Janša: Vinjete će više opteretiti tranzitne putnike
Slovenački premijer Janez Janša rekao je danas u parlamentu Slovenije da će uvođenjem vinjeta za korišćenje autoputeva, automobili u tranzitu biti odgovarajuće opterećeni. "Tranzit do sada nije bio adekvatno opterećen", rekao je Janša. Vlada je neposredno pred protekle praznike usvojila novi način naplate korišćenja autoputeva i brzih puteva u Sloveniji, kroz uvođenje polugodišnjih i godišnjih vinjeta, koje će koštati 35, odnosno 55 evra. Novi način naplate će početi da važi od 1. jula ove godine, i, kako je danas rekao premijer, biće na snazi do uvođenja satelitskog načina naplate 2009. godine za teretna vozila, a kasnije i za putnička. Janša je uveren da će sa uvođenjem vinjeta za naplatu korišćenja autoputeva, tranzit koji je u stalnom povećanju biti adekvatnije opterećen, kao i da će sa novim sistemom biti naplaćeno deset odsto više. Uvođenjem novog sistema putnici u tranzitu će biti prinuđeni da kupe godišnju ili polugodišnju vinjetu, ili da kroz Sloveniju voze lokalnim putevima. Premijer sadašnji sistem smatra nepravednim prema brojnim građanima Slovenije, i upozorio je da čak polovina korisnika autoputeva ne plaća njihovo korišćenje. Janša je još rekao da je uveren da će novi sistem povećati mobilnost radne snage, smanjiti zagađenje i pravednije razdeliti troškove korišćenja autoputeva između domaćih vozača i tranzita.

Ambasada Italije upozorava na zloupotrebe viza
Ambasada Italije u Podgorici upozorila je danas da će na "najstroži način" suzbiti korišćenje italijanskih viza za putovanja u druge zemlje šengenskog prostora, osim Italije, Francuske i Malte. U oglasu objavljenom u podgoričkim dnevnim novinama ambasada Italije navela je da određen broj podnosilaca zahteva za vize za Italiju, Francusku i Maltu, putuje u Nemačku i druge zemlje Šengena. Ambasada je upozorila da će sve podnosioce zahteva koji vizu dobijenu za boravak u Italiji, Francuskoj ili Malti koriste za putovanja u neke druge zemlje prijaviti policijskim organima šengena, zbog kršenja člana 361 Krivičnog zakona Italije. Objašnjeno je da se radi o krivičnom delu "obmana države" i da to povlači krivični postupak u Italiji kao i uvršćivanje na spisak osoba kojima nije dozvoljen ulazak u zemlje šengena na period od deset godina. Ambasada podseća da na osnovu Sporazuma o viznim olakšicama između Evropske unije i Crne Gore vize može izdati samo rezidentima u Crnoj Gori koji putuju u Italiju, Francusku ili Maltu. Saopšteno je i da ambasada više neće primati dokumentaciju turističkih agencija za organizovana putovanja, jer je otkrivena prevara jedne "navodne turističke organizacije" koja je organizovala lažne turističke ture. "Svaki podnosilac zahteva moraće lično da se postara za vizu. Neće se činiti nikakvi izuzeci, te vas molimo da ambasadi ne upućujete ni usmene ni pismene zahteve za preferencijalni tretman, niti putem bilo kojeg privatnog ili državnog kanala", zaključuje se u oglasu ambasade. Navedeno je, međutim, da iz Crne Gore tokom 2007. godine "nije zabeležen nijedan značajni migratorni tok prema Italiji" i da je u prošloj godini izdato više od 18.000 viza.

EU počela da daje pomoć Palestinskoj upravi
Evropska komisija počela je da dostavlja Palestincima obećanu pomoć od 300 miliona evra, namenjenu izgradnji infrastrukture, ekonomskim programima i rešavanju problema izbeglica. Ta pomoć obećana je donatorskoj na konferenciji u Parizu prošlog decembra, kada je za podršku Palestincima obećano pet milijardi evra. Evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero Valdner izjavila je danas da će pomoć EU pokazuje rešenost Unije da podrži Palestinsku upravu u njenim naporima da poboljša život ljudi i stremi ka mirovnom sporazumu sa Izraelom".

Medvedev protiv širenja NATO na Gruziju i Ukrajinu
Pristup bivših sovjetskih republika Ukrajine i Gruzije NATO-u mogao bi da ugrozi evropsku bezbednost, upozorio je novoizabrani ruski predsednik Dmitrij Medvedev u intervjuu za londonski "Fanjanšal tajms" (Financial Times). "Nismo srećni zbog situacije oko Gruzije i Ukrajine. Mi smatramo da je to izuzetno zabrinjavajuće za postojeću strukturu evropske bezbednosti", rekao je Medvedev, koji stupa na dužnost u maju. "Ni jedna država ne bi mogla da bude srećna da predstavnici vojnog bloka kome ona ne pripada dođu blizu njenih granica", dodao je on. "Fajnanšal tajms" navodi da će njegove izjave povećati pritisak na Alijansu da ne dozvoli dvema zemljama da uđu u njen "akcioni plan za članstvo", što je korak ka punopravnom članstvu, tokom samita u Bukureštu iduće nedelje. Odlazeći ruski predsednik Vladimir Putin treba da prisustvuje jednom delu tog sastanka, podseća list. Ako bude prisustvovao on će biti prvi ruski predsednik koji prisustvuje samitu NATO u poslednjih šest godina, navodi agencija Rojters i dodaje da ruski analitičari kažu da bi Putin mogao da otkaže odlazak ako bude odlučeno da se odobri pristupanje Gruziji i Ukrajini. Medvedev je u intervjuu takođe podsetio da se, prema anketama javnog mnjenja, većina Ukrajinaca protivi učlanjenju zemlje u Alijansu. "Fajnanšal tajms" podseća da će američki predsednik Džordž Buš otputovati u Kijev uoči NATO samita i da se on zalaže za članstvo Ukrajine i Gruzije u Alijansi, dok se nekoliko evropskih zemalja tome protive u strahu da ne dođe do zaoštravanja odnosa sa Rusijom. Nevezano sa pitanjem širenja NATO Medvedev je rekao da je u interesu Rusije da popravi odnose sa Britanijom koji su došli na najnižu tačku od hladnog rata posle ubistva bivšeg špijuna KGB-a i kritičara Kremlja u Londonu Aleksandra Litvinjenka. "Mi smo otvoreni za ponovo uspostavljanje saradnje u punoj meri", rekao je Medvedev ali nije želeo da precizira da li će do otopljenja odnosa doći prilikom samita Grupe osam u Japanu u julu kada će prvi put imati priliku da se sretne sa britanskim premijerom Gordonom Braunom. List dodaje da je u intervjuu Medvedev iznad svega podvukao "kontinuitet" sa vladavinom njegovog prethodnika Putina i ponovio Putinovu izjavu ranije ovog meseca da on neće biti ništa lakši za zapad.

Dug put do članstva
Dve korejske države, po čijem se receptu prijema u UN u nekim krugovima EU i SAD razmatra mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova, primljene su u Ujedinjene nacije 17. septembra 1991, nakon više bezuspešnih pokušaja da se u Savetu bezbednosti postigne saglasnost o prijemu Seula i Pjongjanga u tu organizaciju. Zbog veta jednog ili drugog tadašnjeg bloka tokom hladnog rata, prijem i Južne i Severne Koreje u UN bio je blokiran, dok Savet bezbednosti nije pristao da odluku o tome prepusti Generalnoj skupštini UN. Za takvu odluku je bila potrebna saglasnost dve trećine članica UN, i tada je Južna Koreja primljena u UN pod imenom Republika Koreja, a Severna Koreja kao Demokratska Narodna Republika Koreja. Tajvan, jedan od osnivača UN (jednom je imao i stalnu stolicu u SB), izbačen iz svetske organizacije u korist Kine 1971. od 1993. se svake godine prijavljuje za članstvo u UN ali bez uspeha, jer se tome protivi Peking. U briselskim krugovima, sa kojima je razgovarao dopisnik Bete, ne veruju da bi u bliskoj mogućnosti dve trećine članica UN priznale Kosovo, već pre veruju da bi to mogao biti dugogodišnji put. U izvorima EU je agenciji Beta rečeno da to još ne znači da se već radi na konkretnoj strategiji, ali da ovakvo razmišljanje ide ka cilju da više od polovine zemalja članica UN priznaju nezavisnost Kosova, a potom bi u Savetu bezbednosti UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje Generalna skupština svetske organizacije. Poznato je da je Rusija zapretila vetom u Savetu bezbednosti ako se nezavisnost Kosova stavi na dnevni red, a da je Kina uzdržana. Od 2006. godine, 192 zemlje su članice Ujedinjenih nacija. Prema statutu UN, (član 2, paragraf 4) primanje novih članica u UN zavisi od odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija preporukom od Saveta bezbednosti [1]. Prema principu, samo suverene zemlje mogu postati članice UN.

U Holandiji se sve više  koristi duboka sedacija
Upotreba konstantne duboke sedacije (davanja lekova za smirenje) za pacijenta koji je na samrti, povećana je u Holandiji, od kada je 2002. godine usvojen zakon o eutanaziji, saopšteno je u najnovijoj studiji objavljenoj u Francuskoj. Pacijentu na samrti, ukoliko ima jake bolove, sedacija (davanje benzodiazepina i morfijuma) može da bude jedna od opcija. Sedacija može da se koristi stalno tako pacijent može da bude u nesvesnom stanju, navodi se u studiji holandskih naučnika. U studiji se navodi da je 2001. godine u Holandiji 5,6 odsto pacijenata preminulo posle duboke sedacije, dok je 2005. godine bilo 7,1 odsto umrlih pacijenata. Naučnici su dodali da su to bili retežno pacijenti koji su bolovali od raka.Stručnjaci su naveli da je u više od 94 odsto slučajeva sedacija data nedelju dana pre smrti bolesnika. U studiji se postavlja pitanje da li se duboka sedacija može smatrati lečenjem ili eutanazijom. U Evropi, jedino u Holandiji i Belgiji je zvanično legalizovana eutanazija, ali pod strogim uslovima. Luksemburg je 20. Februara usvojio nacrt zakona ali se tek na leto očekuje njegovo konačno usvajanje.

Roćen: Crna Gora nastavlja uspešan put ka NATO
Crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen ocenio je danas da je Crna Gora do sada ostvarila "značajan progres" u procesu približavanja NATO-u. Roćen je u razgovoru sa kanadskim ambasadorom Mek Dugalom izrazio uverenje da će Crna Gora nastaviti uspešno napredovanje u pravcu prijema u taj vojni savez. Kako je saopšteno iz kabineta crnogorskog šefa diplomatije, Roćen je takva očekivanja izrazio od samita NATO koji će biti održan početkom aprila u Bukureštu. Kanadski ambasador pohvalio je napredak Crne Gore u pravcu evroatlantskih integracija, navodi se u saopštenju.

Bijelo Polje: Održan seminar o prekograničnoj saradnji
U organizaciji Sekretarijata za evropske integracije Vlade Crne Gore, u Bijelom Polju je danas održan seminar o prekograničnoj saradnji zemalja zapadnog Balkana radi predpristupne pomoći (IPA) Evropske unije. To je treći seminar koji je održan u Crnoj Gori, a na kojem su predstavljeni programi sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Albanijom, Jadranski program prekogranične saradnje i Mediteranski program saradnje zemalja Jugoistočne Evrope (SEES). "Osnovni cilj seminara je informisanje prisutnih o novom finansijskom instrumentu EU za pomoć zemljama kandidatima i onima koje će se kandidovati za članstvo u EU, kako bi se pridobio što veći broj korisnika IPA, navodi se u saopštenju organizatora seminara. IPA je finansijski instrument EU za period od 2007. do 2013, a osnovni princip saradnje u okviru tog programa je obostrana dobit jer se programi zajednički pripremaju, finansiraju i sprovode s obe strane granica. U okviru projekta za jačanje institucija za prekograničnu saradnju (CBIB), kojim je pokriven region zapadnog Balkana, Evropskoj komisiji je 2007. dostavljeno osam programa koji su procesu usvajanja. Crna Gora učestvuje u četiri programa zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Hrvatskom i Albanijom, navodi se u saopštenju.

