EVROPSKI POKRET U SRBIJI
|
Press/Januar-Februar 2008 |
||
|
|
|
EVROPSKI POKRET U SRBIJI |
||||
|
|
|||||
|
|||||
|
|
| Vanredna sednica slovenačkog parlamenta o priznanju Kosova u sredu Vanredna sednica Skupštine Slovenije na kojoj će biti razmatran predlog vlade o priznanju nezavisnosti Kosova, biće održana u sredu, 5. marta, zaključio je kolegijum predsednika parlamenta Franceta Cukjatija. Pored predloga vlade o nezavisnosti Kosova, parlament će razmatrati izmenu zakona o Poljoprivredno-šumarskoj komori, zakon o finansiranju opština i predlog o usvajanju autentičnog tumačenja 5. člana Zakona o platama radnika u javnim vaspitno-obrazovnim ustanovama. Poslanik socijaldemokrata Miran Potrč je smatrao da bi bilo bolje kada bi neke od tačaka dnevnog reda bile pomerene na drugu sednicu. Kolegijum predsednika parlamenta saopšto je da on ne može odlučivati da li će vanredna sednica biti održana i šta će biti na dnevnom redu, jer o tome pravo odlučivanja imaju poslanici sa svojim potpisima. |
|
| MELER: Srbija mora izabrati evropski put Danski ministar spoljnih poslova Stig Meler izrazio je u Ljubljani nadu da će se situacija u Srbiji smiriti posle nedavnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Meler je u razgovoru sa domaćinom, slovenačkim šefom diplomatije Dimitrijem Rupelom, rekao da Srbija mora izabrati evropski put, kao i da će sa Beogradom uskoro biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iako još nema saglasnosti svih članica EU po tom pitanju. "Vrata EU su za Srbiju otvorena, pitanje je da li je Srbija spremna da uđe", rekao je pored ostalog Meler. Deo današnjih razgovora slovenačkog i danskog šefa diplomatije bio je posvećen ratifikaciji Lisabonskog ugovora, klimatskim promenama i međukulturnom dijalogu, naročito u svetlu objavljivanja sporne karikature proroka Muhameda u danskoj štampi. |
|
| EU razmatra demarš Srbiji zbog napada na ambasade u Beogradu Savet ministara Evropske unije bi mogao uputiti demarš vladi Srbije zbog toga što neke ambasade zemalja EU u Beogradu bile napadnute prošle nedelje i nisu imale odgovarajuću zaštitu policije. Evropski diplomatski izvori su istovremeno preneli Beti da nikakvo zvanično pismo s naznakom problema za prenos ovlašćenja s UNMIK-a na misiju EU na Kosovu nije upućeno visokom predstavniku EU Havijeru Solani od generalnog sekretara UN Ban-Ki Muna. Zvaničnici u Briselu su podsetili da je o razvoju na Kosovu juče sa Solanom zvaničnik UN zadužen za mirovne operacije Žan-Mari Geno, duže razgovarao o razvoju situacije na Kosovu, ali da nema potvrde da je Geno predao bilo kakvo pismo Ban Ki-Muna Solani, niti da je to uručeno drugim putem. Geno je novinarima u Briselu kratko rekao da će UNMIK ostati na Kosovu na temelju rezolucije 1244, a da će o budućim odnosima Unmika i misije Evropske unije odlučiti razvoja zbivanja na samom Kosovu. Ključni činilac će za to biti u kojoj meri će se pospešiti stabilnost na Kosovu i u regionu. |
|
| Komesar EU za zdravstvo novi šef diplomatije Kipra Evropski komesar za zdravstvo Markos Kiprijanu podneo je ostavku, pošto je prihvatio da bude novi ministar spoljnih poslova Kipra. Na položaju evropskog komesara za zdravstvo naslediće ga, najverovatnije, sunarodnica Andrula Vasiliju. Evropska komisija saopštila je da je Kiprijanu danas podneo ostavku predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu jer je prihvatio poziv kiparskog predsednika da uđe u vladu kao ministar inostranih poslova. Izbor Andrule Vasiliju za Kiprijanuovu naslednicu treba da potvrdi Evropski parlament, a potom i predsednik komisije Žoze Manuel Barozo. |
|
| JEREMIĆ: Zemlje Balkana izneverile regionalnu solidarnost Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Sofiji da su balkanske zemlje koje su priznale ili planiraju da priznaju nezavisnost Kosova izneverile regionalnu solidarnost i upozorio ih da će zbog toga trpeti njihovi odnosi sa Srbijom. Na sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Jeremić je rekao da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. "Šteta je što su neki, umesto da se okupe pod zastavom regionalne solidarnosti, izabrali da stanu na stranu onih van regiona koji izjednačuju silu i pravdu", rekao je Jeremić. On je rekao da su zemlje koje su se opredelile da priznaju "nelegitimne secesionističke ambicije" kosovskih Albanaca, izabrale da unazade odnose sa Srbijom, svojim "ponosnim, demokratskim susedom i stubom stabilnosti i bezbednosti u jugoistočnoj Evropi". "Naše sveobuhvatne veze će trpeti kao rezultat takvog izbora. To je vrlo za žaljenje, tim više što je moglo i još može da se u potpunosti izbegne", rekao je Jeremić. On je ocenio da su, da bi se ohrabrio pokušaj secesije Kosova, "napravljeni dogovori, izvršen pritisak, ruke uvrtane širom regiona, Evrope i sveta", da su neke zemlje tome podlegle poreko noći, dok druge ipak nisu. |
|
| REN: Pridruživanje EU je u rukama vođstva i naroda Srbije Evropski komesar Oli Ren izjavio je u Briselu da je pridruživanje Srbije Evropskoj uniji sad prvenstveno u rukama srpskih vođa i srpskog naroda. Ren je, na konferenciji za štampu posle susreta Evropske komisije s liderima Bosne i Hercegovine, ponovo istakao da "Srbija ima konkretnu, opipljivu evropsku perspektivu s konačnim ciljem da postane članica Evropske unije". Ren je time odgovorio na pitanje novinara kako gleda na izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice da će Srbija ući u EU samo zajedno s Kosovom u svom sastavu i da li misli da to znači da Srbija nikad neće ući u EU, ili neće ući u EU dok je premijer Koštunica. "Mi smo spremni da napredujemo tim putem sa Srbijom, čim Srbija bude spremna da krene tom evropskom perspektivom", naglasio je evropski komesar za proširenje. "Nadam se da će se to dogoditi pre ranije, nego kasnije. Ali to je prevashodno sada u rukama vođa i naroda u Srbiji", zaključio je Ren. |
|
| Češke firme se plaše za poslove u Srbiji Češka preduzeća zabrinuti su da će ostati bez poslova u Srbiji zbog namere vlade Češke da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. "Srbi su na tu stvar vrlo osetljivi i pažljivo prate korake naše države. Ako vlada Češke prizna Kosovo, naša preduzeća mogu da imaju problema da u Srbiji dobiju poslove", kazao je za "Lidove novini" predsednik Češko-srpske privredne komore Jirži Maha. U državnoj agenciji za podršku trgovini Čehtrejd, takođe su upozoriili da će Srbija u velikim projektima za obnovu infrastructure za koje su Česi zainteresovani pri sličnim ponudama dati prednost zemlji koja nije priznala Kosovo. I predstavnici čeških preduzeća koji već posluju u Srbiji češkom listu su rekli da kolebanje češke vlade sigurno škodi poslovnim odnosima i da problem počinje da predstavlja i sve veći uticaj Rusije na srpsku privredu. Srbija u poslednje vreme uspeva da smanji deficit u trgovinskoj razmeni sa Češkom, a prošle godine je prema podacima "Lidovih novina" u poslednjih sedam meseci izvozila više robe u Češku nego što je iz nje uvozila. Češka vlada sprema se da prizna Kosovo ali, kako je rekao šef diplomatije Karel Švarcenberg, sa izvesnom zadrškom, dok ne vidi, kako će se kosovske vlasti ponašati prema srpskoj manjini i koliko zemalja Evropske unije će priznati novu državu na Balkanu. |
|
| BORKOVSKI: Poljska želi da i dalje pomaže Srbiji Varšavu nije iznenadila protestna nota Srbije povodom poljskog priznavanja Kosova, ali se nada da se neće pogoršati odnosi i da će Poljska moći kao partner da pomaže Srbiji, izjavio je zamenik šefa poljske diplomatije Jan Borkovski. Otpravnik poslova ambasade Srbije u Varšavi Nikola Zurovac uručio je juče protestnu notu, pošto je Poljska kao 10. članica EU a 19. zemlja u svetu priznala u utorak Kosovo. Borkovski je o tome obavestio senatore na zajedničkoj sednici spoljnopolitičkog i evropskog odbora gornjeg doma poljskog parlamenta. "Srbija je za Poljsku važan partner. Odlukom o priznanju ne gubimo uticaj, već jačamo svoju poziciju u EU kao jedna od zemalja koje će učestvovati u realizaciji politike ne samo prema Kosovu, već i prema drugim balkanskim državama", rekao je Borkovski. On je naglasio da Varšava nastoji da ne izgubi nimalo u svojim dosadašnjim dobrim odnosima sa Beogradom, prenosi danas "Gazeta viborča". "Ruku pod ruku sa simpatijama poljskog društva i medija prema Srbiji, ide i naša spremnost da Beogradu pomažemo", rekao je Borkovski. Poljski senatori su uglavnom kritikovali vladu što je toliko žurila da prizna Kosovo. |
|
| Taričeanu: Rumunija je uz Srbiju na njenom evropskom putu Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu izjavio je da je Rumunija uz Srbiju na njenom evropskom putu i da se nada da srpski "politički lideri u potpunosti prihvataju taj put". "Nadamo se da će Beograd i dalje održavati otvorene kanale komunikacije sa EU i njenim članicama, a regionalno partnerstvo treba da pokaže efikasnost u tome", rekao je Taričeanu na konferenciji "Zajedničke strategije za evropsku bezbednost u narednoj deceniji", u organizaciji instituta Aspen. Rumunski premijer je ocenio da je "jedina realna, konkretna i neosporna šansa za prostor zapadnog Balkana dobijanje statusa u okviru buduće proširene Evropske unije" i naglasio da je to "pragmatično ubeđenje koje se zasniva na sopstvenom iskustvu" Rumunije. |
|
| Jeremić u Sofiji sa šefovima diplomatija regiona Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić učestvovaće na ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) koji počinje danas u Sofiji. Sastanak šefova diplomatija 11 zemalja članica prvi je veliki regionalni skup koji se održava posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Prema najavama domaćina, sastanak će biti posvećen regionalnim pitanjima kao i evropskoj i ervoatlantskoj integraciji zemalja članica i novim uslovima za regionalnu saradnju. Ministri će, kako se očekuje, posebno raspravljati o uticaju proglašenja nezavisnosti Kosova na region, a pre svega na BiH i Makedoniju. Kako je najavljeno iz kabineta šefa srpske diplomatije, Jeremić će tokom boravka u Sofiji imati i odvojene susrete sa ministrima spoljnih poslova Rumunije Adrijanom Čorojanuom i Švedske Karlom Biltom. |
|
| REN: Članstvo Srbije u EU ne isključuje dobre odnose s Rusijom Evropski komesar Oli Ren izjavio je da Srbija može biti članica Evropske unije i, istovremeno, imati dobre odnose s Rusijom kao što je to već slučaj s nekim članicama EU. Ren je, na konferenciji za novinare sa crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem, istakao da "Srbija ima vrlo stvarnu i opipljivu evropsku perspektivu i zato je EU (Beogradu) ponudila potpisivanje prelaznog političkog sporazuma u očekivanju da se steknu uslovi za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju". "Verujem da će srpski vođi uvažiti činjenicu da je sedamdeset odsto građana Srbije za ulazak zemlje u članstvo Evropske unije. Spremni smo da idemo napred sa Srbijom čim Srbija bude spremna da ide napred, uz ispunjavanje političkih uslova", istakao je Ren. On je time odgovorio na pitanje da li smatra da Srbija već odbacuje Zapad i okreće se Istoku i Rusiji i da li to može imati posledica po njeno pridruživanje EU. Ren je dodao da je "važno da Srbija bude u stanju da okrene stranicu, napusti nacionalističku prošlost i okrene se evropskoj budućnosti". "A to da (Srbija) bude članica Evropske unije, ne isključuje, naravno, dobre odnose s Ruskom Federacijom. Ja znam mnogo zemalja, uključujući članice EU, koje su dobar primer za to", stavio je do znanja evropski komesar za proširenje. |
|
| KERMABON: Raspoređivanje EU misije naredne nedelje Raspoređivanje evropske misije Euleks počeće naredne sedmice na celoj teritoriji Kosova, uključujući i njegov severni deo, izjavio je šef te misije Iv de Kermabon. Iako će raspoređivanje misije početi naredne sedmice, ona će "početi rad za četiri meseca, sredinom juna", ukazao je Kermabon u izjavi agenciji Frans pres u Briselu. Time će, dodao je ovaj penzionisani francuski general, biti ostavljeno vreme da se vidi "kako se situacija razvija". Frans pres podseća da je Evropska unija prošle sedmice najavila povlačenje pripremnog tima iz Kosovske Mitrovice nakon nasilnih protesta Srba. Kermabon je rekao da je "neshvatljivo" da se kosovski Srbi otcepe. "Međunarodna zajednica stalno ponavlja da je Kosovo nedeljivo", dodao je on. Kermabon je, međutim, rekao da može da razume žestoke reakcije na proglašenje nezavisnosti Kosova, uključujući i nasilne scene u Beogradu. |
|
