Javne vlasti u svakodnevnom funkcionisanju i obavljanju svojih zadataka troše velike iznose sredstava na kupovinu roba, usluga i angažovanje radova iz privatnog sektora. Samo u Evropskoj uniji, u strukturi javnih rashoda, javne nabavke čine u proseku oko 14% ukupnog BDP-a Unije (2017.). U Srbiji, javne nabavke u proseku predstavljaju oko 10% BDP-a (2010.). Postavlja se pitanje može li se to što je država moćan kupac i veliki potrošač, iskoristiti osim za privredni razvoj i za stimulisanje društvenog razvoja?

 

Kako usmeriti javne nabavke ka društvenom razvoju?

Ukoliko bi se kriterijumi u okviru javnih nabavki redefinisali, u meri u kojoj bi se stroga ekonomska efikasnost uskladila sa uvođenjem kriterijuma društvenog razvoja, država bi mogla postati efikasan promoter društveno odgovornog upravljanja i poslovanja i time doprinela razvoju zajednice i pružila konkretnu pomoć u rešavanju socio-ekonomskih problema, na primer nezaposlenosti, posebno među marginalizovanim grupama.

Koncept društveno odgovornih javnih nabavki predstavlja korišćenje javne kupovne moći za stvaranje socijalnih koristi. To je jednostavno dodavanje društvene i ekološke vrednosti rezultatima nabavke i podržavanje raznovrsnosti dobavljača i radne snage.

Socijalne javne nabavke predstavljaju užu kategoriju, fokusiranu na kreiranje dodatne društvene vrednosti u samom postupku javnih nabavki. Pozitivni uticaj koje socijalne javne nabavke mogu imati na ljude i zajednice vidi se u otvaranju mogućnosti za obuku i zapošljavanje, posebno iz marginalizovanih grupa, poput lica sa invaliditetom, osiguravanju podrške raznolikosti na tržištu dobavljača, u povećanju aktivnosti malih i srednjih preduzeća, kao i socijalnih preduzeća, potom u uzimanju u obzir društvene odgovornosti dobavljača, najviše u kontekstu poštovanja i unapređenja prava radnika.

To jednostavno znači da ponuđači koji, pored preduzetničke, ispunjavaju neku ili sve od socijalnih funkcija, imaju prednost u javnim nabavkama, ukoliko njihova ponuda odgovara na zahteve tendera. Time se o istom trošku, pored konkretnih potreba iz tendera, namiruju i neke druge potrebe zajednice na duži rok, kao što su socijalna inkluzija, zaštita životne sredine i ekonomsko osnaživanje.

 

EU i socijalne javne nabavke

Evropska unija je 2011. godine, počela jače da zagovara uvođenje društvene odgovornosti u postupak javnih nabavki izdavanjem Vodiča za uzimanje u obzir socijalnih komponenti prilikom javnih nabavki. Direktiva EU u oblasti javnih nabavki stigla je 2014. godine i podrazumevala je jačanje ekoloških i socijalnih kriterijuma za sprovođenje javnih nabavki, naspram čisto ekonomskih. Nove smernice postavljene su 2017. godine i stvorile su konkretniji okvir za sprovođenje društveno odgovornih javnih nabavki, a omogućile su naručioce da uvode društvene i ekološke aspekte tokom procesa nabavke sve dok su oni povezani sa predmetom ugovora. Ovi ciljevi uključuju: zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost, inovacije, borbu protiv klimatskih promena, zapošljavanje, efikasnije javno zdravstvo i druge socijalne i ekološke aspekte. Kao takve, javne vlasti mogu dati prednost ponuđačima koji nude bolje radne uslove, pogoduju integraciji radnika sa invaliditetom i drugih radnika u nepovoljnom položaju i na kraju onima koji proizvode ili pružaju usluge u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Iako se naspram društveno odgovornih, ali najpre socijalnih javnih nabavki, mogu čuti kontraargumenti ekonomista da one ometaju efikasnost sprovođenja nabavki i postizanja ekonomskih rezultata, kao i da su u suprotnosti sa slobodom konkurencije, treba reći da izvedene na pravi način, obezbeđuju veći stepen transparentnosti i efikasnosti.

Pročitajte kako je švedski grad Malme uspešno primenio koncept socijalnih javnih nabavki.

 

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.