Uskoro odluka o parafiranju Sporazuma Srbije i EU
Odluka o datumu parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Srbije i Evropske unije (EU) biće doneta 15. oktobra, pišu danas beogradske "Večernje novosti". Kako taj list saznaje u Evropskoj komisiji u Briselu, odluka će biti doneta pošto glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte podnese izveštaj ministrima spoljnih poslova EU u Luksemburgu. Sagovornici "Večernjih novosti" naveli su da "konačnu rec" o parafiranju i dalje ima komesar za proširenje Oli Ren, a tačan datum "inicijalnog potpisa" sporazuma zavisiće i od brzine tehničke procedure u Komitetu za zapadni Balkan Saveta EU. Kako se dodaje, o terminu konačnog potpisivanja Sporazuma postoje razlike u stavovima Evropske komisije i Saveta EU. "Prvi spominju januar i februar, a drugi april i maj. Komesar Ren je izdao naredjenje svim službama koje rade na neophodnoj proceduri za potpisivanje Sporazuma da maksimalno ubrzaju rad. Medutim, u zemljama članicama EU su uzdržani u prognozama o brzini potpisivanja Sporazuma", prenosi list. Izvori "Večernjih novosti" tvrde da su u Briselu uvereni da procedura izmedju parafiranja sporazuma i njegovog potpisivanja neće "trpeti nikakve zastoje zbog nivoa saradnje sa Haškim tribunalom, ali da potpisa neće biti sve dok se (Ratko) Mladić ne nadje u Hagu ili Srbija ne dokaže da se on ne nalazi na njenoj teritoriji". "Velika Britanija, Holandija, Belgija i Danska su jasno stavile do znanja da neće dati pristanak za potpisivanje Sporazuma bez Mladića u Hagu i da neće pristati na tzv. hrvatski scenario kada je Zagreb počeo pregovore o članstvu dok je (Ante) Gotovina još bio na slobodi", rekao je za "Večernje novosti" diplomata iz jedne od članica EU.

Prodi: Za Srbiju mora postojati velika perspektiva u EU
Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je danas u Rimu da za Srbiju mora da postoji velika i jasna perspektiva u Evropskoj uniji (EU), javila je italijanska agencija Ansa. Prodi je u razgovoru sa stranim novinarima u Rimu rekao da je to "jedini put koji treba slediti kako bi se konkretno doprinelo i u rešavanju pitanja statusa Kosova". Italijanski premijer istakao je da Rim podržava rad pregovaračke trojke Kontakt grupe za Kosovo i podsetio da je nedavno uputio pismo Portugalu, predsedavajućem EU, u kojem je pozvao na nastavak i jačanje saradnje sa Beogradom.

Kerim: Prošlo vreme za razgovore, vreme je za delovanje
U sedištu Ujedinjenih nacija večeras je završena generalna debata 62. zasedanja Generalne skupštine UN pozivom na globalno delovanje za sprečavanje klimatskih promena, siromaštva i terorizma. Ovogodišnje zasedanje je počelo 25. septembra, a delegacijama Generalne skupštine se obratilo ukupno 67 šefova država, 25 premijera, četiri potpredsednika, 66 ministara spoljnih poslova, kao i drugi zvaničnici. U govorima visokih zvaničnika dominirali su pozivi vojnoj hunti u Mjanmaru da prestane sa represijom nad prodemokratskim demonstrantima, kao i rasprave o krizi u sudanskoj provinciji Darfur i nuklearnom programu Irana."Generalna skupština je jedini forum gde možemo da se na sveobuhvatan način bavimo mnogim spornim pitanjima", rekao je na zatvaranju sednice predsedavajući Generalne skupštine, bivši šef makedonske diplomatije Srdjan Kerim. On je ocenio i da je "povećana vidljivost" Ujedinjenih nacija, kao i da su javnost i mediji "pozitivno reagovali" na dešavanjima u palati UN u Njujorku. "Poslali ste snažnu političku poruku da je vreme za razgovore prošlo - počelo je vreme za delovanje", rekao je Kerim i dodao da su "klimatske promene postale glavno pitanje" ovogodišnje sesije. Za četvrtak i petak planiran je medjuverski dijalog o potrebi poštovanja različitosti religija i kultura.

Saris: Kipar će pomoći Srbiji na putu ka članstvu u EU
Ministar finansija Kipra Mihalis Saris izjavio je danas u Beogradu da je ta zemlja spremna da pomogne Srbiji u pripremi kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.Kabinet potpredsednika Vlade Srbije Božidara Djelića saopštio je da je Saris tokom razgovora s Djelićem naglasio da je Kipar spreman da prenese svoja iskustva zvaničnicima i administraciji u Srbiji u pripremi kandidature za članstvo u EU. Kako se dodaje, Djelić je Sarisu zahvalio na "principijelnom stavu Kipra oko rešavanja statusa Kosova i Metohije i podršci koju ta zemlja pruža pronalaženju kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane". Sagovornici su pozdravili rad na zaključenju sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, navodi se u saopštenju. Saris je danas ranije u Beogradu razgovarao i sa ministrom finansija Srbije Mirkom Cvetkovićem. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija Srbije, tokom susreta dogovoreno je da se u narednom periodu potpiše Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja čime bi se obezbedila konkurentnost srpskih preduzeća na Kipru, kao i značajno ulaganje investitora iz te zemlje u privredu Srbije.

