoto protokol o promeni klime čiji je cilj brzi proces evropskih integracija i veće pogodnosti za strane investicije. Za potvrdjivanje Kjoto protokola glasao je 151 poslanik. Cilj Kjoto sporazuma je stabilizacija emisije štetnih gasova I uticaja na klimatske promene, kojim su utvrdjene posebne obaveze razvijenih zemalja u pogledu smanjenja emisije štetnih gasova, odnosno smanjenje brzine zagrevanja atmosfere. Kjoto protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine i do sada mu je pristupila 171 zemlja, uključujući i zemlje jugoistočne Evrope. Ratifikacija ovog dokumenta Srbiju ne obavezuje, ali će joj omogućiti da u okviru svojih mogućnosti doprinese globalnom smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanjenje lokalnog zagadjivanja životne sredine. Implementacija Kjoto protokola trebalo bi da doprinese smanjenju zagadjenja vazduha u industrijskim zonama Beograd, Bor, Vranje, Ivanjica, Pančevo. Takodje, taj dokument može pomoći da se smanji zagadjenje vazduha koje je uzrokovano grejanjem i saobraćajem. Osnovni cilj Konvencije odnosi se na obezbedjivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi sprečio štetne uticaje na klimatski sistem, odnosno smanjivanje brzine zagrevanja atmosfere zbog prevelike emisije gasova. Konvencija i Protokol posvećuju veliku pažnju merama adaptacija na nepovoljne uticaje klimatskih promena putem osnivanja namenskih fondova. Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji takodje nalaže potrebu Srbiji da i u oblasti životne sredine primeni evropske standarde. Na konferenciji UN za životnu sredinu i razvoj u Rio de Žaneiru juna 1992. godine usvojena je Okvirna konvencija o promeni klime koju je podržala 191 zemlja, ukljucujući i Srbiju. Uz ovu Konvenciju, 1997. godine usvojen je i Kjoto protokol, po kome zemlje koje ga ratifikuju preuzimaju opšte obaveze iz Konvencije. Kjoto protokol stupio je na snagu 16. februara 2005. godine, a do sada mu je pristupila 171 zemalja, uključujući i sve zemlje jugoistočne Evrope.

Izabran Savet Drzavne revizorkse institucije
Skupština Srbije izabrala je danas Savet Državne revizorske institucije (DRI), važno antikorupcijsko telo zaduženo za kontrolu svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Za predsednika Saveta DRI izabran je Radoslav Sretenović koga je kandidovala Demokratska stranka Srbije, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković koju je kandidovala Demokratska stranka (DS). Za članove Saveta DRI izabrani su Zoran Tamaš koga je kandidovala DS, Ljiljana Dmitrović-Šaponja koju je kandidovao G 17 plus i Natalija Ćatović koju je kandidovala Nova Srbija. Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen je u novembru 2005. godine, a krajnji rok za izbor članova te institucije bio je maj

Šengenske vize i u madjarskom konzulatu u Subotici
Konzulat Madjarske u Subotici od 1. januara iduće godine izdavaće šengenske vize za ulazak u 24 države Evropske Unije, najavio je generalni konzul Madjarske Ferenc Nadj. Od 1. januara Madjarska pristupa šengenskoj viznoj zoni. "Primera radi, ako neko ubuduće želi da otputuje u Holandiju, više neće morati da se obrati holandskoj ambasadi u Beogradu za vizu, već će to moći da uradi i u našem konzulatu", rekao je Nadj za današnji novosadski "Gradjanski list". Objasnio je da će šengenska viza koju će izdavati Madjarska važiti za sve države koje su članice šengenskog viznog režima. Nadj je naveo da će subotički konzulat nastojati da gradjani Vojvodine i ubuduće brzo dodju do vize, ali je dodao da se može dogoditi da zbog kontrole ličnih podataka neko ne dobije vizu toga dana kada ju je i zatražio. Prema njegovim rečima, centralna provera ličnih podataka u Briselu može da potraje duže od jednog dana. Nadj je precizirao da šengenska viza za gradjane Srbije košta 35 evra.

Djelić: EU da podrži pregovore bez prejudiciranja ishoda
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je danas na sastanku sa šefom kancelarije Velike Briranije na Kosovu Dejvidom Blantom da bi Britanija i EU trebalo da podrže pregovore o statusu Kosova "bez prejudiciranja bilo kakvog ishoda". U saopštenju Djelićevog kabineta, izdatom posle posete potpredsednika Vlade selu Osojane na Kosovu, navodi se da je Blant istakao da će Velika Britanija i medjunarodna zajednica uložiti napore da se Srbi vrate i ostanu na Kosovu, kao i da u tom smislu očekuje predloge sa srpske strane. Djelić, koji je Osojane, nastanjeno Srbima povratnicima, posetio sa predstavnicima firme SBB, uručio je omladinskom centru u tom selu donaciju godišnje pretplate za satelitski internet i godišnju pretplatu na Total TV. U saopštenju se navodi da će srpske televizije preko satelita moći da prate i osnovna skola, ambulanta i opstina Osojane, koji su takodje dobili Total TV paket. "Nakon razgovora sa mladima i decom koji su ga dočekali okupljeni u omladinskom centru, Djelić je posetio domaćinstvo Predraga Zakić", navodi se u saopštenju. Dodaje se da se potpredsednik Vlade sreo i sa predstavnicima sela Osojanske doline - Tučepa, Šaljinovice i Suvog Lukavaca, kao i sa koordinatorom za opštinu Istok Radosom Vuljićem. "Na sastanku se razgovaralo o konkretnim projektima kao što je kupovina agregata, oporavak privredne zadruge Osojane i pospešivanje zapošljavanja mladih u cilju njihovog ostanka", navodi se u saopštenju.

Marković: Zakon o udružzenjima uskoro u proceduri
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je danas da očekuje da će zakon o udruženjima biti u skupštinskoj proceduri u roku od deset dana. "Napravili sno jedan dosta dobar pravni okvir za delovanje civilnog sektora u Srbiji. Odnos države i civilnog sektora smo postavili onako kako to čine ozbiljne države", rekao je Marković novinarima u Skupštini Srbije, posle sednice Odbora za evropske integracije. Dodao je da će tim zakonom na sistemski način biti napravljen okvir za delovanje udruženja gradjana i za ostvarivanje njihovih sloboda. Ministar je naveo da je usvajanje tog zakona i obaveza Srbije jer, kako je rekao, svako demokratsko društvo i svaka ozbiljna država zakonom uredjuje delovanje civilnog sektora. Prema rečima predsednika Odbora za evropske integracije Miloša Jevtića, novi zakon o udruženjima na vrlo kvalitetan način i skladu sa evropskim standardima uredjuje oblast od vrhunskog značaja za Srbiju, funkcionisanje nevladinog sektora. Jevtić je naveo da je i rasprava o tekstu novog zakona na sednici Odbora za evropske integracije bila kvalitetna i da joj je prisustvovao veliki broj predstavnika nevladinog sektora. On je naveo i da je taj zakon jedan od 44 zakona bitnih za pridruživanje Srbije EU. "Nadam se da će zakon što pre proći Vladu Srbije i biti upućen u skupštinsku proceduru", naveo je Jevtić.

