U EU sve manje koriste običan telefon
Evropljani se sve češće odriču kućnih u korist mobilnih telefona i kompjuterskih telefonskih programa, a taj trend predvode pridošlice u Evropsku uniju. Rezultati ankete u EU objavljene danas, a sprovedene tokom dva poslednja meseca 2007. godine, ukazuju da je 24 posto evropskih domaćinstava - ili dva odsto više nego pre dve godine – otkazalo klasične (kućne) telefonske linije i prešlo na mobilne. Anketom je bilo obuhvaćeno 26.739 stanovnika u 27 zemlje EU.  Česi, Finci i Litvanci najmanje koriste klasične telefonske aparate. Broj onih koji koriste internet za telefonske pozive ili video komunikaciju, zahvaljujući programima poput Skajpa (Skype), porastao je za pet odsto u EU, i dostigao 22 procenta. Porast onlajn-trenda u poslednje dve godine ubedljivo predvode novopridošli članovi EU, većinom zemlje istočne Evrope, piše u rezultatima ankete. Letonija, sa 61 odsto, i Litva, Češka i Poljska, sa po oko 50 odsto domaćinstava koji koriste onlajn servise u ove svrhe, predvode taj trend. Skoro polovina domaćinstava u EU koristi internet, a 36 odsto ima brzi internet.

Medvedev najavio novi strateški sporazum Rusija-EU
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev danas je, posle samita sa predstavnicima EU, objavio zvanični početak pregovora Rusije i EU o novom strateškom sporazumu o saradnji koji treba da zameni postojeći iz 1997. godine. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa premijerom Slovenije Janezom Janšom, visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom i predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Borozom, Medvedev je rekao da taj sporazum treba da postane osnova strateškog partnerstva između Rusije i EU. Budući dokument treba da bude "instrument realnog zbližavanja Rusije i EU, na principima ravnopravnosti, pragmatizma, uvažavanja interesa strana i zajedničkih prilaza ključnim problemima bezbednosti", rekao je Medvedev i najavio da će pregovori početi 4. jula u Briselu. On je kazao da će novi sporazum "biti kratak, okviran, bez previše detalja i da će akcent biti stavljen na strateški karakter odnosa Rusije i EU". Medvedev je naveo da je na samitu razmotren tok realizacije četiri oblasti saradnje, ustanovljenih 2005. godine, koje treba da postanu glavni mehanizam u saradnji Rusije i EU u ekonomiji, zatim bezbednosti i pravosuđu, spoljnoj bezbednosti, kao i nauci, kulturi i obrazovanju. Na pitanje novinara da li će se politika Rusije prema EU promeniti u odnosu na period bivšeg predsednika Vladimira Putina, Medvedev je rekao da su Rusija i EU "imale, imaju i imaće veoma dobre odnose". "Naši odnosi biće isto tako konstruktivni i uspešni kao i u prethodnom periodu", rekao je predsednik Rusije. Medvedev je rekao da su razgovarali i o međunarodnim problemima i "zamrznutim konfliktima" i da Rusija i EU imaju jedinstven stav o tome. "Mi smo privrženi međunarodnom pravu, političkim metodama rešavanja konflikata... i zajedničkim principima u svetskoj politici", rekao je predsednik. Medvedev je rekao da su Rusija i EU spremne na dalje praktične korake u jačanju stabilnosti i bezbednosti u Evropi i svetu. Žoze Manuel Borozo je kazao da računa da će odnosi Rusije i EU postati "još bolji" i da se može postići još veći napredak, dodajući da je razgovor sa ruskim predsednikom za njega predstavljao zadovoljstvo. Slovenački premijer Janez Janša je naveo da EU želi da konstruktivno sarađuje sa Rusijom u rešavanju "zamrznutih konflikata". Rusija i EU se slažu da sve strane u tim konfliktima treba da se uzdrže od primene sile i da nastave dijalog, dodao je Janša. Medvedev je rekao i da će svi projekti kojima je cilj energetski balans u Evropi, među kojima su gasovodi "Severni tok" i "Južni tok" biti ostvareni. "Oni se razvijaju sasvim uspešno, bez obzira na to što je za njih potrebna saglasnost dve odvojene države. To je normalan proces", kazao je Medvedev na konferenciji za novinare.

Rusija i EU zvanično pokrenule pregovore o novom sporazumu
Lideri Rusije i EU usvojili su danas zajedničku izjavu o početku pregovora o novom sporazumu o saradnji Rusije i EU. Time će se zameniti dosadašnji sporazum iz decembra 1997. godine, a prva runda pregovora o novom će biti 4. jula, u Briselu. Sporazum će imati za cilj efikasnost saradnje, piše u saopštenju. Početak pregovora o novom sporazumu EU i Rusije kasnio je oko godinu i pol, zbog protivljenja Poljske i Litvanije.

Počeo zvanični deo samita Rusija-EU
U sibirskom gradu Hanti-Mansijsk danas počeo samit Rusije i EU, čiji glavni rezultat treba da bude zvanično započinjanje pregovora o novom sporazumu o saradnji Rusije i EU. Samit, 21. po redu, istovremeno je i prvi veći međunarodni forum, nakojem učestvuje ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Otvarajući sastanak sa premijerom Slovenije Janezom  Janšom, predsednikom Evropske komisije Hoze Manuelom Barozom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom, Medvedev je rekao da samit daje dobru mogućnost za nastavak dijaloga o svim strateškim pitanjima u odnosima Rusije i EU. On je čestitao EU što je uspela da prevaziđe nesuglasice i odobri mandate za nove pregovore sa Rusijom, imajući u vidu prethodno protivljenje Poljske i Litvanije. "Mi imamo veliku potrebu da zajedno sa EU koordiniramo napore u savlađivanju pretnji i izazova, koji karakterišu današnju međunarodnu situaciju", kazao je Medvedev. Ruski predsednik je naveo da održavanje samita u Hanti-Mansijsku ima simboliku, jer je reč o regionu koji je u zemlji na prvom mestu po eksploataciji i preradi nafte, a na drugom mestu po eksploataciji gasa. Tu se formiraju takozvane energetske reke koje potom teku u Evropu. Samit u Hanti-Mansijsku ima "simboliku u tome što se održava u atmosferi rastućih energetskih problema, koji će, naravno, biti deo današnjih razgovora", dodao je Medvedev. U Moskvi je ranije najavljeno da će na samitu biti reči i o "zamrznutim konfliktima", među kojima je i Kosovo.

