Rezervisane javne nabavke kao pozitivna diskriminacija koja podržava radnu integraciju lica sa invaliditetom, stvaraju društvenu korist i bez dileme pomažu razvoj zajednica u kojima se sprovode. Međutim, istovremeno su ograničavajućeg karaktera i pored pozitivne diskriminacije čisto profitnih preduzeća koja ne stvaraju društvenu korist, diskriminišu i socijalna preduzeća koja na različite načine doprinose razvoju zajednice.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Evropska unija prepoznala je društveni i ekonomski značaj socijalnih preduzeća, kao i priliku za države članice da podstaknu njihov razvoj kroz angažovanje na javim pozivima. Tako je instrument javnih nabavki postao jedan od načina za podsticanje rasta i razvoja preduzeća koja rešavaju probleme u zajednici.

Upravo u direktivama EU o javnim nabavkama (02/14) definisane su rezervisane javne nabavke, kao nabavke za koje važe posebni uslovi i koje su namenjene preduzećima koja zapošljavaju pripadnike marginalizovanih grupa. S obzirom da je karakter direktiva takav da daje samo okvir politike koju treba sprovesti, na državama članicama je da precizno utvrde kriterijume u rezervisanim javnim nabavkama.

Zemlje članice EU poput Nemačke, Švedske i Portugala išle su korak dalje i u sistem opštih javnih nabavki unele socijalne kriterijume, poput zahteva za zapošljavanje lica sa invaliditetom, doniranja dela profita stečenog u postupku javne nabavke u humanitarne svrhe, izveštavanja o ispunjenosti kriterijuma Konvencija Međunarodne organizacije rada koja se tiču prava radnika, obezbeđivanje socijalnih usluga i slično.

U Srbiji pak, postoje opšte i rezervisane javne nabavke, a deli ih princip pozitivne diskriminacije u odabiru ponuđača, koji podrazumeva da su rezervisane javne nabavke isključivo namenjene privrednim subjektima koji zapošljavaju lica sa invaliditetom.

Rezervisana javna nabavka je postupak javne nabavke u kojem mogu učestvovati samo ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica čine najmanje 30 % zaposlenih, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije. (Zakon o javnim nabavkama Član 8.)

Rezervisane javne nabavke kao pozitivna diskriminacija koja podržava radnu integraciju lica sa invaliditetom, stvaraju društvenu korist i bez dileme pomažu razvoj zajednica u kojima se sprovode. Međutim, istovremeno su ograničavajućeg karaktera i pored pozitivne diskriminacije čisto profitnih preduzeća koja ne stvaraju društvenu korist, diskriminišu i socijalna preduzeća koja na različite načine doprinose razvoju zajednice. Ta se diskriminacija očituje na nekoliko načina.

S obzirom na nedostatak podataka o praksi učešća socijalnih preduzeća u rezervisanim javnim nabavkama, teško je zaključiti kakva su iskustva naručilaca i ponuđača, ali lako je pretpostaviti šta su izazovi, s obzirom na strogo definisane kriterijume i ograničenja:

  1. Problem ograničenosti u pogledu marginalizovanih grupa:

Iako je nesporno da postoji potreba za pružanjem podrške licima sa invaliditetom da steknu ekonomsku nezavisnost i da budu u potpunosti integrisani u društvo, lica sa invaliditetom čine samo jedan deo društveno-ekonomski marginalizovanih grupa u našoj zajednici. Heterogenost marginalizovanih grupa zahteva da kada se rešavaju društveni problemi, jednaku pažnju i podršku dobiju svi oni kojima je potrebna – žene žrtve nasilja, bivši zatvorenici i maloletni delikventi, beskućnici i slično.

Na našem tržištu postoje socijalna preduzeća koja zapošljavaju pripadnike i drugih marginalizovanih grupa, pored lica sa invaliditetom, ali takva preduzeća ne mogu učestvovati u rezervisanim javnim nabavkama. Upravo to rezervisane javne nabavke čini ograničenim u pogledu izbora ponuđača i usmerenim na rešavanje problema samo jednog dela osetljive društvene grupe.

  1. Problem negativne diskriminacije drugih socijalnih preduzeća:

Pored zapošljavanja lica sa invaliditetom u preduzećima koja se isključivo time bave, postoje socijalna preduzeća koja ne zapošljavaju lica sa invaliditetom, ali se bave proizvodnjom dobara i pružanjem usluga za pripadnike ove i drugih marginalizovanih grupa. Ni za njih ne važe rezervisane javne nabavke, s obzirom da ovaj tip nabavki zahteva isključivo zapošljavanje lica sa invaliditetom. Postoje i preduzeća koja zapošljavaju pripadnike iz drugih marginalizovanih podgrupa, ali ni za njih ne važe rezervisane javne nabavke.

  1. Problem nedovoljne usklađenosti sa praksom u pogledu oblika zaposlenja:

Najveći broj socijalnih preduzeća zapošljava lica sa invaliditetom i pripadnike drugih marginalizovanih grupa po ugovoru o delu, ugovoru o autorskom delu, ugovoru na određeno i slično. Osnovni razlog leži u nemogućnosti socijalnih preduzeća da usled neizvesnosti samog poslovanja zapošljavaju po ugovoru na neodređeno, što je uslov kod rezervisanih javnih nabavki. Na ovaj način opet su isključena brojna preduzeća koja nisu u mogućnosti da zapošljavaju po određenom obliku zaposlenja.

  1. Ograničenost u pogledu praćenja društvene koristi koju stvaraju:

U Zakonu o javnim nabavkama nije predviđen nikakav mehanizam praćenja radnog statusa lica sa invaliditetom u kontekstu kontinuiteta zaposlenja. Problem se nazire u mogućnosti da naručioci angažuju ponuđača koji u trenutku konkurisanja imaju zaposlen zahtevan broj lica sa invaliditetom i da nakon sprovedene javne nabavke više ne budu u obavezi da održavaju status lica sa invaliditetom kao zaposlenog lica.

Nedostaci rezervisanih javnih nabavki upućuju na potrebe izmene postojećeg koncepta. Primena koncepta Socijalnih javnih nabavki, unapredila bi kako postojeći mehanizam podrške razvoju socijalnih preduzeća, tako i odgovor na potrebe države kao naručioca. Socijalne javne nabavke omogućile bi učešće različitih tipova socijalnih preduzeća, koji se bave različitim ekonomskim delatnostima i rešavaju različite društvene probleme, pored zapošljavanja lica sa invaliditetom.

Ovako definisane nabavke otklonile bi i ograničenja u pogledu strogo definisane društvene koristi kao koristi koja proizilazi isključivo iz zapošljavanja i omogućila da se rešavaju i drugi problemi u zajednici poput socijalne inkluzije žene žrtve nasilja ili poboljšanje ekonomskog položaja lica beskućnika i slično.

Na kraju, širina koncepta socijalnih javnih nabavki u kontekstu broja i tipa ponuđača, obima i vrste privredne delatnosti i neophodnih propratnih mehanizama za nadgledanje sprovođenja socijalnih javnih nabavki, obezbedila bi nužno i veći doprinos razvoju same zajednice.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.