Prodi: Ne mogu se odlagati izgledi za članstvo Srbije u EU
Stav italijanskog premijera Romana Prodija da se ne mogu više odlagati odluke za otvaranje mogućnosti za članstvo Srbije u Evropskoj uniji i da tome treba dati bitnu sadržinu, naišao je na podršku više članica EU i Evropske komisije. Prodi u pismu u koje je imala uvida agencija Beta, traži od članica i institucija EU da se sagleda kako dati bit, sadržinu tim izgledima za moguće članstvo (Srbije) u EU "u posebnom času njene istorije i istorije regiona". Italijanski premijer kaže da je uveren da Srbiji, "od koje, kao središta Zapadnog Balkana, u mnogome zavisi trajna normalizacija celog regiona", treba dati status kandidata za članstvo u EU i liberalizovati režim viza za srpske gradjane. Više zemalja evropske dvadesetsedmorice su, istovremeno, zatražile da se prethodno razjasni šta će vlasti u Beogradu učiniti kako bi postigle punu saradnju s Haškim sudom, pa da se sagleda kako prići ovoj inicijativi Prodija, izloženoj u nedavnom pismu Evropskoj komisiji. Veoma povoljno je u svim članicama i telima Unije ocenjeno okončanje tehničkih pregovora o sporazumu o pridruživanju EU-Srbija i sad se očekuje poseta haškog tužioca Karle del Ponte Beogradu i, na temelju njenog izveštaja, ocena Evropske komisije da se odmah može parafirati, a do kraja godine i potpisati taj sporazum. Zato, prema diplomatskim izvorima EU, šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema i nije pokrenuo to pitanje na nedavnom ministarskom sastanku EU u Portugalu. Povoljno mišljenje o toj inicijativi Rima je na zasedanju šefova diplomatija EU u Vijani du Kaštelu izneo evropski komesar Oli Ren, koji je ponovio da je puna saradnja Beograda s tribunalom u Hagu uslov za dalju integracije Srbije u Evropu. Prodi navodi da srpske vlasti moraju ispuniti "bitnu obavezu" pune saradnje s Haškim sudom. Primećuje, takodje, da, kako je to rekla i sama Karla del Ponte, Beograd sada sasvim saradjuje s Haškim sudom. "A upravo proverom pravog stepena te saradnje i proverom političke rešenosti da se to ostvari, moći ćemo da se pozabavimo ovim pitanjem", navodi se u pismu italijanskog premijera."Ako zaista želimo da Beogradu uputimo pravu poruku i na delu dokažemo da Srbiju smatramo strateškim partnerom u regionu, kao i da nisu samo reči to kad Srbiji kažemo da je vidimo kao članicu evropske porodice, onda sam ubedjen da je kucnuo čas da se na dnevni red stave obe ove stvari" - izgledi za članstvo Srbije u EU i postepeno ukidanje evropskih viza za srpske državljane, naveo je Prodi  On primećuje da liberalizaciji viza treba prići "prvenstveno s političkog stanovišta", odnosno da se razjasni "da li Srbija predstavlja pretnju kad je reč o ilegalnoj imigraciji i masovnom prilivu njenih stanovnika u zemlje Unije", i zaključuje da, prema njemu, "te opasnosti ne postoje". "U stvari, znamo da postojeći režim viznih ograničenja samo može podstaći ilegalnu imigraciju i druge nelegalne aktivnosti", navodi Prodi. Diplomate u Briselu misle da Prodi u suštini traži da se Srbiji omogući da, s obzirom da je dobrim privrednim rezultatima i sposobnošću svoje državne uprave i institucija dokazala kapacitet da sprovodi nužne evropske reforme, ubrzano krene ka statusu kandidata za članstvo u EU. Italijanski premijer u pismu jasno obrazlaže da "odmah želi da odagna dva moguća nesporazuma". "Ja ni na koji način ne predlažem da se naši napori usredsrede na Beograd na štetu ostatka regiona. I svakako ne da se Srbija 'nagradi' za ono što liči na verovatan ishod pregovora o Kosovu. Svi dobro znamo da bi prvo bila ozbiljna politička greška, a drugo sasvim nerealno", kaže Prodi. Srpski premijer Vojislav Koštunica je, zamoljen da kaže kako gleda na inicijativu Prodija, juče prilikom posete Briselu rekao da je Italija "zaista prijateljska zemlja koja bolje razume stanje u regionu i kosovski problem". "A ne samo italijanske vlasti, već rekao bih i italijanska javnost i intelektualci shvataju šta Kosovo znači za stabilnost regiona, šta Kosovo znači za Srbe i Albance, i mogućnost da žive zajedno", rekao je Koštunica. On je ocenio da su tehnički okončani pregovori sa EU "jako dobre vesti" i da će se srpske vlasti sad posvetiti sprovodjenju obaveza prema EU, naglasivši da je "Srbija vrlo jasno opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji".

Čubrilo: Jedan od prioriteta izrada zakona o dijaspori
Prioriteti Ministarstva za dijasporu su izrada zakona o dijaspori, evidentiranje dijaspore i ostvarivanje njenog prava glasa i pronalaženje modaliteta za rešavanje pitanja vojnog roka, izjavila je danas ministarka Milica Čubrilo. Predstavljajući rezultate rada Ministarstva za dijasporu u proteklih sto dana rada, ona je na konferenciji za novinare rekla da su "započete aktivnosti na izradi Nacrta zakona o dijaspori". "Ono što će biti važno kada dodjemo do donošenja zakona jeste napraviti razliku izmedju Srba koji žive u zemljama bivše Jugoslavije, koji su zapravo autohtoni Srbi u državama koje više nisu iste, kao one u kojima su u prethodnom periodu živeli i prave dijaspore. U smislu da reč dijaspora pretpostavlja da je neko napustio svoju zemlju svojevoljno", kazala je Čubrilo. Ona je kazala da se izradi tog zakona mora pristupiti sistematično i u saradnji s drugim nadležnim ministarstvima i institucijama. Čubrilo je istakla da dijasporu iz Srbije najčešće interesuje "pitanje vojnog roka". "Sa ministarstvom odbrane načelno je dogovoren otkup vojnog roka", kazala je ona i dodala da to mora da "prodje kroz razne procedure da bi se videlo da li je to ostvarivo". Kao prioritet Ministarstva za dijasporu Čubrilo je navela i "omogućavanje dijaspori da masovnije glasa". Ona je ukazala da je do sada na izborima, u konzularnim predstavništvima, glasalo manje od 30.000 Srba koji žive u inostranstvu, iako se procenjuje da u dijaspori ima izmedju dva i četiri miliona Srba. "Želimo da znamo zašto je to tako i želimo da bude drugačije", kazala je Čubrilo i navela da je uspostavljena saradnja ministarsva sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) kako bi se "sagledao model za efikasnije ostvarivanje biračkog prava dijaspore".Čubrilo je navela da ministarstvo želi da "pospeši registraciju Srba u dijaspori u konzulatima, kako bi mogli da glasaju", ali i da se razmotri uvodjenje glasanja elektronskim putem ili poštom. Prema njenim rečima, veoma je važno da Ministarstvo za dijasporu inicira potpisivanje "bilateralnih sporazuma za konverziju vozačkih dokumenata", jer je to pitanje "veoma praktično i važno za svakodnevni život". Čubrilo je kazala da je "ministarstvo uspelo da progura takav sporazum sa Italijom" i da će predstavnici ministarstva krajem meseca otputovati u Rim gde će se raditi na njegovoj finalnoj verziji, nakon čega će Srbi u Italiji moći da voze sa srpskim vozačkim dozvolama.Ona je kazala i da je plan Ministarstva za dijaspore da se do kraja 2007. godine otvori ukupno 17 centara za dijasporu u gradovima u Srbiji. "Ministarstvo za dijasporu, planira i poboljšanje kvaliteta nastavnog kadra u dopunskim školama srpskog jezika u inostranstvu", kazala je Čubrilo i dodalo da Ministarstvo prosvete plaća svega 34 nastavnika, kao i da ne postoje programi za učenje srpskog jezika kao stranog jezika u redovnoj nastavi van matice.

