Jugoistočna Evropa 2000 - Pogled iz Srbije

UMESTO ZAKLJUČKA: NUŽNOST UKLJUČIVANJA JUGOSLAVIJE U REGIONALNE I EVROPSKE INTEGRACIJE

Uvod

1. U medjunarodnoj zajednici i u zemljama jugoistočne Evrope budućnost regiona se sve više sagledava kao nedeljivo, celovito rešenje, na kome bi morale zajednički da rade sve zainteresovane strane. Da bi se region izvukao iz već desetogodišnjeg perioda tenzija i konflikata neophodna je neka vrsta Maršalovog plana posleratne obnove za bivše jugoslovenske republike i njihove susede. Evropska unija je ponudila Pakt o stabilnosti za jugoistočnu Evropu, koji ima politički, bezbednosni i razvojni aspekt. Pakt podrazumeva paket značajne finansijske i tehničke pomoći svim zemljama regiona koje su zahvaćene ratnim razaranjima, ali i onima koje usled toga trpe velike ekonomske štete. Bez rešavanja pitanja bezbednosti, političke stabilizacije regiona, ukidanja sankcija i protekcionističkih politika u privredama jugoistočne Evrope i njihovog ubrzanog pravnog i institucionalnog približavanja standardima Evropske unije, ne može se očekivati ozbiljniji priliv inostranog kapitala bez koga nema ubrzane obnove i razvoja zaostalih privreda.

2. Ukoliko izostane obuhvatni medjunarodni program pomoći koji bi omogućio uključivanje Jugoslavije u procese izgradnje tržišnih privreda i demokratskih društava u jugoistočnoj Evropi, razorena zemlja bi ostala stalno žarište kriza i nestabilnosti sa izgledima da se i dalje otvaraju novi konflikti u regionu. Razmere sukoba na Kosovu i posledice NATO intervencije bitno će uticati na promenu bezbednosne, političke, ekonomske, socijalne i demografske slike regiona i mesta i uloge koju će Jugoslavija zauzimati u budućnosti.

3. Susedne zemlje su usled poremećaja trgovinskih tokova i prekida u železničkom, putnom, rečnom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju preko Jugoslavije zapale u ozbiljne finansijske teškoće. U Makedoniji i Republici Srpskoj su desetine hiljada radnika ostale bez posla zbog velike upućenosti na jugoslovensko tržište. Prekid saobraćaja će imati ozbiljne posledice i po neke zemlje centralne Evrope i Zajednice nezavisnih država. Razaranje infrastrukture i industrijskih potencijala u Jugoslaviji ugrožava čitav region i stvara ozbiljan diskontinuitet u dugotrajno gradjenim privrednim vezama sa Nemačkom, Italijom i drugim zemljama EU. Ove zemlje su uložile značajan kapital u države nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Medjutim, stalne tenzije i konflikti poslednjih deset godina i medjunarodna izolacija SRJ su teško poremetili ili prekinuli izgradjene poslovne i tehnološke veze, sa neizvesnim izgledima na skorašnje obnavljanje i normalizaciju.

4. Jugoslavija je danas, s delimičnim izuzetkom Crne Gore i Kosova, isključena iz svih procesa omišljavanja, pregovaranja i konkretnih vidova saradnje kojima se uobličava budućnost jugoistočne Evrope. Polazna pozicija Jugoslavije u očekivanom programu obnove i razvoja regiona je krajnje nepovoljna. Pored nasledjenih strukturnih i makroekonomskih neravnoteža, jugoslovenska privreda je teško unazadjena gubitkom tržišta bivše SFRJ, ratom i medjunarodnim sankcijama. Jugoslavija je jedina zemlja u regionu u kojoj nije pokrenut proces tranzicije. Privredna aktivnost je pod sve većim pritiskom državnog administriranja, uz sve teže uslove izlaska na medjunarodno tržište. Siva ekonomija je jedini deo privrede koji je doživeo značajnu ekspanziju. Najzad, usled sukoba na Kosovu i NATO intervencije došlo je do besprimernog uništavanja društvenog bogatstva, privrednih resursa i ljudskih života i masovnog iseljavanja stanovništva, kako na Kosovu, tako u sve većoj meri i u drugim delovima zemlje.

5. Ipak, i pored toga što je tržište SRJ upola manje od tržišta bivše zajedničke države jugoslovenskih republika, ono je i dalje jedno od najvećih u regionu. Jugoslavija, takodje, ima centralni tranzitni položaj. Zato je bez uključivanja i saradnje Jugoslavije nemoguće rešiti većinu regionalnih problema. Njena uloga će, neizbežno, biti ključna u procesima posleratne obnove i privrednog oživljavanja regiona.

