Portugal: Sudija nazvala Rome perfidnim osobama
Presuda portugalskog sudije koja je Rome nazvala "perfidnim osobama" kojima "nedostaje higijena", izazvala je veliko neodobravanje javnost, a zatraženo je i da bude kažnjena. U presudi izrečenoj petorici Roma za napad na žandarme, sudija Ana Gabriela Freitas nazvala je optužene "marginalnim, perfidnim osobama koje potpuno zavise od države koja im plaća neposlušnost, a koje napadaju fizički i psihički integritet državnih agenata". Komentarišući uslove u kojima žive ti Romi, sudija je navela da su oni "loši, ne zbog samog prostora već zbog načina života njihove etničke grupe (malo higijene)". Federacija Roma u Portugalu najavila je da će učiniti sve kako bi sudija bila kažnjena. "Dosta nam je diskriminacije", izjavio je portparol Federacije Bruno Gonzales ističući da "je Rom, kad izađe pred sudiju, već osuđen". Visoka komesarka za imigraciju i interkulturni dijalog Rosarija Farmhaus osudila je te komentare kao "ksenofobične" i dodala da se razmatra žalba pred višim sudom. Romi su osuđeni na teške zatvorske kazne. Oni su privedeni 7. januara 2006. godine u intervenciji žandarmerije koja je prekinula slavlje u njihovoj četvrti. Advokat Roma Pedro Karvaljo najavio je žalbu i osudio "žigosanje" pripadnika romske zajednice. Prema procenama, u Portugalu živi 50.000 Roma.

Italijanski parlament ratifikovao Lisabonski ugovor
Skupština Italije jednoglasno je danas ratifikovala Lisabonski ugovor, a premijer Silvio Berluskoni je izrazio "veliko zadovoljstvo" takvim ishodom glasanja, javljaju agencije. Svi poslanici, njih 511, glasali su za Ugovor iz Lisabona, koji predviđa reforme institucija Evropske unije. Predstavnici svih stranaka osim autonomaških i antievropske Lige Sever, potom su ustali i uz ovacije pozdravili ratifikaciju. Premijer Berluskoni izrazio je veliko zadovoljstvo. "Ovo je veoma važan razultat jer su se ceo parlament i vlada ujedinili kako bi podržali ovaj projekt", rekao je on. Predsednik Italije Đorđo Napolitano je istakao da "jednoglasna ratifikacija Lisabonskog ugovora doprinosi ponovnom uspostavljanju prestiža Italije". Lisabonski ugovor koji je prethodno usvojen u italijanskom Senatu, sada treba da potpiše Napolitano.

Rekordna inflacija u evrozoni
Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je novi rekord od 4,1 odsto u julu, saopštila je danas statistička agencija EU. Skok cena goriva i hrane je najveća evropska ekonomska briga i već je nagnao Evropsku centralnu banku da, prošlog meseca, poveća osnovnu kamatnu stopu, prvi put za godinu dana. Cene u 15 država EU koje za zajednički novac imaju evro nisu se panjale ovako brzo od kako je 1996. godine počele praćenje inflacije u zoni. Agencija Eurostat takođe izveštava da se stopa nezaposlenosti u 15 evro država popela na 7,3 odsto u maju i junu. To je znak da se ekonomija usporava zbog kočenja izvoza i manje potrošnje stanovništva.

Bugarska vlada uspešno preživela glasanje o nepoverenju
Bugarska vlada, predvođena socijalistima, preživela je danas glasanje o nepoverenju inicirano posle optužbi opozicije da je zbog široko rasprostranjene korupcije izgubila milione evra evropske pomoći. Koalicija, koju čine tri partije i ima prostu većinu u parlamentu od 240 mesta, šesti put od kada je 2005. došla na vlast, uspešno je pregurala glasanje o nepoverenju. Desničarska opozicija je kritikovala vladu zbog neuspeha da obezbedi transparentno raspolaganje evropskim sredstvima i upravljanje projektima koje je podržala EU. Evropska komisija suspendovala je 23. jula više od 500 miliona evra pomoći najsiromašnijoj članici Unije i zabranila rad dve bugarske agencije za prosleđivanje evropskih fondova, zahtevajući oštriju akciju bugarskih vlasti u borbi protiv korupcije i kriminala.

Sindikati traže ostavku gradskog ministra finansija Berlina
Nekoliko nemačkih sindikata i udruženja zatražilo je danas ostavku gradskog ministra finansija Berlina Tila Sarazina zbog izjave da oni kojima je skupo grejanje treba da u stanu nose džempere. Sarazin je stekao lošu reputaciju koju neki mediji nazivaju "nepokolebljiva politička nekorektnost", jer je proteklih meseci rekao za nezaposlene da su "pohlepni i lenji", a za službenike da su "bledi i smrdljivi". Zvaničnici sindikata i organizacija za socijalnu pomoć su danas zatražili nejgovu ostavku zbog izjave novinama u kojoj, kako su ocenili, ismeva siromašne koji imaju ozbiljan problem zbogposkupljenja energenata. Socijaldemokrata Sarazin je izjavio za današnje izdanje lista "Rajniše post" da "ako cena energenata dostigne kiriju, ljudi će razmotriti... da žive pristojno na sobnoj temperaturi... noseći topao džemper". Mihael Šefer iz Partije zelenih pozvao je Sarazina da se "polije hladnom vodom", dok se Urlih Kebler iz Socijaldemokratske partije ogradio od izjave svog stranačkog kolege, objasnivši da Sarazin govori u svoje ime. Sarazin je u berlinskoj gradskoj vladi ministar od 2002. godine. Dobio je pohvale zbog napora za smanjenje gradskog duga Berlina i zbog gradskog budžetskog suficita 2007. godine, prvog za 58 godina.

ITALIJA: NVO kritikuje evropsku politiku prema Romima
Međunarodna nevladina organizacija Lekari sveta (Medecins du Monde-MDM) osudila je danas evropsku politiku prema Romima kojima se određuje "specijalni status" u zemljama Evropske unije. "Diskriminacija prema Romima je prešla još jedan prag, uz ravnodušnost evropskih vlada i građana", piše u saopštenju te humanitarne organizacije. MDM posbeno navodi evidentiranje Roma koje je otpočelo pre nekoliko nedelja u Italiji kao najnoviji u nizu poteza kojim se ta populacija žigoše i diskriminiše u Evropi. Naglašava se da je evidentiranje zasnovano isključivo na etničkoj osnovi i da međunarodna zajednica "ni u kojem slučaju ne treba to da toleriše". "Brojni slučajevi diskriminacije u Italiji kao i u drugim zemljama članicama EU, ne treba više da se prihvataju s ćutanjem", ukazuje ta MDM i podseća da istorija uči do čega ravnodušnost i ćutanje mogu da dovedu. MDM poziva Francusku kao predsedavajuću EU da se suprotstavi takvoj praksi i da vodi politiku integracije Roma na teritoriji Unije.

Sve više gojaznih ljudi u zemljama Mediterana    
Gojaznost je u porastu diljem južne Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka, jer su se ljudi sa obala Mediterana odrekli ishrane svojih predaka i okrenuli masnijoj, brzoj hrani, rekla je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Ta organizacija je navela da je u poslednjih 40 godina dnevni unos kalorija u zemljama kao što su Grčka, Italija i Španija povećan za 30 odsto, što je za 20 odsto više nego u zemljama na severu EU. Grčka, koja ima čak 75 odsto gojaznih ljudi, kao i onih sa prekomernom težinom, zemlja je EU sa najvišom stopom gojaznih. Slede Italija, Španija i Portugalija, u kojima je pola populacije gojazno. Izveštaj kaže da je tipična mediteranska ishrana bazirana na maslinovom ulju, ribi i povrću, takođe, sve manje prisutna i na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, gde su se promenile navike u shrani i povećan je unos kalorija. Viši ekonomista FAO, DŽozef Šmidhuber naveo je da ljudi sa Mediterana sve više jedu "premasnu, preslanu i preslatku" hranu. Zemlja sa najvećim porastom gojaznih je Španija, gde je pre 40 godina bilo 25 odsto gojaznih, a danas ih ima čak 40 odsto. Izveštaj, takođe, pripisuje promene u ishrani i faktorima kao što su sve veći broj supermarketa i restorana brze hrane i to u vreme kada se ljudi sve manje kreću, što znači da bi trebalo da unose manje kalorija.

ITALIJA: Vlada pozvala vojsku da pomogne policiji protiv kriminala
Italijanska vlada desnog centra pozvala je danas vojsku da pomogne policiji u borbi protiv kriminala, ilegalne imigracije i mogućeg terorizma. Opozicija je, međutim, kritikovala taj potez kao zamazivanje očiju i upozorila da može da se vrati kao bumerang, da naruši sliku zemlje u inostranstvu i čak zaplaši turiste da izbegavaju Italiju. Ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni i ministar odbrane Ignacio La Rusa potpisali su dekret kojim će početkom sledeće nedelje biti omogućeno slanje 4.000 vojnika na italijanske ulice. Oko 3.000 vojnika patroliraće zajedno sa policijom ulicama velikih gradova, kao što su Rim, Milano, Napulj i Palermo. Oni će, takođe, pomoći u čuvanju oblasti i građevina, kao što su Vatikan, milanska katedrala, železničke stanice, ambasade i druge "osetljive mete", odnosno mesta koja mogu biti objekti terorističkih napada. Ostali vojnici će pomoći u čuvanju zatvora za ilegalne imigrante, kojih najviše ima na jugu zemlje. "Ovo potvrđuje da smo rešeni da građane oslobodimo straha", rekao je La Rusa o planu, koji će biti na snazi najmanje šest meseci. Ministar unutrašnjih poslova iz senke, Marko Miniti rekao je da je "slanje vojske na ulice u osnovi akt koji rizikuje otpor". "Vojnici koji patroliraju centrima naših gradova, koji su velike turističke atrakcije nije baš lepa pozivnica Italije u jeku turističke sezone", rekao je on. On i drugi članovi opozicije optužili su vladu da pokušava da sačuva obraz zbog nezadovoljstva unutar policije, koja je pogođena smanjenjem budžeta. Vlada je prošle nedelje proglasila vanredno stanje u borbi protiv ilegalne imigracije, dajući policiji i lokalnim vlastima dodatnu moć u hvatanju u koštac s tim problemom. Vladina borba protiv imigracije i tretiranje pitanja manjina, naročito kada se radi o Romima, izazvala je kritike Vatikana, grupa za zaštitu ljudskih prava i nekih evropskih tela.

Britiš ervejz i Iberija pregovaraju o spajanju       
Britanski avioprevoznik Britiš ervejz (British Airways) i španska Iberija (Iberia) saopštile su danas da pregovaraju o spajanju. Upravni saveti dve kompanije "jednoglasno podržavaju" pregovore, saopštio je Britiš ervejz koji je nedavno povećao udeo u Iberiji na 13,5 odsto. Ta britanska firma je prošle godišnje pokušala da kupi Iberiju. Najveći akcionar Iberije, banka Kaha Madrid (Caja Madrid) podržava plan spajanja Iberije i Britiša, kazao je Rojtersu izvor blizak pregovorima. Iberija je danas objavila da je nedavno preuzela 2,9 odsto akcija Britiš ervejza i da je investirala u dodatnih 6,99 odsto vrednosti britanskog avioprevoznika kroz kupovinu derivata odnosno finansijskih proizvoda koji su vezani za cenu akcija Britiša. Iberija i Britiš smatraju da će od vlasti Evropske unije lako dobiti dozvolu za spajanje, jer je EU već odobrila njihovu tesnu saradnju koja traje godinama. Marke dve kompanije će opstati, a Britiš i Iberija će ujediniti poslovanje formiranjem zajedničkog holdinga kojim će rukoviditi čelnici dve kompanije.

O sporazumu sa Srbijom posle izveštaja Bramerca
Evropska unija očekuje izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji vlade u Beogradu da bi odlučila o stavljanju na snagu privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija, rekli su danas izvori Unije u Briselu posle zasedanja Komiteta stalnih predstavnika Evropske 27-orice. Francusko predsedništvo EU je u kontaktu s Tužilaštvom Tribunala u Hagu i članice Evropske unije žele da saznaju kako tužilac  Bramerc "kvalifikuje tu saradnju Beograda s Haškim sudom", u očekivanju daBramerc tokom avgusta poseti Beograd, kao i da uhapšeni Radovan Karadžić bude izručen Hagu. Zvaničnik koji je prisustvovao sastanku Komiteta, koji čine ambasadori-stalni predstavnici članica evropske dvadesetsedmorice, preneo je agenciji Beta da postoji volja praktično svih članica EU da se "brzo učini korak napred" u pravcu opipljive podrške Srbiji, čim se steknu nova saznanja o prirodi saradnje srpskih vlasti s Haškim sudom. Na pitanje da li to znači da je odluka EU odložena do kraja avgusta ili početka septembra, izvori u Briselu su uzvratili da evropski partneri nisu obavezni da čekaju na neke određene sastanke ambasadora ili ministara da bi se takva odluka donela. Nije isključena mogućnost da se, u slučaju da se dobije izveštaj haškog Tužilaštva, čak i tokom avgusta sazove neki vanredni sastanak Komiteta stalnih predstavnika. Ali su naglasili da je verovatnije da će do kraja avgusta ili početka septembra moći da se "iznedri" jedinstven stav evropske dvadesetsedmorice, a da onda u septembu zvaničnu odluku o tome i usvoje šefovi diplomatija EU. Zvaničnici u sedištu EU su istakli da je ogromna većina evropskih partnera u kratkoj raspravi danas ponovila zahtev da se trgovinski sporazum odmah stavi na snagu da bi se pružila opipljiva podrška i "uvažili" koraci srpske vlade koji dokazuju rešenost za integraciju u Evropsku uniju. Iako su Holandija i Belgija i danas stavile do znanja da hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića smatraju "bitnim korakom" u pravcu pune saradnje Beograda s Haškim sudom, ambasadori te dve zemlje su naveli da se najpre mora dobiti mišljenje tužioca Bramerca. Italija i još nekoliko zemalja su dobile podršku francuskog predsedništva u nastojanju da bi se što pre izdejstvovala jasna potpora za Srbiju, imajući u vidu i najnovije poteze proevropske srpske vlade i nedavnu snažnu podršku koju su demokratske, za ulazak u EU opredeljene političke stranke dobile na izborima od srpskih građana. Opšti zaključak je međutim bio da se, imajući sve to u vidu, mora nešto brzo učiniti da bi se sada jasno približavanje Srbije Evropskoj uniji učinilo i bržim i neposrednijim.

