Frans pres: Rezolucija Skupštine Srbije nije dovoljno određena
Srpski parlament raspravljao je o rezoluciji kojom se posredno odbacuje članstvo u Evropskoj uniji i NATO ako zapadne zemlje priznaju nezavisnost Kosova, javile su strane agencije u izveštajima o sednici Skupštine Srbije. Agencije su navele da predloženu rezoluciju o Kosovu podržavaju Demokratska stranka predsednika Srbije Borisa Tadića i Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice, a očekuje se da će je podržati i Srpska radikalna stranka. Asošiejted pres je ocenio da će, ako bude usvojena, rezolucija obavezati srpske zvaničnike da odbace nezavisnost Kosova i voditi daljem pogoršanju odnosa Beograda i Zapada. Frans pres ocenjuje ipak da rezolucija nije dovoljno određena i da dopušta različita tumačenja i navodi da je predsednik Srbije Boris Tadić istakao da se njome ne dovodi u pitanje evropska integracije Srbije.

Češka očekuje 420.000 turista za Novu godinu
Češka ove godine za Božić i Novu godinu očekuje preko 420.000 turista koji bi trebalo prema procenama češke Asocijacije turističkih agencija da potroše u toj nedelji preko 370 miliona evra. Božićnu atmosferu pre svega "zlatnog Praga" došlo je prema tim procenama da doživi 150.000 stranih gostiju, a oni su, misleći da je reč o turističkoj atrakciji, bili najbrojniji u redu za besplatnu riblju čorbu koju na Badnji dan deli beskućnicima na Staromnjestkom trgu praški gradonačelnik Pavel Bem. Novu godinu u Češkoj sprema se da dočeka oko 270.000 stranih turista.

MERKEL: Pristupanje još devet zemalja EU Šengenskom ugovoru “istorijski trenutak”
Simbolično sečenje testerom granice na nemačko-poljsko-češko tromeđi, povodom pristupanja još devet zemalja EU Šengenskom ugovoru, nemačka kancelarka Angela Merkel označila je kao "istorijski trenutak" i događaj o kojem su sanjale ranije generacije, a poljski premijer Donald Tusk kao "trijumf slobode".

Češka želi da pomogne Srbiji da bude konkuretnija pred EU
Zamenik ccesskog ministra industrije i trgovine Milan Hovorka izjavio je danas u Beogradu da ccesske firme zzele da uccestvuju u privatizaciji preostalih preduzecha u Srbiji. Vlada Ccesske je spremna je da pomogne ccesskim preduzechima koja posluju na srpskom trzzisstu i zbog toga je napravljen dokument "Interesi ccesskih privrednika u Srbiji", rekao je on na seminaru o razvoju ccessko-srpskih ekonomskih odnosa, koji je odrzzan u Privrednoj komori Srbije. Hovorka je naveo da je do sada saradnja ccesske i srpske privrede bila dobra, a medjusobna razmena dve zemlje prossle godine bila je ccak 60 puta vecha nego 1993. godine, od kada CCesska postoji kao samostalna zemlja. On je istakao da CCesska zzeli da pomogne da pozicija Srbije pred Evropskom unijom bude konkurentnija. Prema njegovim reccima, Srbija spada u prioritetne primaoce ccesske razvojne pomochi i od 2006. dodeljeno joj je 11,4 miliona evra za projekte u oblasti industrijskog razvoja, zdravstva i saobrachaja. CCesska 2009. preuzima predsedavanje Evropskom unijom pod sloganom "Evropa bez barijera".