Španski parlament ratifikovao Ugovor iz Lisabona
Španski parlament ratifikovao je danas, velikom većinom, Lisabonski ugovor o reformi institucija EU i time otvorio put za definitivnu potvrdu dokumenta u gornjem domu, senatu. Donji dom parlamenta, kongres, glasao je sa 322 glasa za i samo šest protiv za Lisabonski ugovor, nedavno odbačen na referendumu u Irskoj. Dva poslanika bola su uzdržana, izjavio je predsednik skupštine Žoze Bono. U parlamentu ima 350 poslanika. Relativnu većinu u parlamentu ima Socijalistička partija, čiji poslanici su podržali Ugovor. Ali, ugovor o reformi institucija EU podržali su i poslanici vodeće opozicione Narodne partije, kao i vodeće nacionalističke stranke Katalonaca i Baskijaca. Ugovor treba konačno da bude potvrđen u senatu, što se očekuje bez ikakvih problema jer većinu imaju socijalisti i Narodna partija. Lider opozicije Mariano Rahou predložio je juče premijeru iz Socijalističke partije Hozeu Sapateru da ubrza proces ratifikacije i omogući da Lisabonski ugovor bude pred senatorima narednih sedmica. Šef diplomatije Migel Anhel Moratinos juče je izjavio da će, umesto redovne sednice u septembru, senat zasedati u julu. Iako je irsko "ne" Ugovoru iz Lisabona dovelo u pitanje sudbinu tog dokumenta, proces njegove ratifikacije u zemljama članicama nije obustavljen. Španija je 20. zemlja u kojoj je Ugovor ratifikovan. Na samitu EU, prošle sedmice u Briselu, odlučeno je da se rešenje za novu ustavnu krizu u Uniji potraži na narednom sastanku šefova država i vlada Unije, u oktobru.

Srbija 12. među zemljama u tranziciji
Zemlje Balkana beleže napredak koji obećava u sprovođenju demokratije, a privlačnost evropskih ideja i izgledi članstva u EU i dalje su snažne pozitivne sile u regionu, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji. U izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja istočne Evrope i Evroazije, Srbija se po razvoju demokratije nalazi na 12. mestu, iza 10 novih članica EU i Hrvatske, a ima isti rejting (3,79) kao i Crna Gora. U izveštaju Fridom hausa za svaku zemlju prate se pokazatelji za izborni proces, civilno društvo, nacionalno i lokalno upravljanje, pravosuđe i korupciju, čiji prosek daje ocenu demokratskog razvoja na lestvici od jedan (1) do sedam (7), pri čemu je jedan najbolja ocena. Među 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem, na prvom mestu je Slovenija, s ocenom 1,86, a slede Estonija, Letonija, Češka i Mađarska. Poslednji je Turkmenistan s ocenom 6,93, a pri dnu liste je, uz Uzbekistan, Belorusiju i Azerbejdžan, i Rusija sa ocenom 5,96. Srbija je na 12. mestu sa ocenom 3,79, iza 10 istočnoevropskih članica EU i Hrvatske. Crna Gora beleži isti skor - 3,79; Albanija 3,82; Makedonija 3,86; BiH 4,11; Kosovo 5,21. U delu koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da proces demokratizacije u zemlji i dalje nailazi na izazove dok je politička rešenost da se konsoliduju ranija dostignuća još slaba. U poređenju sa prethodnom godinom, kada je imala ocenu 3,68, Srbija je zabeležila blagi pad. Za većinu od posmatranih parametara dobila je iste ocene, ali po rejtingu za nezavisnost medija, demokratsko upravljanje i sudstvo beleži blagi pad.Iako je od 2000. do danas Srbija, prema podacima Fridom hausa, ostvarila značajan napredak po svim kriterijumima po kojima se meri razvoj demokratije, u izveštaju za 2008. ocenjena je neznatno bolje nego 2004, a nešto slabije nego 2005, 2006. i 2007. Najbolje ocene Srbija beleži u civilnom društvu (2,75), a najgore u korupciji i sudstvu (4,50). Ocena za nezavisnost medija je 3,75. U izveštaju Fridom hausa Kosovo je obrađeno posebno i po svim parametrima demokratskog razvoja, s ocenom 5,21, znatno je ispod proseka čitavog regiona i svih zemalja u tranziciji. Frudom haus ocenjuje da se Kosovo suočava s nizom prepreka u sprovođenju teških reformi. Prosečna ocena za sve zemlje u tranziciji je 4,19. Zemlje u tranziciji koje su članice EU dobile su prosečnu ocena 2,21, dok je prosek za zapadni Balkan bez Kosova 4,00, a za bivši ŠSR, bez baltičkih zemalja, 5,75. Generalno gledano najbolje ocene među pokazateljima demokratskog razvoja beleži u proseku civilno društvo, dok su preostala postkonfliktna pitanja i slabe institucije i dalje trajni izazov produbljenju demokratskih korena, navodi Fridom haus. Izveštaj "Zemlje u tranziciji 2008" ukazuje na sve veće razlike u demokratskoj praksi među zemljama bivšeg ŠSR i bivše SFRJ, jačanje autoritarnosti u zemljama bogatim naftom i na "reformski zamor" u novim članicama EU. "Gotovo dve decenije posle pada Berlinskog zida, vizija proširene Evrope 'celovite i slobodne' ostaje neostvarena. Veliki delovi Evroazije i dalje nisu slobodni, a njihovim stanovnicima uskraćuju se demokratske težnje koje su u temeljima evropske zajednice država", ističe se u izveštaju. Na prostorima bivšeg ŠSR-a i satelitskih država, te zemalja bivše postoji "jasna i rastuća razlika u sprovođenju demokratije", navodi Fridom haus. Drugi važan zaključak izveštaja jeste da "energetske  potrebe sve više iskrivljuju odnose između demokratija koje troše naftu i plin autoritarnih država koje ih proizvode". Evroatlantske demokratije tek treba da usaglase zajedničku strategiju koja će podsticati i energetsku sigurnost i temeljne demokratske vrednosti. Dok energetsko bogatstvo jača autoritarne vladare, čini se da su evroatlantske demokratije izgubile odlučnost i osećaj zajedničke svrhe u podsticanju demokratske prakse, ocenjuje se u izveštaju. Treći zaključak govori da nove demokratije u srednjoj Evropi ostvaruju napredak u učvršćivanju demokratskih promena, ali se i dalje suočavaju s nesigurnom geopolitičkom situacijom koja može da omete dalju konsolidaciju političkih reformi.