Nemačka za ratifikaciju sporazuma EU-Srbija
Nemačka smatra da su se hapšenjem bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića stekli uslovi za ratifikaciju Sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije (EU) i Srbije. Zamenik ministra inostranih poslova Nemačke Gernot Erler izjavio je da, prema viđenju Berlina, sada Brisel treba da povuče naredni potez kada je reč o približavanju Srbije EU. Ambasadori-stalni predstavnici zemalja-članica EU u Briselu danas razmatraju mogućnost da se, posle hapšenja Karadžića, aktivira privremeni trgovinski sporazum EU sa Srbijom. Taj sporazum omogućava da pogodnosti sadržane u Sporazumu o Stabilizaciji i pridruživanju stupe na snage pre nego što svih 27 zemalja-članica EU ratifikuju taj ugovor. Erler je, prema tekstu intervjua objavljenom na internet stranici Nemačkog radija ocenio da je hapšenje Karadžića odraz "promene obrasca srpske politike" za šta, kako je naveo, do sada "nije bilo dovoljno političke hrabrosti".
"Političko vođstvo u Srbiji do sada je to smatralo suviše rizičnim. Da to sad više nije slučaj, za mene je dokaz da se u toj zemlji nešto menja, i to u pravom pravcu. I sada naravno EU mora na to da reaguje", ocenio je Erler. Zamenik šefa nemačke diplomatije je izrazio uverenje da je sada "prokrčen put za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi bio naredan korak za integraciju Srbije u evropski proceš". Vodeći nemački političari su prošle sedmice pozdravili hapšenje Radovana Karadžića. Ponovili su doduše zahtev da Srbija Hagu izruči i bivšeg generala vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, ali je već i hapšenje Karadžića označeno kao "prekretnica u odnosima EU i Srbije".

EU danas ponovo o odmrzavanju sporazuma sa Srbijom
Ambasadori-stalni predstavnici zemalja-članica EU u Briselu danas će ponovo razmotriti mogućnost stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Povod za to je hapšenje optuženog pred Tribunalom u Hagu Radovana Karadžića čime je nova Vlada Srbije, po oceni evropskih zvaničnika, učinila "zaokret" u saradnji sa tim sudom. Ministri spoljnih poslova EU će odluku o primeni tog sporazuma najverovatnije doneti u septembru, pošto tužilac haškog Suda Serž Bramerc iznese novu ocenu saradnje sa Vladom u Beogradu. Na osnovu izveštaja Bramerca, očekuje se i eventualna saglasnost Holandije koja je zasad najmanje voljna da se saglasi sa stavom da bi Prelazni sporazum sa Srbijom trebalo da stupi na snagu. Italija, predvodnik zemalja članica EU koje žele da se Srbiji pomogne na njenom evropskom putu jer je napravila zaokret u saradnji sa Hagom, smatra da bi oklevanje sa primenom trgovinskog sporazuma bilo "politička greška". Evropska komisija i visoki predstavnik EU Havijer Solana traže da se odmah da "zeleno svetlo" za primenu Sporazuma i uvereni su da će to uslediti najkasnije u septembru, kad se, posle odmora, ponovo sastanu ministri inostranih poslova zemalja EU.

Italija: Drastično smanjen broj bolovanja u administraciji
Odsustvovanje s posla i zabušavanje u radu zaposlenih u javnim službama u Italiji tokom protekla dva meseca drastično je smanjeno, što je rezultat novih oštrih mera koje je počelo da primenjuje Ministarstvo za državnu administraciju. "Broj onih koji su zbog bolesti bili odsutni u maju smanjen je za 10 odsto, dok je u junu njihov broj smanjen za 20 odsto", izjavio je ministar za državnu administraciju Renato Bruneta. Radnici zaposleni u državnim službama u Italiji imaju lošu reputaciju i prati ih glas da namerno odsustvuju sa posla, kao i da na sve načine pokušavaju da idu na bolovanje kako ne bi radili. Bruneta i njegovo ministarstvo nedavno su izmenili zakon i predvideli slanje medicinskih inspektora u kuće zaposlenih koji se nalaze na bolovanju. Ti lekari bi trebalo da utvrde da li su oni koji uzimaju bolovanje zaista bolesni, ili se radi prevari. Zbog takvih mera, zaposleni u administraciji su znatno manje bili na bolovanju prethodna dva meseca. Otežavajuća okolnost za "zabušante" je i to što sada moraju da svojim poslodavcima donose nalaze samo onih lekarskih komisija kojima je država odobrila da mogu da izdaju takve naloge. Mere koje su usvojene imaju za cilj i značajno smanjenje broja zaposlenih u državnim službama i unapređenje produktivnosti rada za 20 odsto. U državnim službama u Italiji trenutno radi oko 3,5 miliona ljudi, a ministar Bruneta smatra da bi nove mere mogle da uštede državi 40 milijardi evra u narednih pet godina. Bruneta očekuje da će se odsustvovanje s posla u septembru smanjiti za 30 do 40 odsto, a italijanski sindikati već su protestovali zbog novih mera vlade premijera Berluskonija.

EK :Bolja perspektiva Srbije
Evropska komisija je danas u Briselu poručila da će "učinjeni važan napredak" vlade u Beogradu u saradnji s Haškim sudom imati "značajan učinak za evropsku perspektivu Srbije", izjavio je danas portparol Evropske komisije Amadeu Altafaž. Predstavnik za štampu Evropske komisije je to izjavio na redovnoj konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje kakve posledice će imati hapšenje od Haškog suda optuženog Radovana Karadžića. "Puna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju je jedno od ključnih merila za napredak ka integraciji Srbije u EU", dodao je Altafaž, ukazujući da to da su i šefovi diplomatija Unije prošle nedelje "veoma jasno pozdravili taj korak napred" vlasti u Beogradu."A to će zajedno s drugim važnim događajima u proteklim mesecima, a to su pre svega izbori i formiranje nove srpske vlade s jasnim evropskim prioritetima, stvari učiniti pogodnijim i lakšim za pospešenje te evropske perspektive Srbije", rekao je portparol Evropske komisije.

EU sutra ponovo odmrzavanju sporazuma sa Srbijom
Ambasadori-stalni predstavnici zemalja EU u Briselu sutra će ponovo razmotriti mogućnost da se stavi na snagu privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom, imajući u vidu da je proevropska vlada u Beogradu učinila "zaokret", uhapsivši haškog optuženika Radovana Karadžića. Šefovi diplomatija EU će odluku o primeni tog sporazuma najverovatnije doneti u septembru, nakon nove ocene tužioca Haškog suda Serža Bramerca o saradnji s vladom u Beogradu, ali EU želi da se odmah da "zeleno svetlo" za takvu odluku. Na osnovu izveštaja Bramerca, očekuje se i eventualna saglasnost Holandije, koja je zasad najmanje voljna da se saglasi s takvim korakom evropske dvadesetsedmorice, rekli su izvori EU u Briselu. U EU žele da vide i da je Radovan Karadžić predat Haškom sudu, a to očigledno očekuje i Bramerc, rečeno je agenciji Beta u Savetu ministara EU. Velika većina članica Unije smatra nužnim da se "odmah  povoljno i opipljivo" uzvrati na jasne dokaze koje je vlast u Beogradu pružila o rešenosti da se pridruži Evropskoj uniji, a Italija je ocenila da bi oklevanje oko primene privremenog trgovinskog sporazuma bila "politička greška". Evropska komisija i visoki predstavnik EU Havijer Solana traže da se odmah da "zeleno svetlo" i uvereni su da će to uslediti najkasnije u septembru, kad se ponovo posle odmora sastaju ministri inostranih poslova EU, stavili su do znanja zvaničnici u Briselu. Italijanska diplomatija predvodi nastojanja snažne većine partnera u EU da se sa novom srpskom vladom odmah uspostave kvalitativno novi odnosi. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini bi u septembru trebalo da poseti Beograd. Dvadesettri od 27 zemalja članica EU su uverene da Evropska unija mora snažno podržati novu proevropsku vladu Srbije i "uvažiti" to što su vlasti u Beogradu hapšenjem haškog optuženika Radovana Karadžića pružile opipljive dokaze o rešnosti da se integrišu u Evropu. Holandija i Belgija, međutim, i dalje smatraju da bi bilo bolje od Beograda tražiti da "svi haški optuženici", i to prevashodno Ratko Mladić, budu predati Tribunalu da bi se "odmrzao" privremeni trgovinski sporazum i krenulo u ratifikaciju potpisanog sporazuma o saradnji i pridruživanju EU-Srbija. To bi, svi su saglasni u EU, odmah otvorilo vrata i kandidaturi Srbije za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici, a posebno je važno odmah početi s primenom privremenog trgovinskog sporazuma koji čini glavninu celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Opipljiv uspeh u sprovođenju prelaznog, isto kao i celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je zalog za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Švedska i Finska su donekle bliske stavu Holandije i Belgije, mada smatraju da bi trebalo primeniti privremeni sporazum, a kao uslov za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zahtevati i da Mladić bude u Hagu. Holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans je u izjavi medijima precizirao da "treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje". Belgijski državni sekretar Olivje Šastel je stavio do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz "o početku promene stava Beograda", to je plod "kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima". Francuska, predsedavajući EU, na poslednjem ministarskom sastanku EU bila je delom uzdržana prema trenutnom "odmrzavanju" privremenog sporazuma sa Srbijom, ali je na sastanku ambasadora-stalnih predstavnika članica Unije ispoljila stavove koji su nešto bliži ogromnoj većini zemalja koje se za to zalažu.

Smrt dece imigranta na brodu uskomešalo Italiju
Smrt dvoje dece nigerijskog imigranta usled gladi i žeđi na brodu koji je plovio ka Italiji podgrejao je rasprave u Italiji povodom kontrole ilegalne imigracije. Otac preminule dece i 74 drugih imigranta spašeni su juče nakon što su iz Libije isplovili pre nedelju dana. Njih je pokupila italijanska obalna straža dan nakon što je vlada u Rimu objavila vanredno stanje zbog ilegalne imigracije u celoj zemlji. "Noć nakon što smo napustili Libiju, najmlađe dete je umrlo u mojim rukama i bili smo prinuđeni da ga bacimo u more", rekao je 30-togodišnji Nigerijac, prenose italijanski mediji. Prema njegovim rečima, dan kasnije preminula je i njegova trogodišnja ćerka. "Ona je tražila vodu i nešto da jede. Mnogo je patila, izdržala je nešto duže ali nije uspela", rekao je taj imigrant. Desetine hiljada afričkih imigranta svakog leta stiže u Italiju. Povećanje stope kriminala u Italiji doprinelo je da pitanje imigranata postane vruće političko pitanje. Opozicija i deo javnosti, međutim, optužuju konzervativnu vladu premijera Silvija Berluskonija da preuveličava problem. I opozicija i vladajuća koalicija smatraju da jucerašnja tragedija podržava njihove argumente u vezi sa ilegalnom imigracijom. "Smrt te dece... ispunjava nas beskonačnim bolom i pomaže da shvatimo šta je zaista vanredna situacija", rekao je levičarski poslanik Marko Miniti, dok je konzervativac Mauricio Gaspari ocenio da taj slučaj pokazuje da je potrebna stroža kontrola. Italijanska vlada u petak je odlučila da vanredno stanje u vezi sa ilegalnim doseljavanjem, uvedeno pre nekoliko godina u nekim delovima Italije, stupi na snagu u celoj zemlji. Ministar policije Roberto Maroni objasnio je da je vanredno stanje "tehnička mera, već korišćena u prošlosti i korisna za ubrzavanje nekih administrativnih procedura".

U Salcburgu danas skup premijera JIE
U Salcburgu se danas održava tradicionalni neformalni skup premijera zemalja jugoistočne Evrope na kojem učestvuje i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Skup u organizaciji austrijske vlade, čiji je domaćin kancelar Alfred Guzenbauer, posvećen je stabilnosti regiona jugoistočne Evrope u 21. veku. Premijer Srbije će, kako je najavljeno, razgovarati sa kolegama o investicijama u regionu, posebno u oblasti energije i transporta, kao i o zajedničkim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Reč je o prvoj poseti premijera Cvetkovića inostranstvu, tokom koje će razgovarati sa predsednicima vlada iz Makedonije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Moldavije, Rumunije i Albanije.

Za kartu Slovaka najviše zainteresovana dijaspora u Srbiji
Za kartu Slovaka iz dijaspore koja im omogućava bez formalnosti boravak u Slovačkoj i zapošljavanje bez radne dozvole najviše je zainteresovana slovačka manjina u Srbiji, pokazuje najnoviji izveštaj Ureda za Slovake u dijaspori. Od ukupno 985 takvih potvrda Ured je lane čak 671 izdao Slovacima iz Srbije, a zatim 214 za Slovake iz Ukrajine, 49 iz Rumunije, dok su zahtevi iz ostalih zemalja pojedinačni. "Karta Slovaka pomaže i poboljšanju ekonomske situacija u Slovačkoj, s obzirom na hronični nedostatak radne snage u određenim granama i taj oblik pomoći dijaspori zato ocenjujemo kao obostrano veoma koristan", saopštio je u svom godišnjem izveštaju nacionalni ured za dijasporu. Prema zvaničnim procenama, u inostranstvu živi više od trećine slovačkog naroda - trenutno oko 2,2 miliona od 5,38 miliona građana koliko Slovačka ima. Najveća slovačka dijaspora, oko 1,2 miliona ljudi, živi u SAD, sledi Češka sa 375.000, Mađarska u kojoj slovačka manjina broji 110.000 ljudi, Kanada sa 100.000, Velika Britanija sa 90.000 i Srbija sa oko 60.000 pripadnika slovačke manjine.

Irci protiv drugog referenduma o Lisabonskom sporazumu
Skoro tri četvrtine Iraca se protivi održavanju novog referenduma o Lisabonskom ugovoru, rezultati su ankete koja će biti sutra objavljena. Najmanje 71 odsto Iraca protivi se novom referendumu, posle referenduma 12. juna, kada je 53 odsto glasača reklo "ne" Lisabonskom ugovoru. Samo je 24 odsto ispitanika podržalo drugi referendum. Najmanje 62 odsto Iraca je reklo da bi se opet usprotivilo Libanskom ugovoru o reformi institucija Evriopske unije kada bi bilo organizovano još jedno glasanje. Anketa je sprovedena od 21. do 23. jula nad više od 1.000 ispitanika. Istraživanje je sprovedeno posle posete Dablinu francuskog predsednika Nikole Sarkozija.

Italija uvodi nove mere protiv ilegalne imigracije
Italijanska vlada je danas odlučila da vanredno stanje u vezi sa ilegalnim doseljavanjem, uvedeno u pojedinim delovima Italije već nekoliko godina, stupi na snagu u celoj zemlji. Vanredno stanje u celoj Italiji će omogućiti bržu izgradnju novih prihvatnih centara i zadržavanje ilegalnih doseljenika, saopštilo je italijansko ministarstvo odbrane. Ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni izjavio je da je vanredno stanje "tehnička mera, već korišćena u prošlosti i korisna za ubrzavanje nekih administrativnih procedura". Jačanje mera protiv ilegalnih doseljenika, koje je uveo premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi), kritikovano je u Evropskom parlamentu, ali i od nekih italijanskih poslanika, koji su novu meru ocenili "kao uvođenje policijske države".

