Pripreme za evropsku integraciju

11. ZAKLJUČAK: KORACI KA EVROPI

"Onaj narod koji u budućnost ide bez programa i bez utvrđenih tačaka svog vlastitog pitanja, taj narod ne može očekivati veliki uspeh. Narod mora da ima svoj program."

(Stojan Novaković, govor u Narodnoj skupštini, 1908)

1. Strateški je interes Jugoslavije da se integriše u EU. To je, s jedne strane način da se obezbedi lakši pristup najvažnijem tržištu na svetu, a sa druge strane suštinski preduslov da se reše problemi razvoja domaće privrede i stabilnog demokratskog društva. To je, takođe, jedini način za sve zemlje jugoistočne Evrope da, pod okriljem EU, u potpunosti liberalizuju tokove međunarodne trgovine i kapitala, rekonstruišu i razviju svoju infrastrukturu i usvajajući evropski pravni i institucionalni okvir, unaprede svoj konkurentski položaj u evropskoj i svetskoj privredi. Evropska opcija će omogućiti Jugoslaviji da ojača postojeće i normalizuje i obnovi pokidane veze sa bivšim jugoslovenskim republikama koje su, uoči raspada zemlje, međusobno razmenjivale dve trećine vanrepubličke trgovine. Liberalizacija saradnje sa susedima, zemljama istočne i centralne Evrope i mediteranskim zemljama je prirodan tok priprema za visoko konkurentno zapadnoevropsko i svetsko tržište.

2. Polazna pozicija SRJ, odnosno Srbije, je veoma loša. Gotovo svi kvantitativni ekonomski pokazatelji su najniži u čitavom regionu, a poseban problem predstavlja zaustavljen proces tranzicije, nepoverenje u državu i odsustvo nezavisnih tržišnih institucija. Drastičnom pogoršavanju svih ekonomskih indikatora u SRJ tokom devedesetih godina prethodila je stagnacija tokom osamdesetih godina, tako da možemo reći da ekonomska kriza traje još od 1979. godine. Po dužini trajanja i dubini pada društvenog proizvoda ovo je jedna od najdužih i najdubljih kriza u ekonomskoj istoriji Evrope od nastanka industrije. Zbog toga je potrebno odmah započeti duboke, suštinske i brze reforme celokupnog političkog, pravnog i ekonomskog sistema, na putu ka evropskoj integraciji, kao strateškom cilju društva i zemlje.

3. Makroekonomske reforme i rekonstrukcija privrede radi povratka u međunarodnu zajednicu predstavljaju težak posao koji novoizabrana demokratska vlada neće moći da obavi ukoliko ne dobije snažnu podršku domaće i međunarodne javnosti. Da bi obezbedila poboljašanje životnog standarda stanovništva na trajnim osnovama i opravdala velika očekivanja građana nakon smene autoritarnog režima, nova vlada mora odmah da počne sa sprovođenjem radikalnih ekonomskih reformi. To, pre svega, podrazumeva trenutnu monetarnu reformu, otpočinjanje reforme fiskalnog sistema, reforme i sanacije bankarskog sektora i realizaciju programa brze privatizacije, uz istovremeno vidno poboljšanje zdravstvene i socijalne zaštite stanovništva.

Nakon formiranja nove demokratske vlade u Srbiji i SRJ očekuje se relativno brz oporavak privrede. Očekivane stope rasta društvenog proizvoda u ovoj i narednoj godini su 14% i 10%. Međutim, u 2001. godini društveni proizvod još uvek neće dostići nivo iz 1998. godine. Zbog toga će nizak nivo društvenog proizvoda i dalje predstavljati najveću smetnju za uravnotežavanje javnih prihoda i rashoda.

4. Privreda Jugoslavije spada u red visoko zavisnih od spoljne trgovine. Prema nekim procenama spoljna trgovina učestvuje sa preko 40% u vrednosti društvenog proizvoda Jugoslavije. Ako se uzme u obzir i neevidentirana trgovina (šverc i drugi vidovi nelegalnih aktivnosti) stepen zavisnosti jugoslovenske privrede je znatno veći. EU predstavlja osnovni strateški oslonac za eksportno orijentisan stabilan privredni rast Jugoslavije.

Pitanje ozbiljne liberalizacija spoljne trgovine i harmonizacija sa rešenjima u EU će neminovno biti povezana sa brzinom i obimom integracije SRJ u međunarodnu privredu, prijemom u članstvo STO, kao i razvojem bliskih odnosa sa Evropskom unijom.

