Gruzija traži sankcije za one koji posluju u J. Osetiji
Gruzija traži od Evropske unije i SAD da uvedu sankcije preduzećima i pojedincima koje posluju u gruzijskim separatističkim oblastima Abhaziji i Južnoj Osetriji bez dozvole Tbilisija, rekao je danas gruzijski premijer Lado Gurgenidze. Gurgenidze je izrazio nadu da će EU primorati Rusiju da ispuni uslove sporazuma o primirju kojim je okončan vojni sukob Gruzije i Rusije, kao i da će obezbediti pomoć za obnovu ekonomije i rekonstrukciju Gruzije. Gruzijski premijer sastaće se s evropskim zvaničnicima u Briselu gde će sutra biti održan samit šefova država EU, ali neće govoriti na tom skupu. On je ocenio da poslovanje koje nije registrovano kod gruzijskih vlasti u Tbilisiju nije legalno, kao i da se boravak u tim oblastima bez dozvole "gruzijske granične patrole" mora smatrati neovlašćenim. Gurgenidze je u intervjuu agenciji AP objasnio da Tbilis traži sankcije za kompanije i pojedince koji svojim postupcima krše teritorijalni integritet Gruzije. Rusija je utorak priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Gruzijske snage pokrenule su 7. avgusta vojnu operaciju s ciljem da povrate kontrolu nad Južnom Osetijom gde su ruske mirovne trupe održavale mir. Ruske snage su potom izvršile protivudar, ali i zauzele deo gruzijske teritorije. Povodom vojnih operacija Rusije u Gruzije, Gurgenidze je rekao da one imaju posledice po ceo region."Ako akcije usmerene protiv Gruzije prođu bez odgovarajuće snažne i jedinstvene reakcije slobodnog sveta, onda može potojati iskušenjeda se takve akcije počine protiv drugih suverenih država u (ruskom) susedstvu u budućnosti", kazao je Gurgenidze.

Izvestioci SE iduće nedelje u Beogradu
Izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) Čarls Gerens (Ćarles Goerens) i Andreas Gros (Groš) posetiće početkom naredne sedmice Beograd, radi pripreme izveštaja o Srbiji o kojem će biti raspravljano na redovnom jesenjem zasedanju početkom otkobra u Strazburu. Kako je danas objavljeno u Strazburu, Gerens i Gros boraviće u Beogradu 1. i 2. septembra, a trebalo bi da se sastanu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, šefom diplomatije Vukom Jeremićem i ministrom za ljudska i manjinska prava Svetozarom Čiplićem. Najavljeno je da će izvestioci iz Strazbura razgovarati i sa predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, delegacijom srpskog parlamenta u Parlamentarnoj skupštini SE, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija, medija i diplomatskog kora, objavljeno je na sajtu SE. Jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine SE održava se od 29. septembra do 3. oktobra, a rasparava o Izveštaju o ispunjavanju obaveza koje je Srbija preuzela članstvom u SE nacrtom dnevnog reda predviđena je za 2. oktobar. Prema još nepotvrđenoj najavi, poslanicima SE pre razmatranja izveštaja o Srbiji trebalo bi da se obrati predsednik Srbije Boris Tadić.

U Kolumbiji zaplenjeno 11 miliona evra
U Kolumbiji su zaplenjene falsifikovane novčanice evra u vrednosti većoj od 11 miliona što je najveća do sada zaplena evra izvan Evrope, saopštila je danas evropska policijska agencija Juropol (Europol). Kolumbijska i evropska policija izvršile su juče u Bogoti raciju u ilegalnoj štampariji gde su izrađivane novčanice od 200 i 500 evra, saopštio je Juropol čije je sedište u Hagu. Vlasnik štamparije je uhapšen, a falsifikovani novac zaplenjen, dodaje se u saopštenju. Juropol precizira da su novčanice dobrog kvaliteta i da je trebalo da budu distribuirane u Evropi. Evropska centralna banka (ECB) saopštila je u julu da je sve veći broj falsifikovanih novčanica evra, a da je u prvih šest meseci 2008. za 15 odsto povećana suma zaplenjenih falsifikata i to uglavnom novčanica od 50 i 20 evra. Ta banka sa sedištem u Frankfurtu bila je ranije kritikovana što i dalje proizvodi novčanice od 500 evra čime pomaže kriminalcima u pranju novca.

Pariz: Nećemo razmatrati sakcije protiv Rusije u Briselu
Lideri Evropske unije neće razmatrati sankcije protiv Rusije na samitu koji će se u ponedeljak održati u Briselu, iako su se neke zemlje založile za to, rečeno je danas u kabinetu francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy). francuske diplomatije Bernar Kušner (Bernard Koućner) pre samo dva dana izjavio je da EU, kojoj Francuska trenutno predsedava, razmatra mogućnost uvođenja sankcija Rusiji zbog toga što je Moskva ove sedmice priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Visoki zvaničnik Sarkozijevog kabineta koji je želeo da ostane anoniman rekao je Asošijeted presu (AP) da pitanje sankcija ipak neće biti na dnevnom redu u ponedeljak u Briselu, iako će se raspravljati o situaciji u Gruziji. Zvaničnik je kazao da se nekoliko država, među kojima je Poljska, zalažu za uvođenje sankcija Rusiji, ali da to sada nije tema. Dodao je da je prioritet Francuske da obezbedi da Rusija poštuje dogovor o prekidu vatre. Sva ostala pitanja biće razmatrana kasnije, naveo je taj zvaničnik i dodao da će se to desiti verovatno na samitu EU-Rusija 14. novembra u Nici. Sve članice EU osudile su odluku Rusije da prizna nezavisnost separatističkih gruzijskih olbasti i založile se za oštrije mere protiv nje. Portparol nemačke kancelarke Ulrlih Vilhem (Ulrić Wilhelm) izjavio je da Angela Merkel veruje da je važno da se sa samita u Briselu pošalje jasna politička poruka koja će pokazati jedinstvo EU po pitanju Gruzije. Taj jedinstveni stav znači podršku teritorijalnoj celovitosti Gruzije, kao i odlučnost EU da pomogne u obnavljanju infrastrukture koja je uništena u poslednjim sukobima ruskih i gruzijskih snaga.

Pad inflacije u evrozoni
Inflacija u evrozoni pala je u avgustu sa rekordne visine, što donosi izvesno olakšanje posle izveštaja o najvećem poniranju poslovnog poverenja u proteklih pet godina, saopštila je danas Evropska komisija. Inflacija je skliznula na 3,8 odsto u avgustu, sa rekordnih četiri procenta u junu i julu, kada su gorivo i hrana naglo poskupeli u odnosu na prethodnu godinu, navodi statistička agencija EU. Ali, privrednici smrknuto gledaju na izglede 15 država koje zazajednički novac imaju evro. Ekonomsko poverenje palo je ponovo u avgustu, na 88,8, a industija, građevinski sektor i maloprodaja su više zabrinuti nego prošlog meseca. Privreda evrozone se usporava kočena rastom cena na benzinskim pumpama i u samoposlugama, zaoštravanjem kreditnih uslova izazvanih svetskom finansijskom krizom i usporavanjem privreda vodećih trgovinskih partnera, Velike Britanije i SAD.

Italija traži od Indije suzbijanje nasilja protiv hrisćana
Italijansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas ambasadora Indije u Rimu da zatraži "odlučnu akciju" indijskih vlasti za sprečavanje napada na hrišćanr, saopštila je danas Vlada Italije. U napadima u Indiji je ubijeno 11 ljudi. U saopštenju Vlade koja je danas razmatrala taj problem, tražise od Francuske, sada predsedavajuće EU, da pitanje napada na hrišćane uključi u program sastanka ministara spoljnih poslova Unije. Hinduistička rulja opljačkala je danas jednu crkvu i sukobila se sa hrišćanima u jednom selu u istočnoj Indiji, dok se vlasti bore da uspostave kontrolu nad verskim nasiljem u tom regionu. Hinduisti su ove nedelje, posle ubistva hinduističkog vođe iz oblasti Kandhamal, u kojoj godinama deluju hrišćanski misionari, uništili 12 crkava i napadali hrišćane u istočnoj državi Orisa. Katolički poglavar papa Benedikt XVI takođe je oštro osudio nasilje.

Talat:Sporazum o ujedinjenju Kipra moguć do kraja 2008.
Lider kiparskih Turaka Ali Talat rekao je danas da se nada da će rešenje kiparskog problema biti postignuto do kraja godine. Zbog međunacionalnog sukoba većinskih Grka i manjinskih Turaka, Kipar je "zelenom" linijom UN podeljen od 1963. godine, a Turska je 1974. okupirala deo ostrva na kojem žive manjinski Turci i proglasila međunarodno nepriznatu "Tursku republiku Severni Kipar". Niz posredničkih akcija na Kipru, pod okriljem UN je propao za poslednjih pola veka, a poslednji plan za ujedinjenje u "dvozonsku federaciju" su na referendumu 2004. godine Turci prihvatuili, a Grci odbili. "Cilj nam je da kiparski problem rešimo do kraja 2008. godine. Smatramo da je moguće postići rešenje u kratkom vremenskom roku. Sešćemo za (pregovarački) sto sa svom dobrom voljom koju posedujemo", rekao je Talat na konferenciji za novinare u Ankari, uoči razgovora o ujedinjenju Kipra, u sredu, 3. septembra. Talat je pre toga razgovarao sa turskim predsednikom Abdulahom Gulom. Predsednik Republike Kipar Dimitris Hristofjas i Talat trebalo bi da iscrpno razmotre ideje za ujedinjenje. Kiparski problem je smetnja ostvarenju želje Turske da bude primljena u EU, a ometa i aktivnost Republike Kipar koja je primljena u Uniju. Klima se drastično popravila otkako je na predsedničkim izborima u februaru pobedio levičar Hristofjas, nasledivši desničara Tasosa Papadopulosa. Hristofjas važi za mnogo umerenijeg u odnosu prema Turcima.