| Varšava priznala Kosovo Poljska Vlada je kao 19. u svetu priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, javila je sa sednice vlade poljska informativna televizija TVN24. Da zvanična Varšava ne čeka sa priznanjem nove države na Balkanu i da stane uz svoje ključne saveznike SAD, a u EU Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, uprkos tome što sami ne kriju dileme, založili su se premijer Donald Tusk i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski. Protiv takvog brzog priznanja Kosova koje može da bude opasan presedan za poljske strateške saveznike na Kavkazu, recimo da inspiriše sepearatizam u Gruziji, izjasnio se kategorično poljski predsednik Leh Kačinjski. Poljska Vlada na današnjoj sednici odlučuje i kako da stavi do znanja Srbiji da u Poljskoj uprkos priznanju Kosova ima prijatelje i advokata integracije Srbije u EU. Preovlađuje mišljenje da treba hitno poslati misiju dobre volje u Beograd u koju se ponudio potpredsednik vlade iz Poljske narodne stranke Valdemar Pavlak, a možda bi je vodio i neko od ličnosti koje uživaju ugled na Balkanu, kao što je recimo bivši predsednik Poljske, dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa. |
|
| ČOROJANU: Bukurešt most između Srbije i EU-NATO Šef rumunske diplomatije Adrijan Čorojanu izjavio je u Zagrebu da Bukurešt želi da bude most između Beograda i EU-NATO, kako bi se obnovili ozbiljno ugroženi odnosi posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. "Rumunija je članica Evropske unije i NATO-a i može da prenese poruke koje upućuje Srbija tim dvema organizacijama, kao i poruke zemalja članica (EU i NATO Srbiji)", rekao je Čorojanu francuskoj agenciji AFP u Zagrebu, gde se nalazi u poseti. Čorojanu je rekao da Rumunija može srpskoj strani da prenese "zabrinutnost i očekivanja partnera (EU I NATO)". Komentarišući stav Rusije prema Srbiji, Čorojanu je rekao da Rumunija nije "jedini prijatelj Srbije u EU i Beograd nema razloga da se oseća napušteno". Čorojanu je dijalog između Rumunije i Srbije ocenio kao "iskren i pragmatičan". Šef rumunske diplomatije je rekao da države članice EU "dele zajednički stav o evropskoj budućnosti Srbije", izrazivši nadu da će "Beograd uskoro dobiti jasne signale o verodostojnoj evropskoj perspektivi". Čorojanu je o nezavisnosti Kosova rekao da se "Bukurešt ne protivi odluci o nezavisnosti, već jednostrano proglašenoj nezavisnosti". |
|
| Slovačka za tri godine u Srbiji finansirala oko 60 projekata Slovačka je od 2003. do 2006. godine sa 5,5 miliona evra podržala oko 60 razvojnih projekata u Srbiji, rečeno je na skupu u ambasadi Slovačke u Beogradu. Na seminaru o uporednim iskustvima Srbije i Slovačke u društveno odgovornom poslovanju rečeno je da je Slovačka prošle godine podržala 17 projekata u Srbiji čija je vrednost oko dva miliona evra. Na skupu je istaknut značaj društveno odgovornog poslovanja, a gosti iz Slovačke naveli su da je u toj državi nastala grupa firmi koje se trude da svoje zaposlene uključe u dobrovoljni rad na korist društva. Prema rečima učesnika, u Slovačkoj je u poslednjih pet godina nastalo oko 80 korporativnih fondacija, dok u Srbiji postoje dve. Jana Ružička iz Biznis liders foruma Slovačka rekla je da su Slovaci sumnjičavi po pitanju motiva za društveno odgovorno poslovanje firmi. Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da javnost smatra da su velike i međunarodne firme odgvornije, a da se male firme možda bave društveno korisnim radom, ali da o tome ne informišu javnost. |
|
| RUPEL: Politički sporazum na stolu, Srbije može da potpiše Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitri Rupel izjavio je u Ljubljani da je politički sporazum Srbije sa Evropskom unijom (EU) na stolu i da ga Srbija može odmah potpisati. Šef slovenačke diplomatije i predsednik saveta ministara spoljnih poslova EU Dimitrij Rupel je nakon današnjih razgovora sa bosansko-hercegovačkim kolegom Svenom Alkalajem kratko odgovorio i na pitanje o stanju srpsko-slovenačkih odnosa. "Slovenačko-srpski odnosi su u ovom trenutku na iskušenju", rekao je Rupel i dodao: "Poslednjih dana smo dobili nekoliko neprijatnih signala, koji su bili neprijatni i prema EU". "Naravno, EU svoj stav prema Srbiji nije promenila. Privremeni politički sporazum je još uvek na stolu, i Srbija ga može potpisati", rekao je Rupel. Ministri spoljnih poslova Slovenije i BiH razgovarali su danas i o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU, bilateralnoj saradnji i situaciji u regionu. |
|
| Špigel:Neslaganje u nemačkoj vladajućoj koaliciji zbog Kosova Odluka o priznanju nezavisnog Kosova, koju je nemačka vlada donela prošle srede, izazvala je "tešku nelagodu i svađu" u vladajućoj velikoj koaliciji konzervativaca i socijaldemokrata, piše magazine "Špigel" (Der Spiegel). List citira poslanika Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Nilsa Anena, jednog od spoljnopolitičkih stručnjaka stranke, koji smatra da su "u vezi sa kosovskim pitanjem postojala samo loša rešenje, pri čemu je priznavanje nezavisnosti jedno od njih". Johanes Jung, koji u SPD slovi kao poznavalac Balkana, sumnja, kako prenosi nemački nedeljnik, da "Kosovo ikada može da postane država sposobna da preživi" i postavlja pitanje "kako to uopšte treba da se postigne". Navodno su socijaldemokrate na sednici Odbora Bundestaga za spoljnu politiku prošle srede pokazale koliko su duboke njihove sumnje u vezi sa priznavanjem kosovske državnosti. Portparol SPD za spoljnopolitička pitanja Gert Vajskirhen je Kosovo na tom sastanku nazvao "mafijaškom državom", ali je posle protesta više drugih poslanika te reči povukao. |
|
| TUSK: Poljska će priznati Kosovo, uz veću brigu za Srbiju Poljski premijer Donald Tusk potvrdio je da će sutra preporučiti svojoj vladi da Poljska prizna Kosovo, iako povodom te odluke "ima dileme", a istovremeno najavio da će Poljska pokazati više podrške Srbiji. "Nije istina da nemam dileme oko priznavanja Kosova", kazao je Tusk gostujući na televiziji TVN24, ali je dodao da "iz ugla poljskih interesa gledano, nije toliko važno šta se dešava na samom Kosovu koliko povodom njega". "Poljska je zemlja zapada i povremeno moramo da polažemo za nas neprijatne ispite. Tako i u ovom slučaju (Kosova). To je jedan od momenata kada mislim da Poljska treba da potvrdi (zapadu): s vama smo, zajedno smo", objasnio je poljski premijer. Donald Tusk prihvatio je inicijativu svog vicepremijera, lidera koalicionog partnera u vladi Poljske narodne stranke Valdemara Pavlaka da zvanična Varšava mora da pruži ruku Srbiji. "Sada Srbiji treba pružiti veću brigu. Treba Srbima pokazati da u Poljskoj imaju prijatelje", kazao je danas Tusk i naglasio da je "nužno zadržati za Srbiju evropsku perspektivu". |
|
| BAROZO: Kristofijas da započne dijalog sa kiparskim Turcima Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je novog predsednika Kipra Demetrisa Kristofijasa da "bez odlaganja" počne pregovore s kiparskim Turcima kako bi se iznašlo rešenje pod okriljem UN. "Vaš izbor je prilika da se izađe iz 'ćorsokaka' koji dugo traje u vezi s kiparskim pitanjem", navodi se u Barozovom saopštenju. On je rekao da podržava novog predsednika da "bez odlaganja počne pregovore s liderom kiparskih Turaka pod okriljem UN o postizanju sveobuhvatnog rešenja". Komunistički lider Kristofijas pobedio je na jučerašnjim predsedničkim izborima na Kipru. Kristofijas (61) tvrdi da je u stanju da približi grčku i tursku zajednicu na ostrvu, koje su podeljene već 34 godine. On je prvi komunista na čelu Kipra u istoriji tog ostrva i jedini je komunistički lider u Evropskoj uniji. |
|
| Fejt pozvao kosovske Srbe da sarađuju sa misijom EU Izaslanik Evropske unije za Kosovo Piter Feit pozvao je u Prizrenu kosovske Srbe da sarađuju sa evropskom misijom i izrazio nadu da će ta misija uskoro ponovo otvoriti kancelariju u severnom delu Kosovske Mitrovice. "Želeo bih da pozovem srpsku zajednicu da pokaže dobru volju, da okrene list i da zajedno radi sa nama, jer naš posao su projekti koje bi trebalo da realizujemo s Vladom Kosova a na dobrobit i srpske zajednice", rekao je Fejt novinarima u Prizrenu. On je dodao da će u suprotnom morati da se čeka malo duže i da će imati strepljenja kako bi Srbija i EU zajedno radile na konsolidaciji i daljem razvoju Kosova. Upitan hoće li kosovski Srbi imati specijalne veze sa Srbijom, Feit je odgovorio da o tome Vlada Kosova treba da da mišljenje. "Mislim da će u budućnosti biti specijalnih veza između Srbije i kosovskih Srba. Podrazumeva se ako na to pristane Vlada Kosova i Srbija prizna nezavisnost Kosova", rekao je on. |
|
| GALJAK: EU spremna da otvori vrata Srbiji - nasilje ne Evropska unija ni u čemu nije promenila spremnost da otvori vrata Srbiji, nastaviće se dijalog o ukidanju viza i, čim to bude moguće, potpisati i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali su napadi na ambasade članica EU u Beogradu neprihvatljivi i "nasilje ne vodi nikud". To je u Briselu agenciji Beta izjavila Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, naglasivši da su zato veoma dobrodošle i prave izjave srpskog predsednika Borisa Tadića koji je zahtevo obustavu nasilja. Kristina Galjak je podvukla i da su neki mediji Solani netačno pripisali tvrdnju da bi napadi na ambasade zemalja EU u Beogradu mogli dovesti u pitanje proces stabilizacije i pridruživanja EU-Srbija. "Ali je jasno da je, kako bismo mogli da napredujemo u tom procesu, nužno povratiti mir i ne izazivati novu zategnutost", dodala je predstavnica za štampu Havijera Solane. |
|
| KARAMANLIS: Grčka podržava približavanje Srbije EU Premijer Grčke Kostas Karamanlis ponovio je da ta zemlja podržava približavanje Srbije Evropskoj uniji, dan posle nasilja koje je izbilo na ulicama Beograda posle mitinga protiv nezavisnosti Kosova. "Aktivno podržavamo Srbiju u integraciji u evropske i evroatlantske institucije", rekao je Karamanlis u grčkom parlamentu. Grčka "nastavlja da sarađuje sa evropskim partnerima i da uzma u obzir posebnu ulogu koju Srbija ima za stabilnost i mir u regionu", dodao je grčki premijer. On je istovremeno i pozvao Srbe i kosovske Albance da se uzdrže od svih akcija koje bi mogle da vode jačanju napetosti. "Nismo zadovoljni poslednjim događajima, nismo srećni što vidimo kako se na Kosovu vijore američke zastave, a u Srbiji ruske", kazao je Karamanlis. |
|
| Češka ne žuri u priznanju zbog istorijskog duga Srbima Češka vlada priznaje da ne žuri da prizna jednostano proglašenu nezavisnost Kosova, između ostalog i zbog istorijskog duga Srbima, koji su bili uz Čehe kada je Hitler 1938. s blagoslovom velikih sila komadao njihovu zemlju. Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg potvrdio je za "Hospodaržske novini" da vlada iščekuje da vidi kako će se ponašati kosovske vlasti i da li će doći do izbijanja nasilja, ali je, takođe, naglasio i da Česi duguju Srbima, jer su Srbi mnogo puta u istoriji bili uz njih. "Kad god nam je bilo teško, recimo 1968. godine, Jugosloveni, a konkretno Srbi, ponašali su se prema nama kako treba. Zato su kod nas tako jaki glasovi protiv priznavanja Kosova", kazao je Švarcenberg u intervjuu češkom listu. |
|
| Irska - zemlja otvorena za imigrante Tokom celog veka iz Irske se bežalo, a danas ljudi hrle u tu zemlju. To jeste problem, ali ne onakav kakav bi neko mogao da pomisli: ključno pitanje u Irskoj danas je kako zadržati imigrante, koji su od izuzetnog značaja za ekonomski razvoj. "Za deset godina, prešli smo od nula odsto imigranata na 12 ili 15 procenata, pokazuju istraživanja," kaže ministar za integracije Konor Lenihan. Generacije Iraca ne zaboravljaju masovnu emigraciju tokom velike gladi, od 1845. do 1847. Godine 1841. u zemlji bilo je 6,5 miliona stanovnika, a 120 godina kasnije samo 2,8 miliona. Trend se u poslednjih deset godina preokrenuo: od 1997. do 2007, 739.000 stranaca se nastanilo u Irskoj, koja sada broji 4,3 miliona stanovnika. Prijemom deset novih članica u Evropsku uniju, dolazak stranih državljana u Irsku je udvostručen. Tako je 2004. godine u zemlju stiglo 58.000 ljudi, a tri godine kasnije 110.000. Od stranih državljana, u Irskoj ima najviše Britanaca i Poljaka. |
|
| EU dala 14 miliona evra za razvoj nove internet televizije Evropska unija dala je 14 miliona evra pomoći evropskom istraživačkom programu za razvoj nove generacije internet televizije - P2P-Next, u kome učestvuje 21 industrijski partner, kao i provajderi i instituti, saopštio je Evropski novinarski centar iz Mastrihta. Donacija će tom istraživačkom konglomeratu omogućiti da sprovede istraživački program, čiji cilj je da utvrdi moguću upotrebu takozvane oči-u-oči tehnologije (peer-to-peer - P2P) za internet televiziju budućnosti. Partneri, među kojima su i Bi-Bi-Si (BBC), Delftski tehnološki univerzitet, Evropska medijska unija, Lankasterski univerzitet, Markenfilm, Centar za digitalnu tehnologiju Pionir i finski Tehnički istraživački centar VTT, imaju nameru da razviju evropski distributivni sistem internet televizije nove generacije, koji će biti baziran na oči-u-oči tehnologiji i društvenoj interakciji. |
|
| Fejt počeo misiju na Kosovu
Specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo Piter Fejt i zvaniccno je počeo misiju na Kosovu sastankom sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom. Fejt je, posle sastanka, izjavio da će njegova misija pomoći i savetovati vladu i druge institucije u odlukama i aktivnostima na ostvarivanju plana međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, sa posebnim naglaskom na zaštitu i poštovanje ljudskih prava, naročito srpske manjine. "Takođe, verujem da zajedno sa vladom možemo slati signale kod Srba koji žive na Kosovu da je ovo zemlja u kojoj oni mogu da ostanu i da su dobrodošli da sarađuju sa svim drugim građanima na budućnosti Kosova", rekao je on. Fejt je dodao da će misija EU delovati na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever, naseljen mahom Srbima. Komentarišući najave lidera Srba sa severa Kosova da neće prihvatiti misiju EU, Fejt je izrazio nadu da to nisu njihove "poslednje reči". "Mislim da srpskoj zajednici treba da je jasno da mi ne dovodimo u opasnost njihov način života i oni nemaju nikakvog razloga za strah. Mi ćemo poštovati njihova prava i zapravo mislimo da će od našeg angažovanja srpska zajednica imati samo koristi", rekao je Fejt. On je dodao da se prvi kontigent Misije EU nije povukao sa severa i da to neće učiniti ni u budućnosti. |
|
| Solana sa poljskim zvaničnicima o Kosovu Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana razgovarao je u Varssavi sa poljskim zvaniccnicima o Kosovu. Solana se sastao sa poljskim predsednikom Lehom Kačinjskim, premijerom Donaldom Tuskom i šefom poljske diplomatije Radoslavom Šikorskim. Poljska vlada na zahtev predsednika Kačinjskog odložila je juče očekivanu odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kako je u ponedeljak predložio ministar Šikorski. "Predsednik Kačinjski je izrazio skepsu prema nameri da se brzo prizna nezavisnost Kosova. Vlada bi donela juče odluku o priznavanju, ali u takvim pitanjima šef države treba da igra ključnu ulogu", kazao je premijer Tusk za "Gazetu viborču". |
|
| Dnevnik: EU ponovo pred dilemom da li da ubrza proširenje Nezavisnost srpske pokrajine, kao poslednja epizoda raspada bivše Jugoslavije, dovela je Evropsku uniju "pred najveći spoljnopolitički izazov do sada", ocenjuje ljubljanski "Dnevnik". List piše da "nejedinstvo članica u pogledu priznavanja nezavisnosti Kosova nije najveći problem" i da je takav utisak "opasno varljiv", pošto je nova država na Balkanu već juče dobila prva zvanična priznanja. "Procesu širenja EU nesumnjvo treba novi zamah, ali, sa novim vetrom u jedrima najuspešnijeg izvoznog produkta dvadesetsedmorice postoje prilične teškoće", navodi list. "Dnevnik" smatra da su se države članice ponovo našle pred "opasnom starom dilemom" - da li bi u cilju bržeg uključivanja bivših jugoslovenskih republika možda bilo bolje "ublažiti pristupne kriterijume i pokazati nešto više pragmatizma". "Nezavisno Kosovo je pružilo izuzetnu priliku za konačno utvrđivanje političke karte Evrope", piše slovenački dnevnik. Dodaje se da bi Makedonija konačno trebalo da reši spor oko imena sa Grčkom, čime bi se otklonila prepreka za njen prijem u NATO i EU, i u načelu rešilo pitanje albanske manjine. |
|
| Češka najuspešnije savladava tranziciju
Češka je na redovnoj rang listi nemačke Bertelsmanove fondacije najuspešnija među 125 zemalja sveta u tranziciji i razvoju, a Srbija se našla na 31. mestu, prenose češki mediji. Češka je, zahvaljujući stabilnosti i otvorenosti privrede, poštovanju slobodne konkurencije u poslovanju, privrednom rastu, nezavisnosti centralne banke i socijalnoj mreži koja koči rast broja siromašnih, u ovogodišnjoj studiji prvi put pretekla Sloveniju. Na prethodnoj rang listi, koja se radi svake dve godine, najuspešnija u prelasku na tržišnu privredu i u demokratiju od zemalja u tranziciji i tzv. mladih demokratija u svetu bila je Slovenija. Ove godine Češka je prva, za njom slede Slovenija, Estonija, Tajvan i Mađarska. Iz regiona je u prvih deset najuspešnijih ušla još Slovačka, koja je na sedmom mestu, dok je Poljska na 11. Od zemalja bivše Jugoslavije, posle Slovenije najbolje se kotira Hrvatska, na 14. mestu, sledi Makedonija na 22, za njom Srbija na 31. dok je Bosna i Hercegovina tek na 40. mestu. Na uspeh Češke senku baca činjenica da je, prema ocenama iz studije, najuspešniji period iza nje, a da se našla daleko iza zemlja poput Bocvane ili Bugarske po kvalitetu i sposobnosti njenih političara. |
|
| Brisel: Evropa će morati da unajmi 56 miliona stranaca Evropa se suočava sa dubokim demografskim promenama zbog niske stope rađanja, odnosno sve starijeg stanovništva. Statističari u EU upozoravaju da bi radna snaga u evropskim zemljama mogla početi da se smanjuje do kraja ove decenije, što je pokrenulo zahteve da se organizuju hitne javne debate o tome kako da se spreče demografska pomeranja. Stariji žive sve duže, dok mlade osobe nemaju dovoljno dece zbog finansijskog pritiska i nefleksibilnih poslodavaca. U Evropskoj uniji procenjuju da će do 2050. godine 30 odsto odraslih osoba imati 65 godina. Zvaničnici su pred zagonetkom kako će se održati sve starije društvo koje izdržava sve manji broj poreskih obveznika. U novim izveštajima, u Briselu se upozorava da će se, zbog nedostatka radne snage, državni penzioni fondovi urušiti. Vlade se istovremeno pozivaju da obeshrabre rani odlazak u penziju, odnosno da starijim ljudima obezbede veću "fleksibilnost" na random mestu. Jos Bergman, profesor društvenih nauka na univerzitetu Luven u Belgiji, izjavio je Radiju Glas Amerike da to ne bi bio veliki problem ukoliko bi svi Evropljani mogli da rade do 65 godine. Drugo moguće rešenje bila bi imigracija. Evropska unija procenjuje da će za rešavanje problema pada prirodnog priraštaja biti potrebno da se unajmi 56 miliona stranih radnika u narednih 40 godina. Evropska komisija predložila je uvođenje radne dozvole Evropske unije, takozvane plave karte, kojom bi se privukli stručni strani radnici. |
|
| SOLANA: Misija EU konstruktivan odgovor na čin u Prisstini Evropska unija je "vrlo konstruktivno odgovorila na ono što se u Prištini dogodilo u nedelju" i juče je postigla dogovor s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom o razmeštanju misije EU na Kosovu, a to je dogovoreno i s Prištinom. To je po završetku zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu izjavio visoki predstavnik EU Havijer Solana i dodao da je to važna odluka međunarodne zajednice koja "potvrđuje posvećenost stabilnosti i napretku Balkana". "Ostajemo privrženi evropskoj perspektivi regiona, jer smatramo da nam on pripada, on je naše područje i naša buduća teritorija", dodao je visoki evropski predstavnik na konferenciji za štampu. |
|
| Većina zemalja EU protiv agrarnog plana Dvadeset zemalja EU saglasilo se da je kompromisni predlog o poljoprivredi koji je podnela Svetska trgovinska organizacija (STO) neprihvatljiv, izjavio je francuski ministar poljoprivrede Mišel Barnije. On je na konferenciji za novinare saopštio da je bolje da ove godine ne bude globalnog trgovinskog sporazuma nego da se postigne dogovor zasnovan na kompromisnim predlozima, koji su naišli na početne pozitivne reakcije Evropske komisije prošle nedelje. "Ono što je predloženo jeste loš dogovor", rekao je Barnije posle sastanka na kojem su učestvovali ministri poljoprivrede 20 od 27 članica EU. "Bolje da se ostane bez dogovora, nego da bude loš", dodao je. Velika Britanija, Švedska, Danska, Češka, Estonija, Letonija i Malta nisu prisustvovale sastanku. |
|
| MORATINOS: Španija neće priznati nezavisnost Kosova Španija neće priznati nezavisnost Kosova, saopštio je u Briselu šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, dok je slovenački ministar Dimitrij Rupel izjavio da "očekuje da će mnogo zemalja članica EU priznati nezavisnost" Kosova, uz napomenu da je to stvar svake zemlje EU ponaosob. "Priznavanje je reč koju ćemo možda moći da izgovorimo popodne između pet i šest časova", ocenio je luksemburški ministar Žan Aselborn. Šef francuske diplomatije Bernar Kušner rekao je da nema nikakve sumnje oko toga kakve su namere Pariza. Jer, kako smatra Kušner, "nije bilo drugog rešenja, osim onog koje je stalni sukob". Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband je ocenio da je od presudne važnosti za Evropsku uniju da iskaže sposobnost vođstva na Zapadnom Balkanu, kao i da "priznamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana evropske zemlje". Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je izbegao da kaže hoće li Holandija priznati nezavisnost Kosova. On je naveo da "najpre treba proučiti (kosovski) ustav i deklaraciju o nezavisnosti" i "proveriti da li su dobro poštovana ljudska prava i prava srpske manjine". Kipar je, pored Španije, takođe izričito zauzeo stav da neće priznati jednostrano proglašenje otcepljenja Kosova od Srbije, ističući da je to kršenje međunarodnog prava. |
|
| PRODI: EU nije napustila Srbiju
Premijer Italije Romano Prodi izjavio je da Srbija ne treba da se oseća kao da ju je Evropa "napustila", javila je agencija Ansa. "Naše prijateljstvo sa Srbijom je dugo i zato imamo odgovornost da se Srbija ne oseti napušteno od Evrope u ovom trenutku", rekao je u Prodi i dodao da je imao dug telefonski razgovor sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem. "Ovo je trenutak za mudrost i dijalog. Uverio sam gospodina Tadića da su Evropa i Italija i dalje bliski njegovoj zemlji", kazao je odlazeći italijanski premijer, ocenivši da je nezavisnost Kosova bila "neizbežan razvoj" situacije. Očekuje se da će Italija, koja bi trebalo da ima najviše pripadnika u civilnoj misiji Eulex, biti među državama koje će priznati nezavisnost Kosova. |
|
| Ministri EU raspravljaju o Kosovu i Srbiji Šefovi diplomatija EU razmatraju kakav zajednički stav mogu zauzeti posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali su uoči sastanka i dalje bile velike razlike oko toga kako formulisati stav da svaka zemlja EU treba da odluči kako će postupiti. Nema spora oko toga da se saopšti da EU "prima na znanje čin parlamenta u Prištini. Ali, politički direktori ministarstava i ambasadori u Političko-bezbednosnom komitetu EU ni posle pet sati rasprave nisu došli do nagodbe oko toga da li da se kaže da svaka zemlja treba da postupi prema svom zakonodavstvu, ili da se "prepušta odluka o priznavanju, ili ne, svakoj članici". U igri su bile i druge varijante. Uoči zasedanja je danski ministar Per Stig-Meler rekao da će se voditi rasprava o Kosovu i o Srbiji, "jer je zaista važno da se zna da Srbija neće postati deo Rusije, već da će Srbija biti deo Evrope". Evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao da očekuje "veoma odgovornu raspravu" na ministarskom zasedanju, istakavši da će svaka zemlja članica odlučivati o tome da li će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. |
|
| PLASNIK: Zemlje EU žele da budu prijatelji i Beograda i Prištine Ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik izjavila je u Beču da zemlje Evropske unije žele da istovremeno budu prijatelji Beograda i prijatelji Prištine. Zemlje EU založiće se da pronađu "najšire moguće jedinstvo" jer je povodom priznavanja nezavisnosti Kosova jedinstvena politika država Unije "važan signal", kazala je Plasnikova, pre odlaska u Brisel gde se sastaju šefovi diplomatija zemalja EU. Austrija neche "ni žuriti ni kasniti" s priznavanjem nezavisnosti Kosova, dodala je austrijska ministarka. |
|
| Poljska za jedinstvo Unije u priznavanju Kosova Na poljskoj političkoj sceni preovlađuje volja da se sledi politika većine u EU i prizna Kosovo, dok se sa Srbijom solidarišu samo marginalni ultrakatolički nacionalisti iz vanparlamentarne Lige poljskih porodica. "Poljska je za to da u EU bude o Kosovu što veće jedinstvo. Odluku o priznavanju nezavisnosti donećemo u svetlu razvoja događaja na Balkanu i sastanka šefova diplomatija EU u Briselu", kazao je pred odlazak u Brisel šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski. Takav stav podržavaju i dve glavne opozicione stranke, konzervativci iz Prava i Pravde predsednika Leha Kačinjskog i postkomunisti iz Saveza demokratske levice. "Poljska je dužna da vrlo aktivno nastupa u EU oko priznavanja Kosova", kazao je televiziji TVN24 bivši ministar unutrašnjih poslova u vladama poljske levice, Rišard Kališ. |
|
| EU pozvala na mir i uzdržanost na Kosovu i u regionu Evropska unija je pozvala na očuvanje mira i uzdržanost svih strana na Kosovu i u regionu pošto je u Prištini jednostrano proglašena nezavisnost pokrajine. U očekivanju moguće izjave visokog predstavnika EU Havijera Solane, predstavnik za štampu Evropske komisije Jens Mester je saopštio da evropska dvadesetsedmorica "pozivaju sve strane na Kosovu i širem regionu da ostanu mirne i ne odgovaraju na bilo kakve provokacije". Mester je podvukao da "međunarodna zajednica neće tolerisati nasilne akcije na Kosovu". |
|