Ferero Valdner:Evropska unija želi partnerstvo s Rusijom
EU želi da uspostavi "partnerstvo jednakih" sa Moskvom i poziva je da konstruktivnije deluje u rešavanju zamrznutih konflikata u Gruziji, rekla je danas evropska komesarka za spoljnu politiku Benita Ferero- Valdner "EU je zabrinuta da bi ruski potezi u Gruziji, pogotovo najnoviji, mogli da naškode potrazi za postizanjem stabilnosti na ruskoj južnoj granici", rekla je Ferero-Valdner Rojtersu uoči sutrašnjeg prvog samita između EU i novog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Ona je pri tom mislila na to što Moskva šalje pojačanja svojim mirovnim trupama u Abhaziji, i što se trudi da uspostavi bliže veze sa tom secesionističkom oblasti, navodi Rojters. Takođe je dodala da EU i Rusija imaju isti interes u rešavanju sporova oko gruzijskih separatističkih oblasti Abhazije i Južne Osetije i naglasila da "veća nestabilnost nije u našem zajedničkom interesu". Naglasila je da prioritet treba da bude sprečavanje izbijanja nasilja koje bi moglo da ima "nesagledive posledice u regionu". Evropska zvaničnica je rekla da je to pitanje postaje aktuelnije kako se približava održavanje zimskih Olimpijskih igara u crnomorskom gradu Sočiju, koji je u blizini granice sa Abhazijom. Na pitanje da li bi konflikt mogao da dovede u pitanje Olimpijske igre, ona je rekla da samo navodi "realnost". "Soči i susedna oblast su tako blizu da je važno za ceo region da je stabilan", rekla je austrijska političarka. Evropska unija i Rusija treba u četvrtak da počnu razgovore o novom ugovoru koji će regulisati njihove odnose na dvodnevnom samitu koji se održava u Hanti Mansisku u Sibiru. Ferero-Valdner je rekla da EU želi da sa Rusijom postigne sporazum koji će omogućiti "pravo partnerstvo jednakih u traganju za naši zajedničkim interesima uključujući u oblasti trgovine, energije i razvoja u našem zajedničkom okruženju". Ona je rekla da EU želi u prvom susretu sa Medvedevim da se upozna sa njegovom vizijom odnosa između EU i Rusije i naglasila da je ohrabrena najnovijim izjavama Medvedeva o potrebi da se poboljša vladavina prava i modernizuje ekonomija u Rusiji.

Ljoveras: Potrebno koristiti ekonomske pogodnosti ŠP
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras izjavio je danas da buduća Vlada Srbije treba što pre početi da koristi ekonomske pogodnosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ljoveras je na sastanku sa kompanijama članicama Američke privredne komore u Srbiji kazao da je te pogodnosti potrebno direktno promovisati građanima Srbije, kako bi njihov kvalitet života bio bolji, kroz nove evropske fondove i nova radna mesta koja će se otvoriti u Srbiji. "Nadamo se da će uskoro biti konstituisana nova Vlada Srbije, koja će imati jasnu proevropsku orjentaciju i koja će slediti 'mapu puta', koju je pripremila tehnička vlada", izjavio je Ljoveras. On je kazao i da očekuje da će se ubuduće manje govoriti o politici, a više o ekonomiji, reformama i konkretnim koracima na putu evropskih integracija. Predsednik Američke Privredne komore u Srbiji Dejan Cvetković izjavio je da je stabilnost poslovnog okruženja za investitore u Srbiji predstavlja osnovu nastavka reformi. "Čvrsto verujemo da je nastavak evropskih integracija važan korak za Srbiju, ali i značajan činilac u razvoju investicione klime i izgradnje makroekonomske stabilnosti, kojoj teže investitori", rekao je Cvetković.
Američka privredna komora u Srbiji predstavlja 180 stranih i domaćih kompanija koje su ukupno investirale više od šest milijardi dolara i zapošljavaju više od 60.000 radnika u Srbiji.

Ekonomska kriza smanjuje popularnost EU
Popularnost Evropske unije opada najviše u novim članicama koje je zahvatila ekonomska kriza kao što je Mađarska, dok Irska koja je Lisabonskom ugovoru rekla "ne", ipak i dalje prednjači po evro-entuzijazmu, pokazao je najnoviji  Evrobarometar. Podrška Iraca EU od 73 odsto druga je najviša u celoj Uniji odmah posle Holandije, a svega sedam odsto Iraca odgovorilo je negativno na pitanje da li je njihovoj zemlji koristilo članstvo što je najmanji procenat nezadovoljnih u celoj EU. Najveći evropesimisti su zajedno sa Britancima odnedavno Mađari gde svega 36 odsto anketiranih vidi koristi od EU dok ubedljivo najviše ljudi u celoj Uniji, 52 odsto tvrdi da Mađarska od članstva koristi nema. Stručnjaci ovakav iznenadni pesimizam pripisuju privrednoj krizi u zemlji, zahtevima iz Brisela da Mađarska izbalansira budžet, te je stoga zgodni dežurni krivac, ali i daljim proširenjima EU. "Mađari su bili ponosni na to što su u EU kada je bila elitni klub. Sada kada su u taj klub ušli Rumuni a spremaju se Hrvati i u perspektivi i Srbi, biti u njemu više za Mađare i nije baš tolika čast", naveo je kao jedan od razloga skepse poljskom listu "Gazeta viborča" mađarski sociolog Tamaš Pal. Taj sociolog je upozorio da u Mađarskoj za razliku od Poljske pozitivnom imidžu EU ne doprinosi novostečena sloboda kretanja. "Mi nemamo tradiciju emigracije, kod nas su odlazile samo elite a i tada u Austriju ili Nemačku gde je i dalje ograničena sloboda zapošljavanja", kaže Pal. Veliki evroentuzijasti su i dalje Poljaci gde 77 odsto nacije duboko veruje da je njihovoj zemlji koristilo članstvo u EU. Prednosti i koristi članstva u EU među novim članicama visoko su ocenili i Slovaci i Estonci gde je 76 odsto izjavilo da je njihovoj zemlji veoma koristilo članstvo u EU. Svega jedan procenat manje evro-optimizma, 75 odsto prisutan je kod Litvanaca, dok su Letonci suočeni sa trenutnom krizom skeptičniji i koristi od članstva vidi svega 48 odsto nacije. Česi, iako važe za evroskeptike, itekako dobro uviđaju koristi koje im je donela EU i 64 odsto Čeha tvrdi da Unija zemlji donela koristi, dok je u suprotno uverena četvrtina nacije.