Zaplenjeno 350.000 falsifikovanih evra u Bugarskoj
Bugarska policija uhapsila je dvojicu Bugara i zaplenila 350.000 evra u falsifikovanim novčanicama koje su nameravali da distribuiraju u EU, saopštilo je danas ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje. U zajedničkoj operaciji bugarske policije sa međunarodnom agencijom Europol i u saradnji sa austrijskom, nemačkom i bosanskom policijom, zaplenjen je falsifikovani novac, a pronađena je i štamparska presa namenjena izradi lažnih pasoša, kao i veća količina nelegalnog oružja. "Akcije smo sproveli u četvrtak uveče kako bi sprecili rasturanje lažnih novčanica po gradovima Evrope", izjavio je zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova, Pantalej Panov. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su lažne novčanice odlične izrade i da je uspešno falsifikovano sedam od jedanaest zaštitnih znakova sa originalnih novčanica. Bugarska, koja se priključila EU prošle godine, ima veliki problem sa borbom protiv organizovanog kriminala.

Rumunija: Ford zvanično preuzeo Automobile Krajova
Američka kompanija Ford zvanično je danas preuzela rumunsku fabriku Automobile Krajova, što je ocenjeno kao "istorijski" trenutak za Rumuniju. Ugovor o preuzimanju rumunske fabrike automobila potpisan je danas u prisustvu rumunskog predsednika Tajana Baseskua, premijera Kalina Popeskua Taričeanua, predsednika Ford Evrope Džona Fleminga i drugih zvaničnka. Ugovor o privatizaciji Automobile Krajova potpisan je u septembru 2007. godine, kojim je predviđeno da Ford kupi 72,4 odsto akcija rumunske fabrike za 57 miliona evra, da uloži 675 miliona evra direktnih investicija u modernizaciju proizvodnje, kao i da poveća broj angažovanih radnika sa 3.900 na 9.000. Ford će za četiri godine proizvoditi 300.000 automobila godišnje, a 90 odsto proizvodnje će, kako je planirano, ići u izvoz. Preuzimanje fabrike Automobie Krajova bilo je u zastoju jer je Evropska komisija u oktobru prošle godine počela da preispituje tu privatizaciju da bi konačno krajem februara 2008. ocenila da je Rumunija pri prodaji postavila određene uslove kompaniji Ford, a u zamenu je prihvatila nižu cenu za fabriku. Evropska komisija smatra da je tokom privatizacije Ford dobio ilegalnu državnu subvenciju od 27 miliona evra koja nije u skladu sa slobodnim tržištem. Ta suma treba da se vrati rumunskoj državi, odlučio je Brisel. Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu je tada rekao da je "neprijatno iznenađen" odlukom Evropske komisije, ali je prihvata jer želi da se što skorije finalizuje proces privatizacije. Kompanija Ford je odlučila da plati Rumuniji tu sumu od 27 miliona evra i preuzme fabriku iz Krajove, što se danas konačno i desilo. Taričeanu je ocenio da je danas za Rumuniju "srećan i značajan dan" kada je ušla u porodicu Forda, a to je drugi po redu veliki proizvođač automobila posle firme Reno (Renault) koja je pre više godina preuzela rumunsku fabriku Dačia. Premijer je rekao da će industrija automobila doprineti stvaranju jedne "buduće Rumunije u koju on veruje". Predsednik kompanije Ford Evrope Džon Fleming pozdravio je danas u Krajovi ulazak Rumunije u porodicu Ford. On je precizirao da će prvi novi model Forda ući u proizvodnju 2010. godine, ali nije naveo druge podatke, jer, kako je kazao, konkurencija je velika. Rekao je samo da se radi o malom ali komfornom automobilu, sa niskom cenom. Prvi kontakti sa Fordom su počeli 2005. godine, kada se Taričeanu u Bukureštu sastao sa predstavnicima kompanije. Rumunska država je u avgustu 2006. kupila paket od 51 odsto akcija Automobile Daevu (Daewoo) Krajova južnokorejske kompanije Daevu motor za 60 miliona dolara, kako bi mogla ponovo da privatizuje fabriku automobila.

Bugarski parlament ratifikovao Lisabonski ugovor
Bugarski parlament ratifikovao je danas ratifikovao Lisabonski ugovor, koji je Evropska unija (EU) usvojila krajem prošle godine, javile su agencije. Za Ugovor o reformi institucija EU, kojim je zamenjen odbačeni nacrt evropskog ustava, glasalo je 195 bugarskih poslanika, dok je 15 bilo protiv. Bugarska, koja je od januara 2007. članica EU, šesta je zemlja, posle Mađarske, Slovenije, Malte, Rumunije i Francuske, koja je ratifikovala Lisabonski ugovor. Lisabonski ugovor trebalo bi da omogući lakše delovanje proširene Unije. Sporazum je dogovoren kao zamena za ustav EU koji su Francuzi i Holanđani 2005. godine odbacili na referendumu. Za razliku od odbačenog predloga ustava EU, koji je trebalo da bude odobren na referendumima u zemljama članicama, novi, reformisani ugovor će ići na ratifikaciju u parlamente svih članica Unije, osim Irske, gde će morati da bude odobren na referendumu.

Zinaida Greceani, prva žena premijer u Moldaviji
Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin danas je imenovao ekonomistkinju i bivšu ministarku finansija Zinaidu Greceani za prvu ženu premijera te zemlje. Greceani(52) je ruskog porekla i član je Voronjinove komunističke partije. Očekuje se da će dobiti potvrdu parlamenta u kojem komunisti imaju 55 od ukupno 101 poslanika. Ona će zameniti premijera Vasila Tarleva koji je iznenada podneo ostavku prošle srede, jer je, kako je ocenio "nakon nesuglasica u vrhu vlade, zemlji potrebna nova vlada koja će imati veću podršku javnosti". Tarlev (44), bio je premijer Moldavije od 2001. godine i najduže je bio na tom položaju od kako je ta istočnoevropska zemlja postala nezavisna 1991. godine. Greceani je bila ministarka finansija od 2002. do 2005. godine, kada je postavljena na mesto zamenice premijera. Ona je 2006. pregovarala o ceni prirodnog gasa sa predstavnicima ruskog državnog monopola Gazproma. Tada je zaključen petogodišnji plan, da Moldavija postepeno plaća veću cenu za gas, da bi od 2011. godine, počela da plaća prosečnu cenu gasa kao ostale evropske zemlje. Moldavija, koja se graniči sa Rumunijom i Ukrajinom, jedna je od najsiromašnijih zemalja "istočnog bloka", sa prosečnom platom od 143 evra po stanovniku. Ta zemlja se u poslednjih nekoliko nedelja približila Rusiji, a Voronin se trudi da poboljša oslabljenu ekonomiju i da reši nesuglasnice sa proruskim separatistima u istočnoj Moldaviji koji su proglasili nezavisnost 1991. godine. Separatistički region Pridnjestrovlje dobija pomoć od Rusije iako nije međunarodno priznat.

Kiparski Grci i Turci dogovorili se da nastave razgovore
Lideri kiparskih Grka i Turaka dogovorili su se danas da se sastanu ponovo za tri meseca, kako bi nastavili razgovore o ujedinjenu tog podeljenog mediteranskog ostrva. Lideri kiparskih Grka Dimitris Hristofjas i kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat, takođe su se dogovorili da otvore prolaz u ulici Ledra u Nikoziji, koja je simbol podele ostrva, što pre to tehnički bude moguće. "Vođe obe strane dogovorili su se da se sastanu za tri meseca", rekao je Majkl Moler, specijalni predstavnik UN za Kipar, koji je bio domaćin prvog susreta Hristofjasa i Talata na teritoriji koju kontroliše UN.

Milačić: Crna Gora nije odredila datum za aplikaciju za EU
Crnogorska ambasadorka u Briselu Slavica Milačić izjavila je da Crna Gora u ovom trenutku ne raspolaže "potencijalnim datumom" za aplikaciju za članstvo u EU. Milačić je za današnju podgoričku "Republiku" kazala da bi se "po pitanju aplikacije u ovom trenutku zadržala u okvirima namere da država uskoro podnese zahtev za članstvo". Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić juče je u Ljubljani saopštio da će Crna Gora u narednih nekoliko nedelja zatražiti prijem u članstvo EU i saopštio da računa na podršku Slovenije koja trenutno predsedava Unijom. Crnogorska ambasadorka pri EU je, međutim ukazala da iskustvo drugih država u procesu pristupanja pokazuje da "treba izbegavati striktno vezivanje za datume". Evropski komesar za proširenje Oli Ren je prilikom nedavne posete Podgorici saopštio da dalji napredak Crne Gore u procesu pridruživanja zavisi od "tempa sprovođenja reformi na terenu".

Čak 83 odsto poljskih preduzeća posluje sa zaradom
Prošla godina bila je rekordno uspešna za poljska preduzeća a čak 83 odsto njih poslovalo je sa zaradom. Preduzeća sa više od 50 zaposlenih zaradila su prošle godine 30 milijardi evra u proračunu, što je za rekordnih 26 odsto više nego 2006. godine. Najveći rast dobiti ostvarila su građevinarska preduzeća – 30 odsto, u zaštiti zdravlja 25,6 odsto i uslugama na tržištu nekretnina kao i konsalting agencije - 23,4 odsto, dok je u klasičnim industrijskim granama dobit povećana za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. "To je znak da se menja struktura poljske privrede. Napuštamo industriju i sve više se orijentišemo na usluge", kazala je za današnju "Gazetu viborču" Malgožata Starčevska-Kšištošek, šef eksperata poljskog udruženja poslodavaca Leviatan. Sjajnim poslovnim rezultatima poljskih preduzeća nije naneo mnogo štete ni sve jači zlot, ni sve veći rast plata zaposlenih. Prošle godine makar deo svoje proizvodnje izvozilo je 50,6 odsto poljskih preduzeća, što je najviše od početka tranzicije. Starčevska-Kšištošek upozorila je da će poljskim preduzećima biti teško da i ove godine ponove tako sjajne poslovne rezultate, pošto nedostatak radne snage i pritisak na rast zarada povećavaju troškove proizvodnje. Poljski menadžeri već zarađuju za 400 evra više nego što je prosek za tu kategoriju zaposlenih u novim članicama EU. Dok poljski mendžer za automobil, recimo tojotu korola, mora da radi devet meseci, u Češkoj bi mu trebala godišnja plata, u Estoniji bi morao da radi za ta kola godinu i po, a u Bugarskoj tri i po godine. Poljska privreda još uvek ne nagrađuje adekvatno mlade stručnjake, čije plate su tek nešto veće od redovno zaposlenih u preduzeću, ali sa sve osetnijim nedostatkom kvalifikovane radne snage, koja je masovno otišla u gastarbajtere u staru Evropu i tu se ove godine očekuje osetni rast zarada. Poljska ministarka rada i socijalnih pitanja Jolanta Fedak očekuje da će stopa nezaposlenosti do kraja ove godine po prvi put pasti ispod 10 odsto

Države EU neće bojkotovati Olimpijske igre u Pekingu
Evropska unija odbacila je danas mogućnost bojkotovanja ovogodišnih Olimpijskih igara u Pekingu i objasnila da bi to bilo kontraproduktivno naporima da se unaprede ljudska prava u Kini. "Bojkotovanje Olimpijskih igara nije pravi odgovor na politički problem", navodi se u saopštenju koje je došlo iz Slovenije, države koja predsedava EU. Kako se navodi, na sastanku ministara sporta Evropske unije koji je nedavno održan u Sloveniji, nekoliko država je odbacilo bojkot Kine zbog ljudskih prava. Protesti na Tibetu najozbiljniji su u gotovo 20 godina koliko Kina ima problem u tom regionu, a isprovocirali su kampanje o zaštiti ljudskih prava kako bi se preispitao stav prema Olimpijskim igrama. Olimpijske igre održaće se od 8. do 24. avgusta u Pekingu.

