Baro i Mate pozvali na dosledno provođenje viznih olakšica
Evropska komisija i predstavnici Slovenije pozvali su danas u Luksemburgu članice Evropske unije (EU) da dosledno sprovode sporazume o pojednostavljenju viznih postupaka za zapadni Balkan. Reč je o opomeni članicama EU, jer se sporazumi ne sprovode glatko, i ne daje se jasan signal državama na Balkanu, a pre svega Srbiji, da su dobrodošle, pojasnila je Evropska komisija, javila je iz Luksemburga agencija STA. "Odgovarajuće sprovođenje sporazuma o olakšanom viznom režimu može imati trenutne koristi za građane i države Zapadnog Balkana", napisali su u pismu državama članicama EU komesar za saobraćaj Žak Baro (Barot), koji privremeno zamenjuje komesara za pravosuđe Franka Fratinija, i u ime slovenačkog ministarstva unutrašnjih poslova Dragutin Mate. Sporazumi o viznim olakšicama za države zapadnog Balkana za ulazak u EU, koji su počeli da važe od januaru ove godine, još se ne primenjuju dobro i još uvek je teško doći u Evropu, objasnili su zvaničnici razloge svoje incijative u Evropskoj komisiji. "Postoje određeni birokratski problemi i kašnjenja, a želeli bi smo da to bude ostvareno glatko", dodali su diplomatski izvori. Od viznih olakšica koristi može da ima 80 odsto ljudi na zapadnom Balkanu, jer one važe za brojne kategorije ljudi, pored ostalih one važe za studente, sportiste, pripadnike civilnog društva, novinare, penzionere, decu, mlađe od šest godina, i članove zvaničnih delegacija. Za sve države zapadnog Balkana - Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru, BiH i Albaniju, pojednostavljeni postupci za dobijanje viza počeli su da važe početkom godine, a za sve građane, vize su pojeftinile sa 60 na 35 evra, dok su za određene kategorije besplatne. Za te kategorije pojednostavljeni su postupci dobijanja viza, odnosno za njih treba da se predoči manje potvrda i dokumenata. Uz pojednostavljenje viznih postupaka EU prema tim državama, počinje i dijalog o ukidanju viza. Albanija je početkom marta, nakon Srbije, Makedonije i Crne Gore, četvrta država Zapadnog Balkana koja je sa EU počela dijalog o liberalizaciji viznog režima. Dijalog se ne odvija "u paketu", tako da nije predviđeno istovremeno ukidanje viza, već je odluka zavisna od napretka pojedine države, naglašavaju u Briselu.

EU: Tri puta veća sredstva za civilno društvo na Balkanu
Evropska unija (EU) je odlučila da pruži znatno snažniju podršku ulozi nevladinih organizacija i civilnog društva u sklopu pridruživanja Zapadnog Balkana i Turske EU, posebno kad je reč o jačanju pravne države, ekonomskim reformama i nadzoru vladinih ustanova u vršenju vlasti i procesu tranzicije. To je na kraju dvodnevne konferencije u Briselu, uz učešće preko pet stotina predstavnika nevladinih i organizacija civilnog društva iz regiona, izjavio direktor Direkcije za proširenje u Evropskoj komisiji Jan Turščinski. Zvaničnik Evropske komisije, koja je organizovala ovaj skup, istakao je da bi nevladine i organizacije građanskog društva u regionu ubuduće morale mnogo snažnije da se povezuju i jačaju svoju stručnost kako bi bile u stanju da delotvorno nadziru rad ustanova vlade i države. To je posebno važno za evropske reforme koje treba da pripreme države Zapadnog Balkana i Tursku za članstvo u EU. Zato je Evropska komisija odlučila da ubuduće za delovanje civilnog društva u regionu izdvaja tri puta više sredstava nego dosad, pa će iz programa pomoći kandidatima i potencijalnim kandidatima sa Zapadnog Balkana i Turske - IPA biti namenjeno oko 34,5 miliona evra. Evropski parlament je, u pre nekoliko dana usvojenoj rezoluciji o Hrvatskoj, zatražio da nevladine i organizacije civilnog društva budu uključene u sve pripreme zakona, mera i nadzor ostvarivanja evropskih reformi i trošenja sredstava iz fondova EU. Direktor beogradskog "Balkanskog fonda za demokratiju" Ivan Vejvoda je na završetku susreta u Briselu agenciji Beta rekao da je Evropska komisija očigledno odlučila da pomogne organizacijama građanskog društva da na Zapadnom Balkanu i u Turskoj što je više moguće postanu "korektiv vlasti". "Reč je o nužnosti da se u demokratijama sprovede formula 'teže i ravnoteže', u čemu je veoma važna uloga javnosti i sredstava informisanja za raspravu o različitim vizijama kako ići brže i efikasnije napred", naveo je Vejvoda. Kako je objasnio Vejvoda, "'korektiv vlasti' mora postojati da bi javnost mogla imati upliva ako se primeti da neke stvari u državi i delovima vlasti ne idu kako treba".

Bugarska će uvesti kontrolu sredstava koja dobija od EU
Bugarska tročlana vladajuća koalicija odlučila je da tokom rekonstrukcije vlade, koja se očekuje iduće nedelje, zaduži jednog potpredsednika vlade za nadgledanje evropskih sredstva dodeljenih toj zemlji, saopštio je potpredsednik liberalne MNSP partije Milen Velčev. Smatra se potrebnim da jedan potpredsednik vlade bude zadužen za koordiniranje programa finansiranih iz evropskih fondova koji su podriveni sumnjama o korupciji, rekao je Velčev. Evropska komisija je u toku poslednjih nekoliko meseci delimično zamrzla nekoliko programa podrške Bugarskoj posle korupcijskih skandala i to posebno u oblasti putne infrastrukture i poljoprivrednog razvoja, navodi AFP. Bugarska, koja je postala članica EU u januaru 2007, ima prava na 6,853 milijardi evra iz strukturalnih EU fondova između 2006. I 2013. godine, ali joj stalno stižu kritike iz Brisela zbog neuspešne borbe protiv korupcije i kriminala. Ministar unutrašnjih poslova Rumen Petkov bio je primoran da podnese ostavku u nedelju posle korupcijskog skandala u njegovom ministarstvu.

SE Tajms: Grčka se priključuje Južnom toku
Grčka će, posle Bugarske i Srbije, postati treća balkanska zemlja koja se pridružuje gasovodu Južni tok, kojim će se ruski prirodni gas prenositi u Evropu, objavljeno je na sajtu SETajms. Sporazum kojim će Grčka ući u zajednički projekat izgradnje cevovoda dužine 900 km ispod Crnog mora mogao bi da bude potpisan krajem ovog meseca, tokom posete grčkog premijera Kostasa Karamanlisa Moskvi, navodi se. "Složili smo se da budemo deo projekta Juzni tok", rekao je ove nedelje Rojtersu grčki ministar razvoja Kristos Folijas. "Trenutno razmatramo tehničke detalje kako bi formulisali dokument koji potom možemo da potpišemo. Politička volja (sa obe strane) je sigurna", dodao je. Prema projektu, zajedničkom poduhvatu Gasproma koji ima podršku Kremlja i italijanske kompanije Eni, cevovod dužine 900 km protezaće se ispod Crnog mora i povezivati Rusiju sa Bugarskom, a potom se račvati na dve grane. Srbija i Mađarska, koje su se takođe složile da se pridruže projektu, nalaziće se na severnom ogranku, za koji je prvobitno bilo planirano da se završava u Austriji, navodi SETajms. Zbog problema sa austrijskim OMV-om, dodaje se, Gazprom sada po svemu sudeći razmišlja da preusmeri taj ogranak kroz Sloveniju i onda dalje u severnu Italiju. Generalni direktor kompanije Aleksej Miler je, kako se izveštava, prošle nedelje dobio podršku slovenačkog predsednika Danila Tirka i premijera Janeza Janše za ulazak njihove zemlje u projekat Južni tok. Grčka bi postala tranzitna zemlja na južnom ogranku gasovoda ka Italiji. Južni tok, vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da se završi 2013. godine. Gasovodom će se godišnje prenositi 30 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa u Evropu. Rusija već isporučuje više od četvrtine od ukupne potrošnje gasa u 27-članoj EU, što je izazvalo zabrinutost u pogledu sve većeg uticaja Moskve na evropskom energetskom tržištu, navodi se. Južni tok se posmatra kao konkurent gasovodu EU Nabuko, čija je izgradnja već dugo u zastoju, a koji ima podršku SAD. Njime bi se godišnje prenosilo do 30 milijardi kubnih metara gasa iz centralne Azije i Kaspijskog mora u EU, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, čime bi se verovatno pokrilo pet odsto evropskih potreba, piše SETajms.

EU spremna da pruži SAD uvid u svoje baze podataka
EU je danas nagovestila da bi mogla da pruži SAD ograničen uvid u svoje policijske bazepodataka kako bi prevazišla dugotrajni problem oko viznog režima sa Vašingtonom. Ponuda, koja će verovatno izazvati zabrinutost Evrope zbog zaštite privatnosti, bila bi pokušaj da svih 27 zemalja EU uđe u slobodni vizni režim SAD. Ponuda će, međutim, stupiti na snagu samo ako i Vašintgon dozvoli EU pristup američkim policijskim dosijeima, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu izvršni direktor EU za pravdu i unutrašnje poslove Džonatan Fol. "Spremni smo da sednemo sa našim američkim prijateljima i da razmotrimo, na bazi strogog reciprociteta, koje informacije ćemo razmeniti u cilju uspostavljanja bezviznog režima", istakao je Fol. U bazama podataka EU nalaze se i baze otisaka prstiju azilanata, a planira se i slična baza za sve one koji podnose zahtev za vizu za ulazak u uniju. Zemlje koje pripadaju šengenskom viznom režimu, takođe, imaju baze podataka za ljude koje traži policija, kao i za ukradena vozila. Fol je rekao da EU neće omogućiti pun pristup svojim bazama podataka, ali da je neophodno da utvrdi sa SAD "koje podatke bi ta zemlja želela". Za većinu starih članica EU važi slobodni vizni režim sa SAD, koji njenim građanima omogućava da putuju bez viza. To, međutim, ne važi za Grčku i 11 od 12 uglavnom, bivših komunističkih zemalja, koje su se priključile bloku 2004. i 2007. godine. Vašington je ove godine izvršio pritisak na te zemlje da dozvole pristup njihovim policijskim dosijeima u zamenu za ukidanje viza, ali nije zauzvrat ponudio uvid u svoje baze podataka, rekao je Fol. Odluka Bušove administracije da narednih nedelja potpiše odvojeni, preliminarni sporazum o vizama sa nekoliko centralnoevropskih bivših komunističkih zemalja umesto sa celom unijom, izazvala je tenzije između Evrope i SAD.. EU i SAD su se prošlog meseca složile da za sada neutrališu krizu time što će dozvoliti paralelne razgovore Vašingtona i pojedinačnih članica unije. Očekuje se da sutra ministri unutrašnjih poslova i pravde EU daju formalni mandat Evropskoj komisiji da pregovara o pitanjima EU. Fol je rekao da to uključuje pitanja pristupa bazama podataka, kao i planirani američki elektronski putnički sistem, kojim će od putnika biti zahtevano da pre nego što krenu na put popune specijalni formular na internetu. Zemlje koje su potpisale preliminarni sporazum sa SAD, kao što je Češka, rekle su da će nastaviti sa svojim odvojenim razgovorima sa Vašingtonom i da "ne žele da razgovori EU-SAD u bilo kom smislu odlože njihov pristup slobodnom viznom režimu". Fol je rekao da se EU neće protiviti tome.

Analiza: Neizvesna budućnost misije EU na Kosovu
Najambicioznija inicijativa Evropske unije, Euleks, suočena je s neizvesnom budućnošću zbog rasprave kako unutar tako i izvan EU o zakonskoj osnovi za njeno upućivanje na Kosovo, piše u analizi objavljenoj na internet sajtu Euractiv. U analizi se podseća da Rusija napada tu misiju kao "ilegalnu", ali i dodaje da ključne zemlje EU takođe razmatraju da slede primer Španije da ne učestvuju u misiji sve dok se ne reši pitanje zakonske osnove za njen rad. Savet EU insistira da je Euleks zasnovan na Rezoluciji 1244, ali jedini član te rezolucije koji daje osnova za takvo razumevanje, jeste onaj koji navodi da je generalni sekretar UN ovlašćen da uspostavlja međunarodno civilno prisustvo na Kosovu. Diplomate su rekle da su zapadne zemlje očekivale od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da iskoristi taj član za transfer vlasti sa UNMIK-a na Euleks. On je, međutim, nedavno izjavio da UNMIK treba da nastavi sa radom. U analizi se podseća da član 5 odluke Saveta o uspostavljanju misije Euleks kaže da će "operativna faza EUleks Kosovo početi nakon transfera vlasti sa Misije UN na Kosovu, UNMIK". To je izgleda, u međuvremenu, diskretno izmenjeno. Na zvaničnom sajtu Pripremnog tima EU, zaduženog za pokretanje Euleksa, piše da "Euleks neće zameniti UNMIK", a izvori iz Saveta EU objašnjavaju da UNMIK i Euleks imaju "različite filozofije". Ti izvori su, međutim, potvrdili da će UNMIK ostati do određenog datuma koji još treba da se utvrdi. U međuvremenu, ključno osoblje UNMIK-a, zbog neizvesnosti vezano za budućnost misije, traži drugi posao. Španija je odlučila da ne da "zeleno svetlo" za učešće njenog osoblja u Euleksu sve dok UNMIK ne prebaci svoju jurisdikciju na novu misiju. Prema diplomatskim izvorima, više evropskih zemalja uključujući i bar jednog "ključnog igrača", moglo bi da sledi primer Madrida zato što ne žele da ignorisanjem UN uspostave presedan. Izvori iz Saveta EU rekli su, međutim, da nemaju takvu informaciju, navodeći da je jedini problem što neke zemlje imaju manje probleme sa slanjem osoblja na vreme. U međuvremenu, Slovenija kao predsedavajuća EU, i njena naslednica, Francuska pozvale su Srbiju da se ne protivi novoj misiji ako želi da se pridruži EU. Ali, kako se ocenjuje, takve poruke bi mogle da idu na ruku radikalnoj stranci uoči prevremenih izbora u Srbiji, 11. maja. Srbi na severu Kosova glasaće na tim izborima i pored protivljenja kosovskih zvaničnika, a premijer Srbije Vojislav Koštunica ima ambiciju da izbori budu održani na celoj teritoriji Kosova kako bi se poslala poruka da je pokrajina "i dalje deo Srbije".