Zvanični rezultati evropskih izbora u Rumuniji
Opoziciona Demokratska partija bliska predsedniku Trajanu Basesku pobedila je na izborima za Evropski parlament sa osvojenih 29,12 odsto glasova prema zvaniccnim rezultatima koji su izdati na osnovu 85 odsto prebrojanih glasova. Socijaldemokratska partija (PSD) osvojila je 22,15 odsto, Nacionalna liberalna partija (PNL) premijera Kalina Popeskua Taricceanua dobila je 13,36 odsto, a Liberalna demokratska partija (PLD) takodje bliska predsedniku Baseskuu osvojila je 8,04 odsto. Izbori za 35 poslanika, koji che predstavljati Rumune u Evropskom parlamentu,predstavljaju test popularnosti za vodeche politiccke partije pred parlamentarne izbore koji treba da se odrzze krajem 2008. godine. Izlaznost na ovim izborima je bila vrlo niska sa samo 29,12 odsto od celokupnog biracckog tela. Jedini nezavisni kandidat za Evropski parlament pastor Laslo Tokes (Laszlo) ulazi u Evropski parlament sa 3,63 odsto glasova, visse nego ssto je potrebno. Ispod cenzusa su Partija Velika Rumunija i Partija Nova Generacija vlasnika kluba Steaua George Bekalija. Predsednik Partije Velika Rumunija Korneliu Vadim Tudor je od sinoch izjavio da napussta parlament i isto trazzi od svojih parlamentaraca, jer se radi,kako je rekao, o "velikoj kradji". Vrlo nizak odziv zabelezzen je jucce i na referendumu o vechinskom izbornom zakonu koji je predlozzio rumunski predsednik Trajan Basesku, na kom je uccestvovalo 25,52 odsto od 18 miliona rumunskih biracca, joss manje nego na evropskim izborima. Od ovih 25,52 odsto biracca, 81,99 odsto je glasalo za Baseskuov predlog, medjutim referendum je nevazzechi jer nije predjen obavezni prag da glasa 50 odsto plus jedan biracc. Ponisstenje referenduma zbog niske izlaznosti je liccni neuspeh Trajana Baseskua, jer je on u vrlo aktivnoj predizbornoj kampanji promovisao svoju varijantu vechinskog sistema i osstro kritikovao politiccku klasu, vladu, liccno premijera, parlament. Vrlo slabo uccessche Rumuna na Evropskim izborima i na predsednikovom referendum je znak nezainteresovanosti za teme izbora, a i nezadovoljstva zbog stalnih konflikata izmedju predsednika i premijera, predsednika i parlamenta.

U Rumuniji danas izbori za Evropski parlament
U Rumuniji se danas odrzzavaju izbori za Evropski parlament, prvi otkako je zemlja postala cclanica Evropske unije. Prema proporcionalnom sistemu Evropske unije, Rumunija ima pravo na 35 poslanika u Evropskom parlamentu. Paralelno sa izborima za Evropski parlament, danas se u Rumuniji odrzzava referendum o vechinskom izbornom sistemu koji predlazze rumunski predsednik Trajan Basesku. Rumunija ima zakon o vechinskom izbornom sistemu koji je parlament nedavno usvojio, nakon ssto je premijer Kalin Popesku Taricceanu za njega preuzeo odgovornost pred parlamentom. Sistem koji predlazze Basesku predvidja da se kandiduju liccnosti iz politicckih partija ili nezavisni kandidati, a ne partijske liste, kao i da se izbori odvijaju u dva kruga, po principu prema kojem se u Rumuniji biraju gradonaccelnici.

Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
U svetu se danas obelezzava Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad zzenama, sa aktivnostima koje treba da skrenu pazznju javnosti na probleme silovanja, porodiccnog nasilja i drugih vidova nasilja uperenog protiv zzena. Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad zzenama ustanovljen je 1981. godine kada su na sastanku u Bogoti feministkinje iz Latinske Amerike i Kariba govorile o porodiccnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, kao i o nasilju koje zzene i politiccki zatvorenici trpe pod tadassnjim diktatorskim rezzimima u Juzznoj Americi. Od 1999. godine i Generalna skupsstina Ujedinjenih nacija je rezolucijom 54/134 zvaniccno prihvatila 25. novembar kao Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad zzenama. Taj datum obelezzava se u znak sechanja na sestre Patriu, Minervu i Mariu Teresu Mirabel koje je brutalno ubio dikatator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine. U Srbiji ne postoji pouzdana i zvaniccna statistika o broju zzena zzrtava nasilja u porodici. Prema podacima Savetovalissta za borbu protiv nasilja u porodici tokom ove godine toj organizaciji javilo se oko 200 zzena koje se susrechu sa tim problemom. Predstavnici policije i nevladinih organizacija isticcu da se veoma mali broj zzena uppsste odluccuje na to da prijavi nasilnika. Pojedina istrazzivanja pokazuju da zzene trpe nasilje i po 10 do 15 godina pre nego ssto konaccno resse da potrazze pomoch.

Miščević: Moguće da se skrati vreme za potpisivanje SSP
Srbija bi mogla po ubrzanoj proceduri da potpisse Sporazum o stabilizaciji i pridruzzivanju (SSP) Evropskoj uniji (EU), ali pod uslovom da zavrssi saradnju sa Hagom, izjavila je danas direktorka Kancelarije za pridruzzivanje EU Tanja Missccevich. "Procedura koja prethodi potpisivanju sporazuma je zamassna. Zbog obimnog posla vezanog za prevodjenje dokumenta, svaka zemlja je bar ccetiri do ssest meseci posle parafiranja sporazuma ccekala na njegovo potpisivanje", rekla je Missccevich agenciji Beta. Ona je dodala da bi u sluccaju Srbije procedura mogla da se ubrza, s obzirom da je nass SSP u velikoj meri usaglassen sa sporazumom koji je Crna Gora potpisala sa Unijom i koji je vech preveden na sve zvaniccne jezike EU. Missccevich je kazala da je obaveza Srbije da prevede SSP na srpski jezik i uskladi ga sa terminologijom EU, dok je obaveza Brisela da prevede sporazum na zvaniccne jezike svih 27 zemalja "evropske porodice". "Posle prevodjenja, svaka drzzava cclanica trazzi od svoje vlade ovlasschenje za potpisivanje sporazuma. O potpisivanju sporazuma odluccuje Savet, ali nakon ssto dobije odobrenje Evropskog parlamenta za to", objasnila je Missccevich. Ona je dodala da che SSP potpisati predstavnici Srbije sa predsedavajuchim Saveta ministara i predstavnicima svih 27 zemalja Unije. Srbija je SSP parafirala 6. novembra ove godine, a uslov za potpisivanje tog dokumenta je puna saradnja nasse zemlje sa Tribunalom u Hagu.