| Klaus protiv priznavanja nezavisnosti Kosova Češki predsednik Vaclav Klaus ocenio je da će otcepljenje Kosova imati za Evropu posledice bez presedana i rekao da bi, da on kao šef države a ne vlada odgovara za spoljnu politiku, povodom Kosova partnerima u Evropi poručio: "ne žurite, nema za tim potrebe". Klaus je gostujući na komercijalnoj češkoj televiziji Prima upozorio da bi eventualno priznavanje nezavisnosti Kosova moglo da izazove domino efekt u Evropi. "Neki drugi delovi nekih drugih država mogu odjednom da dođu do saznanja da im 'ne miriše' u toj većoj državi u kojoj se danas nalaze", rekao je Klaus. |
|
| Većina Francuza smatra da Sarkozi nije dobar predsednik
Više od polovine Francuza smatra da Nikola Sarkozi nije dobar šef države, dok njih 41 odsto veruje da je on ipak dobar predsednik. Prema rezultatima ankete koje objavljuje "Parizijen" (Le Parisien), 64 odsto ispitanika misli da Sarkozi ne rešava njihove probleme. Za 49 odsto Francuza Sarkozi je predsednik koji ne čini ono što govori, dok njih 48 odsto sumnja u njegove predsedničke sposobnosti. Oko 88 odsto Francuza smatra, međutim, da je Sarkozi dinamičan, njih 76 odsto da je hrabar, a 62 odsto da je simpatičan, rezultati su ankete. Mada 54 odsto ispitanika veruje da je kompetentan, taj broj je manji u odnosu na ranija ispitivanja. Istraživanje je sprovedeno preko telefona 13. i 14. februara, a obuhvatilo je oko 1.000 ispitanika. |
|
| EU odobrila misiju EULEKS za Kosovo Evropska unija odobrila je slanje 2.000 pripadnika pravosudno-policijske misije EULEKS za Kosovo, uoči sutrasnjeg očekivanog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine. Misija je zvanično odobrena u ponoć, possto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije, rekli su diplomatski izvori u Briselu. Misija EU na Kosovu imaće blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika žandarmerijsko-karabinjerskih specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tuzzilaca I drugog osoblja. Zamišljeno je da u roku od 120 dana misija EU preuzme sve nadležnosti od UNMIK-a. Naimenovani specijalni izaslanik EU za Kosovo Piter Fejt će, posle prelaznog roka, postati međunarodni civilni predstavnik, funkciju koju je do sada imao šef Unmika Joahim Riker |
|
| Francuska se dogovara o priznavanju Kosova sa EU partnerima Francuska se dogovara sa drugim zemljama iz Evropske unije o priznavanju nezavisnosti Kosova, do koje bi moglo da dodje u nedelju ili ponedeljak, saopštilo je francusko ministarstvo spoljnih poslova. "Mi se dogovaramo sa našim evropskim partnerima o tom pitanju i o njemu ćemo diskutovati u ponedeljak na Savetu EU za opšta pitanja i spoljne odnose", koji će se održati u Briselu, saopštila je portparol ministarstva Paskal Andreani. Agencija Frans pres prenela je ocenu neimenovanog francuskog diplomate da Pariz želi da prizna nezavisnost istovremeno sa Britanijom, Nemačkom i Italijom. Prema tom izvoru, ako nezavisnost bude proglašena u nedelju u Prištini te četiri zemlje bi trebalo formalno da objave nameru o priznanju nove državu, u skladu sa njihovim pojedinačnim diplomatskim procedurama, za vreme sastanka Saveta ministara u Briselu. |
|
| BAKOJANI: Grčka neće žuriti s priznavanjem Kosova
Grčka neće žuriti s priznavanjem nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo, izjavila je u intervjuu za Glas Amerike ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani. Ona je ocenila i da je veoma vazzno da 27 zemalja Evropske unije postignu zajednički stav o Kosovu. "U Evropskoj uniji se mora o tome mnogo više razgovarati, ako hoćemo da postignemo jedinstveni stav, a on je potrebniji za Kosovo nego za bilo koje drugo mesto", rekla je šefica grčka diplomatije u govoru u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije. Ona je potvrdila i da će Kosovo biti među glavnim temama na sastanaku ministara inostranih poslova EU u ponedeljak. |
|
| Misija za Kosovo počinje razmeštaj iduće nedelje Evropska unija će već iduće nedelje početi da upućuje prve članove svoje pravosudno-policijske komisije na Kosovo jer se očekuje da članice EU do vikenda donesu odluku o tome i usvoje "operativni plan". To su novinarima u Briselu rekli zvaničnici neposredno upućeni u pripremu misije, naglasivši da to znači da će odmah u Prištinu otići i sada naimenovani specijalni izaslanik EU za Kosovo Piter Fejt, koji će posle prelaznog roka od 120 dana postati međunarodni civilni predstavnik. Na Kosovo iduće nedelje treba da ode i francuski general Iv de Kermabon, zapovednik snaga u "Euleksu", kako je dato ime misiji u sklopu bezbednosno-odbrambene politike EU. Pravni osnov, rekli su zvaničnici EU, jeste rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a Fejt će imati vrlo velika ovlašćenja slično visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini. |
|
| Fratini za jače mere bezbednosti na granicama EU Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini uputio je apel zemljama Evropske unije da pojačaju jače mere bezbednosti na granicama EU. Fratini je preporučio snimanje i pregled otisaka prstiju svih posetilaca, kao i postavljanje visoko-tehnološkog satelitskog sistema nadgledanja kako bi bio sprečen ulazak ilegalnih emigranata. Prema njegovim rečima, države EU treba da upotrebe "najnapredniju tehnologiju kako bi postigle visok stepen bezbednosti" i sprečili posetioce da zloupotrebe svoj boravak u EU, kao i ulazak terorista. Ukoliko Fratinijev predlog usvoje sve zemlje EU, to će koštati EU nekoliko milijardi dolara. |
|
| Više zemalja EU protiv proglašenja nezavisnosti u nedelju
Više zemalja Evropske unije upozorilo je rukovodstvo kosovskih Albanaca da će odložiti priznavanje kosovske državnosti, ukoliko prištinski parlament već u nedelju proglasi nezavisnost, piše bečki dnevnik "Standard" pozivajući se na visoke diplomatske izvore u Briselu. Taj dnevnik još navodi da je "sve manje jasno kako će izgledati dalja procedura u Prištini narednih dana" i da se "u Komisiji EU i u Savetu ministara trenutno nagađa o tome koje su prave namere kosovskog vodjstva". "Diplomate pretežno računaju da će u nedelju u Prištini biti usvojena deklaracija o namerama vezana za predstojeću nezavisnost, ali se mogućim smatra da iznenada bude usvojena i sama deklaracija o nezavisnosti", piše "Standard". Citira se neimenovani "visoki diplomata" iz Brisela koji je ocenio da "vlada potpuni haos" i da je i Komisiju EU i pojedine šefove diplomatija "potpuno iznenadilo izuzetno čvrsto držanje (premijera Srbije) Vojislava Koštunice". Isti izvor je naveo, kako prenosi "Standard", i da "kratkoročno na dnevni red stavljeno potpisivanje političkog sporazuma, koje je Srbija odbacila kao manevar za skretanje pažnje, pokazuje koliko je pogrešno EU procenila situaciju". "Sada je rukovodstvo u Prištini pod pritiskom iz Beograda sve nervoznije i prilično nepredvidivo", prenosi "Standard" ocenu briselskog diplomate. |
|
| Ferero-Valdner želi približavanje stavova EU i Rusije Evropska komesarka za spoljne odnose Benita-Ferero Valdner izjavila je pred početak sastanka trojke Evropska unija-Rusija da u pogledu zbližavanja stavova oko Kosova sa ruskom stranom ostaje "realista". "Želela bih da sa ruskom stranom približimo stavove, ali sam realista", rekla je Valdnerova dolazeći na sastanak koji se održava na Brdu kod Kranja i na kome će, kako se očekuje, Kosovo biti glavna tema. "Stav EU jeste da je sadašnji status Kosova neodrživ i da nam treba trajno rešenje", rekla je još evropska komesarka, koja je uprkos različitih stavova Brisela i Moskve uverena da će dijalog dve strane biti nastavljen. Ona je naglasila da "u odnosima ponekad dolazi do trenja", ali je važno da se dijalog odvija, kao i da ne očekuje da će se Srbija zbog Kosova odreći dalje saradnje sa EU. Pored evropske komesarke Benite-Ferero Valdner, EU na sastanku predstavljaju predsedavajući Saveta EU Dimitrij Rupel, visoki predstavnik Havijer Solana i zvaničnik francuskog Ministarstva spoljnih poslova Žan-Pjer Žuje. Rusku delegaciju predvodi šef diplomatije Sergej Lavrov. |
|
| Grčka blokirana generalnim štrajkom
Grčka je blokirana, avio-saobraćaj obustavljen, škole i sudovi zatvoreni, a bolnice primaju samo hitne slučajeve zbog jednodnevnog generalnog štrajka nakon najave reforme penzionog sistema. Kontrolori leta priključili su se generalnom štrajku koji je drugi po redu u poslednja dva meseca, pa su otkazani svi letovi iz Grčke i u pravcu te zemlje. Autobusi, vozovi i atinski metro saobraćaju na svakih nekoliko sati. Zubari, advokati, građevinski radnici takođe su obustavili rad. U štrajku su i novinari zbog čega su televizijske i radio stanice otkazale sve preglede vesti i najavljene programske šeme. |
|
| ŽUJE: Predsednik EU mora biti iz članice evro zone Prvi predsednik Evropske unije mora biti iz članice koja je deo evro zone, ali i da ispuni druge kriterijume, rekao je državni sekretar za evropske poslove u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova Žan-Pjer Žuje. Bivši britanski premijer Toni Bler već je objavio da je zainteresovan za mesto predsednika Evropskog saveta, koje je predviđeno novim sporazumom iz Lisabona o reformi evropskih institucija, umesto dosadašnjeg rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja Unijom. Blerove bliske veze sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem podstakle su špekulacije da će ga Pariz u tome podržati, ali je Žujeovo izlaganje o tri glavne osobine koje mora imati budući predsednik, to izgleda isključilo. Žuje je u razgovoru sa ekonomskim novinarima rekao da budući predsednik mora biti harizmatičan i snažan vođa koga poštuju njegove kolege. "To je barem francusko viđenje - to nije vizija koju dele svi", rekao je on. Prema njegovim rečima, budući predsednik mora biti osoba koja je "autentičan Evropljanin", koja razume istoriju, mehanizme i institucionalne odnose u EU. Rojters ocenjuje da bi to išlo u prilog luksemburškom premijeru Žan-Klodu Junkeru, koji se od odlaska na vlast 1995. godine nalazio iza svih napora za postizanje kompromisa unutar EU i predsedava ministrima finansija 15 članica evro zone. Diplomate tvrde da Junker ima najviše šansi da bude imenovan za predsednika EU. |
|
| Operativni plan misije EU za Kosovo možda i pre nedelje Operativni plan, kojim bi zvanično bilo dato "zeleno svetlo" za početak misije Evropske unije na Kosovu, možda bi mogao biti usvojen "pismenim postupkom" i pre nedelje, za kada su kosovski Albanci najavili proglašavanje nezavisnosti pokrajine. Kako su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori, u EU se smatra da bi bilo bolje imati spremnu misiju pre nego što se u Prištini proglasi nezavisnost. Iako stručnjaci i dalje rade na obimnom "Operativnom planu" od oko 250 stranica, moguće je da o njemu konačnu reč ipak daju šefovi diplomatija EU, u ponedeljak u Briselu. "Pismeni postupak" znači da ambasadori zemalja članica usaglase dokument i ostave prestonicama da do određenog roka daju eventualne primedbe i, ako ne bude primedbi, dokument je time usvojen. Na taj naccin je već usvojena i "Zajednička akcija" o pravnim odredbama, modalitetima i sredstvima za misiju EU na Kosovu. "Operativni plan" je, međutim, ključni dokument za početak misije. |
|
| Francuska za jasnu perspektivu ulaska Srbije u EU
Francuski državni sekretar za evropske poslove Žan-Pjer Žuje založio se u Parizu da EU ponudi Srbiji "krajnje jasnu perspektivu ulaska" u Uniju kako bi se smanjile tenzije zbog Kosova. "Jedini faktor stabilnosti koji imamo i jedina perspektiva koja nam omogućava da osiguramo mir na ovom kontinentu jeste da ponudimo perspektivu ulaska u EU", rekao je Žuje na skupu koji je organizovala fondacija Robert Šuman. "Zbog toga, snažno želim da možemo da Srbiji pružimo krajnje jasnu perspektivu ulaska u EU uz poštovanje kriterijuma Unije i naših vrednosti", dodao je on. Sadašnja i buduća predsedavajuća EU, Slovenija i Francuska, nameravaju da idu "najdalje moguće u ponudama" kako bi se "učvrstili oni koji su na poslednjim predsedničkim izborima napravili pošten demokratski izbor", rekao je Žuje misleći na pobedu proevropskog kandidata Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije. |
|
| Kosovo glavna tema na sastanku trojke EU i Rusije
Na Brdu kod Kranja sutra će biti odrzzan susret trojke EU-Rusija na nivou ministara spoljnih poslova na kojem će, prema najavi slovenačkog predsedništva, u prvom planu biti pitanje Kosova. Evropsku stranu će na razgovorima zastupati predsedavajući Saveta ministara EU, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner, visoki predstavnik Havijer Solana i državni sekretar u francuskom ministarstvu spoljnih poslova Žan-Pjer Žuje, a rusku stranu šef diplomatije Sergej Lavrov. u svetlu očekivanog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova narednih dana, na tom susretu će najviše pažnje, najverovatnije, biti namenjeno tom pitanju, piše slovenačka državna agencija STA. Agencija podseća da se Rusija sve vreme odlučno suprotstavlja nezavisnosti Kosova koju bi, kako se očekuje, vlasti u Prištini proglasile iduće nedelje, a protive se i priznavanju nezavisnosti. |
|
