Stavovi gradjana Francuske i Srbije na temu proširenja Evropske unije nisu zasnovani na dobroj informisanosti i obrazovanju, već mahom na predrasudama i emocijama. Vlade država moraju da usmere svoje politike i u praksi ka procesu proširenja, a ne samo u narativima,  zaključci su  panela u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Evropskog pokreta u Francuskoj .

Luka Šterić, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, osvrnuo se na razloge za evropskepticizam i prema proširenju sa obe strane, srpske i francuske.

“Podaci su razočaravajući. Čak oko 2/3 ljudi misli da se Srbija neće priključiti EU i ne veruju da će se išta promeniti po tom pitanju.

Postoji prilično loše upravljanje kriznim situacijama sa kojima se EU suočavala u poslednje vreme, što je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život. To su ekonomska kriza 2008. godine, migrantska kriza, pa sada i kriza i vezi sa raspodelom medicinske pomoći i vakcinama u Evropi koja je dosta loše rešena.

Što se tiče Srbije, ne možemo da zanemarimo prilično jak antizapadni narativ kako vladajućih grupacija, tako i medija koji su pod pokroviteljstvom vlasti. Tu je naravno i pitanje Kosova”, ističe Šterić.

Mari Konor, projektna menadžerka radne grupe za proširenje u EuropaNova navela je da  veze između Srbije i Francuske sežu još do 19. veka, da su ove dve zemlje bile saveznice u Prvom i Drugom svetskom ratu. No, dodaje Konor,  problem što ta veza ne postoji između građana ove dve države.

“Srbija ima dobru reputaciju u Francuskoj, ali građani Francuske nisu spremni za nova proširenja i na tome moramo da radimo.

Andi Mustafaj, koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske je rekao da je važno da se građani povežu .

“Kada je reč o procesu proširenja EU, integraciji Zapadnog Balkana u EU, potrebno je da građani budu dobro informisani. Oko 60 odsto građana je protiv integraije, a da pritom uopšte nisu upoznati s tim koje koristi mogu da imaju od procesa proširenja.Vidimo da se ne radi o ličnom mišljenju, već je to više odraz stava kojiEU  ima prema priširenju.

Oni koji se protive integraciji, se zapravo protive načinu na koji funkcioniše EU. Misle da bi EU bolje funkcionisala sa manje države.

Oko 1/3 ispitanika misli da će integracija Zapadnog Balkana uticati na njihov život. Moramo da poboljšamo način informisanja građana, da promovišemo ideje i informacije na društvenim mrežama, da obrazujemo građane o važnosti proširenja EU,  istakao je Mustafaj.

Aleksandra Tomanić, izvšna drektorka Evropskog fonda za Balkan je navela da je francusko mišljenje o proširenju u vezi za frustracijom i nezadovoljstvom.

“To je više strah od nepoznatog, strah od posledica za pojedinca i sa tim strahom treba da se radi. Protivnici proširenja umeju da koriste te strahove.

Moramo da vratimo emociju i entuzijazam koji je nekada postojao. Predrasude su isto veliki problem, kao i korupcija. Zapadni Balkan se često izjednačava sa korupcijom, ali to nije ekskluzivnost Zapadnog Balkana. U Francuskoj je bivši predsednik osuđen na 3 godine zbog korupcije i to je ta ključna razlika. Korupcija jeste univerzalna ali razlika je u institucijama. Proces proširenja treba da doprinese da se te institucije izgrade i ojačaju.

U jednom brifingu za Evropski parlament o javnom mnjenju i stavovima država, imamo sledeću rečenicu: “Francuka vlada je čvrsta u svojoj poziciji da se reformišu evropske institucije i da se osiguraju zajedničke politike pre bilo kakvog daljeg proširenja”.

Ovo je rečeno u aprilu 1999. godine. Taj stav je tu više od 20 godina i on nema veze sa Zapadnim Balkanom i ovim poslednjim planiranim proširenjem. To je kompleksnija i dalekosežnija stvar. Moramo da vratimo entuzijazam. EU je bila obećanje povratka dostojanstva – finansijskog, institucionalnog i vrednosnog. To obećanje više nije kredibilno i moramo da radimo na tome da ga vratimo”, rekla je ona.

Tomanić se potom osvrnula na to kako Nemci vide proces proširenja EU na Zapadni Balkan. Istakla je da je su oni u istom procentu protiv priširenja kao i građani Francuske.

“Međutim, politika ka proširenju je potpuno suprotna kada su u pitanju Francuska i Nemačka. Nemačka je redak prijatelj proširenja. Svako proširenje je kao posledicu imalo dalje produbljenje ili postojećih ili novih politika. Te dve stvari nisu isključivale jedna drugu, do sada su uvek išle zajedno.

Nalazimo se sada u tom nekom vakuumu, gde niko ne mora da se bavi problemima. Međutim, taj vakuum neće moći dugo da potraje i da opstane. Ukoliko EU ne dođe ovde, građani će sami otići tamo.

Panel o javnom mnjenju građana Srbije i Francuske na temu proširenja EU, bio je treći u nizu serije pod nazivom “Randevu u Evropskoj uniji” koju podržava Ambasada Francuske u Srbiji i Francuski institute u Beogradu.

Debatu možete pogledati OVDE.