Predsednik Brazila protiv zakona EU o imigraciji
Brazilski predsednik Luis Injasio Lula da Silva osudio je bogate zemlje da su ksenofobične i zatražio od njih da pokažu više solidarnosti pošto je EU prošle usvojila oštrije imigracione propise. Poslanici EU doneli su odluku da ilegalni imigranti mogu biti pritvoreni do 18 meseci, kao i da se mogu suočiti za zabranom ponovnog ulaska u Uniju do pet godina, što su mere koje su osudile organizacije za zaštitu ljudskih prava. "Ledeni vetar ksenofobije ponovo donosi loša rešenja za ekonomske i socijalne probleme", rekao je Lula grupi poslovnih ljudi u Sao Paulu. On je naveo da su veliki problem u razvijenom svetu predrasude o imigraciji. "To je strah da će biti izgubljeno stanje statusa kvo, kao i poslovi. To je danas veoma ozbiljan problem u celoj Evropi", dodao je brazilski predsednik. "Potrebno nam je više saradnje među državama i više solidarnosti među ljudima danas kada smo pritisnuti nezaposlenošću, glađu i finansijskom nestabilnošću", istakao je Lula i dodao da Evropa ne bi trebalo da zabranjuje ulazak siromašnima, već da pomogne razvoj njihovih zemalja. Venecuelanski predsednik Ugo Čaves takođe je prošle nedeljekritikovao mere EU i zapretio da će zemljama koje ih budu sprovodile prestati da prodaje naftu. Najviše građana Latinske Amerike emigrira u Španiju, Portugal i Italiju.

Predstavnik EU: Što pre priznati nezavisnost Kosova
Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt izrazio je očekivanje da će sve zemlje regiona, uključujući i Crnu Goru, "što pre" priznati nezavisnost Kosova.  Mi se nadamo veoma brzo", rekao je Fejt večeras za Televiziju Crne Gore. On je ocenio da priznanje nezavisnosti Kosova "možda ne bi bilo prijateljski akt prema Beogradu, ali bi doprinelo stabilnosti u regionu". Fejt je, međutim, izrazio uverenje da crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova neće izazvati "krupne posledice". Prema rečima zvaničnika EU, Srbija bi, u slučaju da Crna Gora prizna Kosovo, možda povukla svog ambasadora iz Podgorice. "I to je sve", dodao je Fejt.

Ren: Formiranje vlade realna šansa za evropski put Srbije
Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je danas u Briselu da najava formiranja nove vlade Srbije i čenjenica da je optuženi Stojan Župljanin u Haškom tribunalu predstavljaju "realnu šansu" za novi zamah na evropskom putu Srbije. Ren je to rekao na skupu o zapadnom Balkanu, koji se danas održava u Briselu, i naglasio da će proširivanje Evropske unije na nove članice biti nastavljeno, iako će se u međuvremenu uložiti svi napori za preustrojstvo institucija EU. On je rekao da su potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije i pokretanje dijaloga o ukidanju evropskih viza za sprske građane bili ključna potvrda rešenosti EU da nastavi proces pridruživanja sa Srbijom. Evropski komesar za proširenje je rekao da odbacuje pesimizam nekih kurgova oko saradnje Srbije s Haškim tribunalom i dodao da će ta saradnja biti moguća "čim proevropska vlada u Beogradu preuzme družnost". On je rekao da se nada da će nova vlada u Beogradu biti formirana krajem nedelje, istakavši da su izbori od 11. maja bili jasna potvrda da građani Srbije žele evropski opredeljenu vladu. Ren je odbacio ranije tvrdnje, kako je rekao, nekih istraživačkih centara koji su smatrali da se Zapad mora pomiriti s tim da će Srbija biti izolovana, antievropska i proruska. Naglasio je da je nastavljanje ritma pridruživanja Srbije EU najbolji recept za promene. "U Srbiji je najbolji recept evolucija, mnogo više nego katarza", rekao je Ren. Evropski komesar za proširenje je podsetio da su šefovi država i vlada EU 20. juna ponovo dali punu podršku proširivanju EU na nove članice na zapadnom Balkanu, uz sprovođenje ekonomskih i političkih refromi sa konačnim ciljem članstva u Uniji. Francuski državni sekretar za Evropu Žan-Pjer Žuje je, prilikom dolaska na skup o zapadnom Balkanu, naglasio da će Francuska nastaviti napore za pridruživanje zapadnog Balkana EU i podvukao da će posebni napori biti učinjeni da Srbija dobije status kandidata za članstvo. govornika na skupu, uključujući i šeficu delegacije za jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu Doris Pak, izrazili su čvrsto uverenje da će EU nastaviti proširivanje na nove članice i da će kriza oko institucionalne reforme biti okončana do juna 2009. godine, kada se održavaju izbori za Evropski parlament.

Počinju razgovori EU i Zapadnog Balkana o saobraćaju
U Briselu danas počinju pregovori EU i zemalja Zapadnog Balkana o saobraćajnom ugovoru što predstavlja uspeh evropske "trojke" - Nemačke, Portugala i Slovenije, izjavio je danas slovenački ministar saobraćaja Radovan Žerjav. Žerjav je na konferenciji za novinare u Briselu precizirao da je "trojka" EU u oblasti saobracahaja sebi zadala više prioritetnih zadataka među kojima i putni paket za Zapadni Balkan - Galileo, je slovenačka agencija STA. Nesumnjivo je da su uspesi predsedavajuće trojke Evropske unije veći nego da svako radi posebno, naglasio je još Žerjav na konferenciji na kojoj su učestvovali i nemački i portugalski ministri saobraćaja Volfgang Tifense i Mario Lino. Nemački ministar je dodao da je "trojka" imala dobar pristup koji je doneo suštinski napredak. Prioritet "trojke" je bio Galileo, rekao je Žerjav navodeći da je već na početku predsedavanja bilo jasno da se moraju uspostaviti odgovarajuće pravne osnove i obezbediti finansiranje projekta. Jedan od prioriteta Slovenije tokom predsedavanja EU je bio Zapadni Balkan, a u vreme slovenačkog predsedavanja, Evropska komisija je od članica EU dobila mandat za početak pregovora sa državama Zapadnog Balkana o ugovoru o saobraćaju. Ministri "trojke" su danas spomenuli i područje avijacije i pomorstva, ali i upozorili da ubuduće treba naći odgovor kako napredovati u oblasti energetike pošto cene nafte rastu. Moramo trošiti manje energenata i naći rešenje u obnovljivim izvorima, rekao je Tifense. Portugalski ministar Mario Lino je dodao da treba razmišljati o budućnosti i za sektor saobraćaja razviti nove strategije pri čemu pažnju treba posvetiti fosilnim gorivima.