| Berluskonijev blok ima prednost uoči izbora
Uoči novih prevremenih parlamentarnih izbora, u Italiji raste popularnost desničarskog bloka na čijem je čelu bivši premijer Silvio Berluskoni, javlja Rojters. Istraživanja agencije IRP, koja su objavljena na sajtu rimske Republike (La Republica), pokazuju da Berluskonijev blok ima podršku izmedju 49,5 i 51,5 odsto birača, dok stranke centra i levice trenutno zajedno mogu da računaju na između 45,5 i 46 odsto podrške. Gledano pojedinačno po strankama, glavni rival Berluskoniju, Demokratska stranka (PD), na čijem je čelu gradonačelnik Rima Valter Veltroni, trenutno sama uživa podršku 29 odsto do 30 odsto birača. Berluskonijevu novoformiranu stranku Narodna sloboda, koja je ujedinila bivšu Forca Italia i Nacionalni savez, podržava između 37 odsto i 40 odsto birača. |
|
| Nastavlja se pad rejtinga Sarkozija
Rejting francuskog predsednika Nikole Sarkozija opao je za 10 odsto i sada iznosi 39 odsto, što je najniže od kako je dšao na tu funkciju. Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj agencije IPSOS, čije je rezultate objavio nedeljnik "Poen" (Le Point). U istraživanju se, međutim, ne navode razlozi koji su doveli do tako velikog pada popularnosti Sarkozija. Ono što se zna jeste da je i prethodno istraživanje pokazalo značajan pad rejtinga šefa francuske države, kao i da je glavni razlog koji su tada naveli ispitanici bio ljubavna veza Sarkozija i bivšeg modela Karle Bruni, koja je nedavno krunisana brakom. |
|
| JONSON: Odluka o misiji EU će vrlo brzo biti objavljena
Rukovodilac Civilne kancelarije Evropske unije (EU) u Prištini Jonas Jonson izjavio je da će odluka o slanju Misije EU na Kosovo vrlo brzo biti objavljena u Službenom listu Unije. Jonson, koji je i lični izaslanik Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednosnt Havijera Solane na Kosovu, podsetio je da su sve države članice Unije, izuzev Kipra, u petak donele odluku o slanju misije na Kosovu. Posle sastanka sa predsednikom Skupštine Kosova Jakupom Krasnićijem, Jonson je rekao da je zadovoljan saradnjom sa institucijama Kosova. On je naveo da će Civilna kancelarija EU učiniti sve da uspešno ostvari svoje zadatke, kao i da će na Kosovu imati između 200 i 300 zaposlenih. |
|
| KACIN: Partnerski odnos jedini put u EU
Brisel želi da Srbija što brže napreduje ka Evropskoj uniji (EU), ali to ne može biti na silu već jedino kroz strateški i partnerski odnos, izjavio je u Beogradu izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. U razgovoru za Betu, slovenački poslanik je podsetio da Brisel nudi Srbiji na potpisivanje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, uz uslov pune saradnje s Haškim tribunalom. On je naglasio da evropski komesar za proširenje Oli Ren ima mandat da potpiše sporazum, pošto dobije pozitivnu ocenu o toj saradnji. "Te ocene u ovom trenutku nema. Videćemo šta će reći glavni tužilac Haškog tribunal (Serž Bramerc) posle svoje posete Beogradu i ako on da procenu da je saradnja puna, onda bi moglo doći i do potpisivanja sporazuma, ako se opet predsednik vlade (Vojislav Koštunica) ne predomisli", rekao je Kacin. Upitan o planovima EU da pošalje misiju na Kosovo, on je rekao da EU dobro zna da Kosovo nije u stanju da samo reši svoje probleme i da je "već odavno odlučila" da će Kosovu pomagati na putu integracija u Uniju kako bi moglo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da se jednog dana uđe u EU. |
|
| Konferencija o finansiranju istraživanja iz fondova EU Ministarstvo za telekomunikacije Srbije najavilo je da će 20. i 21. februara organizovati konferenciju o učešću u istrazzivačkim projektima koje finansira Evropska unija kroz Okvirni program 7. Budžet Okvirnog programa 7 za period od 2007. do 2013. godine iznosi 53,2 milijarde evra i Srbija u njemu može da učestvuje ravnopravno sa članicama EU, što znači da može i da rukovodi istraživačkim projektima, kazala je agenciji Beta Gordana Petrović iz Ministarstva. Ministarstvo je poziv za konferenciju, koja se organizuje u saradnji sa Evropskom komisijom, uputilo preduzećima, fakultetima, institutima i drugim organizacijama koje se bave informacionim i komunikacionim tehnologijama, kazala je ona. Okvirni program 7 finansira projekte iz različitih oblasti, ali na predstojećoj konferenciji će, kako je objasnila, projekti u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija biti u centru pažnje. Učešće je besplatno a podaci o konferenciji i prijava dostupni su na Internet adresi http://fp7.mtid.sr.gov.yu. |
|
| Bilt i Đelić o evropskim integracijama Srbije
Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić razgovarali su u Beogradu o evropskoj budućnosti zemlje i kosovskom pitanju, saopšteno je nakon sastanka. Đelić je u razgovoru ukazao da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i istakao da je dolazak evropske misije na Kosovo jedino moguć uz donošenje takve odluke u Savetu bezbednosti UN. Na sastanku je bilo reči i o evropskoj budućnosti Srbije, ukidanju viznog režima i dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine, kao i o fondovima EU namenjenih razvoju Srbije. Bilt boravi u Beogradu gde je prethodno prisustvovao otvaranju regionalnog foruma o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. |
|
| Bugarska "uvozi" radnu snagu Bugarska je odlučila da zaposli visoko kvalifikovane radnike iz inostranstva kako bi prebrodila nestašicu radne snage potrebne za planirane projekte iz oblasti puteva i energije. "Vlada levog centra odlučila je da otvori bugarsko tržište rada kako bi pronašla kvalifikovane radnike za planirane velike infrastrukturne projekte", izjavila je ministar rada i socijalnih pitanja Emilija Maslarova, a prenosi sajt Pinkom (pincom.biz). Očekuje se da će plan bugarske vlade, koji stupa na snagu u maju ove godine, ponuditi stranim radnicima zelenu kartu za određene profesije na odredjeni vremenski period, rekla je Maslarova nacionalnom radiju na marginama sastanka koalicije ovog vikenda u gradu Hisar. Radne dozvole, kako je dodala, važiće samo za rad u Bugarskoj da bi se sprečila zloupotreba korišćenja u drugim zemljama EU. Maslarova nije precizirila koje zemlje će biti uključene u plan vlade, ali je navela da su Kina, Indija i Vijetnam izrazile interes, kao i Makedonija, Moldavija i Ukrajina u kojima inače živi brojna bugarska manjina. Bugarska se suočava s velikim nedostatkom radne snage nakon što je hiljade ljudi emigriralo u inostranstvo u godinama posle pada komunizma 1989. godine. |
|
| Bild: Samo Kipar neće priznati Kosovo
S izuzetkom Kipra, sve zemlje Evropske unije (EU) priznaće Kosovo kao nezavisnu državu, piše nemački dnevnik "Bild". List se poziva na visoke krugove u Briselu i navodi da će sve članice EU, izuzev Kipra, tu nameru objaviti već na sastanku ministara spoljnih poslova u ponedeljak, 18. februara, dan nakon očekivanog proglašenja nezavisnosti Kosova. Prenosechi vest "Bilda", više drugih nemačkih medija dodaje i da vlada Slovenije, koja je trenutno predsedavajuća EU, nije želela da komentariše izveštaje prema kojima se samo još Kipar protivi nezavisnosti Kosova. Istovremeno se navodi da je "istaknuti ekspert" agenciji Rojters rekao da još četiri do pet država nije spremno da u prvom trenutku prizna kosovsku državu. Pored Kipra, to su još i Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija. Pored toga, mediji navode i da su diplomate u Briselu najavile da EU neće izdavati nikakvo zajedničko saopštenje o priznavanju Kosova, već će taj korak biti prepušten svakoj zemlji ponaosob. |
|
| SARKOZI: Ratifikovanje ugovora povratak Francuske u Evropu
Ratifikacija Lisabonskog ugovora "uspeh" je koji dokazuje da se "Francuska vratila u Evropu", izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi. "Francuska je preuzela inicijativu i predložila ovaj ugovor kako bi izvukla Evropu iz institucionalne krize", rekao je Sarkozi u govoru koji je prenela francuska televizija. Kako je naveo, time što je postigla taj uspeh, "Francuska se vratila u Evropu" i "pronašla svoj uticaj, sposobnost da istakne svoj stav i svoje vrednosti". Francuski parlament je u petak ratifikovao ugovor iz Lisabona, skoro tri godine pošto su Francuzi na referendumu odbacili predlog evropskog ustava. Francuska je peta zemlja EU, posle Mađarske, Malte, Rumunije i Slovenije, koja je ratifikovala taj ugovor. |
|
| SOLANA: Uskoro operativni plan o slanju EU misije na Kosovo
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost izjavio je u Minhenu da će uskoro biti doneta odluka o operativnom planu Misije za Kosovo. "Srpski lideri, predsednik i premijer, dobro znaju koja je naša pozicija. Mi mislimo da Evropska unija ima obavezu da nastavi da pomaže u procesu stabilizacije regiona. To je naša pozicija i u tom pravcu ćemo ići", rekao je Solana za B92 na kraju trodnevne konferencije o međunarodnoj bezbednosti. Na pitanje da li će Brisel nastaviti sa pripremama za slanje misije, Solana je odgovorio da je Misija EU detaljno pripremljena i dobro analizirana. "Plan te misije EU je već odobrila i verovatno ćemo uskoro morati da donesemo odluku da bismo dovršili operativni plan, u slučaju da moramo da ga primenimo. To će biti urađeno, ali neću vam govoriti o datumima. Mi o tome razgovaramo i sa drugim članicama Saveta bezbednosti", rekao je on. |
|
| RUPEL: EU da potpiše sporazume s državama na Balkanu
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel pozvao je Evropsku uniju da ove godine potpiše što više sporazuma o saradnji s državama na Balkanu. Ministar spoljnih poslova Slovenije, koja trenutno predsedava EU, na konferenciji o bezbednosti u Minhenu rekao je da bi Unija trebalo da veže zemlje na Balkanu za blok u kojem se već nalazi 27 država. "Tokom našeg predsedavnja i možda tokom sledećeg predsedništva trebalo bi da pokrijemo ovu oblast evropskim sporazumima, bilo sa sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, bilo sa statusom kandidata ili pregovorima o pristupu", rekao je Rupel. Slovenija će predsedavati Evropskom unijom do 1. jula, kad Francuska preuzima tu funkciju koju će obavljati do kraja godine. |
|
| Francuska poziva na veću evropsku odbrambenu snagu
Francuski ministar odbrane Erv Moren optužio je SAD da imaju "šizofren" pristup evropskoj bezbednosti i kritikovao druge evropske saveznike zbog, kako je rekao, njihove "infantilne" zavisnosti od američke moći. Obraćajući se međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Moren je rekao da SAD stalno traže od svojih evropskih saveznika da na sebe preuzmu veći teret u oblasti odbrane, ali se sa druge strane suprotstavljaju naporima, koje vodi Francuska, da Evropska unija izgradi svoju bezbednosnu ulogu. "To je vid šizofrenije" rekao je Moren. Vašington je ranije ocenio pokušaje da se izgradi evropski vojni štab kao dupliranje resursa i pretnju jednistvu NATO-a. |
|
| Srbija ispunila veći deo uslova za “beli Šengen”
Srbija je ispunila veći deo kriterijuma za dolazak na "belu Šengen listu", istakao je u Briselu, posle druge runde pregovora o ukidanju viza za putovanja u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, glavni pregovarač u ime Evropske komisije Žan Luj de Brauer. On je dodao da je veoma zadovoljan radom Radne grupe Vlade Srbije za "beli Šengen", navodi se u saopštenju kabineta potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića. Evropska komisija će, kako je saopšteno, do kraja februara utvrditi precizan redosled ispunjavanja kriterijuma za ukidanje viza, a Savet ministara EU će taj dokument usvojiti na zasedanju u martu. |
|
| Češki parlament bira šefa države
Na svečanoj zajedničkoj sednici oba doma češki parlament je danas započeo izbor novog šefa države koji će narednih pet godina voditi zemlju, pošto Vaclavu Klausu ističe prvi mandat. Prvi put od plišane revolucije, 200 poslanika i 81 senator imaju izbor između samo dva, ali zato jednako jaka i dostojna kandidata, pošto su dugih 13 godina protivkandidati Vaclavu Havelu bili samo reda radi. Obojica kandidata su ekonomisti - evroskeptični borac protiv, kako tvrdi, lažnog mita globalnog otopljavanja, otac češkog puta u tranziciju - dosadašnji predsednik Vaclav Klaus, kandidat vladajuće Građanske demokratske stranke. I evrooptimista, od mladosti emigrant u SAD, cenjeni američki profesor ekonomije Jan Švejnar, glasni kritičar nekih Klausovih poteza s početka tranzicije. Švejnar je zajednički kandidat opozicionih socijaldemokrata, najmanje stranke u vladi, Stranke zelenih, a podržava ga i deo drugog od tri partnera u vladi, čeških demohrišćana. Nepredvidljivi opozicioni nereformisani komunisti su kao i kada je Vaclava Havela nasledio Vaclav Klaus ponovo jezičak na vagi koji će odlučiti o novom šefu države. |
|
| Nemačka i Srbija povećale trgovinsku razmenu za 30 odsto