Pred sudom za ljudska prava 16 presuda za gradjane Srbije
Sud za ljudska prava u Strazburu doneo je 16 presuda u predmetima gradjana Srbije, ali je pravosudje u Srbiji obezbedilo okončanje samo jednog postupka, izjavio je danas zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić. Carić je na predavanju studentima Pravnog fakulteta o dosadašnjim rezultatima rada kancelarije zastupnika Srbije pred sudom u Strazburu, rekao da postoji očigledna neefikasnost pravosudja u Srbiji po pitanju izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava. Praksa pred sudom u Strazburu pokazuje da su najveći nedostaci pravosudja u Srbiji kršenje prava na sudjenje u razumnom roku i problemi u izvršenju presude, naglasio je Carić. Dodao je da se u najnovijim predmetima pred sudom za ljudska prava postavljaju pitanja funkcionisanja Ustavnog suda i njegovog ustrojstva, a naročito komisije za naknadu štete koju ministar pravde još nije ustanovio. "Sve odredbe (zakona o Ustavnom sudu) na žalost su 'mrtvo slovo na papiru', što otežava posao i prilikom odbrane naših interesa pred Evropskim sudom za ljudska prava, a i kasnije tokom izvršenja presude", rekao je Carić. Kako je objasnio, po izricanju presude Suda za ljudska prava, država ima obavezu da preduzme sve mere kako bi se presuda i izvršila, a Komitet ministara Saveta Evrope prati šta je uradjeno po pitanju sprovodjenja tih presuda. Carić je naglasio da je sud u Strazburu doneo i šest odluka o predmetima koji su rešeni prijateljskim poravnanjem, ili jednostranom deklaracijom. Evropskom sudu za ljudska prava gradjani se mogu obratiti kada iscrpe sva pravna sredstva pred domaćim pravosudjem, ili ranije – ukoliko traže pravo na ostvarenje sudjenja u razumnom roku.

Malta želi da udje u Partnerstvo za mir
Nova vlade Malte saopštila je danas da želi da se pridruži programu NATO "Partnerstvo za mir" nakon što se pre više od jedne decenije povukla iz tog programa zbog politike neutralnosti i nesvrstavanja. "Pridruživanje Partnerstvu za mir neće uticati na neutralnost Malte ali će povećati njeno učešće u EU", rekao je premijer Malte Lorens Gonzi. Malta je napustila Partnerstvo za mir 1996. godine kada je tadašnja novoizabrana laburistička vlada ocenila da se članstvo kosi s neutralnim i nesvrstanim statusom Malte. Malta je članica EU od 2004. godine. "Činjenica da Malta nije deo Partnerstva za mir stvorila je smetnje
budući da vlada nije imala pristup poverljivim dokumentima koje su razmenjivali NATO i druge članice Partnerstva za mir", saopštila je vlada. Iako su se dve potonje vlade Nacionalističke stranke protivile odluci laburističke vlade, Malta se nije pridružila programu NATO. Vlada premijera Gonzija, takodje Nacionalističke stranke, dobila je treći mandat 8. marta.

Kredit EBRD od pet miliona evra za deponiju u Užicu
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je danas kredit od pet miliona evra za izgradnju prve regionalne deponije u Srbiji u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Kako se navodi u saopštenju EBRD, deponija "Duboko" u blizini Užica, rešiće problem odlaganja otpada za više od 300.000 stanovnika devet opština centralne i zapadne Srbije. Iz kredita dodeljenog Javnom komunalnom preduzeću Duboko, koje je u većinskom vlasništvu opština Čačak i Užice, biće finansirani izgradnja deponije sa postrojenjima za izdvajanje i recikliranje, nabavka kamiona i izgradnja osam stanica sa prikupljanje otpada. Prema podacima iz sudije izvodljivosti projekta, stanice će se nalaziti u Ivanjici, Lučanima, Požegi, Arilju, Kosjeriću, Čajetini, Bajinoj Bašti i Čačaku. To je prvi projekat u oblasti upravljanja otpadom i prvo kredit ragionalnom javne komunalnom preduzeću u Srbiji koje EBRD finasira. Neadekvatno odlaganje čvrstog otpada je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, očenila je EBRD, a pravilno upravljanje otpadom je odredjeno kao jedan od prioriteta u zaštiti životne sredine u Srbiji. Projekat izgradnje deponije u Dubokom će podržati nacionalnu strategiju Srbije za poboljšanje upravljanja otpadom i pomoći da se zatvore ilegalne deponije koje nisu u skladu sa EU standardima. Realiazaciju projekta će pomoći i Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), koja je izdvojila 400.000 evra za tehničku pomoć i tri miliona evra za izradu studije izvdljivosti. Vlada Srbije će taj projekat, ističe se u saopštenju, finasirati sa donacijom od milion evra, a Vlada Francuske će pokloniti 308.000 evra kao pomoć poboljšanja tog programa. Predstavnik EBRD Henri Rasel (Henry Rušell) ocenio je da će uspešna medjuopštinska saradnja u izgradnji deponije podstaći druge gradove u Srbiji da na komrecijalan način reše problem odlaganja otpada uz veću efikasnost i ekološku bezbednost.

EU Srbiji odobrila dva miliona evra za jačanje konkurencije
Evropska unija odobrila je dva miliona evra za projekat jačanja konkurencije u srpskoj privredi od 2008 do 2010, izjavio je danas šef tog projekta iz Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Andrej Plahutnik. To je do sada najveći projekat u oblasti konkurencije u Srbiji, saopšteno je na konferenciji za novinare koju je organizovala Komisija za zaštitu konkurencije. Prema rečima Plahutnika, taj projekat bi trebalo da doprinese jačanju institucionalnog kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, jačanju nezavisnosti komisije od ostalih institucija, uskladjivanju propisa o konkurenciji sa evropskom regulativom, povećanju svesti o značaju konkurencije i promociji konkurencije. Predsednica Komisije Dijana Marković-Bajalović kazala je da početak projekta, iako kasni nekoliko meseci, dolazi u pravom trenutku, neposredno pre dvogodišnjice rada te komisije, osnovane u aprilu 2006. godine. Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji je za dve godine rada, kako mje rekla, pokrenula debatu u javnosti o knkurenciji, uočila nepravilnosti u zakonima i političkom i ekonomskom okruženju i uspela da dovede do promene zakona o zaštiti konkurencije. Prema rečima Dijane Marković-Bajalović, Komisija nema dovoljno kardovskih kapaciteta a nedostaje joj i mogućnost da efikasno deluje na sprovodjenju odluka. Pomoćnik srpskog ministra trgovine Dragan Penezić kazao je da su stručne analize i ozbiljni ekonomski analitičari došli do zaključka da je razlog neobjektivnog rasta cena osnovnih namirnica na srpskom tržištu nizak nivo konkurencije. On je izrazio nadu da će projekat EAR-a doprineti da se ta situacija promeni. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras kazao je da će povećanje konkurencije u srpskoj priovredi dovesti do povećanja broja proizvoda, unapredjenja njihovog kvaliteta, snižavanja cena, ali i pospešivanja konkurentnosti srpske privrede. To je pravi smisao i cilj evropskih integracija, kazao je Ljoveras. Program menadžer EAR u Srbiji Benoa Hambukers (Benoit Hambuckers) kazao je da je EAR u unapredjenje konkurencije, zaštitu intelektualne svojine i tehničkih standarda proizvodnje od 2002. EAR uložila više od 10 miliona, a da se radi na projektima vrednim pet miliona evra. U provodjenju projekta učestvovaće nemačka organizacija za pravnu saradnju IRZ, za tehničku podršku GTZ i slovenačka kompanija Colja, Rojs i Partners.

Bez bescarinskih radnji na granici sa Srbijom
Bugarski parlament izglasao je zatvaranje bescarinskih prodavnica (duty-free shops) i benzinskih stanica duž granice sa zemljama koje nisu članice EU. Ta odluka se odnosi na pomenute objekte koji se nalaze na granici sa Makedonijom, Turskom i Srbijom. EU je rekla da su takva mesta "žarišta" korupcije i organizovanog kriminala. Centar za istraživanje demokratije sa sedištem u Sofiji rekao je da je bugarska bescarinska trgovina "u rukama nekoliko moćnih figura blisko povezanim sa najvišim vladinim institucijama i stranačkim liderima". Bugarska je zatvorila bescarinske prodavnice i benzinske stanice na granicama sa Rumunijom i Grčkom 2007. kada je ušla u EU.

Grčka : Nastavljen generalni štrajk zbog penzionih reformi
Nekoliko desetina hiljada Grka i danas će nastaviti sa generalnim štrajkom zbog uvodjenja reformi penzionog sistema. Atina je i dalje u kolapsu. Javni prevoz, uključujući i metro u glavnom gradu Grčke ne funkcionišu, a s obzirom na to da se štrajk zaposlenih na radiju i televiziji nastavio i danas, većina ljudi koja putuje na posao nije obaveštena koji prevoz može da koristi. Advokati su poslednjih pet dana u štrajku, a na posao ne dolaze ni inženejri, profesori, a zbog prekida rada zaposlenih u gradskom komunalnom preduzeću, ulice grada se ne čiste. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, Grci se protive reformama koje namerava da sprovede vlada kojim bi se objedinili fondovi, povećao radni vek zaposlenih i smanjile mogućnosti zaposlenih žena i naročito majki. Sindikati se ne slažu sa planovima vlade i nameravaju da istraju u štrajku. Očekuje se da će se na predstojećoj sednici parlamenta koja će se održati večeras glasati za usvajanje Zakona o penzionom fondu. Za večeras je najavljen i miting demonstranata na centralnom trgu Sintagama, ispred zgrade Skupštine. Ovaj generalni štrajk, treći je od decembra, a u njemu su učestvovali svi zaposleni u državnoj infrastrukturi, počevši od zaposlenih u pekarama, lekara,zaposlenih na aerodromima, lukama i hotelima. Procenjuje se da je više od 100.000 ljudi prošlo kroz ulice Atine tokom jučerašnjeg štrajka, a policija se sukobila sa jednom grupom demonstranata koja je bacala kamenje i zapaljive bombe. Medjutim, povredjenih, prema dosadašnjim informacijama, nije bilo. Opozicioni lider socijalista i bivši ministar spoljnih poslova, Džordž Papandreu , priključio se jučerašnjim demonstracijama. "To je neprihvatljivo. Mi ćemo se boriti i nadam se da ćemo dobiti ovu borbu koja je važna za bolju i bezbedniju buducnost Grčke" izjavio je on. Papandreu je optužio vladu da narušava osnovna penzionih prava gradjana, a naročito zaposlenih majki, dok istovremeno predvidja smanjenje poreza za bogate i beneficije za velike korporacije.

Kačinjski umiruje Evropu da neće minirati Lisabosnki sporazum
Poljski predsednik Leh Kačinjski nastojeći da umiri Evropsku uniju izjavio je da će u Poljskoj biti ratifikovan Lisabonski sporazum najverovatnije do kraja aprila. "Mislim da će sve biti rešeno do kraja aprila. Ne mogu da zamislim da bi Poljska stala kao prepreka na putu ratifikacije Lisabonskog sporazuma. Ne mogu da zamislim da bi ga oborila baš Poljska. Za to smo suviše proevropski", kazao je Kačinjski u intervjuu za današnj "Djenjik". Poljska, Češka i Slovačka izazvale su veliko uznemirenje ne samo u starim članicama EU, već i u novim, pre svega u baltičkim zemljama, time što ratifikaciju Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija zloupotrebljavaju u svojim unutrašnjepolitičkim zadjevicama tamošnjih vlada i opozicija. Opozicioni konzervativci braće Kačinjski, predsednika Leha i njegovog brata blizanca, bivšeg premijera Jaroslava, odbili su u utorak da dignu ruku za Lisabonski sporazum jer traže da se zakonom garantuje da u Poljskoj nikada neće stupiti na snagu Povelja osnovnih prava, što je sebi Poljska, kao i Velika Britanija, u EU izborila. Poljski premijer Donald Tusk odbio je kao "glupo i štetno za nacionalne interese" zastrašivanje time da bi Povelja pokrenula lavinu zahteva za odštetu Nemaca deprotovanih iz Poljske posle drugog svetskog rata i naterala zvaničnu Varšavu da dozvoli brakove osoba istog pola, što je argument braće Kačinjski. Leh Kačinjski je poljskom listu kazao da je spreman da odloži i važnu posetu inostranstvu da sa vladom nadje kompromis, da ne bi morao da se raspisuje referendum, kako je zapretila vlada. "Ali i na referendumu bi mislim bilo dovoljno glasova za", umirivao je Kačinjski da ne preti "tragedija", kako je nazvao šef Evropskog parlamenta Hans Gert Petering, da Lisabonski sporazum propadne baš zbog Poljske. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma u parlamentu započela je juče i Češka, ali senatori vladajuće konzervativne Gradjanske demokratske stranke traže od Ustavnog suda da prvo proveri da li je Lisabonski sporazum u skladu sa češkim ustavom. "Na dnevni red bi glasanje moglo da dodje negde posle letnje pauze", procenio je za današnje "Lidove novini" češki vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra. Evroskeptični konzervativci premijera Miroslava Topolaneka ne kriju od samog potpisivanja sporazuma o reformi evropskih institucija da je to samo trik i kupovina vremena u nadi da će Lisabonski sporazum potopiti u Evropi neko drugi. U Slovačkoj, u kojoj su za Lisabonski sporazum i vladajuća koalicija i opozicija, što je slučaj i u Poljskoj, ratifikacija je zapela u februaru zbog kontroverznog zakona o štampi, jer je opozicija postavila ulitimatum da će blokirati evropski sporazum, ukoliko vlada ne izmeni zakon o štampi, u skladu sa preporukama OEBS-a. Vlada je ove nedelje poslala parlamentu novu verziju zakona, ali novinarske organizacije i opozicija su izmene označili za kozmetičke i nedovoljne. "Čekamo na dalje izmene. Ako ne budu, nećemo glasati za Lisabonski sporazum", saopštili su lideri slovačke opozicije, javljaju danas slovački mediji.