Velika reklamna kampanja francuskih vlasti o kupovnoj moći
Francuske vlasti danas su pokrenule veliku reklamnu kampanju, sa više od 1.600 televizijskih spotova, kako bi ubedili Francuze koji su izgubili poverenje u svoju kupovnu moć, da će se mere koje vlada preduzima isplatiti. Poruka kampanje glasi: Vi ste nestrpljivi. Mi, takođe". Ona će se tokom tri nedelje emitovati na televiziji i objavljivati na devet komercijalnih sajtova na Internetu i u štampi. Svaki spot, emitovan na televiziji, počinje tom porukom i završava se rečenicom: "Iz meseca u mesec dobijamo bitku za kupovnu moć".  "Mi smo za godinu dana preduzeli mnoge mere, od kojih su neke dosta tehničke i složene, i sve one moraju da se objasne kako bi ih naši građani prihvatili i usvojili", rekao je francuski premijer Fransoa Fijon prilikom predstavljanja kampanje Francuske vlasti posebno navode ukidanje doprinosa na prekovremeni rad, mogućnost oslobađanja od poreza na sve studentske poslove ili oslobađanja od kamata na zajam za kupovinu stana. Kupovna moć postala je glavna briga za 49 odsto Francuza, znatno ispred nezaposlenoti, pokazalo je istraživanje koje je za vladu sproceo institut Ifop. To pitanje uticalo je i na sve veća razilaženja javnosti i francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) čija je popularnost pala u aprilu na najniži nivo, odnosno na podršku svega 32 odsto građana. Sarkozi je tokom predizborne kampanje obećao da će biti "predsednik kupovne moći", ali je u januaru rekao da ne može da "isprazni već prazne kase", stvorivši u javnosti utisak da ne drži do svojih obećanja. Francuski predsednik je krajem aprila ocenio da je napravljena "potpuna greška u komunikaciji" u vezi sa "fiskalnim paketom", prvim velikim zakonom usvojenim prošlog leta, za koji je opozicija rekla da predstavlja "poklon najbogatijima". Kampanja francuskih vlasti koštaće 4,33 miliona evra, odnosno 0,03 odsto sredstava koja su izdvojena za mere za povećanje kupovne moći u periodu od godinu dana, rekao je šef vladine službe za informisanje Tjeri Sose (Thierry Saušez). Opozicioni socijalisti ocenili su da vladina kampanja predstavlja "bacanje prašine u oči" i da nije reč o "problemu u komunikaciji" već o neefikasnom političkom izboru.

EU usvojila sporazum o zabrani mnogih pesticida
Ministri poljoprivrede iz zemalja EU složili su se danas o nacrtu predloga o korišćenju pesticida u Evropi, zabranjujući one koji izazivaju rak ili predstavljaju nepotrebne rizike po ljudsko zdravlje. Sporazum je postignut posle dve godine pregovora zemalja članica EU i poslanika Evropskog parlamenta, a potrebno je da ga podrži i skupština EU. Evropski parlament bi mogao da izmeni, odnosno poboljša sporazum, a mnogi poslanici su zahtevali još stroža pravila EU o pesticidima, nego što su ova, predviđena današnjim ugovorom. Nova pravila će naterati poljoprivrednike i proizvođače hemikalija da problematična sredstva za zaštitu biljaka zamene sigurnijim, kao i da ne odobre dozvole za korišćenje pesticidima koji su već zabranjeni u EU. "Jedan od glavnih ciljeva predloga je da se uspostavi visok nivo zaštite ljudi, životinja i životne sredine. To je od suštinskog značaja za naše građane", rekla je ministarka zdravlja EU Andrula Vasiliu i dodala da Unija neće odobriti ono što je loše za javno zdravlje. Ona je rekla da pesticidi koji mogu da izazovu rak, koji su toksični za reproduktivni sistem ili izazivaju hormonske poremećaje neće više biti korišćeni za prskanje useva. Cilj ovog zakona je takođe uticanje na proizvođače pesticida da smanje testiranje svojih produkata na životinjama, kao i zabrana korišćenja istih u osetljivim područjima, kao što su nacionalni rezervati ili parkovi. Britanski sekretar za životnu sredinu Hilari Ben, međutim, rekao je da njegova vlada možda neće podržati zakon, obrazloživši to time da još nije izvršeno dovoljno istraživanja o tome kojim sredstvima će poljoprivrednici zameniti zabranjene pesticide. Proizvođači hemikalija lobirali su među vladama i poslanicima EU da ne odobre taj zakon, rekavši da bi usvajanje novih mera moglo da smanji poljoprivredne prinose u vreme globalnog nedostatka hrane i njenih visokih cena, kao i kompetitivnost proizvođača. Evropska komisija, pak, smatra da će nova pravila uticati na traženje alternativnih metoda za zaštitu biljaka, jer postojeća zagađuju vodu, vazduh i tle i mogu da izazovu dugoročne zdravstvene probleme kod ljudi, životinja i biljaka.

Luksemburg najbogatiji u EU, Bugarska najsiromašnija
Luksemburg je daleko najbogatija zemlja u Evropskoj uniji, Irska je na drugom mestu sa skoro duplo manjim bruto domaćim proizvodom (BDP), dok je Bugarska najsiromašnija, saopštio je Jurostat (Eurostat). Kancelarja za statistiku EU navela je i da je prema paritetu kupovne moći, BDP po stanovniku u Luksemburgu prošle godine iznosio 276 jedinica - skoro tri puta više od proseka EU. Paritet kupovne moći izražava opšti indeks cena koji bi trebalo da eliminiše razlike među zemljama. Jurostat navodi i da su rezultati Luksemburga veštački uvećani zbog velikog broja radnika koji rade u Luksemburgu, a ne žive tamo, što smanjuje broj ljudi na koji se deli ukupni BDP. Irski BDP po glavi stanovnika je 146 jedinica, dok Bugarska, koja je u Uniju ušla prošle godine zajedno s Rumunijom, ima BDP od 38 jedinica. Na pretposlednjem mestu se nalazi Rumunija s BDP-om od 41 jedinice, dok Turska, koja želi da uđe u Uniju, ima 42 jedinice BDP-a. Holandija je treća po bogatstvu (131 jedinica BDP-a po glavi stnovnika), a Austrija četvrta (128). Treća najveća ekonomija u EU, Italija, blizu je evropskog proseka sa 101 jedinicom BDP-a po glavi stanovnika. Francuska ima 111 jedinica, dok najveća evropska ekonomija, Nemačka ima 113 jedinica, za jednu manje nego 2006. godine.