Kiparski lideri zakazali razgovore o ujedinjenju ostrva
Suprotstavljeni grčki i turski kiparski lideri složili su se danas da 3. septembra počnu pregovore o ponovnom ujedinjenju podeljenog ostrva. Kiparski predsednik Dimitris Hiristofjas i lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat dogovorili su se o tom datumu na današnjem sastanku održanom u tampon zoni koja deli ostrvo. Njihov dogovor predstavlja kraj četvorogodišnje blokade mirovnih pregovora od kada su kiparski Grci odbili plan Ujedinjenih nacija za ponovno ujedinjenje ostrva koji su kiparski Turci prihvatili. Kipar je podeljen preko tri decenije između turskog dela na severu i međunarodno priznatog grčkog dela na jugu. Do podele je došlo 1974 kada je Turska zauzela severni deo u odgovoru na kratkotrajni državni udar koji su organizovali pristalice ujedinjenja ostrva s Grčkom.

Zbog talasa emigracije u Poljskoj 1.299 evrosiročića
U dečijim domovima ili kod staratelja u Poljskoj završilo je prošle godine 1.299 evrosiročića, dece poljskih gastarbajtera koji su prestali o njima da brinu, pokazuju najnovije studije poljskog Ministarstva rada i socijalnih pitanja. Nezvanično se procenjuje da poljske dece čiji otac i majka odu na Zapad za boljim životom i poslom a ostave ih na brigu babama, dedama ili daljim rođacima ima čak 110.000. Pojava je sve masovnija otkako je Poljska ušla 2004. godine u Evropsku uniju a Poljaci krenuli u gastarbajtere. Dnevnik "Polska" u današnjem izdanju kao tipičan drastičan primer evrosiročića navodi slučaj sedmogodišnje Anje i njenog desetogodišnjeg brata koji su završili u sirotištu u rodnom Bjalistoku. Našla ih je u januaru britanska policija kako lutaju sami po aerodromu u Londonu, pošto ih je otac poslao za majkom u Veliku Britaniju, ali ona se uopšte nije pojavila da ih dočeka. Deca su vraćena ocu, ali on je odbio da se o njima brine a ubrzo je i sam nestao negde u inostranstvu, te su mališani završili u dečijem domu, a roditelji im se samo povremeno jave telefonom. Poljska nevladina organizacija Evropski zakon takođe se pozabavila tim sve masovnijim negativnim fenomenom i došla do zaključka da su njime pogođeni i inače socijalno najugroženiji a po regionima posebno je alarmantno stanje u istočnim vojvodstvima u kojima je nezaposlenost najveća. Ta fondacija prikupila je podatke o 110.000 porodica u kojima su decu roditelji zaboravili ili zapostavili jureći u emigraciji san za boljom zaradom. "Svaki slučaj kada se porodica na duže rastaje za dete nije dobar, čak i kada odlazi samo jedan od roditelja. Ali kada dete gubi oba roditelja i završava u sirotištu to je najgora nepravda koja će se odraziti na ceo njegov dalji život", kazala je poljskom listu dečji psiholog Miroslava Huflejt Lukašik. Poljske vlasti nastoje da bar evrosiročiće odmah smeštaju u starateljske porodice a ne u domove, tako da je od 1.299 dece napuštene prošle godine u domovima ostalo svega 285, a razmatra se i ideja da, kao u susednoj Litvaniji, svako dete kome makar jedan roditelj ode u gastarbajtere obavezno dobije unapred pomoć psihologa.

Na ulice Varšave izašli trezni autobusi
Na ulice Varšave izašli su prvi autobusi javnog gradskog prevoza sa natpisom "Trezan", a uskoro će im se pridružiti i 50 tramvaja u okviru opštepoljske kampanje "Vozim - Trezan sam". Duhovni otac kampanje je sveštenik Pjotr Bžonkalik iz Katovica, a pokroviteljstvo nad njom su preuzeli pored Poljske katoličke crkve i ovdašnje Ministarstvo infrastrukture i međunarodno udruženje reklamnih agencija IAA. U okviru kampanje u Varšavi će se pojaviti i 2.000 plakata i bilborda na stanicama gradskog saobraćaja koji upozoravaju da alkohol i volan ne idu jedno uz drugo. "Trezni" autobusi i tramvaji krstare i ulicama Katovica, Krakova, Vroclava, Bjelsko Bjale i Plocka. Alkohol je uz neprimerenu brzinu u Poljskoj glavni krivac za saobraćajne nesreće. Samo proteklog vikenda prema podacima Glavne komande poljske policije u saobraćajnim nesrećama na ovdašnjim drumovima poginulo je 47 ljudi, povređeno je 469 a patrole saobraćajne policije uhvatile su 1.764 pijana vozača.

Supružnici građana iz EU zemalja moraju dobiti boravak
Osobe van Evropske unije koje su venčane za građane zemalja EU moraju dobiti dozvolu boravka u zemlji EU gde živi njihov supružnik, presudio je danas Evropski sud pravde. Sud je presudio u korist četiri Afrikanca koji su se oženili građankama EU koje žive u Irskoj, a kojima je kasnije odbijena dozvola boravka u toj zemlji. Irsko ministarstvo pravde je obrazložlo odluku time da prema zakonima zemlje takve dozvole mogu da budu odobrene samo osobama koje su prethodno bile legalni rezidenti neke druge EU zemlje. Međutim Evropski sud je naglasio da taj stav Irskog suda krši uputstvo Evropske unije za slobodno kretanje građana. Očekuje se da će ta odluka Evropskog suda izvršiti pritisak na neke zemlje EU koje, u pokušaju da suzbiju priliv imigranata, ograničavaju prava supružnika na boravak, navodi agencija Rojters. Jedan od slučajeva koji je Evropski sud razmatrao bio je slučaj Bleza Metoka, građanina Kameruna koji je došao u Irsku 2006, gde se oženio svojom sugrađankom Ngo Ikeng koja je živela u Irskoj a imala britansko državljanstvo. Metokov zahtev za azil i boravak je odbijen ali je slučaj otišao na viši Irski sud koji ga je prosledio Evropskom sudu Pravde. U drugom slučaju Nigerijac Henri Igbonanusi je deportovan natrag u svoju zemlju prošle godine iako je bio oženjen za Poljakinju koja je imala dozvolu boravka u Irskoj.

Evropska unija odmrzla 80 miliona evra Hrvatskoj
Evropska komisija danas jeHrvatskoj omogućila da koristi 80 miliona evra iz pretpristupnih fondova koje je ranije zamrzla zbog sumnji da je u upravljanju fondovima bilo propusta. Odluku je obelodanila portparolka Evropske komisije danas, kada započinje nova runda pregovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji, tokom koje će biti otvorena pitanja slobodnog protoka robe, a trebalo bi da budu zaključeni pregovori o regulativi u sektoru preduzetništva i industrije. Hrvatska ima mnogo koristi od korišćenja PHARE fondova za zemlje kandidate za pristupanje. Hrvatska je, kako navodi Rojters "prva u redu zemalja koje žele da se priključe bloku od 27 zemalja i nada se da će pristupiti 2010. ili 2011. godine. Evropska komisija je ove sedmice povukla 500 miliona evra koje je dala Bugarskoj za pretpristupni period, zbog sumnji u korupciju i loše upravljanje fondovima. Prema navodima Francuske, koja predsedava EU, u pregovorima o pristupanju hrvatske nakon današnje runde će biti otvoreno 21 od 35 poglavlja o zakonima, a biće zaključena tri poglavlja. Hrvatska je započela pregovore o pristupanju u oktobru 2005. godine, u isto vreme kao i Turska, koja sporije napreduje ka EU. "Cilj novog predsedništva je da, ukoliko se svi uslovi ispune, otvori skoro sva poglavlja pregovora sa Hrvatskom i zaključi što veći broj poglavlja", navodi se u saopštenju francuskog predsedništva. Evropska komisija, izvršna vlast EU, saopštila je da planira da Hrvatskoj u novembru da plan za vođenje pregovora i njihovo okončanje do kraja 2009. godine ukoliko Hrvatska ispuni uslove i restrukturira brodogradilišta i uskladi ih sa pravilima državne pomoći u EU. Hrvatska je, prema navodima evropskih zvaničnika, Evropskoj uniji podnela plan, a EU treba da donese sud o njemu.

Litvanci neće pasoše izrađene u Poljskoj
Bura protesta digla se u Litvaniji zbog novih biometričkih pasoša a neki su počeli i da ih vraćaju, jer je na njima i natpis "mejd in Poland", pošto ih je izradila Poljska štamparija hartija od vrednosti. To da im u skladu sa propisima EU, kao i ranije piše i naziv zemlje u kojoj je izrađen pasoš, koja je u ovom slučaju Poljska, Litvanci nisu ni primetili sve dok to juče kao skandal, zbog duge a ponekad traumatične zajedničke prošlosti dva susedna naroda, nije označio litvanski list "Verslo Žinios". "To je apsurd blizak skandalu. U pasošu bi trebalo da budu samo lični podaci i naziv države čiji je", optužio je vladu za izdaju konzervativni poslanik iz Saveza otadžbina Jurgis Razma. Članak je izazvao buru diskusija i na internetu a neki Litvanci počinju da vraćaju nove biometrijske pasoše tek što su ih uzeli i traže od vlade da naruči nove, na kojima ne bi bilo ni pomena Poljske. "Već sam ga uzeo i platio za njega 60 evra. Šta da radim, sada ću morati da ga se demonstrativno odreknem pred parlamentom", jedan je od mnogih sličnih komentara Litvanaca na internetu. "Šta sada, preostaje samo mala korekcija pa da umesto Litvanija upišemo Poljska tamo gde stoji ime države", reagovao je jedan od Litvanaca."Norme EU zahtevaju da na pasošu bude označen i proizvođač. U Litvaniji se bliži neka istorijska godišnjica i na sve što nije litvansko loše se gleda", objasnio je otkud takva bura poljskom dnevniku "Žečpospolita" portparol poljske štamparije Arkadijuš Slodkovski. "Pitajte Francuza da li bi se radovao da na njegovom pasošu piše Nemačka", ogorčen je litvanski dnevnik, ali Slodkovski je upozorio da je dok poljska štamparija nije pobedila na tenderu zajedno sa litvanskim partnerom na pasošima susedne Litvanije pisalo baš "mejd in Dojčland". "Litvanci nemaju nacionalnu štampariju kao što je naša i moraju da koriste usluge stranih. Prethodne su štampali u Nemačkoj i na pasošima je bilo i ime te države", kazao je Slodkovski.

Klaus preporučuje Belgijancima čehoslovački model
Češki predsednik Vaclav Klaus toplo je preporučio Belgijancima čehoslovački model krize suživota Čeha i Slovaka u zajedničkoj državi - ili da se brzo dogovore ili što pre podele zemlju, javljaju danas češki mediji. "Vidim unutar belgijskog društva duboke podele, ako ne i jaz. Moj savet bi bio: brzo pođite našim primerom - ili, ili", kazao je Klaus u intervjuu belgijskom listu "Knak", prenose današnje češke "Lidove novini". Klaus je na osnovu čehoslovačkog iskustva sa raspadom zemlje 1992. godine belgijskom listu kao najveći problem pri podelama država naveo traganje za nekakvim "trećim" varijantama koje bi na oko očuvale zajedničku državu. "Najteže je prilikom podele Čehoslovačke bilo sprečiti nerealne projekte. Treće puteve, mešovita rešenja, pokušaje da se bude samo malo trudna", upozorio je Klaus. Češki predsednik koji je kao češki premijer zajedno sa tadašnjim predsednikom slovačke vlade Vladimirom Mečijarom delio tokom 1992. godine Čehoslovačku dodao je ipak da bi uvoženje rešenja za Belgiju bila tragična greška i da bi svoj model trebalo da nađu Belgijanci sami.

Belgija, Leterm: Ili ja ili haos
Belgijski premijer Iv Leterm odbio je danas zahteve opozicije da odstupi sa funkcije i rekao poslanicima da će ostati kako bi pogurao ustavne reforme, kojima će biti dato više moći belgijskim regionima Flandrije i Valonije, u kojima se govori holandski, odnosno francuski jezik. "Ili ja ili haos", rekao je Leterm poslanicima tokom specijalne debate u donjem domu belgijskog parlamenta. Debatu su pokrenule opozicione partije, pošto je Leterm ponudio ostavku, jer nije uspeo da postigne sporazum o reformama. Opozicioni socijalisti, zeleni i nacionalisti želeli su današnju sednicu da iskoriste za pokretanje glasanja o nepoverenju vladi, koju čini koalicija sedam partija i koja je na vlasti tek četiri meseca. Letermovi koalicioni partneri su, međutim, uspeli da spreče glasanje i nove izbore, pošto je premijer rekao da će nastaviti da radi na ispunjavanju obećanja koje je dao biračima, a tiče se reformskog sporazuma. Neuspeh u donošenju ustavnih reformi vratio je zemlju u političku krizu i produbio ćorsokak u odnosima belgijskih Flamanaca, kojih ima 6,5 miliona i frankofonih Valonaca, kojih je četiri miliona. Kralj Albert odbio je Letermovu ostavku i imenovao trojicu političara - dvojicu Valonaca i lidera malobrojnog nemačkog regiona u Belgiji - da pokušaju da nađu izlaz iz situacije, koja preti da podeli zemlju. Oni bi trebalo kralju i Letermu da do kraja meseca podnesu izveštaj. Flamanske partije žele da njihov deo zemlje ima veću autonomiju, naročito kada se radi o porezima, merama društvene bezbednosti, pitanjima saobraćaja, zdravlja, rada i pravosuđa. Frankofone partije, pak, optužuju Flamance da pokušavaju da razbiju zemlju, koja je nezavisnost od Holandije stekla 1830. godine.

Italijanski senatori jednoglasno za Lisabonski ugovor
Lisabonski ugovor je večeras jednoglasno ratifikovan u italijanskom Senatu, a do kraja naredne sedmice treba da dobije i "zeleno svetlo" parlamenta. Svi prisutni senatori, njih 288, glasalo je za Lisabonski ugovor. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini izrazio je "veliko zadovoljstvo" glasanjem u Senatu, ocenjujući da je reč o "izvanrednom rezultatu", javila je agencija Ansa. "Ovaj ugovor nije rešenje problema EU, ali će omogućiti Evropskoj uniji da brže donosi odluke", dodao je Fratini. Antievropska i autonomaška stranka Liga Severa, glavna saveznica premijera Silvija Berluskonija, na kraju je ipak glasala za Lisabonski ugovor mada je ranije tražila organizovanje referenduma. Budućnost Lisabonskog ugovora zavisi od Irske čiji su građani 12. juna rekli "ne" na referendumu. Međutim, proces ratifikacije je nastavljen i evropski lideri su odlučili da sačekaju samit u oktobru za rešavanje aktuelne krize.