Kacin: Rešenje kiparskog problema važno za zapadni Balkan
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin pozvao je večeras slovenačko predsedništvo EU da doprinese rešavanju kiparskog pitanja i tako dovrši proces širenja EU iz 2004. godine. Prema Kacinu, rešenje kiparskog pitanja bi pozitivno uticalo na shvatanje budućnosti i uloge medjunacionalnih, medjuetničkih i medjureligijskih odnosa u BiH, na Kosovu i u Makedoniji. Na konferenciji za novinare u Ljubljani Kacin je, pored ostalog, rekao da jednako kao što su kiparski Turci svesni da je njihova budućnost na Kipru, a ne u Turskoj, morali bi i Srbi na Kosovu "biti svesni da je njihova šansa i prednost unutar Kosova, a ne u Srbiji". "Zato bi se morali odlučiti za saradnju umesto za udaljavanje, za participaciju umesto za izolaciju, za manifestaciju umesto za segregaciju", rekao je Kacin i dodao da su upravo kosovski Srbi najveća žrtva "političke igre" na Kosovu. Ukoliko sutra u BiH bude potvrdjena policijska reforma glasanjem u parlamentu, moglo bi, prema rečima Kacina, uslediti potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi bio važan korak napred u pogledu bezviznog režima. Time bi BiH bila rame uz rame Hrvatskoj, a u suprotnom će ostati u "paketu" sa Srbijom, dodao je on. Govoreći o Makedoniji, Kacin je izrazio želju da se u grčko-makedonskom sporu oko imena Makedonije što pre nadje rešenje kako bi Makedonija na samitu u Bukureštu dobila poziv za ulazak u NATO. Širenje NATO bi, naime, smatra Kacin, unelo stabilnost u taj deo regiona i doprinelo izgradnji poverenja.

Zavrsena konferencija Evropske policijske akademije
Na Bledu je danas završila rad trodnevna konferencija Evropske policijske akademije (CEPOL), koja je poslednjeg dana rada pažnju posvetila području država zapadnog Balkana i razmeni iskustava predstavnika država članica sa predstavnicima država, koje žele postati članice Evropske unije (EU). "Jedan od prioriteta našeg predsedavanja Evropskoj uniji (EU) je zapadni Balkan, zbog čega smo pozvali predstavnike obrazovnih policijskih sistema u tim državama da vidimo gde smo, i kako možemo saradjivati", rekla je na konferenciji za novinare predsednica upravnog saveta CEPOL Nevenka Tomovič. "Organizovani kriminal ne poznaje granice i prepreke, i zato je potrebno sprečavati i sa uspešnijim osposobljavanjem policajaca, koje mora pratiti potrebe", uverena je Tomovičeva. U današnjoj debati je učestvovala i predstavnica policijske akademije u Beogradu Lilijana Dapčević-Marković, koja izrazila zadovoljstvo što je CEPOL proširio delovanje i pružio ruku državama, koje još nisu članice EU. Markovićeva je naglasila da je to stimulativno za približavanje evropskim standardima, kao i da je u oblasti policije i bezbednosti u Srbiji postignuto već mnogo, jer je od 2002.godine u toku reforma policije sa kojom se pokušava uskladiti delovanje policajaca i organizaciju policije sa standardima i dobrom praksom evropskih država. U skladu sa evropskim standardima, Srbija želi postići depolitizaciju policije, čemu stremi i novi zakon o policiji, koji je razdvojio političku funkciju ministra od stručne funkcije direktora policije. Reformisana je, takodje, i policijska akademija, koja deluje u skladu sa bolonjskim procesom, u pripremi su novi pasoši i zakoni o strancima i azilu. Vodja grupe za spoljne odnose CEPOL Emil Perez izrazio je zadovoljstvo, jer su se u proces u koji su već uključene Hrvatska i Makedonija, uključile i ostale države jugoistočne Evrope. Na konferenciji je konstatovano da Evropa ne traži jednak sistem obrazovanja policijaca za sve zemlje, već usvajanje jednakih standarda, koji bi ulaskom u Uniju morale prihvatiti i sve balkanske države. Državni sekretar u slovenačkom ministarstvu unutrašnjih poslova Zvonko Zinrajh je, pored ostalog, rekao da su predstavnici ministarstva posetili Srbiju, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru, izajedno sa Evropskom komisijom najavili početak dijaloga o viznim olakšicama.

EU verovatno sledećeg meseca nastavlja pregovore sa Rusijom
Predsedništvo EU namerava sledećeg meseca da postigne dogovor oko pregovaračkog mandata za uspostavljanje novog partnerstva sa Rusijom, rekla je danas portparolka Slovenije, koja predsedava unijom. Portparolka je rekla da slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel želi da ministri spoljnih poslova EU održe raspravu o odnosima s Moskvom na informativnim razgovorima koji će sledeće nedelje biti vodjeni u Sloveniji, pred donošenje konačne odluke o tome na zvaničnom sastanku 28. aprila. Poljska je stavila veto na održavanje pregovora po mnogobrojnim pitanjima od trgovine preko energetike do ljudskih prava, pošto je Rusija 2006. zabranila uvoz mesa i drugih prehrambenih proizvoda iz te zemlje, kako je navela, zbog falsifikovanja originalnih dokumenata.Tadašnja varšavska konzervativna vlada optužila je Kremlj da su motivi takve odluke bili politički. Medjutim, nova poljska vlada desnog centra nagovestila je da je voljna da ukine veto sada kade je Moskva prekinula embargo, ali Litvanija je i dalje rezervisana zbog spora oko snabdevanja gasom, rekle su diplomate. Pregovori EU i Rusije bi trebalo da traju nekoliko godina i deo su širih napora da se poboljšaju veze zapada i Moskve, pošto početkom maja novoizabrani predsednik Dmitrij Medvedev preuzme vlast od odlazećeg Vladimira Putina, rekle su diplomate. Ruski ministar poljoprivrede Sergej Dankvert potpisaće sledeće srede memorandum sa Evropskom komisijom, kojim će biti okončani svi sporovi oko uvoza biljnih i životinjskih produkata, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije. EU i Rusija odvojeno razmatraju ugovor o ulasku Moskve u Svetsku trgovinsku organizaciju. Medjutim, prepreka za to su ruske obaveze koje se tiču izvoza drvne gradje, koje su porasle prošlog meseca, što je ugrozilo nordijske proizvodjače papira i celuloze. Istovremeno, Rusija pregovara sa SAD o paketu pitanja koja se tiču kontrole naoružanja, koja bi omogućila uspostavljanje protivraketne odbrane, konvencionalnih snaga u Evropi i budućnost strateškog nuklearnog razoružanja. I NATO, takodje, pregovara sa Moskvom o pomoći u transportu i snabdevanju zapadnih snaga u Avganistanu, kao i obuci pilota avganistanskih pilota i službenika u borbi protiv droge u Rusiji. Serija sporazuma, koji zvanično nisu povezani, mogla bi da utiče na učvršćivanje veza izmedju Moskve i zapada na početku Medvedovljevog mandata, medjutim, dve strane se ne slažu kada je u pitanju Kosovo. Rusija je odbila da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost te provincije od Srbije i označila je policijsko-pravnu misiju EU na Kosovu kao kršenje medjunarodnog prava.

Rumunija u 2007. peta u EU po trgovinskom deficitu
Rumunija je u januaru bila na devetom mestu u Evropskoj uniji (EU) prema veličini trgovinskog deficita, dok se u 2007. godini nalazila na petom mestu. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat), trgovinski deficit Rumunije u 2007. godini iznosio 21, 6 milijarde evra, a po velićini trgovinskog deficita Rumunija se našla na petom mestu, posle Grčke, Španije, Francuske i Britanije. Trgovinski deficit Rumunije za prošlu godine bio je veći za 45 odsto u odnosu na 2006. godinu, navodi se u saopštenju Eurostata, koji je prenela novinska agencija Mediafaks (Mediafax). Izvoz Rumunije u 2007. godini bio je u vrednosti od 29,4 milijardi evra, dok je uvoz bio 51 milijardu evra, dodaje se u analizi Eurostata. Prema podacima Eurostata, najveći trgovinski deficit u prošloj godini zabeležila je Velika Britanija - 132,6 milijarde evra. U januaru 2008. godine, Rumunija je zauzela deveto mesto na nivou EU sa trgovinskim deficitom od 0,5 milijardi evra. Isti deficit imale su i Češka i Luksemburg. Na nivou Evropske unije, trgovinski deficit za 2007. godinu je bio 185,1 milijardu evra. Uvoz EU bio je u vrednosti od 1.423 milijarde evra a izvoz 1.238 milijarde evra.

Frojnd: Za Crnu Goru iz IPA programa 18 miliona evra
Predstavnici Vlade Crne Gorea i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) potpisali su danas u Podgorici ugovor o finansijskoj podršci projektima iz Programa predpristupne pomoći (IPA), koji bi trebalo da bude realizovan do 2010. godine. Projekti se odnosi na prekograničnu saradnju u okviru programa IPA, a ugovor su potpisali šef Kancelarije EAR Rajner Frojnd i sekretar Sekretarijata za evropske integracije Vlade Crne Gore Ana Vukadinović. Frojnd je prilikom potpisivanja ugovora naveo da je Crnoj Gori naraspolaganje stavljeno 18 miliona evra za finansiranje i na "stotine, ako ne i hiljade takvih projekata". "Novi program pokušava da intenzivira dobru saradnju izmedju Evropske unije i njenih direktnih suseda", rekao je on. Frojnd je ocenio da je za upravljanje fondovima iz IPA programa potrebna "čvrsta administrativna struktura u Vladi" Crne Gore, ali iu regionu. Vukadinovićeva je najavila da će Crna Gora osnovati zajednička tela za upravljanje tim programima. "Crna Gora će pokazati da ima kapaciteta i sposobnosti da odborena sredstva potroši na odgovarajući način i u odgovarajućem roku", rekla je ona.

Milioni ljudi u generalnom štrajku u Grčkoj
Milioni Grka učestvuju danas u generalnom štrajku širom zemlje kako bi izrazili protest zbog planiranih reformi penzionog fonda koje namerava da sprovede grčka vlada, saopštili su zvaničnici sindikata. Radnici zaposleni na aerodromima, lukama i školama, priključili su se ovom štrajku, a najmanje 150 letova biće danas otkazano. Škole, ministarstva i banke su zatvoreni, a ustanove kulture i Akropolj biće zatvoreni ranije zbog šetnje demonstranata u podne. U gradu vlada potpuni kolaps, a ulice u centru Atine su uglavnom puste osim ljudi koji se okupljaju i pridružuju demonstrantima. "Učešće u štrajku je potpuno, i sada već govorimo o milionima", izjavio je predsednik gradjanskog sindikata Adedi (ADEDY), Spiros Papaspiros, koji je ujedno i jedan od organizatora ovih protesta. On je dodao da vlasti ne bi smele da zanemare ovaj bes javnosti. Sindikati smatraju da reforme ograničavaju prava radnika bez nekog konkretnog poboljšanja sistema i uslova rada, kao i da reforme uglavnom pogadjaju žene i naročito zaposlene majke. One su do sada mogle ranije da se penzionišu, a u nekim slučajevima mogle su da dobiju i sva prava prilikom penzioniosanja. Reforme takodje predvidjaju pripajanje 170 društevnih fondova u 13 glavnih, a sporno je i to što će se povećati radni vek zaposlenih. Konzervativna vlada premijera Kostasa Karamanlisa, nalazi se pod rastućim pritiskom da nastavi sa reformom penzijskog sistema kojem preti bankrot u narednih 20 godina zbog niske stope radjanja i ubrzanog starenja stanovništva. Zakon koji bi trebalo da reformiše postojeći penzioni sistem, trebalo bi da se izglasa sutra u skupštini, sa najmanje 151 glasom poslanika. "Nije nam važna politička cena kada je u pitanju reformisanje penzionog sistema koji smo obećali grckom narodu",rekla je ministarka rada Fani Pali Petralia u parlamentu. Ona je dodala da se ne može odlagati ono što je neminovno.