Djelić: Potpisivanje sporazuma sa EU možda do kraja godine
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić danas je rekao da je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživnaju sa EU predvidjeno za prvu polovinu oktobra, a da bi Srbija, uz uslovu pune saradnje sa Haškim tribunalom, mogla do kraja godine da potpiše taj sporazum. "Ako se, a to je politički uslov, dobije još jedan pozitivan izveštaj od Haškog tribunala da se naša saradnja dobro odvija, mi ćemo biti u stanju da u nepuna tri meseca prodjemo taj put od usaglašavanja ovog sporauzma do njegovog potpisivanja", rekao je Djelić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.  On je najavio je da će glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte doći u Beograd za desetak dana, najverovatnije 24. septembra, a da će zatim do kraja godine još jednom posetiti Beograd, nakon čega će biti sastavljen izveštaj o saradnji Srbije sa tim sudom. Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da je vlada sudu u Hagu prosledila veliki broj dokumenata i oslobodila mnoštvo svedoka obaveze čuvanja službene tajne. Djelić je rekao da je Evropska komisija stavila do znanja da Srbija, da bi dobila status kandidata, mora da dokaže da uspešno sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Podsetio je da je Srbija sebi postavila rok da do kraja sledeće godine dobije status kandidata. Djelić je dodao da se izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije očekuje u novembru. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević je rekla da je taj izveštaj važan i podsetila da se danas u Beogradu održava sastanak Unpredjenog stalnog dijaloga na kome je razmotren napredak u saradnji s Haškim tribunalom i proces reformi u oblasti pravosudja, sloboda i bezbednosti. Prema njenim rečima, na današnjem sastanku zvaničnici nadležni za saradnju sa Tribunalom odgovarali su na "najkonkretnija" pitanja predstavnika Evropske komisije u vezi s tim pitanjem. Na sastanku je bilo reči i o reformi policije i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Tanja Miščević je navela da informacije koje su zatražili predstavnici Evropske komisije prvo prikupljanje podataka za početak rada na liberalizaciji viznog režima nakon stupanja na snagu sporazuma o viznom režimu i readmisiji. Djelić je podsetio da će ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić i njegove kolege iz regiona potpisati sporazume sa EU o viznim olakšicama i redmisiji sledeće nedelje.

Solana-Koštunica: EU želi Srbiju u svojim redovima
Okončanje tehničkih pregovora Srbije i Evropske unije o sporazumu o pridruživanju pokazuje rešenost EU da u svoje redove primi Srbiju, izjavio je danas u Briselu visoki predstavnik EU Havijer Solana posle razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom.Koštunica je naglasio opredeljenost Beograda za evropske integracije, a Solana je podvukao da okončanje tehničkih pregovora o sporazumu s EU, takodje, potvrdjuje volju Srbije da se pridruži Uniji. I svedoči, kako je rekao, o velikim sposobnostima Srbije da ostvari uslove i sprovede ono što se od nje traži na tom putu. Visoki evropski predstavnik je istakao veliku profesionalnost i stručnost srpskih pregovarača i ukazao na to da je za potpisivanje sporazuma nužno da srpske vlasti dostignu punu saradnju s Haškim sudom. Solana i Koštunica su razgovarali o kosovskom problemu i visoki evropski predstavnik je saopštio da je Evropska unija "uložila veliku dobru volju i posvećenost" tome da se pregovori dovrše do 10. decembra, posle čega će uslediti izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru Ban-Ki Munu. Izvori EU su novinarima preneli da se očekuje da o tome onda raspravlja Savet bezbednosti UN, ali da nije obavezno da donese i odluku. Solana je tražio od Srbije "konstruktivan stav" u pregovorima i naglasio da EU želi dogovor dve strane. Koštunica je ponovio ono što je takodje podrobno objasnio posle razgovora s predsednikom Evropskog parlamenta, a to je da Srbija želi konstruktivne i direktne pregovore s kosovskim Albancima, kojima nudu najširu autonomiju. Srpski premijer je ukazao da se to čini na temelju Rezolucije 1244 SBUN i Povelje UN, što znači da ne može doći u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. On je rekao da Srbija nikome ne preti, ali da pretnje predstavljaju izjave da će biti zaobidjen Savet bezbednosti UN i proglašena jednostrana nezavisnost. Takodje je predočio da plan Martija Ahtisarija ne može biti osnova za pregovore jer je propao u Savetu bezbednosti UN. Solana je naglasio da je izmedju Evropske unije, Rusije i SAD, čiji predstavnici čine pregovaračku trojku Kontakt grupe, postignut dogovor o tome da se za vreme pregovora ne daju nikakve izjave i ne čini ništa što bi ugrozilo njihov tok. Solana je, takodje, rekao da bi kosovski Srbi trebalo da izadju na izbore 17. novembra.

Tadić razgovarao sa predsednikom Portugalije
Predsednici Srbije i Portugalije Boris Tadić i Anibal Kavako Silva založili su se danas u Lisabonu za jačanje odnosa Srbije i Portugalije koja je predsedavajuća EU do kraja godine. Nakon razgovora, dvojica predsednika su novinarima izjavili da su se saglasili da je potrebno da Srbija što pre zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanuju sa EU. Portugalski predsednik je rekao da njegova zemlja pridaje veliki značaj evropskoj integraciji Srbije. On je takodje rekao da je potrebno da se ojačaju bilateralni odnosi sa Srbijom, kao "važnom balkanskom zemljom, koja ima dobre privredne rezultate i visok ekonomski potencijal". Predsednik Tadić je rekao da je sastanak sa predsednikom Portugalije bio "uspešan", da je izložio poziciju Srbije po svim pitanjima, da je glavni strateški cilj da Srbija postane članica EU i da od toga puta neće odustati. Tadić je izrazio zadovoljstvo zbog završetka tehničkog dela pregovora Srbije i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali je naveo da je pretpostavka za potpisivanje ugovora napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Predsednik Srbije je izrazio očekivanje da će se ta saradnja u narednom periodu nastaviti i da će se svi optuženi pred Tribunalom naći u Hagu.Tadić je rekao da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i dodao da vlada i predsednik Srbije imaju jedinstvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije, da je Srbija spremna na kompromis ali ne oko suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Predsednik Srbije jutros je razgovarao sa predsednikom portugalskog parlamenta Žaimeom Gamom, a kasnije danas će razgovarati sa premijerom Portugalije Žozeom Sokratešom o ekonomskoj saradnji dve zemlje, kao i o potencijalnim portugalskim investicijama u srpsku privredu. Tom prilikom Tadić će pozvati portugalske kompanije da investiraju u Srbiju. Večeras će u Lisabonu na stadionu "Žoze Alveladi" Tadić i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić prisustvovati fudbalskoj utakmici reprezentacija Srbije i Portugalije, koja se igra u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Barozo: Sporazum s EU ako Srbija ispuni haški uslov
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas u Briselu da Srbija može do kraja godine potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, ako dostigne punu saradnju s Haškim sudom. Barozo je to rekao posle razgovora koje su on i evropski komesar Oli Ren vodili sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom koji je stavio do znanja da je cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji.  Koštunica je takodje naglasio da "Kosovo ne može biti nikakav predmet trgovine" kad je u pitanju približavanje Srbije EU i podvukao da Srbija želi direktne pregovore s Prištinom, uz upozorenje da pretnja jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova znači pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i da bi to bilo kršenje Povelje UN i Akta iz Helsinkija.  Koštunica je glasine o pokušajima srpske vlade da s vlastima u Rimu istraži mogućnost "podele Kosova" nazvao "lažima" koje širi prištinski list "KohadDitore". "Srbija nikad nije pomislila, niti radila na bilo kakvoj vrsti trgovine, kad je u pitanju Kosovo. Srbija je protiv podele Srbije, zato je i protiv podele Kosova", rekao je Koštunica. Barozo je izrazio veliko zadovoljstvo sadržinom u ponedeljak tehnički usaglašenog sporazum o pridruživanju Srbija-EU i podvukao da to može biti "ugaoni kamen" za integraciju Srbije u strukture Evropske unije. "Tome cilju se sada približavamo" i srpski gradjani treba da u Evropskoj uniji vide jemstvo za "napredak, trajni mir i stabilnost", rekao je predsednik Evropske komisije i "ohrabrio" srpske vlasti da ostvare punu saradnju s Haškim sudom. Koštunica je izjavio da su tehnički okončani pregovori s EU "jako dobre vesti" i da će se srpske vlasti sad posvetiti sprovodjenju obaveza prema EU, naglasivši da je "Srbija vrlo jasno opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji". Zamoljen da kaže kako gleda na inicijativu italijanskog premijera Romana Prodija da se ubrza davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo, što bi olakšalo i rešavanje kosovskog problema, Koštunica je uzvratio da je "Italija zaista prijateljska zemlja koja bolje razume stanje u regionu i kosovski problem". "A ne samo italijanske vlasti, već rekao bih i italijanska javnost i intelektualci shvataju šta Kosovo znači za stabilnost regiona, šta Kosovo znači za Srbe i Albance, i mogućnost da žive zajedno", rekao je premijer Srbije