Spoljnotrgovinska razmena između Nemačke i Srbije u 2007. je porasla za 30 odsto na 2,26 milijardi evra i dostigla nivo iz 1990. godine, saopštilo je predstavništvo Privredne komore Srbije u Nemačkoj. Srbija je u trgovini sa Nemačkom imala deficit od 893,3 miliona evra. Ukupan spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2007. iznosio je 6,93 milijarde evra. Izvoz u Nemačku uvećan je za 30,6 odsto na 684 miliona evra, što je 10,6 odsto ukupnog izvoza. Nemačka je treći najveći uvoznik iz Srbije, iza Italije koja učestvuje sa 12,4 odsto u srpskom izvozu i Bosne i Hercegovine koja ima 11,8 procenata. Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti 1,58 milijardi evra, 37,7 odsto više nego 2006. godine, što čini 11,8 odsto ukupnog srpskog uvoza. Nemačka je drugi uvoznik u Srbiju, iza Rusije koja ima udeo od 14,3 procenata. |
|
| Francuski parlament ratifikovao Lisabonski sporazum
Francuski parlament ratifikovao je Lisabonski sporazum, skoro tri godine pošto su Francuzi na referendumu odbili nacrt evropskog ustava. Sporazum, koji mora da odobri svih 27 članica EU kako bi ušao u primenu, podrazumeva reformu evropskih institucija, odnosno duži mandat njenom predsedniku, veće ingerencije komesaru za spoljne poslove, više demokratičnosti u donošenju odluka i više rasprava u evropskom i nacionalnim parlamentima. Francuski premijer Fransoa Fijon i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozdravili su rezultate glasanja. "Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma Francuska se vraća u srce Evrope, nekoliko meseci pre početka njenog predsedavanja Savetu EU", saopštio je Fijon. Francuska je peta zemlja EU, posle Mađarske, Malte, Rumunije i Slovenije, koja je ratifikovala takozvani Lisabonski sporazum, koji predstavlja zamenu za ustav. |
|
| Danas nastavak dijaloga o ukidanju viza sa EU
Delegacija Vlade Srbije sastaće se danas u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije radi nastavka dijaloga o ukidanju viznog režima između Srbije i Evropske unije (EU). Na sastanku će biti precizirana "mapa puta ka beloj šengen listi za Republiku Srbiju" i vremenski okvir dijaloga, saopšteno je iz Kabineta potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića. Delegacija Srbije, koju predvodi šef Biroa za medjunarodnu saradnju i evropske integracije MUP-a Dražen Maravić, sastaće se sa direktorom Direkcije za migracije, granice i azil i glavnim pregovaračem za ukidanje viza Evropske komisije Žanom Luijem de Brauerom. U delegaciji su i pomoćnik ministra spoljnih poslova Branko Radošević i savetnik potpredsednika Vlade za pravna pitanja evropskih integracija Vladimir Todorić. |
|
| MARKULIS: Misija EU nema veze sa nezavisnošću Kosova
Kiparska ministarka inostranih poslova Erato Kozaku Markulis izjavila je da misija EU na Kosovu nema nikakve veze sa nezavisnošću te pokrajine i da su to potpuno odvojena pitanja. "Ne, ova misija nema nikakve veze sa nezavisnošću. Ta dva pitanja su potpuno razdvojena. Učinili smo sve što smo mogli da terminologija u usvojenim dokumentima ne prejudicira status Kosova", rekla je Markulisova za srpsku redakciju britanskog radija BBC. Kipar je na sastanku ambasadora zemalja EU u ponedeljak, 4. februara, bio "konstruktivno uzdržan" kada je odobren pravni osnov te misije, a ta zemlja se inače protivi nezavisnosti Kosova. "Tako smo odlučili. Poznat je naš stav po pitanju priznavanja. Mi smo čvrsto odlučili da ne priznamo Kosovo i taj stav ni u kom slučaju nećemo promeniti", istakla je kiparska ministarka. Markulisova je rekla i da nije moguće da generalni sekretar UN Ban Ki Mun svojom izjavom odobri misiju EU. "Postarali smo se da se to ne dogodi, jer smatramo da generalni sekretar ne može da preuzme ulogu Saveta bezbednosti. U usvojenom dokumentu EU polazi se od toga da Rezolucija 1244 daje osnovu za slanje misije na Kosovo, što, po nama, nije tačno i zato smo se uzdržali", rekla je Markulisova. Ona je napomenula da će ministri EU 18. februara još jednom razmotriti odluku o slanju misije na Kosovo iako je ona još ranije doneta. |
|
| SVOBODA: Hrvatska mora da reši stambeno pitanje izbeglica
Član Evropskog parlamenta i izveštač za Hrvatsku Hanes Svoboda izjavio je da je Hrvatska puno učinila po pitanju izbeglica, ali da još postoje problemi koje je potrebno rešiti, pre svega rešavanje stambenog pitanja povratnika i zaštitu svedoka. "Nijedna zemlja koja je prošla rat nije učinila toliko za pitanje izbeglica i za saradnju s Haškim sudom kao Hrvatska", rekao je Svoboda nakon sastanka u Zagrebu s predsednikom Sabora Lukom Bebićem. Ipak, dodao je, postoje još "neki manji problemi" koje je potrebno rešiti, kao što su stambeno pitanje povratnika i zaštita svedoka. "Bili bi to poslednji kamenčići u mozaiku kojima bi Hrvatska ispunila sve potrebne zahteve", rekao je Svoboda. |
|
| TERAL: Srbija je kičma regiona
Ambasador Francuske u Srbiji Žan Fransoa Teral izjavio je da je Francuska ubeđena kako će Srbija zauzeti "svoje mesto kičme u regionu", uprkos aktuelnim peripetijama. "Raste interes za Srbiju i ubeđeni smo da će se Srbija afirmisati", rekao je Teral na skupu "Manjine: Migracije i readmisija", održanom u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Teral je, povodom početka rada internet sajta "Kurir de la Serbi" (Glasnik Srbije), koji je deo sajta "Kurir de Balkan", rekao da frankofonija za Francusku nije ostatak nacionalizma niti nostalgija, nego briga za kulturnu različitost. Sajt, koji je dostupan na internet adresi balkans.courriers.info namenjen je frankofonim čitaocima u Srbiji i u frankofonim zemljama. Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo rekla je da je Ministarstvo za dijasporu za pokretanje sajta dalo 5.000 evra i da u frankofonim zemljama Evrope, Severne Amerike i Afrike živi oko 300.000 ljudi poreklom iz Srbije. Ambasador Švajcarske u Srbiji Vilhelm Majer rekao je da je njegova zemlja dala veliki doprinos pokretanju sajta, a da je balkans.courriers.info prvi frankofoni sajt u istočnoj Evropi, pokrenut pre 10 godina. "To je projekt solidarnosti sa medijima, nezavisnim novinarima i nevladinim organizacijama. Sajt će učestvovati u promeni mentaliteta u regionu i radiće na izgradnji multikulturnog duha", rekao je Majer. |
|
| U EU nelegalno boravi 1,5 miliona državljana Srbije
U Srbiju su od početka godine, kada je počela primena sporazuma sa EU o readmisiji, stigle 52 zamolnice za readmisiju, a u zemljama EU nelegalno boravi više od 1,5 miliona državljana Srbije, izjavila je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević. "Proces readmisije je tek počeo. Zakasnili smo u reintegraciji ljudi koji se vraćaju u Srbiju, nema strateškog dokumenta koji bi trebalo da prati akcioni plan", rekla je Tanja Miščević na skupu o readmisiji, održanom u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Tanja Miščević je navela da je strategija za reintegraciju u završnoj fazi, ali da ne postoji jasna svest o tome kako pomoći povratnicima. "Postoji veliki otpor sredina prema ljudima koji se vraćaju", rekla je Tanja Miščević. Dodala je i da nije moguće ustanoviti tačan broj onih koji nelegalno borave u zemljama EU, jer oni mogu da budu evidentirani tek kada uđu u evidenciju imigracionih službi. |
|
| VAJT: EU nastavlja sa podrškom razvoju Srbije Portparol Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji (EAR) Džon Vajt rekao je da će Evropska unija (EU) nastaviti da podržava razvoj Srbije istim tempom. "Agencija za rekonstrukciju završava svoj mandat, ali će EU nastaviti da pomaže Srbiju u istom nivou i tempu. Ta pomoć će biti u rukama Evropske komisije preko jedne delegacije u Beogradu i posebne jedinice unutar vlade", rekao je Vajt novopazarskom radiju Sto plus. On je ocenio da je Srbija, "iako sa zakašnjenjem", ipak napravila velike korake na putu ka evropskim integracijama. "Taj put je veoma važan, ali nije ni malo lak. Mora se uložiti veliki trud i politička volja. Pre svega je potrebno razumevanje šta taj put znači za zemlju", rekao je Vajt. On je istakao da nije dobro upoređivati put ka Evropi Srbije sa putem zemalja u okruženju. "Srbija ima svoj ritam, potrebe, potencijale i prednosti. Ona ima velike kapacitete i stručnjake", rekao je Vajt. |
|
| Brisel bez komentara na legalizaciju marame u Turskoj
Evropska komisija odbila je da komentariše odluku turskog parlamenta da legalizuje nošenje islamske marame na univerzitetima, izjavila je portparolka evropskog komesara za proširenje Kristina Nađ. "Komisija nema poseban komentar. Ne postoji evropski zakon o tom pitanju, a praksa je veoma različita od jedne do druge države članice EU", rekla je portparolka komesara Olija Rena. Turski parlament je, posle 13-časovne rasprave, usvojio amandman na Ustav kojim se odobrava nošenje islamske marame na univerzitetima. Ta mera je podelila ovu muslimansku zemlju koja je, međutim, izričito laička država. Turska vlada je navela da legalizacija nošenja islamske marame na fakultetu predstavlja odbranu slobode muslimanskih studentkinja kao i da spada u proces približavanja Turske Evropskoj uniji. |
|
| Bugarska pozvala Srbiju da nastavi približavanje EU
Šef bugarske diplomatije Ivajlo Kalfin izrazio je žaljenje što Srbija, zbog stava svoje vlade o Kosovu, nije mogla da potpiše politički sporazum sa EU i pozvao Beograd da prihvati ispruženu ruku. U saopštenju objavljenom u Sofiji, Kalfin je apelovao na Srbiju da "sprovede neophodne reforme kako bi ubrzala proces približavanja EU". "Žalim što je potpisivanje sporazuma, predviđeno za 7. februar, odloženo zbog toga što vlada Srbije nije mogla da donese odluku o tome. Nadam se ipak da će prihvatiti ispruženu ruku, jer je to u interesu Srbije i njenih građana", poručio je Kalfin. Šef bugarske diplomatije u saopštenju je naglasio da "EU i zemlje članice prihvataju rezultate predsedničkih izbora u Srbiji... kao jasan dokaz da se narod Srbije opredelio za evropsku budućnost svoje zemlje". |
|
| EK će 13. februara razmatrati novi paket graničnih mera Evropska komisija će 13. Februara razmatrati novi paket mera, čiji cilj je da se ojačaju spoljne granice EU, odnosno, provera svih koji ulaze u EU, ali i praćenje kriminalaca, piše na sajtu EUobzervera (www.euobserver.com). Očekuje se da potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini stavi na razmatranje paket o kontroli granica, koji se sastoji od tri predloga. Paket preporučuje uvođenje registra za praćenje ulazaka/izlazaka u/iz EU za sve koji nisu građani Unije, kao i Sistem za osmatranje evropskih granica, programiran da otkriva one koji ulaze u EU bez odgovarajućih viza. Brisel, takođe, namerava da pospeši bolje funkcionisanje Agencije EU za kontrolu granica – Fronteks, naročito u smislu "intenziviranja" zajedničkih akcija država članica, koje se nalaze na pomorskoj granici EU. |
|
| Predsedništvo EU se nada da će Srbija potpisati sporazum Srbiji je potrebno dodatno vreme za provođenje svih potrebnih unutrašnjih postupaka koji bi omogućili potpisivanje privremenog političkog sporazuma sa Evropskom unijom, saopštilo je slovenačko predsedništvo EU. U saopštenju, u kome se potvrđuje izjava Evropske komisije da sporazum neće biti potpisan u četvrtak, izražava nada da će to biti učinjeno narednih dana. "Predsedništvo izražava nadu da će Srbija uskoro pozitivno odgovoriti na evropsku ponudu, što bi omogućilo potpisivanje sporazuma narednih dana", saopštilo je predsedništvo u izjavi za javnost. "Predsedništvo je sa strane Srbije obavešteno da planiranog potpisivaja privremenog političkog sporazuma između Evropske unije (EU) i Srbije ne može biti 7. februara 2008. kao što je prvobitno predviđeno", objasnilo je predsedništvo. Nakon razgovora sa srpskom stranom je, naime, utvrđeno da je Srbiji potrebno dodatno vreme za provođenje svih potrebnih unutrašnjih postupaka za potpisivanje sporazuma, navodi predsedništvo, i dodaje da je EU na potpisivanje spremna. |
|
| KACIN: Srbija na pragu samoizolacije
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izrazio je veliko razočarenje zbog odlaganja potpisivanja političkog sporazuma između Srbije i Evropske unije i ocenio da je Srbija na pragu samoizolacije. "Veliko je razočarenje što je Srbija, samo nekoliko dana nakon pobede proevropski usmerenog Borisa Tadića na predsedničkim izborima, na pragu samoizolacije", navodi se u saopštenju izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. U saopštenju se dodaje da je "većina građana Srbije na nedeljnim izborima izabrala evropski put zemlje" i da bi zato političari u Beogradu "najviše uradili za Srbiju i srpske građane kada bi odmah nastavili i ubrzali približavanje Srbije u EU". Kacin je ocenio da bi političari u Beogradu time postali primer za svoje susede i celi region i da bi "dobili još veću podršku i poverenje svojih građana". On je izrazio nadu da će "trenutna situacija biti što pre prevaziđena" i da će "u budućnosti doći do potpisivanja političkog sporazuma" između Srbije i EU. |
|