Kacin za liberalizaciju viznog režima
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin pozdravio je danas napore za liberalizaciju viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, pored ostalih i za Srbiju. Uoči sutrašnje sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kacin je rekao da je "Evropski parlamenta uvek bio zagovornik liberalizacije striktnog viznog režima EU prema državama Zapadnog Balkana". "Potpuno podržavamo tu inicijativu kao korak do konačnog ukidanja viza u bliskoj budućnosti", rekao je Kacin, koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On smatra da je vizni režima "ugušio socijalni, kulturni, intelektualni i ekonomski razvoj i s time izolovao i osamio stanovnike i dao im osećaj da u Evropskoj uniji nisu poželjni". Kacin je, takodje, naglasio da je žalosno što vizni režim nije opravdao svoj cilj, jer su kriminalci u svakom slučaju snašli za prelazak granice, dok su gradjani morali da se suočavaju sa visokim troškovima, nepreglednim redovima pred konzulatima i birokratskim preprekama. Sprazume o ukidanju viznog režima Evropski parlament će usvojiti na oktobarskoj plenarnoj sednici.

Evropska komisija: Budućnost Srbije i Kosova je u EU
Pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem trojke Evropske unije, SAD i Rusije, su poslednja "ograničena" mogućnost za rešavanje pitanja budućeg statusa Kosova, smatra Evropska komisija. Evropska komisija je danas pozdravila namere slovenačkog predsedavanja EU, koje je izneo premijer Janez Janša u pismu predsedniku Komisije Žozeu Mauelu Barosu i predsednicima država i vlada EU. U pismu se navodi da Slovenija tokom predsedavanja želi u prvi plan da stavi zapadni Balkan i podršku tom regionu na putu ka EU, javila je iz Brisela slovenačka agencija STA. Kada je reč o Srbiji i Kosovu, Evropska komisija smatra da "u ovoj fazi procesa treba ozbiljno i snažno nastojati da se postignu sporazumna rešenja, što je prvi i glavni prioritet EU", dodajući da je budućnost Srbije i Kosova u Evropskoj uniji. Na poziv da dodeli Srbiji statusa kandidata za članstvo "barem u prvoj polovini 2008. godine", Brisel je saopštio da "ne sumnja da će Srbija dobiti status kandidata, ali da će se to dogoditi samo kada ispuni neophodne uslove".  Prijem pisma predsednika slovenačke vlade potvrdio je predsedavajući EU Portugal i saopštio da će ga "analizirati i uvrstiti u decembarsku agendu".

Ustav EU spreman, očekuju se nova cenjkanja lidera Unije
Eksperti su danas postigli sporazum oko dokumenta koji treba da zameni Ustav Evropske unije, ali se može očekivati još pregovora medju liderima zemalja Unije pre usvajanja dokumenta, predvidjenog za 19. oktobar u Lisabonu. "Pravni stručnjaci su danas postigli dogovor, predlog ugovora je spreman" i samo je još ostalo da bude preveden na sve jezike EU, saopštilo je novinarima u Briselu portugalsko predsedništvo. Od kraja jula, eksperti 27 zemalja Unije rade na pravnom uobličavanju sporazuma, koji su uz mnogo muke u junu postigli lideri država ili vlada EU. Usvajanje dokumenta bi trebalo da okonča krizu koja je pokrenuta 2005. kada su Ustav EU odbacile Francuska i Holandija na referendumu. Jedan evropski diplomata je, medjutim, rekao da bi na samitu u Lisabonu moglo da dodje do iznenadjenja, pošto će tada lideri evropske dvadesetsedmorice biti u prilici da pokrenu nova pitanja. "Do sada se sve dobro odvijalo, ali nikad se ne zna", rekao je jedan drugi diplomata. "Sada treba videti šta će učiniti zemlje sa idejama koje su išle izvan okvira mandata." Tako bi Poljaci mogli da ponovo zahtevaju da se u novi ustav uvrsti i klauzula oko koje je već u junu bilo neslaganja, a koja u odredjenim slučajevima predvidja da zemlje mogu da na neko vreme zamrznu odluke o kojma se glasalo. Poljska traži i da joj pripadne jedno mesto tužioca u Evropskom sudu pravde. Kada ustav bude usvojen na samitu u oktobru, u šta niko iskreno ne sumnja, on će morati da bude potpisan a zatim ratifikovan u 27 zemalja članica. Francuzi i Holandjani su najavili da ovog puta neće organizovati referendum, ali nije isključeno da će on biti sproveden u Velikoj Britaniji i Danskoj, dvema zemljama koje važe za "rizične".