U tom okviru, odmah bi trebalo ukinuti sve oblike suvišnih administrativnih prepreka u poslovanjaju u spoljnoj trgovini (obaveza registacije preduzeća, obaveza podnošenja "prijava" i slično). Pri liberalizaciji, prioritet bi imala liberalizacija količinskih ograničenja, tj. dozvola na uvoz (ovaj proces ne bi smeo da traje više od dve godine, osim za vrlo retke izuzetke). Kada je reč o carinama, potpuna liberalizacija za trgovinu u regionu, kao i za uvoz iz EU ne bi smela da traje više od tri, a izuzetno četiri godine. Liberalizacija, međutim, ne bi u potpunosti obuhvatila poljoprivredu, odnosno prehrambenu industriju.

5. Krajnji cilj prilagođavanja u monetarnoj oblasti je konvergencija institucionalnih rešenja i pristupanje EU. Međutim, zbog politike vlasti u protekloj dekadi - zloupotreba monetarne politike, održavanje visokih dispariteta cena u cilju održavanja socijalnog mira, velikih budžetskih deficita - realistička strategija podrazumeva uvođenje nekoliko faza u procesu prilagođavanja pre nego što privreda postane sposobna da zadovolji zahteve EU za prijem u svoje članstvo.

U prvom periodu, osnovni zadatak u domenu monetarne politike biće zadobijanje minimalnog stepena poverenja u dinar. Međutim, zbog potrebe otklanjanja glavnih disproporcija u oblasti relativnih cena (energetika, infrastukturne delatnosti, saobraćaj, glavne životne namirnice) to će biti teško ostvariv cilj. U tom periodu je nezavisna Centralna banka bolje rešenje od neposrednog uvođenja režima klasičnog Valutnog odbora (Currency Board), jer omogućava postepeno uklanjanje nasleđenih disproporcija uz apsorbovanje neizbežnih šokova za makroekonomsku stabilnost i životni standard stanovništva.

U drugoj fazi, ukoliko bude potrebno, Valutni odbor bi uspostavio trajni paritet u odnosu na DM koja tradicionalno služi kao rezervna valuta i kao sredstvo svih kapitalnih transakcija u sektoru stanovništva. Na taj način bi znatno porasla tražnja za domaćom valutom, više nego u sistemima bez Valutnog odbora, jer institucija Valutnog odbora predstavlja garanciju domaćoj i inostranoj publici da se vodi dugoročna antiinflaciona politika.

6. Usled brojnih nepovoljnih okolnosti u periodu od oko dve godine nakon političkih promena teško je očekivati veći priliv privatnih investicija. U ovom periodu potrebno je omogućiti uključivanje zemlje u međunarodne finansijske i političke organizacije i posebno u sve regionalne ekonomske aranžmane. Privredni rast u ovom periodu biće rezultat ukidanja sankcija, uspostavljanja veza sa svetom, priliva pomoći iz inostranstva, ali i aktiviranja sada tezaurisanih sredstava stanovništva. Biće započeta i u velikoj meri završena privatizacija malih i srednjih preduzeća.

Čak i najbolja privatizacija ipak delimično petrificira sadašnju privrednu strukturu. Stoga su investicije u nova preduzeća i nove industrije ključ investicione strategije i osnovno pitanje razvoja. Da bi privukla investicije u nova preduzeća SRJ mora ukloniti ili umanjiti barijere trgovini, investicijama i barijere ulasku u posao.

Investiciona strategija bazirana na inostranim direktnim ulaganjima kroz privatizaciju i pre svega nova preduzeća može obezbediti da se sadašnji BDP duplira u desetogodišnjem periodu. Privlačenje stranih direktnih investicija mora da obuhvati snižavanje poreskih i carinskih stopa, poreske grace periode, stimulisanje investicija u propulzivne grane i mogućnost stranog vlasništva na zemljištu. Ove mere moraju biti praćene aktivnom industrijskom politikom čiji je cilj privlačenje strateških investitora. Da li će ova strategija biti uspešna presudno zavisi od početnog dvogodišnjeg perioda tranzicije u kome se moraju stvoriti kredibilne institucije države i tržišta.

7. Načelno posmatrano reforme u socijalnom sektoru morale bi se odvijati u više pravaca. Prvi svakako podrazumeva promenu uloge države. Država ne treba da bude jedini organizator, finansijer i "proizvođač" socijalnih usluga, ali ostaje veliki broj funkcija koje država nesumnjivo i dalje treba da vrši na kvazi socijalnom tržištu.