Ren: BiH bi u aprilu mogla potpisati sporazum s EU
Komesar EU za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) izjavio je da veruje u evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine, te da bi ta država mogla potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u aprilu, ako budu ispunjeni uslovi koji su postavljeni. "BiH ima jasnu budućnost u EU, zajedno s ostalim zemljama zapadnogBalkana. To je korak po korak proces tokom kojeg svaka zemlja ponaosob treba da ispuni političke i ekonomske kriterijume za članstvo i da usvoji sve zakone Unije", izjavio je Ren za "Dnevni avaz". Podsetio je da je ulazak u EU "sadržan u više od 80 hiljada stranica legislative", i dodao da je to "neka vrsta političke cene, članarina koja se mora platiti kako bi neko ušao u EU". "Put ka članstvu zahteva napor, ali i jaku političku volju. U tome ne može biti nikakvih "specijalnih slučajeva", niti izuzetaka od pravila. Klub članova EU jeste klub ravnopravnih, s istim pravima, ali i obavezama. I svi članovi moraju biti spremni za tako nešto", rekao je Ren.Upitan, da li očekuje da će se Republika Srpska otcepiti iz BiH, evropski komesar je istakao da Dejtonski sporazum garantuje suverenosti teritorijalni integritet BiH, te da bilo kakve nove promene ustavnoguredjenja moraju biti uradjene uz saglasnost svih u BiH. "Očekujem da svi demokratski izabrani zvaničnici u institucijama u BiH u potpunosti poštuju Dejtonski sporazum. Moto EU je "jedinstvo u razlikama". Unija se zasniva i na tome da od država članica uzima deo suvereniteta, pažljivo čuvajući nacionalni, kulturni i etnički identitet njenih stanovnika", rekao je Ren. On je naglasio da EU radi na tome "da se unutrašnje granice ukidaju, a ne da se uvode nove". "To je ono što nudimo zemljama koje žele da nam se priključe - realističnu budućnost u kojoj ćemo deliti napredak i prosperitet koji dolazi iz naše medjusobne saradnje", izjavio je evropski komesar za proširenje.

Kofi Anan i Simon Vej dobitnici nagrade Sever-Jug SE
Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i prva direktno izabrana predsednica Evropskog parlamenta Simon Vej (Veil) dobitnici su ovogodišnje nagrade Saveta Evrope "Sever-jug" koja će im biti uručena 1. Aprila u Lisabonu."Ove dve izuzetne osobe primiće  nagrade za neumorni i hrabri rada na polju zaštite ljudskih prava širom sveta", rekao je predsednik Centra "Sever-jug" Klod Frej (Claude Frey), saopšteno je danas u Savetu Evrope. Frej je ocenio da su pokušaji ovogodišnjih dobitnika da podignu svest o kršenju ljudskih prava i pružanje pomoći žrtvama nepravde, "inspirativan primer posvećenosti i društvene odgovornosti". Svečanom uručivanju nagrada prisustvovaće i predsednik Portugala Anibal Kavako Silva, generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis i predsednik Parlamentarne skupštine SE Luis Maria de Puig. Nagrada "Sever-jug" Saveta Evrope dodeljuje se svake godine jednoj osobi sa severa i jednoj sa juga kao priznanje za rad na zaštiti ljudskih prava i učvršćivanju odnosa izmedju severa i juga. Kofi Anan koji je 2001. dobio Nobelovu nagradu za mir dugogodišnji je borac za zaštitu ljudskih prava, vladavinu zakona i opšte vrednosti jednakosti, tolerancije i ljudskog dostojanstva. Kao generalni sekretar UN zalagao se za opsežne reforme radi revitalizacije i veće efikasnosti svetske organizacije. Francuska političarka Simon Vej tokom svoje karijere borila se protiv svih vidova diskriminacije, a posebno je značajan njen rad na osnivanju "Fondacije za sećanja na holokaust", čije strahote je i sama preživela u nacističkim koncentracionim logorima. Kao ministarka zdravstva Francuske, 1974. godine, legalizovala je abortus i zakon o kontracepciji.

Lajčak:Rešenje za BiH je nastavak procesa integracija u EU
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) u BiH Miroslav Lajčak izjavio je danas u Ljubljani da je "rešenje za BiH, pre svega, nastavak procesa evropskih integracija". Lajčak je danas govorio na konferenciji predsednika spoljnopolitičkih odbora država članica EU, na kojoj se učesnicima obratio i vodja misije EU u Makedoniji Ervin Fuere. "Ljudi žive jedni pored drugih, a ne zajedno, i jedina zajednička veza tri konstitutivna naroda je evropska budućnost", rekao je Lajčak i dodao da je zbog toga "izuzetno važna brza, efikasna i stvarna komunikacija sa stanovništvom". Deo te komunikacijske strategije je neposredni kontakt, odnosno posete pojedinim područjima u državi, kao i posebna veb stranica na internetu, koja bi omogućila neposredan kontakt s Visokim predstavnikom EU, rekao je Lajčak. Lajčak je govorio i o uticaju dogadjaja u Crnoj Gori i Kosovu na stanje u BiH, o toku usvajanja reforme policije, sporosti procesa uništavanja protiv-pešadijskih mina, kao i ulozi i položaju snaga EUFOR-a, navodi se u saopštenju sa konferencije. Ervin Fuere je u uvodu rekao da su BiH i Makedonija "laboratorije za rešavanje postkonfliktnih teškoća". On je izrazio uverenje da je evropska politika širenja jedan od najboljih instrumenata za rešavanje konflikata, ali da konačnu odgovornost snose pojedine države, koje ne mogu da sve učine same, i zbog toga je efikasna pomoć EU izuzetno važna. Fuere je izrazio optimizam u pogedu primene Ohridskog sporazuma. Direktorka Svetske banke za države jugoistočne Evrope Orsalija Kalancopulos i predstavnik zadužen za parlamentarne odnose Svetske banke Žan-Kristof Bas, učesnicima konferencije su detaljno prikazali pokazatelje privrednog rasta na zapadnom Balkanu. Privredni rast na zapadnom Balkanu pokazuje visok stepen rasta, koji je u svim državama u regionu iznosio više od 7 odsto, pri čemu sve države uspešno ograničavaju inflaciju ispod 10 odsto, ali se suočavaju sa visokom stopom nezaposlenosti od 35 do 40 odsto. Prognoze govore da će se podsticajni privredni rast nastaviti, i da je pokretačka snaga tog procesa upravo približavanje EU.

Postignut sporazum o belgijskoj vladi
Belgijske političke stranke najavile su danas da su postigle dogovor o novoj vladi čime je okončana devetomesečna kriza u zemlji. Mandatar nove vlade Iv Leterm (Yves Leterme) čije su flamanske hrišćanske demokrate pobedile na izborima u junu prošle godine, najavio je sporazum nakon pregovora koji su trajali cele prošle noći. "Mogu da potvrdim da je pet stranaka ... postiglo dogovor o vladi i saglasilo se o više konkretnih mera", rekao je Leterm radiju VRT. Leterm očekuje da od vršioca dužnosti premijera Gija Verhofstata u četvrtak preuzme vodjenje vlade, rekli su zvaničnici više stranaka. Vladin plan sadrži oštrije mere prema imigraciji, smanjenje poreza i veće penzione povlastice. Noćašnji sporazum će okončati višemesečnu krizu u Belgiji, nastalu zbog ustavnih izmena koje predvidjaju podelu vlasti izmedju Flamanaca i Valonaca.

Amerikanizacija evropskog poslovanja
Biznis u Evropi buja i mnogi ekonomisti danas ukazuju na nove poslove vredne milione dolara čiji su protagonisti usvojili americki model rada i stiču ogroman profit. Drugi tvrde da su najvećim ekonomijama u Evropi - Nemackoj i Francuskoj - još uvek neohodne strukturalne reforme da bi mogle da se razmahnu u americkom stilu. Stručnjaci se slažu da bi evropske privrede mogle da budu medju najdinamičnijim u svetu zato što vode ispred SAD u nekoliko kljucnih oblasti: Imaju bolje obrazovanu radnu snagu. Broj naucnika u Evropi je u porastu, dok u SAD pada. Od evropskih kompanija se zahteva da koriste energiju i sirovine efikasnije od američkih konkurenata. Evropa takodje prevazilazi SAD u proizvodnji automobila i mobilnih telefona. Ali, i pored sve svoje snage najsnažnije privrede u Evropi - Nemačka i Francuska - vec 15 godina beleže spor rast. Većina strucnjaka navodi da obe izdvajaju ogromna sredstva za socijalno osiguranje, naplaćaju velike poreze i nameću stroge propise. Za registraciju nove firme u Evropi ponekad su potrebna čak tri meseca, u poredjenju sa samo nekoliko dana u Americi. Mauro Gilen, stručnjak za medjunarodni menadzment na katedri za biznis univerzita Pensilvanije kaže da su "Nemačka i Francuska i dalje veoma ukorenjene u prošlosti." "Mnogi nezadovoljni preduzetnici u Evropi uvereni su da je broj birokratskih prepreka prevelik. U Americi biznis se može početi u garazi," izjavio je on Radiju Glas Amerike. Evropske ekonomije takodje kaskaju iza americkih u dobijanju kredita od banaka i novca privatnih investitora. Kristijan Ketels, sa katedre za biznis na univerzitetu Harvard, kaže da su američki preduzetnici uspešniji u pronalazenju tržista za nove proizvode. Ali, on takodje tvrdi da američki način poslovanja nije uvek pravi. "Evropski poslovni ljudi su u proslosti pogrešno mislili da svetski uspeh dolazi samo ako "amerikanizacijom", što je tačno kada je reč o većoj efikasnosti. Ali što se tiče strategije, reč je o nastojanju da se razviju razlike u ponudi koje bi potrošaci cenili." Na pitanje da li je za podsticaj ekonomskog rasta u Evropi potrebna reforma socijalnog staranja, mnogi stručnjaci kažu da ekonomije skandinavskih zemalja i dalje rastu iako te zemlje nisu smanjile svoju velikodušnu zaštitu gradjana. Medjutim, poslovni stručnjak Mauro Gilen ukazuje da zemlje poput Britanije, Portugalije i Italije, a narocito Španija, ubrzano preuredjuju svoje privrede po modelu majuspešnijih americkih biznisa i beleže veći rast od drugih evropskih država. U SAD je tokom prošle godine bilo cetiri puta više novih poslova vrednih više od milijardu dolara nego u Evropi. Medjutim, Evropske visokotehnoloske kompanije su poslednjih godina počele da sužavaju taj jaz imaju bolje menadzere i više investitora. Dejvid Sisilia, istoričar biznisa na univerzitetu države Merilend, kaže da je "ekonomski rast veoma privlačan jer u njemu svi pobedjuju". "Uz rast je sve lakše. Politika se odvija glatko. Političari bivaju ponovo izabrani. Sindikati su zadovoljni. Ni jednoj zemlji nije lako da se dugo suočva sa veoma niskim nivoom rasta." Sisilia ukazuje da mnogi Evropljani smatraju da moraju što pre da amerikanizuju svoje ekonomije da bi ostali konkurentni na savremenom tržištu koje se globalizuje velikom brzinom.