Ren:Srbija glavna za stabilnost zapadnog Balkana
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da će, "ako se uspešno prevaziđu pitanja statusa Kosova i demokratske stabilnosti u Srbiji", zapadni Balkan onda imati "blistavu budućnost u Evropskoj uniji". Ren je, govoreći na konferenciji u Briselu o ulozi civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj, istakao da zemlje zapadnog Balkana, jačanjem reformi, imaju izgleda da ove godine ubrzaju uključivanje u Evropsku uniju. EU podržava taj napredak i potpuno je predana evropskoj budućnosti zapadnog Balkana, podvukao je evropski komesar za proširenje. On je naglasio da je "Srbija glavna za stabilnost i dobre susedske odnose na zapadnom Balkanu". "Srbija se ponovo približava presudnom opredeljenju na izborima 11. maja i na srpskom narodu je da izabere hoće li se uputiti ka evropskoj budućnosti, ili se izložiti opasnosti samoizolacije", rekao je Ren i izrazio nadu da će se "Srbija opredeliti za Evropu". Govoreći o Kosovu, evropski komesar je rekao da je "opredeljenost Kosova za demokratsko i multietničko društvo uklesano u nedavno usvojeni ustav". "Evropska unija podržava Kosovo da stane na sopstvene noge i želi da pomogne Kosovu da ono pomogne samo sebi. To i jeste cilj našeg programa ekonomskog i društvenog razvitka, a to je i zadatak na Kosovu razmeštene EU misije EULEKS", objasnio je Ren. Govoreći o Bosni i Hercegovini, on je rekao da je nakon usvajanje zakona o reformi policije otvoren put za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju te zemlje(i EU) "narednih nedelja". Bosna i Hercegovina sada prolazi kroz vrata koja vode ka mogućoj kandidaturi za članstvo u EU", dodao je Ren. Komesar za proširenje Evropske komisije je ukazao da ova godina može biti presudna za ulazak Hrvatske u članstvo EU, pod uslovom da ta zemlja bude u stanju da sprovede bitne uslove, posebno kad su u pitanju ekonomske i pravosudne reforme, kao i suzbijanje korupcije. Makedonija, po njegovim rečima, mora iskazati spremnost da počne pregovore o članstvu u EU, tako što će uložiti odlučne napore da ključne prioritete. "Važno je da izbori u Makedoniji 1. juna ne izbace tu zemlju sa tračnica predviđenih reformi", rekao je Ren. Zadatak Albanije i Crne Gore jeste da ostvare ubedljive rezultate u primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da nužne reforme sprovode odlučno i rezultatima, predočio je Ren. Na konferenciji o razvoju civilnog društva u jugoistočnoj Evropi učestvuju predstavnici civilnih organizacija i organizacija za zaštitu ljudskih prava iz svih država regiona. Učesnicima se obratio i Džordž Soros, finansijer Fonda za otvoreno društvo, koji je istakao da posebno organizacije civilnog društva u istočnoj i na jugoistoku Evrope treba da nadziru delovanje vlasti i bitku protiv korupcije, kao "endemski rasprostranjenog zla". Soros je upozorio i da se svet nalazi pred "najozbiljnijom finansijskom krizom u našem životu".

Crna Gora počela proceduru za članstvo u EU
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović izjavila je da je Crna Gora počela proceduru za podnošenje zahteva za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU). Đurovićeva je podgoričkoj Republici rekla da je tačan datum podnošenja zahteva stvar političke odluke i dodala da Vlada intenzivno po tom pitanju komunicira sa državama članicama i Evropskom komisijom o dobijanju podrške za takav potez. Iz Vlade je ranije najavljeno da je realno da Crna Gora aplicira za članstvo za vreme slovenačkog predsedavanja EU, u prvoj polovini ove godine.

UN: Ove nedelje počinju pregovori o ujedinjenju Kipra
Ujedinjene nacije saopštile su danas da razgovori o ujedinjenju podeljenog Kipra formalno počinju ove nedelje. Radne grupe obe strane srešće se u petak kako bi pripremile direktne pregovore između grčkih i turskih kiparskih lidera koji će trajati naredna tri meseca. Predstavnici mirovne misije Ujedinjenih nacija na Kipru, izjavili su da će početak tih pregovora biti obeležen kratkom uvodnom ceremonijom. Lideri suprotstavljenih strana, srešće se na nekadašnjem aerodromu u Nikoziji koji predstavlja "tampon zonu" koja razdvaja oblast kiparskih Turaka na severu ostrva od oblasti kiparskih Grka na jugu. Radne grupe potrudiće se da prevaziđu međusobne razlike što je moguće više kako bi uspeli da postignu dogovor do kraja juna.

Privredne komore iz bivše Jugoslavije za veću saradnju
Predstavnici privrednih komora sa područja bivše Jugoslavije razgovarali su danas u Ljubljani o daljem jačanju regionalne, kao i saradnje sa Evropskom unijom (EU). Sagovornici su se složili da će saradnju nastaviti u pravcu jačanja međusobnih odnosa, podsticanja privrednog razvoja i konkurentnosti u regionu, saopštila je komora Slovenije. Na taj način komore žele da doprinesu ubrzanju uključivanja država zapadnog Balkana u EU, pri čemu će razmena iskustava u procesu približavanja EU i u pristupnim pregovorima, biti jedna od ključnih aktivnosti u saradnji komora. Učesnici sastanka su mišljenja da, inače dobru međusobnu saradnju, treba podići na viši nivo u smislu zajedničkih ulaganja, nastupa na trećim tržištima i otklanjanja carinskih prepreka. Zbog toga će komore usmeriti svoju aktivnost prvenstveno na obrazovanje preduzeća kroz seminare, radionice, okrugle stolove, a poseban naglasak će biti stavljen na brže crpljenje evropskih nepovratnih sredstava, primenu sporazuma Cefta, i saradnju u okviru preduzetničkih "grozdova". Predstavnici komora su se dogovorili da će sarađivati i u priprem manifestacije Evropski parlament preduzeća, koju organizuje Eurošambr u Briselu u oktobru ove godine. Pritom su se založili za usklađivanje stavova i interesa, koje će u zajedničko ime predstaviti Privredna komora Slovenije, koja učestvuje u projektu. Učesnike susreta je danas pozdravio i generalni sekretar Evropske privredne komore Arnaldo Abruzini. Sledeći susret predstavnika komora bivše Jgoslavije će biti održan na jesen u Makedoniji.

Prodaja novih kola u Evropi pala je u martu 9,5 odsto na godišnjem nivo
Prodaja novih kola u Evropi pala je u martu 9,5 odsto na godišnjem nivou a kupci su bili uzdržani zbog visoke inflacije, bojazni oko stanja ekonomija i ranijih uskršnjih praznika, ocenilo je Evropsko udruženje proizvođača (ACEA). Većina zapadnoevropskih zemalja ubeležila je prošlog meseca smanjenje prodaje, nakon februarskog skoka. Pad je pogodio sve vodeće proizvođače automobila, osim proizvođača luksuzne marke BMW čija je prodaja porasla 2,2 odsto. Ukupna prodaja u martu dostigla je, prema podacima ACEA, 1,65 miliona automobila a rast su imale samo Portugalija i Britanija pri čemu Britanija, drugo po veličini evropsko tržište kola posle nemačkog, od samo pola procenta. Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) objavio je pad prodaje od 12,5 dosto u martu. Međutim, u prvom kvartalu Folksvagenova prodaja je dostigla rekord zahvaljujući snažnom rastu izvoza u Brazil i Kinu.

Janša: EU jedino rešenje za zapadni Balkan
Slovenački premijer Janez Janša rekao je danas da je Evropska unija jedino rešenje za zapadni Balkan. Janša je danas govorio na otvaranju Slovenačke poslovne nedelje u Privrednoj komori Slovenije, posvećenoj slovenačkom predsedavanju EU. Danas je skup posvećen zapadnom Balkanu, a prisustvovali su i brojni privrednici iz regiona. Janša je u svom izlaganju naglasio da je "isključivo EU realno rešenje za države zapadnog Balkana kako bi se odstranile fizičke granice", dodavši: "Sve ostalo je iluzija". On je istakao da trenutno u EU postoji određena "zamorenost" kada je u pitanju njeno širenje, ali i da to ne znači da se moraju smanjiti težnje država koje želeda uđu u EU. Slovenački premijer je kao još jednu korist od EU naveo primer Slovenije, koja je pre sedam godina sa 27 članica EU imala robnu razmenu u vrednosti od sedam milijardi evra, dok danas razmena iznosi 14 milijardi evra. Janša je, takođe, pozvao države iz regiona da investiraju u Sloveniji koja je dobra tačka za njihov ulazak u EU. Predsednik Privredne komore Zdenko Pavček rekao je danas da Slovenija države zapadnog Balkana izvozi robu za preko tri milijarde evra, da robna razmena iznosi oko pet milijardi evra, a slovenačke investicije u regionu oko tri milijarde evra ili oko 60 odsto ukupnih slovenačkih investicija I gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da "put (investicija) mora biti dvosmeran". U Privrednoj komori Slovenije danas su prisutni i predstavnici vlada Hrvatske, BiH i Albanije.

Rekordna inflacija u zoni evra
Inflacija u zoni evra na godišnjem nivou dostigla je u martu rekordnih 3,6 odsto zbog viših cena goriva, grejanja, mlečnih proizvoda i hleba, saopštio je danas Evrostat. Visoka inflacija u zoni evra, koja se beleži poslednjih meseci, krivac je za smanjenje potrošnje domaćinstava, jednog od "motora" ekonomskog rasta u regionu. Takođe bi Evropska centralna banka (ECB) zbog visoke inflacije mogla da odluči da zadrži kamate na višem nivou, ukazuju analitičari. Martovska inflacija je veća od preliminarno prognozirane i takođe daleko iznad od strane ECB ciljane stope od nešto ispod dva procenta. U evropskoj "petnaestorici", koja koristi zajedničku valutu, cene su rasle različitim tempom. Tako je u Holandiji inflacija 1,9 odsto, najmanja u zoni ali i u celoj Evropskoj uniji, pokazuju podaci evropske statističke službe. Nemačka, najjača evropska ekonomija, imala je inflaciju od 3,3 a Francuska od 3,5 odsto. U Sloveniji je inflacija bila najveća, 6,6 odsto a u Španiji 4,6 odsto. Gledano na nivou EU, nove članice, koje beleže brz ekonomski rast, imaju i daleko najveće stope - Letonija čak 16,6 odsto, Bugarska 13,2 , Litvanija 11,4 a Estonija 11,2 odsto i te zemlje, sa tako visokom inflacijom, teško da će u bliskoj budućnosti ući u zonu evra. Međutim Slovačka, koja želi da pređe na evro sledeće godine, imala je inflaciju od 3,6 odsto, na nivou proseka u zoni.

Zvaničnici EU: Sporazum sa Srbijom ostaje kako je parafiran
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije biće potpisan tačno u onom vidu kako je i parafiran, i u njemu neće biti nikakvih promena, rekli su danas agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu. To znači, kako je podvučeno, da u tekstu sporazuma treba da ostane i član 135. u kojem se navodi da se Kosovo nalazi pod privremenom upravom UN, na temelju Rezolucije 1244 SBUN, kao i da potpisivanje sporazuma ne predodređuje status te Pokrajine. Zamoljeni da se osvrnu na zahtev srpskog premijera Vojislava Koštunice da sporazum, pre potpisivanja, bude dopunjen "rečenicom koja potvrđuje da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije", funkcioneri Saveta ministara EU i Evropske komisije su naglasili da je srpska vlada pregovarala i parafirala postojeći tekst sporazum koji kao takav treba i da se potpiše. To je bio odgovor i na, po oceni ovih izvora, "unutrašnje političke predizborne razloge" za izjavu Koštunice da je postojeći parafirani sporazum, "Solanin sporazum". Na pitanje da li, u međuvremenu, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ipak menja stanje stvari, kako to navodi i srpski premijer, izvori EU su uzvratili da su UN potvrdile da je UNMIK i dalje jedina vlast na Kosovu, na temelju Rezolucije 1244 SBUN. Evropski diplomatski zvaničnici su, međutim, ocenili da bi jedino uz saglasnost obe strane, a to znači Beograda i vlada 27 zemalja članica EU, već parafirani sporazum eventualno mogao da se menja, ali bi to značilo pokretanje naknadnih pregovora o tekstu sporazuma. Činjenica je, kako je predočeno, da bi to bilo izuzetno složeno i za samu EU, budući da su neke zemlje priznale nezavisnost Kosova, a druge ne. U Jedinici za ugovore u Evropskoj komisiji Beti je rečeno da, kako sad stvari stoje, tekst sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija je sad spreman da bude potpisan tačno kako je i parafiran od predstavnika srpske vlade i šefova diplomatija EU. Dosad u praksi EU to nije nikad bio slučaj, ali bi možda, kako je rečeno, jedino neki "veoma ozbiljan razlog" mogao dovesti do toga da se, uz saglasnost "svih strana", krene u promenu nekog suštinskog dela već parafiranog sporazuma. "To je potpuno neuobičajeno, ali neko suštinsko menjanje teksta sporazuma bi značilo da se ide na nove pregovore. Jer, pregovori su već završeni i Savet ministara bi morao, jednoglasnom odlukom, da to prihvati", precizirao je jedan zvaničnik u Jedinici za ugovore u Evropskoj komisiji. Dosad su se promene ticale isključivo "manjih tehničkih grešaka". Zamoljen da objasni da li se u taj kontekst može podvesti i slučaj Bugarske koja je prilikom potpisivanja ugovora o članstvu s EU, tražila da u bugarskom tekstu stoji ćirilicom oznaka za evro, rečeno je da je to bio prevashodno tehnički problem. Ali je to usaglašeno, jer je Evropska centralna banka zahtevala da se očuva postojeći sistem oznaka evra, koji je jedino dopuštao da u oznakama evra, pored latinice, stoji i evro napisan grčkom ćirilicom.

Mogući islamistički napadi na velike skupove
Nemačka državna bezbednost upozorila je na opasnost od napada islamskih ekstremista na velike sportske i druge priredbe, piše danas nemački dnevnik "Bild". "Bild" prenosi, pozivajući se na još neobjavljeni godišnji izveštaj Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, da bi radikalni islamisti mogli da se preorijentišu na "meke ciljeve". U takve se ubrajaju fudbalske utakmice, vašari i ulične fešte. "Bild" iz izveštaja prenosi ocenu državne bezbednosti da je "Nemačka i dalje u žiži pažnje islamskih terorista". Prema procenama nemačkih vlasti, u Nemačkoj živi 33.170 radikalnih islamista. Kao potvrda spremnosti islamista na napade u Nemačkoj navode se i video-poruke koje al-Kaida upućuje medijima i u kojima se traži povlačenje nemačkih vojnika iz Avganistana.  Istovremeno pak nemački policajci vlastima zameraju što su, usredsređujući se na borbu protiv terora, zanemarili borbu protiv svakodnevnog kriminala. Šef Saveza nemačkih kriminalističkih službenika Klaus Janzen ocenio je da "policija u najboljem slučaju obavlja samo još osnovne poslove kada je reč o suzbijanju kriminala". Naveo je da savezni i pokrajinski ministri unutrašnjih poslova sve više službenika premeštaju na istražne zadatke u oblasti borbe protiv terora, zbog čega još jedva mogu da se obavljaju istrage vezane za provale, krađe i druge delikte. Pri tome, ocenjuje Savez nemačkih kriminalističkih službenika, "normalni kriminal" za građane predstavlja daleko veću pretnju nego terorizam.