| Oprezna ekonomska politika prioritet Rumunije Rumunska vlada će ove godine promovisati koherentnu i opreznu ekonomsku politiku u nastojanju da drži pod kontrolom inflaciju, budžetski deficit, povećanje plata i troškove u javnim institucijama. Rumunska televizija "Mani Čenel" (The Money channel) prenosi da su premijer Kalin Popesku Taričeanu, guverner Naconalne banke (BNR) Mugur Isaresku i ministar ekonomije i finansija Varužan Vozganijan razmatrali usaglašavanje politike vlade i centralne banke. Taricceanu je izjavio da vlada ne može kontrolisati cene, jer to ne dozvoljavaju zakoni slobodnog tržišta, ali da može da vodi vrlo opreznu politiku, što znači kontrolisanje povećanja plata. Taričeanu je, takođe, naveo da će Rumunija preduzeti potrebne mere u vezi sa budžetskim deficitom, prema odredbama sporazuma iz Mastrihta. |
|
| REN: Treba potpisati SSP
Evropski komesar Oli Ren založio se u Briselu za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije, uz ocenu da su srpske vlasti "veoma blizu potpune saradnje s Haškim sudom". Evropski komesar je izjavio da će se on za to ponovo založiti na predstojećem sastanku šefova diplomatija EU, 18. februara, naglasivši da bi dostizanje sasvim pune saradnje Beograda s Tribunalom moglo ostati kao uslov za ratifikaciju tog sporazuma u parlamentima zemalja EU. Ren je to izjavio novinarima saopštavajući da je za sutra predviđeno potpisivanje prelaznog političkog sporazuma EU-Srbija moralo da se odloži zbog toga što je to "zakočila" stranka DSS srpskog premijera Vojislava Koštunice. Komesar za proširivanje Evropske komisije je objasnio da je "politički sporazum, čije potpisivanje je moralo biti odloženo, u stvari prelazni korak za pripremu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za koji je puna saradnja s haškim sudom ključni uslov". |
|
| Izbori u Italiji 13. i 14. aprila
Vanredni izbori u Italiji biće održani 13. i 14. aprila, saopšteno je u Rimu posle sastanka vlade odlazećeg premijera Romana Prodija, koji je istovremeno najavio da se neće ponovo kandidovati. "Odlučio sam da se ne kandidujem ponovo kako bih omoguchio neophodnu smenu generacija. Neko mora da da primer", rekao je Prodi, koji je krajem januara podneo ostavku posle 20 meseci na mestu premijera, pošto je njegovoj vladi izglasano nepoverenje u Senatu. Odluku o datumu održavanja vanrednih izbora objavio je ministar saobraćaja Alesandro Bjanki, a prethodno je italijanski predsednik Đorđo Napolitano raspustio parlament čime je otvoren put za raspisivanje izbora. Napolitano je izrazio žaljenje zato što je bio "prisiljen" da raspusti oba doma parlamenta i ocenio da preuranjeni izbori predstavljaju "anomaliju" u odnosu na normalan proces smenjivanja vlada, što neche biti "bez posledica po zemlju". Odluka o raspuštanju bila je neophodna zbog "negativnog rezultata pregovora" koje je vodio predsedavajući Senata Franko Marini s liderima stranaka i "nemogućnosti da se obezbedi većina za brzu reformu izbornog zakona", objasnio je italijanski predsednik. Istraživanja pokazuju da bi za blok desnog centra, koji predvodi lider Forca Italije i bivši premijer Silvio Berluskoni, glasalo oko 16 odsto više birađa nego za koaliciju levog centra |
|
| Ren odložio potpisivanje sporazuma sa Srbijom
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren izjavio je da se odlaže potpisivanje političkog sporazuma sa Srbijom, koje je bilo planirano za 7. februar. Evropska komisija je izrazila žaljenje zbog "opstrukcije" potpisivanja sporazuma od strane premijera Srbije Vojislava Koštunice. |
|
| Samo 36 odsto Poljaka za američki stit u njihovoj zemlji
Svega 36 odsto Poljaka prihvata da u njihovoj zemlji budu smeštene rakete presretači iz američkog antiraketnog štita, dok je protiv tog plana SAD svaki drugi Poljak, pokazala je najnovija anketa agencije SMG/KRC. Zbog američkog antiraketnog štita i njegove evropske baze sa raketama u Poljskoj i radarom u Češkoj ponovo sevaju varnice između Poljske i Rusije i to pred ključni susret poljskog premijera Donalda Tuska i ruskog predsednika Vladimira Putina, 8. februara u Moskvi. Donald Tusk demantovao je u intervjuu ruskim medijima da su prekinute konsultacije Varšave i Moskve oko baze štita kojoj se žestoko protivi Rusija, a naglasio je da nisu još uvek završeni dogovorom ni pregovori sa SAD, javljaju poljski mediji. |
|
| JANŠA: Sporazum EU sa Srbijom će možda biti odgođen
Predsedavajući Saveta Evropske unije, slovenački premijer Janez Janša izrazio je nadu da će Srbija u četvrtak potpisati politički sporazum sa EU za šta je vlada Slovenije dala "zeleno svetlo". Slovenački premijer je u Ljubljani razgovarao s predsednikom grčke vlade Kostasom Karamanlisom, nakon čega su dva premijera održala konferenciju za novinare. "Potpisivanje sporazuma nije sigurno", rekao je Janša, koji je novinarima kazao da je razgovarao telefonom s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je ukazao da možda neće uspeti da sprovede sve procedure da vlada, odnosno parlament Srbije, donese odluku o potpisivanju sporazuma s EU. "Ako se to desi primićemo to sa žaljenjem, ali nekoliko dana u strateškom smilu ne znači ključno zakašnjenje. Važno je da odluka bude pozitivna", rekao je Janša. EU je ponudivši taj sporazum Srbiji, na neki način, pokazala otvorena vrata za ulazak u Uniju i "sadržajem tog sporazuma pokušala je ohrabriti proevropske snage u Srbiji da naprave odlučne korake, koji su ovom vremenu potrebni", dodao je. Slovenački premijer je kazao da je "s obzirom na rezultat predsedničkih izbora u Srbiji ta poruka EU bila pozitivno primljena, ali je EU ocenila da će u ovom trenutku za takav korak trebati više vremena, i vrlo je moguće da će potpisivanje biti odgođeno, ali mi još nismo izgubili svu nadu". |
|
| Sofija i Budimpešta za zajednički stav EU o Kosovu
Predsednici Bugarske i Mađarske Georgi Prvanov i Laslo Šoljom zatražili su od Evropske unije da zauzme zajednički stav o statusu Kosova. "Evropska unija treba da bude jedinstvena u svojoj politici, a posebno je važno da to bude sada kada se Kosovo sprema da proglasi nezavisnost... Nadam se da će biti zajedničkog stava EU po tom pitanju", rekao je Šoljom novinarima nakon susreta s bugarskim kolegom u Sofiji. Prvanov je dodao da su "diplomatski napori Bugarske i Mađarske usmereni ka zauzimanju zajedničkog i aktivnog evropskog stava o Kosovu". Šest članica EU među kojima su Bugarska i Rumunija, susedi Srbije, protivi se momentalnom priznavanju Kosova dok su ostale zemlje Unije kao i SAD spremne da priznaju nezavisnost Kosova |
|
| Čorojanu: Nacionalni cilj Srbije - EU
Rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čorojanu izjavio je agenciji Beta da bi Srbija trebalo sada da se ujedini oko nacionalnog cilja – približavanja Evropskoj uniji, u čemu će je Rumunija podržavati kao i do sada. U razgovoru sa dopisnicom Bete iz Bukurešta Jelkicom Petrov, Čorojanu je ponovio stav Rumunije da ta zemlja neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Čorojanu je rekao da je Rumunija sa velikom pažnjom pratila izbore za predsednika Srbije i da "rezultati pokazuju evropsko političko opredeljenje građana Srbije koje Bukurešt pozdravlja". Pobeda Borisa Tadića, pored radosti, istovremeno predstavlja i veliku odgovornost, jer se praktično radi o "istorijskom izazovu" – približavanju Srbije Evropi, a na tom putu Rumunija će je stalno podržavati, naveo je Čorojanu. Rumunski ministar spoljnih poslova je naglasio da je "Srbija nesporni deo evropske porodice i da je njeno mesto i njena uloga unutar Evropske unije". Čorojanu je rekao da je sada delikatni trenutak koji iziskuje veliku odgovornost oko statusa Kosova. "Ja sam shvatio značaj uloge koju je odigrao kosovski predmet u izbornom procesu (u Srbiji)", rekao je Čorojanu. |
|
| Napolitano namerava da raspusti italijanski parlament
U Italiji će se sredinom aprila održati izbori, koji bi mogli na vlast da vrate medijskog magnata Silvija Berluskonija, pošto političke partije nisu uspele da se dogovore oko privremene vlade. Predsednik Đorđo Napolitano pozvao je predsednike oba doma parlamenta da objave da će on raspustiti parlament. Po zakonu, on bi nakon toga trebalo da raspiše izbore u roku od 70 dana. "Idemo na izbore", piše na naslovnoj strani dnevnih novina Il Đornale, koje drži Berluskonijev brat Paolo. Nevoljan da raspiše izbore tako brzo, Napolitano je tražio od predsednika Senata (gornjeg doma italijanskog parlamenta) Franka Marinija, da vidi da li je moguće da se prikupi dovoljno podrške za privremenu vladu, koja bi izvršila reformu izbornog sistema. Međutim, Berluskoni zahteva prevremene izbore. Posle četvorodnevnih razgovora sa političkim liderima, Marini je u ponedeljak rekao Napolitanu da nije uspeo da pronađe većinu koja bi podržala prelaznu administraciju. |
|
| Pad poverenja potrošača u zoni evra Prodavnice širom zone evra u decembru su ubeležile za dva odsto manju prodaju na godišnjem nivou, jer su više cene hrane i energije nepovoljno delovale na potrošnju pred praznike, saopštio je Eurostat. Poverenje potrošača u zoni palo je na minimum za dve godine i to će u velikoj meri delovati na Evropsku centralnu banku (ECB) koja u četvrtak treba da odluči o ceni zaduživanja. Inflacija u zoni evra je daleko iznad od strane ECB zacrtanih neznatno ispod dva odsto, međutim, bojazni od globalne kreditne krize i neizvesnost koliko će ekonomija zone usporiti govore u prilog tome da će ECB ostaviti kamatu na četiri odsto za mesece koji slede. Usporavanje kupovina pogodilo je i zemlje van zone evra i 27-člana Evropska unija je, prema Eurostatu, registrovala decembarski pad prodaje od 1,4 odsto na godišnjem nivou. |
|
| PETERING: EU da uputi jasan signal Srbiji da je dobrodošla Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering pozvao je Evropsku uniju da pošalje "snažan signal" Srbiji kako bi joj, dok se Kosovo priprema za proglašenje nezavisnosti, stavila do znanja da je "dobrodošla" u Uniju. "Sada je neizbežno da Kosovo dobije nezavisnost i to je svakako veliki problem za Srbiju i zato moramo posvetiti veliku pažnju" politici EU o tom pitanju, rekao je Petering na konferenciji za novinare u Tokiju. Prema njegovim rečima, EU mora uputiti jasan signal Srbiji kako bi joj pokazala da će "jednog dana, ne sutra, biti dobrodošla u EU, kao i Kosovo". "Jednog dana, Srbija i Kosovo će se ponovo sastati, na drugačiji način, kao članice EU", rekao je Petering, koji u poseti Japanu predvodi delegaciju Evropskog parlamenta. |
|
| Češki univerziteti udružili se protiv plagijatora
Češki univerziteti i visoke škole udružili su se u borbi protiv plagijatora i spremaju novi softver i elektronsku bazu podataka svih seminarskih i diplomskih radova koji će studentima otežati prepisivanje. Do sada su posebne programe imali pojedinačni univerzizeti, ali pojava da se studenti, umesto da zagreju stolicu i napišu svoj rad, sve češće kite tuđim perjem uzela je u Češkoj isuviše maha. "Za teritoriju cele države pravimo arhivu fakultetskih radova studenata u kojem će se lako pretražiti radovi iz svih 17 univerziteta i visokih škola i videti da nisu prepisani u celosti ili neki njihovi delovi", kazala je portparolka Masarikovog univerziteta iz Brna Tereza Fojtova. Vech za šest meseci, kada ceo sistem proradi, bez akademske titule mogu da ostanu plagijatori koji prepisivanjem nastoje da se provuku kroz studije. Plagijatorima neće pomoći ni prepisivanje s inostranih sajtova, pošto softver poredi baze podataka tekstova i na engleskom, francuskom, nemačkom i slovačkom jeziku. |
|
| U Britaniji konzervativci popularniji od laburista
Konzervativna partija, vodeća opoziciona stranka u Britaniji, uživa veću podršku građana od laburista premijera Gordona Brauna, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja koje objavljuje dnevnik "Tajms". Prema rezultatima istraživanja, za Laburističku partiju se izjasnilo 31 odsto ispitanika, a za konzervativce koje predvodi Dejvid Kameron 40 odsto. Za liberalne demokrate, treću stranku u Britaniji, izjasnilo se 17 odsto građana. Anketu je sproveo institut Populus na 1.504 građana izmedju 7. i 9. decembra prošle godine. Braunova vlada se već nedeljama trudi da umanji prednost torijevaca, posle skandala sa generalnim sekretarom Laburističke partije koji je podneo ostavku, pošto su mediji otkrili da je primao u tajnosti značajne poklone od jednog trgovca nekretninama. |
|
| EU usvojila pravni okvir za moguću misiju na Kosovu Evropska unija je, "pismenim postupkom" i uz "uzdržanost" Kipra, usvojila pravne odrednice, modalitete i koncept operacije i predvidele sredstva za moguću misiju EU na Kosovu, s tim što bi "zeleno svetlo" za to trebalo da da Savet ministara EU. Ambasadori zemalja evropske dvadesetsedmorice u Briselu su prihvatili da specijalni predstavnik EU u predviđenoj misiji na Kosovu bude holandski diplomata Piter Fejt. Pravne odrednice i modaliteti, sadržani u "zajedničkoj akciji", uglavnom se oslanjaju na tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, u čijem članu 10 se govori o "međunarodnom prisustvu" u toj pokrajini. Dosad su više zemalja EU imale velike zamerke na takvo tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kao pravne osnove za eventualno upućivanje misije EU na Kosovo. Ta misija EU na Kosovu zvaće se "EULEX" i trebalo bi da ima blizu 2.000 policajaca, sudija i tužilaca, a za nju bi trebalo izdvojiti 205 miliona evra za prvih 16 meseci. |