EU uvela sankcije Iranu, ukinula Kubi
Evropska unija uvela je danas nove sankcije Iranu, uključujući i zamrzavanje imovine iranske najveće banke Meli, dok je istovremeno stupila na snagu odluka o ukidanju sankcija Kubi, javljaju agencije. Odluka o uvođenju sankcija Iranu stupiće na snagu sutra kada će biti zabranjen rad predstavništava banke Meli u Londonu, Hamburgu i Parizu. Kako javlja agencija Frans pres, odluku su doneli bez rasprave evropski ministri za poljoprivredu i ribarstvo. Novim merama predviđeno je i stavljanje na listu osoba i organizacija kojima je zabranjeno putovanje u EU i čija će sredstva biti zamrznuta. EU nastoji da tim sankcijama primora Iran da obustavi obogaćivanje uranijuma pošto su vlasti Teherana odbacile evropski paket mera za veću saradnje ako obustavi nuklearne aktivnosti. Kad je reč o Kubi, odluka o ukidanju sankcija danas je stupila na snagu nakon što su je lideri EU već usvojili u četvrtak na samitu u Briselu. Evropska unija je još 2005. godine suspendovala sankcije Kubi. Današnja odluka predviđa da se ona svake godine razmotri u svetlu situacije ljudskih prava i nastavka kontakata sa demokratskom opozicijom Kube. EU je 2003. godine uvela sankcije Kubi zbog masovnog hapšenja disidenata. Sankcije su se ogledale u ograničenim bilateralnim posetama visokih zvaničnika i sistematskom pozivanju kubanskih disidenata u ambasade zemalja EU povodom proslave nacionalnih praznika.

Evropska policija razbila mrežu krijumčara ljudima
Evropska policija je u koordiniranoj akciji razbila jednu od najvećih mreža krijumčarenja nelegalnih imigranata u Evropu, koja je organizovana iz Iraka, saopštili su danas evropski zvaničnici. U zajedničkom saopštenju dve evropske agencija za policiju i za pravosuđe, Europol i "Eurodžast" (Eurojust), navele su da se radi o jednoj od "najvećih koordiniranih akcija protiv krijumčarenja ljudi ikada, u koju je bilo uključeno preko 1.300 policajaca". Oni su rekli da je uhapšeno 75 osoba u okviru zajedničke istrage koja je sprovedena u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Irskoj, Norveškoj, Holandiji, Švedskoj i Britaniji. Za osumnjičene se veruje da su bili umešani u dovođenje velikog broja nelegalnih imigranta u zemlje Evropske unije. Akcija je vođena pod nazivom "Operacija Bagdad" zato što joj je cilj bila mreža uglavnom iračkih državljana. Članovi te mreže sumnjiče se da su prevozili nelegalne imigrante iz Avganistana, Kine, Turske i Bangladeša do zemalaj članica EU. Veruje se da je jedan od glavnih organizatora u Francuskoj prokrijumčario 280 ljudu u periodu od šest meseci. Imigranti su plaćali između 10.000 i 12.000 evra po osobi i prevoženi su u često skucenim prostorima u kombijima, autobusima, brodovima ili čak avionima iz Iraka preko Turske do Evrope, navodi se u saopštenju.

Počelo letnje zasedanje Parlamentarne skupštine SE
U Strazburu je danas počelo letnje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) tokom kojeg će se, u četvrtak 26. juna, poslanicima obratiti i predsednik Srbije Boris Tadić, najavljeno je u SE. Na dnevnom redu zasedanja koje traje do petka 27. juna naći će se funkcionisanje demokratskih institucija u Turskoj, situacija u Kini i stanje demokratije u Evropi. Predsednik Parlamentarne skupštine SE Luis Marija de Puč ukazao je, otvarajući zasedanje da je zadatak SE da se pozabavi i problemima izazvanim rastom cena energenata i troškova života koji "postaje neizdrživ" kako bi se izbegle nove podele na bogate i siromnašne i novi konflikti. Pred poslanicima će se danas, porvog dana zasedanja, naći izveštaji Parlamentarnog biroa i Stalnog komiteta o izborima u Gruziji i Makedoniji. U popodnevnom delu parlamentarcima će se obratiti ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt koji će, kao predsedavajući Komitetu ministara SE, podneti izveštaj i odgovarati na pitanja poslanika. Tokom redovnog letnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine SE razgovaraće se i o funkcionisanju demokratskih institucija u Azerbejdžanu, borbi za očuvanje životne sredine u regionu Crnog mora, jačanju uloge žene u modernom, multikulturalnom društvu i problemu napuštanja dece po rođenju.

Jutarnji list: Hrvatska do kraja 2009. potpisuje Sporazum o pristupanju u članstvo
Pravno je moguće da Hrvatska bude primljena u Evropsku uniju (EU) i bez Lisabonskog ugovora, ali među političarima sklonim Hrvatskoj, kao što su Nikola Sarkozi i Angela Merkel, u ovom trenutku očigledno ne postoji politička volja za to, piše današnji Jutarnji list. Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, list piše da je unutar Evropske unije (EU) dogovoren politički cilj da se pristupni pregovori sa Hrvatskom zaključe u sledećih godinu i po i da ta zemlja do kraja 2009. potpiše Sporazum o pristupanju u članstvo. U tekstu se dodaje da se taj cilj poklapa i s najavama predsednika Evropske komisije Hosea Manuela Barosa (Barroso) da će Komisija na jesen izaći s uslovnim vremenskim okvirom za zaključenje tehničkog dela pregovora tokom 2009. godine. Iako to ne stoji izričito na papiru, taj se cilj može iščitati i sa zajedničke strategije koju su za sledećih 18 meseci dogovorile države koje će naizmenično predsedavati Unijom, tvrdi list. Takođe se podseća da već sledeće sedmice Francuska preuzima predsednanje EU-om od Slovenije, čime počinje i zajednička koordinacija s Češkom i Švedskom koje će po pola godine predsedavati Unijom tokom 2009. godine. Sve te tri države, prema navodima Jutarnjeg lista, potvrdile su da se zalažu za brzo zaključenje pregovora s Hrvatskom i da će učiniti sve da se to i dogodi tokom ovog razdoblja. Ali isti neimenovani diplomati smatraju da problemi mogu nastati zato što se Francuska izričito protivi članstvu Turske u EU, a Češka ne pristaje na rokove ratifikovanja Lisabonskog ugovora, bez kojeg bi se i primanje Hrvatske u članstvo moglo odložiti. To su, podseća se u tekstu, otvoreno izjavilii francuski predsednik Nikola Sarkozi i njemačka kancelarka Angela Merkel, koji se takođe zalažu za hrvatsko članstvo. Tri buduće predsedavajuće zemlje predstavile su prošle nedelje smernice za vođenje Evropske Unije tokom sledećih godinu i pol, a Jutarnji list tvrdi da se u tom dokumentu Hrvatska posebno spominje kao država s kojom će pregovori ući u odlučujuću fazu. Prema tvrdnjama diplomata na čije se riječi poziva list, pozitivan scenarij zavisi od hrvatskog ispunjavanja uslova za članstvo, kao i o brzini kojom će EU naći izlaz iz situacije nakon odbijanja Lisabonskog ugovora u Irskoj. "Izjave francuskog predsednika i nemačke kancelarke da ni Hrvatska ne može biti primljena u članstvo bez Lisabonskog ugovora na snazi, mnogi diplomati u EU vide kao političke poruke namenjene državama koje još nisu ratifikovale taj ugovor, a s ciljem izolovanja Irske koja bi ponovila referendum", piše Jutarnji list.