Italija za ubrzanje procesa evropske integracije Srbije
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Predstavnicckog doma Parlamenta Italije Umberto Ranijeri (Umberto Ranieri) ocenio je danas da je za ressenje problema Kosova neophodan kompromis, jer to pitanje ne pogadja samo Srbiju, vech ceo region i Evropu. Ranijeri je u razgovoru s predstavnicima Odbora za evropske integracije Skupsstine Srbije naglasio da Italija snazzno podrzzava Srbiju u procesu evropske integracije i ocenio da Beograd ima kljuccnu ulogu u ccitavom regionu, saopssteno je iz skupsstinske sluzzbe za informisanje. U razgovoru italijanske delegacije i cclanova Odbora za evropske integracije Skupsstine Srbije, iskazana je saglasnost da su ressavanje statusa Kosova i evropska integracija Srbije odvojeni procesi i da po tom pitanju ne bi trebalo da postoje uslovljavanja, dodaje se u saopsstenju. Ukazano je i na znaccaj regionalne saradnje i razmene iskustava sa zemljama koje su vech prossle put ka evropskim integracijama, posebno u korisschenju fondova koji che Srbiji biti stavljeni na raspolaganje nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzzivanju EU.

Djelić: Srbija mozze dobiti dodatna sredstva EU
Potpredsednik srpske vlade Bozzidar Djelich izjavio je danas je u Briselu da che Evropska komisija podrzzati napore Srbije da izgradi mehanizam za dobijanje velikih strukturnih fondova EU za manje razvijena podruccja. Posle razgovora s evropskom komesarkom za regionalni razvoj Danutom Hibner, on je rekao da bi Srbija mogla da raccuna na podrssku od dvesto do tristo miliona evra iz strukturnih fondova EU, ali buduchi da joss nema status kandidata za cclanstvo, zasad nema pristup tim zamassnim sredstvima. Djelich je posle sastanaka s visse komesara EU novinarima rekao da je s evropskim komesarom za ekonomiju i finansije Hoakinom Almunijom razgovarao i o tome da Srbija, uz podrssku EU, s Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) potpisse novi sporazum o programu reformi. On je objasnio da je s komesarkom Hibner dogovoreno da administracija Evropske komisije pomogne napore Beograda da se ssto pre izgradi instucionalni sistem koji che omoguchiti da Srbija, odmah po dobijanju statusa kandidata, poccne da koristi sredstva EU za regionalni razvoj. Jedna tehniccka ekipa che iz Beograda do kraja godine dochi u Evropsku komisiju, s ciljem da se sa struccnjacima komesara za regionalni razvoj podrobno ustanovi koji regioni mogu dobiti finansijsku podrssku EU. Komesarka Hibner je prihvatila poziv da na proleche iduche godine dodje u Beograd i podrzzi napor da se Srbija ssto pre osposobi da dobija evropsku pomoch za regionalni razvoj. U razgovoru Djelicha, koji je i ssef tima Srbije za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruzzivanju s EU, i evropskog komesara za ekonomiju i finansije Almunije, pored ostalog, razmotrena je svrsishodnost potpisivanja novog aranzzmana Srbije s MMF. Prema reccima Djelicha, Evropska unija ccesto u sluccaju zemalja koje brzo napreduju u reformama i ugradjivanju u evropske strukture, trazzi od MMF-a da izrade program ekonomskih reformi. Dogovoreno je da na prolechnom zasedanju Svetske banke i MMF, Srbija, uz podrssku EU, razmotri potpisivanje novog aranzzmana s tom institucijom. Djelich je razgovarao i s komesarom na nauku i obrazovanje Janezom Potoccnikom, kao i komesarom za trgovinu Piterom Mendelsonom, s kojim je bilo recci o podrssci Evropske unije ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