EU preti uvođenjem viza za Amerikance
Evropska unija zapretila je danas uvođenjem viza za američke građane ukoliko SAD ne ukinu vize za državljanje 12 država članica Unije. Nove mere EU koje će važiti i za američke građane sa diplomatskim pasošem, počeće da važe naredne godine. Građanima većine članica EU nije potrebna američka viza, ali državljanima 12 uglavnom istočnoevropskih zemalja i dalje je potrebna viza za ulazak u SAD. Neke članice Unije potpisale su bilateralne sporazume sa Vašingtonom koji treba da omogući bezvizni režim sa SAD, ali EU je nezadovoljna sporim napretkom tih pregovora. Građani Grčke i svih zemalja koje su 2004. ušle u EU, osim Slovenije, i dalje moraju da podnose zahteve za dobijanje američke vize.

Većina za odmrzavanje sporazuma sa Srbijom
Italija je danas predvodila preovlađujuću većinu partnera u Evropskoj uniji koji su, na sastanku ambasadora-stalnih predstavnika zemalja članica, zatražili da se stupi na snagu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Kao što se na zasedanju šefova diplomatija EU za to snažno zalagao italijanski ministar Franko Fratini, Italija je i na današnjem sastanku Komiteta stalnih predstavnika EU tražila punu podršku za predlog Evropske komisije da se "odmrzne" sporazum sa Srbijom. Aktiviranje sporazuma zatraženo je, kako su agenciji Beta preneli izvori EU, sa obrazloženjem da je nova proevropska vlada u Beogradu hapšenjem Radovana Karadžića načinila suštinski preokret u dostizanju pune saradnje s tribunalom u Hagu. Taj zahtev podržao je i visoki predstavnik EU Havijer Solana. Kao što se i očekivalo, odluka nije doneta i ambasadori zemalja Unije ponovo će o tome raspravljati 29. jula. Prevagnuo je stav da za konačnu odluku treba sačekati i videti kakav će biti za EU važan stav haškog tužioca Serža Bramerca o tome da li su vlasti u Beogradu, uz hapšenje optuženog Radovana Karadžića, došle do pune saradnje s Haškim sudom. Jučerašnje snažno zalaganje italijanskog ministra inostranih poslova Franka Fratinija da se Srbiji pruži puna podrška, na ministarskom zasedanju zaustavio je predsedavajući, šef francuske diplomatije Bernar Kušner. On je, uprkos drugačijem stavu većine, izdejstvovao da se razmatranje daljih odnosa sa Srbijom prenese na ambasadore, stalne predstavnike zemalja evropske dvadesetsedmorice. Najuzdržanija, kao i dosad, bila je Holandija, koja je ipak tražila da se s odlukom o odmrzavanju sporazuma sa Srbijom sačeka, dok se ne vidi da li će svi optuženi biti u Haškom sudu. Vlada u Hagu, prema izvorima u Briselu, izgleda želi da se u međuvremenu konsultuje s holandskim parlamentom, kao i s Belgijom i Luksemburgom, u nadi da će onda te tri zemlje kao Beneluks izaći s zajedničkim stavom. Luksemburg je, za razliku od Belgije, dosad smatrao da treba snažno podržati proevropsku vladu u Beogradu. Procena evropskih diplomatskih izvora jeste da bi odluka o primeni prelaznog tgrgovinskog sporazuma mogla uslediti možda polovinom septembra, kada se zvanično ponovo sastaju šefovi evropskih diplomatija, ili već početkom tog meseca, kada bi oni, prema nezvaničnim navodima, mogli da se sastanu.

Rumunija ostvarila napredak u reformi pravosuđa
Evropska komisija ocenila je danas u izveštaju da je Rumunija zabeležila napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, ali da će i dalje biti nadzirana. Rumunija bi trebalo da reši pitanja političkog uticaja na pravosuđe i da pokaže konkretne rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou, preporučuje se u danas objavljenom izveštaju Evropske komisije. Izveštaj Evropske komisije o Rumuniji i Bugarskoj nije toliko oštar koliko se strahovalo u Bukureštu i Sofiji. Evropska komisija ističe da je rumunska vlada nastavila da sprovodi reforme u pravosudnom sistemu i da se postarala da bude funkcionalna Nacionalna agencija za integritet, koja ima za cilj da proverava sukobe interesa i korektnost izjava o imovini osoba na državnim i javnim dužnostima. Evropska komisija traži od rumunske vlade da završi novi zakon o krivičnoj proceduri o kojem se trenutno vodi javna rasprava. U izveštaju se traži da pravosudne institucije dovedu do kraja krivične istrage visokih zvaničnika osumnjičenih za korupciju bez mešanja političkog faktora. Po tom pitanju, bez direktnog spominjanja, izveštaj se odnosi na rumunski parlament jer nije glasao za pokretanje krivične istrage protiv nekoliko bivših i sadašnjih ministara koji su i članovi parlamenta, a optuženi su za korupciju. Evropska komisija je tražila i da se uspostavi "konsenzus svih političkih partija u borbi protiv korupcije". Premijer Kalin Popesku Taričeanu izjavio je posle objavljivanja izveštaja da će vlada preduzeti sve mere kako bi pravosuđe postalo "čisto i efikasno" i da će nastaviti borbu protiv korupcije na visokom i lokalnom nivou. Taričeanu je pozvao sve političke partije na konstruktivan dijalog, jer je "političar s predizbornom i konfliktnom retorikom najveći protivnik pravosuđa". Ministar pravde Katalin Predoju izjavio je da je izveštaj Evropske komisije "objektivan, uravnotežen i realističan", istakavši da je i dalje prioritet Rumunije da nastavi reformu u pravosuđu i borbu protiv korupcije. Predoju je naglasio da je nastavak reformi jedini put ka ukidanju nadzora Evropske komisije. Prethodne varijante izveštaja Evropske komisije o situaciji pravosuđa i borbi protiv korupcije u Rumuniji i Bugarskoj sadržale su i upozorenja da će se za te dve zemlje odložiti pristup zoni Šengena i zoni evra, ali to, međutim, nije ušlo u izveštaj. U današnjem izveštaju Evropske komisije navodi se da je u Rumuniji i Bugarskoj "situacija različita, pa ih komisija ne upoređuje". Povodom Bugarske se navodi da nije ostvaren napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a nema ni specijalizovanih institucija koje da se time bave, zbog čega se Bugarskoj ukidaju neke kategorije finansiranja od strane EU.

Stanišev: Ove nedelje akcioni plan za borbu protiv korupcije
Bugarski premijer Sergej Stanišev naložio je danas sprovođenje hitnih mera kako bi se intenzivirala borba protiv korupcije u Bugarskoj. Evropska komisija je suspendovala pomoć Bugarskoj vrednu stotine miliona evra i obustavila isplate dvema ključnim agencijama zbog korupcije i lošeg vođenja poslova, saopšteno je danas u Briselu. "Radimo na akcionom planu koji bi trebalo da bude gotov do kraja nedelje", rekao je premijer na konferenciji za novinare u Varni koju je prenosio bugarski državni radio. Izrazivši žaljenje zbog odluke Evropske komisije, on je rekao da će zatražiti preduzimanje "konkretnih mera... i utvrđivanje rokova za njihovo sprovođenje". Stanišev je dodao da u Bugarskoj postoji "raskorak između političke volje i postizanja konkretnih rezultata" i apelovao na sve vladine institucije da rade na tome da dokažu da je Bugarska ozbiljna kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. U izveštaju organa koji upravljaju fondovima EU, navodi se da Bugarska, poslednji i najsiromašniji član evropskog bloka, nije postigla rezulatate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala, pa je Komisija prinuđena da deluje u zaštiti novca poreskih obveznika.

TI podržava odluku Evropske komisije za Bugarsku
Transparensi internešenal (TI) izrazio je danas duboku zabrinutost zbog viskog stepena korupcije, organizovanog kriminala i lošeg upravljanja u Bugarskoj i podržava odluku Evropske komisije da zamrzne pomoć Sofiji vrednu više stotina miliona evra. TI je saopštio da neuspeh u sprovođenju reformi za borbu protiv korupcije u Bugarskoj i Rumuniji, koje su januara 2007. ušle u EU, pokazuje da članstvo u EU ne može da reši sve probleme. Evropska komisija saopštila je danas da je suspendovala pomoć Bugarskoj vrednu stotine miliona evra i obustavila isplate dvema ključnim agencijama zbog korupcije i lošeg vođenja poslova. TI je saopštio da je Rumunija sada prošla relativno blago, ali da je neophodno da ta zemlja hitno ubrza antikorupcione reforme. Ta organizacija je navela da je izveštaj Evropske komisije o Bugarskoj i Rumuniji sličan nalazima Transparensija. "Nedostatak administrativnog i upravljačkog kapaciteta i političke volje da se preduzmu suštinske antikorpucione mere omeo je njihov uspeh i sprovođenje. Neophodni su hitni koraci da se zaustavi zloupotreba fondova EU i istraži kriminal povezan s korpucijom", rekla je izvršna direktorka TI Bugarska Diana Kovačeva. Izvršni direktor TI Rumunija Viktor Alistar rekao je da je najveća smetnja u Rumuniji to sto je borba protiv korupcije postala politički instrument u strančkoj borbi za vlast, zbog čega ne postoji nacionalni konsenzus u borbi protiv korupcije. TI preporučuje da se češće prave izveštaji o korupciji, ne samo u Bugarskoj i Rumuniji, nego i u drugim državama. Da bi se sprečili slični problemi u budućnosti, TI traži od Evropske komisije da se proces pristupanja u EU Hrvatske i drugih zemalja kandidata više otvori za civilna društva, čime bi se obezbedio transparentiji proces pristupanja EU i veća odgovornost vlada.

EU preti vizama za američke diplomate
Evropska Komisija će predložiti da se od 1. januara 2009. uvedu vize za američke diplomate koje putuju u Evrpsku uniju ukoliko Vašington uskoro ne napravi pomak ka uvođenju bezviznog režima za građane svih država članica EU. "Nije učinjen nikakav opipljiv napredak u vezi SAD-a uprkos napora Komisije i pojedinačnih zemalja članica", saopštila je danas Komisija. "Još uvek su potrebne vize za građane 12 zemalja članica EU kada putuju u Sjedinjene države", precizira se u saopštenju. "Zbog toga će Komisija predložiti uzvratne mere, kao što je na primer ponovno privremeno uvođenje viza za američke građane koji imaju diplomatske ili službene pasoše od 1. januara 2009. ako ne dođe ni dokakvog napretka", kaže se u saopštenju.

EU neće podržati vojne udare na Iran
Ministri spoljnih poslova EU saopštili su danas u Briselu da neće podržati vojne udare na Iran i da žele više razgovora kako bi se rešila kriza oko iranskog nuklearnog programa. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband rekao je da je sada na Iranu da odgovori, posle razgovora predstavnika Teherana i svetskih sila, održanih prošle subote u Ženevi. "Mi smo 100 odsto fokusirani na diplomatsko rešenje iranskog pitanja. Ponuda koja je data Iranu s jedne strane... i sankcije na drugoj, ukoliko ta zemlja odbije da pozitivno odgovori na zahteve međunarodne zajednice, to je upravo pravi pristup", istakao je Miliband. Miliband je dodao da Teheran treba "ozbiljno da pristupi" davanju odgovora po pitanju svog nuklearnog programa. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana je takođe rekao da "nema drugog puta" do diplomatskog u rešavanju iranskog pitanja. SAD i Izrael ne isključuju vojni udar na Iran ukoliko on nastavi sa programom obogaćivanja uranijuma i odbije da obrati pažnju na zahteve Saveta bezbednosti UN. "Stav EU je jasan... Želimo da nađemo diplomatsko rešenje problema, posebno da razjasnimo potpunu prirodu njihovog nuklearnog programa", rekao je Solana i dodao da u roku od dve nedelje očekuje "jasne i jednostavne odgovore" njegovog iranskog kolege. Šef iranskog nuklearnog pregovaračkog tima Said DŽalili trebalo bi da odgovori na paket olakšica koji je ponuđen Teheranu, međutim, ta zemlja odugovlači. Američka administracija je, prekinuvši dugogodišnju politiku, poslala pomoćnika državnog sekretara za Bliski istok, Vilijema Barnsa na razgovore u Ženevu, kojima su prisustvovali i predstavnici Nemačke, Kine, Rusije, Francuske i Britanije. Oni su ponudili Iranu ekonomske i političke olakšice u zamenu za obustavljanje obogaćivanja uranijuma koji može da bude iskorišćen za proizvodnju atomske bombe. Iran, pak, tvrdi da je njegov nuklearni program u civilne svrhe, odnosno za proizvodnju električne energije i odbija da ga obustavi. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs optužila je u ponedeljak Teheran da nije ozbiljan po pitanju rešenja nuklearne krize i upozorila ga da se uskoro zbog toga može suočiti sa novim sankcijama.

Ren: Treba staviti na snagu prelazni sporazum Srbija-EU
Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da treba staviti na snagu prelazni trgovinski sporazum Evropska unija-Srbija, budući da je hapšenjem Radovana Karadžića vlada Srbije napravila "prekretnicu" u dostizanju pune saradnje s Haškim sudom. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, evropski komesar je podvukao da EU mora podržati Srbiju u što bržem ostvarivanju ubedljivih rezultata u primeni prelaznog trgovinskog sporazuma kako bi se što pre moglo razmotriti i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU. Jeremić je podvukao da je nova srpska vlada najnovijim događajima dokazala da je ozbiljno privržena poštovanju međunarodnog prava kad je u pitanju saradnja s Haškim sudom, i da je rešena da se što pre uključi u redove Evropske unije. Srpski ministar je istakao uverenje da bi Srbija do kraja ove, ili u prvoj polovini iduće godine, mogla dobiti status kandidata za članstvo u EU. Šef srpske diplomatije je podvukao da je od Rena i Saveta ministara dobio punu podršku za težnje Srbije da postane deo Evropske unije. Jeremić je naglasio da će Srbija odlučno braniti međunarodno pravo i kad je u pitanju suverenitet i integritet zemlje i konačno rešenje statusa Kosova. On je dodao da je s Renom razgovarao i o ukidanju evropskih viza za srpske građane i izrazio uverenje da će Srbija ispuniti uslove da se to postigne u "idućim nedeljama ili mesecima". Ren je podvukao da hapšenje Karadžića predstavlja međaš u saradnji Srbije s Haškim sudom. " Dostizanje tog međaša moramo uvažiti, priznati i kad je reč o odnosima Srbije i Evropske unije". Evropski komesar je dodao da, "mada Savet ministara EU odlučuje, stav je Evropske komisije da moramo početi da primenjujemo prelazni sporazum koji reguliše trgovinu u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (EU-Srbija)". "Moramo pomoći Srbiji da nastavi da ostvaruje ubedljive rezultate u sprovođenju prelaznog sporazuma, tako da što pre možemo da razmotrimo i status Srbije kao kandidata za članstvo" u EU. Ren je naglasio da se to "u potpunosti uklapa u zaključke zasedanja Evropskog saveta (šefova država ili vlada) EU i u decembru prošle godine i u junu da se ubrza pridruživanje Srbje EU". Evropski komesar je podvukao da se to mora učiniti da bi se Srbiji pomoglo da dostigne i konačnu punu saradnju s Haškim sudom koja će dovesti i do hapšenja optuženog Ratka Mladića. On je zaključio da je jasno da bez pune saradnje s Haškim sudom, Srbija ne može računati na status kandidata za članstvo. Na pitanje da li je bivši premijer Vojislav Koštunica bio glavna prepreka za hapšenje optuženih Karadžića i Mladića, Jeremić je uzvratio da su Koštunica i tadašnja srpska vlada bili u potpunosti posvećeni i rešeni da uhapse sve optužene i dostignu punu saradnju s tribunalom u Hagu.