Pariz najavio sankcije liderima vojne hunte u Mauritaniji
Francuska je spreman da sankcije liderima vojne hunte u Mauritaniji zato što nisu oslobodili svrgnutog predsednika Sidija Mohameda Ulda Čeiha Abdalahija, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsednika. Francuska je već suspendovala pomoć za razvoj Mauritanije nakon vojnog puča kojim je ranije ovog meseca svrgnut Abdalahi. Francuska primećuje da predsednik Abdalahi nije oslobođen i da ustavni poredak koji je proistekao iz izbora marta 2007. godine nije ponovo uspostavljen", saopšteno je iz kancelarije predsednika Nikole Sarkozija. U saopštenju se navodi da je "u tim okolnostima Francuska spremna da uvede individualne sankcije protiv glavnih lidera hunte". Vojnici su tokom vojnog udara zajedno s Abdalahijem uhapsili i premijera Jahja Ulda Ahmeda El Vaghefa i ministra unutrašnjih poslova Mohameda Ulda Rzeizima. Vaghef i Rzeizim su pušteni, dok je Abdalahi zadržan u pritvoru.

Zemlje EU nisu složne oko uvođenja sankcija Rusiji
Članice Evropske unije (EU) ujedinjene su u osudi ruskog priznavanja nezavisnosti gruzijskih pokrajina Južna Osetija i Abhazija, ali ne postoji jedinstvo oko predloga da se na sledećem samitu EU, u ponedeljak, uvedu oštrije sankcije Rusiji. "Mislim da ne postoji jednoglasan stav o tome da se uvedu sankcije Rusiji", izjavio je danas Rojtersu neimenovani visoki zvaničnik EU posle sastanka na nivou ambasadora na kojem je pripreman samit koji će se u ponedeljak održati u Briselu. Druge diplomate EU navode da postoji široka podrška predlogu predsedavajuće zemlje Uniji Francuskoj, koja je danas pozvala na uvođenje oštrijih sankcija Moskvi. Šef diplomatije Francuske Bernar Kušner danas je izjavio da evropske zemlje "razmatraju sankcije" protiv Rusije. "Razmatraju se sankcije kao i druga sredstva", rekao je Kušner na konferenciji za novinare u Parizu.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je danas da je rasprava u EU o uvođenju sankcija Rusiji proizvod je "bolesne mašte" i konfuzije Zapada.

M.Bobić: Prelazni sporazum zavisi od saradnje sa Tribunalom
Generalna sekretarka Evorpskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je danas da bi prelazni trgovinski sporazum Srbije i EU mogao da stupi na snagu sredinom septembra i da će odluka zavisiti od ocene saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. "Srbija jeste učinila neke korake, ali zemlje poput Holandije i Belgije imaju rezerve i čekaju izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca", rekla je Maja Bobić agenciji Beta. Maja Bobić je navela da su neke članice EU iznele pozitivne komentare i da su Italija i Austrija podržale stupanje na snagu prelaznog sporazuma. "Bilo bi lepo da Skupština Srbije ratifikuje i prelazni sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP), jer bi time pokazala usklađenost politike", rekla je Maja Bobić povodom izjave izvestioca za Srbiju Evropskog parlamenta Jelka Kacina o prelaznom sporazumu. Kacin je nedavno u Beogradu izjavio da evropski ministri neće žuriti da prelazni sporazum stupi na snagu ako Srbija u Skupštini "nije u stanju da posle 'a' kaže i 'b'" i ratifikuje ŠP.

Svilanović očekuje stupanje na snagu prelaznog sporazuma
Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović izrazio je danas očekivanje da će EU odlučiti da prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom stupi na snagu posle posete državnog vrha Srbije Briselu početkom septembra. "Ako jedna, dve ili nekoliko zemalja imaju sumnju, imam poverenje u državni vrh Srbije da će razvejati te sumnje. Ako sumnje ostanu i neke zemlje ne budu ubeđene, onda se tu više ne radi o poverenju u Srbiju, nego o pitanju evropske politike prema zapadnom Balkanu", rekao je Svilanović agenciji Beta. Dodao je da bi 3. septembra Brisel trebalo da poseti najviša po rangu i najbrojnija delegacija Srbije od kada Srbija ima odnose sa EU. "Za mene je nezamislivo da posle tih razgovora, za koje smatram da bi mogli da budu od istorijskog značaja za odnose Srbije i EU, svega nekoliko dana posle toga evropski ministri ne budu u stanju da se dogovore o stupanju na snagu prelaznog sporazuma kao dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Svilanović. Bivši šef diplomatije je dodao da stupanje na snagu prelaznog sporazuma "koristi samo EU", jer je suština tog sporazuma da Srbija snizi carine na proizvode koji dolaze iz zemalja EU, dok su snižene carine za proizvode koji iz Srbije idu u EU. "Isključivi korisnik stupanja na snagu prelaznog sporazuma je EU i njima to koristi. Ako oni nisu spremni da taj deo sporazuma stupi na snagu, Srbija time uopšte ne bi trebalo da se bavi, niti bi to trebalo da je brine", rekao je Svilanović. Dodao je da je stupanje na snagu prelaznog sporazuma "samo znak da se proces saradnje sa EU nastavlja" i da je posao koji je započet potpisivanjem ŠP-a krenuo u dobrom smeru koji će ići ka ratifikaciji ŠP-a. "Ratifikovanje ŠP-a je važno, ali nije u direktnoj vezi sa stupanjem na snagu prelaznog sporazuma", podsetio je Svilanović i dodao da je taj sporazum trebalo da stupi na snagu danom potpisivanja, ali je to odloženo zbog potrebe da Srbija ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. "Posle tako velike stvari kao što je hapšenje i izručenje Radovana Karadžića, i one zemlje koje su bile skeptične ostaju bez argumenata da spreče stupanje na snagu prelaznog sporazuma", rekao je Svilanović. Svilanović je naveo da je poseta delegacije Srbije Briselu prilika da se nova Vlada Srbije predstavi i izrazi zahvalnost EU za podršku koju je Srbija uživala u poslednje dve godine. "To je prilika da Vlada Srbije sa EU počne dijalog o ključnoj stvari za Srbiju, a to je nastavak procesa pridruživanja Srbije EU. Nadam se da će se delegacija Srbije u Briselu dogovoriti da sa EU više ne razgovara o tehničkim detaljima, nego o sticanju statusa kandidata i početku pregovora sa EU", rekao je Svilanović. Istakao je da je "veoma veliki optimista" da će EU, posle dramatičnih događaja na Kavkazu, shvatiti od kako je velikog značaja njen odlučni angažman na zapadnom Balkanu u procesu pridruživanja svake zemlje, a pre svega Srbije. "Ako neko u ovakvom istorijskom trenutku ne razume od kakvog je značaja ubrzanje procesa pridruživanja zemalja zapadnog Balkana za EU i za punu stabilnost regiona, onda će to biti još jedna propuštena prilika da se region stabilizuje", rekao je Svilanović.

EK: I dalje je planiran sastanak EU-Rusija
Naredna runda pregovora E.unije i Rusije o novom strateškom partnerstvu "i dalje je predviđena" za 15. i 16. septembar iako bi mogla da bude dovedena u pitanje na samitu EU u ponedeljak, saopštava Evropska komisija. Ta runda pregovora u Briselu "i dalje je planirana ali se ne mogu predvideti razgovori koji će biti održani naredne sedmice", na samitu lidera EU u Briselu, a potom i šefova diplomatije 5. i 6. septembra u Avinjonu, rekao je portparol EK Piter Pauer (Peter Power). Nakon višemesečne polemike unutar EU, pregovori sa Rusijom su zvanično počeli na samitu EU-Rusija 26. i 27. juna u Sibiru. Prva runda konkretnih razgovora održana je potom 4. jula u Briselu. Pregovarači su tada odlučili da se sastanci održavaju na oko šest nedelja, a prva procena je predviđena za samit EU-Rusija u novembru u Nici. Nakon sukoba u Gruziji i evropske osude odluke Moskve da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, neizvestan je nastavak pregovora. Zemlje koje se zalažu za oštriji nastup prema Rusiji poput baltičkih država i Poljske, pominju i mogućnost otkazivanja pregovora. Šef diplomatije Francuske, predsedavajuće EU Bernar Kušner danas je prvi put pomenuo da se razmatraju sankcije prema Rusiji, ne precizirajući mere. Neki analitičari, međutim, smatraju da bi prekid pregovora bio kontraproduktivan posebno jer Evropa zavisi od ruskog gasa i nafte. Zamrzavanje razgovora sa Moskvom o ukidanju viza za državljanje Rusije koji putuju u EU, takođe je pominjana kao mera koju bi Evropljani mogli da preduzmu.

Razmatraju se sankcije protiv Rusije
Evropske zemlje "razmatraju sankcije" protiv Rusije, izjavio je danas šef diplomatije Francuske, predsedavajuće EU Bernard Kušner uoči vanrednog sastanka evropskih lidera u ponedeljak u Briselu."Razmatraju se sankcije kao i druga sredstva", rekao je Kušner na konferenciji za novinare u Parizu. Ovo je prvi put da je Pariz pomenuo mogućnost sankcionisanja Moskve zbog njene odluke da prizna nezavisnost gruzijskih pobunjeničkih regiona Južne Osetije i Abhazije. "Lično, neću da nagađam o sankcijama pošto još nije održan sastanak, ali mi u ovom trenutku radimo sa 26 partnera", rekao francuski ministar spoljnih poslova. Kušner je rekao da evropske zemlje nastoje da sastave tekst u kojem će snažno izraziti stav neprihvatanja situacije u Gruziji. Lideri država i vlada članica Evropske unije razmotriće u ponedeljak budućnost odnosa sa Rusijom nakon najnovijih događaja na Kavkazu.