6. Prioriteti obnove Jugoslavije razlikovaće se od prioriteta u drugim zemljama regiona. Zbog razmera destrukcije, oni će biti najsličniji prioritetima obnove u BiH. Pored rešavanja najhitnijih humanitarnih problema i stvaranja uslova za povratak izbeglica, obnova infrastrukture i fizičkog kapitala predstavljaće najvažniji zadatak. Samo za obnovu infrastrukture (elektroenergetski sistem, vodosnabdevanje, transportna infrastruktura, čišćenje reka) biće potrebne desetine milijardi dolara. Neophodno je pokrenuti proces tranzicije koji podrazumeva prelazak na tržišnu privredu zasnovanu na privatnoj svojini. Ratnim razaranjima uništena je vojna industrija i nametnuta konverzija proizvodnje u civilne svrhe kao jedino moguće rešenje.

7. Biće neophodna značajna medjunarodna tehnička i finansijska pomoć da bi se ostvario zadovoljavajući stepen makroekonomske stabilnosti kako bi proces obnove i privrednih reformi uopšte bio moguć. U prvoj fazi se može očekivati pretežno javna pomoć medjunarodnih institucija (EU, MMF, Svetska Banka, EIB, EBRD) za pokretanje procesa obnove, da bi se kasnije uključio i inostrani privatni kapital. Veći deo budućih stranih ulaganja biće usmeren na privatna preduzeća, koja će morati da se oslone, u prvoj fazi, prvenstveno na sopstvena sredstva, a zatim i na reformisani bankarski sistem, razne vrste specijalizovanih usluga i tehničke pomoći. Čak se najavljuje da će i javna ulaganja u infrastrukturu imati oblik vlasničkog udela odgovarajućih medjunarodnih finansijskih institucija.

8. Jugoslavija je jedina zemlja regiona koja nema nikakve ugovorne aranžmane s Evropskom unijom, niti kao istočnoevropska niti kao mediteranska zemlja. Strateški interes Jugoslavije je pristupanje EU, kako zbog olakšavanja pristupa najznačajnijem tržištu u svetu, tako i zbog rešavanja unutrašnjih potreba razvoja tržišne privrede i stabilnog demokratskog društva. Pored toga, to je jedini način da sve zemlje jugoistočne Evrope, pod okriljem EU, liberalizuju u potpunosti medjusobne trgovinske i finansijske tokove, obnove i razviju svoje infrastrukturne kapacitete i uz izgradnju evropskih pravno-institucionalnih okvira unaprede svoj konkurentski položaj na kontinentu i u svetskoj privredi. Evropska opcija Jugoslavije bi omogućila normalizaciju i obnavljanje pokidanih i intenziviranje postojećih ekonomskih veza sa bivšim jugoslovenskim republikama ka kojima je bilo usmereno oko dve trecine vanrepubličke razmene uoči raspada zemlje. Liberalizovanje saradnje sa susedima i mediteranskim zemljama je prirodan put pripreme za visoko konkurentna zapadnoevropska i svetska tržišta.

9. Jugoslavija je središna zemlja jugoistočne Evrope preko koje prolaze najkraći, najbrži i najjeftiniji magistralni putni pravci. Dunav je prirodna veza zemalja centralne Evrope i najrazvijenijih industrijskih basena zapadne Evrope prema području srednjeg Istoka. Pruga Budimpešta-Beograd-Bar predstavlja vezu centralne i istočne Evrope sa Mediteranom. Autoput je povezivao zapadnu, srednju i istočnu Evropu sa Grčkom, Turskom i zemljama bliskog Istoka. Jugoslavija je istovremeno prirodno raskršće magistralnih telekomunikacijskih veza izmedju ovih grupa zemalja. Ratna razaranja u Jugoslaviji nanela su i naneće velike štete svima koji su koristili navedene saobraćajne pravce. Zato je brzo obnavljanje infrastrukture u Jugoslaviji ne samo nacionalni i regionalni interes već i prvorazredna potreba brojnih centralnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja.

10. Ubrzano uključivanje Jugoslavije u evropske integracione procese (zona slobodne trgovine, vezivanje za Euro, pravno-institucionalno prilagodjavanje, pridruživanje) uz regionalni program obnove, omogućili bi da zemlja postane ekonomski prosperitetna nezaobilazna karika regionalne saradnje i saradnje EU sa jugoistočnom Evropom. Suštinske unutrašnje promene su pretpostavka da ubrzo dodje do političkog rešenja kosovskog konflikta i hitne primene programa obnove.