Solana: Puna saradnja Beograda s Haškim sudom
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je jutros da je "skoro siguran" da će tužilaštvo Haškog suda sada oceniti da vlada u Beogradu u punoj meri sarađuje s tim tribunalom, pošto je uhapšen optuženi Radovan Karadžić. "Skoro sam siguran u to. On (Serž Bramerc) će reći da je sad dostignuta puna saradnja", rekao je Solana uoči zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu, odgovarajući na pitanje novinara da li smatra da će Bramerc sada oceniti da Beograd u punoj meri sarađuje s Haškim sudom. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, predsedvajuće EU, izjavio je da "ovo dugo očekivano hapšenje jasno pokazuje volju nove vlade u Beogradu da Srbiju približi Evropskoj uniji, čime doprinosi miru i stabilnosti na Balkanu". Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je saopštio da je hapšenje Karadžića "veoma povoljan čin koji će doprineti pravdi i pomirenju na zapadnom Balkanu". "To pokazuje rešenost nove srpske vlada da u punoj meri sarađuje s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", rekao je Barozo. Šefovi diplomatija EU su u pripremljenim zaključcima zasedanja naglasili da postoje svi izgledi da Srbija ubrza pridruživanje Uniji, uključujući dobijanje statusa kandidata za članstvo, čim se ispune nužni uslovi. Glavni politički uslov dosad je bila puna saradnja s Haškim sudom, što bi otvorilo vrata i ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju i stupanju na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija-EU. Haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen je sinoć u akciji srpskih službi bezbednosti.

Evropska komisija: Hapšenje Karadžića doprineće pomirenju
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je večeras u ime Komisije hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, ocenjujući da se radi o veoma značajnom doprinosu procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu. "U ime Evropske komisije, pozdravljam vest o hapšenju Radovana Karadžića. To je veoma pozitivan ishod koji će doprineti pravdi i trajnom pomirenju na Zapadnom Balkanu", izjavio je Barozo, a prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Barozo je podvukao da hapšenje Karadžića "pokazuje odlučnost nove srpske vlade da postigne punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom". "To je takođe veoma važno za evropske aspiracije Srbije", ocenio je Barozo. Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je večeras da je uhapšen haški optuženik Radovan Karadžić. MUP Srbije je večeras saopštio da nije učestvovao u toj akciji. Karadžić se pred Haškim tribunalom tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene nad bosanskim muslimanima tokom rata u BiH 1992-95. godine.

Ministri EU danas o bržem pridruživanju Srbije
Hapšenje Radovana Karadžića biće sigurno jedna od centralnih tema današnjeg zasedanja ministara inostranih poslova EU, jer to može biti presudan zaokret i za odluku o stupanju na snagu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, ocenili su diplomatski izvori u Briselu. Pre hapšenja Karadžića, u Briselu je najavljeno da će šefovi diplomatija EU "izraziti želju da nova vlada Srbije dokaže predanost Evropi" i "potvrditi da Srbija može da ubrza napredak ka EU, čim se ispune nužni uslovi". To se navodi u pripremnom dokumentu francuskog predsedništva EU za današnje zasedanja ministara EU, u kojem se navedeno da se "očekuje rasprava o Zapadnom Balkanu". U nacrtu zaključaka sastanka šefova diplomatija EU, u koje je imala uvida agencija Beta, se potvrđuju izgledi Srbije da ubrza približavanje EU, uz moguću kandidaturu za članstvo. Rečeno je da bi na zasedanju moglo biti reči i o Srbiji, imajući u vidu najavu povratka srpskih ambasadora u neke prestonice članica EU i pregovore Beograda i UN o mogućnostima da se razmesti misija Euleks na Kosovu. Kristina Galjak, predstavnica za štampu visokog predstavnika EU Havijera Solane je agenciji Beta prenela ocenu da je "svakako veoma povoljno" to što je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić najavio da bi zbog priznavanja jednostrane nezavisnosni Kosova povučeni ambasadori Srbije trebalo da budu vraćeni u zemlje EU.

Merkelova za pomoć Ukrajini na putu ka NATO
Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je u Kijevu izjavila da će pomoći Ukrajini u sproveđenju reformi, kako bi se ta bivša sovjetska republika približila članstvu u NATO-u, čemu se, međutim, oštro protivi Rusija. "Polazimo od činjenice da će Ukrajina jednog dana biti članica NATO-a", rekla je Angela Merkel novinarima posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenkom. Ona je rekla da će Nemačka i ostale članice NATO-a raditi zajedno sa Ukrajinom kako bi ona došla do članstva u NATO-u. Nemačka kancelarka je dodala da se pitanje ukrajinskog članstva u Uniji tiče samo NATO-a i Ukrajine. "Ne mogu zemlje koje ne pripadaju NATO-u razmatrati to pitanje... To je pitanje NATO-a i Ukrajine", podvukla je. Kako bi postala članica NATO, Ukrajina će morati da modernizuje vojsku prema zapadnim standardima, izbori se sa korupcijom i razvije civino društvo. Angela Merkel je, takođe, rekla da je Ukrajina učinila napredak na putu integracije sa Evropskom unijom. Juščenko je na konferenciji za novinare sa Merkelovom pozvao Evropsku uniju da uključi ukrajinski gasovod i naftovod u svoju energetsku mrežu. "Voleli bismo da Evropska unija gleda na ukrajinsku tranzitnu mrežu nafte i gasa kao na integralni deo jedinstvenog evropskog tržišta", rekao je Juščenko. On je dodao da bi ukrajinski tranzitni gasovod mogao bi da doprinese stabinosti evropskog tržišta gasa.

Romi u Italiji: Doputovala delegacija OEBS
Misija OEBS-a doputovala je danas u Italiju kako bi ispitala situaciju vezanu za Rome nakon serije incidenata u vezi s njima i kontroverzno popisivanje i uzimanje otisaka prstiju pripadnicima te zajednice u Italiji. U saopštenju objavljenom u sedištu OEBS-a u Beču, članovi misije posetiće tokom sedam dana Rim, Napulj i Milano, a misija će raditi u "saradnji sa italijanskim vlastima". Delegacija će nakon toga predati u septembru izveštaj italijanskoj vladi, navodi se u saopštenju. Vlada Silvija Berluskonija je izazvala talas kritike Evropske unije i humanitarnih organizacija kada je u junu najavila da će uzeti otiske prstiju desetina hiljada Roma, uključujući i decu, u stotinama improvizovanih naselja većinom na obodu Rima, Napulja i Milana. Vlada tvrdi da je uzimanje otisaka prstiju, kao deo politike suzbijanja uličnog kriminala i ilegalnog doseljavanja, potrebno da bi se utvrdilo ko je u Italiji legalno, a ko ne, i da bi podstaklo školovanje romske dece. Kritičari, međutim, kažu da je uzimanje otisaka mera diskriminacije jer je usmerena isključivo na Rome.

Sarkozi poštuje irsko NE
Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Sarkozy) izjavio je danas u Dablinu da "poštuje" irsko "ne" Ugovoru iz Lisabona. "Predsednik Republike je potvrdio da poštuje irski referendum, ali je izrazio zadovoljstvo zbog procesa ratifikacije (ugovora) koji sprovode ostale članice Unije", navodi se u zajedničkom saopštenju posle sastanka Sarkozija i irskog premijera Brajana Kauena (Brian Cowen). Kauen je rekao da njegova vlada sebi postavila za cilj da bolje shvati razloge koji su doveli do takvog ishoda referenduma. Sarkozi, čija zemlja predsedava Evropskoj uniji, najavio je da će iskoristiti posetu kako bi "saslušao i shvatio" zašto su Irci odbacili planove o institucionalnoj reformi Unije. Sarkozi će se tokom kratke posete Dablinu sastati i sa liderima najvećih pratija. Više stotina demonstranata dočekalo je danas u Dablinu Sarkozija, nezadovoljni zbog njegove nedavne izjave da bi Irci trebalo ponovo da glasaju o Lisabonskom ugovoru. Okupljeni su uzvikivali "Ne znači ne", dok je Sarkozi stizao na susret sa irskim premijerom. Sarkozija su dočekali u Dablinu i ribolovci, koji su okupljenima besplatno delili ribu, protestujući zbog visokih cena nafte i hrane.

Doris Pak pozdravila najavu o povratku ambasadora
Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak (Pack) pozdravila je danas najavu ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da će Srbija vratiti ambasadore u zemlje EU, ali je naglasila da to nije povezano sa članstvom Srbije u EU. "To je očekivan i normalan korak. Glupo je i nepromišljeno izolovati se od zemalja sa kojima mora da se bude u dobrim odnosima, pogotovo od zemalja EU", izjavila je Doris Pak za radio Dojče vele (Deutsće Welle) na srpskom jeziku. Doris Pak je dodala i da "povratak srpskih ambasadora nema ništa sa članstvom u EU". "To je bio jednostran potez srpske vlade, po mom mišljenju prilično detinjast potez. No, dobro, sada se ta odluka ukida i ja to veoma pozdravljam", kazala je Doris Pak. Podsetivši da je članstvo u EU "povezano sa svim već poznatim uslovima" Doris Pak je naglasila da je "jedan od najtežih uslova za Srbiju saradnja sa Haškim tribunalom" i da "Srbija mora da izruči (Radovana) Karadžića i (Ratka) Mladića".

Mase Poljaka na sahrani Bronjislava Geremeka
Mase običnih Poljaka došle su danas uprkos kiši ispred katedrale Sv. Jovana u Varšavi da na poslednji počinak isprate simbol demokratskog otpora bivšem totalitarnom režimu - disidenta, kasnijeg šefa poljske diplomatije, evroposlanika profesora Bronjislava Geremeka (76). Na misi u katedrali, a kasnije i na varšavskom groblju, velikana prvih nezavisnih sindikata iza gvozdene zavese - poljske Solidarnosti i glavnog arhitekte nenasilnog demontiranja komunizma preko Okruglog stola pre 19 godina, oprašta se se i ceo poljski državni vrh. Pored šefa države Leha Kačinjskog i oba njegova demokratski izabrana prethodnika, Leh Valensa kome je u vreme otpora režimu Geremek bio najbliži savetnik i Aleksandar Kavašnjevski, prisutni su bili i premijer Donald Tusk i četvorica njegovih prethodnika, sadašnje i pethodno rukovodstva oba doma poljskog parlamenta. Veliki poljski rodoljub, jedana od retkih intelektualaca nekadašnjih disidenata u postkomunističkom svetu koji se tokom tranzicije nije povukao iz politike već odabrao nezahvalnu ulogu da bude savest mlade poljske demokratije, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 13. jula. "Poginuo je na putu za Brisel na zasedanje Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta", podsetio je danas šef tog odbora poljski evroposlanik Jacek Sarjuš Volski. Najuticajniji evroposlanik iz novih članica od 2004. godine kada se EU proširila na nove postkomunističke članice, ostavio je Evropskom parlamentu i svojevrsni politički testament. "Evropska unija ne sme da zaključava vrata, ima obavezu da se širi na istočnoevropske zemlje. Evropa im je dužna izuzetno mnogo, govorio je profesor", podsetio je Sarjuš Volski na glavne teze tog Geremekovog političkog testamenta. U Varšavu su danas na sahranu Geremeka, kao velikog Evropljanina, stigle i brojne visoke zvanice iz starih članica Unije, na čelu s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom. U Nemačkoj se posebno uzdižu Geremekove zasluge za poljsko-nemačko pomirenje, koje su još veće u svetlu početka njegove životnog puta - jevrejskog dečaka koga je ilegalna poljska organizacija za pomoć Jevrejima spasila pred divljanjem nacista i sigurne smrti iz Varšavskog geta tokom Drugog svetskog rata.

Za štit bitno da li u Poljskoj može da živi Amerikanka
Za sudbinu antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, projekta s dalekosežnim posledicama po bezbednost Srednje Evrope, može da bude presudan takav ništavan detalj poput toga da li bi se prosečna Amerikanka, supruga američkog vojnika, osećala dobro u Poljskoj. O antiraketnom štitu i uslovima pod kojima bi Poljska pristala na američku bazu sa 10 raketa presretača štita, danas u Varšavi razgovara kratko šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski sa zamenikom državnog sekretara SAD Danijelom Fridom. Glavna jabuka razdora, zbog koje je pre 14 dana poljski premijer Donald Tusk odbio američku ponudu pomoći kao nedovoljnu je da li će Vašington pristati da u Poljskoj za stalno razmesti jednu bateriju savremenog mobilnog protivraketnog sistema patriot, na čemu bez kompromisa insistira Varšava. Poljska vlada tvrdi da je američki štit izlaže novim rizicima, između ostalog i pretnjama vojnih koraka Rusije i pored obaveze da SAD pretnju Poljskoj tretiraju kao pretnju samim SAD. Varšava insistira da dobije i sistem patriot koji bi je zaštitio od raketa kratkog i srednjeg dometa. "Patrioti bi bili stalno u Poljskoj, pod komandom Amerikaca a to znači da bi u Poljsku moralo da se preseli oko 100 američkih vojnika. Morali bi da dođu sa porodicama a u Nemačkoj imaju znatno bolje uslove", rekao je za današnju "Žečpospolitu" neimenovani visoki poljski diplomata. Povodom stvari koje komplikuju pregovore, on je upozorio da "treba uzeti u obzir i takve sitnice da bi deca Amerikanaca morala da idu u lokalne poljske škole". Da pregovori o štitu koji odlučuju u bezbednosti zemlje i čitavog regiona, a komplikuju odnose Evrope i Rusije, mogu da zapnu na takvoj ništavnoj sitnici posredno je priznao i sam šef poljske diplomatije. "Sasvim slučajno tokom pregovora iznenada sam saznao da Poljska spada u zemlje sa 'pogoršanim uslovima' za boravak američkih vojnika", rekao je ovih dana Šikorski. "Žečpospolita" je saznala da porodice američkih vojnika ne bi došle ni u samu bazu štita jer se boravak oko 200 vojnika potrebnih da opsluže bazu planira po sistemu rotacije na pola godine.