Roč: Irskoj je potreban drugi referendum
Irska bi trebalo da održi drugi referendum i da ratifikuje sporazum EU, ukoliko želi da izbegne izolaciju, saopštio je danas irski ministar za evropska pitanja Dik Roč. Kako je saopšteno iz Ministarstva, sporazum EU će najverovatnije priznati svih ostalih 26 članica EU. Kako je ranije navedeno, irski glasači su izazvali diplomatsku krizu u EU u junu, kada su odbili da ratifikuju Lisabonski sporazum. Tim sporazumom bi trebalo da se okonča reformisanje institucija u EU. Lisabonsi sporazum bi trebalo da zameni sporni ustav Evropske Unije koji su 2005. godine Francuska i Holandija odbile da ratifikuju. Za sada, irski ministri smatraju da je prveše rano za Irsku da održi još jedan referndum. "Smatram da je referendum odgovarajući odgovor na poziciju u kojoj se nalazimo", rekao je irski ministar za evropska poitanja Dik Roč "Irskim nezavisnim novinama". Roč je dodao da je to za sada "vrlo lično shvatanje ove situacije". Ministar za inostrane poslove Majkl Martin (Mićael Martin) rekao je prošlog meseca da će Irska dati jasniji odgovor EU na predstojećem Samitu u decembru. Roč je ocenio da će najverovatnije svih 26 članica EU do kraja godine ratifikovati sporazum, što će, navodi on, ostaviti Irsku po strani, izolovanu. "Ukoliko želimo da zadržimo našu poziciju konstruktivnog člana EU, ne možemo da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo i da ponavljamo da "ne" znači "ne", rekao je Roč za "Irske nezavisne novine". Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) čija zemlja trenutno predsedava EU dočekan je uzvicima demonstranata "Ne znači NE", kada je u julu ove godine posetio Dablin.  Protiv Lisabonskog sporazuma, glasalo je 53,4 odsto irskih glasača, dok ga je 46,6 odsto podržalo. Lisabonski ugovor je, prema prvobitnom planu, trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.

EU bi trebalo da se posebno obaveže prema Ukrajini
EU je saopštila danas da bi 27-člani blok trebalo posle invazije ruskih trupa na Gruziju da se posebno obaveže prema Ukrajini. "EU bi trebalo da se posebno obaveže prema Ukrajini. Trebalo bi da prizna njeno pravo na buduće članstvo u EU, donese sporazum za liberalniji vizni režim, ponudi solidarnost u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine i načini korake koji će toj zemlji omogućiti integraciju u evropsko energetsko tržište", piše u saopštenju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR). ECFR dodaje da EU treba da odgovori na rusku vojnu invaziju od 8. avgusta "jače se boreći za demokratiju, napredak i bezbednost u širem regionu", ali da "sačuva na stolu stroge mere prema Moskvi, ukoliko se Rusija bude odupirala". Odnosi sa Ukrajinom, sa kojom bi EU trebalo da održi zajednički samit 9. septembra, trebalo bi da da budu odskočna daska te strategije. Ukrajina, kao i Gruzija, bivša je sovjetska republika sa najbrojnijom ruskom manjinom, čiji lideri su "naljutili" Moskvu zbog težnje za uspostavljanje bliskijih odnosa sa Zapadom, uključujući i želju da uđu u NATO. Diplomate EU razmatraju odgovor na ruski napad na Gruziju, koji je usledio posle pokušaja Tbilisija da povrati kontrolu nad otcepljenim regionom proruske Južne Osetije. Kratki rat između dve zemlje okončan je sporazumom o prekidu vatre koji je potpisan 15. i 16. avgusta, uz posredovanje francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Moskva, međutim, i dalje ignoriše zahteve Zapada da povuče svoje vojnike iz Gruzije. ECFR je, takođe, saopštio da bi EU trebalo da ojača svoja obećanja za članstvo u Uniji za Moldaviju, koja se graniči sa Ukrajinom. EU bi trebalo i da izvrši pritisak da mandat ruskih i gruzijskih trupa u Južnoj Osetiji i drugoj gruzijskoj separatističkoj oblasti, Abhaziji, bude zamenjen međunarodnim mirovnim snagama, koje bi trebalo da čini nekoliko hiljada vojnika. Unija bi trebalo, kako navodi ECFR, i da podrži međunarodnu istragu gruzijskog konflikta, čiji cilj bi bio i objavljivanje njegovih uzroka. EU je preduzela mnogo opreznije mere prema Rusiji od SAD, koja je istakla da bi akcije Moskve mogle da utiču na njeno članstvo u grupi industrijski najrazvijenijih zemalja sveta - G8, kao i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Francuska predlaže sastanak lidera EU o Gruziji
Francuska je danas pozvala se 1. septembra održi sastanak evropskih lidera o krizi u Gruziji i odnosima Evropske unije i Rusije. U saopštenju kancelarije francuskog predsednika Nikole Sarkozija navodi se da je Francuska, kao predsedavajuća Evropskoj uniji, pozvala da se održi sastanak u Briselu. Evropski lideri razmotrili bi krizu u Gruziji, kao i odnose Unije sa Rusijom i eventualno slanje pomoći Evropske unije u Gruziju, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Merkelova predlaže konferenciju o Gruziji
Nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je da Evropska unija organizuje "susedsku konferenciju" za Gruziju - skup na kome bi učestvovale države koje se graniče sa Gruzijom, izjavio je danas portparol nemačke vlade. "To je konferencija čiji je jedini cilj podrška i jačanje Gruzije u ekonomskom smislu. To nije konferencija usmerena na pronalaženje političkog rešenja sukoba", rekao je vladin portparol Tomas Steg. Prema pisanju nedeljnika "Špigl", ideja Merkelove je da na skupu učestvuju gruzijski susedi kao Jermenija i Azerbejdžan, ali ne i Rusija. Predlog je predat Francuskoj, koja predsedava Evropskom unijom do kraja godine. Nakon ruske intervencije koja je došla kao odgovor na ulazak gruzijskih trupa na teritoriju separatističkog regiona Južne Osetije, Gruzija je pretrpela znatnu štetu na infrastrukturi.

Nemačka policija razotkrila međunarodni lanac pedofila
Nemačka policija je u do sada najvećoj akciji te vrste razotkrila međunarodni lanac pedofila i prikupila podatke o više hiljada internet-korisnika pornografskih snimaka iz čak 98 zemalja. Policija u Mihnenu je saopštila da je samo u Nemačkoj uhapšeno ili je istraga spovedena protiv 987 osoba i to, kako se naglašava, različite starosne dobi i iz različitih društevnih slojeva. Istraga je počela još 2006. godine kada je otkriven porno-provajder u Konstamcu koji je imao oko 48.000 korisnika, od toga 7.500 samo u Nemačkoj. U međuvremenu je došlo do hapšenja i prvih presuda, ali je policija javnost tek sada upoznala sa tom akcijom da bi obezbedila njen puni uspeh. U okviru istrage policija je samo u Nemačkoj zaplenila 1.000 računara, 1.800 pornografskih video-filmova i 45.000 disketa i drugog materijala. U međuvremenu je uhapšeno i 80 osoba u Austriji, 65 u Poljskoj, 53 u Turskoj i 38 u Australiji.

Izgubljeni podaci o svim zatvorenicima u Engleskoj i Velsu
Lični podaci svih zatvorenika u Engleskoj i Velsu izgubljeni su, pošto je privatna konsultantska firma koja je radila za vladu, izgubila "fleš memoriju" za kompjuter, koja je sadržala te informacije. Britansko Ministarstvo unutrašnjoj poslova je saopštilo daizgubljeni "memorijski stik" sadrži imena i datume rođenja svih zatvorenika, kao i imena, adrese i datume rođenja 33.000 osoba koje su osuđivane najmanje šest puta. Ministarstvo unutrašnjih poslova odmah je naložilo istragu o incidentu, najnovijem u nizu problema britanskih vlasti sa bezbednošću informacija. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je šifrovalopodatke pre nego što ih je dostavilo firmi PA konsalting grup (PA Consulting Group), sa sedištem u Londonu. Informacije su zatim pohranjene na "memorijski stik" koji je izgubljen.