Uvođenje tržišnih mehanizama, prenošenje dela funkcija na privatan sektor i nevladine organizacije i uvođenje konkurencije u socijalni sektor jedan su od preduslova ovakvih konceptualnih promena. Tržište može biti uvedeno u različitim delovima sektora: u delu finansiranja, u nekom od segmenata pružanja usluga, u domenu alokativnih instrumenata na osnovu kojih se distribuiraju sredstva onima koji pružaju usluge, pa čak i samo u nekim delovima sistema (kao što su na primer održavanje, čišćenje i transport). To bi, na primer, značilo uključivanje privatnih škola u budžetsko finasiranje, (kojima bi se omogućilo da eventualno i dodatno mogu da naplaćuju svoje usluge), uključivanje privatne lekarske prakse u sistem zdravstvenog osiguranja, veće uključivanje humanitarnih i drugih neprofitnih organizacija u socijalno staranje i sl.

Imajući u vidu težinu socijalnih problema u Srbiji danas i njihovu važnost za ocenjivanje uspešnosti politike, jasno je da će za svaku reformski orijentisanu vlast promene u socijalnom sektoru i zaštita najugroženijih grupa biti od velikog značaja. Oblikovanje i funkcionisanje socijalnog sektora umnogome će zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, ali i od ideološke orijentacije i opredeljenja za "socijalnu" ili za "konzervativnu-liberalnu" državu. Nezavisno od toga, međutim, reforme postojećeg sistema se moraju sprovesti.

8. Ustavne promene podrazumevaju striktno prilagođavanje standardima Evropske unije ustavnih i zakonskih rešenja iz oblasti ljudskih sloboda i prava, instituta pravne države, demokratski izabranog parlamenta i odgovorne vlade, nezavisnog sudstva, slobodnih medija i garancija za slobodne i fer izbore, kao i uspostavljanje tržišnog privrednog sistema. Nužno je, takođe, izvršiti usklađivanja ustava Srbije i Crne Gore sa ustavom njihove buduće državne zajednice i pristupiti donošenju saveznih zakona i drugih propisa na osnovu novog saveznog ustava.

Osim izmena osnovnih ustavno-pravnih i drugih sistemskih zakona u smislu njihovog prilagođavanja potrebama brze integracije u osnovne evropske tokove, pred novim, demokratskim vlastima u SRJ i Srbiji će se naći i ogroman zadatak postepene harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU, sa krajnjim ciljem usvajanja "pravnih tekovina Zajednice" (acquis communautaire), kao uslova za članstvo u Uniji.

Usklađivanje propisa SRJ sa pravilima EU predstavlja izuzetno kompleksan proces, koji bi trebalo da se obavlja u više etapa i na više nivoa. Ne radi se samo o usvajanju i usklađivanju propisa, što je već samo po sebi obiman zadatak. Neophodno je, istovremeno, pripremati odgovarajuće ekonomske, institucionalne, administrativne i pravosudne uslove koje će obezbediti primenu i poštovanje propisa, kao i odgovarajuće informisanje svih onih (u prvom redu preduzeća, građana, administracije i dr) koji su obavezni da propise poštuju i izvršavaju. Ovaj proces podrazumeva obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih i ljudskih resursa, kao i postojanje dovoljno razvijene i dinamične privrede - sposobne da podnese troškove poštovanja zakonodavstva koje u mnogim segmentima podrazumeva i dodatna ulaganja i posebne investicije (na primer, viši nivo u oblasti standardizacije, poštovanje prava i zaštita potrošača, ekološki propisi i drugo).

9. Demokratska transformacija zahvatiće svakako više oblasti. Između ostalog ona će podrazumevati jačanje uloge parlamenta koji je, po važećem ustavu, a još više u praksi, u senci predsednika republike. Druga, ne manje važna oblast je usklađivanje normativnih rešenja o ljudskim i građanskim pravima sa evropskim standardima, kao i uspostavljanje institucija i procedura koji će obezbediti ostvarivanje tih prava. Ista ocena važi i za kolektivnih prava pripadnika etničkih grupa. Treća oblast je jačanje decentralizacije, posebno obezbeđivanje stvarne autonomije pokrajina i jačanje lokalne samouprave. Najzad, četvrta oblast promena tiče se odnosa sa Crnom Gorom u kojima je Srbija, naročito od pogoršanja odnosa između dveju republika (1998), grubo kršila princip ustavni ravnopravnsti dveju federalnih jedinica na štetu Crne Gore. Novi odnosi između dve republike mogu biti uspostavljeni isključivo u demokratskom dijalogu i uz obostranu saglasnost. Od rezultata demokratizacije Srbije i od postizanja obstrano prihvatljivog aranžmana sa Crnom Gorom o budućoj političkoj zajednici, presudno će zavisiti mogućnost reintegracije u tu političku zajednicu pokrajine Kosovo, koja se, prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 1244, nalazi od juna 1999. pod faktičkim protektoratoma UN.

