Donosioci odluka moraju naći način kako da bolje informišu građane o procesu pristupanja Evropskoj unijizaključili su učesnici panel diskusije Samo ne još jedna konferencija o proširenju EU” kojom je obeležen završetak projekta EnlargeEUrope. Evropska unija državama na Zapadnom Balkanu šalje kontradiktorne poruke, što u velikoj meri utiče na poverenje građana u proces evropskih integracija. Bregzit direktno ukazuje na probleme unutrašnje politike u Uniji, zbog čega se fokus pomera sa proširenja i to je šansa za Zapadni Balkan. Učesnici diskusije saglasni su da u političkom diskursu u našem regionu nedostaje efektivniji način informisanja o prednostima i manama EU, jer sada prevladavaju nacionalistički narativi koji počivaju na emocijama, a ne razumu.

Moderatorka prvog panela, doktorantkinja i asistentkinja na Fakultetu političkih nauka, Tijana Rečević, ukazala na pomešane poruke koje EU upućuje državama Zapadnog Balkana.

„Najjasnije ne je konačno stiglo krajem oktobra u Makronovom stavu da bez unutrašnjih reformi EU, nema govora o proširenju. Međutim, pre nekoliko dana isplivao je nacrt predloga (non-paper) francuske vlade o proširenju EU gde se ukazuje na izvesnost evropske perspektive za Zapadni Balkan, podsetila je Rečević.

Pisac i književni prevodilac, Dejan Tijago Stanković, govorio je o svom iskustvu života u članici Evropske unije Portugalu, u kom živi od vremena pristupanja.

„Meni je država servis i važno mi je da se poštuju zakoni, što se u EU i sprovodi. Ja u Portugalu znam gde zavšri najveći deo poreza koji plaćam. U Srbiji sam siguran da to ne znam,“ rekao je on i dodao „sa moje tačke gledišta, EU je poput kolonijalne imperije koja ne izrabljuje svoje kolonije, već ih civilizuje“.

Suosnivačica Centra za biopolitičku edukaciju, Marija Ratković, vidi Evropsku uniju kao „verziju zlatnog standarda, ali i pogrešnog interpretiranja pojma politička korektnost“. Ona se nada da će članstvo Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana u EU doneti neku vrstu čvršćeg uređenja, nego što je danas. Govoreći o velikom uticaju društvenih mreža na komunikaciju danas, Ratković je posebno naglasila da je važno zajednički se boriti protiv retradicionalizacije i fašizacije Evrope kroz nacionalističke tendencije.

Novinar portala njuz.net Viktor Marković kaže kako je „protiv svoje volje postao veći ekspert za EU nego sami građani EU, zbog intenzivnog slušanja o evropskoj integraciji poslednjih dvadeset godina. Naglasio je da su informacije o EU dosadne i odbijaju ljude.

“U komunikaciji sa mladim ljudima o EU, ja lično bih probao obrnutu psihologiju, jer je izvesno da šta god im kažete – oni rade obrnuto”, rekao je Marković i podsetio je da se kao narod više vodimo emocijama, a ne činjenicama, što nam iskrivljuje sliku o Evropskoj uniji i budućem članstvu.

Tema drugog panela bila je kako se u Evropi komunicira Evropska unija. Predstavnik NVO Gong iz Hrvatske, Dražen Hofman, govorio je o iskustvu svoje zemlje tokom kampanje za organizaciju referenduma o pristupanju Uniji. On je ukazao da se proces pristupanja Hrvatske prelomio na velikom zajedničkom projektu građenja konsenzusa među političkim elitama i ustavnih promena 2010. godine.

“Iako su sve vlade u Hrvatskoj od 2000. godine iskazivale svoje opredeljenje ka EU, elite su smatrale nevažnim da se u taj proces uključuju građani, što je nedostajalo“. To je bio i razlog relativno slabog rezultata na referendumu, rekao je Hofman.

O tome kako je Litvanija pristupala EU govorila je predstavnica Udruženja za promociju preduzetništva YEPA, Indre Kulešiene. Ona je ukazala kako su u Litvaniji informisali građane o koristima koje članstvo u EU nosi sa sobom, poput otvorenih granica i većih plata. Ona je dodala da se i Litvanci sada moraju menjati kako bi doprineli boljem funkcionisanju Unije.

Izvršni direktor Alfa centra iz Crne Gore Miloš Perović smatra kako je Crna Gora, nakon nezavisnosti, odredila članstvo u EU i NATO kao dva spoljnopolitička prioriteta, dodavši kako ovi procesi iako apralelni, bili su potpuno drugačiji. Integracije u NATO su bile opterećene sećanjem na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, dok u javnom diskursu ni sada ne postoji negativna kampanja protiv EU.

Perović ističe evropske integracije kao „omekšivač za atlantsku komponentu integracija,“ zaključivši kako su za taj proces bitna tri faktora i to odnos prema mladima, pretpristupni fondovi i medijske slobode. U Crnoj Gori kampanja za članstvo sprovodi se u saradnji vlade i nevladinog sektora.

Menadžer projekata Rumunskog akademskog društva, Kristijan Gingeš kaže kako se Rumunija, iako članica već 13 godina, suočava sa paradoksom odlaska mladih iz zemlje.

„Mi smo zemlja koja je po ovom parametru druga na svetu iza Sirije,“- napominje on. Ginges je ukazao na duplirani BDP, ukidanje rominga, studentske razmene i subvencije za poljoprivredu kao dobre strane članstva Rumunije u Evropskoj uniji. Kao loše efekte rumunske politike unutar EU, Ginges navodi neefikasnost i netransparentnost u izgradnji infrastrukture zemlje.

Predstavnik fondacije Robert Šuman iz Poljske, Mateuš Levandovski, smatra da običan građanin Poljske Evropsku uniju vidi kao trezor.

“Unija je isključivo izvor fondova za Poljake, i zbog toga se moramo fokusirati na obrazovanje građana, a ne propagandu“, poručio je Levandovski. On je takođe upozorio da društvene mreže danas mogu predstavljati opasnost za civilno društvo koje je Poljska počela da izgrađuje nakon tranzicije.