Uloga medjunarodne zajednice u programu obnove jugoistočne Evrope

11. Balkanskim narodima, ili narodima jugoistočne Evrope, u koju se nastoji pretopiti složeni balkanski identitet, istorijski nije nedostajala spoznaja rešenja¹. Nakon medjusobnih sukoba i ratova, koji su u velikoj meri bili podsticani spolja, mirovna rešenja su takodje bivala rezultat spoljašnjeg posredovanja i pritisaka. I najnoviji balkanski ratovi i njihovo razrešenje su deo mnogo veće "šahovske table" na kojoj se odigrava svetska politika. Unutrašnji akteri i politike preslikavali su procese u širem okruženju. Tako je i danas. U ovom trenutku, postoji jasna i jedinstvena politička volja u medjunarodnom okruženju da se dodje do rešenja. Takva se volja ubrzano artikuliše i u regionu i u samom kriznom žarištu - Srbiji. Ako se ne pojave suprotni pritisci, dolazi period zatišja, a možda i trajnog rešenja, ukoliko bude uspešna evropska integracija Balkana.

12. Bez obimne spoljne pomoći i medjunarodne integracije (regionalne, evropske i u svetsko tržište i medjunarodne institucije) nema budućnosti za jugoistočnu Evropu. Zapadna Evropa je nakon Drugog svetskog rata takodje našla rešenje u medjusobnom pomirenju i integraciji. Važnu, a možda i presudnu ulogu u artikulaciji i institucionalizaciji evropske saradnje igrala je američka politička i ekonomska podrška. Danas je tu ulogu u jugoistočnoj Evropi preuzela Evropska unija, uz američku pomoć i rusku podršku. Ovakvo strategijsko saglasje glavnih medjunarodnih aktera u regionu predstavlja jedinstvenu šansu za zemlje jugoistočne Evrope i veliki spoljni pritisak na razrešenje unutrašnje političke situacije u SRJ.

13. Program posleratne obnove jugoistočne Evrope ima za cilj stvaranje održivih i stabilnih privreda i društava. Regionalna i evropska integracija treba da posluže kao glavna poluga preokreta, a ekonomska pomoć i podrška jačanju civilnog društva i mirnodopskog ustrojstva vojnih i policijskih snaga u regionu su glavni instrumenti stabilizacije i zasnivanja održivog razvoja. Stvaranje društava zavisnih od strane pomoći nije interes niti zemalja regiona niti EU i drugih donatora. EU su potrebne vitalne privrede i stabilna društva koji neće biti teret i kočnica integracionim procesima u Evropi.

14. Prioritet medjunarodnih donatora bi morali biti razvoj institucija i horizontalnih mreža u regionu (infrastrukturno povezivanje, saradnja carinskih, policijskih i pravosudnih organa, lokalne zajednice, prekogranično povezivanje, partnerstvo u biznisu, NVO, mediji, i dr.).

15. Poseban značaj ima edukacija na svim nivoima i oblastima (gradjenje institucija, preduzetništvo, mladi i žene). Obrazovanje žena ima presudnu ulogu u njihovom ravnopravnom uključivanju u procese stabilizacije i razvoja regiona i u ostvarivanju ravnomernijeg demografskog rasta.

16. Treba ubrzati procedure za pristupanje zemalja regiona EU i pripremiti ih za partnerske odnose i poštovanje pravno-institucionalnih okvira koje iz toga proističu. Unutrašnja i spoljna liberalizacija će predstavljati šok za privrede i društva u jugoistočnoj Evropi koji mora da donese ozdravljenje. Zapadnoevropske zemlje koje su kroz takve procese prošle pre pedeset godina treba da budu glavni oslonac, a ne podstrekač podela i sukoba. To se posebno odnosi na Nemačku i Italiju koje su dominantni ekonomski partneri zemalja jugoistočne Evrope.

17. Hitno i selektivno uključivanje aktera promena iz SRJ u sve procese i strukture vezane za primenu Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu bitno bi ubrzalo unutrašnje promene i omogućilo pripremu za kasnije punopravno učešće i institucionalizaciju odnosa u regionu i sa EU.