Srbija mora da izgradi ozbiljne proizvodne kapacitete
Srbija bi mogla da se sucoči sa problemom električne energije i velikim uvozom struje ukoliko do 2016. godine ne bude izgradjen nijedan ozbilan proizvodni kapacitet, upozoreno je danas na konferenciji za novinare Evropskog pokreta u Srbiji. Ukoliko neki ozbiljan proizvodni kapacitet bude izgradjen Srbija bi mogla i da izvozi električnu energiju, rekla je na konferenciji zamenica direktora Elektroenergetskog koordinacionog centra Snežana Mijailović, predstavljajući rezultate istraživanja projekta "Energetika u jugoistočnoj Evropi: Pravni pregled za Kosovo i Srbiju" Prema njenim rečima, i Kosovo očekuje ista sudbina, s tim što bi ono postalo jedan od najvećih izvoznika električne energije na Balkanu ako dodje do izgradnje odgovarajućih proizvodnih kapaciteta, poput planirane izgradnje elektro centrale Kosovo C od 2.100 megavati. Nalgasila je da je u cilju obezbedjivanja sigurnog napajanja potrošača električnom energijom nepohodno razmišljati kako o obnovljivim izvorima električne struje - malim hidro elektranama, vetro generatorima, bio masi, tako i o izgradnji ozbiljnih proizvodnih kapaciteta. Moderator konferencije Jelica Minić izjavila je da je cilj projekta koji je danas predtavljen da ubrza reforme i učini ih što transparentnijim. Prema njenim rečima, za dalje reforme energetskog sektora neophodno je potpisati i poštovati izmedju ostalog Ugovor o energetskoj povelji, Kjoto protokol i Arhušku konvenciju. Prema njenim rečima uloga Srbije, jednog od najvećih potrošača i zagadjivača u regionu - i Kosova, sa najvećim energetskim potencijalom u vidu neiskorištenih rezervi lignita veoma je važna za energetsku mrežu jugoistočne Evrope. Autor istraživanja Aleksandar Kovačević nalgasio je da Kosovo i Srbija bez obzira na medjusbne nesuglasice svoju budućnost vide u energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, koja će obezbediti pouzdano i ekonomično snabdevanje regiona čistom energijom. Kovačević je naglasio da je u cilju boljeg snadbevanja energentima neophodno doneti nove zakone, s obzirom da je sada Srbija samostalna država. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić rekao je da podaci o energetskom sektoru i potrošnji energije moraju biti dostupni javnosti. Dodao je da je neophodno definisati pojam javnog dobra jer je on zastareo i konzervativan.

U Portugalu danas počinje sastanak šefova diplomatije EU
U Portugalu danas počinje dvodnevni sastanak šefova diplomatija zemalja Evropske unije na kojem će se razmotriti i proces pregovora o utvrdjivanju budućeg statusa Kosova. Na neformalnom sastanku u portugalskom gradu Vijana du Kastelo ministri će razgovarati i o novom ugovoru EU i odnosima s Rusijom. Evropski predstavnik u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger će ministrima EU podneti izveštaj o prvom sastanku pregovaračke trojke Kontakt grupe s delegacijama Beograda i Prištine, koji je održan prošle nedelje u Beču. Prema evropskim diplomatskim izvorima, ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice će raspravljati o rešavanju kosovskog problema, zamislima kuda bi ceo proces trebalo da vodi i kakav bi bio mogući ishod i rešenje za status Kosova. Glavni cilj je da se sagleda kako da na završetku pregovora, ako bi se dogodilo da Beograd i Priština ne dodju blizu dogovora, članice EU zauzmu jedinstven stav o rešenju za status Kosova. Ustavna reforma EU, o kojoj će ministri takodje raspravljati na satanku u Portugalu, uticaće na odlučivanje i delovanje ustanova EU koje bi omogućile proširivanje Unije. Naime, dosadašnji ugovor EU predvideo je da Unija funkcioniše najviše sa 27 članova, tako da ni Hrvatska čiji se prijem očekuje 2011. ili 2012. godine, ne bi mogla postati članica ukoliko se se promene uslovi. S tim u tesnoj vezi je i velika rasprava o kandidaturi Turske, čijem se prijemu posebno protivi francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji Ankari nudi status "povlašćenog partnerstva". Ministrima EU sutra će se za radnim ručkom pridružiti ministri spoljnih poslova zemalja kandidata - Turske, Hrvatske i Makedonije.