Berluskoni ima većinu u oba doma parlamenta
Koalicija desnog centra koju predvodi Silvio Berluskoni osvojila je većinu u oba doma italijanskog parlamenta, pokazuju zvanični rezultati parlamentarnih izbora,objavljeni jutros. Prema rezultatima koje je objavilo italijansko Ministarstvo  unutrašnjih poslova, Berluskonijeva koalicija je u donjem domu osvojila 46,8 odsto, a blok levog centra predvođen Valterom Veltronijem 37,6 odsto glasova. Berluskonijeva koalicija će na osnovu tih rezultata imati 340 od 617 mesta u donjem domu parlamenta, dok će Vetrlonijev blok imati 239 mesta. Prema zvaničnim rezultatima, Beruskoni će imati većinu i u Senatu, gornjem domu parlamenta, pošto je osvojio 47,3 odsto glasova, dok je Vetronijeva koalicija osvjila 38 odsto glasova. Prema tim rezultatima, konzervativna koalicija će imati 168 od 315 mesta u Senatu, a koalicija levog centra 130 mesta. U te rezultate nisu uključeni glasovi Italijana iz inostranstva i dva regiona. U parlament je ušla i stranka centra UDC Pjera Ferdinanda Kasinija, kao i tirolska narodna stranka SVP. Oko 20 drugih političkih stranaka i koalicija, uključujući koaliciju komunista i zelenih, nisu prešle cenzus za ulazak u parlament.Na izbore je izašlo oko 80 odsto birača.

Zajednički istraživački prostor odgovornost svih u EU
Ministri za nauku Evropske unije danas su na neformalnom sastanku na Brdu kod Kranja počeli razgovore o formiranju jedinstvenog evropskog istraživačkog prostora. Savet za konkurentnost na Brdu kod Kranja je na taj način pokrenuo proces, koji je danas nazvan "ljubljanskim procesom". "O ljubljanskom procesu ćete još mnogo čuti, i dugo slušati", rekao je novinarima evropski komesar za nauku Janez Potočnik. "Svet neće čekati da se EU konačno dogovori o svojoj viziji evropskog istraživačkog prostora i precizno odredi svoje korake", naglasila je predsedavajuća skupa slovenačka ministarka visokog školstva i tehnologije Mojca Kucler Dolinar. Ministri su zaključili da je stvaranje jedinstvenog evropskog istraživačkog prostora zajednička odgovornost svih država članica Unije.

Havel pokrovitelj nove fondacije za širenje demokratije
Bivši češki predsednik Vaclav Havel na čelu je pokrovitelja nove Evropske fondacije za demokratiju kroz partnerstvo (EFDP) koju su formirale nevladine organizacije iz novih članica EU u saradnji sa NVO iz Velike Britanije i Holandije. "Od Kine do Belorusije, od Burme do Zimbabvea Evropljani imaju odgovornost da stanu u zaštitu svih građana koji nastoje da se poštuju njihova ljudska prava i osnovne slobode", kazao je danas Havel predstavljajući novu fondaciju u Briselu, javlja češka novinska agencija ČTK. Havel je dodao da nova fondacija za širenje demokratije neće pružati samo materijalnu pomoć, već pre svega intelektualnu, političku i medijsku. Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je, međutim, na svečanoj promociji EFDP, da "Evropa ostalim delovima sveta treba da pokazuje put ka demokratiji, ali ne da im je nameće". U EFDP je udruženo 15 fondacija koje pomažu građansko društvo i borbu za ljudska prava, a među njima su i one s aktivnostima na prostoru bivše Jugoslavije, poput češke novinarske humanitarne organizacija Čovek u nevolji i slovačke fondacije PONTIS. "Kao prva oblast koja nam se nameće za aktivnosti je svakako postsovjetski i postsocijalistički prostor", kazao je nekadašnji direktor Čoveka u nevolji Šimon Panek i dodao da bi to mogle da budu Belorusija, Moldavija ili zemlje Centralne Azije. EFDP za početak raspolaže s dva miliona evra, a nada se da će uz privatne donatore dobiti i sredstva koja odobrava Evropska komisija

Skoro 86 odsto maturanata podržava ulazak Crne Gore u EU
Gotovo 86 odsto maturanata podržava ulazak Crna Gore u Evropsku uniju (EU), rezultati su istraživanja koje je sproveo Fakultet za državne i evropske studije (FDES) iz Podgorice. Istraživanje je sprovedeno metodom slučajnog uzorka u 20 srednjih škola, a anketirana su 902 maturanta ili 15 odsto od ukupnog broja. Najviše znanja iz evrointegracija pokazali su maturanti Srednje ekonomsko-ugostiteljske škole iz Bara, koji su odgovorili tačno na 68 odsto pitanja, dok je pet škola imalo manje od polovine tačnih odgovora. Čak 85,3 odsto anketiranih maturanata je znalo da je Crna Gora potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok je 51,2 odsto maturanata znalo da EU trenutno čini 27 članica, a 49 odsto da njome predsedava Slovenija. Više od 66 odsto ispitanika znalo je da je samo jedna republika bivše SFR Jugoslavije članica EU, a gotovo 84 odsto da Unija ima parlament. Oko 53 odsto maturanata znalo je da EU nema ustav. Istraživanje je pokazalo da u crnogorskim školama nema organizovane nastave o EU, nego da učenici u pojedinim školama organizuju đačke parlamente gde debatuju o evropskim integracijama. Upitana da li su rezultati istraživanja zaista podrška evrointegracijama ili odgovor po inerciji u smislu da je EU sinonim dobrog života, dekana FDES Sonja Bjeletić je kazala da maturanti imaju svest o potrebi i neophodnosti priključenja u Uniju. "Praktično u ovoj fazi integracija ne postoji alternativa, ostati ili ući. Generalno govoreći, mislim da su oni vrlo svesni potrebe i neophodnosti, i ne razmišlja se o nekoj drugoj opciji", rekla je ona.

EU i Crna Gora potpisale sporazum ključan za prijem u STO
Evropska unija i Crna Gora danas su potpisale u Briselu sporazum o liberalizaciji trgovine i otvaranju tržišta usluga, kojim se otvara put za prijem Crne Gore u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Sporazum su u Briselu potpisali potpredsednica Vlade Crne Gore Gordana Đurović i generalni direktor Generalnog direktorata Evropske za trgovinu Dejvid O'Salivan (David O'Sullivan), saopštila je Evropska komisija. Tim sporazumom se završava proces bilateralnih pregovora EU i Crne Gore, koji su počeli 2005. godine. EU je prvi članica STO sa kojom je Crna Gora završila pregovore, navodi se na sajtu Evropske komisije (www.ec.europa.eu). Evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson rekao je da je Crna Gora ostvarila "izuzetan napredak u pripremama za prijem u STO". "Današnje potpisivanje predstavlja značajan trenutak u pristupanju Crne Gore STO. EU snažno podržava prijem Crne Gore u STO i ponosna je jer je prvi partner koji je zaključio bilateralne pregovore o pristupanju", rekao je on. Đurovićeva je rekla da je uverena da će Crna Gora pristupiti STO pre kraja godine, pošto završi pregovore sa drugim članicama STO. "Mi ćemo ubrzati naše napore kako bi zaključili bilateralne pregovore sa drugim članicama STO. Ako budemo radili sa našim partnerima u konstruktivnom duhu, uverena sam da će moja zemlja moći da pristupi STO pre kraja godine", rekla je ona. Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je današnje potpisivanje sporazuma sa Crno Gorom "još jedna dobra vest, koja govori o napretku koji Crna Gora ostvaruje na putu u EU", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije. "Pristupanje STO je ključno za jačanje ekonomskih i trgovinskih reformi i dodatno će osnažiti napore Crne Gore na ispunjavanju ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena", saopštio je Ren. Gora i EU su danas potpisale sporazum o tarifama u trgovini robom i recipročnom otvaranju tržišta usluga. Te obaveze biće uključene u budući Protokol o pristupanju Crne Gore STO. Pre prijema u STO, Crna Gora mora da zaključi bilateralne pregovore sa članicama te organizacije, a njen zahtev za prijem mora da odobri radna grupa STO u Ženevi.

Lange: Brisel čeka odluku Doma naroda BiH
Šef Odeljenja za BiH i Albaniju u Evropskoj komisiji za proširenje Direk Lange kazao je da će Evropska komisija pokrenuti procedure za preporuku o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) sa BiH, tek kada se zakoni o reformi policije usvoje u Domu naroda Parlamenta BiH. On je za sarajevski "Dnevni avaz" kazao da će taj zakon imati snagu tek kada se cela zakonska procedura provede. Zakoni o reformi policije BiH usvojeni su prošle nedelje u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, ali da bi postali pravosnažni moraju biti usvojeni i u Domu naroda. Prema Langovim rečima, usvajanje zakona o reformi policije BiH biće znak da su postavljeni uslovi za potpisivanje ispunjeni, te da se može krenuti u završetak unutrašnjih procedura i pripremu za potpisivanje Sporazuma. Lange nije mogao da precizira kada bi BiH mogla tačno da potpiše Sporazum sa EU.

Varšava: Sve više poljskih gastarbajtera se vraća kući
Nostalgija za domovinom i sve slabija britanska funta, teraju sve veći broj Poljaka gastarbajtera kući. Za povratak u domovinu ove godine se sprema dva puta više njih nego prošle. Istraživanje koje je za dnevnik "Gazeta viborča" obavio Interaktivni institut tržišnih studija (IIBR), pokazalo je da se 2007. Za povratak iz ekonomske emigracije odlučilo šest odsto poljskih gastarbajtera u Velikoj Britaniji i Irskoj, dok ove godine povratak planira 12 odsto. Sve manje je i Poljaka koji se odlučuju da potraže bolji život u "staroj Evropi". U trećem kvartalu prošle godine, prema podacima britanskih vlasti, za posao se registrovalo 38.000 novopridošlih Poljaka, što je najmanje od 2004. godine. Oko 50 odsto Poljaka ipak računa da će ostati u ekonomskoj emigraciji bar još nekoliko godina. Kao glavni razlog za povratak 35 odsto anketiranih Poljaka navodi nostalgiju za domovinom, a 20 odsto lične razloge - pre svega porodicu. "Retke posete domovini imaju za posledicu to da supružnici nemaju o čemu da pričaju, deca su nekako tuđa a kada dođu kući na njih laje čak i njihov rođeni pas", kaže sociolog Jacek Vudz. Ekonomisti i sociolozi ističu da iako svega 13 odsto Poljaka navodi kao razlog za povratak slabu funtu, taj faktor igra sve veću ulogu. "Pre nekoliko godina Poljaci sa platom od 1.000 funti imali bi kod kuće 7.000 zlota, a sada ni 5.000. Tada u Poljskoj nisu mogli da nađu posao, a sada je sve više poljskih preduzeća spremnih da zaposle kvalifikovane koji mogu da zarade približno istu sumu kao napolju", navodi ekonomista Vitold Orlovski. Pri tom su troškovi života u Poljskoj tri puta manji. Ekonomista Vitold Kježun dodaje još jedan razlog: "Nisu svi Poljaci", kaže on, "uspeli da u Velikoj Britaniji i Irskoj dobiju dobar posao. Uz to, Rumuni, Bugari, pa čak i Litvanci, spremni su da se prihvate istog posla za upola manju platu nego što traže Poljaci". U prilog povratku ide i to što Poljaci, kojima je na početku u Britaniji sve izgledalo sjajno, vremenom uviđaju teškoće integracije u društvo sa drugačijim mentalitetom i međuljudskim odnosima. Sedam odsto Poljaka ima izrazito negativan odnos prema Britancima i oseća se dobro samo u poljskim gastarbajterskim enklavama. Prošle godine je od Poljaka gastarbajtera u domovinu preko doznaka stiglo 5,8 milijardi evra, najviše upravo iz Britanije i Irske - gotovo 1,5 milijardi. Zvaničnih podataka koliko Poljaka je otišlo u gastarbajtere od ulaska u EU maja 2004. godine nema, a nezvanične procene se kreću između dva i tri miliona.

Većina Iraca neodlučna o Lisabonskom sporazumu
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je irske glasače da podrže Lisabonski sporazum, podstaknuta najnovijim istraživanjem javnog mnjenja koje je pokazalo da je većina Iraca neodlučna kako da glasa na referendumu 12. juna. Prema istraživanju objavljenom u irskim novinama "The Irish Sun", 60 odsto glasača je neodlučno da li da podrži "naslednika evropskog ustava koji nije prošao". Svega 28 odsto Iraca namerava da podrži sporazum, dok mu se 12 odsto njih protivi. Od 1.001 osobe, koje su učestvovale u istraživanju, 65 odsto je reklo da veoma malo ili uopšte ne razume sporazum, 28 odsto "nešto malo razume", dok se samo šest odsto njih izjasnilo da ga potpuno razume. "Nije uvek lako razumeti kako Evropa funkcioniše", rekla je Merkelova sinoć tokom svoje posete Dablinu. U obraćanju irskim poslanicima, ona je podsetila na svoje iskustvo odrastanja u komunističkoj istočnoj Nemačkoj i veličala vrednosti EU. "Ako pogledam sopstveni život, unifikacija i stvaranje EU je najbolja stvar koja se desila u dugoj evropskoj istoriji", rekla je Merkelova. "Ja mislim da je Lisabonski sporazum najbolja priprema za evropsku budućnost". Irska je jedina zemlja EU koja planira referendum o sporazumu, a "Ne" jedne od najmanjih zemalja unije moglo bi da ugrozi projekat osmišljen da okonča godine bučnih prepirki o reformi evropskih institucija. Inače, irske birače smatraju najproevropskije orijentisanima u EU, jer prema jučerašnjem istraživanju 89 odsto Iraca smatra da je za njihovu zemlju dobro što je ušla u EU, međutim, 2001. su odbili Sporazum iz Nice, koji je donesen kako bi se regulisalo širenje EU. Lisabonskim sporazumom će EUdobiti dugogodišnjeg predsednika, moćniju poziciju šefa spoljne politike, jednoglasni sistem odlučivanja i više debata u nacionalnim i Evropskom parlamentu.