EU pozdravila izveštaj panela UN o klimatskim promenama
Evropska unija je pozdravila danassnji izvesstaj o klimatskim promenama, ocenjujuchi ga kao prekretnicu za razumevanje pretnje koju predstavlja globalno zagrevanje. Evropski komesar za zzivotnu sredinu Stavros Dima rekao je da je izvesstaj Medjuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) od susstinskog znaccaja za one koji donose odluke. U izvesstaju IPCC-a, koji je danas objavljen u Valensiji, upozorava se da che sirmassni i stari najvisse patiti zbog klimatskih promena, da che biti joss visse gladi i bolesti, da che poplave i susse zahvatiti najsiromassnije delove sveta, kao i da che nestati neke biljne i zzivotinjske vrste. Zakljuccci iz tog izvesstaja treba da budu ideje vodilje na medjunarodnoj konferenciji koja che biti odrzzana u decembru na Baliju. Dima je ocenio da izvesstaj ukazuje na neophodnost smanjenja emitovanja sstetnih gasova ako svet zzeli da sprecci ozbiljne posledice klimatskih promena. "Dobra vest jeste ssto je izvesstaj pokazao da je znatno smanjenje emisija tehnolosski i ekonomski izvodljivo", rekao je Dima. On je dodao da izvesstaj IPCC odslikava evropsku politiku o zzivotnoj sredini i da EU radi na smanjenju emitovanja gasova u zemljama cclanicama. Kljuccni elementi rada EU jeste da se do 2020. za 20 odsto smanji emitovanje sstetnih gasova u odnosu na njihov nivo iz 1990. godine ili za 30 odsto u sluccaju da bude postignut takav dogovor.

Kovačević: Kosovo dominira političkom scenom
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Zzivorad Kovaccevich izjavio je da Kosovo toliko dominira politicckom scenom Srbije "da je na izvestan naccin i spoljna politika Srbije reducirana na to pitanje". "Samo je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzzivanju dalo podsticaj da se ponovo vratimo na nassu najvazzniju agendu, a to je da se pridruzzimo velikoj porodici ujedinjenih evropskih naroda, drzzava i gradjana", kazao je Kovaccevich u intervjuu "Gradjanskom listu". On je ocenio da su "ccista floskula i hipokrizija" poruke medjunarodne zajednice da che prihvatiti svako ressenje koje bude plod dogovora Beograda i Prisstine, navodechi da je "savrsseno jasno da se oni nikad neche dogovoriti i da kompromis nije moguch". Prema Kovaccevichavim reccima, pregovori se u ovom trenutku vode unutar medjunarodne zajednice, u kojoj su i Rusija i Amerika ostale pri svojim stavovima, pa jedino "kompromisno ressenje" mozze dochi od Evrope "Pri tome, ona mora da ressava jednu pravu kvadraturu kruga, da u isto vreme ne dovede u pitanje svoje odnose s Amerikom pa ni s Rusijom, da ne ugrozi bezbednost u regionu, da ne zaobidje UN, da obezbedi legalan prelaz ovlasschenja sa UN na EU, i ono ssto je najtezze, a njima najvazznije, da obezbedi jedinstvo same EU", kazao je on. Kovaccevich je ocenio da velikih pomeranja u odnosu na ono ssto je vech predlozzeno neche biti i moguche je samo kratkotrajno odlaganje, do kojeg bi trebalo da dodje da proglassenje statusa ne padne bass usred predizborne kampanje u Srbiji. "Vrlo bi losse bilo da se nadje konaccno ressenje, koje za Srbiju svakako neche biti pogodno, pre nego ssto budu odrzzani izbori. Nadam se da che se to imati u vidu", kazao je on. Kovaccevich je ocenio da "model Hongkonga" koji je predlozzio srpski pregovaraccki tim u susstini ne odstupa ni u ccemu od stava o susstinskoj autonomiji Kosova, dodajuchi da u toj inicijativi nema nikakvih elemenata kompromisa.