Karamanlis: Veto Grčke na članstvo Makedonije u NATO i EU
Grčka će uložiti veto na članstvo Makedonije u NATO i Evropskoj uniji ako Skoplje ne pristane na kompromis po pitanju svog zvaničnog naziva, izjavio je večeras grčki premijer Kostas Karamanlis. "Ne dolazi u obzir da se Skoplje učlani u bilo kakvu organizaciju, bez obzira da li se ona zove NATO ili EU", ako ta zemlja "ne pristane na naziv koji je svima prihvatljiv", izjavio je Karamanlis tokom televizijske debate posvećene parlamentarnim izborima koji će se u toj zemlji održati 16. decembra. Grčki premijer je kazao da će upotrebiti veto kako bi blokirao članstvo Makedonije u NATO  EU, precizirajući da će Atina iskoristiti "svako pravo da brani svoju spoljnu politiku, i to će "naravno uraditi svaka vlada". "Mi želimo da razvijamo dobre odnose, želimo da rešimo to pitanje, ali je potrebno da i druga strana shvati da mora da učini korake kako bi se postigao dogovor", rekao je Karamanlis. Grčka od 1991. blokira medjunarodno priznanje Makedonije pod takvim nazivom, smatrajući da je naziv Makedonija eksluzivno pravo grčkog nacionalnog nasledja. Od 1993. Makedonija je u Ujedinjenim nacijama priznata pod privremenim nazivom - Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Sporazum o saradnji Srbije i Austrije u oblasti poloprivrede
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević i savezni ministar za poljoprivredu, šumarstvo, životnu sredinu i vodoprivredu Austrije Jozef Prol potpisali su u Ridu, kod Linca, Sporazum o saradnji, saopštilo je danas resorno ministarstvo Srbije. Cilj Sporazuma o saradnji, u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, je stvaranje što je moguće povoljnijih uslova za dalji razvoj medjusobne robne razmene, kao i ekonomske saradnje izmedju Srbije i Austrije, naročito u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kako se navodi u saopštenju, tim Sporazumom posebna pažnja biće usmerena na razvoj preradjivačke industrije u oblasti prehrambenih proizvoda, bezbednosti životnih namirnica i zdravstvenog stanja životinja, kao i u oblastima vodoprivrede i pitanja integracije od značaja za životnu sredinu u oblasti agrarne politike. Sporazumom će težište saradnje naročito biti usmereno na gajenje bilja, obradu bilja i proizvodnju semenskog materijala, zdravlje bilja, uzgoj životinja (stočarstvo), mehanizaciju u poljoprivredi i šumarstvu, korišćenje biomase, vodoprivredu i šumarstvo. Saradnja će biti naročito usmerena i na zakonodavstvo u oblasti ribolova i rečnog ribolova, agrarni marketing, kontrolu kvaliteta, poboljšanju prerade i strukture proizvoda koji se iznose na tržište, integrisani sistem upravljanja i kontrole (INVEKOS) i agrarnu statistiku, stručno obrazovanje u oblasti poljoprivrede i šumarstva, saradnju u okviru poljoprivredne uprave kao i na zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda. Sporazumom je takodje predvidjeno da težište saradnje, u zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije, treba usmeravati ka razvoju seoskog područja. Austrijska strana sporazumom izražava spremnost da prenošenjem austrijskog iskustva pruži podršku srpskoj strani u pripremi za pristup Evropskoj uniji, piše u saopštenju.

Strategija za mlade pred Vladu Srbije u martu
Državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport Vesna Piperski Tucakov izjavila je danas da to ministarstvo priprema strategiju za mlade koja bi trebalo da Vlada Srbije usvoji do kraja marta naredne godine. "Strategija podrazumeva utvrdjivanje mera, aktivnosti i preioriteta za koje će u narednih pet godina biti izdvojen novac iz budžeta", rekla je Vesna Piperski Tucakov prilikom susreta sa predstavnicima nekoliko organizacija mladih i nevladinim organizacijama ove opštine. Ona nije mogla da precizira koliko će novca biti izdvojeno za te namene. Vesna Piperski Tucakov je podsetila da je otvoren konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata udruženja gradjana u oblasti omladinske politike, koji imaju za cilj podsticanje mladih na udruživanje i podizanje kapaciteta udruženja mladih. "Biće prihvaćeni i projekti koji se odnose i na podsticanje kampanja za omladinski aktivizam i volonterizam i veće učešće mladih u svim sferama društvenog života", naglasila je ona. Prema njenim rečima, cilj Ministarstva je stvaranje uslova za povratak mladih ljudi u Srbiju ne samo iz inostranstva, nego i iz velikih centara u opštine odakle su otišli.

Ministarstvo omladine i sporta objavilo konkurs za projekte
Ministarstvo omladine i sporta Srbije raspisalo je danas Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata udruženja gradjana u oblasti omladinske politike, saopšteno je danas iz tog Ministarstva.U saopštenju Ministarstva navodi se da će biti finansirani projekti koji podstiču mlade na udruživanje i unapredjuju kapacitete omladinskih udruženja. Sredstva su namenjena i kampanjama za omladinski aktivizam i volonterizam i veće učešće mladih u svim sferama društvenog života. Ministarstvo omladine i sporta finasiraće i projekte iz oblasti neformalnog obrazovanja mladih, organizovanje i učešće na medjunarodnim skupovima i manifestacijama. "Visina sredstava iznosi za osnovne vrste projekta do 400.000 dinara, za srednje od 400.000 do 2.000.000 dinara i za velike projekte od 2.000.000 do 4.000.000 dinara", navodi se u saopštenju Ministarstva omladine i sporta. Pravo da konkurišu imaju registrovana udruženja gradjana koja se bave problematikom mladih. Ona treba da do 25. septembra na zadatom obrascu koji se može preuzeti sa Internet prezentacije Ministarstva omladine i sporta (www.mos.sr.gov.yu) predaju svoj predlog projekta Ministarstvu na adresu: Ministarstvo omladine i sporta, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd.

Izvestioci Saveta Evrope razgovarali sa ombudsmanom
Republički zaštitnik gradjana Saša Janković predstavio je danas izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Čarlsu Gorensu i Andreasu Grosu Zakon o zaštitniku gradjana i upoznao ih sa aktivnostima na uspostavljanju institucije ombudsmana u Srbiji. Kancelarija ombudsmana Jankovića saopštila je da su se Gorens i Gros posebno interesovali "za ovlašćenja ombudsmana u odnosu na izvršnu vlast, stvaranje uslova za početak rada Stručne službe zaštitnika gradjana, i prioritete u radu te nove institucije". Gorens i Gros borave u Beogradu kako bi Savet Evrope izvestili o stepenu ispunjenja obaveza koje je Srbija preuzela stupanjem u članstvo te organizacije. Zaštitinik gradjana je nezavisni državni organ koji štiti prava gradjana i kontroliše rad državne uprave. On se stara i o zaštiti i unapredjenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Institucija republičkog ombudsmana uvedena je u pravni poredak Srbije 2005. godine Zakonom o zaštitniku gradjana. Šaša Janković, prvi izabrani ombudsman, stupio je na tu dužnost 23. jula 2007. godine.

Počela reforma pokrajinske administracije
Izvršno veće Vojvodine, prvo od organa državne uprave u Srbiji, započelo je reformu pokrajinske administracije a cilj je profesionalizacija, depolitizacija i modernizacija uprave, rekao je danas potpredsednik vojvdojanske vlade Tamaš Korhec. On je na konferenciji za novinare rekao da je pokrajinska vlada prvi put održala sednicu u "elektronskoj formi". "Materijal je pripremljen u elektronskoj formi, sednica je vodjena uz pomoć kompjutera i glasanje je bilo elektronskim putem. Dakle, sve bez nepootrebne papirologije", naveo je Korhec i dodao da je prošle godine za fukcionisanje Veća potrošeno 19.000 stranica papira. Prema njegovim rečima, pokrajinska vlada usvojila je strategiju "elektronske uprave" (e-uprava) koja je u skladu sa standardima Evropske unije, "što još ne postoji na državnom nivou Srbije". Korhec je najavio da će se mnogo raditi na obuci svih zaposlenih u Izvršnom veću za rukovanje informatičkim tehnologijama. Priprema strategije elektronske uprave koštala je manje od milion dinara, a u nju su bili uključeni kapaciteti Izvršnog veća, univerzitetski profesori i strana konsalting kompanija. Korhec je naveo da je pokrajinska vlada danas usvojila i Odluku o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u pokrajinskim organima prema kojoj se menja dosadašnji sistem zapošljavanja u Izvršnom veću. Starešine pojedinih organa više neće imati "diskreciono pravo" da odaberu koga će zaposliti, već će o tome odlučivati komisija, na osnovu konkursa. Komisija će na osnovu konkursa odlučivati i o zapošljavanju pomoćnika pokrajinskih sekretara, a svi kandidati će morati da prodju i odgovarajuće testiranje. Korhec je naveo da svi pokrajinski organi do 30. novembra treba da donesu novu sistematizaciju, a već 31. decembra svi radnici biće rasporedjeni na radna mesta koja će biti uskladjena sa danas usvojenom Odlukom. Svi kandidati će biti upućeni na testiranje, a na broj bodova uticaće i ocena njihovog rada i preporukapretpostavljenih. Po prvi put je predvidjeno i psihološko testiranje učesnika na konkursu. "Pokrajinski službenici će biti ocenjivani za period od 1. januara do 31. decembra svake kalendarske godine, a rukovodioci pokrajinskih organa donosiće, do kraja februara naredne godine, rešenje o oceni za svakog pokrajinskog službenika", naveo je Korhec.