Ban šalje posrednika u razgovorima strana u kiparskom sporu
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun poslaće visokog političkog zvaničnika UN na Kipar, koji će predvoditi tim za nalaženje rešenja u dugotrajnom sporu izmedju grčke i turske populacije na tom podeljenom mediteranskom ostrvu. Ban je juče rekao novinarima u sedištu UN u Njujorku da će poslati generalnog podsekretara UN za politička pitanja Lin Peskoa (Lynn Pascoe) na Kipar, kao predvodnika tima koji će "učestvovati u razgovorima strana u kiparskom sporu". "Nadamo se da ćemo moći da vidimo poboljšanje i da ćemo napraviti neke pomake po pitanju koje dugo visi Evropi nad glavom", rekao je Ban. Dimitris Hristofjas je nedavno izabran za predsednika Kipra i generalni sekretar UN je rekao da je ohrabren dosadašnjim signalima i od Hristofjasa i od lidera kiparskih Turaka Mehmeda Ali Talata, koji ae susreo prošle nedelje sa Banom na samitu Organizacije islamske konferencije u Senegalu. Ban je rekao da je Talat "takodje izrazio spremnost da uzme učesće u konstruktivnom dijalogu". Hristofjas i Talat su se složili da ovog petka u Nikoziji učestvuju u direktnim razgovorima, pod okriljem UN. "Mislim da medjunarodna zajednica treba da zgrabi trenutak i otvori prozor mogućnostima, sada kada je Hristofjas, novi kiparski predsednik, posvećen rešavanju tog pitanja", rekao je Ban. Mirovna misija UN na Kipru uspostavljena je u martu 1964. godine, posle nasilja koje je izbilo izmedju pripadnika dva naroda koji žive na tom mediteranskom ostrvu. Zadatak misije UN je da spreči ponovno nasilje, da doprinese održanju reda i zakona i da uspostavi normalne uslove za život, piše na sajtu svetske organizacije.

JEGER: Podela Kosova nije opcija
Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Martin Jeger izjavio je danas da "Nemačka ne razmatra podelu Kosova kao opciju". Povodom današnjih sukoba u severnom delu Kosovske Mitrovice, Jeger je izrazio očekivanje da će međunarodne snage nasilje staviti pod kontrolu.

Britanija osuđuje nasilje na Kosovu
Britanija je bez rezerve osudila nasilje na Kosovu u kome povređeno oko sto osoba, posle operacije policije u severnoj Mitrovici da oslobodi sud UN koji su okupirali Srbi, saopštio je danas portparol Forin ofisa. "Mi energično osuđujemo nasilne akcije uperene protiv osoblja UN i NATO i kojima je cilj da ih spreči u obavljanju njihove dužnosti", saopštio je portparol Forin ofisa a prenosi agencija AFP. "Mi pozivamo sve strane da odbace nasilje, jer ono  nije ni u čijem interesu" dodao je on.

Evropska komisija ocenjuje nasilje na Kosovu kao neprihvatljivo
Evropska komisija saopštila je danas u Briselu , povodom sukoba na severu Kosova, da je "nasilje neprihvatljivo" . To je izjavio jedan od predstavnika za štampu Evropske komisije Amadeu Altafaž koji je podvukao da u izvršnom telu Evropske unije "nema saznanja o dubljim uzrocima incidenata u Mitrovici". Altafaž je s tim u vezi ukazao na u više navrata isticani stav evropskog komesara Olija Rena da je "nasilje neprihvatljivo i da to nije nikakvo rešenje". Portparol Evropske komisije je naglasio da bi "sve strane trebalo da sarađuju da bi se stvorilo multietničko Kosovo, zasnovano na vladavini zakona i poštovanju prava". Altafažu je postavljeno pitanje ima li Evropska komisija saznanja "da li su uzroci sukoba na severu Kosova tamošnji, lokalni, ili iza toga ima upliva drugih elemenata, iz Beograda ili drugde?". "Ne raspolažem takvom vrstom informacija. Mi saznanja o tome temeljimo na informacijama naših ljudi na licu mesta, ali i misije UN, Kfora. Ali ne raspolažem preciznijim saznanjima o dubljim uzrocima takvih incidenata u Mitrovici", glasio je odgovor zvaničnika Evropske komisije.

22 poljska policajca povređena u K. Mitrovici
U neredima u Kosovskoj Mitrovici povređena su danas 22 poljska policajca od 52 koja su u policiji UNMIK-a obezbeđivala zgradu suda, ali niko nije u životnoj opasnosti, saopštila je Glavna komanda poljske policije. "Povređeni policajci su prevezeni u bolnicu a na licu mesta je bila i hitna pomoć", rekao je portparol Glavne komande Slavomir Veremjuk. "Nemamo informacija da se radilo o ranama iz vatrenog oružja. Niko od povređenih nije u životnoj opasnosti", kazao je Marjuš Skolovski iz Glavne komande i dodao da su policajci povređeni pošto su na njih iz mase oko 1.000 lokalnih Srba, okupljenih oko suda poletele kamenice, flaše i granate ručne izrade. Grupa od 52 Poljaka obezbeđivala je zajedno sa Ukrajincima zgradu suda tokom jutrošnje akcije u kojoj je policija UNMIK-a izbacila iz zgrade Srbe, nekada zaposlene u kosovskom pravosuđu, koji su na tri dana zaposeli zgradu insistirajući da budu vraćeni na posao. Današnji incident dao je povoda poljskoj opoziciji da ponovo žestoko kritikuje vladu premijera Donalda Tuska što je požurila da kao 19. država u svetu prizna nezavisnost Kosova. "Uvek sam smatrao da ne treba da budemo među prvim zemljama koje će priznati nezavisnost Kosova," rekao je danas u Sejmu poljskog parlamenta poslanik konzervativaca Pšemisl Goševski. Taj visoki zvaničnik stranke Pravo i Pravda poljskog predsednika Leha Kačinjskog i njegovog brata blizanca bivšeg premijera Jaroslava upozorio je da se "sada zbog toga tenzije koje vladaju na Kosovu iskaljuju na poljskim vojnicima." "Ipak, prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu neophodno je sve dok ne ugasne poslednje žarište potencijalnih sukoba", rekao je Goševski.

Evropski parlament slavi 50. rođendan
Kada je šest zemalja osnivača Evropske unije uspostavilo zajednički parlament 1958, ta skupština je bila tek nešto više od pričaonice u kojoj se razgovaralo o samo nekim temama i koji je imao za vlade samo savetodavnu ulogu. Pola veka kasnije, slika se promenila: uspostavljeno je punopravno zakonodavno telo koje može da donosi ili odbacuje zakone,  ili blokira celokupan budžet EU. Parlament EU danas proslavlja 50. godina, ali uz zahteve za njegovu transformaciju i postavljanje pitanja o troškovima njegovog održavanja, njegovim slabostima i nemogućnosti da se odbrani od pritisaka raznih lobija, kao i o njegovoj kompetenciji na kontinentu gde je u porastu sumnja u evropske tekovine. Parlament, koji ima 785 članova, jedno je od najvećih tela te vrstem na svetu i jedini multinacionalni parlament u kome sede direktno izabrani poslanici.
"To je ogroman parlament. Trebalo bi da odete u Kinu da biste videli nešto slično. Uprkos povremenoj neefikasnosti, mislim da je to veoma profesionalan i uticajan parlament", rekla je politička analitičarka Centra za evropsku politiku Sara Hageman. Trenutno EU ima 27 zemalja članica, što utiče na povećanje moći evropskog parlamenta.

FEJT: Ostajemo dok Kosovo ne uđe u EU
Specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je da njegov mandat nije vremenski ograničen i da će u Prištini ostati sve dok se u potpunosti ne implementira plan za status Kosova. "Kao međunarodni civilni predstavnik ja ću biti ovde sve dok se u potpunosti ne implementira, iako se presek stanja predviđa za dve godine", rekao je Fejt u intervjuu za dnevnik "Blic", izražavajući nadu da će "implementacija ići glatko". On je još kazao da će, što se tiče Evropske unije, "ona ostati na Kosovu sve dok Kosovo ne uđe u EU". Fejt je kazao da njegova pozicija "apsolutno nije" ista kao pozicija šefa UNMIK-a, već je ona formirana sa ciljem da se obezbedi implementacija plana o status Kosova i "kako bi se podržala i savetovala vlada Kosova". U intervjuu za "Večernje novosti", Fejt je istakao da misija Euleks na čijem je čelu ne dolazi na Kosovo sa ciljem da se formira nova država NATO. "Ne dolazimo na Kosovo da napravimo NATO državu, ali je politički nemoguće da sada kažemo: pogrešili smo i vraćamo se tamo gde smo bili. Krenuli smo jednim putem i moramo da nastavimo", rekao je on. Fejt je kazao da će biti potrebno "mnogo više vremena i mnogo više strpljenja" da bi se misija EU rasporedila i na severu Kosova. "Možda će trebati i godine (za razmeštanje misije) na sever Kosova. Postoje stvari koje sigurno nećemo uraditi - nećemo koristiti silu ili započinjati 'treći svetski rat' da bismo rasporedili našu misiju", rekao je on.

VEJVODA: Potreban konsenzus za nastavak evropskog puta
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da su izbori 11. maja neizvesniji nego bilo koji ranije i da je potreban konsenzus koji će omogućiti nastavak evropskog puta, reformu i demokratizaciju. "Srbija je ušla u ozbiljnu krizu vlade i blokade odlučivanja o pitanjima sadašnjosti i budućnosti i na izborima će doći do razjašnjenja političke situacije", rekao je Vejvoda novinarima u Medija centru na skupu o ulozi civilnog društva u Srbiji. Vejvoda je rekao da je neizvesno ko će pobediti na izborima i da je nezahvalno prognozirati kolika je opasnost od toga da vladu sačine stranke koje nisu proevropski orijentisane, ali je podsetio da su na svim izborima posle 2000. godine pobeđivale prodemokratske snage. "Srbija je napravila 2000. godine važnu odluku kada je porazila Miloševićev režim i odlučila se za zdravorazumsku budućnost na Balkanu i u Evropi, a ta odluka ponavljana je na svim kasnijim izborima, uključujući i poslednje predsedničke izbore", rekao je on. Prema njegovim rečima procenu rezultata izbora dodatno komplikuju i koalicije koje se mogu formirati nakon izbora.

Češka će o priznavanju Kosova odlučivati posle Uskrsa
Češka vlada će o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova odlučivati posle Uskrsa, a vicepremijer Aleksandar Vondra najavio je da će Češka svakako "pre ili kasnije" priznati novu državu. Vondra je izbegao da odgovori na pitanje čeških novinara da li će vlada premijera Miroslava Topolaneka sačekati da prođu vanredni parlamentarni izbori u Srbiji. "Datum vam neću reći. Sada pred Uskrs postimo i kada su u pitanju ključne političke odluke. Posle Uskrsa ćete sigurno saznati više", rekao je Vondra, a prenosi češki radio. Vondra je naglasio da je Češka "realista" kada je u pitanju nezavisnost Kosova i da će je priznati pre ili kasnije. Uskrs kod katolika pada ove godine 23. marta, a vlada želi da sačeka i da se u Prag vrati šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, koji se oporavlja u inostranstvu posle operacije srca.

RUPEL: EU i dalje nudi Srbiji da potpiše politički sporazum
Evropska unija i dalje nudi Srbiji da odmah potpiše politički sporazum o saradnji, a uz ispunjavanje nužnih uslova, mogao bi biti zaključen i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je danas šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel. Po završetku zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu, on je dodao da je sada ključno pitanje li će proevropske snage u Srbiji iz toga izvući korist i prevagu na vanrednim izborima, odnosno da ona održi proevropsko usmerenje. Rupel je na ovaj način odgovorio na pitanje hoće li EU potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre ili posle vanrednih izbora u Srbiji, koji će biti sazvani zbog krize vlade.

Klaus i Gašparovič vide Kosovo kao Pandorinu kutiju
Predsednik Češke Vlacav Klaus i Slovačke Ivan Gašparovič ocenili su u Bratislavi da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova otvorena Pandorina kutija sa nesagledivim posledicama. Klaus je tokom posete Bratislavi kategorično odbio teze da je Kosovo slučaj za sebe. "To nije usamljeno izolovano pitanje koje je rešeno samo na tom jednom deliću Balkana", rekao je Klaus na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Gašparovičem. "Za mene je Kosovo pre svega presedan. Otvorili smo u Evropi Pandorinu kutiju koja može da ima pogubne posledice. I zbog toga se ja bojim", rekao je Klaus. Gašparovič je naglasio da Slovačka ne smatra da je dužna da odmah prizna Kosova, a da prvo ne stvori svoje vlastito mišljenje o posledicama njegove nezavisnosti. "Neophodno nam je za to mišljenje vreme i zbog toga što je Kosovo dalo 21. veku signal da treba opet da se pregovara o pitanjima nacionalnih manjina, njihovih prava, čak i o reviziji teritorija. Zato naša odluka neće biti brza", rekao je Gašparovič. Vaclav Klaus boravio je u kratkoj poseti Slovačkoj u skladu sa nepisanim ali gvozdenim pravilom da češki predsednik u prvu inostranu posetu nakon inauguracije ide u nekadašnju drugu metropolu bivše zajedničke države Čeha i Slovaka.