NVO predlažu izmenu Zakona o dostupnosti informacija
Grupa nevladinih organizacija pokrenula je inicijativu za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kojima treba da se, na osnovu dosadassnjih iskustava, poboljssa primena zakona. Predlozzenim izmenama se, pored ostalog, planira uvodjenje zasstite za "duvacce u pisstaljku" - osobe koje ukazzu na nepravilnosti i korupciju u svojim organizacijama i institucijama, kazznjavanje odgovornih umesto ovlasschenih lica, kao i preciziranje pojedinih odredbi koje su u protekle tri godine proizvoljno tumaccene. Inicijativu za izmenu zakona pokrenula su udruzzenja Narodni parlament iz Leskovca, Centar za unapredjivanje pravnih studija iz Beograda, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sretenje iz Pozzege, Resurs centar iz Negotina i Gradjanski savet opsstine Kraljevo, uz podrssku Transparentnost Srbija, Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava. Pored izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija uradjen je i Model zakona o klafisikaciji informacija koji treba da uredi oblast klasifikovanja i korisschenja tajnih informacija. Srbija je jedna od poslednjih drzzava u Evropi koja nema sistemski zakon u toj oblasti. Nevladine organizacije che od 26. novembra sakupljati potpise gradjana kako bi ta dva zakonska teksta, kao gradjanska inicijative, ussli u skupsstinsku proceduru. Jedna od novina koja se predlazze je jasno navodjenje da se, u sluccaju kada su odredbe drugih zakona u suprotnosti sa Zakonom o slobodnom pristupu, uvek primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Takav primer pojavio se nedavno kada je ugovorom o koncesiji ponissteno vazzenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i prossle godine, kada se u skupsstinskoj proceduri nassao Predlog zakona o stranim ulaganjima. Zakon je u medjuvremenu povuccen iz skupsstinske procedure, ali ne zbog pritiska javnosti ili zbog toga sto su stranke na vlasti shvatile da tajnost podataka otvara prostor za korupciju, vech zbog ccinjenice da je krajem 2006. godine usvojen novi ustav i potom raspisani izbori. Vlada je u tom tekstu zakona predlozzila da se strane investicije prakticcno izuzmu iz sistema dostupnosti informacija. Predlog zakon o stranim ulaganjima, u odredbi koja regulisse "efikasnu komunikaciju" investitora i "jedinstvenog ssaltera", sluzzbe za pribavljanje dozvola, propisivao je da se informacije iz te komunikacije ne mogu otkrivati bez saglasnosti investitora. U dodatnom stavu eksplicitno se propisuje i da "informacije o ulaganju nisu dostupne za javnost, u smislu zakona kojim se uredjuje slobodan pristup informacijama od javnog znacaja, bez saglasnosti stranog ulagacca".

U pripremi program za uvodjenje srpskog u slovenačke škole
Drzzavni sekretar Ministarstva za dijasporu Srbije Neda Maletich danas je rekla da vech neko vreme u Sloveniji postoji inicijativa da se srpski jezik uvede kao strani jezik u slovenaccke sskole i da je za to vech pripremljen program. Maleticheva je danas na konferenciji za novinare, posle susreta sa zvaniccnicima slovenacckog ministarstva za sskolstvo i sport, rekla da je taj program upuchen struccnom savetu, koji ccine srpski i slovenaccki struccnjaci. Ona je navela da je sa slovenacckim zvaniccnicima razgovarala o pripremama za uvodjenje srpskog jezika kao izbornog predmeta u slovenaccke sskole od iduche sskolske godine. Slovenaccki zvaniccnici su zatrazzili od Srbije da pomogne u tehnicckim pripremama udzzbenika za srpski jezik, a takodje je razgovarano i o potrebnoj edukaciji kadrova, koji bi predavali srpski jezik. Prema reccima Maleticheve, u Sloveniji vech ima oko 500 kadrova sposobnih da dobiju potrebne kvalifikacije. Srpski jezik bi se uccio u 7, 8. i 9. razredu osnovne sskole, kao izborni predmet. Slovenaccke vlasti smatraju da bi se tako srpski jezik stavio u rang drugih svetskih jezika, koji se mogu ucciti u slovenacckim sskolama. Na taj naccin bi uccenje srpskog jezika bilo namenjeno i dostupno vechem broju dece, a ne samo manjem broju dece, kao maternji jezik njihove etniccke zajednice. Occekuje se da vech u februaru sledeche godine bude gotov promotivni materijal o uvodjenju srpskog jezika u sskole, a slovenaccki ministar prosveta Milan Zver je insistirao da se organizuje predstavljanje srpskog jezika i da mu se da poseban tretman u slovenacckim sskolama.