Evropski zdravstveni forum u Austriji
Evropski zdravstveni forum održaće se u austrijskom gradu Gaštajnu od 3. do 6. oktobra, a jedan od učesnika skupa biće i srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, tema ovogodišnjeg Foruma je "Definisanje budućnosti zdravlja". "To je jedan od najuglednijih evropskih skupova iz oblasti zdravstvene politike. Na ovogodišnjem zasedanju će učestvovati najviši zvaničnici evropskih zemalja koji donose odluke i učestvuju u kreiranju zdravstvene politike na nacionalnom i regionalnom nivou", stoji u saopštenju. Na skupu se očekuje i učešće predstavnika Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i evropskog komesara za zdravlje, Markusa Kiprijanua. Prisustvovaće i predstavnici nevladinih organizacija, istraživači u oblasti zdravstvene zaštite i javnog zdravlja, predstavnici industrije i biznisa. U toku Evropskog zdravstvenog foruma raspravljaće se i o hroničnim nezaraznih bolestima, investiranju u zdravlje, očuvanju životne sredine i farmaceutskoj politici u Evropskoj uniji. Važne teme biće i kontrola duvana i unapredjenje mentalnog zdravlja u Evropi.

Proširuje se Šengenska zona pre Nove godine
Šengenska zona Evropske unije trebalo bi da bude proširena do granica Ukrajine i Belorusije sredinom decembra, što je dve sedmice pre ranije najavljenog roka, izjavio je danas u Lisabonu portugalski minister unutrašnjih poslova Rui Pereira. "Sve analize koje smo sproveli pokazale su da ćemo biti u mogućnosti da uklonimo granice do kraja godine", rekao je portugalski minister čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. To praktično znači da će se do Nove godine Šengenskom sporazumu priključiti Slovačka, Slovenija, Estonija, Madjarska, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska i Češka, dok će Kipar, deseta država koja se priključila EU 2004. godine, morati da sačeka još godinu dana. "Mislim da će to poslužiti kao pravi podstrek gradjanima novih država članica kako bi se zaista osetili kao pravi evropski državljani", dodao je Pereira. Šengenski sporazum omogućava ukidanje unutrašnjih zajedničkih graničnih kontrola i uvodjenje slobode kretanja za sva fizička lica - državljane zemalja potpisnica sporazuma, drugih zemalja članica EU ili trećih država. Šengenski sporazum dobio je naziv po selu u Luksemburgu gde je 1985. godine potpisan. Prvobitni Šengenski sporazum potpisan je s namerom da se ukinu unutrašnje granice izmedju država EU, kako bi se centralizovao pogranični sistem. Originalno su članice sporazuma bile samo zemlje BENELUKS-a (Belgija, Holandija i Luksemburg), Zapadna Nemačka i Francuska. U okviru tog sporazuma danas su i neke države van EU, medju kojima su i Norveška, Švajcarska i Island.

Berglof: Biće usporen privredni rast i u Srbiji
Previranja na svetskim finansijskim tržištima pogodiće i istočnu Evropu, a Letonija, Madjarska, Bugarska, Rumunija i Srbija naći će se pod pritiskom upozorio je glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof. Kako piše londonski "Fajnenšel tajms" (The Financial Times),
previranja na svetskim finansijskim tržištima uzrokovaće probleme u većini ranjivih privreda i usporiće njihov rast mišljenje je glavnog ekonomiste EBRD. Zahvaljujući rekordnim stopama privrednog rasta i protržišnim
reformama, zemlje u istočnoj Evropi i na području nekadašnjeg Sovjetskog Saveza dosad su se vrlo dobro nosile s aktuelnim previranjima na finansijskim tržištima, konstatovao je Berglof u izveštaju zaposlenima EBRD-a. Njegovo predvidjanje podudarilo se s ocenom Svetske banke, koja je u prošlonedeljnom izveštaju konstatovala da su nove članice EU iz istočne Europe dosada ostale relativno poštedjene negativnih posledica previranja na finansijskim tržištima. Svetska banka je istovremeno upozorila da bi kriza još mogla pogoditi zemlje koje imaju veliki manjak u platnom bilansu a to su Letonija, Madjarska, Bugarska, Rumunija i Srbija. Pojačana svest o riziku mogla bi ipak uroditi plodom i usporiti kreditima podržanu ekspanziju privrednih aktivnosti u pojedinim državama, dodaje Berglof. Prema njegovim rečima, blago usporavanje privrednih aktivnosti moglo bi biti dobro za neke od tih zemalja. "U sektorima nekretnina I gradjevinarstva privrede tih zemalja beleže brz, možda i prebrz rast, koji mestimično dostiže neodržive nivoe", precizirao je stručnjak EBRD-a. "Sigurni smo da će kriza na Zapadu biti ozbiljna i da će potrajati neko vreme", naglasio je Berglof, dodajući da će se posledice te krize osetiti na duži rok, i to kroz usporavanje privrednog rasta a zbog teškoća oko dobijanja zajmova i zbog dugoročnog rasta pratećih troškova.