10. Treći sektor u Srbiji igra bitnu ulogu u procesu demokratizacije. On je zauzeo važno mesto na političkoj sceni koje treba održati i unaprediti. Nesumnjivo je da će sa demokratizacijom i otvaranjem zemlje porasti interes za ulaganje u njegov razvoj. Opšta društvena klima, promena odnosa države i lokalnih vlasti, jačanje privrede i veća spremnost i mogućnosti pojedinaca da doprinesu razvoju neprofitnog sektora svojim donacijama, profesionalnim i volonterskim radom, predstavljaju ne tako daleku perspektivu. Ipak, u prvoj fazi, presudnu ulogu će imati povećano prisustvo međunarodnih fondacija i njihova podrška. Pakt o stabilnosti za jugoistočnu Evropu, Proces stabilizacije i asocijacije za zemlje jugoistočne Evrope, kao i većina regionalnih inicijativa na Balkanu ukazuju na povećano oslanjanje na neprofitni sektor u obnovi i razvoju regiona, njegovoj demokratizaciji i stabilizaciji.

11. Za uspešno uključivanje u evropske integracione procese neophodno je hitno unapređivanje obrazovnog sistema. Veoma važna stavka reforme obrazovne politike mora biti da se u otvorenoj međunarodnoj saradnji polazi pre svega od nacionalnih prioriteta i uz oslanjanje, pre svega, na nacionalno ekspertsko znanje, kako bi se izbegli određeni destruktivni efekti u nekim zemljama u tranziciji zbog nepromišljene i preterane decentralizacije (umesto opravdane dekoncentracije moći odlučivanja) i preterane liberalizacije i privatizacije u oblasti obrazovanja za koje ne postoje nužni preduslovi.

Kod nas je posebno nizak nivo obrazovanja o životnoj sredini, zbog čega su problemi životne sredine za mnoge građane udaljeni, složeni i drugorazredni. Potrebno je da se pomogne svim građanima, kao i nosiocima odlučivanja, da formiraju novu svest sa ciljem da se obaveze održivog razvoja utkaju u sve odnose i procese odlučivanja.

12. Radi uključivanja naše zemlje u globalno informaciono društvo, mora se izgraditi nacionalna informaciona infrastruktura (NII) i strateški informacioni sistemi, promeniti struktura privrede i obrazovati stanovništvo. Modernizacija telekomunikacione mreže i uspostavljanje NII ne mogu se ostvariti bez velikog ulaganja kapitala. Privatni kapital i učešće međunarodnih finansijskih institucija mogu se obezbediti unapređenjem zakonodavne osnove i drugih uslova koji garantuju pogodnost za strana ulaganja.

Kao strategija razvoja informatike u SRJ se predlaže: povezivanje Jugoslavije u globalno informaciono društvo razvojem NII kao preduslova za prestruktuiranje naše privrede i povećanje kompetitivnosti; nastavljanje procesa ukidanja državnog monopola i stvaranje uslova za trajnu konkurenciju kao pokretačke snage za razvoj NII; istraživanje i razvoj kao ključ za inovacije, produktivnost i rast; omogućavanje jednostavnog pristupa uslugama NII; razvoj i promovisanje jugoslovenske kulture; informaciono opismenjavanje i stvaranje kulture doživotnog učenja; razvoj strateških infomacionih sistema, posebno u državnim organima, privredi, zdravstvu, saobraćaju, u oblasti gazdovanja prirodnim resursima i zaštiti životne sredine; stvaranju uslova za razvoj demokratskog društva i zaštite prava pojedinaca, kao i za korišćenje informacionih tehnologija za reorganizaciju državnih organa i povećanje odgovornosti, efikasnosti i javnosti u radu svih javnih službi.