Topolanek: Za prijem Hrvatske ne treba Lisabonski sporazum
Češki premijer Mirek Topolanek ocenio je danas u Pragu da sudbina prijema Hrvatske u Evropsku uniju ne zavisi od Lisabonskog sporazuma i da bi za to bila dovoljna mala izmena u postojećem sporazumu iz Nice. "Dokument iz Nice iz 2000. godine već je računao sa prijemom Bugarske i Rumunije. Formalno bi taj sporazum mogao da se proširi jednim članom koji bi omogućio prijem Hrvatske", kazao je Topolanek. Češki premijer je o Lisabonskom sporazumu i stavu Češke prema njegovoj ratifikaciji danas razgovarao sa svojim vicepremijerom za evropska pitanja Aleksandrom Vondrom i šefom diplomatije Karelom Švarcenbergom. "Gde je troje dece ima mesta i za četvrto", kazao je novinarima o budućim proširenjima EU Topolanek, a insistiranje Francuske, redsedavajućeg EU da proširenja nema dok se ne ratifikuje Lisabonski sporazum odbio je kao pritisak. "Od strane Francuza je to, neću reći ucenjivanje, ali veoma jak pritisak. Lisabonski sporazum i dalje proširenje su stvari koje se tiču svih 27 članica EU a ne samo Francuske. Kada su Francuzi odbili ustavni sporazum takođe su dobili mogućnost da to rešavaju", kazao je Topolanek. Češki premijer najavio je da je ratifikacija Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija za njegovu vladu isto prioritetno pitanje nacionalne bezbednosti kao i ratifikacija ugovora o smeštanju radara američkog antiraketnog štita. Topolanek je danas međutim demantovao da opozicionoj levici nudi pogodbu - inače evroskeptična vladajuća koalicija daće glasove za Lisabonski sporazum a proevropska opozicija omogućiće zauzvrat smeštanje kontroverznog američkog štita u Češkoj.

EU obezbedila devet miliona evra za izbeglice i raseljene
Evropska unija obezbedila je devet miliona evra za projekte pomoći izbeglicama i raseljenima u Srbiji, saopštila je danas kancelarija Evropske komisije u Beogradu. Projekti treba da budu namenjeni zapošljavanju, obezbeđivnju kvalitetnijeg smeštaja za izbegle i raseljenje koji još zive u kolektivnim centrima kao i njihovom uključenju u društvene aktivnosti. Zainteresovane nevladine organizacije predloge projekata mogu predati do 21. oktobra. Prijavni obrasci i detaljnije informacije dostupne su na sajtu www.europa.org. Nevladine organizacije koje žele da prijave svoje projekte sve tehničke detalje i precizne uslove učešća moći će da saznaju tokom susreta sa predstavnicima Evropske komisije u Beogradu koji će biti organizaovn u sredu 23. jula u Medija centru od 11 sati do 12.30.

Ministri EU sutra o bržem pridruživanju Srbije
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) sutra će u Briselu "izraziti želju da nova vlada Srbije dokaže predanost Evropi" i "potvrditi da Srbija može da ubrza napredak ka EU, čim se ispune nužni uslovi". To se navodi u pripremnom dokumentu francuskog predsedništva EU za sutrašnje zasedanja ministara EU, u kojem se ističe da se "očekuje rasprava o Zapadnom Balkanu". U nacrtu zaključaka sastanka šefova diplomatija EU, u koje je imala uvida agencija Beta, se potvrđuju izgledi Srbije da ubrza približavanje EU, uz moguću kandidaturu za članstvo. Izražava se zadovoljstvo zbog formiranja proevropske vlade u Beogradu, koja se poziva da "konstruktivno doprinese miru i stabilnosti na Balkanu". Izvori EU su nagoveštavali da bi ovi zaključci mogli biti usvojeni bez rasprave. Sada je rečeno da bi na zasedanju moglo biti reči i o Srbiji, imajući u vidu najavu povratka srpskih ambasadora u neke prestonice članica EU i pregovore Beograda i UN o mogućnostima da se razmesti misija Euleks na Kosovu. Kristina Galjak, predstavnica za štampu visokog predstavnika EU Havijera Solane je agenciji Beta prenela ocenu da je "svakako veoma povoljno" to što je šef srpske diplomatije Vuka Jeremića najavio da bi zbog priznavanja jednostrane nezavisnosni Kosova povučeni ambasadori Srbije trebalo da budu vraćeni samo u neke zemlje EU. Jeremić je podvukao da je cilj takvog koraka da se ojača diplomatska sposobnost Srbije da ubrza pridruživanje i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Kristina Galjak je istakla da je "to svakako pozitivno, jer prethodna situacija ne odgovara pravom, normalnom stanju, budući da Srbija želi da bude članica EU, ima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU". "EU je veoma drago da ima pune odnose sa Srbijom, uključujući i one u bilateralnoj ravni koji su veoma značajni", zaključila je predstavnica za štampu Havijera Solane. U pripremljenom završnom dokumentu zasedanja šefova diplomatija EU se takođe "izražavaju očekivanja da nova (srpska) vlada održi povoljne odnose s EU i njenim državama članicama i razvije konstruktivan pristup naporima EU da doprinese miru i stabilnosti u balkanskom regionu". Takođe se naglašava "podrška dijalogu o liberalizaciji viza sa Srbijom". Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić sutra će u Briselu imati kontakte s nekim evropskim ministrima, kao i sa Solanom i evropskim komesarom Olijem Renom.

Žuje: Srbija do kraja godine bez statusa kandidata
Državni sekretar za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Francuske Žan-Pjer Žuje izjavio je da Srbija do kraja ove godine neće moći da dobije status kandidata za članstvo u EU. On je danas novosadskom "Dnevniku" rekao da će se Francuska potruditi da za vreme šestomesečnog vođenja EU, Evropska komisija dobije mandat od Saveta ministara spoljnih poslova EU da preporuči da li je Srbija spremna za status kandidata ili ne. Žuje je dodao da će, ako Srbija ispuni uslove vezane za punu saradnju sa Haškim tribunalom, Francuska učiniti sve što može "da učvrsti evropsku perspektivu Srbije". Prema njegovim rečima, da bi se Evropskoj komisiji mogao dati mandat da uradi preporuku za Srbiju, potrebno je i da EU reši svoje unutrašnje probleme u vezi sa ratifikacijiom i stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma. Žuje, koji je prvi saradnik francuskog predsednika Nikole Sarkozija za pitanja proširenja EU, rekao je da se Francuska zalaže za proširenje EU na čitav zapadni Balkan i da neće zaustaviti proces stabilizacije i pridruživanja. "Ali, sigurno je da neće biti novih članova EU bez adekvatne reforme sistema EU i stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, da bismo bili u poziciji da primimo nove članove", rekao je Žuje. On je, s druge strane, ocenio da bi stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma pomoglo i proces evropskih integracija Zapadnog Balkana. Komentarišući stanje na Kosovu, Žuje je ocenio da se "tamo stvari polako sređuju i da je svima jasno da je Kosovo evropska stvar sa kojom će se baviti EU". "UNMIK i EUleks su sada zajedno na Kosovu i polako, korak po korak, Euleks će preuzimati svoje ingerencije u punom kapacitetu. Čini mi se da stvari na Kosovu i ne idu tako loše, svakako mnogo bolje nego što su pojedinci predviđali", rekao je Žuje.

Južna Osetija odbila da pregovara sa EU
Separatistička republika na tlu Gruzije, Južna Osetija, danas je odbila preglog EU za pregovore sa Briselom o rešavanju svog sukoba sa Gruzijom. Zamenik premijera u parlamentu Južne Osetije Boris Čočijev, rekao je agenciji AP da je "vlada odbila predlog EU jer ona nije pozvala predstavnike Severne Osetije (susednog regiona koji je deo Rusije) da učestvuju u pregovorima". "Ne bi trebalo da zaboravimo da je Severna Osetija trenutno dom oko 85 odsto izbeglica iz Južne Osetije", rekao je Čočijev. Južna Osetija tvrdi da oko 80.000 izbeglica živi u Severnoj Osetiji. Južna Osetija takođe je nezadovoljna odlukom Gruzije da pošalje ministra za integracije na pregovore, jer on, kako je naglasio Čočijev, "nije kvalifikovan da reguliše ovaj konfikt". Abhazija, još jedan separatistički region koji se otcepio od Gruzije, juče, u petak, odbacio je plan da se smanji tenzija u tom regionu, koji je predlžio nemački ministar inostarnih poslova Frank Valter Stajnmajer Abhazija je izjavila da plan nije uspeo jer zahteva povlačenje gruzisjkih trupa iz tog regiona. Tokom 1990. godine, Abhzija i Južna Osetija su se otcepile od Gruzije, nakon kratkih, ali nasilnih konfikta. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili se nakon stupanja na vlast 2003. godine, trudi da ponovo stekne kontrolu nad tim regionima. Sakašvili se, u maju ove godine, obratio liderima EU za pomoć u rešavanju konfikta ovih konflikta. U bivšem Sovjetskom Savezu, Abhazija je imala status autonomne republike, a Južna Osetija status autonomne oblasti u okviru Gruzije. Obe su iskoristile mogućnost da posle odluke na refernedumu, proglase svoju nezavisnost. U aprilu 1990. godine, Gruzija se otcepila od bivšeg Sovjetskog Saveza, a pola godine kasnije Južna Osetija se otcepila od Gruzije. Čim su posle oružanih sukoba sa gruzijskom vojskom u Južnu Osetiju ušle mirovne snage, koje su i sada tamo, nezavisnost je 1992. Godine proglasila i Abhazija.

Pajtić: Vojvodina će imati kancelariju u Briselu   
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da će Vojvodina imati kancelariju u Briselu kada Srbija postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. U intervjuu novosadskom "Dnevniku" Pajtić je ocenio da bi sadašnji nivo potreba Vojvodine u Briselu zadovoljila jedna osoba koja bi na stručan i kompetentan način mogla da vodi računa o važnim projektima i o lobiranju u institucijama EU. "Međutim, nakon što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, ukazaće se potreba da Vojvodina ima šire predstavništvo u Briselu. Ne treba smetnuti s uma da će Srbija na raspolaganju imati nekoliko milijardi evra, te da se značajan deo tog novca odnosi upravo na projekte regionalnog razvoja, a to je šansa koju ne smemo propustiti", kazao je on. Pajtić je naveo da je o tome već razgovarao sa šefom diplomatije Vukom Jeremićem, dodajući da će za početak rešenje najverovatnije biti nađeno ili u okviru Ambasade Srbije u Briselu, ili unutar misiji pri EU. "Dok Srbija ne dobije status kandidata, otvaranje posebnog vojvođanskog predstavništva ne bi imalo ekonomskog opravdanja, jer bi to za naše prilike bio preskup i neracionalan potez. Ali kako nam se perspektive budu širile, tako će rasti i naša potreba da jednog lobistu zameni tim ljudi", rekao je Pajtić. On je optužbe da bi pojačano prisustvo Vojvodine u Briselu značilo najavu separatističkih težnji okarakterisao kao "besmislena dnevnopolitička strančarenja". Prema njegovim rečima, takva podmetanja bila su po pravilu specijalitet antievropskih političkih snaga, jer "niko racionalan i dobronameran nije Vojvodini spočitavao što traži da bude ispoštovano njeno pravo da se razvija i da sarađuje sa drugim evropskim regijama". "Siguran sam da ćemo u novoj republičkoj vladi imati partnera koji će podržati da se za vojvođanske interese, a to znači i interese države Srbije, u Briselu lobira onako kako to čine i drugi evropski regioni", rekao je Pajtić. Novoizabrani predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši rekao je, prilikom primanja dužnosti od Bojana Kostreša, da će mu jedan od osnovnih ciljeva u radu biti i otvaranje kancelarije Vojvodine u Briselu.

EU ne želi više da pravi ustupke u poljoprivredi
Francuska je danas saopštila da je Evropska unija iscrpela sve ustupke u oblasti poljoprivrede u pregovorima o svetskoj trgovini i da sledeće nedelje na ključnom ministarskom sastanku Svetske trgovinske organizacije (STO) u Ženevi neće više dati prostora za to. "Imamo zajednički cilj: da se ponovo uspostavi ravnoteža u vezi sa ustupcima koje je EU već napravila", rekla je francuska državna sekretarka za trgovinu An-Mari Idrak na konferenciji za novinare posle sastanka ministara EU za trgovinu. Francuski predsednik Nikola Sarkozi optužio je ranije evropskog komesara za trgovinu Pitera Mendelsona da pravi suviše ustupaka u oblasti poljoprivrede a da ne otvara prostor za plasman industrijske robe i usluge u zemljama u razvoju, poput Brazila, Indije i Kine. Mendelson je danas, nakon sastanka ministara trgovine EU, rekao da su vlade zemalja EU jedinstvene u zahtevu da druge zemlje treba da učine više ustupaka u pregovorima STO, koji traju već sedam godina. "Zemlje članice su podržale naš zahtev za veći pristup tržištima u zemljama koje se ekonomski razvijaju. Oni, kao i ja, žele da nam se odgovarajuće uzvrati za ono što nudimo. Mora biti razvnoteže", rekao je on sastanka ministara grupe članica STO, koji se sledeće nedelje održava u Ženevi, jeste postizanje dogovora o ključnim pitanjima u trgovini poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Ako se na tom sastanku ne ostvari proboj, pregovori bi mogali da potraju još nekoliko godinama, pošto SAD u novembru očekuju predsednički izbori, dok Evropskoj komisiji mandat ističe sledeće godine.