Svilanović: Brisel treba više da izdvaja za region
Zvaniccnik Pakta stabilnosti za jugoistoccnu Evropu Goran Svilanovich ocenio je danas da Evropska unija (EU) "ubrzano redefinisse" svoju politiku prema regionu u pravcu njegovog vecheg ukljuccivanja i angazzovanja. Na skupu u Podgorici posvechenom evropskoj integraciji, Svilanovich je rekao da EU ubrzano redifinisse svoju politiku uslovljavanja prema regionu, koja je obelezzila prethodnu deceniju, u politiku ukljuccivanja i angazzovanja. Kazao je da se "mozze occekivati odluccnija politika liberalizacije" viznog rezzima od strane Brisela, kao i da su potrebna vecha izdvajanja od strane EU, kako bi se smanjio jaz izmedju cclanica i kandidata i potencijalnih kandidata. Bivssi jugoslovenski ministar inostranih poslova se zalozzio za snazzniju ekonomsku pomoch Brisela zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. "SSto je zemlja blizze EU, to su vecha izdvanja Brisela, ssto stvara veliki ekonomski jaz izmedju zemalja koje su tek ussle u uniju i potencijalnih kandidata kao ssto su Crna Gora, Srbija, Makedonija, Albanija i BiH", precizirao je Svilanovich. On je kazao da se naredne godine occekuje kandidatura Crne Gore, Srbije i Albanije, dok bi pozitivan odgovor Brisela mogao da usledi do kraja 2009. godine. "U ovom trenutku, procena je Brisela da je Crna Gora spremna i da cceka Srbiju , a da che Abanija, iako u tom trenutku ne bude spremna, biti prihvachena da prati ovaj voz", dodao je Svilanovich. Predstavnik delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Erik Troteman kazao je da che ta delegacija "imati kljucnu ulogu u pruzzanju finanijske pomochi i monitoringu reformi". Troteman je ukazao na potrebu odluccnije borbe protiv siromasstva, korupcije i organizovanog kriminala. On je kazao da su "neophodne dalje reforme da bi Crna Gora mogla da se nosi sa pritiskom konkurencije". Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Djurovich je kazala da je Crna Gora "u potpunostin posvechena" evropskim integracijama, i da brzina pridruzzivanja zavisi iskljuccivo od Crne Gore i njenih kapaciteta. Panel diskusiju "Crna Gora na putu ka EU: napredak i izazovi" organizovala je nevladina organizacija Centar za gradjansko obrazovanje.

Manjak EU u razmeni sa Kinom premassio 100 milijardi evra
Manjak Evropske unije u trgovinskoj razmeni sa Kinom, za prvih osam meseci, probio je 100 milijardi evra uprkos povechanju evropskog izvoza od 15 procenata, saopsstila je danas statisticcka agencija EU. Istovremeno, Kina je ostvarila ogromno povechanje izvoza u EU, od 22 odsto. Evropskli izvoz izneo je 46 milijardi evra (67,34 milijardi dolara), dok je uvoz iz Kine plachen 146,8 milijardi evra (214 milijardi dolara) tokom osmomeseccnog razdoblja. Izvoz EU u Rusiju skoccio je za 29 procenata, na 55,7 milijardi evra (81,54 milijardu dolara), ssto je najvechi skok prema bilo kom vodechem trgovinskom partneru, dok je uvoz iz Rusije pao za pet odsto na 92 milijarde evra (134,68 milijardi dolara). Trgovinski vissak 13 drzzava evrozone uvechao se u septembru na 3,1 milijardu evra (4,54 milijarde dolara). Na izvozne brojke EU uticce snaga evra, koji danas vredi 1,46 dolar.

Instruktori BBC podučavaju 250 zaposlenih u RTS
Instruktori Svetskog servisa britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si (BBC) u narednih 30 meseci che poduccavati 250 ljudi zaposlenih u Radio-televiziji Srbije (RTS). To je sredstvima Evropske Unije (EU) obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), donacijom od oko 900.000 evra. Predstavnik EAR Benoa Hambukers istakao je na danasnjoj konferenciji za novinare u RTS-u, da che kroz tu obuku prolaziti svi profili zaposlenih u RTS-u, da che biti osavremljen deo opreme za rad i da je cilj unapredjenje programa Javnog servisa Srbije. "Posebna komponenta ove obuke sastoji se u posetama predstavnika RTS-a radiodifuznim ustanovama zemalja EU, radi razmene znanja i iskustava", kazao je Hambukers. On je naveo primer serija emisija o posstovanju prava dece koje che se kroz taj projekat realizovati i istakao da je EAR u poslednjih ssest godina donirala 5,5 miliona evra RTS-u. SSef delegacije Evropske komisije u Beogradu ZZozep LJoveras je kazao da je EAR ukupno donirala 17 miliona evra za medije u Srbiji od 2000. godine i istakao da je u izvesstaju Evropske komisije o napretku Srbije, napredak u medijima posebno naznaccen. Ljaveras je rekao da EAR occekuje od RTS-a da objasni gradjanima ssta je EU. On je dodao da je direktorat EU jucce pocceo program "Otvorena Evropa za novinare", kroz koji che se birati najbolje napisani tekstovi o Evropi, objavljeni od poccetka programa (jucce) do sredine marta sledeche godine. Prema navodima LJoverasa, sve cclanice, kandidati i predkandidati EU imeju pravo na uccessche, a u svakoj toj zemlji che postojati nacionalni panel koji che birati pobednika. "Svi autori pobednicckih radova biche pozvani u Brisel", najavio je ssef delegacije Evropske komisije u Beogradu. Predstavnica BBC-ja Eli Hovort je rekla da se ovakvi programi sprovode u visse od 50 zemalja i navela primere Kine, gde se pomazze slepim osobama da postanu voditelji na radiju, i Rusije, u kojoj se program obuke za pravljenje radio emisija sprovodio u zatvorima u cilju rehabilitacije zatvorenika. Direktor RTS-a Aleksandar Tijanich je, na danasnjoj konferenciji, obechao da che ta medijska kucha praviti program tako da sstiti manjine, siromassne i sve druge koji su pod pritiskom nekog oblika mochi. "Pomagachemo gradjanima da donose ispravne politiccke i drusstvene i odluke", rekao je Tijanich i dodao da nije na RTS-a da bira ko che da vlada Srbijom, "ali jeste da odredi kako se to radi".