13. U mnogim (mada ne u svim) oblastima gde se rešava pitanje civilne bezbednosti, sada se može konstatovati nepreciznost velikog broja normi, njihova međusobna nesaglasnost, pa i protivustavnost ili protivzakonitost. Međutim, kao najveći problem ipak se ne javlja sadržina normi, nego naročito njihova primena i nekažnjivost njihovog kršenja. To u prvi plan izbacuje problem kontrole i nadzora. Zato se kao prioritetan zadatak postavlja pitanje preispitivanja i pokretanja postojećih mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole rada državnih organa i ustanovljenja novih tela za nadzor njihovog rada.

Posebna komisija treba da razmotri celokupnu organizaciju policije i predloži rešenja koja bi bila usmerena na povećanje njene efikasnosti u borbi protiv kriminala. Pri tome je neophodno da se naročita pažnja obrati na oblike i sadržaj preventivnog delovanja, pošto je sada ovaj aspekt u potpunosti zapostavljen.

14. Rešavanje manjinskog pitanja predstavlja ne samo pretpostavku političke stabilnosti jedne državne zajednice, nego i pokazatelj njene demokratičnosti. Osim toga, zaštita nacionalnih manjina zauzima jedno od ključnih mesta u političkoj transformaciji istočnoevropskih zemalja i njihovom približavanju evropskim integracijskim procesima.

Svakako da bi se opšti, zajednički problemi nacionalnih manjina morali rešavati najvišim i najopštijim aktima od Ustava, preko zakona do podzakonskih akata, dok bi specifične probleme, posebne manjinske probleme trebalo rešavati odgovornom politikom vlade, politikom usmerenom na uvažavanju specifičnih interesa posebnih manjinskih zajednica, politikom stvaranja atmosfere tolerancije i međusobnog uvažavanja manjinskih zajednica.

15. Da bi Srbija i SRJ dostigle moderne standarde u bezbednosti pojedinca (građanina), društva i države moraće se, uz ostalo, radikalno preoblikovati vojno-odbrambena sfera. To zahteva demokratski preobražaj zatečenih civilno-vojnih odnosa, radi uspostavljanja demokratske civilne kontrole nad VJ. Za tu svrhu nužno je planski i svrhovito transformisati Vojsku Jugoslavije.

Početne pretpostavke za demokratsku civilnu kontrolu nad VJ mogu biti stvorene izmenama i dopunama ustava SRJ i Srbije, kao i zakona o VJ i odbrani. To podrazumeva ukidanje ili preciziranje obaveze VJ da brani ustavni poredak, ukidanje vrhovnih komandnih funkcija predsednika Srbije, uvođenje obaveze da ministar odbrane mora biti civilno lice, ustavno regulisanje procedure za civilnu kontrlu nad vojskom, redukovanje nadležnosti vojnih sudova i tužilaštva nad civilnim licima, ustavno regulisanje kontrolne uloge javnosti i dr.

Nove vlasti će morati da definišu svoju spoljnu i bezbednosnu politiku. Priključenje evro-atlanskom sistemu bezbednosti teško da će biti prioritetni cilj. Protiv skorašnjeg kandidovanja SRJ za članstvo u NATO ili Partnerstvo za mir ima više bazičnih i teško osporivih razloga. Dva su ključna: prvo, razorne posledice agresije NATO na SRJ i, drugo, izuzetost NATO-a iz sistema kolektivne bezbednosti UN, ali i iz procedura demokratske civilne kontrole nad vojskom.

16. Pad režima Slobodana Milosevića i demokratske promene u Srbiji koje su u toku, kao jedan od najviših prioriteta postavljaju redefinisanje sveukupne spoljnopolitičke strategije SR Jugoslavije koja bi se morala, u što kraćem roku, postaviti na kvalitativno nove temelje.

Ovaj zadatak stavlja spoljnu politiku SR Jugoslavije pred velik broj opštih i konkretnih zadataka koji bi se mogli klasifikovati na sledeći način:

• Zadaci vezani za utvrđivanje opstih načela i strategijskih ciljeva spoljne politike;
• Zadaci vezani za odnose sa međunarodnim organizacijama i najznačajnijim državama;
• Zadaci vezani za odnose sa susednim zemljama;
• Zadaci vezani za organizaciju diplomatije.

17. Proces obnove, reforme i modernizacije zemlje neće biti ni lak ni kratak. Isto tako, ne može se očekivati ni brzo učlanjenje zemlje u EU, iako će približavanje Uniji i postepena integracija predstavljati jedan od osnova na kome će se zasnivati modernizacija. Međutim, ovaj proces je neizbežan i predstavlja jedini realan put, kako bi se ovoj i sledećim generacijama pružila perspektiva i ponudio ostvariv cilj.