Imigranti zapalili centar za deportaciju u Parizu
Najmanje 20 imigranata je povređeno, a dve zgrade su izgorele u namerno izazvanom požaru u jednom od najvećih centara za deportaciju imigranata u Parizu, saopštili su danas zvaničnici policije. U saopštenju policije navodi se da imigranti nisu ozbiljnije povređeni, već da su više iziritirani dimom, dok su dve zgrade, u kojima je bilo smešteno oko 273 imigranta, ozbiljnije oštećene u tom požaru. Požar su, kako navode zvaničnici, izazvali imigranti zapalivši dušeke na kojima su spavali, u znak protesta nakon jučerašnje smrti jednog imigranta iz Tunisa. Taj imigrant (41), kako se navodi u saopštenju policije, umro je u subotu od srčanog udara u prihvatnom centru Vensan dok je bio sam u sobi, a istraga povodom njegove smrti je u toku. Nevladina organizacija Pokret protiv rasizma i za prijateljstvo među narodima ocenila je da su uslovi života u francuskim deportacionim centrima na vrlo niskom nivou. Francuska vlada je najavila da tokom ove godine namerava da deportuje 26.000 imigranata.

Junker: Bez Lisabonskog ugovora, EU u problemu
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker upozorio je danas da Evropska unija bez Lisabonskog ugovora neće moći da funkcioniše. "Polazim od principa da će ugovor stupiti na snagu ali prosto ne znam kad. Ako ne stupi na snagu, potpuno ćemo biti nesposobni da funkcionišemo", rekao je Junker za nemački "Bilt am Zontag". On je još jednom isključio mogućnost proširenja EU pre stupanja na snagu Lisabonskog ugovora. "Ugovor iz Nice koji je sada na snazi, već predstavlja problem za 27 članica EU. Na toj osnovi, nijedna druga zemlja ne može da se priključi EU", podsetio je Junker. Luksemburški premijer koji je pominjan kao mogući novi šef Evropske komisije, smatra da Brisel ne može da Irskoj nametne novi referendum nakon što su njeni građani glasali protiv Lisabonskog sporazuma. I pored krize nastale zbog irskog "ne", Junker smatra da se ne smeju zatvarati vrata za pregovore sa Turskom. Na samitu lidera EU u četvrtak i petak u Briselu, odlučeno je da se Irskoj da rok do oktobra za rešavanje nastale krize. Potrebno je da svih 27 članica Unije ratifikuje Lisabonski ugovor da bi on stupio na snagu. Irska je jedina zemlja EU koja je odlučila da organizuje referendum o tom ugovoru. Inače, ugovor je do sada ratifikovan u parlamentima 18 članica Unije.

Ferhagen: Puna saradnja sa Hagom uslov za SSP
Holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen izjavio je da uslov koji Srbija mora da ispuni pre stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanjujeste dostizanje pune saradnje sa Haškim tribunalom. U intervjuu novosadskom "Dnevniku", on je rekao da to znači da preostali begunci moraju da budu uhapšeni i dovedeni u Hag, kao i da se svedocima mora omogućiti slobodno davanje iskaza pred Tribunalom. Dodao je i da moraju biti sprečene bilo kakve posledice po svedoke zbog onoga što su rekli pred Tribunalom i mora se omogućiti pristup dokumentima i arhivima koji su neophodni glavnom tužiocu da bi mogao da zastupa svoju tužbu. "Znači, potrebno je više od toga da Ratko Mladić bude uhapšen i prebačen u Hag. Kao što je tužilac Bramerc napisao u svom izveštaju - Srbija ne sarađuje sa Hagom", rekao je Ferhagen. On je ocenio da je hapšenje Stojana Župljanina znak da stvaripočinju da idu u željenom pravcu, ali je dodao da "to nije dovoljno i da su ostala su još tri begunca koji moraju da budu uhapšeni". Prema njegovim rečima, ukoliko bude pune saradnje sa Haškim tribunalom, Prelazni sporazum će stupiti na snagu i počeće ratifikacija SSP-a u nacionalnim parlamentima, što će doprineti značajnom zbližavanju Srbije sa EU. Ferhagen nije isključio mogućnost da do kraja godine bude pokrenuta procedura za davanje statusa kandidata Srbiji ali je rekao da to zavisi od toga kako će Evropska komisija izvestiti Savet kako se primenjuje Prelazni sporazum sa Srbijom. On je naveo da, ako Srbija uradi sve što se od nje traži, Holandija ne može da postavlja nove uslove, već da ispuni obećanja prema Srbiji. Dodao je da ta zemlja ne želi da usporava Srbiju na njenom putu evropskih integracija, ali da insistira na tome da se poštuju pravila igre i ispunjavaju postavljeni uslovi.

Pak: Irsko "ne" neće uticati na evropske integracije BiH
Članica Evropskog parlamenta i predsednica Komiteta za jugoistočnu Evropu Doris Pak ocenila je da problemi sa ratifikacijom Lisabonskog sporazuma neće, niti bi trebalo da utiču na evropske integracije u BiH. "Priključenje BiH Evropskoj uniji nije danas ili sutra. BiH ima još mnogo toga uraditi, a Unija će sigurno rešiti svoje unutrašnje reforme i probleme pre nego što BiH ispuni sve uslove", izjavila je Pak za "Dnevni avaz". Prema njenim rečima, proces proširenja biće nastavljen, i BiH nema potrebe da brine jer ima "obećanje da će ući u EU". Pak je rekla da problemi Unije ne bi trebalo da utiču na entuzijazam u BiH, posebno na vlasti zemlje u ispunjavanju uslova. "Vi, čini se, često imate problema sa entuzijazmom, ali ne možete kriviti Irce zbog toga. BiH mora ići napred zbog sebe, a ja vam kažem da će ovo unutrašnje pitanje EU biti rešeno pre nego što vi budete spremni", izjavila je Pak.