Francuska vlada preživela glasanje o poverenju
Francuska vlada lako je danas u parlamentu "preživela" prvo glasanje o poverenju, čime su odbačene optužbe opozicije da je poslala dodatne vojnike u Avganistan samo da bi zadovoljila američke saveznike. Predsednik Nikola Sarkozi objavio je ovog meseca da će Francuska poslati još 1.000 vojnika u Avganistanu, kao deo snaga NATO koje se u toj zemlji bore protiv talibana i Al Kaide. Opozicioni socijalisti su optužili vladu da je suviše proamerička i kritikovali je u parlamentu, nakon što su poslanici odbili da glasaju o razmeštaju vojnika. "Odluka da se pošalje pojačanje je više politička nego vojna", rekao je vođa Socijalističke partije Fransoa Oland u skupštini, kritikujući i Sarkozijevu spremnost da se zemlja uključi u jedinstvenu komandu NATO. "Suočeni smo danas sa (američkim) predsednikom, koji je na kraju svog mandata i niko ne zna kakva će biti politika njegovog naslednika. Čemu ovolika žurba godinu dana pred istek Bušovog mandata", zapitao se Oland. Kao što je i očekivano, vlada je dobila poverenje u donjem domu parlamenta, jer je za pad vlade glasalo 227 poslanika, a neophodno je 288. Premijer Fransoa Fijon rekao je u odbranu vlade da je neophodno povećati francusko prisustvo u Avganistanu, koje čini oko 1.500 vojnika, kako bi se uspostavio mir i vladavina zakona u toj zemlji. "Opozicija nas optužuje za atlantizam, što je fini način da kažu da smo naklonjeni Bušu... Čitajući ovaj zahtev (za izglasavanje nepoverenja vladi) nbe vidim ništa što ukazuje na paralelan, ozbiljan plan za Avganistan", rekao je Fijon poslanicima.

Trgovinom droge u Bugarskoj finansiraju se ekstremisiti
Profit od trgovine drogom u Bugarskoj koristi se za finasiranje ekstremističkih organizacija poput Hezbolaha i Islamskog džihada, navodi se u izveštaju odbora bugarskog parlamenta za bezbednost. Bugarske kriminalne grupe koje trguju sintetičkim drogama i Arapi povezani s ekstremističkim grupama sarađuju u trgovini, piše u nacrtu izveštaja u koji je agencija Rojters danas imala uvid i o kome bi ove nedelje trebalo da se raspravlja u bugarskom parlamentu. "Deo novca stečen trgovinom droge koristi se za finansiranje terorističkih organizacija kao što su Hezbolah i Islamski džihad", navodi se u izveštaju bez drugih detalja. Libanski Hezbolah, gerilska organizacija koju podržava Iran, s Izraelom je 2006. godine je ratovala 34 dana. Islamski džihad je palestinska ekstremistička organizacija koja se zavetovala na uništenje Izraela. U Bugarskoj, koja se nalazi na glavnoj narko ruti između Evrope i jugozapadne Azije, sve je veći pritisak na vladu pod vođstvom socijalista i iz zemlje i iz Evropske unije da se ozbiljno povede borba protiv organizovanog kriminala. Prošlog meseca visoki zvaničnici policije uhapšeni su zbog pružanja informacija sumnjivim biznismenima. U nacrtu izveštaja, zasnovanom na podacima nacionalne bezbednosne agencije, navodi se da su zaplene droge smanjene nakon što su zvaničnici ministarstva unutrašnjih poslova dostavljali informacije kriminalnim grupama. Prošle nedelje premijer Segej Stanišev je dao ministru unutrašnjih poslova rok od 10 dana da načini planove da iz ministarstva ukloni korumpirane policijske zvaničnike povezane s šefovima kriminala. U izveštaju se spominju podaci ministarstva unutrašnjih poslova koji pokazuju da je prošle godine zaplenjeno 169 kilograma amfetamina, dok je prethodne godine zaplenjeno 324, a 2005. godine 1.018 kilograma. Uprkos objavi rata kriminalu i korupciji, u Bugarskoj nije podignutaoptužnica ni protiv jednog višeg zvaničnika, a samo jedan šef organizovanog krimanala se nalazi iza rešetaka. Lokalni komentatori i diplomate EU kažu da su bugarski političari i sudije često povezani s kriminalnim grupama, ali i da tenzije unutar vladajuće koalicije ne pomažu rešavanju problema organizovanog kriminala.

Almond: Briselu najvažnija stabilnost na Balkanu
Profesor istorije na Univerzitetu u Oksfordu Mark Almond ocenio je danas da je Evropskoj uniji sada važnija stabilnost u Crnoj Gori i regionu nego vladavina prava u toj državi. "Poslednja stvar koju Evropljani i Amerikanci žele su nove nestabilnosti. Zato su se na izvestan način vratili vrsti politike koju su vodili početkom devedesetih, a to je - bolje da zadržimo režime koje poznajemo i izbegnemo sve što bi moglo da nas još dublje uvuče na Balkan", ocenio je Almond za britanski BBC. Prema njegovim rečima, Briselu je trenutno važnija stabilizacija Kosova i regiona, od korupcije i vladavine prava u Crnoj Gori. Oksfordski profesor smatra da je pobeda Filipa Vujanovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori rezultat toga što je novi-stari predsednik "proizvod i deo političke porodice" crnogorskog premijera Mila Djukanovića čija "moć postepeno raste već dvadeset godina". "On (Djukanović) je preživeo sukob sa Miloševićem, Bulatovićem, čak i sa Italijom. Postoji, dakle, osećanje da su on, njegova stranka i predsednički kandidat nepobedivi, što mu daje ogromnu moć nad jednom tako malom zemljom", ocenio je Almond. Prema njegovim rečima, pobedom Vujanovića crnogorska vlast je obezbedila nastavak postojećeg stanja za još nekoliko godina, kako na spoljnopolitičkom tako i na unutrašnjem planu". Almond je ocenio da će "zvanična Podgorica pokušati da iskoristi najnoviju izbornu pobedu da se dodatno legitimizuje pred Vašingtonom, a posebno Briselom, kojima je sa geostrateškog apeskta stalo da mediteranskim basenom vladaju pouzdani partneri". Prema njegovim rečima, EU bi mogla da ubrza približavanje sa Crnom Gorom koja će, posle izbora predsednika, najverovatnije biti izložena jačem pritisku da što brže prizna nezavisnost Kosova. "To bi mogao da bude trenutak u kojem ćemo da vidimo da Crna Gora i nije obavezno toliko stabilna pod vlasću Mila Djukanovića. To je zato što postoje delovi Cre Gore gde je ogromna većina ljudi glasala za kandidate koji se protive nezavisnom Kosovu. Drugim rečima, to znači da i dalje postoji mogućnost pojave separatizma, odnosno destabilizacije Cre Gore", naveo je Almond.

Srbija mora da preuzme oko 18.000 EU standarda
Srbija bi pre ulaska u Evropsku uniju trebalo da sa njom harmonizuje svoju regulativu, što podrazumeva i preuzimanje oko 18.000 standarda Unije, izjavio je danas vršilac dužnosti direktora Instituta za standardizaciju Srbije Ivan Krstić. Usaglašavanje standarda Srbije i EU bi trebalo da se završi do 2012. godine, rekao je Krstić na konferenciji za novinare u Beogradu. Krstić je kazao da Institut za standardizaciju Srbije mora da preuzme najmanje 80 odsto svih evropskih standarda da bi postao član Evropske komisije za standardizaciju. Prema njegovim rečima, u februaru ove godine Institut je harmonizovao 244 standarda, a u martu njih 130.

Švedska nije prekršila zakon EU
Švedska nije prekršila zakon EU time što naplaćuje manje poreze na pivo nego na vino, zaključio je Evropski sud pravde u presudi na osnovu tužbe koju je Evropska komisija uputila protiv Švedske. "Različita primena poreza ... ne krši pravo zajednice. Imajući u vidu razliku u prodajnoj ceni između litre vina i litre piva, razlika u akcizama neće uticati na ponašanje potrošača", navodi se u presudi Evropskog suda pravde (ECJ). Evropska komisija, koja nadgleda sprovođenje pravila EU o porezima i carinama, optužila je Švedsku da koristi sistem poreza da bi favorizovala pivo, koje se uglavnom proizvodi u Ssvedskoj, u odnosu na vino koje se uvozi. Savetnik suda Paolo Mengoci rekao je prošlog jula da bi taj poreski sistem mogao da naškodi potrošnji vina. On je rekao da se vino sa 12,5 odsto alkohola oporezuje oko 20 odsto više nego pivo, dok vino sa 11 odsto alkohola ima porez veći 36 odsto nego pivo. Argument Komisije bio je da ta indirektna diskriminacija vina može da utiče i poremeti konkurentnost između domaćih i uvoznih proizvoda. "Sud smatra da činjenica da je vino više oporezovano ne može da utiče na dato tržiste i nema uticaj davanja indirektne zaštite švedskom pivu", navodi se dalje u presudi. Prošle godine Evropski sud pravde je presudio da je švedski zakon kojim se zabranjuje švedskim državljanima da sami uvoze alkohol i time zaobilaze državni monopol Sistembolaget, neopravdan i da sprečava slobodno kretanje dobara.

Kolebljiv devizni kurs i rastuća inflacija u EU
Kolebljiv devizni kurs i rastuća inflacija kvare perspektive ekonomskog rasta zone evra, ocenio je čelnik grupe ministara finansija evro zone Žan-Klod Junker (Jean-Claud Juncker) u obraćanju nadležnom komitetu Evropskog parlamenta. Junker, koji je premijer i ministar finansija Luksemburga, najavio je da će Evropska komisija smanjiti prognozu ekonomskog rasta sa u februaru očekivanih 1,8 odsto, ali je istakao da zoni evra ne preti opasnost, kao SAD, da uđe u recesiju. "Ekonomija usporava ali u Evropi ne možemo da pričamo o nečemu više. Ne preti nam rizik od recesije", rekao je Junker. Komisija će nove procene objaviti krajem aprila a Junker je najavio da će prognoza ovogodišnje inflacije u zoni evra od 2,6 odsto biti povećana i dodao da brine zbog rastuće inflacije. Cene robe široke potrošnje u zoni evra prošlog su meseca povećane 3,5 odsto, što je maksimum za 16 godina. Kolebljvost kursa evra, prema Junkeru, predstavlja još jedan razlog za brigu. On je podsetio da je vrednost evra prema dolaru porasla oko 17 odsto u poslednjih godinu dana.

Četvoročlana češka porodica za hranu izdvaja 3.300 evra
Češkoj četvoročlanoj porodici prošle godine za hranu je bilo potrebno u proseku 3.320 evra, što je za 6,4 odsto više nego 2006. godine, pokazali su najnoviji podacičeškog Saveza trgovine i turizma. Tako visok rast izdataka za ishranu koja u standardnoj češkoj porodici iznosi oko 20 odsto svih izdataka porodice, prouzrokovao je lančani porast cena osnovih namirnica posle rasta cena pšenice prošle jeseni a takođe povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost sa pet na devet odsto od januara ove godine. Češki dnevnik "Pravo" u današnjem broju sabrao je da je hleb od jeseni poskupeo za 33,3 odsto, pecivo za 30 odsto, brašno za 51,3 odsto, jaja za 30,7 odsto, mleko za 29,5 odsto a buter za 18,3 odsto. U prvom kvartalu prošle godine prosečna češka porodica izdvajala je za namirnice 64 evra mesečno po članu domaćinstva, dok joj je u poslednja tri meseca prošle godine bilo neophodno 75,4 evra po članu. Dok je 2000. godine češka porodica utrošila na ishranu 560 evra po članu domaćinstva, 2007. godine ti izdaci dostigli su već 835 evra. Cene namirnica u februaru bile su za 11,3 odsto veće nego u istom mesecu 2007. godine, ali ekonomisti se nadaju da će već ove godine vrtoglavi rast cena namirnica biti usporen na maksimalno 4,2 odsto godišnje. "Takav rast cena kao prošle godine ne bi trebalo više da se ponovi. Kod mlečnih proizvoda pozitivno će se odraziti povećanje proizvodne kvote mleka za dva odsto", kazao je češki ministar poljoprivrede Petr Gandalovič. On se takođe nada da bi poskupljenje pekarskih prozivoda i mesa trebalo da ublaži veća letina, pošto je EU ukinula dosadašnju obavezu da se 10 odsto zemljišta ne obrađuje

SAD neće ukinuti bezvizni režim za većinu zemalja EU
SAD neće ukinuti bezvizni režim za evropske turiste, uprkos porastu broja terorističkih zavera u koje su uključeni Evropljani, rekao je danas direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Robert Miler. Miler je naglasio da SAD moraju da uspostave "teško (dostižnu) ravnotežu" između otvorenosti i bezbednosti, ali je insistirao na tome da nije u planu ukidanje bezviznog programa, koji omogućuje građanima mnogih zemalja EU da uđu u SAD bez viza."Da ste razgovarali o tome kao ja sa Stejt dipartmentom znali biste da se ništa neće desiti sa viznim povlasticama u bliskoj budućnosti", rekao je Miler okupljenima u CCetam hausu (Chatham House) u Londonu i dodao da su, "zapravo još neke zemlje EU uključene u taj program". U programu viznih povlastica trenutno se ne nalaze Grčka i većina istočnoevropskih zemalja, koje su se uniji priključile 2004. godine, iako su zemlje kao što su Estonija, Litvanija i CCeška nedavno potpisale sporazume sa Vašingtonom, koji bi trebalo da im omoguće status kandidata za ulazak u taj program do kraja ove godine. Zvaničnici EU se nadaju da će uspeti da ubede SAD da prošire program na svih 27 zemalja članica, ali ne prihvataju zahteve SAD da zauzvrat obezbede veći broj biometrijskih podataka o putnicima, kao i usvajanje novih bezbednosnih mera, uključujući i vazduhoplovne šerife na prekoatlantskim letovima. Miler je rekao publici, koju su činili profesori, bezbednosni stručnjaci i novinari da veruje da će pobeda u bici protiv Al Kaide, koja stoji iza najvećeg broja terorističkih napada u svetu, biti izvojevana pre u sledećih nekoliko godina, nego decenija.