UN kritikuju novu politiku EU protiv imigranata
Eksperti Ujedinjenih nacija ljudska prava izrazili su danas zabrinutost zbog novih pravila Evropske unije za suzbijanje nelegalnih imigranata . " Ne radi se o kriminalcima i da ti ljudi ne treba da budu pritvoreni", navode eksperti UN. U zajedničkom izjavi 10 eksperata je saopštilo da su svoje stavove izneli u pismu Francuskoj kao predsedavajućoj EU i vladama svih 27 članica EU uoči sastanka ministara pravde i unutrašnjih poslova na tu temu predviđenog za četvrtak naredne nedelje. Prema pravilima koje je prošlog meseca usvojio Evropski parlament nelegalni imigranti koji ulaze u blok od 27 zemalja mogu biti pritvoreni do 18 meseci i preti im petogodišnja zabrana ponovnog ulaska u te zemlje. Države EU su podržale taj predlog u maju. Dozvoljava se i pritvor dece koja nisu u pratnji odraslih, a koja su žrtve trgovine ljudima, navode eksperti. U saopštenju eksperata se naročito izražava zabrinutost zbog mogućnost pritvora od 18 meseci "koji izgleda preteran". "Neregularni imigranti nisu kriminalci, po pravilu oni ne bi trebalo da budu uopšte podvrgnuti pritvoru", navode eskperti u saopštenju. "Zemlje članice moraju da istraže alternativu pritvoru i ukloliko se pribegne zatvaranju ljudi, to treba da bude na najkraće mobuće vreme", dodaje se dalje u saopštenju. Evropska komisija procenjuje da u EU ima oko 8 miliona nelegalnih imigranata. Preko 200.000 je uhapšeno u provoj polovini 2007. a manje od 90.000 je proterano.

Zona evra u maju više uvezla nego što je izvezla
Zemlje zone evra u maju su više kupile nego što su prodale u inostranstvu pri čemu je na izvoz nepovoljno delovao snažan evro dok je rastu uvoza doprinela visoka cena nafte. Izvoz iz zone evra porastao je u maju četiri procenta, na 128,4 milijarde evra, saopštila je danas evropska statistička agencija Uvoz u 15-članu zonu istovremeno je porastao devet procenata na godišnjem nivou, na 133 milijarde evra.  Evrostat navodi da se Evropljani uzdržavaju od većih kupovina pošto zbog visokih cena hrane i goriva više troše u supermarketima i na pumpama. Astronomski skok cena nafte doprineo je da evropski račun za energente od januara do aprila poraste 41 odsto u poređenju sa ista četiri meseca lane.

EU planira da pomogne afričkim farmerima sa milijardu evra
Evropska komisija danas je podržala plan za izdvajanje jedne milijarde evra pomoći farmerima u Africi kako bi im se pomoglo da se izbore sa visokom cenama hrane i da povećaju prinose. Reč je o nepotrošenim sredstvima iz ogromnog budžeta za poljoprivredu EU i u ovoj godini će biti izdvojeno 750 miliona evra pomoći, dok će ostatak biti izdvojen u 2009. godini. Evropska komisija je podržala taj plan uprkos protivljenju mnogih članica EU. Najmanje osam članica EU, uključujući Veliku Britaniju, Švedsku i Holandiju, dovele su u pitanje legalnost takve pomoći, ali nisu osporili vrednost ideje. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da sredstva treba da pomognu najsiromašnijim zemljama u Africi i da stabilizuje snabdevanje njihovih tržišta. Barozo je rekao da skok cena hrane u svetu najteže pogađa najsiromašnije zemlje i dodao da bi ciljevi UN da se prepolovi siromaštvo u svetu, da evropske zemlje nisu pomogle, bili ugroženi, a tenzije između afričkih zemalja oko resursa bi se pogoršale. Da bi plan stupio na snagu moraju da ga odobre ministri EU i Evropski parlament, u kome se, takođe, čuju sumnje u vezi sa nepotrošenim poljoprivrednim sredstvima EU. Evropska komisija bi želela da novac počne da se isplaćuje počektom januara 2009. hodine. Ako plan bude odobren, sredstva će biti dostavljehna zemljama u razvoju kroz međunarodne i regionalne organizacije, poput UN ili Svetskog programa hrane. Planom su obuhvaćene četiri oblasti, od kojih su ključni poboljšanje pristupa poljoprivrednim materijalima, poput đubriva ili semena, i načini za unapređenje poljoprivrednih kapaciteta i proizvodnje. Najteža rasprava mogla bi da usledi posle leta, a odnosi se na utvrđivanje kriterijuma za izbor zemlje kojoj treba da se isplati pomoć i o tome koliko će sredstva izdavajati zemlje. Ti pregovori trebalo bi da se završe do decembra, saopštila je Evropska komisija. Kriterijumi bi mogli da se odnose na to koliko neka zemlja proizvodi hrane, njenu političku stabilnost i socijalno stanje, inflaciju i posebno koliko se oslanja na uvoz hrane. Na poljoprivredu odlazi 40 odsto godišnjeg budžeta EU, koji je za 2008. godinu iznosi 120,7 milijardi evra.

EU zabranila red četiri agencije za isplatu EU pomoći
Evropska komisija zabranila je zbog korupcije rad četiri bugarske agencije, nadležne za raspoređivanje sredstava iz EU fondova, zamrznuvši skoro milijardu evra iz predpristupnog sporazuma i dovevši u pitanje buduću pomoć Sofiji, piše u nacrtu dokumenta Komisije. "Visoki nivo korupcije i organizovanog kriminala pogoršao je opštu slabost (bugarske) administracije i pravosuđa", piše u nacrtu dokumenta o raspoređivanju EU fondova u najsiromašnijoj i najmlađoj članici EU. U nacrtu izveštaja, koji može biti izmenjen, pre nego što ga sledeće srede usvoji evropsko izvršno telo, dodaje se da je "potrebna hitna akcija, jer ističe rok za dobijanje nekih fondova, nakon čega će oni biti izgubljeni za Bugarsku".

Jaki kruna i zlot smanjuju Češkoj i Poljskoj dotacije EU            
Jaka češka kruna i poljski zlot sve osetnije smanjuju priliv dotacija u Češku i Poljsku i podrivaju "novi Maršalov plan" za nove članice EU, kako Poljaci nazivaju šansu za razvoj zemlje zahvaljujući novcu iz evropskih fondova. Pre dve godine dotacije do 2013. godine za Češku koje su iz zajedničke evro-kase u Briselu iznosile 774 milijarde kruna danas vrede svega 617 milijardi. "To valjda ne mogu ni da izrazim pristojnim rečima. U projektu finansiranom iz EU evro vredi 32,5 kruna ali neke fakture plaćamo tek danas (po kursu 23,17 kruna za evro)", kazao je češkom listu "Hospodaržske novini" zamenik gradonačelnika Karvine Zbinjek Gajdač. Karvine na istoku Češke samo na jednom projektu izgradnje kanalizacije finansiranom od evropskih dotacija zbog precenjene krune je već na gubitku oko 4,3 miliona evra. Češke lokalne samouprave zahtevaju sada od vlade, da kad već ne preduzima ništa protiv precenjene nacionalne monete koju vrtoglavo gura u visine špekulativni kapital, da im iz državnog budžeta nadokandi te gubitke. Najvrtoglavije u celom regionu nove Evrope rasla je upravo vrednost češke kruna, koja je od početka godine dobila na vrednosti u odnosu na evro za čitavih 13 odsto, ali rekorde iz dana u dan obara i poljski zlot. "Investitori su generalno ocenili da je naš region atraktivan u trenutku kada ostatak Evrope ima ozbiljne probleme. Inflacija je doduše viša, ali takođe je i viši privredni rast u odnosu na stare članice EU", objasnio je za današnju "Gazetu viborču" neobično jačanje srednjeevropskih moneta glavni ekonomista poljske BPH banke Rišard Petru. "Primer Slovačke pokazao je da na transakcijama sa monetama koje ulaze u zonu evra može da se dobro zaradi", dodao je ekonomista Invest Banke Jakub Borovski. Po oceni tog poljskog ekonomiste Poljska bi trebalo da požuri sa ulaskom u evrozonu, jer će se finansijske špekulacije svesti na sve manji broj zemalja koje su van zone evra, a zlot će zato biti više izložen potresima, zbog rizične prirode tog kapitala. "Evro bi Poljsku zaštitio pred naglim promenama kursa", kazao je Borovski. I za Poljsku, još više nego za bogatiju Češku, važan je priliv novca iz evropskih fondova a zemlji do sada vrlo uspešnoj u korišćenju evropskih dotacija ne ide na ruku da joj dotacije "jede" prejaki zlot. Dnevni list "Polska" izračunao je u današnjem izdanju da je za evropski novac koji se za četiri godine od ulaska Poljske u EU slio u zemlju moglo da se izgradi 2.000 kilometara autoputeva i 1.500 kilometara vodovoda a pravi talas dotacija Poljsku tek čeka iz evropskog budžeta za period do 2013. godine. Poljska do tada može da računa na 80 milijardi evra dotacija, a kada se uračuna obavezno sufinansiranje u zemlji, Poljaci će za razvoj i modernizaciju imati na raspolaganju oko 108 milijardi evra.

Ministri EU će potvrditi izglede Srbije za članstvo
Ministri Evropske unije će početkom iduće nedelje potvrditi izglede Srbije da ubrza približavanje EU i moguću kandidaturu za članstvo, uz poziv "proevropskoj vladi" u Beogradu da "konstruktivno doprinese miru i stabilnosti na Balkanu". To se navodi u nacrtu zaključaka zasedanja ministara EU idućeg utorka u Briselu, u koji je imala uvida agencija Beta, i u kojima se "pozdravlja formiranje nove srpske vlade s jasnim evropskim
programom". Uz poziv Beogradu da "otelotvori svoju posvećenost evropskom cilju", ministri evropske dvadesetsedmorice će podvući da to znači da se srpska vlada "konstruktivno angažuje u procesu stabilizacije i pridruživanja" EU. U pripremljenom završnom dokumentu zasedanja "izražavaju se i očekivanja da nova vlada održi povoljne odnose s EU i njenim državama članicama i razvije konstruktivan pristup naporima Evropske unije da doprinese miru i stabilnosti u balkanskom regionu". Savet ministara EU podvlači da, na temelju potpisanog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija može ubrzati pridruživanje EU, "uključujući dobijanje statusa kandidata za članstvo, čim se steknu svi nužni uslovi, a pre svega puna saradnja s Haškim sudom". U nacrtu zaključaka, o kojima će još raspravljati šefovi evropskih diplomatija, naglašava se i "podrška dijalogu o liberalizaciji viza sa Srbijom". Izvori u Savetu ministara EU su preneli i da se očekuje da, na dan zasedanja, u Brisel dođe i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koji bi trebalo da ima kontakte s evropskim zvaničnicima.

Barozo: Neiskorišćena poljoprivredna sredstva EU za Afriku
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo suočio se danas sa revoltom uprava mnogih evropskih sindikata zbog njegovog plana da iskoristi oko milijardu evra neiskorišćenih poljoprivrednih sredstava da bi pomogao afričkim poljoprivrednicima.U debati uprava sindikata i Evropskog parlamenta o budžetu EU za sledeću godinu, poslanici su, takođe, kritikovali planove da se "upumpa" novih 600 miliona evra u ugroženu ribarsku industriju, kako bi se ublažila kriza izazvana prevelikim brojem ribarskih brodova i preteranim ribarenjem. Barozo je predstavnicima grupe najrazvijenijih zemalja sveta - G8 rekao ovog meseca da će EU iskoristiti preostala poljoprivredna sredstva za kupovinu semena i veštačkih đubriva za Afriku u 2008. I 2009. godini, čime će pomoći u ublažavanju globalne krize hrane. Očekuje se da Evropska komisija sutra zvanično usvoji ovaj predlog, međutim, osam članica EU dovodi u pitanje legalnost toga, iako ne umanjuje humanost same ideje, rekle su diplomate. "Barozov predlog je danas dobio žuto svetlo. Postoje sumnje da li je on kompatibilan sa finansijskim sistemom EU", rekao je jedan diplomata EU za Rojters. Zemlje koje se protive Barozovom predlogu su Austrija, Britanija, Češka, Danska, Finska, Malta, Holandija i Švedska, dodao je taj diplomata. Sve ove zemlje, sem Češke, izdvajaju za budžet EU, koji je prošle godine dostigao 110 milijardi evra, a više od 40 odsto tog novca potrošeno je na poljoprivredu. Evropske vlade nameravaju da smanje budžet za sledeću godinu i to za oko 1.7 milijardi evra. Evropska komisija je predložila da evropski budžet za sledeću godinu bude 116.7 milijardi evra. O usvajanju budžeta EU zajednički odlučuju Evropski parlament i vlade članica EU.

Kušner: Pregovori sa Hrvatskom, EU želi i sa Srbijom
Evropska unija će nastaviti proces približavanja sa zapadno-balkanskim zemljama, nema sumnje u izgledu Hrvatske da postane članica EU, "a svi mi u Uniji želimo da nam se Srbija pridruži jednog dana", izjavio je danas šef francuske diplomatije Bernar Kušner u Evropskom parlamentu u Briselu. Kušner je, u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP o prioritetima francuskog predsedavanja EU, napomenuo da će za ulazak Srbije u EU "biti potrebno vremena". "Ima teškoća. Ništa nije rešeno na Kosovu", rekao je Kušner. "Ali konačno stvari napreduju i, ako mogu sebi da dozvolim takvu ocenu, mnogo bolje nego što su neki mislili", dodao je Kušner. On je napomenuo da pojedine zemlje EU "smatraju da se proširivanje članstva ne može ostvariti pre nego što svi mi, nas 27 zemalja, ne budemo oko toga saglasni". "A podsetiću", primetio je on, "ako to nije slučaj, onda se moramo pozvati na važeći Ugovor iz Nice, koji sadrži obavezu i da se (2009. godine) smanji broj komesara u Evropskoj komisiji i o tome zato moramo zajedno razgovarati". Kušner je jasno ciljao na Češku, a donekle i Poljsku, gde ima otpora prihvatanju Ugovora iz Lisabona, a posebno na Irsku čiji su građani na junskom referendumu odbacili taj novi temeljni akt o preustrojstvu institucija i mehanizma odlučivanja EU, koji omogućava da u članstvo uđu nove zemlje. Kušner je naveo da će sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem u ponedeljak otići u Dablin da sa irskim političkim prvacima, sindikatima i predstavnicima civilnog društva razmotre kako se može premostiti ovaj problem. Francuski ministar je zato posebno naglasio da će proces pridruživanja i pregovori o članstvu zapadno-balkanskih zemalja biti nastavljen i ukazao na tekuće pregovore s Hrvatskom. "Nema sumnje da će to biti učinjeno i mi aktivno nastavljamo pregovore s Hrvatskom", istakao je on. "Koristim priliku da zahvalim slovenačkom predsedništvu EU koje je bilo vrlo aktivno, pozitivno i delotvorno u pristupu teškoćama oko (pridruživanja) Balkana", dodao je šef francuske diplomatije. "Kada govorim o evropskim zemljama, naravno mislim na balkanske zemlje jer one prirodno pripadaju Evropi. A vrlo simbolično je bilo da je Slovenija, koja je" - kako je to rekao Kušner - "prva izašla iz saveza jugoslovenskih socijalističkih republika, bila zadužena za ridruživanje ostalih balkanskih zemalja, posebno Kosova, i naročito Srbije". "Ne sumnjam da će pregovori moći da se nastave sa svim balkanskim zemljama. I mi svi želimo da nam se Srbija jednog dana pridruži", podvukao je francuski ministar. Kušner je naglasio da će se nastaviti proces pridruživanja zapadno-balkanskih zemalja i politika "najbližeg susedstva" EU, posebno na području Crnog mora. Takođe je istakao da će biti ojačana strateška veza sa SAD i stavio do znanja da su "veoma važni odnosi s Rusijom". "Ne može se voditi spoljna politika EU bez dobrih odnosa sa Rusijom. To je deo evropske budućnosti", zaključio je Kušner. Iako je primetio da "Rusi ponekad koriste jezik koji nas zaprepašćuje", francuski ministar je dodao da očekuje da će u septembru početi dugo pripremani pregovori o novom sporazumu o saradnji EU-Rusija. Kušner je ukazao da je jedan od prioriteta francuskog predsedništva EU biti jačanje evropske odbrane i podvukao da evropska dvadesetsedmorica ne mogu snažno diplomatski delovati u svetskim poslovima bez vojno-odbrambene moći. Kad se govori o akcijama u Avganistanu i na Kosovu, onda se uveliko imaju na umu evropske snage, naveo je Kušner. On je ukazao na činjenicu da se zato moraju usaglasiti odnosi evropske odbrane i NATO, objasnivši da je reč o "strategiji dopunjavanja snaga", a ne "nezdravih ideoloških razlika i deplasirane konkurencije". Jer, podsetio je Kušner, 21 članica NATO su evropske zemlje.