|
EU subvencije za duvan preusmerava u antipušačke kampanje |
|
| Zvaničnicima u Beogradu dostavljen sporazum iz Brisela Politički sporazum koji je Evropska unija ponudila Srbiji na potpisivanje, dostavljen je zvaničnicima u Beogradu, rekla je agenciji Beta pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbiji Milica Delević-Đilas. "Sporazum će biti upućen vladi i očekujem da će on biti potpisan 7. februara u Briselu", rekla je Delevićeva i dodala da nema ničeg spornog u sporazuma, tako da očekuje da će se stranke vladajuće koalicije saglasiti o njegovom potpisivanju. Ona je navela da politički sporazum "predstavlja operacionalizaciju zaključaka koji su usvojeni 28. januara, na sastanku ministara opštih i spoljnih poslova EU". Prema njenim rečima, sporazum dosta verno odslikava ono u vezi s čim su se ministri 27 članica EU saglasili prošle nedelje, a to je da Srbiji ponude nešto što bi bio politički okvir za sveukupne bilateralne odnose. "Tu se nalaze i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), otvaranje dijaloga o viznoj liberalizaciji, produbljivanje političkog dijaloga i uspostavljanje Radne grupe za Srbiju koja bi trebalo da doprinese da se ovaj proces prati i da Srbija što pre ispuni uslove koji su potrebni za potpisivanje SSP", rekla je Delević-Đilas |
|
| Izmena francuskog ustava uslov za ratifikaciju sporazuma EU
Francuski parlament trebalo bi da izglasa izmenu ustava koja je nužna za ratifikaciju sporazuma iz Lisabona koji će pojednostaviti mehanizam odlučivanja u EU i omogućiti ulazak novih članica. Oba doma parlamenta, Nacionalna skupština i Senat, u kojima dominira vladajuća Unija za narodni pokret (UMP), već su u januaru odvojeno usvojila izmene, a trebalo bi da ih na zajedničkoj sednici u Versaju konačno izglasaju. Francuski ustav mora se izmeniti pošto se u njemu, u skladu sa izmenama iz marta 2005. godine, pominje "ustavni sporazum" EU koji su, međutim, Francuzi odbacili na referendumu u maju te godine. Francuski parlament bi zatim trebalo da odobri ratifikaciju sporazuma iz Lisabona u vidu nacrta zakona, o kome će se Nacionalna skupština izjasniti 7. februara, a zatim i Senat. Sporazum iz Lisabona predstavljen je kao uspeh predsednika Nikole Sarkozija za oživljavanje Evrope, posle francuskog "ne" ustavu na referendumu. On je već u svojoj predizbornoj kampanji rekao da smatra da sporazum treba ratifikovati u parlamentu. Opoziciona levica, koja se 2005. godine podelila zbog evropskog ustava, ne slaže se s tim i smatra da treba raspisati referendum. |
|
| EU pozdravlja pobedu Borisa Tadića
Predsedništvo Evropske unije čestitalo je Borisu Tadiću na ponovnom izboru za predsednika Srbije i izrazilo uverenje da će to "pospešiti napredak Srbije na putu u EU, uključujući potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji bi utro put za to da (Srbija) dobije status kandidata za članstvo u EU". U saopštenju slovenačkog predsedništva Uniji objavljenom u Briselu, podvlači se da "Srbija ima ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu, a srpski narod je deo evropske porodice". "Evropska unija želi da produbi svoje odnose sa Srbijom i da pospeši njen napredak ka EU, uključujući dobijanje statusa kandidata za članstvo. Zato tu državu podstiče da odlučno pristupi sprovočenju nužnih reformi za napredak procesa stabilizacije i pridruživanja", kaže se u saopštenju. Predsedništvo evropske dvadesetsedmorice "s tim u vezi podvlači takođe ključni značaj potpune saradnje s međunarodnim sudom za ratne zločine na području bivše Jugoslavije". U saopštenju se pozdravlja i visoko učešće srpskih građana na "prema prvim ocenama, slobodnim i poštenim izborima, kao i činjenica da sve govori da je srpski narod potvrdio svoju podršku demokratskom i evropskom putu svoje domovine". |
|
| Nagli pad popularnosti Sarkozija u Francuskoj
Francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju naglo je opala popularnost u Francuskoj, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja. Analitičari smatraju da je razlog tome nezadovoljstvo građana zbog ekonomske politike i prevelika pažnja koju mediji poklanjaju privatnom životu predsednika. Prema istraživanju, Sarkozijeva popularnost je opala za samo jedan mesec za 13 procentnih poena i po prvi put je negativno mišljenje o predsedniku imala većina od 55 odsto građana, dok je 44 odsto iznelo pozitivno mišljenje. Istraživanje je za dnevnik "Liberasion" sproveo institut LH2 pre i posle objavljivanja saopštenja da se Sarkozi oženio bivšom manekenkom Karlom Bruni. Postepeno opadanje poverenja u Sarkozija od njegovog dolaska na vlasti, sa 67 odsto u julu 2007. godine na 54 odsto u januaru ove godine, znatno se ubrzalo poslednjih dana januara i početkom februara. Direktor političkih studija LH2 Fransoa Mike-Marti ocenio je da je reč o smanjenju popularnosti "retko velikih razmera", navodeći da je mali broj primera za tako značajan pad poverenja, osim u slučaju predsednika Žaka Širaka 1995. godine. |
|
| Poljacima domovina najdraži brend Najdraži i najjači brend za Poljake je njihova domovina Poljska, a u odnosu na 2004. godinu, kada je rađena prva takva anketa, epitet "poljski" kao znak kvaliteta ima sve veću težinu. U redovnom, trećem rangiranju najcenjenijih, najpotrebnijih ili najizrazitijih brendova u Poljskoj, najjači brend je sama Poljska, sledi velika redovna januarska rokerska dobrotvorna akcija Veliki orkestar praznične pomoći, a na trećem mestu je Nokia. "Poljaci polako prestaju da se stide toga što su Poljaci. To što je nešto poljsko postaje adut za robu u stilu što je poljsko to je dobro", prokomentarisao je rezultate ankete filozof Marćin Krul. |
|
| Slovački premijer spreman da popusti oko zakona o štampi
Posle tvrdoglavog odbijanja, slovački premijer Robert Fico spreman je da popusti I uskladi novi kontroverzni predlog zakona o štampi sa zahtevima novinarskih i međunarodnih organizacija. "Zakon o štampi će se menjati, a premijer Fico spreman je da uzme u obzir zamerke koje je prosšle sedmice izneo OEBS. Ozbiljno ćemo razmotriti sve primedbe međunarodnih institucija", kazala je za list SME portparolka slovačkog premijera Silvija Glendova. Zbog kontroverznog zakona o štampi koji ministarstvu kulture "daje bič" za medije preko prava na odgovor za političare i građane čak i kada su navodi u medijima o njima istiniti, kao i preko novčanih kazni za kršenje nejasno formulisanih paragrafa, protestovala je i slovačka opozicija. Premijera je po svemu sudeći na popuštanje naterao kontroverzni potez opozicije koja je ove sedmice ucenila vladu da zakon o štampi povuče i preradi ako želi neophodnih pet glasova opozicionih poslanika za ratifikaciju Lisabonskog ugovora o reformi evropskih institucija. |
|
| Članice EU odobrile modalitete misije na Kosovu
Ambasadori članica Evropske unije završili su pripreme za slanje misije na Kosovo, a ministri EU će konačnu odluku o tome doneti 12. februara, javio je Rojters pozivajući se na evropske diplomatske izvore. AFP navodi da su ambasadori 27 članica EU na sastanku u Briselu odobrili pravne i finansijske modalitete misije, koju će činiti 1.800 pravnih i policijskih stručnjaka. Oni su, kako javlja Rojters, odobrili tekst o takozvanoj zajedničkoj akciji za slanje misije na Kosovu. EU je, da bi izbegla oštru reakciju Srbije, odložila donošenje odluke posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, rekli su evropski diplomatski izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti pitanja, a prenosi Rojters. "Tekst o zajedničkoj akciji je usvojen. Još treba da bude usvojen u Savetu (ministara) EU", rekao je neimenovani izvor u EU i dodao da će ministri finansija EU to učiniti bez rasprave na sastanku 12. februara. Izvori u EU su rekli da će biti potrebno još nekoliko nedelja da se završi detaljan operativni plan i razmesti misija, iako su neki elementi misije već na terenu u Prištini. |
|
| BILT: EU namerava da pruži Srbiji nove podstreke Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt u Berlinu je rekao da će Evropska uniji ponuditi još podstreka Srbiji. "Ponuda EU Srbiji je značajna" i "to nije sve, još toga će uslediti", rekao je Bilt na konferenciji za novinare posle sastanka sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom. Evropska unija ponudila je 28. januara Srbiji politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i potpunom ukidanju viza za srpske građane. Bilt je ocenio da predstoje "teška vremena sa teškim odlukama", dok je Štajnmajer naglasio da je EU svesna izazova koji joj predstoje. "Mi nismo naivni, mi znamo šta nas čeka", rekao je šef nemačke diplomatije. Bilt je rekao da je EU "na dobrom putu" i "blizu konsenzusa" u vezi sa Kosovom, ali je izrazio zabrinutost zbog ekonomskih i socijalnih prilika na Kosovu u narednom periodu. On je ocenio da bi bilo mudro "usredsrediti se na dane posle promena", odnosno, kako navodi AFP, proglašenja nezavisnosti. |
|
U Rumuniji stroga zabrana pušenja od 1. januara 2009. |
|
| REN: Nadam se da će Srbija izabrati evropsku budućnost Evropski komesar Oli Ren izjavio je da je sporazum ponuđen Srbiji "svojevrsna kapija za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU" i izrazio nadu da će narod Srbije izabrati evropsku budućnost na predsedničkim izborima. "Mi ćemo pozdraviti svaku odluku kojom će Srbija potvrditi svoju evropsku orijentaciju i privrženost evropskim vrednostima i standardima", izjavio je Ren u intervju za "Večernje novosti". Komesar za proširenje EU naglasio je da se radi se "o načinu života, pripadanju zajednici naroda koji poštuju principe demokratije, vladavine prava i fundamentalnih sloboda, čija se politika bazira na miru i pomirenju". Na pitanje da li je poziv na potpisivanje političkog sporazuma o saradnji sa Srbijom dovoljan da zameni potpisivanje Sporazuma o stabilibizaciji i pridruživanju (SSP), on je odgovorio da je to vrlo "snažan signal evropskoj perspektivi Srbije". "Taj sporazum biće vrlo važan korak ka potpisivanju SSP i ugovora o viznoj liberalizaciji. Posebno bih istakao pominjanje vizne liberalizacije u tom sporazumu, jer to predstavlja korak dalje, s obzirom na to da se u SSP ne pominje slobodno putovanje gradjana Srbije u EU", rekao je Ren. |
|
| Delo: U Srbiji sve veći prezir prema Sloveniji Današnji slovenački dnevnik "Delo" piše da u Srbiji jača prezir prema Sloveniji i da su češći pozivi na bojkot slovenačke robe. "Mozzda bi istraživanja, koja bi prevazišla površne utiske na osnovu svakodnevne komunikacije, bolje pokazala pretpostavljenu sve veću nenaklonost srpskih građana prema Sloveniji ili bolje rečeno prema njenom državnom vrhu", piše list. List navodi da "srpski prezir prema bivšoj brachi" jača zbog toga što se Slovenci nepozvani mešaju u srpske stvari i da u Srbiji ima malo razumevanja za neke poteze slovenačkih političara. "Reč je, na primer, o slovenačkom mešanju u srpske stvari koje je zbog trenutnog položaja koji Slovenija ima u EU opravdano", piše list. "Beogradska nervoza zbog pisanja jednog beogradskog i jednog ljubljanskog dnevnika o navodnoj američko-slovenačkoj uroti protiv Srbije svedoči o tome da se neke stvari bez razloga naduvavaju", dodaje se u tekstu |
|
| Česi vole sebe i Slovake, Rusi i Srbi nesimpatični Česi na svetu najviše vole sebe, pa Slovake skoro kao sebe, simpatični su im od suseda još i Austrijanci, ne gaje simpatije prema Rusima i Srbima, a najnesimpatičniji su im Iračani, Palestinci i Avganistanci. U redovnoj anketi centra CVVM od 24 naroda Česi su kao najsimpaticcnije, osim sebe, odabrali Slovake, a u prvih pet najsimpatičnijih su još Francuzi, Šveđani i Englezi. "Zlatni prosek" na skali simpatija Čeha zauzimaju Mađari, Japanci, Amerikanci i Nemci. Tradicionalno neomiljeni Rusi su na 15. mestu, Srbi na 16. a odmah za njima Ukrajinci. Najnesimpatičniji narod po mišljenju Čeha su Iračani. |
|
| Valensa ne da političarima više od 830 evra plate
Bivši poljski predsednik Leh Valensa našao je recept za talas štrajkova budžetskih korisnika u Poljskoj zbog malih zarada - poljskim političarima smanjiti plate na 833 evra mesečno. "Ja od drzzave dobijam 3.000 zlota (833 evra), a mnogo više joj izdvajam preko poreza. Političari bi trebalo da zarađuju toliko. Šta će im više?", kazao je Valensa radiju TOKFM. Carinici, učitelji, lekari, medicinske sestre, rudari i ko sve već od poljskih budžetskih korisnika ne štrajkuje ili ne protestuje od početka godine zbog malih plata trebalo bi po rečima Valense ipak prvo da pogledaju u kakvom je stanju državni budžet. |
|