Oliver Dulić razgovarao sa Seržom Bramercom
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić razgovarao je večeras u Hagu sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom (Serge Brammertz). Posle susreta koji je trajao sat i po, Dulić nije želeo da govori o pojedinostima razgovora sa tužiocem Bramercom. On je najavio da će se sutra sastati sa članovima holandskog parlamenta i razgovarati sa holandskim ministrom za evropska pitanja Fransom Timermansom (Timmermans). Holandska vlada protivi se ideji da Evropska unija sa Srbijom potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok zvanični Beograd u potpunosti ne bude sarađivao sa Haškim tribunalom. Bivša glavna tužiteljka Tribunala Karla Del Ponte (Carla) pod potpunom saradnjom podrazumevala je hapšenje i izručivanje u Hag preostale četvorice optuženih koji su još na slobodi, a naročito Ratka Mladića. Del Ponteova je u tome imala podršku holandske vlade koja je blokirala pokušaj drugih članica EU da Srbiji ponude na potpisivanje sporazum o pridruživanju i pre hapšenja Mladića i ostalih begunaca - Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Stojana ZZupljanina. Novi glavni tužilac Bramerc još nije ocenjivao saradnju Srbije sa Tribunalom, ali je ranije naznačio da će do njegove procene važiti stav Del Ponteove. Razgovori Dulića sa Bramercom i holandskim zvaničnicima, prema posmatračima u Hagu, pokušaj su vlasti u Beogradu da promene tumačenje potpune saradnje Srbije sa Tribunalom, kao uslova sa približavanje EU. Sutra uveče Dulić će u Hagu održati predavanje u okviru tribine vladajuće Laburističke partije koja je, kako saznaje Beta, organizovala njegovu posetu Holandiji.

Bezbednosni sporazum SAD-Makedonija most za rešenje spora
Bezbednosni sporazum, koji je američki predsednik Džordž Buš ponudio makedonskim čelnicima na samitu NATO u Bukureštu 3. aprila, treba da otvori prostor za konačno rešenje spora Skoplja i Atine oko imena Makedonije, zbog čega je Grčka zaustavila poziv Makedoniji za ulazak u NATO. Evropski i NATO diplomatski izvori u Briselu rekli su agenciji Beta da je, u suštini, cilj da se održi evroatlantska perspektiva Makedonije, kao jemstva za stabilnost te zemlje, koja je donekle uzdrmana posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Sutrašnji boravak Komiteta Evropske unije za Zapadni Balkan u Skoplju, rekli su isti izvori, istovremeno ima za cilj da se podrobno razmotre namere Evropske komisije i Saveta ministara EU za snažnije pridruživanje zapadnobalkanskih zemalja Evropi. Oni će posebno, sagledati kakav još napredak u reformama i stabilnosti institucija moraju ostvariti vlasti u Skoplju da bi se omogućilo pokretanje pregovora o članstvu Makedonije u EU. Slovenija je, kao predsedavajući EU, pozvala Makedoniju i njene vođe na vlasti i u opoziciji da "ne zaborave na svoj strategijski cilj uključivanja u evroatlantske strukture, pošto je to značajno za budućnost te zemlje i ceo region". Američki predsednik Buš je šefu makedonske države Branku Crvenkovskom i premijeru Nikoli Gruevskom u Bukureštu predložio specijalni bilateralni sporazum kojim bi SAD jamčile za bezbednost Makedonije, uključujući granice te zemlje, potvrdili su izvori u Briselu navode američke agencije za strategijska istraživanja "Stratford". Prema objašnjenju generalnog sekretara NATO Japa de Hopa Shefera, poziv Skoplju za izradu Akcionog plana za ulazak u članstvo Atlantskog saveza je samo odložen do časa kada će, "što je pre moguće", doći do nagodbe Atine i Skoplja oko imena Makedonije. Grčka ministarka inostranih poslova Dora Bakojani je izjavila da taj ozbiljni problem treba odlučno rešavati, a ne "gurati ga pod tepih". Stav Atine, koji je Dora Bakojani podrobno obrazložila, a koji je izgleda naišao i na ođek kod nekih partnera u NATO i EU, polazi i od stanovišta da tri zemlje koriste naziv "Makedonija" za određivanje jednog šireg geografskog područja. Oko 51 odsto tog područja je, kako je objasnila, deo Grčke, 38 odsto je u "Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji BJRM", a 9 odsto u Bugarskoj. Prema tumačenju Atine, iznetom ovih dana i u autorskom članku Dore Bakojani u američkom listu "Volstrit džornel", "ne samo da vlasti u Skoplju insistiraju na tome da su jedine koje polažu računa na ime celog tog područja-a koje je najvećim delom izvan njihovih granica-, već vlasti u BJRM uporno prikazuju grčku Makedoniju kao 'okupiranu' teritoriju". Grčka ministarka naglašava da se mora naći obostrano prihvatljivo rešenje za taj problem i ističe činjenicu da je Grčka, sa uloženih milijardu dolara, najveći investitor u "BJR Makedoniji". Atina i Skoplje već 17. godina vode spor oko imena, pošto i severna grčka provincija nosi ime Makedonija.

Za gradnju dalekovoda Niš-Leskovac od EU sedam miliona evra
Javno preduzeće Elektomreža Srbije (EMS) potpisalo je danas sa Evropskom agencijom sa rekonstrukciju (EAR) ugovor o donaciji sedam miliona evra za izgradnju dalekovoda od Niša do Leskovaca. Predstavnik sektora za investicije EMS-a Zoran Nedeljković izjavio je na konferenciji za novinare da ta prva faza podrazumeva gradnju dalekovoda od Niša do Leskovca, dužine 40,5 kilometara, a rok izgradnje je januar 2009. godine. Ukupna dužina dalekovoda od Niša do granice sa Makedonijom na srpskoj strani je 140,5 kilometara, a procenjena vrednost projekta je 31 miliona evra. Generalni direktor EMS Miloš Milanković rekao je da će taj projekat doprineti sigurnijem prenosu električne energije u Srbiji i regionu. Kako je rečeno, u EMS-u su obavili prvu fazu rekonstrukcije trafostanice Niš 2, i iz tog postrojenja ići će dva dalekovoda - jedan prema Dimitrovradu i dalje prema Sofiji, i novi prema Makedoniji i dalje prema Atini. Prilikom predstavljanja tog projekta navedeno je da će dodatnom razmenom električne energije po pravcu sever-jug, dolaziti do povećanja i sigurnosti tranzita preko pravca Srbija-Makedonija-Albanija-Grčka. Takođe, smanjuju se gubici u elektroenergetskom sistemu. Izgradnjom dalekovoda stvaraju se preduslovi za proširenje trafostanice Leskovac 2 i izgradnju trafostanice Vranje 4 i na taj način se rešava sigurno i kvalitetno napajanje područja Leskovca i Vranja. Ugovor o izgradnji prve faze dalekovoda potpisan je sa konzorcijumom koji čine kompanije Energoprojekt oprema, ABS Minel Elektrogradnja DV i Energomontaža.

Slovačka ušla u završnu fazu prelaska na evro
Slovačka je ušla u završnu fazu prelaska na evro pošto je ministar finansija Jan Počjatek zatražio tokom vikenda od EU i Evropske centralne banke da razmotri spremnost Slovačka da od 1. januara 2009. godine uđe u monetarnu evrozonu. Slovačkoj i evropskim bankarima najviše glavobolje zadaje onaj kriterijum iz Mastrihta koji predviđa zauzdanu inflaciju, jer su u Briselu prisutne sumnje da li će Slovačka uspeti taj kriterijum koji sada ispunjava da poštuje i održi duže vreme. "Naša analiza i analiza Narodne banke Slovačke pokazuju da bi inflacija mogla da se kreće u traženom okviru", kazao je Počjatek. On je obećao EU je da će Slovačka ako bude potrebno preduzeti dodatne mere da inaflaciju drži na duže staze pod kontrolom, uprkos nepovoljnim globalnim trendovima kao što je rast cena hrane i energije. Trenutno je granica inflacije koju Slovačka ne bi smela da pređe ako želi evro 3,1 odsto, a prošle godine u Slovačkoj je stopa inflacije iznosila 2,1 odsto. "Predložili smo i ambiciozniji plan fiskalne konsolidacije", kazao je Počjatek za današnje "Hospodarske novini" i dodao da će državni budžet bez deficita Slovačka dostići 2011. godine. Evropa vrlo pažljivo prati pre svega inflaciju u Slovačkoj i postavlja pitanje njene održivosti na duže vreme poučena gorkim iskustvom sa Slovenijom u kojoj je procenila 2006. godine da je inflacija dovoljno niska da zemlja pređe na evro, da bi Slovenija tokom 2007. godine iznenadila neprijatno visokim rastom cena od 6,6 odsto. Slovačka vlada uverena je da će joj poći za rukom da iz novčanika Slovaka izbaci krune od naredne godine. Da prelazak na evro što manje pogodi najosetljivije grupe, pre svega penzionere i socijalno slabe građane, uz zakone i uredbe protiv korišćenja prelaska na evro za neopravdana poskupljenja pomoći će i Slovačka katolička crkva, koja se uključila u vladinu informativnu kampanju o evru.

Gigantski akcelerator stvara antimateriju u tunelu
Evropski centar za nuklearna istraživanja (CERN) otvoriće danas vrata posetiocima pre nego što kasnije ove godine počne da radi njegov najmoćniji akcelerator čestica (LHC). Taj naučni instrument, najveći i najsloženiji na svetu, postavljen je u kružni tunel dugačak 27 kilometara koji se nalazi 100 metara ispod zemlje, na granici Francuske i Švajcarske.  Posetiocima će biti objašnjeno zašto je napravljena ta mašina, koje su tehnologije korišćene i čemu sve ona može da služi. U LHC će čestice poput protona i teških jona biti ubrzavanje gotovo do brzine svetlosti. Eksperimenti treba da pruže odgovore na više osnovnih pitanja između ostalih i na pitanje porekla univerzuma. Međutim, pošto će se u LHC stvoriti ogromna energija, mogući su i neočekivani rezultati koji će dovesti do novih pitanja, ukazuje se na sajtu CERN-a. "Proizvod nekih 15 godina rada, se realizuje i tenzije rastu dok se oprema ispituje. Uskoro će prvi protoni biti razbijeni i počeće otkrivanje tajni našeg univerzuma", navodi CERN.

Potpisan sporazum o korišćenju pomoći EU u Srbiji
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras potpisali su danas u Beogradu sporazum o korišćenju 165 miliona evra predpristupnih fondova namenjenih Srbiji za 2007. godinu. Ljoveras je nakon potpisivanja sporazuma kazao da je Srbija po nivou pomoći Evropske unije po stanovniku u samom svetskom vrhu i da to ukazuje da EU želi sa Srbijom da deli vrednosti i prosperitet. On je podsetio da je Evropska unija Srbiji namenila milijardu evra predpristupnih fondova za period od 2007. do 2011. godine i da je od 2000. godine pružila više od dve milijarde evra pomoći centralnoj Srbiji i Vojvodini i 1,4 milijarde evra Kosovu. Pored toga, Evropska investiciona banka Srbiji je odobrila više od 1,3 milijardi evra zajmova, zajmove je odobravala i Evropska banka za obnovu i razvoj, čijih 60 odsto je u vlasništvu zemalja članica EU, a u Srbiju je od 2000. godine ušlo i 7,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, naveo je Ljoveras. Direktor direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel kazao je da pomoć EU jasan pokazatelj podrške evropskoj perspektivi Srbije. Djelić je kazao da je Srbija jedna od prvih zemalja koje potpisuju sporazum za korišćenje predpristupnih fondova za 2007. godinu i najavio da će u narednim mesecima biti utvrđen i program korišćenja 190,9 miliona evra za 2008. godinu i da bi do kraja godine trebalo da bude završena priprema programa za 2009. godinu. Kako je rečeno na konferenciji, novac će biti iskorišćen za 36 projekata. Najveći projekat iz oblasti zdravstva jeste unapređenje hitne medicinske pomoći, za šta će biti izdvojeno 10 miliona evra, dok će po 1,5 miliona biti izdvojeno za borbu protiv droge i za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Za pravosuđe će biti izdvojeno 10 miliona evra, od čega dva miliona za pravosudnu akademiju i tri miliona za softverski sistem kojim će se umrežiti sudovi i time povećati njihova efikasnost i pospešiti borba protiv korupcije, a sredstva će biti ulagana i u rekonstrukciju zatvora i povećanje kapaciteta zatvorskih institucija. Za informacioni sistem na Dunavu i unapređenje bezbednosti plovidbe biće izdvojeno 11 miliona evra, za smanjenje emisija štetnih materija iz termoelektrane Nikola Tesla biće izdvojeno 12 miliona evra, za povećanje konkurentnosti privrede 3,5 miliona evra a za lokalni i regionalni razvoj 40 miliona evra. Vlada Srbije juče na sednici je usvojila nacrt finansijskog sporazuma sa Evropskom komisijom koji je danas potpisan.

Bat: Zahtev za članstvo Crne Gore u EU moguć do 1. juna
Crna Gora bi mogla do 1. juna da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ocenila je ekspert pariskog Instituta za bezbednosne studije Džudi Bat. Ona je za podgorički radio Antena M pojasnila da je "realno" da Crna Gora aplicira za članstvo do isteka predsedavanja Slovenije Evropskom unijom. Batova je ponovila ocene zvaničnika EU da Crna Gora "veoma dobro" sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Prema njenim recima, međutim, "proces dobijanja mišljenja Evropske komisije" o spremnosti Crne Gore da dobije status kandidata "mogao bi da potraje".

Bajuk:Razvoj inflacije zabrinjavajući
Slovenački ministar finansija Andrej Bajuk ocenio je danas da je razvoj inflacije u Sloveniji "nesumnjivo zabrinjavajući". Bajuk predsedava današnjem sastanku ministara finansija Evropske unije (EU) i guvernera centralnih banaka na Brdu kod Kranja, koji će se, pored ostalog, baviti i finansijama na zapadnom Balkanu. On je dodao da očekuje u okviru evro-grupe, koja se na Brdu sastala pre neformalnog zasedanja ministara finansija, uobičajenu raspravu o ekonomskoj situaciji u evro-zoni i stabilnosti finansijskog sistema. "Biće govora i o tome kako gledamo na razvoj kontrole u složenom institucionalnom sistemu, koji važi u Evropi, i koji bi Evropa rado zadržala", rekao je novinarima Bajuk i dodao da u toj oblasti "ipak mora doći do dogovora kako stvar urediti u budućnosti".

