Jugoistočna Evropa 2000 - Pogled iz Srbije

RECENZIJA ZBORNIKA "JUGOISTOČNA EVROPA 2000 - POGLED IZ SRBIJE"

REDAKTOR DR. JELICA MINIĆ, BEOGRAD; BEOGRAD, STUBOVI KULTURE, 1999.

Prava knjiga u pravom trenutku. Teško da bi mogla da se zamisli neka aktuelnija knjiga u ovom dramatičnom vremenu u kome je zemlja otisnuta putem rastuće međunarodne izolacije ali u kome se istovremeno i spolja i iznutra preuzimaju energične mere da se ona uključi u predstojeće velike programe međunarodne integracije. Reč je o shemama integracije zemalja lociranih u traumatizovanom jugoistoku Evrope i o integraciji svih tih zemalja posmatranih u celini sa ostatkom Evrope, tj. sa njenim pretežnim civilizacijski emancipovanim i prosperitetnim delom. Knjiga se, dakle, bavi jednim pitanjem koje se sa stanovišta SRJ, ali i sa stanovišta drugih zemalja evropskog jugoistoka, svrstava u red najviših i najuže definisanih prioriteta. Zajedno sa institucionalnom reformom, međunarodna integracija u upravo definisanom smislu, predstavlja apsolutno neophodan uslov za prirodni oporavak i vraćanje zemlje na putanju dovoljno brzog, stabilnog i dugoročno održivog rasta. Drukčije, i verovatno tačnije rečeno, to je uslov za prekraćenje aktuelnog ekonomskog sunovrata.

Među važnije vrline knjige spada njena raznovrsnost, interdisciplinarnost i celovitost. Obuhvaćen je veći broj relevantnih aspekata - ekonomski, međunarodnopolitički, pa i geopolitički, unutrašnjepolitički, infrastrukturni i bezbednosni. S druge strane, obuhvaćeni aspekti nisu samo brojni nego su i dobro odabrani. Ne bi se mogao identifikovati nijedan važniji aspekt koji bi sa stanovišta materije u ovoj knjizi bio nedvosmisleno relevantan, a za koji bi moglo da se utvrdi da je izostavljen. Celovitost i dobra selekciija materije - mogla bi da bude najkraća karakterizacija dobrih strana ove zanimlljive publikacije.

Ne ulazeći u sve detalje koji se ne bi mogli zaobići u nekom širem osvrtu, ovde će jedino biti istaknut veoma izoštren i pouzdan osećaj za izuzetno važnu interesnu dimenziju međunarodne integracije koja nam se nametnula kao jedan od najprečih zadataka. Ta dimenzija je došla do punog izražaja i kod redaktora zbornika i kod autora pojedinih priloga. U pojedinim radovima, ali i načinu na koji su raspoređeni, snažno je izražena ideja da tako krupna pomeranja u međunarodnim odnosima i u organizaciji saradnje između pojedinih zemalja ne mogu biti ostvarena ukoliko se ne oslanjaju na jake i trajno zasnovane interese. Zbornik posebne komplimente zaslužuje ne samo zato što je u njemu u punoj meri istaknut nesporan i očigledan interes razvojno hendikepiranih zemalja evropskog jugoistoka za širu evropsku integraciju. Komplimenti se zborniku moraju uputiti i zbog, nipošto očiglednog ali zato utoliko izazovnijeg, demonstriranja onog drugog interesa - interesa razvijene Evrope da integriše, te tako ekonomski rekonstruiše i politički stabilizuje svoje neuralgično jugoistočno zaleđe. Iako to nije eksplicitno formulisano, iako ne tim rečima, dovoljno argumentovano je pokazano da jedino međunarodna integracija može dovesti jugoistok Evrope u stanje neophodne geopolitičke ravnoteže koja će tom delu Evrope otvoriti perspektive trajnog razvitnka, a ostatku kontinenta otkloniti rizike čestih međunarodnih poremećaja, uključujući i lokalne a možda i šire ratne sukobe.

Integracioni procesi u jugoistočnoj Evropi postali su predmet vrlo intenzivnih i široko postavljenih istraživanja. Na tom propulzivnom naučnom području već je izrasla obimna i veoma zanimljiva stručna literatura. U prilozima koji su ušli u zbornik, ta literatura nije ignorisana nego je, naprotiv, umesno i primereno korišćena. Knjiga se tako našla u punom i dobrodošlom sazvučju sa idejama koje se - kad je reč o pravcima i oblicima integracije jugoistoka u ostatak Evrope - rađaju i razrađuju u evropskim naučnim centrima. Zbornik tako ima i važnu informativnu vrednost: on jugoslovenskoj javnosti omogućava da se lako, bez mukotrpnog traganja za originalnim izvorima upozna sa predstavama koje se u vezi sa ovim najnovijim integracionim inicijativama javljaju i evoluiraju u razvijenom svetu.

Sam se po sebi nameće zaključak koji proizlazi iz prethodnih opaski. Knjigu treba što pre objaviti, a njenom odgovarajućom distribucijom nastojati da se sa njom što potpunije upoznaju jugoslovenska naučna, ekonomskopolitička, pa i najšira javnost.

Ljubomir Madžar