SIEPA dobila nagradu za najbolju promociju investicione klime
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) na Svetskoj investicionoj konferenciji "La bol 2007" (La Baule 2007) dobila je nagradu za najbolju promociju investicione klime u Evropi. Ta nagrada omogućava besplatno prikazivanje spota o Srbiji u trajanju od 30 sekundina na medjunarodnom televizijskom kanalu Euronews, kazala je na današnjoj konferenciji za novinare direktorka SIEPE Vesna Perić. Ona je dodala da će spot o Srbiji koji će se prikazivati u udarnim terminima na "Juronjuzu" na sedam različitih jezika biti od velike materijalne koristi za zemlju. Prema rečima Perićeve, SIEPA je nagradu za najbolju promotivnu strategiju i kampanju o investicionoj klimi neke zemlje u Evropi dobila na osnovu promotivnog filma o Srbiji, internet prezentacije i kompleta sektorskih brošura o domaćim ekonomskim potencijalima. "Nagrada je samo nova potvrda kvaliteta rada naše agencije koja je pre nepunih godinu dana u istraživanju specijalizovane agencije Svetske banke MIGA u kome su uporedjivane agencije za promociju investicija 114 zemalja u razvoju i tranziciji bila u grupi od prvih osam", kazal je Perićeva. Državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom Jasna Matić kazala je da bi spot o Srbiji trebalo da počne da se na "Juronjuzu" emituje za jedno dva meseca, jer treba da se uradi kvalitetno i prvoklasno. "Spotom će početi intenzivnija kampanja o Srbiji koja treba da je predstavi u najboljem svetlu", naglasila je Matićeva.

Usporio ekonomski rast zone evra
Ekonomski rast 13 zemalja Evropske unije koje koriste zajedničku valutu usporio je u drugom ovogodišnjem kvartalu na 2,5 odsto, saopštila je statistička agencija EU. Za tri meseca zaključno sa krajem juna ekonomski rast zone evra, prema podacima Eurostata, bio je samo 0,3 odsto veći nego u prvom tromesečju, uglavnom zbog znatnog pada na sektoru gradjevinarstva. Slabost na sektoru gradjevinarstva delom su kompenzovali rast potrošnje domaćinstava i veći izvoz, uprkos čvrstom evru prema dolaru. U prvom kvartalu ekonomski rast zone evra je bio 3,2 odsto na godišnjem nivou i 0,7 odsto u poredjenju sa prethodna tri meseca, odnosno poslednjim tromesečjem 2006. Privredni rast Nemačke, najveće ekonomije u EU, oslabio je u drugom
kvartalu na 2,5 odsto a Francuske na 1,3 odsto. Na nivou 27-člane EU registrovan je rast od 2,8 odsto na godišnjem nivou i od pola procenta u poredjenju sa prvim ovogodišnjim kvartalom. Najveći rast u EU ubeležile su male ali brzorastuće ekonomije. Tako je poljski rast u drugom kvartalu dostigao 6,9 odsto, slovački 9,4 a letonski 11,3 odsto. Sa druge strane Atlantika, SAD su beležile snažan ekonomski rast nakon slabih rezultata u prošloj godini. U drugom kvartalu su SAD ostvarile ekonomski rast od 1,9 odsto u poredjenju sa istim lanjskim periodom i jedan odsto prema prethodna tri meseca.

Braun ne odbacuje mogućnost referenduma o evropskom ustavu
Britanski premijer Gordon Braun nije danas potpuno isključio mogućnost organizovanja referenduma o nacrtu novog evropskog ustava ako konačna verzija ne bude obuhvatila i "crvene linije" koje je utvrdila Velika Britanija. On je na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare u Londonu rekao da je evropskim kolegama stavio do znanja da "'crvene linije' moraju da budu detaljno razmotrene" na medjuvladinoj konferenciji zaduženoj za redigovanje novog ugovora. "Ako dodjem do zaključka da ono što je odlučeno nije detaljno predstavljeno u konačnom rezultatu, naravno, doći ću pred britanski narod i reći da moramo drugačije da radimo", rekao je Braun.
Braun je, medjutim, izrazio uverenje da će konačnim tekstom biti uzete u obaveze preuzete u Briselu krajem juna. "Imam sve razloge da verujem da ostatak Evrope veoma jasno shvata šta želim da se dogodi i ono šta će se dogoditi", rekao je britanski premijer. Britanske "crvene linije" podrazumevaju da budući sporazum ne obuhvata širenje kvalifikovane većine pri odlučivanju ni formiranje mesta šefa diplomatije, zahtev da povelja o osnovnim ljudskim pravima ne bude obavezujuća, kao i poštovanje nezavisnosti britanskog pravosudnog sistema. Novi sporazum bi mogao da bude predstavljen dvadesetsedmorici na samitu 18. i 19. oktobra u Lisabonu, a zatim i zvanično potpisan do kraja godine.