Iber: Srbija da ratifikuje Konvenciju o ljudskim pravima
Predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope Deni Iber rekao je danas da occekuje da Srbija ratifikuje Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini, koju je potpisala 2003. godine, kad se prikljuccila Savetu Evrope. Iber je, prilikom otvaranju Nacionalne konferencije o pravima pacijenata u okviru predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, u Domu garde u Beogradu, naveo da ta konvencija sadrzzi sva relevantna pitanja iz oblasti biomedicine i da se "oslanja na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima." Srbiji za deset dana isticce ssestomeseccno predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope, naveo je Iber i dodao da "organizovanje pet vaznih konferencija do 12. novembra, ukljuccujuchi danassnju, pokazuje da je Srbija bila uspessna u tom predsedavanju." Ministar zdravlja Tomica Milosavljevic je rekao da su dosadasnji rezultati kampanje o pravima pacijenata, koja je sprovedena u junu ove godine, zadovoljavajuci. "Svaki korak, ma koliko mali izgledao u prvom momentu, ka ostvarivanju pacijentovih prava, predstavlja znaccajan pomak ka standardima kojima tezimo", naveo je Milosavljevic. Na danasnjoj konferenciji uccestvuju predstavnici Ministarstva zdravlja, zdravstvene inspekcije, srpskog udruzzenja korisnika zdravstvenih usluga Kluba "Zdravlje" i udruzzenja pacijenata "Re-akcija".

Jankovic: Ojacati mreze lokalnih ombudsmana
U narednih nekoliko godina nece biti otvarane regionalne kancelarije republickog ombudsmana, izjavio je danas u Beogradu ombudsman Srbije Sassa Jankovich. On je na javnoj debati "O nadleznosti republickog, pokrajinskog i lokalnih ombudsmana u Srbiji" istakao da strategija republickog ombudsmana nije da centralizuje svoj posao vech da pomogne jacanje mreze lokalnih ombudsmana. "Zakon o zastitniku gradjana na republickom nivou, meni kao nosioci te institucije daje pravo da otvorim regionalne kancelarije, odnosno kancelarije van sedissta ombudsmana, ali ja to nechu uciniti. Uspostavljanje suvisse nivoa izmedju nas dodatno bi zakomplikovalo stvari", kazao je on. Jankovich je kazao da je jedan od razloga ssto neche biti formirane regionalne kancelarije republicckog ombudmana i to sto je potrebno vise godina da institucija zastitnika prava gradjana pocne istinski da funkcionisse. "Republicki zastitnik gradjana jos nije formalno poceo da radi. Nije formirana strucna sluzba. Nedavno sam dobio mogucnost da predlozim adekvatan prostor. U Skupstini Srbije je odlozeno glasanje o sistematizaciji i ona nije stupila na snagu, pa mi pomazze
nekoliko volontera", kazao je Jankovic koji je u junu imenovan za republickog ombudsmana. On je kazao da je ipak preuzeo neke slucajeve da ressava kao hitne i dodao da je primio nekoliko hiljada predstavki gradjana. Jankovic je naveo da postoji politicka volja da institucija ombudsmana u Srbiji pocne da funkcionise. Kako je naveo, institucija ombudsmana se pokazala efikasnom u vise od
132 drzave. Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov kazao je da ta nevladina organizacija occekuje da republiccki ombudsman podrzi donosenje opsteg antidskriminatornog zakona. "U borbi za ljudska prava ne sme biti kompromisa", kazao je Nosov i dodao da che tim sastavljen od predstavnika nevladinih organizacija pratiti rad republickog ombudsmana. Gradski ombudsman Kragujevaca Milica Vuletic rekla je da se toj instituciji za tri godine (koliko postoji) obratilo oko 4.000 gradjana. "Najznacajnije ssto smo uradili do sada jeste da smo pomogli sugradjanima da ostvare prava na decciji dodatak u sluccejevima gde se njihova deca skoluju izvan Kragujevca", kazal je ona. Vuleticheva je navela da je mreza kancelarija ombudsmana veoma razudjena. "Kragujevcu su najblizze kancelarije u Beogradu i Nisu, jer Kraljevo i Gornji Milanovac joss uvek nemaju kancelarije ombudsmana", dodala je ona. Debatu "O nadleznosti republickog, pokrajinskog i lokalnih ombudsmana u Srbiji" u beogradskom Medija centru na kojoj su ucestvovali ombudmani iz Srbije i predstavnici nevladinih organizacija organizovala je Inicijativa za ljudska prava u saradnji sa Helsinskim odborom za ljudska prava.