Pirot na listi za sredstva pretpristupnih fondova EU
Pirot se našao na listi partnera za projekat koji je kandidat za sredstva IPA (Pretpristupnih fondova EU) sa projektom "Formiranje mreže razvojnih agenata", rekla je danas Beti pomoćnik predsednika opštine Pirot za razvojne projekte Dragana Petrović. Prema njenim rečima, ta mreža agenata bi trebalo da bude u stanju da privuče strane direktne investicije za ovo područje i da promoviše razvoj u okviru malih i srednjih preduzeća, prvenstveno u agrobiznisu. "Vođe projekta su tri italijanska partnera - Agencija za promocijuindustrijskog razvoja (Abruco), Privredna komora Čajeti i Privredna Kopobaso. Na toj listi partnera su i budimpeštanska Agencija za razvoj preduzetništva, rumunska trgovinska Komora iz Temišvara, Agencija za razvoj grada Mostara iz BiH, Nacionalna Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća iz Crne Gore i Pirot kao predstavnik Srbije", kaže Petrovićeva. Ona dodaje da će Pirot zajedno sa ovim partnerima iz zemalja koje nisu članice EU biti u toj razvojnoj mreži iz institucija zemalja članica EU. "Cilj je da se primeri dobre prakse iz zemalja Evropske unije primene i kod nas, odnosno u zemljama koje nisu članice EU. Kroz ovaj projekat trebalo bi da se formiraju veze izmedu malih i srednjih preduzeća u dunavsko-balkanskom regionu sa italijanskim vodećim partnerima", kaže Petrovićeva. Ona je dodala da se Pirot tek prijavio za ovaj projekat i da očekuje da u septembru podnese svu potrebnu dokumentaciju. "Projekat bi se, ukoliko se odobre sredstva, realizovao iduće godine, a trajao bi tri godine. Ukupna vrednost celog projekta je 930.000 evra, a samo za Pirot 107.000 evra", kaže Petrovićeva.

Napolitano: Za vlade članica, EU žrtveno jagnje
Italijanski predsednik Đorđo Napolitano (Giorgio Napolitano) optužio je danas vlade zemalja članica Evropske unije da koriste Uniju kao žrtveno jagnje za skrivanje sopstvenih grešaka. "Previše vlada je zapravo sakrilo pozicije koje su zauzeli u Briselu, koristeći Evropu - i posebno Evropsku komisiju, 'briselsku birokratiju', kao žrtveno jagnje za prikrivanje sopstvenih odgovornosti i nedostataka", rekao je Napolitano u govoru na Evropskoj konferenciji u Francuskoj. Povodom irskog referenduma o Lisabonskom sporazumu na kojem su glasači odbacili dokument o reformi institucija Unije, Napolitano je rekao da vlade članica nisu ubedile svoje građane u potrebu snažnije i jedinstvenije Evrope. Napolitanova podrška EU deluje i kao prikrivena kritika italijanskog premijera Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi) koji je pre nekoliko dana optužio Uniju za niz slabosti - od birokratije do zajedničke valute. Napolitano, bivši komunista, javno nije izneo neslaganje sa predlozima zakona vlade desnog centra obrazovane nakon aprilskih parlamentarnih izbora, premda italijanski mediji spekulišu o njegovom protivljenju. Uloga predsednika u Italiji je uglavnom ceremonijalna, ali mu daje mogućnost da imenuje premijera, raspusti parlament i vrati zakon na razmatranje u parlament ako smatra da je predlog neustavan.

U Podčetrtku završen sastanak ministara odbrane regiona
Ministri odbrane zemalja jugoistočne Evrope završili su danas u Podčetrtku u Sloveniji dvodnevno prvo neformalno zasedanje na kojem su potvrdili privrženost evroatlantskim integracijama i sprovođenju reformi u oblasti odbrane. Zaključak današnjeg zasedanja je da je "regionalna saradnja u svim oblastima, a posebno u oblasti odbrane i bezbednosti, ključ za potpunu evropsku integraciju celog regiona, a i za boljitak građana regiona kako u ekonomskom, tako u političkom i svakom drugom pogledu", rekao je za agenciju Beta državni sekretar u ministarstvu odbrane Srbije Dušan Spasojević. Spasojević je naglasio da je za Srbiju veliki uspeh što su ABHO centar u Kruševcu i Vojno-medicinska akademija u Beogradu usvojeni kao regionalni međunarodni centri u svojim oblastima. Kao veoma važnu, Spasojević je istakao mogućnost da na skupu u Podčetrtku kaže da je za bezbednost u Srbiji i u čitavom regionu, a posebno na Kosovu, "ključno da uloga Kfora ostane nepromenjena i potpuno pod okriljem Saveta bebednosti UN i u skladu sa rezolucijom 1244". Spasojević je kao veoma ohrabrujuće ocenio to što su sagovornici delegacije Srbije u bilateralnim susretima izneli mišljenje da će "formiranje proevropski orijentisane vlade u Beogradu omogućiti da ne samo Srbija kao ključna zemlja zapadnog Balkana, već i čitav region ubrzano krenu ka EU". To će, kako su Spasojevićevi sagovornici rekli, "što se Srbije tiče stvoriti priliku za početak istinskih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, koji bi trebalo da rezultiraju obostrano prihvatljivim kompromisnim rešenjem pod okriljem UN". Ministri odbrane su danas potvrdili da je njihova budućnost u okviru evroatlantskih integracija i da istovremeno žele i aktivnu saradnju EU u regionu. Na završnoj konferenciji za novinare, slovenački ministar odbrane Karel Ernjavec, osvrčući se na bilateralne rezgovore koje je imao, je da je sa hrvatskim ministrom ocenio odnose u domenu odbrane primerenim, a u pogledu odnosa sa Srbijom podsetio da Slovenija jedino sa tom državom u regionu nije potpisala sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Erjavec je rekao da je ovaj sastanak bio poslednji događaj u okviru slovenačkog predsedavanja EU, pre primopredaje predsedavanja Francuskoj.

Solana:Preoblikovanje UNMIK-a vodi operativnosti Euleksa
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier Solana) potvrdio je danas rešenost EU da odigra vodeću ulogu na Kosovu, posebno na polju vladavine zakona. Solana je, u saopštenju u Briselu, posle sednice Saveta bezbednosti UN posvećene preoblikovanju UN misije na Kosovu(UNMIK), istakao da da su "stabilnost na Kosovu i celom Balkanu od presudne važnosti i da predstavljaju i dalje visoki prioritet za Evropsku uniju". U saopštenju se takođe navodi da je visoki predstavnik EU pozdravio izveštaj Ban Ki-Muna i naglasio "punu podršku generalnom sekretaru UN".