Rumuniji 4,5 milijarde evra iz fondova EU za ekologiju
Rumunija će do 2013. godine dobiti 4,5 milijardi evra iz bespovratnih fondova EU za zaštitu životne sredine, saopštilo je danas rumunsko ministarstvo za zaštitu životne sredine. U saopštenju se precizira da je Evropska komisija za sada odobrila Rumuniji šest projekata za fondove namenjene unapređenju usluga u oblasti voda i za izgradnju kanalizacije što će pokriti potrebe više od milion stanovnika. Ministar za zaštitu životne sredine Atila Korodi je rekao da je to dobar početak, ali da je neophodno da se Evropskoj komisiji predstave novi projekti kako bi se izgradila ekološka infrastruktura u svim delovima zemlje, za šta su direktno odgovorne lokalne vlasti. Korodi se danas sastao sa predstavnicima lokalnih vlasti i zatražio od njih da se ozbiljno angažuju u realizovanju održivih projekata jer je to jedini uslov za dobijanje evropskih fondova. Stručnjaci i štampa često ukazuju da je Rumunija po stanju sistema za prečišćavanju vode i kanalizacije, daleko od evropskih standarda. Upozorava se takođe da bez ubedljivih i blagovremenih projekata Rumunija može izgubiti deo evropskih fondova predviđenih za ovu oblast.

Evropski komesar smatra da su tekstualne poruke preskupe
U Evropskoj uniji je cena slanja tekstualnih poruka (SMS) u inostranstvo previsoka i mora da bude zauzdana, rekla je danas evropski komesar za telekomunikacije Vivijan Reding. Reding je istakla da su se mobilni operateri oglušili o njene pozive i nisu spustili naknade za roming na tekstualne poruke i zato će ona u oktobru "pogurati" propise kojim će se te naknade limitirati. Slanje tekstualne poruke trebalo bi da košta između 0,11 i 0,15 evra a prosečna cena širom EU je 0,29 evra, navela je Reding dodajući da cena ide i do 0,80 evra za belgijske klijente. Komesar za telekomunikacije "obrušila" se na cenu tekstualnih poruka godinu dana nakon što je EU limitirala troškove poziva koji se upućuju u ili primaju iz inostranstva. Zahvaljujući tome, od prošlog leta je cena poziva pala do 60 odsto. Procenjuje se da Evropljani godišnje pošalju dve i po milijarde tekstualnih poruka kada putuju van granica zemlje i plaćaju deset puta više nego kada poruke šalju od kuće. Evropska komisija je navela da postoje velike razlike u cenama širom Evrope - švedski turista u Španiji platiće 0,40 evra da pošalje poruku svojima dok će britanski isto platiti 0,63 evra. Reding je naglasila i da je samo jedan mobilni operater u Austriji odgovorio na njen poziv da spusti cene slanja poruka do 1. jula.

Dopuniti i usvojiti Ugovor iz Lisabona
Članice Evropske unije ne žele ponovne pregovore o Ugovoru iz Lisabona i stručnjaci EU uveliko rade na dopunama koje bi omogućile prihvatanje novog temeljnog akta Unije, čije preustrojstvo omogućava i prijem novih zemalja u članstvo. Nikola Sarkozi će, u svojstvu predsedavajućeg EU, u ponedeljak u Dablinu pokušati da s vođstvom Irske sagleda kako otvoriti vrata usvajanju Ugovora iz Lisabona, koji su irski građani u junu odbacili na referendumu. Francuska je uverena da Unija treba da se proširi na Zapadni Balkan, ali je stav Pariza da ni Hrvatska, koja već pregovara o članstvu, ne može da uđe u redove EU ako njene institucije i sistem odlučivanja nisu za to preuređeni. Sve članice EU su za proširivanje na Zapadni Balkan, iako u nekim zemljama ima primedbi na previše ovlašćenja koja bi Ugovor iz Lisabona dao institucijama u Briselu. Ogromna većina zemalja EU smatraju da se samo preustrojstvom institucija i delotvornijim sistemom odlučivanja Evropska unija može izboriti sa svetskim izazovima globalizacije, skoka cena nafte i hrane, bezbednosti i klimatskih promena. U Evropskoj komisiji je potvrđeno da stručnjaci EU rade na dopunama Ugovora iz Lisabona koji bi Irskoj zajamčio jedno mesto komesara u Evropskoj komisiji, iako tekst Ugovora nalaže da se uz povećani broj članica EU broj komesara svede na dve trećine od broja članica.Odluku o takvoj dopuni mogu doneti šefovi država ili vlada Unije, a Irskoj bi se posebnom deklaracijom pružilo jemstvo za sve dosad tražene i već dobijene ustupke ili izuzetke. A to su da se na nivou EU neće odlučivati o pravu na abortus, da će se Irskoj garantovati vojna neutralnost, kao i da će se odluke o poreskim stopama i dalje donositi jednoglasno. Ovakve garancije bi trebalo da dovedu do toga da Irci ili ponovo izađu na referendum i, isto kao u slučaju usvajanja Ugovora iz Nice 2001, glasaju za Ugovor iz Lisabona, ili da se u političkim i strukturama vlasti u Dablinu nađe nova formula da se to učini i bez referenduma. Ministri za evropska pitanja 27 zemalja EU su, na neformalnom sastanku, prošlog vikenda u Brestu ponovo insistirali na tome da se više ne pregovara o Ugovoru iz Lisabona. Zauzet je stav da ratifikaciju tog Ugovora 23 zemlje EU okončaju pre polovine oktobra, s ciljem da se traži izlaz iz zastoja zbog irskog "ne" na referendumu. Na sastanku u Brestu su jedino Češka, Švedska i Nemačka stavile do znanja da to ne mogu da postignu do polovine oktobra, ali su predočile da se nadaju da će to moći da učine pre kraja godine. Ove tri zemlje čekaju na izjašnjavanje svojih ustavnih sudova o ratifikaciji Ugovora iz Lisabona, što može da uspori ceo postupak do novembra ili decembra. Španski državni sekretar za EU Dijego Lopes Garido izjavio je da "idealan scenario", koji priželjkuju sve vlade, jeste da "u oktobru na Evropskom savetu (samitu lidera EU) dođe do razjašnjenja kakva će biti 'mapa puta' za Ugovor iz Lisabona". "I da se, u svakom slučaju, pre kraja godine zna koji će ugovor o EU biti na snazi za evropske (parlamentarne) izbore" u junu 2009, a to znači onaj iz Nice ili iz Lisabona", rekao je.

Evropski farmeri kritikuju lidere zbog poljoprivrede
Evropski farmeri procenjuju da će ih sporazum o poljoprivredi, koji je na dnevnom redu predstojećih pregovora u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), koštati milijarde evra i najmanje pola miliona radnih mesta. U Evropskom farmerskom lobiju COPA kažu da je evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson (Peter Mandelson) pogrešio kada je rekao da će nepostizanje sporazuma na pregovorima u STO ostaviti Evropu izvan slobodne globalne trgovine. Sporazumom je predviđeno kresanje poljoprivrednih subvencija i otvaranje EU za veći poljoprivredni izvoz. COPA procenjuje da će to umanjiti prihod evropskih farmera za četvrtinu i koštati ih oko 30 milijardi evra godišnje. To je daleko veća cena od one koju prognozira Evropska komisija koja računa da će poljoprivredni sektor izgubiti 18 milijardi evra. Iz COPA tvrde da se Komisijina prognoza odnosi samo na žito, govedinu, svinjetinu, živinsko meso i mlečne proizvode a da njihova uključuje i gubitke na sektorima šećera, pirinča, ovčijeg i kozjeg mesa, voća, povrća i jaja. takođe ocenjuje da će potencijalni sporazum teško pogoditi evropski sektor prerade na kojem bi, sa zatvaranjem mesnih i drugih prehrambenih industrija, bez posla moglo da ostane pola miliona ljudi. Pregovarači iz STO ponudili su prošle nedelje nove predloge za reformu pravila koja se tiču trgovine poljoprivrednim proizvodima. Ministri trgovine EU razmatraće ih u petak a zatim će se 21. jula u Ženevi sresti ministri 30 vodećih trgovinskih sila i pokušati da postignu sporazum o liberalizaciji trgovine. Reč je o pregovorima u okviru Runde iz Dohe, koji su počeli pre gotovo sedam godina. Bogate i siromašne zemlje nikako da se dogovore oko globalnih pravila trgovine pri čemu su na jednoj strani brzo rastuće ekonomije, poput Kine, Indije i Brazila, a na drugoj SAD i Evropa.

Libija traži od EU da preispita nove imigracione mere
Libija je danas pozvala EU da preispita svoje nove mere protiv ilegalne imigracije, rekavši da bi to moglo da podstakne članice Afričke unije da preduzmu akciju ukoliko Unija bude insistirala na zakonu koji tretira afričke migrante kao kriminalce. "Afrika neće prihvatiti nijedan zakon baziran na represiji, koji afričke migrante, uključujući decu i hendikepirane ljude, tretira kao kriminalce", saopštio je libijski ministar spoljnih poslova, a prenosi državna agencija Džana. On je dodao da će se "ukoliko EU bude insistirala na tim merama, Libija konsultovati sa ostalim članicama Afričke unije kako bi proučili ovaj zakon i njegove reperkusije i zauzeli zajednički stav o tome". Libija, jedna od severno-afričkih kapija za migrante koji se nadaju da će stići u EU, nije rekla koje korake se nada da će Afrička unija preduzeti. Ministri EU podržali su francuske predloge za evropski pakt kojim će biti zaustavljena ilegalna imigracija, a biti privučeni visoko-kvalifikovani kadrovi, nekoliko nedelja pošto je EU donela odluku da bi ilegalni imigranti mogli da budu zadržani u pritvoru do 18 meseci i da se suoče sa kaznom od pet godina zabrana ulaska u Uniju. Evropska komisija procenjuje da u EU ima oko osam miliona ilegalnih imigranata. U prvoj polovini 2007. u Uniji je uhapšeno više od 200.000 njih, dok je nešto manje od 90.000 proterano. Prema migracionom paktu, koji bi trebalo da bude zaključen u oktobru, zemlje EU nameravaju da proteraju još više ilegalnih imigranata, dok će promovisati legalnu migraciju i raditi na uspostavljanju zajedničke azilantske politike do 2010. godine.

Najveći pad proizvodnje u zoni evra za 16 godina
Industrijska proizvodnja u zoni evra pala je u maju najviše za gotovo 16 godina pošto su na najveće evropske ekonomije nepovoljno delovali rast evra prema dolaru, skok troškova za energiju i hlađenje globalnog rasta. Proizvodnja u 15-članom bloku pala je u maju 1,9 odsto u poređenju sa aprilom, što predstavlja najveći mesečni pad od decembra 1992, saopštila je danas statistička služba EU. Gledano na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja je u maju pala 0,6 odsto. Bio je tom prvi pad na godišnjem nivou za tri godine. Evropske kompanije usporile su proizvodnju pošto je evro ove godine apresirao prema dolaru 8,8 odsto, a za godinu dana 15 odsto, što umanjuje konkurentnost evropskih proizvoda. Nepovoljno je delovao i rast troškova kao posledica rekordnih cena nafte.  Cene nafte sa u poslednjih godinu dana porasle 94 odsto i krajem prošle sedmice dostigle rekordnih više od 147 dolara za barel. Usporavanje globalnog rasta takođe je doprinelo smanjenju prodaje evropskih proizvoda u inostranstvu i to je posebno ukočilo ekonomije poput Nemačke, koje su predvodile ekspanziju zone evra u prvom ovogodišnjem kvartalu. Pojedinačno posmatrano, industrijska proizvodnja u Nemačkoj i Francuskoj, najvećim ekonomijama zone evra, u maju je pala 2,6 odsto na mesečnom nivou dok je italijanska oslabila 1,4 odsto, prenele su agencije zvanične statistike. Saopšteno i da je industrijska proizvodnja u 27-članoj EU u maju pala 1,4 odsto na mesečnom i 0,6 odsto na godišnjem nivou.

Solana: Sporazum EU-Sirija možda do kraja godine
EU bi ove godine mogla da potpiše dugo odlagani sporazum o partnerstvu sa Sirijom, rekao je visoki izaslanik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Havijer Solana na današnjem samitu u Parizu. Sirijski predsednik Bašar al-Asad prisustvovao je pored ostalih 40 lidera samitu u Parizu na kome je osnovana se Mediteranska unija. On je u poslednje tri godine bio u izolaciji zbog ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika al-Haririja, za koje mnogi veruju da je organizovano iz Damaska, dok Sirija negira bilo kakvu umešanost. Solana je istakao da će potpisivanje pakta o partnerstvu veoma mnogo zavisiti od ponašanja svih učesnika. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je nešto kasnije novinarima da je insistirala na sastanku sa sirijskim liderom "koga mi iz EU želimo da vidimo na delu". Ni Solana ni Merkelova nisu specifikovali uslove budućeg "zbližavanja", međutim, EU je stalo da spreči krijumčarenje oružja preko svojih granica do libanskog Hezbolaha, koga podržavaju Sirija i Iran.

Ferero-Valdner: Unija za Mediteran važan politički impuls
Evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner izrazila je nadu da će Unija za Mediteran oživeti "proces iz Barselone" i omogućiti da se reše neka politička pitanja između mediteranskih zemalja. Ona je za nemački radio Dojčland