U sredu potpisivanje sporazuma o američkom štitu
Sporazum o izgradnji raketne baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj, parafiran u četvrtak, potpisaće svečano u sredu u Varšavi američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, potvrdio je poljski ministar. Stejt department saopštio je da će u utorak Kondoliza Rajs doputovati u dvodnevnu posetu Varšavi iz Brisela sa sastanka šefova diplomatije zemalja NATO o Gruziji, a glavna tačka poljskog programa je upravo potpisivanje sporazuma o štitu. Šikorski je u intervjuu koji danas objavljuje poljski list "Đenjik" istakao da veruje da će dogovor sadašnje američke administracije sa Varšavom i Pragom da SAD svoju evropsku bazu štita kompletiraju sa 10 raketa presretača u Poljskoj i radarom u Češkoj poštovari i budući stanar Bele kuće. "U subotu sam ponovo razgovarao sa senatorom Barakom Obamom i kada sam ga direktno pitao za štit rekao mi je da podržava koncepciju antiraketne odbrane a odluku će doneti onda kada bude siguran da štit zaista funkcioniše i da njegov cilj nije Rusija", kazao je Šikorski. kandidat američkih demokrata pozvao je telefonom ovog vikenda šefa poljske diplomatije, koji je jedno vreme živeo u SAD i ima dobre veze i sa republikancima i demokratama, da se konsultuje o situaciji u Gruziji. "Barak Obama izrazio je podršku Ukrajini da uđe u program za buduće članstvo u NATO (MAP)", rekao je Šikorski i dodao da i poljska diplomatija procenjuje da bi korak napred bilo makar toda se NATO preko MAP približi Ukrajina, ako se za sada ne zna kako će na krizu reagovati članice NATO koje nisu bile za buduće članstvo Gruzije. Šikorski je povodom ruskih reakcija na parafiranje i sada potpisivanje sporazuma o američkoj bazi rekao da je logično da, kada Rusija preti Poljskoj, Poljaci imaju pravo da se osećaju ugroženi. "Ali te tvrdnje ruskih generala su problem za ceo NATO i nadam se da će Alijansa o tom pitanju zauzeti jasan stav", rekao je Šikorski. Za razliku od poljskog predsednika Leha Kačinjskog, koji je u tri intervjua poljskim medijima od petka optužio Evropsku uniju i njenog predsedavajućeg Francusku da se prema Rusiji ponaša kao poslušnik, Šikorski je upozorio da ne može Poljska stalno da se nešto vređa, dok svi ostali razgovaraju sa Moskvom. "Ne može to tako da svi sa Rusijom razgovaraju, a jedino mi dižemo most i durimo se. Razlike postoje, uznemiruju nas tendencije u Rusiji, osuđujemo brutalnost prema Gruziji ali sa susedom je uvek bolje razgovarati čak i o najtežim problemima nego ne razgovarati uopšte", poručio je šefu države Radoslav Šikorski.

Šikorski: Ponuda ruskih inspekcija štita i dalje stoji
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski poručio je danas Rusiji da je i dalje na snazi ponuda za ruske inspekcije u budućoj raketnoj bazi američkog antiraketnogštita u Poljskoj. "Želimo da nastavimo dijalog sa ruskom stranom, želimo da se uveri da baza štita nije uprena protiv nje", napisao je Šikorski za današnje izdanje poljskog lista "Fakt" i dodao da je i dalje otvorena ponuda da ruski inspektori dolaze u baze. Šikorski je naglasio da su i Vašington i Varšava oklevali da učetvrtak uveče obznane da je postignut preliminarni sporazum o razmeštanju deset raketa presretača u budućoj bazi štita u Ređikovu na severu Poljske."Zbivanja u Gruziji bili su izvesna prepreka da obznanimo uspeh pregovora, jer ni američkoj administraciji ni poljskoj vladi nije stalo do toga da štit predstavimo kao anti-rusku inicijativu", napisao je poljski ministar. "Jasno mi je da sada u vezi sa brutalnom akcijom Rusije u Gruziji preovladavaju emocije. Ali kada se strasti stišaju i opadne ratničkoraspoloženje, i dalje smo sa Rusijom susedi", zaključio je Šikorski. Poljska vlada za sada izbegava da reaguje na najnovije pretnje iz Moskve posle parafiranja američko-poljskog sporazuma o štitu ijučerašnje upozorenje načelnika Generalštaba ruske armije generala Anatolija Nogovicina da će Poljska zbog štita u slučaju sukoba bitiprva na meti ruskih raketa. "Objekat kao što je baza SAD uvek je prvi kod druge strane na spisku ciljeva za uništenje", rekao je Nogovicin i izrazio žaljene što je sporazum parafiran i odluka da se štit proširi i u Srednju Evropu doneta u tako komplikovanom međunarodnom trenutku. Zvanična Varšava se nada da se neće potvrditi, za sada nezvanične najave, da je zbog podrške Poljske Gruziji i pristanka na američku bazu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov otkazao posetu Varšavi najavljenu za septembar. "Zvanično još nemamo informacije. Bilo bi dobro da dođe jer imamo o da pričamo, između ostalog da razmotrimo i temu američkog štita", rekao je Šikorski.

Kačinjski: Stav EU prema Rusiji mek zbog ekonomskih interesa
Predsednik Poljske Leh Kačinjski ocenio je danas da Francuska i Nemačka zbog ekonomskih interesa nemaju dovoljno čvrst stav prema Rusiji i optužio ih da Evropskoj uniji nameću svoj stav. "Još jednom se pokazalo da odluke u Evropskoj uniji donose Pariz i Berlin. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je stav prema Rusiji razradio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, čiji glas je bio odlučujući", kazao je predsednik Poljske u intervjuu poljskom dnevniku Žečpospolita. "Smešno je tvrditi da Evropska unija mora da ima jedinstveni stav o Rusiji", kazao je Kačinjski i optužio Francusku i Nemačku da nemaju dovoljno čvrst stav prema Rusiji. "Francuska i Nemačka imaju poseban stav prema Rusiji, iz istorijskih razloga, ali pre svega zbog ekonomskih interesa velikih kompanija koje se nadaju da će zaraditi ogromnu količinu novca u Rusiji", ocenio je Kačinjski. Da, te firme će zaraditi novac, ako im Rusija dozvoli", dodao je on. Kačinjski je u sredu kritikovao mirovni plan koji je Sarkozi predstavio Rusiji i Gruziji zbog toga što se u tom dokumentu ne pominje poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije.

Šikorski negirao da je štit uperen protiv Rusije
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski negirao je da je sporazum o raketnoj bazi američkog antiraketnog štita, koji su sinoć u Varšavi parafirali SAD i Poljska, uperen protiv Rusije. "Samo zli ljudi treba da se plaše tog našeg sporazuma", rekao je Šikorski i podsetio da je sadašnji dogovor o tome da SAD razmeste u Poljskoj 10 raketa presretača, koje bi zajedno sa radarom u Češkoj kompletirale evropsku bazu štita, plod višemesečnih pregovora Vašingtona i Varšave. "Dobili smo u njima ono do čega je Poljskoj posebno stalo – klauzulu u političkoj deklaraciji o tome da ćemo zajedno reagovati na pretnje, vojne i one drugog karaktera, ako se pojave od strane trećih država", rekao je Šikorski. Do sada su SAD pristajale da se obavežu da vojno priteknu u pomoć Poljskoj, samo ukoliko bi bila napadnuta sama baza američkog štita. Šikorski je, takođe, potvrdio da sporazum predviđa i razmeštanjeza stalno jedne baterije modernih protivraketnih sistema patriot na teritoriji Poljske, zajedno sa stotinak američkih vojnika, najmanje do 2012. godine. Iako će sistem patriot biti pod komandom Amerikanaca, SAD će Poljskoj omogućiti da pod povoljnim uslovima nabavi još najmanje nekoliko baterija te moderne protivraketne odbrane. "Imaćemo tako dva garnizona, bazu štita koja brani čitav NATO od balističkih raketa i garnizon sa raketama patriot koje će biti upotrebljene čisto za našu odbranu, kako Poljska prema svojim potrebama naznači", rekao je Šikorski. Da jedna baterija patriota, iako može sama da odbrani samo ništavan komadić Poljske, ima ogroman simbolični značaj potvrdio je sinoć i poljski premijer Donald Tusk. "Imam osećaj da su Amerikanci razumeli da treba preći Odru i da Poljska više ne treba da leži u zoni koja nije neposredno branjena",rekao je Tusk televiziji TVN i naglasio da je najvažnije da Poljska bude zaštićena od prvih sati sukoba. "Verujemo u snagu Evropske unije i NATO, ali u njihovom slučaju potrebno je mnogo dana da se pokrene mašinerija bezbednosti. Poljska i Poljaci žele da budu u takvim vojnim savezima gde je bezbednost garantovana od prvih trenutaka", istakao je Tusk. Parafiranje sporazuma, koji će Šikorski zajedno sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs potpisati tek pošto sa njegovim sadržajem upozna predstavnike poslaničkih klubova i šefa države, pozdravio je odmah oduševljeno poljski predsednik Leh Kačinjski. Varšava je dočekala i prvu konkretnu reakciju Moskve na štit, kao i na aktivnu podršku Leha Kačinjskog zajedno sa predsednicimabaltičkih zemalja i Ukrajine Gruziji.Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov,međutim, iznenada je otkazaojuče već pripremljenu septembarsku posetu Poljskoj."Nadam se da ćemo se sa Rusijom, kada opadnu ratničke strasti,vratiti normalnim odnosima", prokomentarisao je to otkazivanje Šikorski i dodao da je to više reakcija na Gruziju, nego na pristanak Varšave na štit.

Đurović: EU insistira na priključenje zemalja u paketu
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović izrazila je danas žaljenje što Evropska unija "insistira" na priključenju zemalja "u paketu", a ne na osnovu njihovih pojedinačnih rezultata. Đurovićeva je za podgorički radio "Antena M" kazala de EU insistira na takozvanom "karavan, a ne regata" pristupu i ocenila da to "nije dovoljno stimulativno za zemlje regiona". "Mislim da je na žalost rasplozenje EU da to bude 'karavan'", kazala je ona, ali i navela da je "suština procesa korist za nas same, za naše građane i našu ekonomiju". U tom smislu Đurovićeva je ocenila da Crna Gora "sigurno neće robovati rokovima, datumima, niti će moliti više nego što je to primereno". "Želimo da budemo dovoljno atraktivan evropski partner, kao što jesmo, tako da mi budemo poželjan partner i za sledeću fazu integracija i za punopravno članstvo", dodala je potpredsednica vlade. Crnogorski zvaničnici su u više navrata saopštavali da se zalažu za takozvani "regata princip" priključenja EU, koji podrazumeva pojedinačno vrednovanje zemalja na njihovom putu ka članstvu. Đurovićeva je ukazala da je izveštaj Evropske komisije o progresu Crne Gore, koji će biti objavljen u oktobru, preduslov za kandidaturu za članstvo u EU, ali nije precizirala da li on mora da bude pozitivniji u odnosu na prošlogodišnji, prenosi podgorički radio. Po njenim rečima izveštaj je bitan, ali ne i presudan. Potpredsendica crnogorske vlade je kazala da očekuje pozitivan izveštaj Evropske komisije, "jer je Crna Gora ostvarila mnogo".