Skupština Asocijacije multietničkih gradova u novembru
Godišnja skupština Asocijacije multietničkih gradova (FILIJA) održaće se u novembru u Skupštini Vojvodine, dogovoreno je danas na sastanku predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša sa predstavnicima te Asocijacije. "S obzirom na činjenicu da bi tema skupštine trebalo da se odnosi na iskustva evropskih regiona i njihovu saradnju, predstavnici pokrajinske administracije bi mogli u mnogome da doprinesu skupu, jer Vojvodina već dugo ima veoma dobru i efikasnu saradnju sa mnogim evropskim regionima", istakao je Kostreš. Kako se navodi u saopštenju iz Kostrešovog kabineta, generalni sekretar FILIJA Aleksandar Popov rekao je da je ovo treća godišnja sednica FILIJA i da asocijacija nastoji da konstantno promoviše regionalizam i demistifikuje ulogu regiona u procesu evropskih integracija. Pogramski direktor FILIJA Jovan Komšić obavestio je Kostreša da će, pored proevropskih aktivnosti, naredne aktivnosti FILIJA biti fokusirane i na izdavačku delatnost, kao i na edukativno delovanje u vidu okruglih stolova i seminarima sa predstavnicima regionalnih vlasti i lokalnih samouprava.Na trećoj godišnjoj skupštini FILIJA najavljeno je učešće predstavnika država članica bivše Jugoslavije, Albanije, Rumunije, Bugarske i Madjarske, kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Čiplić: Bez regionalizacije Srbije nema ulaska u EU
Sudija Ustavnog suda Svetozar Čiplić izjavio je danas da Ustav Srbije nije u dovoljnoj meri prepoznao neophodnost regionalizacije Srbije i stvaranja teritorijalnih autonomija. Čiplić je na simpozijumu o evroregionalizmu na novosadskom Pravnom fakultetu ocenio da je to posledica činjenice da u Srbiji ni politička ni stručna javnost, zapravo, ne prepoznaju o čemu je reč kada se govori o evroregionalizmu. "Ne prepoznaju ni prvu činjenicu, a to je da cela Srbija mora da bude satkana od regiona. Dakle, ne može da bude nijednog dela Srbije na kojem neće postojati neka pokrajina, odnosno region", kazao je Čiplić. Prema njegovim rečima, to je "mentalno-politička prepreka" koja će teško biti preskočena. "Ali bez te rekonstrukcije Srbije, put u EU je zatvoren", kazao je Čiplić. Horst Ferster sa Univerziteta u nemačkom Tibingenu rekao je da se kroz prekograničnu regionalnu saradnju može puno učiniti na jačanju pojedinih regija a samim tim i država. On je ocenio da Vojvodina, koja je zajedno sa po dve županije iz susednih Madjarske i Rumunije članica Evroregiona Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) ima šansu da sa partnerimakoncentriše snage, planira i realizuje projekte od zajedničkog interesa. Direktor Fonda za razvoj Vojvodine Mihailo Brkić ocenio je da je komparativna prednost Vojvodine u povoljnom poreskom sistemu i u relativno očuvanoj infrastrukturi. Dekan Pravnog fakulteta Djordje Popov ocenio je da se u Evroregionu DKMT može uraditi i nekoliko kapitalnih projekata. "Temišvar je nekada bio luka, Begej je bio plovan do Tise. Imali ste prugu Segedin-Kikinda-Temišvar, koja je bila deo prve pruge Orijent ekspresa", naveo je Popov. Prema njegovoj oceni vizni režim i nemogućnost slobodnog kretanja ljudi preko granica predstavljaju problem u saradnji Vojvodine sa susednim županijama.

Pozitivan pomak u oblasti slobodnog pristupa informacijama
Izvestioci Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Čarls Gorens i Andreas Gros pozitivno su ocenili rad poverenika za informacije od javnog značaja, saopšteno je danas iz službe poverenika Rodoljuba Šabića. U razgovoru Šabića i izvestilaca Monitoring komiteta "kao veoma važni" ocenjeni su pomaci na planu unapredjenja slobode pristupa informacijama u Srbiji i doprinos koji tome daje poverenik i njegova služba. Razgovor je, kako se navodi, potvrdio da u procesu usvajanja evropskih demokratskih standarda, uključujući i slobodu pristupa informaciojama možemo računati na podršku Saveta Evrope. Osnovni predmet razgovora bila su pitanja u vezi sa uskladjivanjem pravnog poretka Srbije sa evropskim, a u skladu sa standardima koji su afirmisani u okviru Evropske Unije i Saveta Evrope. Posebno interesovanje pokazano je za praktične rezultate ostvarene na polju ljudskih prava i sloboda i u borbi protiv korupcije. U razgovoru je naglašeno da uz usvajanje novih zakona podjednak značaj ima i stvaranje uslova za njihovu primenu u realnom životu. Razgovor sa poverenikom za informacije od javnog značaja je vodjen u okviru monitoring procedure ispunjavanja obaveza koje je Republika Srbija preuzela članstvom u Savetu Evrope.

Poljska gubi poslanike u EP zbog gastarbajtera
Masovna emigracija Poljaka na zapad, pre svega u Veliku Britaniju, preti da postepeno smanji uticaj koji Poljska ima u Evropskom parlamentu. Novi predlog nacionalnih kvota za poslaničke mandate u EP predvidja da ključ bude broj gradjana koji u zemlji zaista žive, a ne klasični podatak o broju stanovnika. Poljska bi zbog skoro dva miliona gastarbajtera koji su od ulaska zemlje u EU otišli za poslom i boljom zaradom u druge zemlje, prema
novom predlogu bi od 2009. imala skoro 10 odsto evroposlanika manje - 50 umesto sadašnja 54. Više evroposlanika imaće Španija, u kojoj živi čak 4,5 miliona ljudi više nego 2000. godine, zatim Francuska, Švedska, Austrija, Bugarska, Letonija, Slovenija i Malta. "Poljska populacija se u poslednjih sedam godina smanjila za oko milion ljudi", objasnio je danas poljskoj agenciji PAP izvestilac za novu podelu mandata u EP Alan Lamasur. "Nova podela ne uzima u obzir talas emigranata koji nisu iz Poljske otišli zauvek već samo privremeno", protestovala je poljska poslankinja Genovefa Grabovska. Emigracija Poljaka poslednjih godina uticala je i na promenu demografske strukture i uzrasta stanovništva u zemlji, koja zajedno sa Slovačkom i Irskom spada u najmladja društva u Evropskoj uniji. Prosečni Poljak prema najnovijoj studiji star je 36,7 godina. Sve mladji su severni regioni Poljske u kojima se radja i najviše dece, dok je najstarije Lodjsko vojvodstvo u centru Poljske, gde je prosečna starost stanovnika 39,3 godina. Demografi se šale da najmladje Poljake u stvari ima "Londonsko" vojvodstvo, jer je, zahvaljujući tome što sa gastarbajterima u Veliku Britaniju dolaze cele porodice, prosečna starost poljske dijaspore 24 godine.

Slovački BDP raste najbrže u centralnoj Evropi
Bruto domaći proizvod (BDP) Slovačke porastao je u drugom ovogodišnjem kvartalu za rekordnih 9,4 odsto, saopštila je danas statistička služba te zemlje. Stopa rasta bila je za 2,7 odsto veća nego u prva tri meseca i zahvaljujući tome slovačka ekonomija bila je ekonomija sa najbržim rastom u centralnoj Evropi. Slovačka beleži snažan ekonomski rast zahvaljujući tome što evropski i azijski proizvodjači automobila i elektronike otvaraju fabrike u toj zemlji i zapošljavaju lokalne radnike. Pored toga, Slovačka je 2004. uvela oporezivanje po jedinstvenoj stopi od 19 odsto i troškovi radne snage ostali su relativno niski. Ta bivša komunistička zemlja sa pet miliona stanovnika ušla je u Evropsku uniju 2004. i planira da predje na evro 2009.

Tadić, Mesić i Šoljom danas o saradnji
Predsednici Srbije, Madjarske i Hrvatske, Boris Tadić, Laslo Šoljom i Stjepan Mesić, razgovaraće danas o odnosima tri države i saradnji u oblasti zaštite životne sredine u području izmedju Dunava i Drave. Trojica šefova država u Madjarskoj će obići mesto Kolked, u Srbiji plavno područje kod Batine i u Hrvatskoj Kopački Rit. Susret trojice predsednika u Srbiji će se održati u Bezdanu-Čarda Šebešfok, a tom prilikom će Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije održati svoju prezentaciju.

Evropska komisija za jačanje kapaciteta protiv požara
Evropska komisija se danas založila u Strazburu za jačanje kapaciteta Evropske unije u oblasti civilne zaštite, ocenivši da je EU pokazala da ima ograničene mogućnosti kada su u pitanju ozbiljni šumski požari u Grčkoj i drugde po Evropi. Sve veći zahtevi za pomoć dolaze iz Grčke, Kipra, Italije, Bugarske, Albanije, zemalja bivše Jugoslavije. To je dovelo do situacije da postoje ograničeni kapaciteti u borbi protiv požara, izjavio je evropski komesar za rad i socijalna pitanja Vladimir Špidla u raspravi u Evropskom parlamentu. Špidla je rekao da EU treba da razmotri kao prioritet mogućnost mobilizacije dodatnih kapaciteta, kao što su avioni za gašenje požara.

