Zemlje Zapadnog Balkana moraju aktivnije raditi na svom zajedničkom nastupu, ali i bilateralnim odnosima sa EU u okviru procesa pristupanja – zaključak je panel diskusije Perspektiva evropskih integracija Zapadnog Balkana nakon izbora za Evropski parlament i bregzita. Ovaj događaj predstavlja drugu debatu u okviru projekta Evropske integracije Zapadnog Balkana: Realna perspektiva umesto pokretne mete koji sprovode Evropski pokret u Srbiji, Albanski institut za međunarodne studije iz Tirane i Institut za evropske politike iz Skoplja, uz finansijsku podršku Fonda za Zapadni Balkan.

Učesnike panel diskusije pozdravila je potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić. Analizirajući dešavanja u protekloj godini, Minić je rekla da je to godina koja je bila važna, kako za EU, tako i za Zapadni Balkan.

Takođe, ukazala je na najave o izmeni formata proširenja čiji smer još nije poznat. Minić je zaključila kako je važna politička i društvena mobilizacija na Zapadnom Balkanu, istakavši da je samit EU-Zapadni Balkan u Poznanju ukazao da se treba fokusirati na lokalne zajednice u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Zamenica direktora Albanskog instituta za međunarodne studije, Alba Cela, rekla je da „bregzit, iako još nekompletan, uzima energiju institucija EU na rešavanju tog unutrašnjeg problema, dok su izbori za Evropski parlament stovrili potpuno novu konstelaciju ljudi.

“Odluka da se ne otvore pregovori o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom nas ostavlja u poziciji da se aktivnije uključimo u dijalog očekujući kako će izgledati novi format procesa proširenja koji oblikuju ključni igrači u Evropskoj uniji”, upozorila je Cela.

Predstavnica Instituta za evropske politike iz Skoplja, Juliana Karai, izjavila je da je oktobar bio mesec kada je Severna Makedonija po treći put u poslednjih šesnaest meseci očekivala da će početi pregovore o članstvu. Ona je ukazala na indirektne efekte bregzita po evropsku integraciju Severne Makedonije.

“Bregzit utiče na dešavanja u Severnoj Makedoniji jer Ujedinjeno Kraljevstvo u velikoj meri pomaže proces reforme javne uprave, te Severna Makedonija gubi stabilan oslonac u svom procesu pristupanja”, rekla je i podvukla produbljivanje unutrašnjih podela nakon što je Evropska unija Severnoj Makedoniji i Albaniji blokirala početak pregovora o članstvu. Vanredni izbori zakazani za april 2020. su prema njenim rečima „posledica ove odluke koja će uticati na orijentaciju Makedonije prema procesu proširenja“.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, kao uzrok velike izlaznosti na izbore za Evropski parlament vidi reakciju na uspon desničarskih partija, što je bio poziv za buđenje Evropljana. Kao najvažniju promenu koju su ovi izbori doneli, Međak navodi „kraj bipartijske podele unutar institucija EU“.

On ističe kako ne možemo očekivati jaču ulogu Evropske komisije u procesu proširenja zato što se taj proces nacionalizuje.

„Proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji mora biti više politički nego tehnički, što zavisi od političke volje. Taj proces treba da bude progresivan, a ne regresivan zbog čega je važan zajednički nastup zemalja Zapadnog Balkana, a ‘mali Šengen’ je korak u dobrom smeru,“ zaklučak je Međaka.

Učesnici panela su se složili da je potreban zajednički nastup država Zapadnog Balkana, iako još uvek nije poznat novi format procesa proširenja Evropske unije. Odluka da EU ne počne pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom značajno je uticala na poverenje prema ovom procesu u tim zemljama imajući reperkusije i na ostale države Zapadnog Balkana. Ono što je takođe istaknuto na ovom panelu jeste da proširenje Evropske unije zavisi od političke volje njenih institucija, ali na taj proces utiču interesi ključnih država članica poput Francuske i Nemačke.