Klaus se ogradio od deklaracije novih članica EU o Gruziji
Češki predsednik Vaclav Klaus negirao je danas da se "vozi na pomodnom talasu - zlatna Gruzija i zla Rusija" i ogradio se od deklaracije predsednika Poljske, Litvanije, Letonije, Estonije i Ukrajine, koji su ove nedelje na mitingu u Tbilisiju izrazili bezrezrevnu podršku Gruziji u sukobu sa Rusijom. "Tužan sam zato što se ponovo izbegava da se uvidi kakva je realnost, ponovo se stvaraju nekakvi mitovi, opet se igraju igre oko tragične situacije, koja je bez sumnje na Kakvazu za milione ljudi tragedija, a žrtve su uvek oni obični ljudi, a ne političari", kazao je Klaus češkom radiju. Klaus koga već nekoliko dana kritikuju češki mediji što se o sadašnjem sukobu na Kavkazu uopšte ne izjašnjava, iako se njegov glas čuo svaki čas tokom raspada bivše Jugoslavije, kazao je da ga doduše "jezik svrbi da se izjasni", ali da jednostavno odbija da se "vozi na tom pomodnom talasu - zlatna Gruzija, zla Rusija". "U svakom slučaju ja ne vidim situaciju tako kako su zauzele stav moje kolege iz baltičkih zemalja i predsednik Poljske", rekao je Klaus i dodao da je to "toliko pojednostavljeno viđenje sveta" da bi zasluživalo opširnu analizu. Češka vlada, na čelu sa premijerom Mirekom Topolanekom i šefom češke diplomatije, knezom Karelom Švarcenbergom, izrazila je podršku Tbilisiju u sukobu sa Moskvom, a posebno teritorijalnom integritetu Gruzije. Opoziciona levica deli mišljenje Klausa, a češke socijaldemokrate i nereformisani komunisti odmah su upozorili da sada Zapad žanje plodove svog nametanja priznanja Kosova. "Zajedno sa desetinama poslanika i građana Češke pozivali smo Češku da ne prizna samostalnost Kosova", podsetio je predsednik Poslaničkog doma iz Češke socijaldemokratske stranke Miloslav Vlček. "Razvoj zbivanja nam je sada dao za pravo, a isti oni političari koji poštovali teritorijalni integritet i suverenitet Srbije sada traže od Rusije da poštuje teritorijalni integritet Gruzije", upozorio je u saopštenju za štampu Vlček.

Predsednici Poljske i još četiri zemlje idu u Gruziju
Predsednici pet zemalja koje su nekad bile u sferi sovjetskog interesa - Poljska, Ukrajina i tri Baltičke zemlje - hitno će otputovati u Tbilisi da pokažu svoju podršku Gruziji, saopštio je savetnik poljskog predsednika Leha Kačinskog. Postoji politička volja od strane pet predsednika da otputuju u Gruziju," rekao je Marius Hadzlik, direktor kancelarije poljskog predsednika za spoljne poslove. On je rekao da se sada finalizuju detaljji te posete i da bi predsednici mogli da otputuju još večeras ili sutra ujutro. U Baltičkim zemljama i Poljskoj večeras su organizovane demonstracije u znak podrške Gruziji. U Rigi je demonstriralo više od hiljadu Letonaca i predstavnika gruzijske zajednice ispred spomenika slobodi koji je simbol ponovnog sticanja nezavisnosti Letonije od bivšeg Sovjetskog Saveza.  Talinu u Estoniji oko 500 ljudi protestovalo je u znak podrške  Gruziji, a nekoliko desetina demonstranata se okupilo ispred ruske ambasade u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije. U Varšavi oko 300 demonstranata je ispred ruskog diplomatskog predstavništva uzvikivalo "Ne ruskom imperijalizmu" , "Rusi idite kući" i "Živela slobodna Gruzija".

Umro bivši austrijski kancelar Fred Sinovac
Bivši kancelar Austrije Fred Sinovac preminuo je u 79. godini, objavio je danas sadašnji kancelar Alfred Guzenbauer, ne navodeći uzrok smrti. Sinovac je funkciju preuzeo 1983. godine, pošto je ostavku podneo njegov prethodnik, Bruno Krajski, posle izbora u kojima je njegova Socijalistička partije izgubila apsolutnu većinu u Parlamentu. Tri godine kasnije Sinovac je podneo ostavku, posle izborne pobede Kurta Valdhajma. Valdhajm je pobedio, uprkos optužbama da je tokom Drugog svetskog rata bio pripadnik nemačkih jedinica, optuženih za ratne zločine na Balkanu.

EU pozvala Rusiju da obustavi operacije u Gruziji
Evropska komisija pozvala je danas Rusiju da obustavi vojne aktivnosti na gruzijskoj teritoriji, dok je generalni sekretar NATO optužio Moskvu za prekomernu upotrebu sile. "Pozivamo Rusiju da odmah obustavi sve vojne aktivnosti na gruzijskoj teritoriji", rekla je portparolka Evropske komisije Kristina Nađ, dodajući da to telo EU traži brzo okretanje ka pregovorima. Pozivajući sve strane u sukobu da pokažu uzdržanost, Nađ je kazala: "Smatramo da poslednji razvoji, poput prelaska ruskih jedinica preko gruzijske granice, menjaju dimenziju sukoba". Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izrazio je "duboku zabrinutost" zato što je Rusija "neproporcionalno upotrebila silu" i zato što Moskva ne poštuje teritorijalni integritet Gruzije, rekla je porptarolka alijanse Karmen Romero. Vojne operacije koje uključuju vazdušne i raketne napade prevazilaze mirovne operacije Zajednice nezavisnih država, dodala je ona. Povodom incijative ruskog ambasadora pri NATO Dimitrija Rogozina za hitan sastanak predstavnika NATO i Rusije, Romero je rekla da je prerano da se kaže da li će biti tog sastanka. Romero je navela da NATO podržava međunarodno posredovanje zasnovano na očuvanju gruzijskog teritorijalnog integriteta, ali da nema mandat za direktno učešće u sukobu na Kavkazu. Ministri spoljnih polsva EU trebalo bi da se sastanu u sredu i saslušaju izveštaj francuskog šefa diplomatije Bernara Kušnera koji obilazi Gruziju i Rusiju kao predstavnika predsedavajuće EU. Poljska i bivše sovjetske baltičke države snažno su osudile Rusiju zbog, kako navode, agresije na Gruziju. Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, koji je danas otišao iz Gruzije, takođe je osudio akcije Rusije, ocenjujući da je to agresija "nesaglasna s međunarodnim pravom". Šef italijanske diplomatije Franko Fratini rekao je za dnevnik "Stampa da je Italija više uz Rusiju. Italijanski premijer Silvio Berslukoni blizak je ruskom premijeru Vladmiru Putinu. "Ne možemo stvoriti antirusku koaliciju u Evropi i po ovom pitanju bliski smo Putinovoj poziciji", rekao je Fratini, dodajući: "Ovaj rat je odgurnuo Gruziju od Evrope".

Bankarska kriza zaobilazi Poljsku
Bankarska kreditna kriza koja se iz SAD prelila i u zapadnu Evropu za sada obilazi nove istočnoevropske članice EU, a banke u Poljskoj su u prvih pola godina povećale dobit 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Poljske banke zaradile su u prvih šest meseci 2,68 milijarde evra, što je 468 miliona evra više nego u prvom pologuđu prošle godine, saopštila je poljska Komisija za finansijski nadzor. Glavni izvor zarade za banke u Poljskoj bili su krediti. Poljska domaćinstva duguju bankama 91 milijardu evra, a preduzeća 60 milijardi. "Rezultati za prvo polugođe dobro ilustruju da su ekonomski temelji poljskog bankarskog sistema zdravi", kazao je za današnju "Žečpospolitu" analitičar Pjotr Romanovski. Iako su banke u Poljskoj pretežno u rukama stranog kapitala, vlasnici u poljskom bankarskom sektoru ne spadaju među finansijske institucije koje je najviše pogodila američka hipotekarna kriza. "Ne smemo da zaboravimo da su banke kod nas u rukama međunarodnih kompanija. Ukoliko globalna banka bude prinuđena da krene u program sanacije, sigurno da to neće zaobići ni Poljsku", upozorio je, međutim, Maćej Stanjčuk, šef banke VestLB. "Efekte krize na finansijskim tržištima će Poljska osetiti, ali sa zakašnjenjem i u blažoj meri", složio se i Romanovski i dodao da to pre svega znači da bi preduzetnici teže dolazili do kredita, a da bi pozajmljen od banke bio skuplji.

Đurovićeva negirala da bi  Podgorica mogla odustati od EU
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović negirala je danas tvrdnje da bi Crna Gora mogla odustati od članstva u Evropskoj uniji (EU) zadržavajući status "večitog kandidata". Američki analitički centar "Stratfor" ocenio je da bi Crna Gora mogla odustati od članstva u Evropskoj uniji (EU) zadržavajući status "večitog kandidata", uz objašnjenje da bi ulazak u Uniju smanjio priliv novca onih koji Crnu Goru priželjkuju kao novu of-šor destinaciju. "Evropska perspektiva Crne Gore je jasna. Crnu Goru niko ne treba da priželjkuje kao off-šor destinaciju već na Crnu Goru mogu računati samo kao na EU destinaciju ", kazala je Đurovićeva, prenose podgorički mediji. Podsećajući šta je sve crna Gora uradila na putu evropskih integracija, potpredsednica vlade je kazala da će Crna Gora za članstvo u EU aplicirati do kraja godine.