Popov: Igmanska inicijativa neche odloziti sesiju
Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je danas da ta koalicija nevladinih organizacija iz regiona neche odlozziti odrzzavanje sesije zakazane za 11. novembar, uprkos oceni predsednika Srbije Borisa Tadica, koji je trebalo da bude domachin tog skupa, da sesija treba da bude odlozena. "Ova sesija che biti odrzzana sa ili bez prisustva predsednika. Sada ocekujemo zvaniccan odgovor od predsednika Tadicha pa da zaokruzzimo pripreme za ovu sesiju", rekao je Popov agenciji Beta i dodao da Igmanska inicijativa nije dobila nikakav zvaniccan zahtev od Tadicha da sesija bude odlozzena. Agenciji Beta danas je u kabinetu predsednika recceno da ne postoje uslovi da on bude domacin sesije Igmanske inicijative, zbog toga ssto je predsedavajuchi Predsednisstva BiH Zeljko Komsic nedavnom izjavom "uvredio" premijera Srbije Vojislava Kosstunicu i tako "ucinio ozbiljan incident". Sagovornici Bete preneli su Tadichev stav da sesija treba da bude odlozena i zakazana za neki drugi termin, kao i da Srbija occekuje javno izvinjenje Zeljka Komsica, koji je Kostunici porucio da "drzi prste dalje od BiH jer bi mogao dobiti i po prstima i po nosu". Ta Komsiceva izjava usledila je nakon sto je Kosstunica kritikovao mere visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajcaka. Tadic podrzava rad Igmanske inicijative i nada se da ce se sesija ove organizacije odrzati uskoro u punom sastavu, recceno je Beti. Aleksandar Popov je kazao da su predsednici Hrvatske i Crne Gore Stjepan Mesic i Filip Vujanovic potvrdili spremnost da dodju na sesiju Igmanske inicijative, dok je Zeljko Komsic juce zvanicno otkazao ucessche, zbog ranije preuzetih obaveza. "Neugodno nas je iznenadila vest koja se pojavila u nekim medijima da Tadich trazi da se sesija odlozi. Sesiju moze da odlozi samo rukovodstvo Igmanske inicijative, a mi i dalje stojimo na tome da je nechemo odloziti, jer je rec o veoma znacajnoj temi - 'Dejtonski sporazum na putu pune normalizacije odnosa - dostignuca, izazovi I nove inicijative'", rekao je Popov. Igmanska inicijativa okuplja vise od stotinu nevladinih organizacija iz Srbije, BiH i Hrvatske, koje se zalazu za normalizaciju odnosa u regionu.

Sutra se odrzava Konferencija o pravima pacijenata
U Domu garde na Topcideru sutra ce biti odrzzana Nacionalna konferencija o pravima pacijenata u okviru predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope. Jednodnevnu konferenciju ce otvoriti ministar zdravlja Tomica Milosavljevic i specijalni savetnik generalnog sekretara Saveta Evrope Deni Iber. Milosavljevic ce govoriti o mandatu Saveta Evrope u oblasti zdravlja, a teme konferencije che biti i prava pacijenata u medjunarodnim dokumantima, rezultati Ministarstva zdravlja o pravima pacijenata, rad zdravstvene inspekcije kao i korupcija u zdravstvu. Na konferenciji uccestvuju predstavnici Ministarstva zdravlja, zdravstvene inspekcije, srpskog udruzzenja korisnika zdravstvenih usluga Kluba "Zdravlje" i udruzzenja pacijenata "Re-akcija". Konferencija che trajati od 10.30 do 14.30.

Loncar otvara konferenciju o visokom obrazovanju
Ministar prosvete Srbije Zoran Loncar otvoriche danas u Beogradu regionalnu konferenciju zemalja jugoistocne Evrope posvecenu visokom obrazovanju. Na konferenciji "Okviri kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja" govorice ssef Odeljenja Saveta Evrope za visoko obrazovanje i reformu obrazovanja u oblasti istorije Sjur Bergman, a najavljen je i dolazak predsedavajucheg Bolonjske radne grupe za okvire kvalifikacija u periodu 2003-2007. Morgensa Berga. U radu dvodnevne Regionalne konferencije zemalja jugoistoccne Evrope ucestvovache i rektori univerziteta u Srbiji i brojni predstavnici zemalja iz okruzenja.