Ministri EU danas o finansijskoj stabilnosti na Balkanu
Ministri finansija Evropske unije (EU) danas će na Brdu kod Kranja započeti dvodnevno zasedanje, na kojem će guverneri centralnih banaka raspravljati o pitanju finansijske stabilnosti, kao i o kvalitetu javnih finansija na zapadnom Balkanu. Rasprava o finansijskoj stabilnosti biće u prvom delu posvećena pregledu trenutnih prilika na finansijskim tržištima i reakcijama na njih. U nastavku bi ministri trebalo da se koncentrišu na finansijsku stabilnost i kontrolu u sektoru finansija, kao i na mehanizme za upravljanje prekograničnih kriza, o čemu će biti potpisan i memorandum. O zapadnom Balkanu će ministri razgovarati na radnom ručku, kojem će prisustvovati i predsednik Evropske investicione banke (EIB) Filip Majstad i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Žan Limijer. Biće razmatrane ekonomske i finansijske prilike u regionu, a glavni cilj rasprave je da se postigne obaveza na postepeno objedinjavanje raspoloživih instrumenata finansiranja zapadnog Balkana za koji trenutno važi 120 različitih instrumenata. Na Brdu kod Kranja uporedo će se održati i konferencija Alternativni Ecofin, na kojoj će ekonomisti, sociolozi, predstavnici sindikata i civilnog društva razgovarati o evropskoj ekonomskoj politici i mogućim alternativama, sa željom da ministre finansija upozore na prema njihovom mišljenju pogrešnu ekonomsku politiku.

Taričeanu i Angela Merkel o podršci Srbiji
Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu i nemačka kancelarka Angela Merkel složili su se danas na sastanku u Bukureštu da Srbiju treba podržati posle jednostrano proglašene nezavisnosti pokrajine Kosovo. Merkelova i Taričeanu su izrazili želju da pruže pomoć demokratskim snagama Srbije da vode zemlju evropskim i evroatlantskim putem, saopštila je rumunska vlada. Taričeaanu je danas razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i s predsednikom Evropske komisije ZZozeom Manuelom Barozom. Kako je saopšteno, rumunski premijer je rekao Barozu da demokratskim proevropskim snagama Srbije Evropska unija treba da uputi poruku poverenja i nade.

Jeremić: Pristupanje EU rešenje za zapadni Balkan
SSef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas u Bukureštu da će zapadni Balkan biti "problematično mesto" sve dok ceo region ne bude u Evropskoj uniji. Na Balkanu se mora ostvariti trajan mir a potencijalna žarišta iskoreniti novim nizom podstreka za stanovništvo i promenom strateškog okvira u kome bi granice imale manji značaj, rekao je Jeremić u obraćanju Savetu za evroatlantsko partnerstvo. On je rekao da se umanjivanje značaja granica može postići samo pristupanju celog regiona Evropskoj uniji. "Sve dok ceo naš region ne bude u EU, rukovodeći se njenim vrednostima i praksama i deleći suverenitet umesto da se bori oko njega, zapadni Balkan će biti problematično mesto", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije. Na sastanku Saveta za evroatlantsko partnerstvo tokom samita NATO u Bukureštu, Jeremić je rekao da je Srbija spremna da sarađuje u cilju unapređenja bezbednosti u regionu, posebno na Kosovu. "Srbija je sa svoje strane spremna da se angažuuje. ZZelimo da brzo delujemo kako bi se osigurao dijalog koji bi sprečio nasilje i nekontrolisane razvoje na Kosovu", rekao je on i dodao da je tu poruku Srbija već prenela i UN i EU. U obraćanju u Savetu evroatlantskog partnerstva u ime predsednika Srbija Borisa Tadića, Jeremić je rekao da Srbija očekuje od Kfora da ostane neutralan, da održava red i da snažnije radi na prekidanju najunosnijih puteva organizovanog kriminala u Evropi. Naglasio je da je najvažniji zadatak Kfora da zaštiti kosovske Srbe, jer, kako je ocenio, "ta najranjivija zajednica ne sme da postane talac političkog nadmetanja i međunarodnih rivalstava". Izrazio je zadovoljstvo zbog tesnih kontakata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa Kforom i dodao da na osnovu toga treba dalje graditi, a pre svega obnoviti poverenje u lokalnom stnaovništvu. On je dodao da "postoje tendencije da se krive Srbi" i ocenio da je to samo alibi za neuspeh. Jeremić je ocenio da međusobno prebacivanje krivice neće nikuda voditi, da se je neophodno što pre uspostaviti poverenje između kosovskih Albanaca i Srba. On je izrazio žaljenje jer su neke zemlje prisutne na skupu nedavno izabrale da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, čime je ustanovljen opasan presedan kojim se da je legitimitet nasilnoj podeli međunarodno priznatih, suverenih zemalja. Podsetio je da je Srbija nezavisnost Kosova proglasila ništavnom i da će nastaviti da primenjuje sva diplomatska i politička sredstva ako bi zaštitila svoj suverenitet i teritorijalni integritet. On je rekao je da je Srbija danas demokratska zemlja koja je mnogo toga postigla od svrgavanja Slobodana Miloševića u oktoru 2000. godine. Ocenio je da će parlamentanri izbori 11. maja u Srbiji odlučiti budući kurs zemlje i pozdravio činjenicu da je Srbija u poziciji da demokratski odlučuje o svojoj sudbini. Rezultat izbora će biti vrlo neizvestan, a diskurs emotivan i polarizovan, što je, kako je rekao, prirodno pošto u istorijskim trenucima, poput sadašnjeg, na površinu izlaze "snovi i demoni". Prema njegovim rečima, izbori u maju biće test za političko vođstvo da li može da zauzda demone i ostvari snove. Ocenio je da jugoistočna Evropa i dalje uvozi bezbednost i da zemlje regiona morju sarađivati kako bi se to promenilo i region doprineo "novoj arhitekturi globalnog mira". Dodao je da je Srbija angažovana kroz Partnerstvo za mir, Savet za evroatlantsko partnerstvo i brojne regionalne inicijative na ostvarivanju zajedničkih vrednosti, pomirenja, razumevanja i suverene jednakosti zemalja.

Hrvatska i Albanija pozvane u NATO, Makedonija na čekanju
Prvi dan samita NATO u Bukureštu obeležio je zvaničan poziv za članstvo koji je ta organizacija uputila Hrvatskoj i Albaniji, dok Makedonija nije pozvana u člasnstvo zbog nerešenog spora oko imena koji ima sa Grčkom. Samit NATO zvanično je otvoren jutros u Bukureštu u prisustvu zvaničnika 26 zemalja članica tog vojnog saveza. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je novinarima da je izraženo jedinstveno mišljenje da je Makedonija postigla značajan napredak, pa je odlučeno da se toj zemlji uputi poziv za učlanjenje što je pre moguće, čim se reši spor oko njenog imena s Grčkom. Posle takve odluke, makedonska državna delegacija odlučila je da napusti samit u Bukureštu u znak protesta zbog toga što joj članice Alijanse nisu uputile poziv za članstvo. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski ostali su ipak i popodne u Bukureštu kako bi učestvovali u ranije dogovorenom sastanku sa američkim predsednikom Džordžom Bušom  Najavljeno je da će makedonska delegacija posle tog sastanka napustiti Bukurešt. Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je da njena zemlja želi da vidi svog suseda sa severa u NATO-u, ali samo ukoliko bude postignut kompromis oko imena makedonske države. Na samitu je Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori upućen poziv na jači dijalog sa NATO u perspektivi učlanjenja, a Srbiji je takođe predloženo jačanje dijaloga i saradnje sa Alijansom. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je na samitu u Bukureštu učestvovao na sastanku Saveta za evroatlantsko partnerstvo, izjavio je da snage NATO-a na Kosovu treba da štite sve građane Kosova i da, u skladu s rezolucijom 1244 UN, budu neutralne. Jeremić je, posle skupa "Mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi", koji je organizovan u okviru samita NATO-a, ponovio privrženost  vlasti u Beogradu miru u regionu, posebno na Kosovu gde se nalazi i najveći kontigent NATO-a. Hrvatski premijer Ivo Sanader posle poziva za članstvo u NATO ocenio je da je danas veliki dan za hrvatsku državu, "dan u kojem je (Hrvatska) potvrdila svoju demokratsku zrelost, a koju je potvrdio i najelitniji klub na svetu". Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić kazao je da je za ostvarivanje ulaska u NATO bilo potrebno puno vremena i puno reformi, ali da je Hrvatska u tome ipak uspela, što je kao rezultat dalo članstvo u Alijansi. Generalni sekretar NATO-a rekao je da će NATO sarađivati i sa Ukrajinom i Gruzijom o budućim koracima ka njihovom priključenju Akcionom planu za članstvo (MAP) i naveo da će te zemlje jednog dana postati članice NATO. Zbog protivljenja Nemačke i drugih članica NATO, još sinoć je odlučeno da se Ukrajina i Gruzija na ovom samitu ne priključe Akcionom planu za članstvo na samitu u Bukureštu. Govoreći o antiraketnom štitu u Evropi, Shefer je rekao da će NATO razviti arhitekturu tog štita koji bi mogao da zaštiti sve zemlje, koje američki antiraketni štit ne pokriva. Shefer je još rekao da članice NATO razmišljaju o konceptu evolucije Alijanse koji će biti razmotren na narednom samitu NATO koji će se održati u Nemačkoj i Francuskoj. Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je na samitu da želi povratak Francuske u vojnu komandu Alijanse po isteku francuskog predsedavanja Evropskoj uniji (EU) 31. decembra 2008. godine. Odluku o povlačenju Francuske iz vojne komande NATO je 1966. Godine doneo bivši francuski predsednik SSarl de Gol. Sarkozi je sinoć na radnoj večeri, uoči početka samita, liderima zemalja članica NATO, rekao da je Francuska spremna da pošalje dodatnih 800 vojnika u Avganistan. Kako je ranije najavljeno, u nastavku popodnevnog dela samita očekuje se da će na dnevnom redu biti jačanje vojnog prisustva NATO-a u Avganistanu, ali i stanje na Kosovu. Na početak skupa u Bukureštu jutros je došlo i 26 vojnika, predstavnika svih zemalja članica NATO, a minutom ćutanja prsutni su odali poštu poginulim vojnicima u misijama Alijanse.

Dulić: Sa Renom o SSP i liberalizaciji viznog režima
Evropski komesar za proširenje Oli Ren zalaže se da Srbija što pre potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, preneo je danas agenciji Beta predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić. "Ren je rekao da se on lično zalaže da se SSP potpiše što je pre moguće i da Srbija što je pre moguće ispuni sve obaveze koje su neophodne da bi postala kandidat za članstvo već krajem ove i početkom sledeće ghodine, i da što je pre moguće postane članica EU", rekao je Dulić posle razgovora sa evropskim komesarom. U telefonskom razgovoru za Betu Dulić je precizirao da u današnjem razgovoru sa Olijem Renom nije bilo reči o datumima za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali je izrazio nadu da će se to uskoro desiti. Dulić je rekao da je sa Renom razgovarao o koracima koje treba preduzeti pre i nakon izbora u Srbiji, a koji treba da doprinesu da Srbija što pre potpiše SSP i bude uvrštena na belu SSengen listu. Dodao je da u pogledu potpisivanja SSP mnogo toga zavisi od Beograda, ali i od EU. Dulić je rekao i da je Ren u razgovoru predstavio u kratkim crtamakorake za liberalizaciju viznog režima, koji će ovih dana bitipredstalvjeni članicama EU a zatim i Srbiji. Predsednik Skupštine Srbije je naglasio da će institucije Srbije učiniti svoj deo posla što je brže moguće kako bi građani što pre mogli da putuju bez viza. Ren je, kako prenosi Rojters, rekao da će ishod parlamentarnih izbora u Srbiji 11. maja biti od ključnog značaja za liberalizaciju viznogrežima, u smislu da li će izbori rezultirati parlamentarnom većinom koja će biti u stanju da ostvari neophodne uslove za bezvizni režim.Dulić je povodom toga rekao da EU zanima kakvi se procesi dešavaju u Srbiji i da li većinu imaju one političke snage koje se zalažu za ubrzanje evropskih integraciju ili snage koje se otvoreno ili prikriveno protive tome. On je dodao da je svima jasno da u ovom trenutku većina građana želi da zemlje uđe u EU, a da je sada potrebno da se to i politički manifestuje na izborima.Upitan da li je sa Renom razgovarao o saradnji s Haškim tribunalom,kao uslovu za potpisivanje SSP, Dulić je rekao da se o Hagu vodi "permanentan razgovor", a da je ključno pitanje šta ta saradnja tačno podrazumeva - napore države da završi saradnju što je pre moguće, ili isključivo hapšenje optuženika. "Na nama je da dokažemo da Srbija čini sve što je u njenoj moći i da dokažemo da postoji politička volja da se saranđa završi što je pre moguće", rekao je predsednik Skupštine Srbije. On je rekao da je u razgovoru sa Renom potvrdio zvaničan stav Srbij da postoji apsolutna politička volja za okončanje saradnje s Tribunalom i da je ta saradnja u njenom interesu, ne samo zbog integracije u EU već i saranđe u regionu i personalizovanja krivice. Dulić je rekao i da je dananšji razgovar sa Renom pokazao da, što se tiče EU, Srbija zaista ima punu podršku i da postoji pozitivan stav, iako neke zemlje zahtevaju hapšenje i izručenje Ratka Mladića, kao uslov za potpisivanje SSP. Predsednik Skupštine Srbije danas završava dvodnevnu posetu Briselu razgovorom sa predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom.

Sporazum sa Evropskom komisijom o 165 miliona evra pomoći
Delegacije Evropske komisije u Srbiji ZZozep Ljoveras i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić potpisaće sutra u Beogradu finansijski sporazum o bespovratnoj pomoći Srbiji u vrednosti od 165 miliona evra. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, potpisivanju ugovora će prisustovati i direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel. Sredstva iz Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) za 2007. namenjena su za reformu zdravstvenog sektora, smanjenje zagađenja iz termo elektrane "Nikola Tesla". U saopštenju se dodaje i da će se sredstva upotrebiti i za bezbednu plovidbu Dunavom, poboljšanje opštinske administracije, ravnomeran regionalni razvoj, podršku interno raseljenim licima i izbeglicama, osnivanje kancelarije ombudsmana i drugim projektima. Od 2000. godine, Evropska unija je kroz programe bespovratne pomoći i kreditnih linija obezbedila preko dve milijarde evra pomoći za Srbiju.

Sutra sastanak Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU
U Beogradu će sutra biti održan plenarni sastanak Unapređenog stalnog dijaloga između Srbije i Evropske unije (EU) na kojem će biti razmatran napredak u dijalogu o liberalizaciji viznog režima. Delegaciju Srbije predvodiće potpredsednik Vlade Božidar DJelić a delegaciju Evropske komisije Pjer Mirel (Pierre Mirel), direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EK. Na sastanku će biti razmotrena i priprema srpskog Nacionalnog programa za evropske integracije, izveštaj Evropske komisije (EK) o preliminarnim nalazima u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti, kao i izveštaj Komisije sa prethodnih sastanaka o sektorskim politikama. Prvi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga u ovoj godini, bio je sektorski i održan je u januaru. Na sastanku su razmatrana pitanja transporta, energetike, zaštite životne sredine i regionalnog razvoja.