EU odobrila sankcije UN prema Iranu
EU je danas usvojila mere za primenu sankcija UN prema Iranu, preporučivši svojim finansijskim institiucijama da budu "uzdržane" kada su u pitanju izvozni krediti, kao i svojim mornaricama da proveravaju sve iranske teretne brodove. U tekstu UN, koji je dogovoren u martu, traži se od država da budu "oprezne kada se radi o novim trgovinskim ugovorima sa Iranom", međutim, EU je otišla korak dalje tražeći od svojih članica da budu "uzdržane" u tom smislu. U danas odobrenim merama od strane 27-člane Unije, takođe, se preporučuje članicama da budu oprezne kada su u pitanju iranske institucije i dodaje se da bi države trebalo posebno da budu budne kada je u pitanju najveća iranska banka Saderat. SAD i Britanija su saopštile da su se velike sile složile u sredu da razmotre novi paket sankcija UN prema Iranu, pošto je Teheran odbio da zamrzne svoje nuklearne aktivnosti, ali, Rusija je saopštila da nije došlo do čvrstog dogovora. SAD, međutim, smatraju da i ukoliko novi paket sankcija UN bude uveden Iranu, biće potrebni meseci da one stupe na snagu, kao što se desilo i u prethodna tri paketa sankcija, zbog protivljenja Kine i Rusije.

EU poziva na prekid neprijateljstava
Zvaničnici Evropske unije saopštili su danas da je Unija veoma zabrinuta zbog sukoba u Južnoj Osetiji i da poziva sve strane da prekinu nasilje. "Veoma pomno to pratimo, veoma smo zabrinuti zbog razvoja situacije. Ponavljamo našu poruku svim stranama da neodložno prekinu nasilje", izjavio je u Briselu zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman. On je podvukao da je EU u kontaktu sa međunarodnim partnerima, uključujući i Rusiju, SAD, Gruziju i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U prestonici gruzijskog separatističkog regiona Južne Osetije danas su izbili sukobi, posle ofanzive gruzijske vojske i borbenih aviona koji nastoje da ponovo stave pod kontrolu tu oblast.

Slovenija: Utvrđeno nezakonito poskupljenje električne energije
Slovenački Ured za zaštitu konkurencije utvrdio je da je krajem prošle godine došlo donezakonitog poskupljenje električne energije za domaćinstva. Od početka ove godine domaćinstva su za plaćanje mesečne potrošnje struje morala da izdvoje šest odsto više nego u periodu pre poskupljenja. Slovenački Ured za zaštitu konkurencije juče je objavio odluku u kojoj je konstatovao da je pet preduzeća za elektrodistribuciju usklađeno povećalo cenu električne energije za domaćinstva od 1. januara ove godine. U toj odluci navodi se da su kompanije Elektro Celje, Elektro Gorenjska, Elektro Ljubljana, Eleketro Maribor i Elektro Primorska međusobno uskladile povećanje cena za domaćinstva ugotvo istom iznosu i sa stupanjem na snagu isti dan, 1.januara ove godine. Na taj način elektrodistributerska preduzeća su "sprečila i ograničavala" konkurenciju u Sloveniji, navodi se u odluci ureda. Dodaje se da je usklađeno ponašanje kod utvrđivanja cena zakonom zabranjeno i ništavno, a "utvrđena protivpravnost odnosi se na vremensku i vrednosnu usklađenost ponašanja, a ne samo na visinu podizanja cena, koje su od početka godine povećane za oko šest odsto".

Jačanje funte i evra pred odluku o kamatnim stopama
Evro je danas ojačao u odnosu na dolar, a tome je doprinelo iščekivanje sutrašnje odluke o eventualnoj promeni kamatne stope, ali i objavljivanje podataka o povećanju nemačkog spoljnotrgovinskog suficita u junu. Odluku o kamatnoj stopi sutra donosi i Centralna banka Velike Britanije, a funta je dan pre odluke ojačala prema dolaru, ali je oslabila u odnosu na evro, preneo je Market voč Očekuje se da će monetarne vlasti EU i Velike Britanije sutra zadržati kamatne stope nepromenjene. Britanska centralna banka je od decembra do aprila tri puta spustila kamatnu stopu, ali analitičari očekuju da će sada, četvrti mesec za redom, zadržati na nivou od pet odsto, uprkos naznakama da se privreda usporava. Analitičari smatraju da će Evropska centralna banka zadržati osnovnu kamatnu stop, ali ne isključuju ni mogućnost povećanja kamatne stope kako bi suzbili inflaciju. Iako su cene nafte spale sa rekordnih nivoa, godišnja inflacija ostaje na nivou od 4,1 odsto i očekuje se da će dalje rasti, što je duplo više od ciljane inflacije koja je ispod dva odsto. Analitičari smatraju da je jačanju evra, koji je u prepodnevnom trgovanju u četvrtak bio i jači od 1,54 dolara, doprinelo objavljivanje podataka o nemačkom trgovinskom suficitu koji je u junu dostigao 18,7 milijardi evra, što je 4,4 milijarde više nego u maju. Ekonomisti su upozorili da će veći uticaj imati podaci o bruto domaćem proizvodu, koji bi mogli da pokažu da je u drugom tromesečju u Nemačkoj zabeležena recesija. "Nemačka privreda se u drugom tromesečju recesirala za jedan odsto, a privredni rast u evro zoni je u najboljem slučaju na nuli", navodi se u predviđanju BNP Pariba U izveštaju se ocenjuje da je povećanje osnovne kamatne stope na evro u julu za četvrtinu procentnog poena na 4,25 odsto bila greška. Evro je u trgovanju u Evropi u četvrtak ujutru dostigao 1,5457 dolara, dok je u sredu uveče u Njujorku iznosio 1,5420 dolara. Evro je u sredu tokom dana dostigao najniži nivo u prethodnih osam sedmica oslabivši na manje od 1,54 dolara nakon što je objavljeno da je u Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, zabeležen pad  porudžbina za industriju, preneo je AP. Funta je u sredu ojačala na 1,9505 dolara.

Lindzi: EU ne sme da odvraća Srbiju od inicijative za Kosovo
Evropa ne treba da podriva napore Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnost Kosova, jer bi se to loše odrazilo na Evropsku uniju kao celinu, ocenio je britanski stručnjak za jugoistočnu Evropu i istočni Mediteran DŽejms Ker-Lindzi U autorskom tekstu, objavljenom u današnjem "Gardijanu", Lindzi je naveo da bi sprečavanjem Srbije da se obrati tom sudu EU nagovestila da mnoge čalnice sumnjaju u legalnost svojih odluka da priznaju Kosovo. Kao drugo, uzimajući u obzir beskompromisni stav o punoj saradnji Srbije sa Haškim trbunalom kao preduslovu za članstvo, ne bi dobro izgledalo za članice EU da traže da njihove sopstvene akcije budu izuzete od pravne provere na osnovu političke celishodnosti", ocenio je on. Lindzi, koji je viši saradnik londonskom Univerzitetu Kingston, dodao je da je "nelogično, ako ne i suštinski pogrešno", da se Srbiji onemogući da se obrati Međunarodnom sudu pravde u rešavanju spora. "Posle insistiranja na tome da zemlje Balkana ne smeju pribeći oružanoj sili u rešavanju međusobnih sporova i jasno upozorivši Srbiju da to ne čini u slučaju Kosova, nelogično je, ako ne i suštinski pogrešno, sada pokušavati da se odseče pristup najmirnijim i najlegitimnijim metodama za rešavanje sukoba", naveo je on. Ukazao je da se, dok članice EU ističu značaj međunarodnog prava u globalnoj politici i traže jačanje institucija međunarodne pravde, šalje istvoremeno poruka da one nisu spremne da svoje akcije izlože pravnoj proveri. Lindzi je ocenio da bi pritisci na Srbiju da odustane od plana samo produbili sumnje u vezi sa legalnošću kosovske nezavisnosti i da bi, u slučaju članica EU, podrili šire spoljnopolitičke ciljeve Unije na Balkanu i šire. Dodao je da je razumljivo što su zemlje koje su podržale nezavisnost Kosova zabrinute zbog mogućnosti pokretanja tog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde. Prema njegovim rečima, dok bi neke zemlje, poput SAD, mogle da ostanu pri svom stavu bez obzira na mišljenje suda, mnoge druge zemlje bi se našle pod domaćim i mejdunarodnim pritiskom da preispitaju svoju odluku. mišljenje suda ne bi bilo obavezujuće, ako bi sud presudio u korist Srbije, za šta, kako je naveo, mnogi smatraju da postoje dobre šanse, to bi zadalo ozbiljan udarac za dalje napore da se da legitimitet državnosti Kosova. On je ocenio da dobijanje podrške u Generalnoj skupštini UN za inicijativu pred Međunarodnim sudom prave nije nemoguć cilj i da je u međuvremenu malo verovatno da će Kosovo priznati još neke zemlje. Ukazao je da je Srbija, u takvim okolnostima, pod sve većim pritiskom da odustane od svog plana i da pored otvorenih poziva iz SAD, Francuske i Britanije da odustane od toga, neki zvaničnici EU u privatnom razgovoru upozoravaju da bi to moglo da čak da se odrazi na evropsku perspektivu Srbije.