Ministri EU razmatraju situaciju u Srbiji
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas popodne počeli raspravu o zapadnom Balkanu, u čije središte je, više nego što se očekivalo, došla unutrašnja politička situacija u Srbiji, nakon predloga vlade da se raspusti skupština i raspišu vanredni parlamentarni izbori. Kako su novinarima preneli zvaničnici u Savetu ministara Unije, praktično svi partneri u Evropskoj uniji imaju na umu potrebu da se nastavi saradnja sa Srbijom uz perspektivu sklapanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, napomenuto je, ostaje da se vidi u kojoj meri i kojom brzinom bi to bilo svrsishodno učiniti, imajući u vidu predizbornu kampanju i činjenicu da će vlada u Beogradu obavljati samo tekuće poslove. To se prevashodno odnosi na mogućnost ponude Beogradu da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u obliku kako je i parafiran, ali evropski diplomatski izvori su agenciji Beta preneli da se tu postavlja pitanje da li će "tehnička" srpska vlada i vlasti biti u stanju da nastave saradnju s Haškim sudom i ispune s tim u vezi tražene uslove. Druga, zasad malo verovatna mogućnost bila bi da tužilaštvo Haškog suda možda konstatuje da je Beograd učinio sve kako bi moglo da se zaključi da je ta saradnja zadovoljavajuća.

Sapaterovim socijalistima treba podrška manjih partija
Vladajuća Socijalistička partija Španije će nakon pobede na parlamentarnim izborima morati ponovo da računa na podršku manjih partija, pošto joj do apsolutne većine nedostaje još sedam mandata. Na juče održanim izborima partija premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera osvojila je 169 poslaničkih mesta, pet više nego na prethodnim izborima, a konzervativna Narodna partija Marijana Rahoja 154, rezultat je nakon prebrojanih 99,9 odsto glasova. Mediji su ocenili da su novi izbori polarizovali zemlju u političkom smislu. Rezultati izbora pokazuju rastuću tenedenciju ka dvopartijskom sistemu, ocenio je danas vodeći španski dnevnik "Pais" dodajući da će socijalisti i dalje morati da računaju na podršku sa strane. Podršku socijalistima ponudila je za sada Baskijska nacionalistička partija koja je osvojila šest poslaničkih mesta u 350-očlanom parlamentu. "Nadamo se da ćemo doprineti vladi Sapatera, kako bismo zajedno našli konačno rešenje za političke probleme Baskije", izjavio je predsednik ove partije Inigo Urkulu.

DE KERMABON: Prvi elementi misije Euleks već su na Kosovu
Prvi elementi misije Euleks (EULEX) na Kosovu od prošle nedelje su u Prištini, ali je dalje raspoređivanje evropske misije potrebno "koordinirati" sa Ujedinjenim nacijama (UN), izjavio je šef misije Euleks Iv de Kermabon (Yves de Kermabon). "Raspoređivanje je počelo, prvi elementi (misije) otišli su prošle nedelje", rekao je u telefonskoj izjavi za agenciju Frans pres De Kermabon koji boravi u Njujorku, gde bi trebalo da razgovara sa zvaničnicima UN. Te prve elemente misije čini oko 20 sluzbenika zaduženih za koordiniranje daljeg raspoređivanja, rekao je šef misije Euleks i podsetio da će više koraka biti potrebno kako bi pravosudno-policijska misija Euleks mogla da bude operativna, što bi u načelu trebalo da bude polovinom juna. De Kermabon, koji je i bivši komandant snaga NATO na Kosovu, rekao da postoje "glasine" o preprekama u rasporedivanju misije, ali je odbacio te informacije. "Misija treba da bude raspoređena kako je planirano, u dogovoru sa Srbima. Potrebno nam je više fleksibilnosti sa srpske strane, to je misija koja je u njihovom interesu", podvukao je šef misije Euleksa. "Pokušaćemo da prevaziđemo prepreke kroz razgovor sa Srbima. To je važno u smislu zaštite spomenika i ljudi", dodao je Iv de Kermabon.

RUPEL: EU se nada pobedi proevropskih snaga u Srbiji
Evropska unija (EU) se nada pobedi proevropskih snaga na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, izjavio je šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel, čija zemlja predsedava Uniji, javile su agencije. "Sada kada predstoje izbori, nadamo se će proevropske snage pobediti", rekao je Rupel novinarima po dolasku u Brisel, gde će učestvovati na sastanku ministara spoljnih poslova EU. Rupel je, takođe, rekao da ne vidi "drugu mogućnost za Srbiju, osim EU", kao i da "ima ohrabrujućih znakova" da će na izborima pobediti proevropske snage.

Izborna komisija na Malti potvrdila pobedu vladajuće stranke
Izborna komisija potvrdila je jutros pobedu vladajuće stranke Malte – Nacionalističke partije Lorensa Gonzija na parlamentarnim izborima. Zvaničnici komisije su rekli da još nemaju konačni rezultat, ali da mogu da potvrde pobedu Nacionalističke partije, koja je osvojila 49,3 odsto glasova, u odnosu na Laburističku partiju koja je dobila 48,8 odsto glasova. Generalni sekretar Nacionalističke partije Žoe Saliba sinoć je proglasio pobedu na osnovu prvih rezultata. Laburistička partija nije, međutim, želela da prizna poraz, uz saopštenje da čeka konačni rezultat. Na izbore je izašlo čak 93 odsto od ukupno 250.000 Maltežana s pravom glasa uprkos činjenici da izlazak na biralište nije zakonska obaveza u najmanjoj zemlji članici Evropske unije.

Mađari odbacili ekonomske predloge vlade
Mađari su danas na referendum odbacili ekonomske reforme koje je predložila vlada, prve su procene po zatvaranju birališta, javljaju agencije. Gotovo 80 odsto birača je glasalo protiv predloženih reformi, a samo njih 20 odsto je podržalo predlog vlade. Na izborima je učestvovalo između 40 i 45 odsto građana s pravom glasa. Građani su se izjašnjavali o uvođenju plaćanja svake posete lekaru ili svakog dana provedenog u bolnici, kao i o uvođenju plaćanja za upis na fakultet. Mađarski premijer Ferenc Đurčanji je odmah priznao poraz. "Ako je referendum validan, vlada će se povinovati tom rezultatu i od 1. aprila vratiti situaciju u pređašnje stanje", rekao je premijer novinarima.

BILT: Srbija bira između EU i samoizolacije
Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt ocenio je da će građani Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima imati mogućnost da biraju između integracije u Evropsku uniju i samoizolacije. On je nakon posete Kosovu na konferenciji za novinare istakao da rezultat izbora u Srbiji neće uticati na Kosovo, ali će uticati na evropsku budućnost Srbije i dodao da su izbori važni za ceo region. "Ako se ne završi ovaj period tokom kojeg je Srbija klizila u samoizolaciju to neće biti dobro ni za stabilnost regiona", naveo je on i izrazio uverenje da će Srbija nastaviti evropski put. Govoreći o Kosovu, on je naveo da Kosovo može postati članica EU I u slučaju da ne dobije sedište u Ujedinjenim nacijama. "Nema formalne veze između ovih stvari", kazao je on i istakao da je za Kosovo sada važno da se koncentriše i konkuriše za članstvo u onim organizacijama gde je moguće, kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.Šef švedske diplomatije je rekao da će Kosovo biti jedna od tema u sutrašnjem sastanku ministara inostranih poslova zemalja članica EU i izrazio očekivanje da će se tada raspravljati oko priznavanja Kosova od strane Španije, Rumunije i Kipra. Karl Bilt je prvi šef diplomatije zemalja EU koji je posetio Kosovo posle proglašenja nezavisnosti 17 februara.

Evropska komisija suspendovala deo pomoći Bugarskoj
Evropska komisija je suspendovala deo poljoprivredne pomoći Bugarskoj zbog sumnji da su ta sredstva proneverena, rekao je portparol kancelarije Evropske komisije za poljoprivredu Majkl Man. "Postoje sumnje da je bilo nekih pronevera", rekao je Man na redovnoj konferenciji za novinare i dodao da proneverene sume nisu bile velike. On je dodao da je, "pre svega, reč o principu". Ta sredstva bila su deo predpristupne pomoći za period od 2000. do 2006. godine, koja je bila namenjena ulaganjima u prerađivačku industriju i plasman poljoprivrednih proizvoda i proizvoda od ribe. Poslednji deo sredstava trebalo bi da bude potrošen do 2009. godine. "Nećemo za to izdvajati nikakve pare EU izvesno vreme, dok ne utvrdimo da li je novac zloupotrebljen ili ne", rekao je Man. EU je u tom programu namenila ukupno 160 miliona evra Bugarskoj za period 2000-2006. godine, a suspenzija će se odraziti samo na manji deo, odnosno nekoliko miliona evra, rekao je Man. Evropska komisija nije saopštila o kakvim je zloupotrebama reč, a istragu od 2006. godine vodi agencija EU za borbu protiv pronevere (OLAF).

Rektor BU protiv projekata u kojima se spominje nezavisno Kosovo
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević izjavio je da je stav države Srbije da ne treba učestvovati u međunarodnim projektima iz oblasti visokog obrazovanja u kojima se Kosovo pominje kao nezavisna država. "Stav države je da treba učestvovati isključivo u međunarodnim projektima u kojima se priznaje Rezolucija 1244, ili se kao nosioci projekta imenuju naučne institucije, bez isticanja države porekla", kazao je Kovačević. Pomoćnik ministra prosvete Srbije Aleksandar Lipkovski izjavio je da je priznanje nezavisnosti Kosova više zemalja Evropske unije izazvalo probleme u saradnji sa Evropskom komisijom i realizaciji projekta Tempus četiri reforme visokog obrazovanja. "Ti problemi mogu biti izbegnuti ako Evropska komisija prihvati zahtev Srbije da bude priznata u svojim međunarodnim granicama na osnovu rezolucije 1244", kazao je Lipkovski na skupu u Rektoratu Beogradskog univerziteta "Tempus informativni dan" čija je tema sprovođenje četvte faze ovog projekta. Lipkovski je pozvao predsednika Komisije u Srbiji Žozepa Ljoverasa da razreši "nedoumice" koje postoje u konkursu za projekte u okviru programa Tempus četiri i naveo da se u tom dokumentu u jednom stavu potvrđuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, a u drugom Kosovo pominje kao nezavisna država. Ljoveras nije polemisao sa Lipkovskim, a obraćajući se okupljenima istakao je da će Evropska komisija kroz Tempus projekat nastaviti da podržava reformu visokog obrazovanja u Srbiji.

Ministri EU u ponedeljak raspravljaju i o Kosovu
Šefovi diplomatija Evropske unije će u ponedeljak u Briselu razmotriti situaciju na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti u Prištini i stanje vezano za nastojanje EU da u pokrajini razmesti pravosudno-policijsku misiju, čiji su delovi morali da se povuku sa severa Kosova. Kako su novinarima preneli zvaničnici Saveta ministara EU, sasvim je moguće da se šefovi diplomatija Unije, u široj raspravi o zapadnom Balkanu, osvrnu i na zbivanja u Srbiji, budući da je to vezano i za tok zbivanja na Kosovu. Praktično svi partneri u EU imaju na umu potrebu da se nastavi saradnja sa Srbijom uz perspektivu sklapanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, mada "sada izgleda da u Beogradu trenutno imaju druge prioritete", rekao je funkcioner u Briselu. Međunarodni diplomatski izvori su agenciji Beta preneli da su nadležni za zajedničku bezbednosno-odbrambenu politiku EU, koja je okvir za upućivanje misije na Kosovo, formirali "kriznu ćeliju" sa ciljem pripreme za razmestanje misije Euleksa, koju su osporili vlasti u Beogradu i kosovski Srbi, i koja nije dobila zeleno svetlo SB UN. Ta "krizna ćelija" pomno prati izjave i poteze vođa kosovskih Srba, tamošnjih verskih prvaka, poteze srpskih policajaca i sindikata železničara, kao i politiku Beograda, kao i međunarodnih činilaca, posebno Rusije.

