Dvadeset godina nakon 5. oktobra 2000, Srbija je daleko od sveta kome je stremila kada mu se i simbolično i formalno vratila prijemom u OUN. Duboko podeljena na one koji slede politiku vlasti i one koji su protiv nje, bez mogućnosti demokratskog dijaloga u jednostranačkom parlamentu i na strogo kontrolisanoj medijskoj sceni, Srbija  je sve udaljenija od liberalnog demokratskog uređenja. Ugroženi su vladavina prava, sloboda govora i izražavanja, insititucije sistema su zarobljene, a spoljna politika nejasna. Odnose sa susedima opterećuju nerešeni bilateralni sporovi, a izjave pojedinih zvaničnika su uznemirujuće, jer podsećaju na retoriku za koju smo verovali da je upravo 5. oktobra, pre 20 godina, doživela krah.

Ni danas nema saglasnosti o tome šta se dogodilo tog 5. oktobra. Tada poraženi su postali pobednici, a najveći gubitnici su i dalje građani Srbije. Srbija se vrti u začaranom krugu, s nejasnim stavovima  o nedvosmislenim vednostima. Ocenjuju nas kao izbornu autokratiju, od koje smo upravo pre 20 godina hteli da se oslobodimo. Oficijelna, proevropska retorika ne znači mnogo,  jer iza nje ne stoje, i u praksi se ne primenjuju evropske vrednosti.

5. oktobra, pre 20 godina, graani su bili okupljeni oko zgrada Narodne skupštine i Radio televizije Srbije, dva simbola demokartije u demokratskim društvima. Danas, 20 godina kasnije, u parlamentu je praktično jedna partija, a i dalje smo primorani da se borimo za pravo na pravovremeno i istinito informisanje, za pravo na različito mišljenje, za kulturni politički dijalog u zamenu za svađe, uvrede, optužbe i konflikte. Građani su, uglavnom, isključeni iz političkog života.

Od tog 5. oktobra 2000, 650.000 mladih više nije u Srbiji. Iz zemlje odlaze zbog političkog klijentelizma u zapošljavanju i napredovanju, velike korupcije, niskog nivoa vladavine prava, lošeg kvaliteta zdravstva i prosvete.

Dvadeseta godišnjica velikih demonstracija obeležava se u okolnostima pandemije. Ni u vanrednim okolnostima poput ovih koje živimo više od pola godine, vlast u Srbiji nije pokazala da građani mogu da joj veruju. Od nelegalnog uvođenja vanrednog stanja, preko ugrožavanja ljudskih prava i prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata do neprecizne statistike o broju obolelih, vlast je uradila sve da se to nepoverenje poveća.

Srbija je danas jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvećim socijalnim razlikama. A ipak, trgovina i investicije rastu, povezivanje ljudi u regionu i sa Evropom je sve veće, spremnost Evropske unije da Srbiju i druge zemlje regiona integriše je sve eksplicitnija. Apelujemo da se o tome građani iscrpno obaveštavaju, da im se omogući da se u proces integracije uključe sa punim razumevanjem prednosti i teškoća. To je moguće samo putem slobodnih izbora, slobode medija i širokog političkog dijaloga na svim nivoima. Neznanje, zablude i nasilje ne vode u Evropu. Sa tom verom su građani izašli na ulice 5. oktobra 2000. godine.