Brisel primio pismo Teherana
EU je primila pisani odgovor Irana na ponudu velikih sila u vezi sa njegovim nuklearnim programom, rekao je jedan zvaničnik iz kancelarije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijera Solane. "Dobili smo pismo", rekao je taj zvaničnik za Rojters, ali je odbio da iznese detalje, dodavši da će pismo razmotriti SAD, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Kina i Nemačka koje Solana predstavlja u pregovorima sa Iranom. Jedan iranski zvaničnik, međutim, rekao je da Teheran nije odgovorio na zahteve velikih sila da obustavi nuklearnu aktivnost. "Pismo koje je predato (velikim silama) nije odgovor na ponuđeni paket. U njemu se ne pominje obustavljanje iranskog nuklearnog programa za obustavljanje sankcija", naveo je on. Jedan evropski diplomata, pak, rekao je za Rojters da je sadržina pisma "smešna". Zvaničnici šest zemalja sazvaće sutra konferenciju na kojoj će razmotriti da li će uvesti strože sankcije prema Teheranu, izjavio je danas portparol američkog Stejt departmenta. Predsednik Revolucionarne garde - oružanih snaga Irana, najavio je juče da bi Teheran mogao lako da zatvori glavnu pomorsku rutu za naftu - moreuz Ormuz, ukoliko bude napadnut zbog svog nuklearnog programa. Portparol Pentagona DŽof Morel, međutim, rekao je da zatvaranje Ormuza ne bi bilo u interesu Irana, već bi samo potvrdilo poraz Irana koji zavisi od trgovine naftom.

Iran uručio odgovor na ponudu šest svetskih sila
Iranska novinska agencija Fars javila je danas da je Iran dostavio evropskim zvaničnicima odgovor na predlog šest zemalja za saradnju, ali to još nije potvrđeno u Briselu i u Teheranu. "Iranski ambasador u Briselu uručio je zvaničnicima Evropske unije pisani odgovor Irana za šest zemalja ukljucenih u nuklearne pregovore", javila je agencija Fars ne navodeći druge detalje. Izvori u Briselu nisu mogli da potvrde da je zvaničnicima EU uručen odgovor Irana na paket podsticajnih mera za prevazilaženje krize oko iranskog nuklearnog programa. Iran je ranije obavestio visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu da će danas dati odgovor na tu ponudu. Odogovor tokom prepodneva nije stigao u Brisel, a Solana ga danas očekuje, rekli su izvori bliski visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ti izvori su rekli da je prethodni put kada je uručen neki dokument, proteklo šest sati od objavljivanja da je stigao do njegovo prijema, prevoda i uručenja. Izvori u iranskom Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost su danas, međutim, rekli da pismo koje je Iran danas dostavio EU, ne sadrži odgovor na ponudu šest zemalja. Drugi iranski zvaničnik je rekao da se u pismu ne pominje mogućnost zamrzavanja nukelarnih aktivnosti. Pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka zapretile su juče Iranu novim sankcijama UN ako pozitivno ne odgovori na njihovu ponudu za saradnju. Predlog tih zemalja sadrži podsticajne ekonomske i tehničke mere u zamenu za obustavljanje porgrama obogaćivanja uranijuma, koji bi, kako smatraju, mogao biti upotrebljen za proizvodnju nuklearnog oružja. Neformalni rok od dve nedelje koji je šest zemalja 19. jula dalo Iranu da prihvati ili odbaci njihov predlog, istekao je tokom ovog vikenda. Ujedinjene nacije su uvele tri kruga sankcija Iranu zbog nuklearnog programa.

Italija: Vojska suzbija ulični kriminal
Na stotine italijanskih vojnika je razmešteno u gradovima Italije kao deo vladinih mera za suzbijanje kriminala, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Oko 400 pripadnika Oružanih snaga razmeštene su u metrou, na železničkoj stanici i u Centru za imigrante u Rimu. Međutim, oni za sada neće aptrolirati u istorijskom centru glavnog grada Italije. Vojne jedinice su angažovane i za čuvanje Milanske katedrale i osetljivih lokaliteta kao što je Konzulat SAD i sinagoga u Milanu. Razmeštanje više od 3.000 vojnika počinje danas i trajaće do kraja nedelje, rekao je pukovnik Mario Buzi. Premijer Silvio Berluskoni je predložio, a Parlament usvojio tu mere sa rokom važenja od narednih šest meseci.

Beloruska opozicija nudi Lukašenku Okrugli sto sa Valensom
Opozicija je ponudila predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku put za izlazak zemlja iz izolacije i da se izbegne ekonomski krah - dogovor na Okruglom stolu. Opoziciju bi zastupao bivši poljski predsednik, legendarni vođa sindikata Solidarnost, nobelovac Leh Valensa. "Sednimo za okrugli sto, podvucimo debelu crtu iza prošlosti a naš pregovarač neka bude Leh Valensa", napisali su u apelu Lukašenku koji danas objavljuje poljski list "Đenjik" lideri beloruske opozicije. Aleksandar Milinkjevič, Vincuk Vjačorka, Anatol Lebeđka i Stanjislav Šuškjevič koji su uputili apel uvereni su pred septembarske izbore u Belorusiji da jedino mirni dogovor o podeli vlasti može da izvede zemlju iz izolacije i smanji ekonomsku premoć i kontrolu Rusije nad Minskom. Opozicija je za svog pregovarača izabrala Valensu, jer su upravo Poljaci 1989. godine tokom Okruglog stola uspeli mirno, bez kapi krvi da demontiraju dotadašnji totalitarni komunistički režim. "Belorusiji je potreban takav dogovoreni parlament, kakav je izabran 1989. godine u Poljskoj", kazao je "Đenjiku" Vjačorka. "Sednimo za sto da razgovaramo, jer za dve do tri godine može da bude kasno", rekao je protivkandidat Lukašenka na predsedničkim izborima 2006. godine Milinkjevič. Beloruska opozicija nudi režimu da će prestati sa pokušajima da izazove još jednu u nizu "obojenih" revolucija koje su u talasu prešle prvih godina milenijuma preko postkomunističkih zemalja od Srbije, preko Ukrajine do Gruzije. Debela crta za prošlošću po zamislima beloruske opozicije znači da niko neće dirati one funkcionere Lukašenkovog režima koji se nisu ogrešili o tamošnje zakone. Prema oceni poljskih komentatora, Lukašenko daje u poslednje vreme signale da bi bio spreman da se u nekoj meri dogovori sa opozicijom, pošto ga ugrožava ekonomski pritisak Rusije a bez investicija sa strane neće biti u stanju da se još dugo održi na vlasti. "Đenjik" navodi da je prošle godine u poslovima sa Rusijom Belorusija na gubitku pet milijardi dolara, prvenstveno zbog drastičnih povećanja cena ruske nafte i gasa. Evropska unija nagovestila je takođe da bi popuštanje strogog režima, nenameštene izbore i veće poštovanje ljudskih prava nagradila finansijskim injekcijama u posustalu belorusku privredu.

Nastavljeni pregovori o obustavljanju nuklearnog programa
Visoki iranski pregovarač za nuklearna pitanja Said Džalili i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana razmatrali su danas paket mera koje su svetske sile predložile za obustavljanje iranskog nuklearnog programa, saopštio je jedan zvaničnik Evropske Unije. Džalili je u telefonskom razgovoru rekao Rojtersu da neće razmatrati zahtev velikih sila za obustavljanje iranskog nuklearnog programa. On je dodao da će sa Solanom razgovarati samo o dodirnim tačkama između dva paketa mera - svetske šestorke, ali i kontra paketa koji je preložio Teheran.Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka prethodno su ponudile Iranu paket mera kojima je Teheran trebalo da bude ohrabren da stupi u nove pregovore sa međunarodnom zajednicom o svom programu. Cilj novih mera Unije je da se izvrši dodatni pritisak na Teheran, kako bi se iranske vlasti navele da obustave svoj program obogaćivanja uranijuma. Zvaničnici EU nemaju detaljne podatke o tome da li je Iran prihvatioili odbio uslove svetskih sila za obustavljanje obogaćivanje uranijuma u okviru svog nuklearnog programa, u zamenu za neuvođenje novih sankcija EU toj zemlji.Kako je preneo iranski državni radio, dvojica zvaničnika u telefonskom razgovoru su naglasila da će biti nastavljen pravac pregovora koji je započet u Ženevi. Nastavak ovih razgovora zahteva "konstruktivno i pozitivno okruženje", prenosi iranski radio, dodavši da su se dvojica zvaničnika složila da će nastaviti konsultacije u narednim danima. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je u nedelju da je diplomatija jedini način da se izađe iz ćorsokaka u pregovorima sa Zapadom oko nuklearnog programa Irana.On je to kazao dan nakon što je ponovio da Iran neće odustati odsvojih "nuklearnih prava", nagovestivši time da neće prihvatiti zahteve da Teheran obustavi program obogaćivanja uranijuma. Ovog vikenda je istekao neformalni rok do kada je Teheran trebalo da odgovori na ponudu sa ekonomskim i drugim incijativama šest svetskih sila - SAD, Velike Britanije, Rusije, Kine, Francuske i Nemačke – u zamenu za odustajanje od daljeg razvijanja nuklearnog programa. Savet bezbednosti UN uveo je do sada tri kruga sankcija Iranu zbog odbijanja da obustavi nuklearni program, a državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs je najavila da će SAD raditi na pripremi nove rezolucije Saveta bezbednosti.