Sud EU presudio protiv uključivanja PKK na listu terorista
Visoki sud EU presudio je danas protiv stavljanja Kurdistanske radničke partije (PKK) na listu partija čija finansijska sredstva moraju da budu zamrznuta kao deo borbe protiv terorizma, navodeći kao razlog "proceduralne probleme". Prvostepeni sud evropskog suda pravde, drugi po značaju sud u EU, rekao je da EU nije valjano obrazložila svoju odluku. Turska vlada pripisuje PKK odgovornost za gotovo 40.000 žrtava otkada je ta partija 1984. započela oružanu borbu za sticanje nezavisnosti Kurda u jugoistočnoj Turskoj. Zvaničnici EU rekli su ranije da EU traži način da PKK zadrži na listi partija čije finansije moraju da budu zamrznute, što je propisano rezolucijom UN. Današnja odluka suda u Luksemburgu usledila je posle sličnih presuda u kojima EU nije dala valjane razloge za uključivanje partija i grupa na tu listu, uključujući i Iransku opozicionu partiju u izgnanstvu, Narodne mudžahedine, koje iranska vlada, pored Izraela i SAD, smatra svojim neprijateljem broj jedan.

Analiza: Kroz energetiku Rusija jača uticaj na Balkanu
Energetika je glavni način za jačanje uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi i uspostavljanje kontrateže orijetaciji regiona ka NATO-u i Evropskoj uniji (EU), navodi se u jednoj analizi Akademije za odbranu Velike Britanije. Balkan ima značajnu ulogu kao čvorište za snabdevanje Evrope ruskim gasom i naftom, a u tome su ključni projekti gasovod Južni tok, koji prolazi kroz Srbiju, i naftovod Burgas-Aleksandropolis, ocenio je Mark Smit (Smith) u studiji o ruskim energetskim interesima na Balkanu, objavljenoj na sajtu te Akademije. U studiji se navodi da je Rusija najveći snabdevač gasa i nafte u zemljama jugoistočne Evrope, a da je u 2006. godini isporučila 59 miliona tona nafte tom regionu i 73 miliona kubnih metara gasa. To je skoro polovina gasa isporučenog u zemlje Evropske unije, navodi Smit. Ruske kompanije Gasprom, Lukoil i Transnjeft, podseća autor, su značajni investitori u nekoliko balkanskih zemalja, a sam Lukoil je uložio 1,5 milijardi dolara u region uključujući i Srbiju, gde je kupio Beopetrol. Ruski interesi na Balkanu su zbog toga integralni deo u njenim odnosima sa Evropom, gde kao snabdevač energentima postaje značajan "igrač", ocenjuje se u studiji. Gasovod Južni tok, koji će omogućiti da se zaobiđe Ukrajina u transportu ruskog gasa od EU, daje Rusiji priliku da ojača interese u Srbiji, ocenjuje se. Pored pritiska na srpsku državnu kompaniju Srbija gas da zajedno oforme preduzeće za izgradnju gasovoda u kojem će ruska kompanija imati većinski udeo, Gasprom traži i da Rusija dobije monopol na snabdevanje i prenos gasa u Srbiji na 30 godina. Gasprom takođe zahteva da preuzme i postojeću gasovodnu mrežu Srbija gasa, a deo dogovora za prolazak Južnog toka kroz Srbiju je i dozvola Gasrpomu da kupi većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i zavrsi izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, ukazuje se u tom članku. Predloženi posao je, prema oceni Smita, kontroverzan, pošto bi Gasprom za 51 odsto akcija NIS-a platio 600 miliona dolara, što je petina procenjene vrednosti kompanije, a Rusi su se obevezali i da ulože 740 miliona dolara u modernizaciju NIS-a. Ukoliko se ti Gaspromovi ciljevi na srpskom tržištu ostvare, Srbija će postati značajno čvorište u snabdevanju EU ruskim energentima, a zbog spora sa zapadnoevropskim zemalja oko Kosova, Srbija će nastaviti da pridaje značaj ruskoj moralnoj i političkoj podršci, konstatuje se u analizi. Gasovod Južni tok je naročito koristan za Moskvu kao balans Nabuko gasovodu, kojim bi se dopremao gas iz centralne Azije i Zakavkazja od Turske preko Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije. Gas bi od Bugarske išao u dve rute, prema severozapadu i jugozapadu. Planirano je da jugozapadni krak ide preko Grčke do Italije. Severozapadni krak bi prolazio kroz Rumuniju, Mađarsku, Sloveniju do severne Italije uz granu ka Austriji. Razmatra se i alternativna ruta za severnu granu gasovoda koja bi uključila Srbiju i Hrvatsku, a studija o izvodljivosti bi trebalo da bude završena do kraja godine. Razvoj gasovoda Južni tok je takođe projekat koji se nadopunjuje sa izgradnjom Severno-evropskog gasovoda pošto će oba projekta povećati značaj Rusije kao snabdevača energentima u ostatku Evrope. Drugi važan ruski energetski projekat u jugoistočnoj Evropi, dodaje se u studiji, je izgradnja naftovoda Burgas-Aleksandropolis, vrednog 1,2 milijarde evra u kojoj su Rusiji partneri Grčka i Bugarska, a trebalo bi da počne ove godine. Planirano je da taj naftovod dug 283 kilometra ima kapacitet 700.000 barela nafte dnevno uz mogućnost proširenja na milion barela dnevno. Rusija poseduje 51 odsto kompanije koja će rukovoditi naftovodom, a Grčka i Bugarska poseduju po 24,5 odsto kapitala. Konkurencija naftovodu Burgas-Aleksandropolis su Panevropski naftovod (PEOP), koji bi prolazio i kroz Srbiju i AMBO naftovod koji bi povezao Bugarsku, Makedoniju i Albaniju. Američka vlada je uključena u oba projekta, ističe se u studiji. Kako se naglašava u zaključima studije, rusko prisustvo u jugoistočnoj Evropi će verovatno nastaviti da raste bez obzira na ishod pitanja Kosova i da li Srbiju vodi pro ruska ili pro-evropska vlada. Rast značaja jugoistočne Evrope kao čvorišta za snabdevanje EU ruskim gasom i naftom, dodaje se, znači da će prisustvo Rusije u regionu biti dugoročno, ali i da će Rusija biti značajan činilac u  međunarodnim odnosima balkanskih zemalja. Namera zemalja na Balkanu da uspostave jače veze sa EU i NATO znači da će se Rusija uključiti u borbu za uticaj u regionu sa te dve organizacije. Pošto je malo verovatno da će Moskva moći da spreči balkanske države da razviju odnose sa i unutar EU i NATO, značaj Rusije kao snabdevača gasom i naftom predstavljaće kontra težu bilo kom zaokretu ka evroatlantskim integracijama, konstatuje se u analizi. Spor oko nazavisnosti Kosova znači da će Srbija nastaviti da vidi Rusiju kao glavnog partnera, ukazuje Smit. Gasovod Južni tok je naročito koristan za Moskvu kao balans Nabuko gasovodu, kojim bi se dopremao gas iz centralne Azije i Zakavkazja od Turske preko Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije. Projekat Nabuko su pokrenuli SAF i EU kao sredstvo za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije. Ukupno gradnja gasovoda od Azerbejdžana do srednje Evrope, dugog 3.300 kilometara i kapaciteta 21 milijardu kubnih metara godišnje, koštaće 4,6 milijarde evra. Početak radova je planiran za 2010. godinu. Prvobitni partneri u Nabuku su naftno-gasne kompanije u tranzitnim zemljama - austrijski OMV, mađarski MOL, turski Botas, bugarski Bulgargaz i rumunski Transgaz, kojima se nedavno pridružio i RWE. Mogući razvoj ruske mornarice na Mediteranu mogao bi takođe da pojaca strateški značaj jugoistočne Evrope za Rusiju,  se u studiji o ruskim energetskim interesima na Balkanu koju je Mark Smit uradio za Naprednu grupu za istraživanje i procene pri Akademiji odbrane Velike Britanije.

Zapadni Balkan na dnevnom redu ministara finansija EU
Na Brdu kod Kranja će sutra početi dvodnevno zasedanje ministara finansija Evropske unije (EU), koji će, pored drugih, razmatrati i temu zapadni Balkan. Region privlači pažnju evropskih ministara finansija radi obezbeđenja veće efikasnosti investicija i bržeg razvoja područja. Od organizacija čiji instrumenti bi se u tom cilju koristili navode se Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB). Konferencijom na Brdu kod Kranja će predsedavati slovenački ministar finansija Andrej Bajuk, a ministrima finansija će se pridružiti guverneri centralnih banaka u Evropi među kojima i predsednik Evropske centralne banke (ECB) Zzan Klod Triše, predsednik EBRD-a Zzan Limijer, i predsednik EIB-a Filip Majstat. Glavna tema zasedanja će biti posledice finansijske krize na globalnu ekonomiju, a prema rečima slovenačkog ministra Bajuka, ministri će potpisati memorandum o merama u slučaju prekograničnih finansijskih kriza, koji sadrži i zaključak o preraspodeli tereta između pojedinih država u slučaju sloma neke od banaka. Evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove Joakin Almunja (Joaquin Almunia) je najavio da će ministri razgovarati i o valutnim odnosima, a neće moći izbeći goruću temu u ovom trenutku, inflaciju, koja je u zoni evra najviša u poslednjih 16 godina.

Poljski evroskeptici tuže evropski sporazum Ustavnom sudu
Lisabonski ugovor, iako ga je prekjuče usvojio donji, a juče gornji dom poljskog parlamenta, suočen je u Poljskoj sa novom preprekom na kojoj može da potone, pošto poljski evroskeptici traže od Ustavnog suda da oceni da li je u skladu sa Ustavom Poljske.  Evroskeptično krilo opozicionih konzervativaca braće Kačinjski, predsednika Poljske Leha i bivšeg premijera Jaroslava zatražilo je od poljskog ombudsmana Januša Kohanovskog da podnese zahtev o oceni ustavnosti tog ključnog evropskog sporazuma. Ukoliko Kohanovski odbije, spremaju poslaničku žalbu, za koju je dovoljno 50 potpisa poslanika ili 30 senatora. Evroskeptično konzervativno nacionalističko krilo označilo je prihvatanje Lisabonskog ugovora kao pretvaranje cele Poljske u nekakvo "vojvodstvo EU", a takođe uporedilo sa izdajom Isusa pošto je Sejm usvajao ugovor 1. aprila, kada je po hrišćanskoj tradiciji rođen Juda. Cela stranka Pravo i Pravda blokirala je ratifikaciju Lisabonskog ugovora od 13. marta dok nije od premijera Donalda Tuska dobila garancije da u Poljskoj neće na snagu stupiti Povelja osnovnih prava iz evropskog sporazuma koja je najveći bauk konzervativno-nacionalističkih krugova. Iako su braća Kačinjski apelovali na svoje poslanike i senatore da glasaju za sporazum bez Povelje, jer Evropa neće moći da natera Poljsku da jednog dana legalizuje brakove osoba istog pola i abortuse ili da isplati odštetu Nemcima za deportacije posle Drugog svetskog rata, evroskeptično krilo ostalo je neumoljivo. Sporazumu do ratifikacije u Poljskoj nedostaje još samo potpis predsednika Leha Kačinjskog, ali šef države ne žuri i čeka da prvo premijer Tusk svoje garancije pretoči, kako je obećao, u rezoluciju Sejma i novi zakon kojim će biti precizirane nadležnosti vlade i šefa države u pitanjima članstva Poljske u EU. Proevropska Poljska nije jedina u novoj Evropi koja sa problemima oko ratifikacije sporazuma neophodnog za reformu evropskih institucija zadaje glavobolju Briselu. U jednako proevropskoj Slovačkoj ratifikacija je zapela jer opozicija odbija da ratifikuje Lisabonski ugovor dok vlada ne preradi kontroverzni zakon o štampi koji kritikuju i međunarodne novinarske organizacije i OEBS. U Cceškoj je započet proces ratifikacije Lisabonskog ugovora u parlamentu, ali evroskeptični vladajući konzervativci takođe traže da Ustavni sud oceni sporazum i ne kriju da tako kupuju vreme u nadi da će Lisabonski ugovor minirati u Evropi umesto njih neko drugi.

Dulić danas i sutra u Briselu sa zvaničnicima EU
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić boraviće danas i sutra u Briselu gde će razgovarati s predstavnicima Evropske unije (EU). Dulić će se danas sastati s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, delegacijom Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope koju predvodi Doris Pak i predstavnicima poslaničkih grupa EP. Prema planu posete, Dulić će u četvtak razgovarati s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i komesarom za proširenje EU Olijem Renom. Povodom posete Briselu, Dulić je rakao da je to prilika da se "ponovo pokrene opsežna diplomatska inicijativa koja bi dovela do toga da Srbija u najskorijem periodu potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju". Prema njegovim rečima, deo te inicijative je i dobijanje viznih olakšica koje će građanima Srbije omogućiti da putuju u Evropu bez viza. Dulić je najavio da će biti reči i o saradnji Srbije s Haškim tribunalom, a poseta Briselu biće iskorišćena i kako bi se još jednom ponovili stavovi Srbije po pitanju statusa Kosova. U delegaciji Skupštine Srbije pored Dulića biće i predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović i predsednik Odbora za evropske integracije Miloš Jevtić.

Postoji šansa za uspešnost pregovora o ujedinjenju Kipra
Siguran sam u povoljne izglede za ujedinjenje Kipra, izjavio je danas izaslanik UN B. Lin Pasko Pasko je rekao da je vrlo ohrabren onim što je čuo tokom jučerašnjih odvojenih sastanaka s predstavnicima kiparskih Grka i Turaka u vezi sa postizanjem dogovora o ujedinjenju ostrva. "Uveren sam da će dve strane, uz našu pomoć, uspeti da prevaziđu nesuglasice, a mi ćemo učiniti sve što budemo mogli da pružimo podršku dvojici lidera", rekao je Pasko. Zvaničnik UN je dodao da su svi prisutni tokom sastanka bili vrlo ohrabreni mogućnošću postizanja napretka u pregovorima. Kiparski predsednik Dimitris Kristofias i lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat sastali su se prošlog meseca i složili se da otvore prelaz između dva dela ostrva u popularnoj pešačkoj zoni u centru podeljene prestonice Nikozije. Ostrvo je podeljeno duž etničkih linija od 1974. godine kada je Turska izvršila invaziju na Kipar.

