Mnogi smatraju da je upravo pad prodaje dizel vozila bio presudan prilikom odluke kompanije Nisan da odustane od proizvodnje svog X-Trail modela u Sanderlendu u Engleskoj. Drugi za ovu odluku okrivljuju Bregzit.

Milica Starinac, Volonterka Evropskog pokreta u Srbiji

U poslednjih nekoliko meseci Srbijom kruže priče da naša zemlja postaje „đubrište polovnih automobila“. Navodno, vozači i proizvođači vozila širom Evrope, u sve većim brojkama napuštaju dizel vozila, zato se očekuje veliki broj polovnih dizelaša iz uvoza na ržištu u Srbiji. Već niz godina postoji porast cena polovnih automobila koji se prodaju u našoj zemlji, pa su se neki ponadali da će ovaj nedostakat entuzijazma možda doneti jeftine automobile kod nas. A kako je došlo do ovog napuštanja dizelaša u Evropi?

Dizelgejt, skandal u čijem centru se 2015. našao nemački proizvođač automobila Folksvagen, ozbiljno je uticao na smanjenje potražnje za dizel vozilima proteklih godina. Nakon što je otkriveno da je ta kompanija programirala svoje TDI dizel motore tako da tokom laboratorijskih testiranja prikazuju 40 puta manju emisiju štetnih gasova nego što realno emituju, problem dizel vozila i njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu privlači pažnju evropskih zvaničnika, ali i građana.

Posledice skandala su odjeknule širom Evropske unije. Nemačka je dozvolila svojim gradovima da zabrane dizel vozila na svojim ulicama, dok je gradonačelnica Rima predložila da od 2024. ta vozila budu zabranjena u centru grada. Mišljenje Evropskog suda pravde povodom ovog slučaja zatražili su Madrid, Pariz i Brisel. Ova tri evropska grada planiraju da zabrane novu generaciju takozvanih “čistijih” dizel vozila.  To je zadalo novi udarac za tržište dizel automobila decembra 2018, kada je Evropski sud pravde proglasio ilegalnim predlog Evropske komisije da podigne granicu dozvoljene emisije azot-dioksida sa 80mg/km na 168mg/km. Sud je jasno stavio do znanja da Evropska komisija nije imala nadležnost da menja okvir koji propisuje dozvoljene emisije štetnih gasova, kada je predstavila novi test za procenu realnih emisija.

Ariba Hamid iz britanskog Grinpisa smatra da nema razloga da London i drugi gradovi Ujedinjenog Kraljevstva ne urade isto. “Otkako je automobilska industrija slagala evropske vlade da može proizvoditi čistija dizel vozila, pokrenut je čitav lanac mehanizama kako bi se sakrila po njih neugodna istina… Dizel je prljavo gorivo, automobilskoj industriji se ne može verovati i nema trikova kojima se to može sakriti”, poručuje Hamid.

U svetlu pomenutog skandala, kao i mera koje gradovi preduzimaju u smeru zaštite životne sredine od prevelikih emisija štetnih gasova, tokom 2017. prodaja dizel vozila u Ujedinjenom Kraljevstvu opala je za 17.1%. Profesor industrijske strategije na Aston univerzitetu, Dejvid Bejli, predviđa da će do 2025. tek svako sedmo prodato vozilo u Ujedinjenom Kraljevstvu imati dizel motor.

Potrošačima je sve teže da se odluče da svoj novac ulože u dizel vozila, imajući u vidu da bi svakog trenutka mogle biti uvedene nove mere zaštite životne sredine koje će se odnositi upravo na njih.

Mnogi smatraju da je upravo pad prodaje dizel vozila bio presudan prilikom odluke kompanije Nisan da odustane od proizvodnje svog X-Trail modela u Sanderlendu u Engleskoj. Drugi za ovu odluku okrivljuju Bregzit, mada je evidentno da je kombinacija ova dva uticala na japanskog proizvođača automobila da odustane od pokretanja proizvodnje novog modela u fabrici u Sanderlendu. Potražnja za dizel verzijom modela Qashqai, koji se već proizvodi u ovoj fabrici, pala je na sa 40% na 20% u roku od samo dve godine. Profesor Bejli smatra da je upravo ovaj pad u potražnji za dizel vozilima ključan za odluku Nisana, mada naglašava da Bregzit znatno otežava proizvodnju u Ujedinjenom Kraljevstvu. “Japanski proizvođači automobila su došli u Ujedinjeno Kraljevstvo kako bi imali pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Bregzit je veliki šok za njih”, poručuje profesor Bejli.

Proizvođači automobila upozoravaju da će odstupanje od ustanovljenih trgovinskih sporazuma biti veliki udarac za britansku industriju automobila, koja izvozi 8 do 10 vozila koja proizvede. To ide u prilog mišljenju da je za povlačenje Nisana iz Sanderlenda kriv Bregzit.

Radnici fabrike u Sanderlendu zabrinuti su za svoje poslove, uprkos obećanju Nisana da odustajanje od proizvodnje neće odmah uticati na status 6700 zaposlenih. Više od pola stanovnika ovog grada, tačnije 61%, glasalo je za odlazak iz Evropske unije. Stanovnici Sanderlenda većinom smatraju  da je upravo Bregzit odigrao ključnu ulogu u ovom problemu, a ne postojeće i najavljene restrikcije na dizel motore. Oni podsećaju da je Nisan od velikog značaja za privredu ovog grada, pa i celog okruga.

Kejti Houper, 26-godišnjakinja iz Sanderlenda, izražava zabrinutnost kada je reč o budućnosti njenog grada: “Mislim da će Bregzit uništiti Sanderlend. Nema nikakvog smisla da bi stanovnici Sanderlenda i ljudi koje Nisan zapošljava hteli da napuste EU”. Njen sugrađanin, Vinsent O’Nil, sada žali što je glasao za napuštanje EU. “Nije u pitanju samo Nisan, već svi poslovi u okolini. Kada jedna velika kompanija ode, otići će i ostale. Sve je to zbog Bregzita – firme ne žele da plaćaju tarife na izvoz”, poručuje ovaj vatrogasac u penziji.

Ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri je na odluku Nisana da se povuče iz Sanderlenda uticalo stanje na tržištu dizel automobila, a u kojoj meri Bregzit. Još jedan proizvođač automobila, Honda, najavljuje otpuštanje 350 radnika iz svog proizvodnog pogona u Svindonu, a kao razlog navodi upravo smanjenje potražnje za dizel vozilima. Evidentno je da će Bregzit biti težak udarac za britansku automobilsku industriju, ali i da je vreme da dizeli počinju da ustupaju više mesta na tržištu manje štetnim vozilima.

Koliko god da je primetna erozija poverenja u dizelaše širom Evropske unije, ipak izgleda da nema pogodnosti za naše vozače iz jednog vrlo jednostavnog razloga. I ova priča je još jedan dokaz kako razlike u zakonodavstvu između Srbije i Evropske unije škode našem džepu.

Znatno veće dažbine i drugi troškovi na automobile u Srbiji dižu cenu uvoznih polovnih vozila i brišu mogućnosti bolje cene. Barem je ovako jasno da daljom integracijom u Evropsku uniju možemo ove razlike da izbrišemo i profitiramo na još jedan način.