Letonski predsednik hoće akciju posle neuspelog referenduma
Predsednik Letonije Valdis Zalters rekao je danas da će sazvati vanrednu sednicu skupštine naredne sedmice u pokušaju da se nađe način da se narodu da pravo da raspustiparlament, iako je referendum o tome propao. Letonci su se juče izjašnjavali na referendumu o amandmanu na ustav, koji bi biračima dao pravo da raspuste parlament putem glasanja. Od 628.000 koji su izašli 608.446 je glasalo za to da se narodu da ovlasćenje da raspusti parlament. Iako je ogromna većina od onih koji su glasali bila za taj predlog, izlaznost je bila samo 40 odsto glasačkog tela, a potrebno je 50 posto da bi referendum uspeo. Predsednik je rekao da rezultat referenduma pokazuje da poslanici sada moraju brzo da deluju da oni sami promene Ustav. "Pravo naroda da raspusti parlament treba da bude uključeno u Ustav što je pre moguće", rekao je predsednik. On je rekao da će za sredu sazvati vanrednu sednicu skupštine, koja broji 100 mesta. Sledeći redovni izbori treba da se održe 2010. godine. Amandman na ustav je predložila letonska opozicija, nezadovoljna radom vlade desnog centra premijera Ivarsa Godmanisa.

Crna Gora: Aplikacija za članstvo do kraja godine
Novi predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije (NSEI)Crne Gore Srđan Milić najavio je da bi Crna Gora do kraja godine trebalo da podnese zahtev za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Milić, koji je na tu funkciju izabran u petak, rekao je će se NSEI , naravno, baviti i datumom aplikacije za članstvo, ali ne i datumom prijema Crne Gore u EU. "Prijem ne zavisi od nas nego od EU", kazao je Milić. Izbor Milića za predsednika Nacionalnog savjeta za evropske integracije, na osnovu podrške vladajuće Demokratske partije socijalista, ne podržavaju opozicione partije. Tome se najviše suprotstavlja Pokret za promene, čiji je predsednik Nebojša Medojević, takođe, bio kandidiovan za tu funkciju.

Rumunski predsednik nazvao jednog ministra idiotom
Rumunski predsednik Trajan Basesku ocenio je danas da je jedan od ministara kabineta Taričeanua "idiot" zbog načina na koji je rešavao probleme poplava na severu zemlje. Basesku nije rekao o kojem ministru je reč. Tokom poplava krajem prošlog meseca u ugroženim područjima najviše su boravili ministar unutrašnjih poslova Kristijan David i ministar za zaštitu životne sredine Atila Korodi, kao i premijer Kalin Popesku Taričeanu. Basesku je učestvovao danas na sastanku Asocijacije opština koji je održan u crnomorskom letovalištu Neptun. Obraćajući se učcesnicima skupa, predsednik je još rekao da se ne radi dovoljno na decentralizaciji vlasti, jer se želi "kontrola političke savesti", a za to centralne vlasti koriste "veliku laž" da lokalne vlasti nisu u stanju da same upravljaju "kada je reč o jednoj školi ili bolnici". Basesku je ocenio da su ministri preterali sa pritiskom na lokalne vlasti, jer kako je rekao "u prvi plan stavljaju partijske interese". Politički analitičari podsećaju da je samo pre nekoliko dana Basesku pohvalio vladu za preduzete mere u otklanjanju štete od poplava, a da sada jednog od ministara naziva idiotom. Analitičari primećuju da je Basesku nakon višegodišnjih oštrih na račun vlade, u poslednje vreme počeo da hvali rad ministara, što prema njihovoj oceni može da znači i moguće pomirenje Baseskua i Taričeanua. Oni, međutim, ističu da današnja predsednikova izjava o ministru idiotu pokazuje da on verovatno opet menja strategiju smatrajući da mu u predizbornoj godini više koristi da kritikuje premijera i njegovu vladu.

Glasanje za ili protiv promene letonskog ustava
Letonci danas izlaze na referendum na kojem treba da se izjasne o amandmanu Ustava, koji bi biračima dao pravo da raspuste parlament putem glasanja. Biračka mesta su danas otvorena u 7.00 po lokalnom vremenu, a zatvaraju se u 22.00. Prvi rezultati se očekuju sat vremena posle zatvaranja biračkih mesta, a konačni rezultati najkasnije za dve nedelje. Amandman na ustav je predložila letonska opozicija, nezadovoljna radom vlade desnog centra premijera Ivarsa Godmanisa. Ukoliko se usvoji promena ustava, glasači bi putem referenduma mogli da glasaju za ili protiv raspuštanja parlamenta.

Na gej paradi u Stokholmu više od 450.000 aktivista
Najmanje 450.000 aktivista više od 150 gej organizacija učestvovalo je danas u tradicionalnom maršu u okviru "Euro prajd" (Euro pride) festivala koji je ove godine održan u Stokholmu, prenose lokalni mediji. Cilj ovogodišnje parade je bio da se ukaže na porast predrasuda u Istočnoj Evropi, gde, kako je rekao portparol te manifestacije Jona Nilund (Jonah Nylund), i dalje postoje konstantni napadi i zabrane gej organizacija. Ovogodišnji marš, kako je navedeno, je "kulminacija velikog evropskog festivala koji je trajao devet dana i koji se svake godine održava u drugom gradu". Paradu u Stokholmu su obezbeđivale velike grupe snaga policije. Homoseksualnost je 1944. godine legalizovana u Švedskoj. U narednim decenijama, mnoge evropske zemlje su pošle tragom Švedske i legalizovale homoseksualnost, međutim, i danas su gej organizacije nelegalne u više od 70 zemalja. Umetnik iz San Franciska Gilbert Bejker (Baker) je dizajnirao zastavu sa osam boja 1978. godine koja će postati tradicionalno obeležje gej aktivista. Događaj koji se često uzima kao prelomni za gej istoriju je Stounvolska revolucija, koja se odigrala 1969. godine u Njujorku. To je prvi veći okršaj gej aktivista sa policijom. Nakon toga, u SAD i u mnogim evropskim zemljama organizuju se brojne organizacije koje obrazuju ono što i danas postoji kao gej pokret. U toku 1970-ih Američka psihijatrijska organizacija uklanja homoseksualnost sa spiska mentalnih poremećaja. Nešto kasnije to čini i Svetska zdravstvena organizacija, koja homoseksaulnost počinje da tretira kao jednu od varijanti seksualne orijentacije, pored heteroseksualnosti i biseksualnosti.

EU spremna da za nekoliko dana produži rok za odgovor Iranu
Sat otkucava Iranu da odgovori na ponudu velikih svetskih sila, vezanu za njegov nuklearni program, međutim, evropske diplomate su rekle da su spremne da čekaju još nekoliko dana posle subote, kad zapravo ističe neformalni rok toj islamskoj zemlji. Velike sile su 19. jula dale Iranu rok od dve nedelje da odgovori na njihovu ponudu, čime bi mogle da budu onemogućene nove sankcije UN toj zemlji zbog njenog nuklearnog programa. Iran je, međutim, odbacio bilo kakvo postavljanje rokova za odgovor. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, koji predvodi razgovore šest svetskih sila sa Iranom, neće proglasiti da je Teheran "omašio" rok ukoliko ne odgovori u subotu, ali Zapad očekuje odgovor tokom sledeće nedelje, rekle su diplomate Unije. "Ako (odgovor) ne bude u subotu nego sledeće nedelje, nećemo praviti veliko pitanje oko toga. Ono što je važno je da odgovor stigne što pre", rekao je jedan diplomata EU, koji nije želeo da bude imenovan. On je dodao da velike sile nastavljaju "dupli pristup, koji se tiče i dijaloga i pritiska" na Iran. "Ako dijalog ne donese rezultate, možemo da nastavimo sa dodatnim pritiskom... na nivou UN ili EU", dodao je on. Zapad optužuje Iran da razvija vojni nuklearni program pod pokrićem da je on u civilne svrhe. Iran, koji je četvrta zemlja na svetu po proizvodnji nafte, tvrdi, pak, da je njegov program obogaćivanja uranijuma, koji ako se dodatno prečisti može da služi kao gorivo za atomsku bombu, namenjen za proizvodnju struje, koja će toj zemlji omogućiti veći izvoz nafte i gasa. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je da je insistiranje na nuklearnom pitanju samo izgovor za neprijatelje njegove zemlje, koji žele da nateraju iransku naciju da se povuče". On je istakao da se iranski narod neće predati, odnosno da će se "svim silama boriti protiv neprijatelja". Zamenik izraelskog premijera Šaul Mofaz rekao je u Vašingtonu da je Iran ostvario ogroman napredak u svom nuklearnom programu. "Već koliko 2010. Iran će steći mogućnost da dostigne nivo u proizvodnji uranijuma, koji će biti dovoljan za vojne svrhe", rekao je on prisutnima u Vašingtonskom institutu. On je dodao da će, ukoliko Iran ne odgovori na ponudu velikih sila u roku, biti potrebno da Savet bezbednosti UN donese novu rezoluciju kojom će biti pooštrene sankcije Teheranu. UN su do sada uvele tri paketa sankcija Iranu. Uprkos tome, iranski verski vođa ajatolah Ali Hamenei, rekao je u sredu da će Teheran nastaviti sa svojim nuklearnim razvojem. Postojeće političke i ekonomske sankcije usmerene su na iranske državne banke i uključuju zabranu putovanja zvaničnicima te zemlje, kao i mere protiv kompanija, za koje se veruje da su povezane sa nuklearnim programom. su rekle da nove sankcije UN verovatno neće biti donete pre septembra, a može se desiti da uopšte neće biti uvedene ove godine, mada svaka zapadna zemlja može pojedinačno da pooštri svoje odnose sa Teheranom. Ambasadori EU saglasili su se ove nedelje u jasnijoj interpretaciji aprilske rezolucije UN o sankcijama, naloživši finansijskim institucijama da budu "uzdržane" po pitanju izvoznih kredita, kao i da dozvole evropskim mornaricama da vrše kontrolu svih iranskih teretnih brodova. Oni su dodali da će ta mera biti odobrena sledeće nedelje. Ukoliko Iran ne obustavi svoj nuklearni program, poručuju evropske i svetske diplomate, neće početi ni formalni pregovori o trgovinskim i drugim olakšicama toj islamskoj zemlji