Taričeanu: Srbija ima ključnu ulogu u regionu
Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu izjavio je večeras da Srbija ima ključnu ulogu u stabilnosti i razvoju na zapadnom Balkanu i da međunarodna zajednica "ima obavezu prema Srbiji". "Srbiji treba uputiti jedan jasni signal da je perspektiva pridruživanja Evropskoj uniji realna", ali bi i NATO trebalo da uputi signal da je otvoren za "široku saradnju sa Srbijom", rekao je Taričeanu posle sastanka sa britanskim premijerom Gordonom Braunom. Dvojica premijera su razgovarala večeras o proširenju NATO-a na Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju, kao i o perspektivama i ostalih zapadnobalkanskih zemalja, "posebno Srbije", kako je to naglasio rumunski premijer.

O jačanju civilnog društva u evropskom susedstvu
Na Brdu kod Kranja danas je održana konferencija "Za jači glas civilnog društva" u evropskom susedstvu, na kojoj je usvojena Ljubljanska deklaracija. Ta deklaracija, koju su usvojili predstavnici civilnog društva, sadrži političke preporuke institucijama EU i nacionalnim vladama o tome kako razvijati partnerske odnose i postići trajni razvoj civilnog društva u evropskom susedstvu. Oko 150 predstavnika nevladinih organizacija, država i evropskih institucija raspravljalo je o položaju civilnog društva u državama zapadnog Balkana i u istočnoj Evropi, partnera evropske susedske politike, saopštilo je slovenačko predsedavanje EU. Učesnici su raspravljali o uključenosti civilnog društva u realizaciju projekata EU, nadzoru sprovođenja njenih politike i o mogućnostma za obezbeđenje veće efikasnosti razvojne pomoći. Generalna direktorka direktorata za planiraje politike i političku multilateralu Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Anita Pipan naglasila je da slovenačko predsedavanje pridaje veliki značaj dijalogu sa civilnim društvom i razvoju partnerskih odnosa organizacija civilnog društva, institucija EU i nacionalnih vlasti.

Erdogan:Turska će prihvatiti samo puno članstvo u EU
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da će njegova zemlja prihvatiti samo puno članstvo u EU i da je njeno strpljenja kada se radi o postizanju tog cilja "neograničeno". Francuski predsednik Nikola Sarkozi naveo je da bi on više voleo "partnerstvo EU sa Turskom nego puno članstvo" te zemlje u EU. Erdogan je na jednom seminaru u Stokholmu rekao da ne može da komentariše kakve će posledice sudski slučaj protiv njegove proislamske stranke imati na pregovore Turske i EU. On je povodom tog slučaja kazao da će sud ispuniti svoje "zakonske obaveze", dok se njegova partija bori da "očuva demokratsku i političku stabilnost" Turske. Ustavni sud Turske odlučio je u ponedeljak da će uzeti u razmatranje zabranu rada vladajuće Partije za pravdu i razvoj, optužene za antisekularne aktivnosti. Zahtev, koji je podneo glavni tužilac Apelacionog suda, takođe poziva da se 71. članu partije, uključcujući premijera Tajipa Erdogana i predsednika Abdulaha Gula, na pet godina zabrani politički angažman.

Djelić: Grci spremni da ulože tri milijarde evra u Srbiju
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je danas da su grčke kompanije i investitori spremni da u naredne tri godine investiraju oko tri milijarde evra u Srbiju. Djelić je agenciji Beta u telefonskoj izjavi iz Atine kazao da bi to omogućilo otvaranje nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta i povehanje izvoza iz Srbije. "Grčka je sa ulaganjima od 1,8 milijardi evra među tri najveća investitora u Srbiji, a više od 120 grčkih preduzeća posluju na srpskom tržištu u oblasti telekomunikacija, finansija, turizma, nekretnina i tekstilne industrije", istako je on. Djelić je naveo da su na sastanku sa više od 120 grčkih privrednika koji je organizovao Grčcko-srpski poslovni klub investitori izrazili zabrinutost oko predstojeći izbora u Srbiji i mogućnosti da se zaustavi put Srbije ka Evropskoj uniji (EU). "To bi moglo da ima negetivne efekte na njihovo poslovanje i ukupnu poslovnu klimu", preneo je stav investitora potpredsednik srpske vlade. Investitori su ukazali, istkaoa je, i na teškoće u poslovanju koje imaju u Srbiji, naročito oko dobijanja građevinskih dozvola i sporost administracije. Djelić je kazao i da je dobio podršku Grčke privredne komora da se do maja ove godine za građane Srbije ukine plaćanje takse od 35 evra za Šengen vize. On je izrazio nadu i da će grčka vlada i druge zemlje prihvatiti tu inicijativu. Grčkim zvanicima sam, istako je Djelić, predočio državnu politiku Srbije oko rešenja problema Kosova i Metohije i zatražio da ne prihvate kršenje međunarodnog prava i nezavisnost Kosova. Djelić je naveo da se sastao i sa svetnikom predsednika Evropske komisije Lukasom Cukalisom od koga je zatražio da se založi za uvođenje besplatnih viza za građane Srbije. "Prvi sledeći korak u daljem približavanju Srbije EU mogao bi da bude u aprilu kada bi predstavnici Unije mogli da predoče koje korake je potrebno potrebno preduzeti da se za građane Srbije ukinu vize do kraja 2008.", naveo je Djelić. U razgovorsu smo se dotakli i potpistvanja sporazuma o stabilaziciji i pridruživanuju, ali za sada nema konkretnih koraka po tom pitanju, kazao je potpredsednik Vlade Srbije. On je nagalsio da je akcija policije prošle sedmice u Nišu po ko zna koji put pokazala da je Srbija posvećena saradnji sa Haškim tribunalom. Djelić se sastao i sa predsednikom grčke Privredne komore, predstavnicima devet velikih kompanija, zamenikom ministra inostranih poslova zaduženim za evropska pitanja i predstavnicima ministarstava ekonomskog razvoja i unutrašnjih poslova Grčke. Potpredsedik Vlade Srbije će danas završiti posetu Atini koju je započeu u ponedeljak popodne.

EP želi da uvede lobiste u zakonski okvir
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) apelovali su danas da se zvanično registruju savetnici i lobisti industrijskih kompanija, kako bi se ozvaničila njihova velika uloga i uticaj u procesu donošenja zakona. U Briselu imao oko 15.000 lobista za koje mnogi kažu da imaju previše uticaja na donošenje važnih zakona u EP. Oni imaju značajnu ulogu kada se odlučuje o tome koje hemikalije će se naći na takozvanoj "crnoj listi" ili kada su na dnevnom redu zakoni o servis provajderima. Ustavni komitet EP predložio je da se svi lobisti registruju i da ta registracija važi za sve institucije EU, uključujući Evropsku komisiju koja predlaže nacrte zakona, kao i Savet ministara i EP. Predlaže se da ubuduće rad lobista i konsultanata bude u potpunosti transparentan, što znači da će biti poznati troškovi lobiranja, budžet lobista i izvori finansiranja. Da bi predložene mere stupile na snagu neophodno je da ih odobri Evropska komisija. U Briselu postoji veliki broj konsultantskih kancelarija koje rade za različite kompanije ili industrijske grupe. Veliki je broj i nevladinih organizacija, korporativnih lobista, humanitarnih organizacija i udruženja, što sve više počinje da liči na Vašington, gde su lobisti odavno postali deo političke svakodnevnice.

Dulić sutra i prekosutra u Briselu sa zvaničnicima EU
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić boraviće sutra i prekosutra u poseti Briselu gde će razgovarati sa predstavnicima Evropske unije (EU). "Putovanje u Brisel je prilika da se ponovo pokrene opsežna diplomatska inicijativa koja bi dovela do toga da Srbija u najskorijem periodu potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Dulić agenciji Beta. On je dodao da je deo te inicijative i dobijanje viznih olakšica koje će građanima Srbije omogućiti da putuju u Evropu bez viza. "Mislim da će razgovori u Briselu uticati da se slika o Srbiji prikaže na jedan bolji način koji bi doprineo da se Srbija što je pre moguće nađe u grupi zemalja na putu ka EU", rekao je Dulić. Prema njegovim rečima predstavnicima EU biće iznet "ambiciozan plan" da Srbija stekne status kandidata do kraja ove ili početkom sledeće godine, biće prikazano sve što je postignuto u reformama do sada. Biće reči i o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, a poseta Briselu iskoristiće se kako bi se još jednom ponovili stavovi Srbije po pitanju statusa Kosova i Metohije, rekao je Dulić. Dulić će se sutra sastati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, delegacijom Evropskog parlamenta (EP) za odnose sa zemljema jugoistočne Evrope koju predvodi Doris Pak i predstavnicima poslaničkih grupa EP, saopšteno je iz kabineta predsednika Skupštine Srbije. Prema planu posete, Dulić će u četvtak razgovarati sa predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i komesarom za proširenje EU Olijem Renom, dodaje se u saopštenju. U delegaciji Skupštine Srbije pored Dulića biće i predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović i predsednik Odbora za evropske integracije Miloš Jevtić.

U četvrtak otvaranje ulice Lidra u Nikoziji
Nikozijska centralna ulica Lidra, koja je simbol višedecenijske podele Kipra, biće otvorena u četvrtak, rekli su zvaničnici i diplomate. Ulica Lidra, koja preseca prestonicu Kipra na dva dela, predstavlja "gorak simbol" podeljenosti kiparskih Grka i Turaka, koja traje od 1974. godine. "Ulica Lidra će biti otvorena u četvrtak u devet sati ujutru", rekao je jedan diplomatski izvor za Rojters. Inžinjeri kiparskih Grka i Turaka već nedeljama rade na osposobljavanju prelaza u Lidri za saobraćaj. Obližnje oštećene zgrade prekrivene su skelama, jer će u njima sa obe strane biti kontrolni punktovi kiparskih Grka i Turaka. Uklanjanje barikada iz ulice Ledra deo je dogovora koji su lider kiparskih Grka Dimitris Hristofjas i kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat postigli 21. marta, kada su se dogovorili i da započnu sa mirovnim pregovorima do kraja juna. "Otvorićemo Lokmači. Tako su se dogovorile obe strane", rekao je za Rojters jedan saradnik gradonačelnika dela Nikozije u kome žive kiparski Turci, koristeći na tursko ime ulice Lidra. Ulica Lidra je dugačka oko kilometar i od toga se oko 800 metara nalazi na grčkoj strani, a oko 150 metara na turskoj.

Basesku: Srbi su dosta platili za greške iz prošlosti
Srbija ima ključnu ulogu u osiguranju stabilnosti i ekonomskog razvoja u regionu i Beogradu obavezno treba uputiti jasnu perspektivu, rekao je večeras rumunski predsednik Trajan Basesku na otvaranju Translatntskog foruma u organizaciji Džerman Maršal fonda (German Marshall) Basesku je u govoru rekao da je Srbija "dosta platila do sada, a srpski narod još uvek plaća greške iz prošlosti počinjene u njegovo ime" i da stoga Rumunija podržava da se Srbija vrati "na mesto koje zaslužuje". Povratak Beograda na svoje mesto je ključno za region i zbog toga je značajno da demokratija pobedi i da se konsoliduje u Srbiji, naveo je Basesku. Rumunski predsednik je izrazio zadovoljstvo što će se sastati s predstavnicima Srbije, Crne Gore i BiH u okviru samita NATO u Bukureštu. "Moramo da se upoznamo s težnjama ovih zemlja i naša je dužnost da ih podržavano na putu koji su one već same izabrale", rekao je rumunski predsednik. Basesku je izrazio nadu da će biti otvorena vrata za tri zapadnobalkanske zemlje - Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju, ali vrata treba da su otvorena i za zemlje članice Partnerstva za mir. Rumunija istovremeno podržava da se Ukrajina i Gruzija priključe Akcionom planu partnerstva. Na Translatlantskom forumu učesvuje delegacija Ministarstva odbrane Srbije na čelu s državnim sekretarom Dušanom Spasojevićem. Forumu će se sutra obratiti američki predsednik Džordž Buš, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer i drugi visoki zvaničnici. Na ovoj konferenciji učestvuju i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, predsednik Gruzije Mikail Sakašvili, predsednik Avganistana Hamid Karzaj, hrvatski premijer Ivo Sanader, kanadski premijer Stefen Harper i drugi zvaničnici. Tokom tri dana, na forumu će se razmotriti teme kao što su "Balkan posle Kosova", "Uloga NATO u istočnoj Evropi", "Da li su vrata Alijanse otvorena ili zatvorena?"

Djukanović razgovarao sa Solanom i Renom
Visoki zvaničnici Evropske unije (EU) ocenili su danas u Briselu da Crna Gora "ubrzano ide ka EU" i izrazili nadu da će Podgorica "nastaviti da istim tempom sprovodi reforme". Crnogorski premijer Milo Djukanović u Briselu je danas odvojeno razgovarao s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i komesarom za proširenje Oli Renom o odnosima Brisela i Podgorice i o situaciji u regionu. Solana je posle razgovora s crnogorskim premijerom novinarima kazao da su odnosi Crne Gore i EU "veoma dobri" i da vlada u Podgorici "perfektno" primenjuje Privremeni sporazum koji je na snazi od januara, prenela je crnogorska vlada. Visoki predstavnik za spoljnu politiku, međutim nije mogao da navede kada će Crna Gora dobiti status kandidata za članstvo i ocenio je da je od "datuma važnije šta je urađeno na terenu". "Crna Gora radi svoj posao i najvažnije je da se radi na pravi način", kazao je Solana.Visoki predstavnik za spoljnu politiku je kazao da je s Djukanovićem razgovarao i o situaciji u regionu i u tom kontekstu izrazio nadu da će crnogorski premijer "u novoj, staroj ulozi nastaviti da bude konstruktivan partner u regionu". "Ovo je važan trenutak za stabilnost Balkana i zahteva napor svih nas. Zato su potrebni ljudi koji su odgovorni i uticajni", kazao je Solana, svrstavajući Djukanovića u "značajnije" lidere regiona. Crnogorski premijer je u tom smislu naveo da Brisel i Podgorica "imaju apsolutno podudarne stavove o tome gde je region danas i šta treba da se uradi da bi on ostvario svoje evropske ambicije". Odgovarajući na pitanje kada će Crna Gora priznati nezavisnost Kosova, Djukanović je ponovio stav crnogorske državne politike da je zvanična Podgorica "potpuno jasno definisala svoju evropsku ambiciju, a to znači i spremnost da deli zajedničke spoljnopolitičke ciljeve s EU". Navodeći da je Podogorica već ukazala da države regiona treba da imaju "poseban senzibilitet" prema pitanju Kosova, Djukanović je rekao da Crna Gora to dodatno treba da ima u vidu s obzirom na najnoviju istoriju u odnosima sa Srbijom nakon sticanja nezavisnosti. "Zato ćemo pažljivo postupati i povlačiti mudre i promišljene poteze koji će doprineti učvršćivanju unutrašnje stabilnosti, a time i stabilnosti regiona", kazao je Djukanović. Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da Crna Gora mora da jača administrativne kapacitete, vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i naveo da će tempo integracija &quo