Prioritet usvajanje zakona za evrouintegraciju Srbije
Predsednik Narodne skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da je prioritet parlamenta usvajanje zakona neophodnih za brže priključenje Srbije evropskim integracijama, saopštilo je Odeljenje za odnose sa javnošću. Na sastanku sa izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Čarlsom Gorensom i Andreasom Grosom, Dulić je izrazio očekivanje da će Vlada uskoro u skupštinsku proceduru uputiti i zakon o ustavnom sudu Srbije, navodi se u saopštenju. Dulić je u odvojenom susretu sa članovima delegacije Odbora za spoljnu politiku Parlamenta Danske, koju predvodi predsednica Odbora Gite Lilelund Be , nažacio koji su sve zakoni u poslednja tri meseca usvojeni kao obaveza koju je Srbija prihvatila pristupanjem Savetu Evrope. U saopštenju se navodi da su se Gorens i Gros, koji u trodnevnoj poseti Srbiji prate ispunjavanje tih obaveza, interesovali za odnos Vlade i Skupštine, poboljšanje efikasnosti parlamentarne procedure u usvajanju zakona, kao i koliko su u to ukljičeni civilno društvo i nevladin sektor.

EU za čvršće veze sa susednim državama
Evropska unija i susedne zemlje u Briselu su danas održale sastanak na kojem je zatraženo uspostavljanje čvršćih veza, ali i došlo do podela oko načina za unapredjenja energetske, trgovinske i bezbednosne saradnje. Na konferenciji u Briselu ministri 27 država članica EU izneli su različite stavove oko toga da li jačati veze sa istočnim susedima, zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza ili pak sa zemljama na Bliskom istoku i severu Afrike. Do razilaženja je došlo i po pitanju da li blisku saradnju, nazvanu Evropska politika prema susedima (ENP), treba smatrati putem ka mogućem članstvu u EU. Velika Britanija, Poljska i baltičke države u EU smatraju da bi takva mogućnost trebalo da bude otvorena makar za neke susedne zemlje, dok Nemačka tvrdi da ENP nema nikakve veze sa proširenjem EU. Sastanak ministara EU i susednih zemalja je održan kao odgovor na predlog Evropske komisije iz decembra kojim se traže veće ekonomske i trgovačke integracije, olakšani pristup vizama i školarinama, veća politička saradnja i dodadni finasijski mehanizami podrške reformama u susedenim državama. Ocenjuje se, medjutim, da je najviši prioritet EU obezbedjivanje dostave energetskih resura kroz tranzitne države. Komesarka EU odgovorna za politiku prema susedima Benita Ferero-Valdner nastojala je da se postigne sporazum sa susedima o energiji. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo naglasio je da ENP nije jedna politika koja bi svima odgovarala, kao i da odnosi sa susedima zavise od njihovih aspiraciji i njihovog pridržavanja normi EU. "Očekujem da ćemo videti... razvitak onoliko različith vrsta odnosa koliko imamo partnera", ocenio je Barozo. Nekoliko suseda EU na konferenciji je ponovilo svoje aspiracije ka članstvu u EU. Zamenik premijera Moldavije Andrej Stratan je rekao da je ENP korak unapred ali da ipak ne zadovoljava očekivanja te zemlje. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji se protivi ulasku Turske u EU sa stavom da ta zemlja geografski ne pripada Evropi, založio se za stvaranje "Mediteranske unije" sa prevashodnim ciljem da se zaustave ilegalne migracije i terorizam, kao i da se unapredi ekonomski razvoj.

Alkalaj i Jeremić: Evroatlantske integracije prioritet
Ministri spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i Srbije Sven Alkalaj i Vuk Jeremić saglasili su se danas u Beogradu da su evrointegracije "apsolutni prioritet zapadnog Balkana" Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka Alkalaj je odbacio mogućnost povezivanja problema Kosova sa statusom Republike Srpske u okviru BiH i kazao da će "Sarajevo podržati ono rešenje za status Kosova i Metohije koje bude plod dogovora vlasti u Beogradu i kosovskih Albanca". Prema oceni srpskog šefa diplomatije, Srbiji je u sadašnjoj "delikatnoj fazi" pregovora o budućem statusu Kosova "potrebna podrška svih institucija" koje mogu uticati na taj proces. Na pitanje o navodnom stvaranju "NATO-države" na Kosovu, on je kazao da će Srbiji "i za evropske integracije i za status Kosova biti apsolutno neophodna podrška zemalja NATO-a". "Srbija bi trebalo da traži podršku svih koji imaju glas u ovom procesu. Ahtisarijev plan je odbačen zato što nije dobio podršku svih", podsetio je Jeremić. Ministri su se složili da su bilateralni odnosi BiH i Srbije dobri i da je obnavljanje rada Medjudržavnog saveta za saradnju Srbije i BiH "važan korak u konsolidaciji Balkana". "Saradnja BiH i Srbije bila je u nepotrebnom zastoju, jer dve zemlje treba da razgovaraju o temama koje ih spajaju i na kojima će da saradjuju na putu ka evroatlantskim integracijama", rekao je Alkalaj.

Rumunija podržava evropsku budućnost Srbije
Rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čorojanu izjavio je danas u Bukureštu da njegova zemlja podržava kandidaturu Srbije za Evropsku uniju, a po pitanju Kosova ima nešto specifičniji stav u odnosu na Uniju. Na otvaranju godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, Čorojanu je ponovio poznat stav Bukurešta u vezi sa proširenjem Evropske unije, naglasivši da Rumunija i dalje podržava ideju da je budućnost Balkana jedino unutar Evropske unije. U tom kontekstu, on je precizirao da Rumunija podržava kandidaturu Srbije za Evropsku uniju, "kao zemlje sa ključnom ulogom u garantovanju uspešnog proširenja Unije na Balkan". Po pitanju "tako osetljivog i kompleksnog pitanja Kosova, Rumunija ima nešto specifičniji stav koji Evropska unija razume", jer svojom pozicijom nikada nije ugrozila jedinstvo EU, naglasio je rumunski ministar. Čorojanu je naveo da Rumunija podržava "rešenje za Kosovo koje prihvataju sve uključene strane, rešenje koje ne bi bilo ni nametnuto ni jednostrano". Pozicija Rumunije u vezi sa Kosovom, koju periodično ponavljaju rumunski zvaničnici, odnosi se na poštovanje principa medjunarodnog prava - poštovanje integriteta i suvereniteta države, kao i nepovredivost granica. Čorojanu je danas rekao rumunskim diplomatama da će Bukurešt zastupati zajedničke evropske interese, ali i promovisati svoje interese. U Bukureštu se danas i sutra održava godišnji sastanak rumunske diplomatije na kojem će biti razmotren projekat dokumenta o interesima, ciljevima i prioritetima rumunske spoljne politike u narednoj deceniji. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić učestvovaće sutra na tom skupu tokom kojeg će imati i bilateralni sastanak sa francuskim ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom i sa rumunskim kolegom Adrijanom Čorojanuom. Jeremića će sutra primiti i rumunski zvaničnici – predsednik države Trajan Basesku, premijer Kalin Popesku Taričeanu, ministar odbrane Teodor Meleškanu i predsednik Senata rumunskog parlamenta Nikolaje Vakaroju.