Na Okruglom stolu „Žene u medijima“ održanom 28. septembra u StartIt Centru Beograd, u okviru mentorskog programa za žene Podeli svoje znanje iznova je otvorena vrlo važna tema: kakav je položaj žena medijima. Mentorine na Programu, imale su priliku da upoznaju 3 uspešne žene iz različitih sfera medijskog sektora, koje su bile i više nego spremne da podele svoje iskustvo, znanje i priče o izazovima i uspesima na svom razvojnom putu, ali i o tome kakav je položaj žena u medijima. Naše govornice su bile Milica Batričević članica feminističkog kulturnog centra BeFem, Sandra Pekić novinarka Tanjuga i Jelena Karakaš glavna urednica Buro 24/7.

Iako se o medijima, a naročito o novinarstvu sve više govori kao o “ženskoj profesiji”, sudeći po broju žena zaposlenih u sektoru medija, rodna ravnopravnost nije postignuta. Više je žena koje rade kao novinarke, ali je manje žena na visokim pozicijama, kao što je i malo žena o kojima se pišu vesti. Naročito je mali broj žena kada se izveštava iz oblasti poput politike i ekonomije, dok sadržaj estradne umetnosti obiluje prisustvom žena. Na ovo stanje osvrnule su se naše govornice, upućujući na to da je osnovni problem nepostojanje razvijene ženske solidarnosti.

Sandra Pekić istakla je da žene dok su na nižim hijerarhijama u organizacionoj strukturi, imaju jak osećaj ženske solidarnosti i pružaju profesionalnu podršku jedne drugima, dok na višim pozicijama, žene u medijima favorizuju mlađe muške saradnike i kao da ženama šalju poruku da je potrebno da se prođu sve ono što su prvobitno prošle i one same. Milica Batričević dodala je da je pitanje svesti žena o rodnim ulogama i patrijarhatu kao glavom kamenu spoticanja uvek prepreka razvoju ženske solidarnosti i da je potrebno da sve, najpre na invididualnom nivou ulažemo trud da svakoj ženi objasnimo zbog čega mora više da se bori u izgradnji karijere u svim sektorima, pa i u medijima. Optimistično je stanovište zauzela Jelena Karakaš, naglasivši da, iako Srbija za nekoliko procentih poena lošije stoji u odnosu na svet po pitanju rodne ravnopravnosti u medijima, ipak je u povoju svetski trend rodno osetljivog izveštavanja, ali i raskidanja veze između estradnog sadržaja vesti i žena i da se sve više ustupa prostor izveštavanju o ženskoj emancipaciji i savremenom životnom stilu žena daleko od patrijarhalne slike.

Učesnice u diskusiji osvrnule su se na pitanja rodno osetljivog izveštavanja i problematike koje senzacionalizam u medijima uzrokuje pri kreiranju percepcije žena u društvu. Skandalozni naslovi koji seksualno objektivizuju žene, stvaraju atmosferu ako ne afirmativnog, onda bar neosuđujućeg stava po pitanju seksualnog uznemiravanja ili nasilja nad ženama.

Milica Batričević istakla je da upravo sveukupni medijski diskurs dubokih društvenih podela, dovodi i do oštro suprotstavljenih stavova po pitanju rodne ravnopravnosti – od desničarskih patrijarhalnih stavova koji za cilj imaju ograničavanje razvoja svesti žena i odmicanje od tekovina shvatanje žene kao objekta za reprodukciju do levičarskih modernih shvatanja o ženama jednakim muškarcima i u pravima i u obavezama. Previše medijskog prostora se daje individuama koje još uvek propagiraju patrijarhalni sistem vrednosti i u prvi plan stavljaju ulogu žena, na način da stimulišu ugrožavanje ženskih prava slanjem poruke da je to jedino “prirodno” i “normalno” za celokupno društvo, a pre svega porodicu. Sandra Pekić dodala je da je senzacionalizam ujedno i rezultat komercijalizacije medija i da trka za što većim brojem “klik-bit-ova” dovodi do potrebe da se vesti naslovljavaju u najmanju ruku nebuloznim naslovima, a ponekad i bizarnim, a da nažalost srž vesti bude izveštavanje o porodičnom nasilju nad ženama. Jelena Karakaš osvrnula se na potrebu ljudi da čitaju senzacionalističke vesti, kao na rezultat nerazvijene svesti o tome kako mediji na njih utiču i obrnuto, s tim da je dodala da veruje da naredne generacije, u prvom redu y-generacija, neće biti pogodna struktura čitalaca takvih vesti i da ove generacije zahtevaju vesti informativnog karaktera i da su u stanju da vrednosno prosuđuju sadržaj vesti.

Učesnice su se osvrnule i na svoje motive bavljenja medijima, iskustvima koje su one imale na putu izgradnje karijere u ovom sektoru, razlikama između tradicionalnih i digitalnih medija po pitanju položaja žena, šta je potrebno nastaviti raditi kako bi se položaj žena u medijima, ali i u celokupnom društvu unaprediti. Kao i na početku, tako i na kraju, najveći je akcenat stavljen na razvoj ženske solidarnosti i otklanjanje bojazni žena da je feminizam nešto što će ih učiniti objektom napada, već snažnijim ženama koje znaju zašto se i na koji način bore za svoja prava.