GUZENBAUER: Srbija treba da bude faktor stabilnosti
Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer izjavio je da Srbija mora biti "uporište političke i ekonomske stabilnosti" na Zapadnom Balkanu. "Srbija mora da ima svoje mesto u Evropi. Sada se vodi velika borba između proevropskih snaga i nacionalista u Srbiji", izjavio je Guzenbauer u Bukureštu posle razgovora s rumunskim premijerom Kalinom Popeskuom Taričeanuom. Guzenbauer je naglasio da Srbija mora biti predvodnih ekonomske i političke stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Austrija je priznala nezavisnost Kosova, ali je vlada te zemlje do sada više puta istakla da želi bliske veze s Beogradom. S druge strane, rumunske vlasti nisu priznale Kosovo, a iz Bukurešta se moglo čuti da se o priznanju nezavisnosti ni ne razmišlja.

Velški će postati jedan od zvaničnih jezika EU
Stanovnici Velsa moći će ubuduće da pišu pisma EU na svom drevnom jeziku, jer će Vels krajem ove godine biti zaveden u lingvistički leksikon unije. Britanska vlada se složila sa zahtevom Velsa da velški postane "jedan od zvaničnih jezika" u institucijama EU, rekla je portparolka velškog parlamenta, preduhitrivši tako kritičare koji bi rekli da bi novac za prevodioce mogao bolje da bude utrošen. Vels je kao model uzeo Španiju, u kojoj tri regionalna jezika - katalonski, galicijski i baskijski - imaju status "ko-zvaničnih" jezika. To znači da građani mogu da pišu pisma i primaju odgovore od institucija EU na svom jeziku. Velškim ministrima će biti dozvoljeno da govore na velškom na sastancima u Briselu, dok će prevodioce plaćati Evropska skupština. U slučaju Španije, centralna, madridska vlada plaća prevodioce.

Neizvestan ishod izbora u Španiji
Ishod parlamentarnih izbora u Španiji, koji će biti održani u nedelju, neizvestan je s obzirom na sve manju prednost socijalista Hose Luisa Sapatera u odnosu na desničarsku stranku Mariana Rahoja. Nešto više od 35 miliona Španaca s pravom glasa u nedelju će birati 350 poslanika donjeg doma parlamenta kao i 208 senatora. Birališta će biti otvorena od devet časova ujutru do osam sati uveče po srednjeevropskom vremenu. Prvi preliminarni rezultati se očekuju sat vremena nakon zatvaranja birališta. Glavni rivali na izborima su Socijalistička partija i konzervativna Narodna partija iako na izborima učestvuje još 12-ak manjih stranaka. Socijalisti, čiji je lider aktuelni šef vlade Sapatero, prema poslednjim anketama, u blagoj su prednosti u odnosu na desnicu. Nedeljni izbori će biti 10. po redu od uspostavljanja demokratije u Španiji 1978. godine kada je ustanovljena parlamentarna monarhija. Na čelu zemlje je kralj Huan Karlos čija je uloga protokolarna.

Sindikati EU traže snižavanje kamatne stope
Savez evropskih sindikata pozvao je Evropsku centralnu banku da danas snizi kamatnu stopu kako bi obuzdala "alarmantni" rast evra koji ugrožava zaposlenost i privredni rast. "Rast evra postaje alarmantan. Isuviše jak evro će dovesti do pada zaposlenosti u Evropi", što će biti dodatan ekonomski problem posle finansijske krize i usporavanja tržišta nekretnina koji se uočava u više zemalja", naveo je sindikat u saopštenju. Sindikat je zatražio od Evropske centralne banke da na današnjem sastanku konstatuje da je privredni rast u Evropi ugrožen i da je potrebno hitno sniziti kamatne stope. Apel je upućen i ministrima finansija evro zone koji takođe treba da preduzmu mere protiv jačanja evra.

Mađari u nedelju za ukidanje zdravstvenih participacija
Mađarska opozicija čvrsta je u želji da pobedi na referendumu, zakazanom za nedelju, o ukidanju participacije u zdravstvu i na univerzitetima, iako ta pobeda neće ugroziti vladajuću koaliciju socijalista, ističu politički analitičari. Od osam miliona mađarskih birača biće traženo da zaokruže 'da' kako bi bila ukinuta participacija od 300 forinti (1.72 dolara) za lekarske i bolničke usluge, kao i naknade za univerzitete, a prema sprovedenom istraživanju javnog mnjenja, izgleda da će svi zahtevi proći sa stabilnom većinom.

SOLANA: Srbiji otvorena vrata EU
Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku Havijer Solana izjavio je za današnji "Đenjik" da su Srbiji vrata EU otvorena, na isti način kao što su bila za nove članice koje su u Uniju već ušle. U intervjuu koji je objavio taj poljski list Solana je rekao da su kriterijumi za ulazak Srbije isti kakve je na primer morala da ispuni Poljska. "Srbija se ni po čemu ne razlikuje, kao i ostale zemlje tog regiona mora da ispuni kriterijume određene za zemlje koje žele u EU. Srbima su vrata EU otvorena", kazao je Solana.
Taj visoki zvaničnik EU odbio je kao "apsolutno neprihvatljivo rešenje" mogućnost podele Kosova, a takođe i to da bi otcepljenje mogli da traže Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori. "Makedonija i Crna Gora su dve stabilne države koje su već na putu u EU. Status Kosova je slučaj za sebe i poslednja etapa raspada bivše Jugoslavije. Mislim da su Albanci u regionu toga svesni. Vreme je da počnu da gledaju u budućnost", naglasio je Solana.

KUBIŠ: Jednostrana nezavisnost Kosova loša za odnose
Jednostrani koraci kao što je bilo proglašenje nezavisnosti Kosova, čak i kada ga neke zemlje priznaju, uvek pogubno utiču na međunarodne odnose i relativizuju univerzalnost međunarodnog prava, izjavio je danas šef slovačke diplomatije Jan Kubiš. Slovački ministar odgovarao je uživo čitaocima internet dnevnika Aktualne.sk na pitanja, a neka od njih odnosila su se na Kosovo. Slovake je zanimalo i da li će njihova vlada na kraju popustiti pred pritiskom EU i priznati novu državu na Balkanu, kao što je to već učinila Poljska. "Naš stav prema Kosovu odražava naše dugoročne državne interese i nije i neće biti rezultat nametanja stavova drugih zemalja", istakao je Kubiš. Ministar je objasnio i šta znači formulacija da Slovačka "za sada" nema nameru da prizna Kosovo. "Naš stav je jasan, Kosovo nismo priznali iako to postepeno čini većina članica EU. Formulacija 'za sada' samo nagoveštava da ne znamo kako će se stvari razvijati dalje i da ne želimo da predodređujemo naš budući stav", objasnio je Kubiš.

Slovenija priznala Kosovo
Državni zbor (parlament) Slovenije danas je priznao nezavisnost i suverenost Kosova. Na vanrednoj sednici parlamenta za priznanje Kosova glasalo je 57 poslanika, dok je četvoro poslanika od 67 prisutnih bilo protiv. Priznanje je usledilo nakon četvoročasovne diskusije u kojoj su preovladavali polemični tonovi i zabrinutost poslanika za sudbinu privrednih odnosa Slovenije i Srbije, samoodrživost nove države i za stabilnost u regionu. Slovenija je 14. država Evropske unije, koja je priznala nezavisnost i suverenost Kosova.

EU odvaja dodatna sredstva za visoko obrazovanje u Srbiji
Evropska kancelarija odlučila je da u narednoj godini poveća fond namenjen reformi visokog obrazovanja u Srbiji sa prošlodišnjih šest miliona evra na sedam miliona, saopštila je Nacionalna tempus kancelarija Srbije. Kako je navedeno u saopštenju, postoji mogućnost daljeg povećanja sredstava namenjenih Srbiji u okviru Tempus projekta, najvećeg programa pomoći Evropske unije u oblasti visokog obrazovanja. Nacionalna tempus kancelarija je naglasila da će među prioritetima u reformi visokog obrazovanja u Srbiji biti i unapređenje saradnje univerzita i tržišta rada i modernizacija studijskih programa. Na listi prioriteta je intenzivnija saradnja visokoškolskih institucija sa privredom, a cilj je veća zaposlenost visokoobrazovanih. "Poseban akcenat biće stavljen na razvoj kurseva namenjenih diplomcima kojima je potrebna dokvalifikacija kako bi dobili adekvatan posao", navedeno je u saopštenju. Četvrta faza "Tempus projekta" u Srbiji počeće 7. marta kada će u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu biti održan Nacionalni Tempus informativni dan. Informativni dan organizuje Nacionalna Tempus kancelarija Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije, Evropskom komisijom i Delegacijom Evropske komisije u Srbiji.

Švedska priznala Kosovo
Švedska vlada odlučila je danas da prizna Kosovo kao nezavisnu državu "čiju nezavisnost za sada nadgleda međunarodna zajednica", rečeno je u saopštenju vlade. Premijer Karl Bilt pismeno će o odluci svoje vlade obavestiti predsednika Kosova Fatmira Sejdiua i premijera Hašima Tačija, navodi se u saopštenju. U saopštenju se podseća da je skupština Kosova proglasila nezavisnost 17. februara a da su se ministry spoljnih poslova EU dan kasnije složili da će svaka članica EU odlučiti, u skladu sa svojom nacionalnom praksom i međunarodnim pravom, o tome kakve će odnose uspostaviti sa Kosovom. Proglašenje nezavisnosti Kosova, dodaje se u saopštenju, usledilo je posle više godina bezuspešnih međunarodnih napora da se postigne sporazum između Prištine i Beograda. Takođe se podseća da postoji neslaganje u Savetu bezbednosti UN o predlogu rezolucije o statusu Kosovo. "Vlada žali što nije bilo moguće doći do sporazuma u Savetu bezbednosti" dodaje se u saopštenju i kaže da Evropa nosi posebnu odgovornost za budući razvoj Kosova.

Delegacija Srbije nije došla na skup ZEU zbog Tačija
Parlamentarna delegacija Srbije nije došla na današnji skup Zapadnoevropske unije pod nazivom "2008: odlučujuća godina za zapadni Balkan" koji se održava u Ljubljani, zbog planiranog prisustva kosovskog premijera Hašima Tačija na tom skupu. Zmago Jelinčič, član delegacije Slovenije u Parlamentarnoj skupštini EU,izjavio je na konferenciji za novinare da se nota srpske delegacija, koja je dostavljena slovenačkom Ministarstvu inostranih poslova, odnosila na prisustvo Hašima Tačija današnjem skupu. "Hašim Tači nije došao u Ljubljanu i učesnici pres konferencije izražavaju žaljenje što delegacija Srbije nije došla u Ljubljanu i na licu mesta iznela svoje stavove o Kosovu", rekao je Jelinčič. Jedan od okruglih stolova današnjeg skupa, koji je zakazan za danas posle podne, posvećen je temi "Zapadni Balkan nakon proglašenja nezavisnosti Kosova". U radu tog okruglog stola će učestvovati član slovenačke delegacije u skupštini Zapadnoevropske unije Rudolf Petan, ministar odbrane BiH Selmo Cikotić, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Kosova Zilfije Hundozi i Džudi Bat iz Evropskog institute za bezbednosne studije. Organizatori skupa u Ljubljani su Skupština Zapadnoevropske unije (ZEU) i slovenački parlament, a u njemu učestvuje i delegacija Republike Srpske.

Evropski poslanici razgovarali o misiji Euleks na Kosovu
Predsednici odbora za odbranu država članica Evropske unije (EU), Evropskog parlamenta i parlamenata država kandidata razgovarali su danas i o mirovnoj misiji Euleks na Kosovu. Govoreći o tome, šef tima EU za planiranje na Kosovu (EUPTK) Roj Riv rekao je da je EU na Kosovu prisutna preko Evropske komisije, kao i da su u njoj prisutni specijalni predstavnici i civilna misija. Zadatak misije nazvane "Vladavina prava" je da pomogne kosovskoj vlasti u razvoju Kosova u pravnu državu, navodi se u saopštenju u kojem su kratko predstavljeni govori svih učesnika konferencije. Prema rečima Riva, Euleks će biti najveća misija evropske odbrambene i bezbednosne politike do sada, a na Kosovu se već nalazi 1.900 predstavnika međunarodnog osoblja. Među njima su pravnici, carinici, savetnici i drugi. Oni će pomoći u uspostavljanju policije, carine i sudstva, koji će morati da ispunjavaju evropske standarde u zaštiti etničkih manjina na Kosovu. Njihov rad biće usmeren i na sprečavanje korupcije, organizovanog kriminala i zaštite politički osetljivih područja. Riv je još naglasio da EU sa misijom Euleks želi ubrzati razvoj Kosova, a ne stvoriti novi protektorat.