Stvaranje regionalnog tržišta - uloga regionalnih aktera

18. Zemlje regiona su uglavnom male i ekonomski slabe². Ali, regionalno tržište od oko 70 miliona stanovnika (sa Turskom oko 130 miliona), predstavlja izazov ne samo za regionalne i evropske firme. Problem je pravna zaštita, mnoštvo različitih administrativnih procedura, veliki broj valuta, brojne carinske i necarinske barijere i niska osposobljenost lokalnih partnera (firmi i država) za poslovanje na evropskom i svetskom tržištu. Najveći deo posla leži na samim zemljama regiona da se ovakve okolnosti izmene, ali bez sistematske, koordinirane i obimne inostrane pomoći trajanje sistemskih promena bi bilo politički neizdrživo.

19. Mada se jačanje regionalne saradnje, posebno medjusobna liberalizacija trgovine i transporta, sagledava kao dugoročni interes, aspiracije su usmerene na integraciju u EU. Mala i siromašna tržišta, istorija pripadnosti različitim imperijama i blokovima i otuda slabe ekonomske veze, kao i najnoviji medjusobni sukobi i razmirice, čine balkanske zemlje rezervisanim u pogledu čvršće medjusobne integracije. Regionalno povezivanje nije izazvalo previše entuzijazma ni u zemljama centralne Evrope, koje su razvijenije, koje su primile mnogo veću pomoć i koje su mnogo bliže pristupanju EU. Ipak, odredjeni ekonomski, a naročito politički rezultati nisu izostali. Imajući u vidu stanje privreda u jugoistočnoj Evropi, moglo bi se reći da regionalno ekonomsko povezivanje ima kao primarnu funkciju političko približavanje i pripremu za pridruživanje i pristupanje EU. Ekonomski ciljevi su neizbežno skromni. Glavni dobitak je kultura saradnje koja se razvija sa neposrednim susedima. Mada je razvijanje regionalne saradnje preduslov za ulazak u EU, tek u njenim okvirima će stvarna integracija u jugoistočnoj Evropi biti moguća.

20. Apsolutni prioritet u obnovi fizičkog kapitala u regionu je regionalna transportna infrastruktura i njeno umrežavanje u transevropske infrastrukturne mreže. I inače nerazvijene transportne usluge i infrastruktura dobili su težak udarac tokom intervencije NATO, kada su prekinuti mnogi vitalni putni pravci i preusmereni robni tokovi u regionu. Obnavljanje elektoenergetskih sistema i mreža je ne samo preduslov za ostvarivanje svih drugih projekata rekonstrukcije, već i ključno humanitarno pitanje. Zatim, preduslov uspešnog poslovanja je i regionalna telekomunikacijska mreža itd. Jugoistočna Evropa treba da postane veliko gradilište na kome će svoju šansu naći pre svega firme iz regiona, ali i evropske gradjevinske firme koje će doprineti oživljavanju brojnih sektora evropske industrije.

21. Neophodno je da privatni sektor ima vodeću ulogu u procesu stvaranja i razvoja novih privrednih struktura, sledeći dinamiku malih i srednjih firmi koje se najbrže prilagodjavaju tržišnim promenama. Budućnost regiona nije u velikoj industrijalizaciji, već u razvoju usluga, preradjivačkih kapaciteta i fleksibilnih klastera zasnovanih na lokalnim resursima, znanjima i tradiciji. Regionalna politika, strukturni fondovi i otvaranje tržišta poljoprivrednih proizvoda EU za proizvode iz regiona mogu predstavljati dugoročni oslonac za takvu politiku.

22. Borba protiv terorizma, ilegalne trgovine oružjem i drogom, kriminala i korupcije predstavljaju interes ne samo zemalja regiona, već i EU i drugih evropskih zemalja i zahtevaju angažovanje svih relevantnih evropskih i medjunarodnih organizacija, kako se region ne bi pretvorio u centar kriminala i destabilizacije Evrope.

23. Institucionalizacija regionalne saradnje odvijaće se brže putem horizontalnog povezivanja i po projektnom pristupu, nego na medjudržavnoj osnovi. Zato treba obezbediti jačanje lokalnih aktera i administrativnih kapaciteta za praćenje ovakvih oblika saradnje, uz odgovarajuću pomoć zapadnih vlada, fondacija i medjunarodnih organizacija. Nevladine organizacije i drugi akteri civilnog društva imaće u tim procesima ulogu inicijatora, prenosnika, edukatora i kontrolora i treba ih u najvećoj meri podržati.

Nužnost uključivanja Jugoslavije

24. Jugoslavija ne može ostati izolovano ostrvo van integracionih procesa u regionu i u Evropi. Jugoslovenske vlasti moraju ispuniti uslove za ukidanje medjunarodne izolacije zemlje i preuzeti odgovornosti koje podrazumeva uključivanje u medjunarodne organizacije i institucije. Da bi to bilo moguće, mora se prekinuti dosadašnja politika ugrožavanja suseda i ratnih zločina u ime nacionalnih interesa. Pravi nacionalni interesi Srbije i Jugoslavije su ekonomski, socijalni i kulturni razvoj koga nema bez medjunarodne saradnje i otvorenih granica.

25. Mora se odmah prekinuti sa represijom nad predstavnicima civilnog društva (nezavisni mediji, sindikati, nevladine organizacije, opozicija) i omogućiti slobodno delovanje i interesno udruživanje gradjana. Za razvoj i konsolidaciju civilnog društva neophodna je višestruka pomoć iz medjunarodnog okruženja - informacije, edukacija, komunikacija, partnerstvo i finansijska podrška.

26. Demilitarizacija društva i civilna kontrola vojnog sektora su pretpostavke gradjanskog mira i dobrih odnosa sa susedima. Region u celini ima visoke vojne izdatke koji opterećuju nacionalne budžete i pogoduju militarizaciji siromašnih društava. U Jugoslaviji je tokom intervencije NATO u velikoj meri uništena vojna industrija, a vojne snage su se prema Dejtonskom sporazumu morale reducirati. Modernizacija vojske zahteva visok stepen medjunarodne saradnje i uključivanja u relevantne organizacije i institucije koje zemlji mogu da garantuju bezbednost.

27. Od razrešenja jugoslovenske krize zavisi u velikoj meri budućnost regiona jugoistočne Evrope. EU ne bi mogla dozvoliti trajno kompromitovanje svoje zajedničke spoljne i bezbednosne politike na prvom velikom iskušenju. Takav neuspeh bi mogao imati ozbiljne posledice po čitavu evropsku gradjevinu koju generacije stvaraju već pola veka³. Zato je puno uključivanje Jugoslavije u program posleratne obnove jugoistočne Evrope nužno. Taj program je istovremeno program konsolidacije složenog unutrašnjeg ustrojstva same Evrope. Upravo zato projekt uključivanja Jugoslavije u evropske strukture mora da uspe. On predstavlja susret dve političke volje i susret interesa - unutrašnje potrebe za reformama i otvaranjem zemlje i evropske potrebe za stabilizacijom i integracijom jugoistočnog dela kontinenta.

1 "Prigodom zaključka poslova prve Balkanske konferencije, i sa ovog svetog mesta drevnih Amfiktiona, mi, članovi konferencije, osećamo potrebu da pošaljemo srdačan pozdrav svim balkanskim narodima, njihovim vladama i štampi. Hoćemo da izjavimo da su neposredni dodir medju nama, i naša saradnja za vreme radova konferencije na sjajan način dokazali da smo bratski narodi i da možemo da rešimo, sporazumom i mirnim putevima, sporove koji nas razdvajaju. Govorili smo iskreno jedni drugima, svaki je rekao ono što je imao na srcu i to je doprinelo da se još više zbližimo, da se uzajamno poštujemo i ljubimo. Uvereni smo da ćemo moći samo našom Unijom da poboljšamo našu sudbinu. Dali smo jedni drugima ruku i obećali da ćemo pomagati jedni druge.

Nošeni tim duhom predložili smo za više pitanja korisne rezolucije.(povratak na tekst)

Zaklinjemo sve balkanske narode, Albance, Grke, Rumune, Turke i Jugoslovene da idu za našim primerom. Samo od nas samih zavisi da budemo zaista nezavisni, da steknemo veliki ugled u celom svetu, da poboljšamo svoju sudbinu, i čak da pomognemo drugim narodima da prebrode teškoće koje ih satiru. Ništa nas ne bi moglo sprečiti da idemo putem koji smo sebi obeležli. Naša Unija: to je novi ideal svih naroda Balkana".

Poslanica narodima, vladama i štampi Balkana, Balkanska konferencija, Atina, 5. oktobra 1930.

2 Čitav region je po ekonomskoj snazi slabiji od Holandije. Prema: Soros Džordž, "Ukinuti granice - program otvorenog društva na Balkanu", Financial Times, 07.07.1999. (povratak na tekst)

3 "Dok se ne shvati da Evropa neće biti mirna ukoliko u potpunosti ne integriše Balkan u svoje institucije većina regionalnih projekata obnove osudjena je na neuspeh". Jonatan Eyal, "Who will rebuild the Balkans?",04.05.1999.

Redaktor